World Bank Document

Транскрипт

1 Public Disclosure Authorized Public Disclosure Authorized Public Disclosure Authorized Public Disclosure Authorized Izveštaj br YU Srbija: Procena tr išta rada Septembar 2006 Jedinica sektora za ljudski razvoj Jedinica za zemlje Jugoisto ne Evrope Region Evrope i Centralne Azije Dokument Svetske banke

2 FISKALNA GODINA 1- januar 31. decembar DEVIZNI EKVIVALENTI (prema kursnoj listi na dan 28. juna 2006.) Jedinica valute Srpski dinar Ekvivalent jedinice US$1 = 65.8 dinara MERE I MERNI SISTEMI Metri ki merni sistem APTR BEEPS CEE CEM DfID EBRD ECA EU BDP MOR MMF ARS A SS MOP NSZ OECD PICS PISA RZS SEE UI UN WDI SKRA ENICE I AKRONIMI Aktivni programi na tr ištu rada Istra ivanje poslovnog okru enja i ekonomskih performansi Zemlje Centralne i Isto ne Evrope Program za ekonomski rast i zapošljavanje Odeljenje za me unarodni razvoj pri Vladi Velike Britanije Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj Evropa i Centralna Azija Evropska Unija Bruto doma i proizvod Me unarodna organizacija rada Me unarodni monetarni fond Anketa o radnoj snazi Anketa o ivotnom standardu stanovništva Materijalno obezbe enje porodice Nacionalna slu ba za zapošljavanje Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj Istra ivanje produktivnosti i investicione klime Program za me unarodno analiziranje studenata Republi ki zavod za statistiku Jugoisto na Evropa Osiguranje u slu aju nezaposlenosti Ujedinjene nacije Indikatori svetskog razvoja Potpredsednik: Direktor na nivou zemlje: Direktor sektora: Rukovodilac sektora: Rukovodilac radnog tima: Shigeo Katsu Orsalia Kalantzopoulos Charles Griffin Arup Banerji Gordon Betcherman

3 PRIZNANJA Ovaj izveštaj pripremio je tim u sastavu Gordon Betcherman (rukovodilac tima), Arvo Kuddo, Maria Laura Sanchez Puerta, Shweta Jain i Tanja Boškovi. Znatan doprinos studiji dao je dokument o troškovima rada i platama, koji su sa inili Mihail Arandarenko i Katarina Stani. Ve i deo analize oslanja se na podatke iz Ankete o radnoj snazi za i godinu, koje je na raspolaganje dao Republi ki zavod za statistiku. Tim se posebno zahvaljuje na saradnji Dragani okovi Papi, Jeleni Milakovi, kao i celom timu iz RZS-a koji je sproveo Anketu o radnoj snazi. Radmila Kati, pomo nik ministra za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, i Svetlana Aksentijevi, na elnik Odeljenja za statistiku u Nacionalnoj slu bi za zapošljavanje, obezbedile su veoma korisne podatke i druge materijale. Carmen Laurente i Augustina Nikolova su radile na pripremanju dokumentacije, kao i na koordiniranju administrativnih aspekata projekta. Studija je imala velike koristi od inputa, komentara i ideja koje su dali Tobi Linden, Dena Ringold, Mathew Verghis, Ardo Hansson, Ruslan Yemtsov i kolege recenzenti Wendy Cunningham, Willem van Eeghen i Gary Fields. Ministrstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike je takodje dalo svoje komentare. Projekat je realizovan pod nadzorom Carolyn Jungr i Arjup Banerji.

4 SADR AJ PREGLED...i A. Trendovi na tr ištu rada...ii B. Ograni enja u otvaranju novih radnih mesta...iv C. Mre a socijalne zaštite za radnike...vii D. Plan reforme tr išta rada...ix POGLAVLJE 1: UVOD... 1 A. Istorijat... 1 B. Okvir i struktura izveštaja... 5 POGLAVLJE 2: TRENDOVI NA TR IŠTU RADA... 7 A. Najnoviji razvoji na tr ištu rada... 7 B. Dugoro ni trendovi C. O ekivanja demografski trendovi POGLAVLJE 3: SPECIFI NI ASPEKTI TR IŠTA RADA A. Dugotrajna nezaposlenost B. Odre ivanje plata C. Neformalno zapošljavanje D. Mladi na tr ištu rada POGLAVLJE 4: KONTEKST ZA OTVARANJE NOVIH RADNIH MESTA A. Makroekonomsko okru enje B. Investiciona klima C. Obrazovanje i kvalifikovanost radne snage POGLAVLJE 5: POLITIKE TR IŠTA RADA, TROŠKOVI RADA I REGULATIVA A. Troškovi rada B. Regulativa tr išta rada POGLAVLJE 6: MRE A SOCIJALNE ZAŠTITE ZA RADNIKE A. Pomo preduze ima u restrukturiranju B. Naknade za nezaposlenost C. Aktivni programi na tr ištu rada Bibliografija... 94

5 Lista okvira, grafikona i tabela Okvir 1.1: Jedinstveni sistem zapošljavanja u bivšoj Jugoslaviji...1 Okvir 2.1: Anketa o radnoj snazi (ARS) Okvir 2.2: Status na tr ištu rada i subjektivne percepcije finansijske situacije u doma instvu...10 Okvir 2.3: Zapošljavanje u romskim zajednicama...12 Okvir 2.4: Opšti Problemi u merenju nezaposlenosti (i aktivnosti na tr ištu rada) sa podacima o evidentiranju...17 Okvir 2.5: Metodologija: ARS prema ARS-u Okvir 3.1: Pra enje radnika uz pomo longitudinalnog panela...28 Okvir 3.2: Podaci i metodologija za analizu plata...30 Okvir 4.1: Zašto je razvoj privatnog sektora od klju ne va nosti za otvaranje novih radnih mesta u zemljama u tranziciji...51 Okvir 4.2: Osnovni izvori podataka za analizu investicione klime u Srbiji i Crnoj Gori...52 Okvir 5.1: Srpski zakon o radnim odnosima iz godine...69 Okvir 6.1: Tranzicioni centri za višak radne snage...79 Okvir 6.2: Svetska banka-dfid - Anketa pra enja otpuštenih radnika...80 Grafikon 2.1: Raspodela zaposlenja prema statusu, ukupna privreda, Grafikon 2.2: Raspodela radnika za platu prema vlasništvu po demografskim karakteristikama, Grafikon 2.3: Indikatori tr išta rada za lica starosti 15 godina i više (u hiljadama), na osnovu ARS-a i evidentiranih podataka, Grafikon 3.1: Tranzicija izvan nezaposlenosti...28 Grafikon 3.2: Uskla ene premije na mese ne plate prema nivoima obrazovanja, Grafikon 3.3: Minimalna plata kao procenat prose ne plate, iz poslednje dostupne godine...32 Grafikon 3.4: Mese ni logaritmi raspodela plata, Neformalni i formalni sektor plata, Grafikon 3.5: Status zaposlenosti mladih, Grafikon 4.1: Najnoviji i projektovani trendovi BDP-a, Srbija i Crna Gora...46 Grafikon 4.3: Udeo BDP-a u sektoru usluga, Srbija i Crna Gora i odabrane zemlje u tranziciji, i Grafikon 4.4: Problemi sa kojima se suo avaju preduze a u Srbiji i Crnoj Gori, BEEPS, i godina...53 Grafikon 4.5: Direktne strane investicije kao procenat BDP-a, Srbija i Crna Gora i odabrane zemlje Evrope i Centralne Azije, Grafikon 4.6: Udeo preduze a koja navode da su kvalifikovanost i obrazovanje radnika poslovna prepreka, Srbija i odabrane zemlje Jugoisto ne Evrope, Grafikon 4.7: Indikatori u inka prema PISA testu, Srbija i upore ene zemlje u Evropi i Centralnoj Aziji57 Grafikon 4.8: U estalost obuke u Srbiji i Crnoj Gori i odabranim zemljama u Evropi i Centralnoj Aziji.58 Grafikon 5.1: Kretanje realne bruto zarade, podaci RAD-1 i Poreske uprave, Grafikon 5.2: Broj mese nih zarada ispa enih u okviru otpremnina, prema du ini radnog sta a, Srbija u poredjenju sa ECA i OECD regionima...71 Grafikon 5.3: Regulativa u oblasti rada kao problem u poslovanju u Srbiji, Jugoisto na Evropa, EU8 i ECA zemlje, BEEPS, i Grafikon 6.1: Raspodela korisnika osiguranja u slu aju nezaposlenosti, prema trajanju naknade, decembar Grafikon 6.2: Napla eni doprinosi za osiguranje u slu aju nezaposlenosti izra eno kao procenat neto i bruto obaveza za naknade za nezaposlene,

6 Tabela 1.1: Sa etak glavnih nalaza i opcija reforme politike...3 Tabela 1.2: MILES okvir za poslove...5 Tabela 2.1: Indikatori tr išta rada, odraslo stanovništvo starosti godine, Tabela 2.2: Klju ni indikatori tr išta rada, Zapadni Balkan, Tabela 2.3: Raspodela radno sposobnog stanovništva, zaposleni i nezaposleni prema demografskim karakteristikama, Tabela 2.4: Indikatori tr išta rada po starosnim grupama, Tabela 2.5: Indikatori tr išta rada po nivoima obrazovanja, Tabela 2.6: Indikatori tr išta rada po geografskim grupacijama, Tabela 2.7: Zapošljavanje prema vlasništvu i delatnosti, Tabela 2.8: U estalost i sastav zaposlenja sa skra enim radnim vremenom, Tabela 2.9: Broj radnih sati u nedelji, svi zaposleni i oni koji rade za platu, Tabela 2.10: MOR (ARS) i evidentirana nezaposlenost, Tabela 2.11: Demografski trendovi u Srbiji i Crnoj Gori, Tabela 3.1: Dugotrajna nezaposlenost: Stope i u estalost, Tabela 3.2: Stope i trajanje dugotrajne nezaposlenosti u Srbiji, Tabela 3.3: Subjektivno vi enje finansijske situacije u doma instvu...27 Tabela 3.4: Verovatno a tranzicije iz nezaposlenosti...29 Tabela 3.5: Nominalne mese ne plate i zarade po satu prema vrsti preduze a, Table 3.6: Subjektivno vi enje finansijske situacije u doma instvu, Table 3.7: Karakteristike i stope neformalnog zapošljavanja kod radnika za platu, Table 3.8: Radno iskustvo u formalnom i neformalnom sektoru...35 Tabela 3.9: Plate u formalnom i neformalnom sektoru, Tabela 3.10: Verovatno e tranzicije iz neformalnog/formalnog zapošljavanja...37 Tabela 3.11: Tranzicioni putevi u zaposlenost, ARS Tabela 3.12: Osnovni indikatori tr išta rada mladih, Tabela 3.13: Osnovni indikatori tr išta rada: Srbija i odabrane zemlje...39 Tabela 3.14: Plate i radni sati, Mladi koji rade za platu, Tabela 3.15: Stope neformalnog zapošljavanja prema kategorijama obrazovanja, Mladi radnici za platu, Tabela 3.16: Mese ne i zarade po satu prema starosnim kategorijama, Tabela 4.1: Struktura zaposlenosti u zemljama Centralne i Isto ne Evrope i Srbiji, U pore enju sa me unarodnim referentnim vrednostima...50 Tabela 4.2: Vreme potrebno da se popune upra njena mesta, prema profesiji i vrsti preduze a...56 Tabela 5.1: Prose na mese na zarada, prijavljena i ispla ena, , RAD-1 istra ivanje...61 Tabela 5.2: Prose ne neto zarade po okruzima i kao procenat nacionalnog proseka, i 2005., RAD-1 istra ivanje...63 Table 5.3: Neto zarade (u evrima) u Srbiji u poredjenju sa drugim zemljama jugoisto ne Evrope, Tabela 5.4: "Poreski klin" po osnovu radnog odnosa prema razli itim platnim razredima, Tabela 5.5: Uticaj regulative u oblasti zaštite pri zapošljavanju na osnovu medjunarodne literature...68 Tabela 5.6: OECD-Indikatori za EPL striktnost po OECD methodi, Srbija i OECD zemlje (opadaju i)..73 Tabela 6.1: Privatizacija dr avnih preduze a, Tabela 6.2: Aktivnosti otpuštenih radnika u tra enju posla (% raspodele) prema starosti, rezultati ankete pra enja...81 Tabela 6.3: Status zaposlenosti u aprilu-maju otpuštenih radnika u periodu prema socio-demografskim karakteristikama (%), rezultati ankete pra enja...82 Tabela 6.4: Raspodela korisnika naknade za nezaposlenost i nezaposlenih prema starosnoj strukturi, Tabela 6.5: NSZ Rashodi (u milionima CSD),

7 Tabela 6.6: Evidencija Nacionalne slu be za zapošljavanje o nezaposlenima, (mese ni prosek)...89 Tabela 6.7: Vrste aktivnih programa na tr ištu rada koje obezbedjuje Nacionalna slu ba za zapošljavanje, Tabela 6.8: Uticaj aktivnih programa na tr ištu rada, na osnovu medjunarodnog iskustva...91 Lista Aneksa tabela Aneks tabele 2.1: Glavne varijable i definicije tr išta rada po ARS-u...22 Aneks tabele 2.2: FSO/RZS indikatori tr išta rada (u 000) za radno sposobno stanovništvo starosti 15 godina i više...22 Aneks tabele 2.3: ARS-ove kategorije zaposlenosti prema dvema razli itim metodologijama...23 Aneks tabele 3.1: Uslovne regresije logaritma primanja, Aneks tabele 5.1: Klju na pore enja regulativa u oblasti rada (za stalno zaposlene) iz zakona o radu Srbije i drugih zemalja u Evropi i Centralnoj Aziji...73

8

9 Republika Srbija MINISTARSTVO ZA RAD, ZAPOŠLJAVANJE I SOCIJALNU ZAŠTITU Predgovor Prva nacionalna strategija zapošljavanja Republike Srbije doneta je za period od do godine. Njome su definisani pravac i opseg aktivnosti koje treba preduzeti da bi se uspešno rešavali problemi i razvijalo efikasno tr ište rada u skladu sa ostalim razvojnim ciljevima zemlje. Strategija zapošljavanja definiše specifi ne pravce rešavanja problema nezaposlenosti u sadašnjoj fazi tranzicije Srbije i nudi rešenja primerena potrebama razvoja i raspolo ivim ljudskim i finansijskim resursima. Strategija sna no naglašava potrebu da se tr ište rada u Srbiji, sagledava u regionalnoj perspektivi, i da se, shodno tome, definišu ciljevi i preporu e mere za podsticanje zapošljavanja ne samo na nacionalnom, ve i na regionalnom nivou. Strategija insistira na neophodnosti pove anja stranih direktnih investicija i zna ajnog investicionog aktiviranja doma e štednje kao klju nih pretpostavki za privredni rast i postizanje ve e zaposlenosti. Nacionalna strategije je tako e poslu ila i kao okvir za donošenje Nacionalnog akcionog plana zapošljavanja za period godine (u daljem tekstu: NAPZ). NAPZ utvr uju mere i aktivnosti za realizaciju Nacionalne strategije zapošljavanja za period godine u cilju pove anja nivoa zapošljivosti, pru anja podrške zapošljavanju, smanjenja nezaposlenosti i prevazila enja problema na tr ištu rada sa kojima se Republika Srbija suo ava u toku procesa tranzicije ka tr išno zasnovanoj privredi. U skladu sa smernicama EU u Nacionalnoj strategiji zapošljavanja su utvr eni indikatori uspeha s tim što su oni konkretizovani kroz NAPZ i prilago eni postoje em stanju na tr ištu rada Republike Srbije. Naime, NAPZ predstavlja konkretizaciju strategije zapošljavanja i drugih razvojnih strategija i akcionih programa u kojima se oblast zapošljavanja posmatra u kontekstu ostvarivanja odr ivog privrednog rasta i razvoja, kao i porasta zapošljivosti. Samo uz velika nova ulaganja mogu e je posti i konkurentnu proizvodnju i odr ivi privredni rast zasnovan na otvaranju novih radnih mesta i ve em koriš enju doma ih resursa. Upravo zato strategija za pove anje zaposlenosti i rešavanje problema nezaposlenosti mora da bude deo opšte strategije razvoja, zasnovane na integralnom pristupu sprovo enja privrednih reformi, poboljšanju poslovne klime i privla enju stranih investicija. U Beogradu, avgusta godine

10

11 SRBIJA PROCENA TR IŠTA RADA PREGLED Kao i ve ina nekadašnjih zemalja sa planiranom privredom, i Srbija prolazi kroz tešku tranziciju od zagarantovanog stalnog zaposlenja do modela zapošljavanja koji se zasniva na tr ištu. Kako je najnovija faza reforme po ela krajem 2001, broj onih koji su ostali bez posla je velik, jer se Srbija uklju ila u program restrukturiranja i privatizacije. Istovremeno, otvaranje novih radnih mesta u privatnom sektoru odvija se polako, uprkos prili no jakom privrednom rastu poslednjih godina. To je rezultiralo slabim u inkom tr išta rada, pogotovo kad se on procenjuje prema standardima uspešnijih zemalja u tranziciji. Pribli no je samo polovina odraslog stanovništva zaposlena, a i ona u srazmerno velikoj meri radi u neformalnom sektoru. Otprilike svaki peti radno sposoban stanovnik Srbije je nezaposlen, a mnogi od njih su veoma dugo bez posla. Teške prilike na tr ištu rada izgleda da disproporcionalno poga aju mlade ljude ija je stopa nezaposlenosti me u najvišima u Evropi. Zbog politi kih doga anja Srbija tek sada pokušava da uhvati korak sa uspešnijim reformatorima. Zemlje u tranziciji koje su bile uspešne što se ti e u inka na tr ištu rada uglavnom su prošle kroz dugi proces koji se sastojao od dve faze. Situacija koja dominira na tr ištu rada u po etnoj fazi je ukidanje velikog broja radnih mesta, jer se dr avni sektor smanjuje. Produktivnost, pa ak i rezultati mogu da se pove aju, ali nezaposlenost neizbe no ostaje visoka, pa se ak i pove ava u ovoj fazi. Me utim, ovaj teški proces je nu an da bi se stvorili preduslovi za drugu fazu u kojoj je rast predvo en dinami nim privatnim sektorom, u kome se osnivaju nove firme, dok se postoje e proširuju. Niz zemalja Centralne i Isto ne Evrope koje su se po etkom 90-tih prošloga veka uklju ile u potpunu i trajnu reformu u velikoj meri su odmakle u ovom procesu. Srbija, koja se tek po etkom ove decenije opredelila za program rada na reformi ima mnogo toga da sustigne. Vlada je dala prioritet zapošljavanju, kako u smislu borbe protiv siromaštva tako i u smislu davanja podrške privrednom rastu. Stvaranje ve eg broja i kvalitetnijih radnih mesta prestavlja izri it prioritet za Vladu, kao što se vidi u Strategiji za smanjenje siromaštva. Sada je odobrena Nacionalna strategija zapošljavanja, zasnovana na viziji konvergencije sa Evropom i kona nog pristupanja Evropskoj Uniji. Vlada je upravo usvojila Nacionalni akcioni plan za zapošljavanje pomo u kojega e se ta strategija sprovoditi. Osnovna poruka ovog izveštaja je da Srbija treba da usvoji program rada koji pokriva poslove u više sektora, da bi se pozabavila situacijom koja vlada u zapošljavanju. Ovaj program zahteva da se program rekonstrukcije dovrši što je pre mogu e, uz dalji razvoj osnove za dinami no tr ište rada, na kome postoji intenzivno otvaranje novih radnih mesta u privatnom sektoru. Program rada za otvaranje novih radnih mesta mora se zasnivati na sveobuhvatnom pristupu zapošljavanju. To zahteva makroekonomsku stabilnost, poslovnu klimu koja podsti e investicije, regulativu tr išta rada koja e dozvoliti mobilnost radnika iz sektora koji su u opadanju u one koji se razvijaju, sistem obrazovanja i obuke koji mo e da proizvede visokokvalifikovanu i fleksibilnu radnu snagu, kao i mre u socijalne zaštite koja radnicima obezbe uje podršku u prilago avanju tokom perioda tra enja novog zaposlenja. i

12 A.. Trrendovi i na trr ištui rrada Uprkos privrednom rastu tokom proteklih pet godina, zapošljavanje je i dalje na niskom stepenu, dok je nezaposlenost visoka. Od Republi ki zavod za statistiku usaglašava Anketu o radnoj snazi (ARS) sa metodologijama Eurostata. To je rezultiralo boljim kvalitetom obaveštavanja o tr ištu rada, a ovaj izveštaj se u opisivanju stanja zaposlenosti oslanja na anketu iz protekle dve godine. Prema Anketi o radnoj snazi, jedna tre ina odraslih stanovnika Srbije ne u estvuje u radnoj snazi; samo je polovina zaposlena; a više od petine radno sposobnog stanovništva je nezaposleno. Situacija se nije popravila od do 2005, uprkos rastu BDP-a za skoro 5%. U stvari, izgleda da je zaposlenost smanjena za skoro ini se da je to deo dugoro nog trenda od 2000, iako zbog nedostatka podataka za upore ivanje za taj period nije mogu e kvantifikovati koliko je ljudi u tom periodu izgubilo posao. Razo aravaju i pokazatelji tr išta rada Stopa u eš a Stopa zaposlenosti Stopa nezaposlenosti Indikatori tr išta rada su mnogo lošiji od proseka u Evropskoj Uniji, a stopa zaposlenosti je daleko od lisabonskog cilja od 70%. Stopa zaposlenosti u Srbiji zaostaje za boljim izvršiocima u Isto noj Evropi (npr. eška Republika, Slovenija i Rumunija), a u velikoj meri zaostaje za lisabonskim standardom od 70% koji je usvojila Evropska Unija, a koji treba da se dostigne do godine. Stopa nezaposlenosti je više nego dvostruko ve a od proseka u zemljama EU-15, dok u zemljama EU-10 samo Poljska i Slova ka imaju stope nezaposlenosti pribli ne onoj u Srbiji. Problem nezaposlenosti je pogoršan injenicom da kad mnogo radnika ostane bez posla, oni ga onda veoma dugo ne nalaze. Nezaposlenoš u dominira dugotrajno nemanje posla; u godini je 79% od svih nezaposlenih radnika bilo bez posla najmanje godinu dana. Postoje razli iti razlozi za tako raširenu pojavu veoma duga kih razdoblja nezaposlenosti. Jedan je nedostatak prilika za nala enje posla, pogotovo u zaostalim delovima zemlje. ak i tamo gde prilike postoje mnogi koji dugo vremena nisu zaposleni ne poseduju obrazovanje ili veštine koje se tra e. Jedan od problema mo e biti i spremnost ili sposobnost za preseljenje u dinami nije delove zemlje. Najzad, neki od radnika koji su du e vreme nezaposleni izgubili su posao zbog restrukturiranja njihovih preduze a i u stanju su da s tim iza u na kraj zahvaljuju i pove anim otpremninama, produ enim primanjem naknada za nezaposlenost i drugim oblicima podrške. ii

13 Status na tr ištu rada je u sna noj korelaciji sa ekonomskom dobrobiti. Izme u siromaštva i tr išta rada postoji bliska povezanost. Prema podacima iz Pregleda ku nog bud eta, grubo uzevši, postoji trostruka verovatno a da e siromašni biti nezaposleni i neaktivni stanovnici, a ne oni koji imaju posao. Kvalitativni nalaz iz ARS-a o subjektivnim percepcijama pojedinaca o finansijskoj situaciji u njihovom doma instvu ukazuje na to da je zaposlenima lakše da jasno procene svoju finansijsku situaciju povoljnom nego što to ine oni koji ne rade. U marginalizovanim i veoma siromašnim zajednicama, kao što su romske, postoji veoma visoka stopa nezaposlenosti. Rezultati zaposlenosti su znatno gori po ene nego po muškarce. Stopa zaposlenosti ena u iznosila je 41%, oko 20 procenata ispod stope zaposlenosti muškaraca a daleko ispod lisabonskog cilja od 67% zaposlenih ena. Istovremeno, mnogo je verovatnije da e ene biti manje zaposlene od muškaraca (27% prema 18%). Ovde postoji jedan faktor: dok skra eno radno vreme nudi fleksibilnost i predstavlja va nu vrstu zaposlenja za ene u mnogim zemljama, u Srbiji veoma malo ena radi skra eno odnosno honorarno. ene tako e zara uju oko 15% manje od muškaraca, nakon uskla ivanja drugih faktora koji uti u na platu. Iako mladi ljudi svuda imaju problema pri tranziciji na tr ište rada, njihova situacija u Srbiji je posebno teška. Omladina Srbije suo ava se sa ozbiljnim problemima prilikom ula enja na tr ište rada. Stope u eš a i zaposlenosti su niske. Otprilike jedna polovina mladih ljudi koji su zainteresovani da rade ne mo e da na e posao. Obrazovna postignu a ne smanjuju ovu stopu nezaposlenosti. Kod ena starosti izme u 15 i 24 godine stopa nezaposlenosti iznosi 52%. Kad mladi ljudi na u posao, to je eš e u neformalnom sektoru nego u formalnom. Mladi imaju manje uspeha na tr ištu rada u Srbiji nego bilo gde u Evropi Stopa nezaposlenosti mladih Odnos izme u nezaposlenosti mladih/odraslih Stopa u eš a radne snage mladih EU 25 18,9 2,5 45,1 EU 15 16,7 2,4 47,6 EU 10 31,7 2,7 35,0 Rumunija 23,2 4,2 35,8 Bugarska 25,8 2,4 28,9 Srbija 47,7 3,2 35,8 Izvor: Eurostat za EU (2004.), ARS za Srbiju Skoro jedna polovina svih poslova još uvek je izvan privatnog sektora. Udeo zapošljavanja u privatnom sektoru u Srbiji još uvek je mali u estvuje sa samo 57% u ukupnom zapošljavanju. Ostatak je velikim delom u dr avnom sektoru i u društvenim preduze ima. Me utim, prema podacima iz ARS-a, tranzicija zapošljavanja iz dr avnog i društvenog sektora u privatni sektor brzo se odvija. Udeo rada za platu u privatnom sektoru narastao je za 5 odsto od do godine. S obzirom na program privatizacije i restrukturiranja plus smanjenje dr avne administracije, ovaj trend e se verovatno nastaviti. iii

14 Ve ina poslova je van privatnog sektora Privatn i Dr av ni Društven i Drug o Neformalni sektor ima va an udeo u zapošljavanju. Radnici u ovom sektoru obi no su relativno slabo pla eni i ne prelaze lako na poslove u formalnom sektoru. Prema ARS-u iz 2005, 43% od svih radnika i 27% od radnika za platu bili su iz neformalno zaposleni, ako se koristi definicija koja je usvojena za ovaj izveštaj. 1 Slabo obrazovani i mladi imaju znatno ve e u eš e u neformalnom sektoru, u pore enju sa formalnim sektorom. ak i kada se u obzir uzmu drugi faktori, plate radnika u neformalnom sektoru iznose 20% manje od onih u formalnom sektoru. Me u radnicima na neformalnim poslovima veoma je raširena pojava siromaštva. Dinami ka analiza u kojoj se koriste podaci ARS-a za i godinu pokazuje segmentiranje tr išta rada na formalni i neformalni sektor, sa malim protokom izme u ta dva sektora; samo nekih 10% onih koji rade za platu prešlo je sa neformalnog posla u jednoj godini na formalni posao u slede oj godini, a isti procenat je prešao u obrnutom smeru. B.. Ogrrani i enja u otvarranj ju novih rradni ih mesta Da bi se razumela situacija u vezi sa zapošljavanjem u Srbiji potrebna je multisektoralna perspektiva koja uklju uje i ekonomske i socijalne faktore i koja se bavi kako ponudom tako i potra njom radne snage. U ovom izveštaju koristimo okvir u kome se razmatraju implikacije za zapošljavanje makroekonomskih faktora, investiciona klima, politika i institucije tr išta rada, obrazovanje i veštine, kao i mre a socijalne zaštite za radnike (MILES okvir). Procenom svih ovih faktora mogu se identifikovati obavezuju a ograni enja u otvaranju novih radnih mesta. Iako je rast proizvodnje bio prili no dobar otkako je reforma zapo eta, ipak nije bio dovoljno sna an da proizvede ist dobitak u zapošljavanju; me utim, ovaj rast bez posla tipi an je za zemlje koje prolaze kroz prve godine tranzicije. ak i u regionu gde je rast bez posla ili skoro bez posla rasprostranjen, Srbija se tokom prve polovine ove decenije pokazala kao relativno slab izvršilac u prevo enju pove ane proizvodnje u ve i broj radnih mesta. Ipak, evidencija otvaranja novih radnih mesta u Srbiji mo e se porediti sa istom u drugim zemljama, u istoj fazi njihove tranzicije. Sli no ranim iskustvima u svim tim zemljama, stagnacija u zapošljavanju u Srbiji odraz je po etne faze defanzivnog restrukturiranja. Uspešnije zemlje prešle su u višu fazu, u kojoj proizvode ve i broj radnih mesta putem otvaranja novih firmi u privatnom sektoru i putem proširenja postoje ih. Program restrukturiranja i privatizacije doveo je do otpuštanja velikog broja radnika, što je izazvalo šok na tr ištu rada zbog velikih gubitaka posla. Osloba anje 1 Ova definicija neformalnog sektora uklju uje: (i) samozaposlene pojedince koji nisu završili obrazovanje posle srednje škole; (ii) pomo nici u doma instvu; (iii) radnici za platu i vlasnici u privatnim firmama sa manje od 10 zaposlenih. Svi radnici za platu u dr avnom i društvenom sektoru smatraju se formalno zaposlenima. iv

15 produktivnih resursa uklju uju i radnu snagu iz starih i neefikasnih preduze a predstavlja veoma va an korak u izgradnji jake privrede i tr išta rada. Iako je taj uslov neophodan, on ipak nije i dovoljan. U krajnjoj ta ci, kao što je to bio slu aj u drugim zemljama u regionu, evidencija otvaranja novih radnih mesta u Srbiji zavisi e od stvaranja ambijenta za otvaranje novih firmi i za proširenje postoje ih. Iskustvo u regionu, kao i me unarodno iskustvo, pokazuje da e ve ina novih radnih mesta otpadati na tr išne usluge. Sektor usluga u Srbiji je relativno nerazvijen, ak i po standardima nekadašnjih planiranih privreda. Zemlje u tranziciji, sa nasle em teške industrijalizacije, imaju tendenciju da im usluge nisu dovoljno razvijene, iako se one uspešnije kre u prema zapadnoevropskim kriterijumima. Trenutno Srbija ima relativno mali udeo usluga u BDP-u, ak i po regionalnim standardima, iako je to u izvesnoj meti tako e odraz kasne tranzicije. Ova strukturalna evolucija je veoma va na za otvaranje novih radnih mesta zato što evidencije u svim regionima sveta pokazuju da zemlje sa srednjim i ve im primanjima moraju da se oslone na usluge kao na primarnog generatora zaposlenja. Rezultat pru anja usluga u Srbiji još uvek je slab Slova k a Ma arsk a Poljska Hrvatsk a Slovenij a Evropa i Centralna Azija Rusija Makedonij a eška Bugarskai a Albanij a Rumunij a Srbija i Crna Gora Serbia Linear (Serbia) Povoljna investiciona klima bitna je za prola enje kroz proces tranzicije i za stimulativno otvaranje novih radnih mesta. Srbija je proteklih godina napravila jasan napredak u poboljšanju zakona i pravila koji definišu njenu poslovnu klimu, ali ona i dalje zaostaje u pore enju sa drugim zemljama. U nedavnom izveštaju Poslovanje 2006 Srbija i Crna Gora je identifikovana kao vrhunski reformator u svetu. Uprkos tom poboljšanju jasno je da je potreban dalji napredak: ona u ukupnom rangiranju još uvek zauzima tek 92. mesto od 155 zemalja. Osim toga, podaci iz pregleda firmi (npr. Pregled poslovnog okru enja i u inka preduze a i Pregled klime produktivnosti i investicija) pokazuju nezadovoljstvo preovla uju im poslovnim okru enjem. Radi se o tome da, iako su izvršene va ne pravne i regulatorne promene, menad eri i vlasnici još uvek ne vide uticaj tih reformi. Bi e potrebna dalja poboljšanja poslovne klime da bi se podstaklo više doma ih i stranih investicija i da bi se proizvela bogatija evidencija otvaranja novih radnih mesta. Trenutno se ini da veštine koje radna snaga poseduje ne predstavljaju naro ito va no obavezuju e ograni enje za otvaranje novih radnih mesta. Me utim, ve ima nekih znakova da se pojavljuje jaz u veštinama, što bi u budu nosti moglo da bude ozbiljno ograni enje. Dokazi koje pru aju menad eri ukazuju na to da veštine i obrazovanje radne snage trenutno predstavljaju relativno malu prepreku za poslovne transakcije u Srbiji. Mnoge firme su još uvek u fazi restrukturiranja i/ili u v

16 tradicionalnoj delatnosti. No, kad Srbija jednom pre e na intenzivniji oblik otvaranja novih radnih mesta, a konkurentna prednost firmi po ne više da se zasniva na inovacijama u proizvodima i procesima, veštine i obrazovanje radnika e postati ozbiljnije ograni enje za zapošljavanje. Za to ve ima nekih znakova: poslodavci se ale da imaju poteško a u zapošljavanju odre enih tipova visokokvalifikovanih radnika. Pored toga, nove firme i firme u sektoru usluga u kome e nastajati nova radna mesta ale se više od ostalih poslodavaca na manjak stru nosti. Unapre enje sistema obrazovanja i obuke potrebno je sada, kako bi Srbija mogla da u budu nosti bude konkurentna na osnovu radne snage koja e biti bolje kvalifikovana od ove koju sada ima. Iako se obrazovna postignu a u Srbiji mogu porediti sa onima u drugim zemljama u tranziciji, ona e morati da ih unapredi da bi se pribli ila nivou koji postoji u mnogim evropskim zemljama. Osim toga, me unarodni podaci o rezultatima u enja ukazuju na to da mladi ljudi u Srbiji zaostaju i da nisu dobro pripremljeni za privredu u kojoj posao i razvoj zavise od znanja i inovacija. Sistem srednjih škola je posebna briga, jer se on univerzalno smatra stepenom obrazovanja koje je preduslov za u estvovanje na savremenom tr ištu rada. Sistem visokoškolskog obrazovanja ne proizvodi adekvatan broj dobro obrazovanih diplomiranih studenata ija e stru nost odgovarati tr ištu rada koje se menja. Mogu nosti da se veštine unaprede kroz obrazovanje i obuku za odrasle, kao i aktivni programi na tr ištu rada za one koji su aktivno zaposleni ograni ene su. Da bi se o ovim nedostacima povela ozbiljna briga bi e potrebne reforme na svim nivoima. Plate su po etkom ove decenije naglo rasle, ali su do bile obuzdane i od tada nisu predstavljale ve i pritisak na ukupno zapošljavanje. Zvani ni podaci o platama ukazuju na to da su se plate od dramati no pove ale u nominalnom i realnom smislu, te u smislu strane valute. Me utim, detaljni pregled ovih podataka, koji je izvršen za potrebe ovog izveštaja, pokazuje da su, iz raznih razloga, prilikom procene te plate bile precenjene. Posle godine izgleda da je prose ni rast plata usporen i, prema našim procenama, od pa nadalje nije nadmašio BDP i rast produktivnosti. Me utim, sistem poreza po osnovu radnog odnosa koji fukcioniše od 2001, je regresivan sistem koji je pove ao troškove rada sa niskim platama. Klju ni interes politike nije ukupan nivo oporezivanja nego njegova distribucija. Godine Srbija je uvela nova pravila oporezivanja po osnovu radnog odnosa, uklju uju i i socijalne doprinose. Ovo je reformisalo sistem koji je bio donekle bizaran i u prili noj meri se nije sprovodio, tako što je osnovica za oporezivanje proširena, stope smanjene, a razne beneficije iz radnog odnosa u potpunosti oporezovane. Problem sa sadašnjim sistemom u Srbiji nije nivo oporezivanja on po regionalnim standardima još uvek nije visok, iako treba primetiti da je po globalnim standardima Isto na Evropa region sa visokim porezima. Stvar je više u tome kako se poresko optere enje distribuira. Efekat promena izvršenih u (s malim amandmanima ura enim kasnije) bio je uvo enje jedinstvenog regresivnog sistema u kome je poresko optere enje najve e za rad sa najni im platama, a smanjuje se kako zarada raste. Dok poreski klin (koji meri optere enje porezima koji se ubiraju na rad) iznosi 47,1% u slu aju radnika koji zara uju 33% od prose ne plate, to pada na 42,2% za radnike sa prose nom platom i nastavlja da se spušta do 32,7% za radnike koji zara uju osmostruku prose nu platu. Kako visoki poreski klin na prihod od rada ometa otvaranje novih radnih mesta, poreski sistem Srbije stavlja veliki teret na firme i sektore koji zapošljavaju radnu snagu sa niskim platama. To obeshrabruje formalno zapošljavanje u onim segmentima tr išta rada koji su bitni za bavljenje sadašnjom nezaposlenoš u i za podsticanje otvaranja novih radnih mesta u budu nosti. Uticaj poreskog sistema se u privredi ose a disproporcionalno. On ima posebno negativne posledice za male, de novo privatne firme, naro ito u sektoru usluga, koji treba da bude motor budu ih otvaranja novih radnih mesta. Vrste radnika koje on poga a verovatno se nalaze u mnogim grupama koje imaju poteško a da na u posao, a u koje spadaju omladina, niskoobrazovane osobe i drugi koji ve dugi period imaju problema zbog nezaposlenosti. vi

17 Reforma Zakona o radu implementirana radikalno je promenila osnovu regulative tr išta rada, od samoupravlja kog sistema na model koji se zasniva na tr ištu. Istorijsko nasle e tradicionalnog samoupravlja kog sistema bio je veoma visoki stepen zaštite radnog mesta i opšta rigidnost na tr ištu rada. Zakon iz je bio va na polazna ta ka, jer je transformisao pravni okvir u model zasnovan na tr ištu, sa odredbama u kojima je bilo znatno više fleksibilnosti u zapošljavanju i davanju otkaza i u prestrojavanju radne snage. Va ne promene uvedene su i u kolektivno pregovaranje. Godine donesen je novi Zakon o radu, koji nije predstavljao fundamentalnu reformu ali je uveo neke va ne izmene od kojih nisu sve povoljne sa stanovišta zajednice poslodavaca. Zakon o radu iz sadr i nova pravila u razli itim oblastima, uklju uju i kompenzaciju i zaštitu pri zapošljavanju. Klju ni aspekt novog zakona je promena u strukturiranju i administriranju naknade. Poslodavci su izrazili zabrinutost zato što te reforme previše zadiru u tr išne principe za odre ivanje plata i zato što su nove odredbe previše slo ene. Pravila zaštite pri zapošljavanju tako e su promenjena, sa opštim efektom ja anja sigurnosti posla kroz pove ane otpremnine i restrikcije na ugovore na odre eno vreme. Iako regulativa tr išta rada još uvek nije jedna od ve ih prepreka za vo enje poslova, Istra ivanje poslovnog okru enja i ekonomskih performansi (BEEPS) iz ukazuje da to predstavlja problem za otprilike jednu tre inu firmi, na prvom mestu zbog primene zakona. Ipak, sve u svemu, pravila tr išta rada u Srbiji, po zakonu iz 2005, još uvek nisu naro ito rigidna u pore enju sa drugim zemljama u regionu i u OECD-u. Štaviše, ograni eni kapacitet inspekcije bez sumnje smanjuje meru do koje zakoni o radu zaista uti u na rezultate na tr ištu rada. Koriste i razli ite metodologije, ovaj izveštaj procenjuje da Srbija nema posebno rigidna pravila za tr ište rada. U pore enju sa OECD zemljama ona se nalazi u srednjem rasponu, a u odnosu na ve inu drugih zemalja u Jugoisto noj Evropi ona je fleksibilnija. Tako e se ini razumnim zaklju ak da je efekat zakona još više smanjen ograni enim kapacitetom Odeljenja za inspekciju rada da u potpunosti nametne sprovo enje zakona. C.. Mrre a socijalne zaštite za rradni ike Što se više srpska privreda bude zasnivala na tr ištu i bude orijentisana ka Evropi i globalnoj ekonomiji, njeno tr ište rada e sve više postajati nepostojano i bi e bitno da se napravi delotvorna mre a socijalne zaštite za podršku radnicima. Klju ni instrumenti u pomo i radnicima da se prilagode neizbe nim pomeranjima i dislociranju na fleksibilnom tr ištu rada su podrška prihodima i aktivni programi na tr ištu rada. Nijedan od tih instrumenata trenutno ne nudi više od veoma ograni ene podrške velikoj ve ini nezaposlenih ili na drugi na in ugro enih radnika. Do sada su napori u prilago avanju radne snage bili usredsre eni na radnike koji su postali višak zbog restrukturiranja i privatizacije preduze a. Iako je razumljivo da problem podrške ovim radnicima ini sastavni deo procesa privatizacije, Vladin Socijalni program zahteva znatne finansijske resurse. Program restrukturiranja preduze a ve je doveo do zna ajnog broja otpuštanja radnika, a tokom narednih nekoliko godina doveš e do daljeg otpuštanja viškova i to u velikom broju, jer u dr avnim i društvenim preduze ima koja su u fazi restrukturiranja još uvek ima oko zaposlenih. Vlada je uvela Socijalni program da bi dala nadoknadu i podršku radnicima koji su otpušteni iz odabranih društvenih i javnih preduze a koja prolaze kroz proces restrukturiranja ili privatizacije. Prema ovom programu, otpušteni radnici koji u njemu u estvuju mogu da biraju izme u razli itih opcija nadoknade. Prose na otpremnina iznosila je oko dinara, što predstavlja daleko velikodušniju nadoknadu od one koju mogu da dobiju evidentirana nezaposlena lica na birou rada. Tokom , otpremnine iz Tranzicionog fonda, ustanovljene da bi se pokrili troškovi Socijalnog programa, iznosile su skoro 20 milijardi dinara, što po gruboj proceni iznosi 0.5% godišnjeg BDP. vii

18 Ve ina otpuštenih radnika veoma teško ponovo nalazi posao, a najve i deo njih je u vreme sprovo enja ankete bio nezaposlen. Kroz istra iva ke ankete se otkrilo da je verovatno a da otpušteni radnici budu nezaposleni dvostruko ve a od verovatno e da budu zaposleni. Tako niska stopa ponovnog zapošljavanja nije iznena uju a s obzirom da su to uglavnom stariji radnici i da su njihove veštine uglavnom specifi ne za zanimanja i delatnosti koji propadaju. Ve ina radnika ispitanih u anketi vidi nedostatak slobodnih radnih mesta kao glavnu prepreku za ponovno zapošljavanje. Va no je da se Socijalni program postepeno ukine, da bi sredstva mogla da budu preba ena na slobodnu radnu snagu. U ovom trenutku program osiguranja u slu aju nezaposlenosti obezbe uje naknade za veoma mali broj radnika. Iako su radnici koji su otpušteni iz dr avnog i društvenog sektora kao višak primili znatan udeo ukupnih javnih sredstava izdvojenih za radnike bez posla, oni u suštini predstavljaju relativno mali deo ukupnog broja nezaposlenih. U stvari, ve ina nezaposlenih radnika nema pristup programima za podršku prihoda. Zapravo, samo oko 5% svih nezaposlenih radnika prima naknadu za nezaposlenost. Ima nekoliko razloga za tako malu pokrivenost, u koje spada i iscrpljenost fondova za naknade zbog veoma raširene pojave dugogodišnje nezaposlenosti, te injenice da mnogi nezaposleni radnici naj eš e po etnici u poslu ne zadovoljavaju kriterijume podobnosti. Sistem osiguranja u slu aju nezaposlenosti zaista ne igra ulogu koja mu je namenjena, kao tranziciona mre a socijalne zaštite za radnike koji su privremeno bez posla i koji tra e novi posao. U stvari, ve ina korisnika iscrpi svoju podobnost nakon veoma dugog perioda primanja naknada. Samo jedan od 8 korisnika prima naknadu za nezaposlenost tokom 6 meseci ili manje. Više od polovine je na listi pla anja naknade za nezaposlenost više od jedne godine, a skoro jedna tre ina prima naknadu 24 meseca, što je trenutno maksimalni period. Oko 20% prima e naknadu dok ne steknu pravo na penziju; to produ eno primanje naknada omogu eno je osobama sa više od 30 godina sta a, ali se vršilo po Zakonu o zapošljavanju iz Kao što se vidi iz naknada koje traju du e vreme, korisnici osiguranja u slu aju nezaposlenosti su uglavnom stariji radnici; skoro 70% ima 45 godina ili više. Ve ina veoma dugo prima naknadu <6 meseci 6-12 meseci meseci Do penzije Veliki problem sa sistemom osiguranja u slu aju nezaposlenosti predstavljaju zaostaci u pla anju naknada. U stvarnosti, nosioci prava primaju prvu isplatu tek šest meseci nakon što ih proglase podobnim. To kašnjenje lako mo e da obeshrabri nezaposlene da podnesu zahtev Nacionalnoj slu bi za zapošljavanje (NSZ). Štaviše, ovakva situacija podsti e inicijativu za neformalno zapošljavanje, jer podnosioci zahteva za osiguranje u slu aju nezaposlenosti esto rade u neformalnoj ekonomiji, dok ekaju da po ne isplata (a i kasnije). U decembru zaostaci u naknadama za nezaposlenost iznosili su preko 7 milijardi dinara. Prihodi od doprinosa u mogli su da pokriju samo 67% rashoda na bruto naknade u slu aju nezaposlenosti (tj. uklju uju i penzije i doprinose za fond zdravstvenog osiguranja). Manjak je viii

19 pokriven transferom iz opšteg bud eta. Postoje indicije da se finansijska situacija što se ti e finansiranja osiguranja u slu aju nezaposlenosti popravlja, te da su prihodi od doprinosa znatno pove ani od kad su reforme usvojene prema Zakonu o doprinosima za socijalno osiguranje iz Problemi finansiranja osiguranja u slu aju nezaposlenosti rezultirali su slabim i nesigurnim finansiranjem programa za aktivne mere zapošljavanja. Za fond osiguranja u slu aju nezaposlenosti i za bud etske transfere koji se odnose na zapošljavanje prioritet je da se ispune obaveze osiguranja u slu aju nezaposlenosti. Posledica je, s obzirom na ograni ene ukupne resurse koji stoje na raspolaganju, da su rashodi na aktivne programe na tr ištu rada mali, sa znatnom fluktuacijom iz godine u godinu. Proteklih godina Srbija je na aktivne mere potrošila 0,1% ili manje BDP-a, što je manje od troškova za iste namene u ve ini zemalja Centralne i isto ne Evrope. Dok je raspolo ivi bud et ograni en, klijentela evidentirana nezaposlena lica je veoma velika zato što se mnogi prijavljuju u NSZ radi dobijanja zdravstvenog i drugih oblika socijalnog osiguranja. Ovako veliki broj predmeta stavlja ogroman teret na ple a slu be za zapošljavanje koja je ionako previše optere ena obavezama. Broj evidentiranih lica koja tra e posao daleko prevazilazi procene o nezaposlenosti zasnovane na Anketi o radnoj snazi (ARS). Za registrovanje postoji jak podsticaj zato što korisnici naknada za nezaposlenost imaju pravo na zdravstveno, penziono i invalidsko osiguranje tokom perioda isplata tih naknada. To je dovelo do toga da su mnoge osobe koje su u NSZ evidentirane kao lica koja tra e posao u stvari ve zaposlene u neformalnom sektoru ili ne predstavljaju istinsku radnu snagu. NSZ se suo ava sa nizom ozbiljnih problema koji je dovode u nemogu u situaciju: nema dovoljno sredstava, nema dovoljno osoblja, a raspar ana mre a biroa za zapošljavanje veoma je ograni ava u nastojanju da modernizuje staromodni sistem pru anja usluga pri zapošljavanju. Veliki broj predmeta ini posao NSZ-a jednim od najte ih u regionu. Broj registrovanih nezaposlenih lica koja u estvuju u aktivnim programima na tr ištu rada je mali. Precizne evaluacije uticaja koje ti programi imaju nisu ura ene. Od do je svake godine u aktivnim programima na tr ištu rada u proseku u estvovalo nezaposlenih radnika (4% od evidentiranih nezaposlenih lica); godine, kada je na raspolaganju bilo više resursa, taj broj se pove ao na Glavne aktivnosti su bile usluge pri zapošljavanju koje su namenjene poboljšanju informacija koje stoje na raspolaganju onima koji tra e posao i poslodavcima, kao i posredovanju izme u te dve strane. Nude se izvesna obuka i pomo pri samozapošljavanju, ali na veoma ograni enoj osnovi. Nema dokaza o preciznoj evaluaciji uticaja i rentabilnosti bilo kog programa i usluga NSZ. D.. Plan rrefforrme trr ištai rrada Analiza koja je predstavljena u ovom izveštaju isti e izazove s kojima se Srbija suo ava. Kreatori politike bi trebalo da se usredsrede na tri najva nija problema: ak i pored obnavljanja privrednog rasta po etkom ove decenije, zaposlenost se smanjila, a nezaposlenost ostaje velika i izgleda da se još više pove ava; Isklju enost sa tr išta rada je ozbiljan problem, jer postoje posebne grupe (npr. mladi, te nedovoljno obrazovani) iji su izgledi za zapošljavanje veoma mali; tu je i mnogo radnika koji kad izgube posao veoma dugo ostaju bez posla; zatim Mre a socijalne zaštite za radnike je neefikasna i ne doprinosi dinami nosti tr išta rada. Raspolo ivi resursi skoncentrisani su na obezbe ivanje pla anja otpremnina i na produ eno davanje naknada radnicima koji su otpušteni zbog privatizacije i restrukturiranja preduze a, uz veliki broj radnika koji ix

20 nema pristup uslugama koje se pru aju za pomo pri ponovnom zapošljavanju ili za podršku prihodima. Ovi problemi se ne mogu rešiti programima zapošljavanja koji nastoje da direktno otvaraju nova radna mesta ili da obezbede dugotrajno olakšan polo aj nezaposlenih lica. Programi koji pokušavaju da probleme tr išta rada reše kroz posebne subvencije i druga sredstva mogu obezbediti olakšanje za ciljne grupe ali troškovi mogu biti visoki a ne e stvoriti zna ajno dodatno zapošljavanje. Niti se problemi nezaposlenosti mogu rešavati putem velikih i/ili produ enih davanja naknada koje radnicima pru aju kompenzaciju ali malo mogu da u ine na vra anju tih radnika da ponovo budu deo radne snage. Ove strategije ne mogu biti zamena za dinami no tr ište rada koje vodi ka otvaranju novih radnih mesta. Strategija za bavljenje problemima nezaposlenosti u Srbiji mora da se zasniva na multisektoralnim reformama koje stvaraju povoljan ambijent za otvaranje novih radnih mesta u privatnom sektoru. Otvaranje novih radnih mesta je rezultat otvaranja novih firmi i proširenja postoje ih. To zahteva multisektoralnu strategiju koja se zasniva na makroekonomskoj stabilnosti, koja podsti e investicije, dozvoljava prelazak radnika iz sektora koji propadaju u one koji se razvijaju, stvara visokokvalifikovanu i fleksibilnu radnu snagu i obezbe uje podršku za prilago avanje radnika dok oni tra e podsticaje za nala enje zaposlenja. Program privredne i regulatorne reforme je bitan za obezbe enje makroekonomske stabilnosti i povoljne poslovne klime koje su veoma va ne za poboljšanje situacije u zapošljavanju. Iako preporuke u oblasti ekonomske politike izlaze iz okvira ovog izveštaja, potrebno je naglasiti da je odr ivi razvoj bitan za poboljšanje evidencije otvaranja novih radnih mesta u Srbiji. Nesigurnost izaziva brigu kod investitora zato su stalni napori da se obezbedi makroekonomska stabilnost od fundamentalnog zna aja. Treba proceniti mali udeo tr išnih usluga u ukupnoj privredi, a svako regulatorno ili bilo kakvo drugo ograni enje u razvoju vezano za politiku treba odstraniti zato što ovaj sektor mora da bude izvor ve ine novih radnih mesta koja e se otvoriti u budu nosti. Iako je Srbija na inila velike korake u poboljšanju svoje poslovne klime, ovaj deo programa rada ostaje nedovršen. Firme i dalje izra avaju brigu oko primene regulative i drugih pitanja koja uti u na kvalitet posla. Dovršavanje procesa restrukturiranja i postepeno ukidanje Socijalnog programa što je pre mogu e bitni su kako za poboljšanje budu eg ambijenta za otvaranje novih radnih mesta tako i za obezbe ivanje bolje mre e socijalne zaštite za radnike u Srbiji. Privatizacija i restrukturiranje sektora društvenih i dr avnih preduze a ima zna ajne posledice i na otvaranje novih radnih mesta i na sigurnosnu mre u. Restrukturiranje je neophodno da bi se oslobodili resursi dr ave, uklju uju i radnu snagu, da bi ista mogla biti usmerena ka produktivnijim aktivnostima. U isto vreme, Socijalni program konzumira zna ajna sredstva da bi pomogao relativno malom delu od ukupnog broja radnika u zemlji kojima je pomo potrebna. Sve dok se taj program ne ukine Srbija ne e imati sredstava da razvije delotvornu sigurnosnu mre u za radnike, sa aktivnim i pasivnim programima koji e funkcionisati. Socijalni program bi trebalo smanjiti i ukinuti što je pre mogu e, skupa sa završetkom privatizacionog plana. Dugotrajan proces restrukturiranja imao bi prili no mnogo troškova. U klju ni deo programa radih mesta spadaju i reforme za unapre enje funkcionisanja tr išta rada, što je u i i interesovanja ovog izveštaja. Iako se najva nija ograni enja za otvaranje novih radnih mesta nalaze izvan tr išta rada (npr. makro nesigurnost, poslovna klima), reforme politike tr išta rada tako e su potrebne. Slaba potra nja za radnom snagom, struktura zaposlenosti tipa insajder-autsajder i slaba mre a socijalne zaštite sve je to barem delimi no rezultat sadašnje politike tr išta rada. Da bi se ovim problemima moglo pozabaviti, jedan od primarnih zadataka e biti da se ta politika dovedu u red, uz neke reforme koje treba sprovesti otprilike tokom naredne dve godine, dok ostale reforme treba da budu deo dugoro nog programa rada. x

21 Najhitnije reforme koje se zahtevaju na tr ištu rada su eliminisanje regresivnosti u sistemu poreza po osnovu radnog odnosa, postepeno ukidanje Socijalnog programa i pro iš avanje evidencije NSZ-a. Tokom du eg perioda potrebno je transformisati mre u socijalne zaštite za radnike razvijanjem efikasne i rentabilne podrške kroz naknade za nezaposlenost i aktivne programe na tr ištu rada, kao i dovršavanjem reformi da bi se poboljšao kvalitet radne snage. Ovaj program rada prikazan je ukratko na tabeli ni e. Glavni nalazi Akcija (na tr ištu rada) Opcije politike (na tr ištu rada) Kratkoro ne Dugoro ne 1. Nedovoljan rast zapošljavanja Zaposlenost se smanjuje; stopa zaposlenosti iznosi samo 51% Nezaposlenost iznosi oko 22% i raste i dalje Skoro 30% radnika za platu su u neformalnom sektoru Privredno okru enje i poslovna klima predstavljaju ograni enja Neke politike tr išta rada tako e predstavljaju barijeru 2. Isklju enost sa tr išta rada 80% nezaposlenih je u tom statusu du e vreme (>1 godina) Stopa nezaposlenosti kod ena iznosi 27% Stopa nezaposlenosti mladih iznosi skoro 50% Poboljšati opštu klimu za otvaranje novih radnih mesta putem: (i) Eliminisanja regresivnosti u sistemu oporezivanja po osnovu radnog odnosa (ii) Unapre enja administriranja Zakona o radu i pravne reforme (iii) Poboljšanja kvaliteta radne snage Proširiti pristup radnim mestima putem: (i) Eliminisanja podsticaja da se period registracije produ i Uvo enje osloba anja od pla anja poreza na plate Ni a osnovica za doprinose i podizanje plafona doprinosa za socijalno osiguranje Poboljšanje kapaciteta za sprovo enje i tuma enje Zakona o radu Pojednostavljenje pravila za naknade Program rada za reformu srednjoškolskog obrazovanja Razdvojiti evidentiranje od pristupa osiguranju Bolji monitoring NSZ-a pri pokušajima da se na e posao Kona no eliminisati porez na plate i uvesti porez na integrisani li ni dohodak Smanjiti porez po osnovu radnog odnosa (nakon što se popravi fiskalna situacija u planovima socijalne zaštite) Reformisati odredbe u Zakonu o radu koje se odnose na otpremnine i ugovore na odre eno vreme Reformisati program rada za osnovno obrazovanje, obrazovanje posle srednje škole i u enje celog ivota Skratiti maksimalno trajanje osiguranja u slu aju nezaposlenosti xi

22 Glavni nalazi U ugro enim manjinama stopa nezaposlenosti je izuzetno visoka, a zarade su veoma niske Akcija (na tr ištu rada) (ii) Boljeg pristupa obrazovanju i obuci, pogotovo za ugro ene grupe (iii) Poboljšanja tranzicije škola-posao 3 Neefikasna socijalna zaštita za radnike Socijalni program apsorbuje veliki deo sredstava Sistem NSZ-a se veoma malo sla e sa stvarnom nezaposlenoš u Osiguranje u slu aju nezaposlenosti štiti veoma mali broj nezaposlenih Zaostaci u isplati osiguranja u slu aju nezaposlenosti Kroz aktivne programe na tr ištu rada pru a se mala podrška Poboljšati socijalnu zaštitu putem: (i) Dovršavanja prilago avanja radne snage u privatizaciji (ii) Reforme administriranja sistema osiguranja u slu aju nezaposlenosti (iii) Izgradnje kapaciteta za aktivne programe na tr ištu rada (iv) Usredsrediti aktivno i pasivno programiranje na nezaposlene i ugro ene radnike Opcije politike (na tr ištu rada) Kratkoro ne Dugoro ne Dati podsticaj da se pove a broj onih koji obezbe uju obuku Podsticaji za marginalizovane grupe Reforme oporezivanja po osnovu radnog odnosa (videti u tekstu gore) Uvesti programe za ulazak Reforme obrazovanja mladih na tr ište rada (videti u tekstu gore) Reforme oporezivanja po osnovu radnog odnosa (videti u tekstu gore) Završiti Socijalni program Eliminisati zaostatke Unaprediti vo enje evidencije Dodatni resursi za osnovnu podršku koju pru a NSZ Ohrabriti privatne provajdere Eliminisati iz evidencije NSZ-a one koji ne tra e posao, putem poboljšanog monitoringa i razdvajanja upisa u evidenciju od pristupa osiguranju (videti u tekstu gore) Monitoring i evaluacija Pove ati resurse za aktivne programe na tr ištu rada zasnovane na u inku Pove ati efikasnost, targetiranje i uticaj socijalne pomo i da bi se pru ila podrška onima koji nisu podobni za programe zapošljavanja 1. Poboljšanje klime za otvaranje novih radnih mesta Eliminisanje regresivnosti sistema oporezivanja po osnovu radnog odnosa podstaklo bi zapošljavanje u formalnom sektoru, pogotovo za radnu snagu sa niskim primanjima. Mogle bi se osmisliti reforme da se ovaj cilj postigne bez menjanja ukupnog nivoa poreskih prihoda. Reformisanje regresivne distribucije oporezivanja rada podstaklo bi zapošljavanje u sektoru sa niskim platama. Za porez na plate ne postoji nulta rubrika ; uvo enje oslobo enja od poreza bila bi reforma koja ide u pravom pravcu. Regresivnost bi bila smanjena i kad bi osnovica minimuma zarada koje podle u xii

23 osiguranju bila smanjena, a maksimum pove an. Vlada je nedavno predlo ila set poreskih reformi koje po inju da se bave ovim problemima. (Me utim, problemati ni su predlozi za podsticanje zapošljavanja mladih. Videti okvir ni e u tekstu u kome se nalaze sa etak i procena.) Reforme koje se bave nejednakoš u sadašnjih poreskih aran mana treba da budu fiskalno neutralne na minimumu zbog velikog deficita u fondovima socijalnog osiguranja. Srbija bi u srednjoro nom planu mogla da razmotri eliminisanje odre enih poreza na plate i uvo enje dobro osmišljenog integrisanog poreza na li ni dohodak (na sve izvore prihoda). To bi stvorilo horizontalnu jednakost i smanjilo optere enje na prihod zara en kroz platu. Na du e staze, kad se fiskalna situacija u socijalnom osiguranju poboljša, porezi po osnovu radnog odnosa mogli bi biti smanjeni. Reforma poreza iz jula U vreme kad je ovaj izveštaj privo en kraju, Vlada je usvojila set amandmana na Zakon o porezu na dohodak gra ana i Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Namena ovih promena je da se obezbede poreske olakšice, da se smanji porez na zaposlenje sa malim prihodom, da se stimuliše zapošljavanje mladih i da se ponude poreske olakšice za izvesne delatnosti i nerazvijene regione. Najzna ajniji amandmani koji se odnose na tr ište rada sadr e: Smanjenje poreza na prihod na bruto plate sa 14% na 12%; Sve plate do iznosa od dinara mese no da budu izuzete iz pla anja poreza na prihod od plate; Smanjenje minimalne osnovice za doprinose za socijalno osiguranje sa 40% na 35% od prose nih bruto zarada; Oslobo enje od pla anja poreza na prihod od plate i doprinosa za socijalno osiguranje tokom 3 godine ukoliko poslodavac zaposli na probni rad radnike mla e od 30 godina i tokom 2 godine ukoliko poslodavac zaposli nezaposlene radnike koji su evidentirani kod NSZ-a du e od 3 meseca: Oslobo enje od pla anja godišnjeg poreza na prihod smanjeno sa 4 puta na 3 puta prose nu platu; Pove anje stope godišnjeg poreza na prihod sa 10% na 15% na prihod koji je 6 puta ve i od prose ne plate. Ove bi promene smanjile poreski klin na 38,5% za radnike koji zara uju prose nu platu. Trenutni poreski klin iznosi 42,2%. Za radnike mla e od 30 godina koji ispunjavanju kriterijume za oslobo enje od poreza i koji zara uju prose nu platu, poreski klin e pasti sa 42,2% na 19,8%. Najpozitivnije strane ovih amandmana su oslobo enje od pla anja poreza na prihod od plate i smanjena osnovica minimalnog doprinosa koja e u poreski re im rada uneti skromnu progresivnost: poreski klin za radnike koji zara uju 50% odnosno 300% od prose ne plate bio bi 36,6% odnosno 39,9%. Cilj uvo enja progresivnosti bi tako e bio zadovoljen da su amandmani uklju ili i viši maksimum doprinosa. Me utim, ista korist od zapošljavanja po ovim amandmanima skoro sigurno e biti mala. Prema našim preliminarnim procenama, promene u porezu na prihod od plate i minimalne osnovice socijalnih doprinosa verovatno e pomo i otvaranju manje od dodatnih novih radnih mesta. Ma kakve koristi po zapošljavanja da iz ovoga proisteknu, one e biti koncentrisane na rad koji donosi malu platu. Posebne odredbe za mlade e obezbediti kratkoro no olakšanje mladim ljudima koji su ispunjavaju kriterijume za oslobo enje od poreza, me utim, ozbiljne evaluacije ura ene u drugim zemljama, gde su uvedene sli ne intervencije, otkrile su da e mnogi subvencionisani radnici koji su zaposleni prema novim odredbama jednostavno zameniti nesubvencionisane radnike (tj. efekat zamene) ili bi ionako dobili to zaposlenje (tj. deadweight efekat). Drugim re ima, isti efekat zapošljavanja bi e mali. Velika je zabrinutost kakav e fiskalni efekat ovaj predlog imati na fondove socijalnog osiguranja i na ukupni bud et. Troškovi bi potencijalno mogli biti zna ajni i potrebno je da budu inkorporirani u planiranje odr ivosti sistema socijalnog osiguranja i u makroekonomski program. ini se da Zakon o radu ne predstavlja direktno ograni enje na otvaranje novih radnih mesta ali bolje administriranje i primena podstakli bi formalno zapošljavanje. Preovla uju i zakonski okvir ne predstavlja veliko ograni enje za zapošljavanje. Me utim, poboljšanje ograni enih kapaciteta za primenu xiii

24 zakona, kao i administriranje sporova, poslu ilo bi i poslodavcima i radnicima. Tako e, pojednostavljenje strukture nadoknade i izveštavanje o zahtevima umanjilo bi broj sporova i dopustilo bi da plate direktnije odra avaju uslove na tr ištu. Tokom du eg perioda mogle bi se izvršiti neke izmene u Zakonu o radu, da bi se podstaklo zapošljavanje. Kao prvo, moglo bi se razmisliti o tome da se smanje otpremnine radnicima sa dugim sta om, da bi bile u skladu sa prose nim nivoom koji preovla uje u regionu Evrope i Centralne Azije (ECA). Kao drugo, treba da se ukine maksimalni period za ugovore na odre eno vreme. To postaje standard u industrijalizovanim zemljama. Sveobuhvatne reforme obrazovanja i obuke bi e bitne za poboljšanje kvaliteta budu e radne snage. Iako kvalitet radne snage sada ne predstavlja obavezuju e ograni enje za zaposlenje, ve postoje znaci da e to biti predmet interesovanja u budu nosti, kad otvaranje novih radnih mesta uzme maha, a privreda dobije moderniju strukturu. Sistemi obrazovanja i obuke imaju nedostataka na svim nivoima. Pošto je potrebno vreme da bi se izvršio uticaj na reformu obrazovanja, promene treba zapo eti sada, da bi radna snaga u Srbiji bila sposobna da konkuriše u otvorenoj ekonomiji, gde se produktivnost i rast prihoda sve više zasnivaju na znanju i veštinama. Prioritetna je reforma srednjeg obrazovnog nivoa. Kao što je ve prime eno, to je preduslov za u estvovanje u savremenoj ekonomiji. Relativno slab kvalitet obrazovanja i indikatori tr išta rada za mlade ljude koji su završili srednju školu samo još više isti u da je reforma srednjeg obrazovanja prioritet. U dugoro nom programu rada mora se krenuti i na druge nivoe formalnog obrazovanja, kao i na formalno i neformalno obrazovanje odraslih. 2. Proširiti pristup zapošljavanju Veoma u estala pojava dugotrajne nezaposlenosti zna i da mnogi radnici gube dodir sa tr ištem rada. Potrebne su administrativne promene da bi se smanjio podsticaj da neko ostane evidentiran kao nezaposlen. Dobro su poznati problemi vezani za povezivanje pristupa zdravstvenom i socijalnom osiguranju sa evidencijom nezaposlenih i Vlada nastoji da ih reši. Kad se na e rešenje koje e funkcionisati i kad ono po ne da se primenjuje, do i e do niza pogodnosti kako u smislu vra anja radnika bez posla na formalno tr ište radne snage tako i u smislu osloba anja resursa da bi se pomoglo onima koji zaista tra e posao. Deo bilo kog rešenja mora da bude i oštriji monitoring potrage za poslom koji treba da sprovodi NSZ. Najzad, skra enje maksimalnog trajanja davanja naknade za nezaposlenost na godinu dana pribli i e Srbiju regionalnim normama. Kad veliki broj dugotrajno nezaposlenih više ne bude mogao da ima pristup naknadama za nezaposlene to e onima koji istinski ele da rade dati podsticaj da krenu u tra enje posla. Dodatni resursi koji e biti na raspolaganju NSZ-u kad se platni spiskovi nezaposlenih pro iste, treba da se koriste za te radnike, da bi im se pomoglo da se vrate na tr ište rada. Za one koji u stvari i ne tra e posao pravi je instrument za podršku prihoda socijalna pomo a ne osiguranje u slu aju nezaposlenosti. Preporuke Svetske banke o socijalnoj pomo i date su u sa etku na kraju ovog odeljka. U nekim slu ajevima obuka i druge aktivne mere pomogle bi dugotrajno nezaposlenima i drugim ugro enim radnicima da na u posao. Neke osobe koje su, u stvari, isklju ene sa tr išta rada imale bi koristi od obuke i drugih aktivnih mera zapošljavanja. Na primer, iskustvo iz Ma arske pokazuje neke obe avaju e pristupe u promovisanju zapošljavanja i prilika za ostvarivanja dohotka za Rome putem grantova i beskamatnih kredita. Me utim, me unarodni nalazi zasnovani na evaluaciji programa pokazuju da o ekivanja moraju biti realisti na. Intervencije na tr ištu rada ne mogu prevazi i ozbiljne nedostatke u obrazovanju ili diskriminaciju zato se tim preprekama, tamo gde postoje, treba pozabaviti ukoliko postoji elja da se situacija sa zapošljavanjem ugro enih grupa poboljša. Za omladinu su potrebne posebne mere da bi se olakšale sadašnje teško e u vršenju tranzicije na tr ište rada. Poboljšanje rezultata zapošljavanja mladih bi e dugotrajni izazov u koji spada stvaranje boljeg okru enja za otvaranje novih radnih mesta i sistem obrazovanja koji proizvodi mlade ljude bolje prilago ene potrebama tr išta. Me utim, kreatori politike ne mogu da ekaju na ta kona na rešenja. Mladi xiv

25 ljudi (sa ostalim isklju enim grupama) bi e glavni korisnici smanjenog poreza po osnovu radnog odnosa za posao sa malom platom. Tako e treba razmotriti tranzicione programe kao što je sta iranje, iako treba dobro prou iti do koje mere su ti programi rentabilni. xv

26 3. Proširenje pokrivenosti i efikasnosti socijalne zaštite radnika Zadatak dovršavanja smanjenja dr avnih i društvenih preduze a, te postepenog ukidanja Socijalnog programa treba što je pre mogu e izvršiti do kraja. To je bitan preduslov za uklju ivanje u ozbiljnu reformu mre e socijalne zaštite radnika. Kao što smo na više mesta u ovom izveštaju naglasili, to je te ak i skup proces. Kad se Socijalni program bude postepeno ukinuo i završio, resursi e biti na raspolaganju za preraspodelu drugim nezaposlenim i ugro enim radnicima. Obim dodatnih resursa za osiguranje u slu aju nezaposlenosti i za programe aktivnih mera zapošljavanja tako e e se pove ati kad se evidencija NSZ-a pro isti. Reforme u administriranju sistema osiguranja u slu aju nezaposlenosti proširi e delokrug i efikasnost kako podrške prihodima tako i aktivnim programima na tr ištu rada. Raš iš avanje zaostataka u isplatama osiguranja u slu aju nezaposlenosti proširi e pokrivenost sistema, a tako e eliminisati jednu od motivacija za neformalni rad. Prihodi od doprinosa su se popravili nakon promena u Zakonu o doprinosima za socijalno osiguranje iz Kako se baza naplate za osiguranje u slu aju nezaposlenosti širi, finansijski aspekt sistema trebalo bi da krene ka zdravijoj osnovici u budu nosti. Potrebno je zna ajno unaprediti kapacitet za implementaciju aktivnih programa na tr ištu rada koji funkcionišu na osnovu ekonomi nosti. Sadašnji veoma limitirani kapacitet NSZ-a da obezbedi aktivne programe na tr ištu rada poboljša e se kad se oslobodi više resursa nakon postepenog ukidanja Socijalnog programa, pro iš avanja evidencije nezaposlenih i finansijskog stabilizovanja osiguranja u slu aju nezaposlenosti. Dva va na koraka koja treba preduzeti u kratkom roku su (i) upotrebiti deo bilo kojih postoje ih dodatnih resursa da bi se oja ala prva linija podrške nezaposlenim radnicima koju pru a NSZ i (ii) podsta i privatne davaoce usluga pri zapošljavanju. Dugoro no, Srbija treba da razvije kapacitete za realizovanje rentabilnih programa za aktivne programe na tr ištu rada koji e se organizovati za nezaposlene radnike. Kreatori politike e morati da budu realisti ni u proceni koje aktivne mere mogu biti realizovane: oni nisu lek za sve, kad je velika nezaposlenost u pitanju. Me utim, dobro ciljani i pa ljivo osmišljeni programi mogu da poboljšaju izglede za zapošljavanje u esnika. Precizan monitoring i evaluacija potrebni su da bi se limitirani resursi koje Srbija ima raspodelili na intervencije koje funkcionišu na osnovu rentabilnosti. Treba ohrabrivati privatne agencije da i one konkurišu za izvo enje programa. Programi aktivnih i pasivnih mera zapošljavanja treba da budu usredsre eni na one koji aktivno tra e posao. To zahteva sistem socijalne pomo i siromašnima koji funkcioniše. Resursi koji stoje na raspolaganju za naknade za nezaposlenost i za programe aktivnih mera zapošljavanja moraju se koristiti za pru anje podrške radnicima u privremenom prilago avanju, dok ne na u novi posao. Taj zadatak se razlikuje od zadatka da se obezbedi mre a socijalne zaštite za siromašne. Me utim, sistem socijalne pomo i koji funkcioniše predstavlja bitnu dopunu programima za zapošljavanje. Trenutno je mre a socijalne pomo i u Srbiji slaba i ima veoma ograni enu pokrivenost. Potrebne su reforme da bi se poboljšao njen uticaj, efikasnost i bolje razumevanje. 2 U njih spadaju (i) ja anje mre e socijalne zaštite za najsiromašnija doma instva pomeranjem slabo ciljanih programa na dobro ciljani program materijalnog obezbe enja porodice (MOP) i daljim poboljšanjem targetiranja putem tretiranja novih pristupa za identifikaciju siromašnih; (ii) delotvornije i rentabilnije odr avanje obuke modernizacijom informacionih sistema i a uriranjem podataka; (iii) poboljšanje razumevanje usluga i naknada i planiranje decentralizacije uz pomo ja anja kapaciteta lokalnih vlada za davanje naknada i pru anje usluga, kao i kapacitete centralne vlade za nadgledanje kvaliteta i kapitala; i najzad (iv) konsolidovanje dva osnovna programa ciljanih nadoknada, MOP i de ji dodaci, da bi se poboljšala opšta delotvornost sistema. Ove 2 Ove preporuke i temeljna analiza predstavljeni su u izveštaju o socijalnoj pomo i i de joj zaštiti (Svetska banka 2006b). xvi

27 reforme treba preduzeti u okviru postoje eg bud eta za socijalnu zaštitu, te uz uštede koje se mogu napraviti u du em periodu vremena iz koristi dobijene zbog pove anja efikasnosti. xvii

28 POGLAVLJE 1: UVOD A.. IIstorri ijat 1. Uspeh reformskog procesa u Srbiji u velikoj meri zavisi od otvaranja novih i boljih radnih mesta. Zaposlenje je osnovno sredstvo pojedinaca za doprinos privrednom razvoju društva i u estvovanje u koristi koju taj razvoj donese. Osim toga, politi ka podrška odr ivom reformskom procesu je nesigurna u društvima u kojima opstaje velika nezaposlenost i u kojima je previše gra ana isklju eno iz mogu nosti da budu produktivni na tr ištu rada. Kao i druge zemlje koje tra e svoje mesto u Evropskoj Uniji, i Srbija e morati da poka e jako tr ište rada, kao klju nu kvalifikaciju za kona ni pristup Uniji. 2. Kao i ve ina nekadašnjih zemalja sa planiranom privredom, i Srbija prolazi kroz tešku tranziciju od zagarantovanog stalnog zaposlenja do modela zapošljavanja koji se zasniva na tr ištu. U celoj Isto noj Evropi broj onih koji su ostali bez posla je velik, jer su njihove privrede prolazile kroz masovno restrukturiranje. ak i kad je privredni rast ponovo postignut u mnogim delovima regiona, njega nije sledilo otvaranje novih radnih mesta, osim u zemljama koje su bile vode e u reformama. Ve i u inak u zapošljavanju svuda u regionu zahteva e delotvorno dovršavanje reformi okrenutih ka tr ištu, kako unutar tako i izvan tr išta rada Pored toga, zbog politi kih doga anja, Srbija tek sada pokušava da dostigne uspešnije reformatore. Iako je situacija na tr ištu rada u Srbiji dobrim delom nalik na šire iskustvo zemalja u tranziciji, ima nekih faktora specifi nih za ovu zemlju koje je na neki na in ine jedinstvenom. Kao deo SRJ Srbija je imala druga ije nasle e zapošljavanja nego što je to bio slu aj u drugim bivšim socijalisti kim dr avama (videti Okvir 1.1). Što je još va nije, za razliku od ve ine drugih zemalja u regionu, a pogotovo za razliku od uspešnih reformatora, tranzicija Srbije je zakasnila zbog politi kih doga anja tokom 90-tih godina prošloga veka. Iako je tokom proteklih nekoliko godina savremeni pravni i institucionalni okvir kona no postavljen na svoje mesto, da bi se regulisalo tr ište rada, on u stvarnosti još uvek nije pustio korene, tako da je i dalje nestabilan ( emu svedo e esta uvo enja novih zakona i amandmani na postoje e). Okvir 1.1: Jedinstveni sistem zapošljavanja u bivšoj Jugoslaviji Današnju situacija zapošljavanja u Srbiji oblikovalo je posebno nasle e tr išnog socijalizma, sistema koji je primenjivan u Jugoslaviji od ranih 50-tih prošloga veka. Ovaj model je bio jedinstven me u bivšim socijalisti kim zemljama. Njegove osnovne karakteristike su bile društveno vlasništvo proizvodnih sredstava i radni ko samoupravljanje. Društveno vlasništvo je zna ilo da se vlada direktno meša u donošenje odluka u preduze ima, kao i da ograni ava njihovo raspolaganje kapitalom. Radni ko samoupravljanje je zna ilo da su radnici u estvovali u donošenju odluka u preduze u, te da su u estvovali i u donošenju odluka u drugim oblastima (na primer, u lokalnim vladama i socijalnim ustanovama). Što se ti e politike zapošljavanja, preduze a su imala oštra ograni enja u koriš enju i raspodeli radne snage. U u em smislu, radnici su imali osigurana radna mesta; preduze a su bila primorana da zapošljavaju; tako e, postojale su velike restrikcije u pogledu skra enog radnog vremena i rada na odre eno vreme, kao i preraspodelu osoblja. To je dovelo do visokog stepena zašti enosti radnog mesta i opšte rigidnosti, kao i do ogromnog nagomilavanja radne 3 Ove teme su detaljno razra ene u nedavno završenoj analizi tr išta rada u Evropi i Centralnoj Aziji (Svetska banka 2005a). 1

29 snage. Što se ti e nadoknada, Vlada je dr ala pod kontrolom ukupni fond plata dok su radnici odlu ivali kako e se on distribuirati unutar preduze a, kao na osnovu rada tako i prema kriterijumima solidarnosti. Osnove sistema po ele su da se menjaju krajem 80-tih prošloga veka, kad je usvojen Zakon o preduze ima, a Zakon o osnovnim pravima koja poti u iz radnog odnosa (Zakon o radu). Me utim, tokom 90-tih proces reformi bio je ozbiljno ometen zbog politi kih doga anja. To istorijsko nasle e sistema samoupravljanja preduze ima još uvek se ose a kroz veoma jaku zaštitu koja se pru a onima koji rade u dr avnim proizvodnim preduze ima i u javnim servisima. Pored ovih institucionalnih razlika, Jugoslavija je bila jedinstvena i u smislu stvarnih rezultata na tr ištu rada. Za razliku od ostalih socijalisti kih zemalja, Jugoslavija je priznavala postojanje otvorene nezaposlenosti tokom 50-tih godina prošloga veka, ali se ona dr ala na niskom nivou sve do po etka 70-tih, kad je stopa nezaposlenosti iznosila oko 3%. Zna ajno je da su javne slu be za zapošljavanje ustanovljene u Srbiji pod imenom Javna berza rada. Reforme iz polovine 60-tih, koje su naglasak stavile na racionalnije koriš enje radne snage, obuzdale su rast zapošljavanja. Po etkom 80-tih stopa nezaposlenosti dostigla je 9%, da bi se krajem 80-tih popela na 12%. Druga karakteristika jugoslovenskih tr išta rada bio je masovni egzodus radnika u Zapadnu Evropu, što je spre ilo br e pove anje nezaposlenosti. 80-tih godina prošloga veka broj radnika migranata iznosio je više od Izvor: Svetska banka (1991) 4. Trenutni indikatori tr išta rada pove avaju broj problema, a na horizontu se pojavljuju novi izazovi. Prema novim procenama koje su predstavljene u ovom izveštaju, samo 51% radno aktivne populacije bilo je zaposleno u godini. To je ispod stope zapošljavanja u mnogim zemljama u regionu, a prili no ispod stope zapošljavanja u zemljama lanicama EU. Uprkos relativno sna nom privrednom rastu proteklih godina, izgleda da zapošljavanje opada. Prema podacima iz Ankete o radnoj snazi ukupna zaposlenost u bila je za skoro ni a nego u godini. Ovaj porast broja lica bez posla barem delimi no odslikava veliki broj onih koji su ostali bez posla zbog restrukturiranja preduze a. Stopa nezaposlenosti u je iznosila skoro 22%, što spada u najve e u regionu. Pored toga, oko 80% nezaposlenih radnika bilo je bez posla više od godinu dana. Status na tr ištu rada je zna ajna determinanta ekonomske dobrobiti, a biti nezaposlen, biti u neformalnom sektoru, ili raditi neki drugi loš posao sna no se povezuje sa siromaštvom. Mladi ljudi imaju posebno loše rezultate na tr ištu rada. Skoro polovina (48%) radne snage izme u 15 i 24 godine u bila je nezaposlena. Za izvesne grupe, uklju uju i Rome, izbeglice i interno raseljena lica postoji opšti problem isklju enosti sa tr išta rada. Tokom narednih nekoliko godina mogu se o ekivati dalji pritisci na tr ište rada, kao rezultat restrukturiranja još ve eg broja dr avnih i društvenih preduze a. 5. Vlada je pravilno dala prioritet va nosti zapošljavanja i u smislu borbe protiv siromaštva i u smislu davanja podrške privrednom rastu. Otvaranje ve eg broja kvalitetnijih radnih mesta predstavlja izri it prioritet za Vladu. Glavni stubovi Strategije za smanjenje siromaštva direktno su povezani sa ovim ciljem tako što se pridr avaju uslova za dinami an i nepristrasan rast koji e stvoriti radna mesta, promovišu i zapošljavanje me u siromašnima, podr avaju i ponovno zapošljavanje onih koje je pogodilo restrukturiranje, te ja aju i ugro ene grupe da bi mogle da se odmaknu od siromaštva sticanjem novih veština (Vlada Republike Srbije 2003.). 6. Vlada je razvila svoju prvu Nacionalnu strategiju zapošljavanja, zasnovanu na viziji konvergencije sa Evropom i kona nom pristupanju Evropskoj Uniji. Nacionalna strategija zapošljavanja 2

30 pokriva period od do godine (Vlada Republike Srbije 2005.). Ova strategija, široko uzev, prati ciljeve Evropske strategije zapošljavanja, sa vizijom konvergencije sa EU. Osnovni principi Strategije su (i) pristup zapošljavanju na regionalnoj osnovi; (ii) priznavanje da je zaposlenje multisektoralno pitanje koje se odnosi na mnoge oblasti politike; (iii) va nost socijalnog dijaloga i socijalnog sporazuma i (iv) upravljanje napredovanjem prema merljivim indikatorima. 7. Uvedene su neke zna ajne reforme da bi se modernizovalo tr ište rada i da bi se odmaklo od tradicionalnog sistema zapošljavanja. Novi Zakon o radu usvojen je On je modernizovao mnoge aspekte regulative tr išta rada i otklonio mnoge anahrone karakteristike starog modela zapošljavanja. Revizija Zakona o radu izvršena je 2005, što je u inilo da regulativa tr išta rada bude više u skladu sa standardima EU; me utim, tako e je poništila neke reforme liberalizacije iz zakona Sveobuhvatna reforma oporezivanja uvedena je Socijalni program je usvojen 2002, da bi se olakšao proces otpuštanja širokih razmera zbog privatizacije i restrukturiranja preduze a. Zakon o osiguranju zaposlenih i u slu aju nezaposlenosti usvojen je 2003, s namerom da se pooštri sistem davanja naknada za nezaposlenost i da se modernizuju aktivni programi na tr ištu rada. Strategija promene za Nacionalnu slu bu zapošljavanja odobrena je Me utim, u ovom izveštaju se zaklju uje da e dalje reforme kako unutar tako i izvan tr išta rada biti neophodne da bi se u inak zapošljavanja u Srbiji znatno popravio. Zapošljavanje predstavlja kompleksni izazov za svaku vladu, zato što otvaranje novih radnih mesta inherentno predstavlja muktisektoralnu pojavu u koju spadaju ne samo politika tr išta rada nego i zdrave makro politike, povoljno poslovno okru enje, politike dobrog obrazovanja i delotvoran okvir socijalne zaštite. Makroekonomska neizvesnost, blisko povezana sa politi kom neizvesnoš u, veoma je relevantna za perspektivu zapošljavanja ove zemlje. Poslovna klima je tako e bitna. Iako je u nedavnom izveštaju Poslovanje (Doing Business 2006) Srbija i Crna Gora identifikovana kao vrhunski reformator u svetu ona je, u ukupnom rangiranju u smislu lako e poslovanja još uvek samo na 92 mestu, od 155 zemalja koje su bile uklju ene u taj izveštaj (Svetska banka 2005b). 9. U ovom izveštaju se navodi set prioriteta za reforme koje su direktno povezane sa tr ištem rada, a koje treba da prati povoljnije ekonomsko i poslovno okru enje. Analiza isti e kojim putem treba i i napred da bi se stvorio okvir politike tr išta rada koji e u Srbiji omogu iti otvaranje ve eg broja novih i boljih radnih mesta. Na Tabeli 1.1 sumirani su najve i izazovi tr išta rada, glavni nalazi, kao i predlo ene kratkoro ne i dugoro ne reforme. Reforme politike detaljno su razra ene u osvrtu na ovaj izveštaj. Tabela 1.1: Sa etak glavnih nalaza i opcija reforme politike Glavni nalazi Akcija Opcije politike (na tr ištu rada) (na tr ištu rada) kratkoro ne dugoro ne 1. Odsustvo rasta zaposlenosti Zapošljavanje se Poboljšanje opšte smanjuje; stopa klime za otvaranje zaposlenosti iznosi novih radnih mesta samo 51%; putem: 3

31 Glavni nalazi Nezaposlenost iznosi oko 22% i raste i dalje Skoro 30% onih koji rade za platu su u neformalnom sektoru Ekonomsko okru enje i poslovna klima predstavljaju ograni enja Neke politike tr išta rada tako e predstavljaju prepreke 2. Isklju enost sa tr išta rada 80% nezaposlenih je u tom statusu du e vreme (>1 godina) Stopa nezaposlenosti kod ena iznosi 27% Stopa nezaposlenosti mladih iznosi skoro 50% U ugro enim manjinama stopa nezaposlenosti je izuzetno visoka, a zarade su veoma niske Akcija Opcije politike (na tr ištu rada) (na tr ištu rada) kratkoro ne dugoro ne (i) Eliminisanja regresivnosti u sistemu oporezivanja po osnovu radnog odnosa (ii) Unapre enja administriranja Zakona o radu i pravne reforme (iii) Podizanja kvaliteta radne snage Proširiti pristup poslovima putem: (i) Eliminisanja podsticaja da se period registracije produ i (ii) Boljeg pristupa obrazovanju i obuci, pogotovo za ugro ene grupe (iii) Poboljšanja tranzicije škola-posao 3. Neefikasna socijalna zaštita za radnike Socijalni program apsorbuje veliki deo sredstava Poboljšati socijalnu zaštitu putem: Uvesti oslobo enje od poreza na prihod od plate Sniziti osnovicu za doprinose i pove ati plafon doprinosa za socijalno osiguranje Poja ati kapacitete za primenu i tuma enje Zakona o radu Pojednostaviti pravila o naknadama Reformisati program rada srednjoškolskog obrazovanja Razdvojiti evidentiranje od pristupa osiguranju Bolji monitoring NSZ-a pri pokušajima da se na e posao Dati podsticaj da se pove a broj onih koji obezbe uju obuku Podsticaji za marginalizovane grupe Reforme oporezivanja po osnovu radnog odnosa (videti u tekstu gore) Uvesti programe za ulazak mladih na tr ište rada Reforme oporezivanja po osnovu radnog odnosa (videti u tekstu gore) Najzad eliminisati porez na prihod od plate i uvesti integrisani li ni porez na prihod Smanjiti poreze po osnovu radnog odnosa (nakon što se popravi fiskalna situacija u planovima socijalne zaštite) Reformisati odredbe u Zakonu o radu koje se odnose na otpremnine i ugovore na odre eno vreme Reformisati program rada za osnovno obrazovanje, obrazovanje nakon srednje škole i do ivotno u enje Skratiti maksimalno trajanje osiguranja u slu aju nezaposlenosti Reforme obrazovanja (videti u tekstu gore) 4

32 Glavni nalazi sredstava Sistem NSZ-a se veoma malo sla e sa stvarnom nezaposlenoš u Osiguranje u slu aju nezaposlenosti štiti veoma mali broj nezaposlenih Zaostaci u isplati osiguranja u slu aju nezaposlenosti Podrška koja se pru a se kroz aktivne programe na tr ištu rada je mala Akcija Opcije politike (na tr ištu rada) (na tr ištu rada) kratkoro ne dugoro ne (i) Dovršavanja Završiti Socijalni prilago avanja radne program snage u privatizaciji (ii) Reforme administriranja sistema osiguranja u slu aju nezaposlenosti (iii) Izgradnje kapaciteta za aktivne programe na tr ištu rada (iv) Usredsrediti aktivno i pasivno programiranje na nezaposlene i ugro ene radnike Eliminisati zaostatke Unaprediti vo enje evidencije Dodatni resursi za osnovnu podršku koju pru a NSZ Ohrabriti privatne provajdere Eliminisati iz evidencije NSZ-a one koji ne tra e posao, putem poboljšanog monitoringa i razdvajanja upisa u evidenciju od pristupa osiguranju (videti u tekstu gore) Monitoring i evaluacija Pove ati resurse za aktivne programe na tr ištu rada zasnovane na u inku Pove ati efikasnost, targetiranje i uticaj socijalne pomo i da bi se pru ila podrška onima koji nisu podobni za programe zapošljavanja B.. Okvirr i strrukturra izveštaji ja 10. Ovaj izveštaj o tr ištu rada pridr ava se multisektoralnog pristupa za analiziranje i tuma enje situacije u zapošljavanju. Ovaj izveštaj prepoznaje da se problemu otvaranja novih radnih mesta mo e pristupiti samo kroz sveobuhvatnu strategiju koja ima i ekonomske i socijalne elemente i koja se bavi kako ponudom radne snage tako i potra njom. Okvir za analizu sagledava implikacije za zapošljavanje u makroekonomskom u inku Srbije, investicionu klimu, politike i institucije tr išta rada, obrazovanje i veštine, kao i mre u socijalne zaštite za radnike. To se naziva MILES okvir, što je akronim koji u sebi sadr ava sa etak svih tih pet determinanti za u inak rada (Tabela 1.2). Procenom svih faktora, ova analiza mo e utvrditi obavezuju a ograni enja za otvaranje novih i boljih radnih mesta, te na taj na in identifikovati prioritete politike. Tabela 1.2: MILES okvir za poslove (Macroeconomic conditions) Makroekonomski uslovi (Investment climate) Investiciona klima (Labor market policies and institutions) Politike i institucije tr išta Pitanja politike Uslovi za razvoj Makroekonomska stabilnost Regulatorno okru enje Transparentnost Vlade Porezi Finansiranje Infrastruktura Pravno okru enje Regulativa tr išta rada Odre ivanje plata Troškovi koji se ne odnose na plate 5

33 rada (Education and skills) Obrazovanje i veštine (Safety net for workers) Mre a socijalne zaštite Osnovno obrazovanje Više obrazovanje Obuka i do ivotno u enje Podrška prihodima Aktivna politika tr išta rada 11. U novi analiti ki doprinos ovog izveštaja spada i savremena, detaljna empirijska procena trendova na tr ištu rada u Srbiji, kao i diskusija o politici koja je posebno usredsre ena na reforme tr išta rada. Pridr avaju i se multisektoralnog pristupa, ovaj izveštaj se u velikoj meri oslanja na postoje i rad Banke u oblasti makroekonomske politike, investicione klime, te obrazovanja i veština. 4 Nova analiza je koristila i rad na socijalnoj zaštiti koji je u toku, a koji je pripremljen zajedno sa ovim izveštajem Ovaj izveštaj je organizovan na slede i na in. Naredna dva poglavlja daju kvantitativnu analizu tr išta rada, koja se zasniva na Anketama o radnoj snazi (ARS) iz i Poglavlje 2 predstavlja osvrt na teku e uslove i prou ava trendove od pa nadalje. U Poglavlju 3 dublje emo prou iti niz posebno va nih pitanja koja se odnose na tr ište rada: dugotrajna nezaposlenost; situacija u kojoj se mladi nalaze na tr ištu rada; neformalnosti i fleksibilnost; i odre ivanje plata. U tri poglavlja nakon toga primenjuje se multisektoralni MILES okvir da bi se objasnila situacija koja se odnosi na zaposlenost, te koje prepreke postoje u otvaranju ve eg broja novih i boljih radnih mesta. U Poglavlju 4 prou ava se kontekst tr išta rada, uklju uju i makroekonomsko okru enje, investicionu klimu i obrazovanje i veštine radne snage. U Poglavlju 5 okre emo se ka faktorima unutar tr išta rada koji uti u na zapošljavanje regulativa tr išta rada i troškovi rada. Najzad, u Poglavlju 6 razmatra se socijalna zaštita radnika. Ovamo spada i analiza o prilago avanju radne snage, što proisti e iz privatizacije i restrukturiranja preduze a, a tu je i procena politike aktivnog i pasivnog tr išta rada. 4 On se posebno poziva na najnoviji Program za ekonomski rast i zapošljavanje u Srbiji (Svetska banka, 2004a), najnoviju procenu siromaštva (Svetska banka 2003), Izveštaj Poslovanje (Svetska banka 2005b), Istra ivanje poslovnog okru enja i ekonomskih performansi (sa EBRD) i Procenu investicione klime u Srbiji (Svetska banka, 2004b). 5 Izveštaj o socijalnoj zaštiti se posebno osvr e na socijalnu pomo i de ju zaštitu. On prou ava ciljeve i troškove programa; pokrivenost i targetiranje, kao i pitanja vezana za pru anje usluga i decentralizaciju. Videti Svetska banka (2006b). 6

34 POGLAVLJE 2: TRENDOVI NA TR IŠTU RADA 13. Ovo Poglavlje daje pregled razvoja tr išta rada. Na alost, zbog nedostatka podataka teško je ta no proceniti trendove pre Me utim, otada su Ankete o radnoj snazi iz i u znatnoj meri poboljšale situaciju. ak i pored obnavljanja privrednog rasta zapošljavanje je opalo, a nezaposlenost je visoka i ini se da još raste. Tokom narednih nekoliko godina mo e se o ekivati dalji pritisak na tr ište rada, jer se proces restrukturiranja preduze a nastavlja. Isklju enje sa tr išta rada za mnoge radnike predstavlja ozbiljan problem, kad postanu nezaposleni, kad ostanu bez posla tokom veoma dugih vremenskih perioda. Omladina (pogotovo mlade ene) imaju veoma slabe rezultate u zapošljavanju. U stvari, po etnici u poslu ine skoro polovinu od ukupne nezaposlenosti. Manje obrazovani se tako e suo avaju sa velikim brojem problema na tr ištu rada. ak i posle reformi u Zakonu o radu, fleksibilni oblici ugovaranja (skra eno radno vreme i privremeni rad) skoro i da ne postoje. Fleksibilnost se posti e kroz neformalno zapošljavanje. A.. Najnovijii rrazvoj jii na trr ištui rrada 14. Od naovamo su Ankete o radnoj snazi (ARS) doprinele poboljšanju informacija koje su dostupne za analiziranje trendova na tr ištu rada. Ovaj odeljak se u opisivanju najnovijih uslova na tr ištu rada oslanja na Ankete o radnoj snazi (ARS) iz i Anketa je opisana u Okviru 2.1. Od se Savezni zavod za statistiku, a kasnije Republi ki zavod za statistiku (RZS), u svojim publikacijama o nacionalnoj statistici radne snage oslanja na ARS. Treba napomenuti da su procene za u ovom odeljku zasnovane na kalkulacijama Svetske banke, koja ih je napravila koriste i definiciju starosti radno sposobnog stanovništva koja se razlikuje od one koja je korištena za zvani nu statistiku koju izdaje Vlada, a koja je navedena u narednom odeljku o dugoro nim trendovima. 6 Od ARS se u velikoj meri pridr ava metoda Eurostata, što je poboljšalo kvalitet procene radne snage u zemlji. Me utim, me unarodno iskustvo, kao i iskustvo iz zemalja Isto ne Evrope, još uvek dovodi u pitanje pouzdanost indikatora tr išta rada, ak i kad isti poti u iz dobro ura enih anketa o radnoj snazi. Ovo je naro ito slu aj u zemljama u kojima je neformalni sektor velik, administrativni kapaciteti statistike još uvek u razvoju, i u kojima na izveštavanje mogu uticati podsticaji udru eni sa programima Vlade. Da navedemo samo jedan primer: teško je razumeti kako niske stope zaposlenosti i tako duga ki periodi nezaposlenosti (dokumentovano kasnije) mogu da koegzistiraju sa relativno slabim mre ama socijalne zaštite u Srbiji. Uprkos toj nedoumici, ARS predstavlja najbolji izvor podataka o situaciji na tr ištu rada u ovoj zemlji, tako da emo ga u ovom izveštaju sve vreme koristiti. 6 Definicija koju koristi Zavod za statistiku je starost 15 godina i više, dok Svetska banka koristi me unarodni standard za starost od godine. Ova definicija isklju uje one od 65 godina i starije. Razlika u stvarnosti nije previše zna ajna zato što, prema podacima ARS-a iz 2005, 89% pripadnika ove grupe nije uklju eno u radnu snagu. Ostatak ine skoro u potpunosti ili samozaposleni (63%) ili nepla eni porodi ni radnici (28%). 7

35 Okvir 2.1: Anketa o radnoj snazi (ARS) Anketa o radnoj snazi (ARS) sprovodi se jednom godišnje od Godine prilago eni su uzorkovanje, dizajn i opšta metodologija, da bi bili u skladu sa definicijama Eurostata. Za pore enje dve ankete videti Okvir 2.5. Anketama u i pokriveno je odnosno pojedinaca. Podaci su reprezentativni na nacionalnom nivou, za gradska i ruralna podru ja, te na nivou tri mikro regiona (Beograd, Centralna Srbija i Vojvodina). Uzorak je izvu en iz Popisa 2002, prema nacrtu dvofaznog slu ajnog uzorka. Primarne jedinice uzorkovanja bili su nabrojani okruzi, a krajnje jedinice uzorkovanja doma instva. Podaci se prikupljaju oktobra svake godine. U module ankete uklju eni su demografija, obrazovanje, migracija, u eš e na tr ištu rada, kao i subjektivna percepcija socijalne zaštite. Modul tr išta rada tokom dve godine prikuplja informacije o statusu tr išta rada, potrazi za poslom, zaposlenju, zanimanju, sektoru aktivnosti, naknadi, vrsti poslodavca, radnog sta a u tom preduze u, veli ini firme i radnom vremenu. Nedostatak ove ankete je što nisu prikupljane informacije o evidentiranju za socijalno osiguranje; to ima implikacije za našu analizu o neformalnosti na tr ištu rada, zato što evidentiranje obi no obezbe uje veoma dobar indikator za neformalni rad za platu. U ARS-ima iz i svim zaposlenim pojedincima (uklju uju i poslodavce i samozaposlene) u formalnom i neformalnom sektoru postavljeno je pitanje koliko je iznosila njihova poslednja neto plata u gotovini. Me utim, zbog nedovoljne pouzdanosti podataka o zaradi vlasnika i samozaposlenih, ova studija se bavi samo zaradama onih koji rade za platu. Sva doma instva koja su u estvovala u anketi koriš ena su kao okvir za uzorak Grubo uzevši, oko tri etvrtine pojedinaca koji su bili intervjuisani u ponovo su bili intervjuisani u panelu ( pojedinaca). Nije se išlo za pojedincima koji su napustili svoja prvobitna doma instva i stekli nova nego su oni zamenjeni drugim ispitanicima. To implicira probleme smanjenja broja ispitanika, iako treba primetiti da u ovom kontekstu migranti ne predstavljaju va nu grupu. Izvesna nadopuna uzorka izvršena je Da bi uzorak iz bio reprezentativan na nivou zemlje kao i na regionalnom nivou, RZS je izvršio izvesno ponovno pove anje (za odre eni faktor). Me utim, promene u populaciji nisu uzimane u obzir. Tabela 2.1. u aneksu daje glavne varijable koje smo koristili za analizu ARS podataka. 15. Prema procenama ARS-a, stopa nezaposlenosti je visoka i ini se da se znatno pogoršala od do Prema podacima iz ARS-a stopa nezaposlenosti po MOR-u (me unarodni standard) porasla je sa 19,5% na 21,8%, od oktobra 2004 do oktobra Taj porast nije uzrokovalo pove ano u eš e radne snage (koje se zapravo smanjilo) nego gubitak posla, jer je zaposlenje opalo za više od dva odsto (Tabela 2.1). 7 S obzirom da postoji mogu nost smanjenja broja ispitanika i da bi karakteristike tr išta rada najverovatnije bile u korelaciji s tim smanjenjem, analiziramo iste indikatore koriste i panel podatke (tj. ukupne podatke o pojedincima koji su anketirani obe godine). Sli ni rezultati se dobijaju i kad se koriste panel podaci (stopa nezaposlenosti u iznosi 18,4%, a u godini 21,3%). 8

36 Tabela 2.1: Indikatori tr išta rada, odraslo stanovništvo starosti godine, Ukupno Muškarci ene Ukupno Muškarci ene Stopa u eš a u radnoj snazi Stopa zaposlenosti Stopa nezaposlenosti prema MOR-u Dugotrajna nezaposlenost Definicije u Aneksu Tabele Procenat nezaposlenih pojedinaca koji su nezaposleni godinu dana i du e. Izvor: ARS 2004/ Uprkos privrednom rastu tokom protekle dve godine, izgleda da je zapošljavanje smanjeno. Ovo tr ište rada deli mnoge tipi ne karakteristike sa ekonomijama u tranziciji (videti Tabelu 2.2 ni e); pored visoke nezaposlenosti otvaranje novih radnih mesta odvija se veoma sporo. Smanjenje zapošljavanja u periodu izgleda da je deo dugoro nijeg trenda, koji datira još od U kasnijim poglavljima razmatra emo razloge za tako slabi u inak zapošljavanja. 17. Indikatori tr išta rada mnogo su gori od proseka EU, a stopa zapošljavanja je daleko ispod lisabonskog cilja Evropske Unije, koji iznosi 70%. Samo nešto malo više od polovine radno aktivnog stanovništva Srbije prijavljuje da je zaposleno. Ta evidencija zaostaje za boljim izvršiocima u Isto noj Evropi (npr. eška Republika, Slovenija, Rumunija), a u velikoj meri zaostaje za lisabonskim standardom od 70% koji je Evropska Unija usvojila kao cilj koji treba da se dostigne do (Tabela 2.2). Stopa nezaposlenosti u Srbiji je više od dvostruke od proseka u zemljama EU-15, dok u zemljama EU-10 samo Poljska i Slova ka imaju stope nezaposlenosti pribli no onoj u Srbiji (18,8% odnosno 18,0%). U Tabeli se tako e upore uju indikatori tr išta rada u Srbiji (u 2004.) sa onima u drugim zemljama Jugoisto ne Evrope; u ve em broju aspekata Srbija se nalazi u sredini ove grupe. Tabela 2.2: Klju ni indikatori tr išta rada, Zapadni Balkan, Stopa u eš a Stopa zaposlenosti Stopa nezaposlenosti Albanija 63,7 60,1 5,6 68,4 Bosna i Hercegovina 59,0 46,0 22,0 n/a Makedonija 51,2 32,0 37,2 84,5 Srbija 66,4 53,4 19,5 77,5 Crna Gora 65,1 40,6 23,0 85,0 EU-15 70,8 64,8 8,1 42,4 EU-10 65,5 56,0 13,4 53,8 Dugotrajna nezaposlenost 2 1. Definicije aktivnog radnog veka razlikuju se po zemljama. 2. Udeo nezaposlenih u trajanju od 12 meseci ili du e. Za Crnu Goru zasniva se na evidentiranom broju nezaposlenih. Izvor: MOR za Makedoniju. Eurostat za EU. Za ostale zemlje procena Svetske banke. 18. Status na tr ištu rada je u sna noj korelaciji sa ekonomskim blagostanjem. U najnovijem a uriranom izveštaju Svetske banke (2006a) o siromaštvu otkriva se bliska povezanost izme u siromaštva i tr išta rada. Koriste i podatke iz Pregleda bud eta doma instava 2005, analiza otkriva da stopa 9

37 siromaštva nezaposlenih i neaktivnih (ne uklju uju i studente i penzionere) iznosi mnogo više (15,8% odnosno 16,6%) od nacionalnog proseka od 9,4%. Zaposleni imaju relativno nisku stopu siromaštva (5,4%), koja je u padu od Kvalitetniji dokazi iz ARS-a koji se odnose na subjektivne percepcije pojedinaca o finansijskoj situaciji njihovog doma instva još više isti u odnos izme u statusa na tr ištu rada i ekonomskog blagostanja (videti Okvir 2.2). Okvir 2.2: Status na tr ištu rada i subjektivne percepcije finansijske situacije u doma instvu Status na tr ištu rada nije u korelaciji samo sa objektivnim merama ekonomskog blagostanja nego i sa subjektivnim percepcijama. U ARS-u je pojedincima postavljeno pitanje šta misle o svojoj finansijskoj situaciji. Tabela ni e daje jednostavan tabelarni pregled odgovora prema statusu na tr ištu rada, za radno sposobno stanovništvo od godine Subjektivna percepcija finansijske situacije doma instva Svi Zaposleni Nezaposleni Neaktivni Veoma dobra 2,7 3,3 1,0 2,5 Uglavnom dobra 28,6 34,6 12,0 26,6 Uglavnom loša 27,0 28,3 22,9 26,8 Loša 41,7 33,8 64,1 44,2 Izvor: ARS (2005) Zavisno od statusa na tr ištu rada mo emo razlikovati tri razli ita šablona. Prvo, zaposlenost je povezana sa boljom procenom finansijske situacije doma instva, iako to što neko ima posao ni u kom slu aju ne garantuje da e imati i pozitivan stav. Drugo, što nije iznena uju e, nezaposlenost je povezana sa negativnom percepcijom finansijske situacije. Najzad, izgleda da onaj ko nije deo radne snage ne mora biti u korelaciji sa bilo kakvim odre enim pogledom na finansijsku situaciju. Otkri e da neu estvovanje nije povezano sa percepcijom loše finansijske situacije konzistentno je sa onim o emu emo izvestiti kasnije u ovom Poglavlju. Naime, izgleda da pojedinci koji saopšte da nisu deo radne snage u stvari nisu ni zainteresovani da budu aktivni (tj. ne radi se o tome da su oni obeshrabreni). U mnogim drugim zemljama u regionu u grupi onih koji su izvan radne snage esto se nalazi veliki broj prikrivenih nezaposlenih koji ele da rade ali ne tra e posao prvenstveno zato što ne vide nikakvu priliku za nala enje istog. Istinski nezaposleni radnici izgleda da se i deklarišu kao nezaposleni u ARS-u za Srbiju. 19. Stope u estvovanja, zaposlenosti i nezaposlenosti znatno su gore za ene nego za muškarce. ene predstavljaju samo 40% od ukupnog broja zaposlenih u (Tabela 2.3). Ovo korespondira sa veoma niskom stopom zaposlenosti od 44%, što je u velikoj meri ispod lisabonskog cilja za zaposlenost ena (67%). Stope u eš a ena tako e su niske. S druge strane, ene su previše zastupljene me u nezaposlenima (54%), a njihova stopa nezaposlenosti je za osam procenata viša od muške. 8 Kategorije tr išta rada definisane su kao: zaposleni, samozaposleni (uklju uju i poljoprivrednike), nezaposleni, studenti, penzioneri i ostala neaktivna lica. 10

38 Tabela 2.3: Raspodela radno sposobnog stanovništva, zaposleni i nezaposleni prema demografskim karakteristikama, 2005 Udeo u stanovništvu starosti godina Udeo u nezaposlenosti Udeo u zaposlenosti Muškarci 49,3 45,6 58,3 ene 50,2 54,3 40,1 Starosne kategorije ,2 23,1 7, ,1 71,6 80, ,6 5,3 13,0 Obrazovanje Manje od osnovne škole 7,4 4,0 5,4 Osnovna škola 24,1 16,9 17,2 Stru na škola 20,2 27,7 22,7 Srednja škola 35,3 40,4 36,5 Više ili visoko obrazovanje 13,0 11,0 18,2 Region Beograd 21,3 19,5 21,3 Centralna Srbija (bez Beograda) 50,9 54,6 50,4 Vojvodina 27,8 25,9 28,4 Gradsko 1 58,7 60,1 57,0 Seosko 41,4 39,9 43,0 1. Klasifikacija seosko/gradsko RSZ-a u i poti e iz Popisa Izvor: ARS (2005) 20. Rezultati tr išta rada su veoma slabi za mlade. Srbija ima krajnje nisku stopu zapošljavanja mladih (19%), a samo 36% osoba starosti godine u estvovalo je u tr ištu rada u Problemi tr išta rada su posebno optere uju i za mlade ene. Tabela 2.4: Indikatori tr išta rada po starosnim grupama, Ukupno Stope u eš a u radnoj snazi 65,2 35,8 82,0 39,5 Stope zaposlenosti 51,0 18,7 65,6 35,4 Stope nezaposlenosti (po definiciji MOR-a) 21,8 47,7 20,0 10,3 Dugotrajna nezaposlenost 79,0 67,8 82,5 81,6 Izvor: ARS (2005) 21. Iako stope nezaposlenosti mladih imaju tendenciju da budu visoke u ve ini zemalja, one su u Srbiji izuzetno visoke. Stopa nezaposlenosti mladih u godini iznosila je 48%. Osim toga, po etnici u poslu ine skoro polovinu ukupno nezaposlenih, a 78% mladih nezaposlenih su po etnici u poslu. Ovaj problem se detaljnije analizira u Poglavlju 3 i baca svetlo na vezu izme u nezaposlenosti mladih i rezultata obrazovanja. 11

39 22. Obrazovaniji radnici imaju povoljnije rezultate zapošljavanja; ipak, stopa nezaposlenosti ak i onih sa višim i visokim obrazovanjem prili no je visoka. Uopšteno gledaju i, obrazovanje je povezano sa boljim rezultatima. Pojedinci koji imaju više ili visoko obrazovanje imaju najviše stope u eš a u radnoj snazi i zapošljavanju, te najni e stope nezaposlenosti. Ipak, njihova stopa nezaposlenosti u je još uvek prili no visoka, sa 14,4%. Radnici sa osnovnim obrazovanjem ili nezavršenom osnovnom školom imaju najni u stopu u eš a u radnoj snazi i zapošljavanju, a me u nezaposlenima iz te kategorije izuzetno visok procenat tra i posao ve godinu dana ili du e. U stvari, najve a stopa nezaposlenosti je kod lica koja su završila stru ne škole ili gimnazije opšteg smera. Stope u eš a u radnoj snazi Tabela 2.5: Indikatori tr išta rada po nivoima obrazovanja, 2005 Manje od osnovne škole Osnovna škola Stru na škola Srednja škola Više ili visoko obrazovanje 45,6 46,3 76,7 69,1 83,2 Stope zaposlenosti 37,8 36,3 57,2 52,8 71,5 Stope nezaposlenosti 17,2 21,6 25,4 23,6 14,4 Dugotrajna nezaposlenost Izvor: ARS (2005) 83,1 86,9 80,9 76,4 70,6 23. Isklju enost sa tr išta rada je ozbiljan problem; mnogi radnici, kad jednom ostanu bez posla, veoma dugo ne mogu da na u novi posao. Ve ina nezaposlenih radnika ostaje nezaposlena barem godinu dana udeo dugotrajne nezaposlenosti u iznosio je 79%. Za izvesne grupe, uklju uju i romske zajednice, isklju enost iz mogu nosti da se dobije zaposlenje veoma je velika (videti Okvir 2.3). Kao što je prikazano na Tabeli 2.2, Srbija deli problem veoma visoke i dugotrajne nezaposlenosti sa ostalim zemljama, bivšim jugoslovenskim republikama. U slede im poglavljima se detaljnije analizira problem dugotrajne nezaposlenosti u Srbiji. Okvir 2.3: Zapošljavanje u romskim zajednicama U srpskom društvu, kao i na tr ištu rada, ima nekoliko marginalizovanih grupa, uklju uju i interno raseljena lica, izbeglice i romsku zajednicu. Na alost, podaci iz anketa o radnoj snazi ne dopuštaju identifikaciju interno raseljenih lica ili izbeglica; me utim, romska zajednica se mo e identifikovati u ARS-u 1. Situacija na tr ištu rada veoma je loša za romsku zajednicu. Podaci ARS-a za pokazuju da je 53% radno sposobnih odraslih iz romske zajednice bilo nezaposleno. Osim toga, 89% od te grupe saopštilo je da je bez posla više od godinu dana. Od onih koji su zaposleni 48% radi neformalne poslove. Obrazovanje je jedan od klju nih problema. Mnogi Romi suo avaju se sa poteško ama u prilago avanju zahtevima tr išta rada zato što im nedostaju obrazovne i stru ne kvalifikacije i stru nost koje se tra e. Obrazovni nivo Roma veoma je nizak: 89% lica starosti od i 82% lica starosti nisu završila više od osnovne škole. Pored deficita u obrazovanju, Romi se suo avaju i sa diskriminacijom pri dobijanju pristupa mnogim mogu nostima za zapošljavanje. 1 Prema Popisu iz 2002, Romi ine 1,4% stanovništva (preko 108,000 pojedinaca), dok su procene NVO i me unarodnih organizacija da procenat Roma u stanovništvu iznosi izme u 4-6% ( pojedinaca) (Bodewig i Setgi, 2005.). U ARS-u Romi ine oko 2% uzorka. 12

40 24. Geografski podaci ukazuju na male regionalne varijacije u stopama participacije, zapošljavanja i nezaposlenosti. Na Tabeli 2.6 prikazani su indikatori tr išta rada prema gradskimruralnim i ve im regionalnim grupacijama. Stope nezaposlenosti su relativno sli ne izme u gradskih i ruralnih podru ja, a ni regionalne razlike nisu zna ajne. Stope participacije i zapošljavanja su na gradskim podru jima nešto lošije. Opšte geografske sli nosti su donekle iznena uju e s obzirom na zapa enu slabu potra nju na tr ištu rada u nekim delovima zemlje. Prethodni izveštaji koji su se zasnivali na podacima iz drugih anketa tako e pokazuju razlike (npr. Svetska banka 2004a). Ve e geografsko usitnjavanje moglo bi dati više detaljnijih rezultata; me utim, ARS nije reprezentativan na ni em nivou. Ako su regionalni indikatori zapošljavanja i nezaposlenosti sli ni, to mo e biti zbog plata koje odgovaraju potra nji za radnom snagom. U Poglavlju 5 vide emo da postoje zna ajne regionalne razlike u platama. Tabela 2.6: Indikatori tr išta rada po geografskim grupacijama, 2005 Gradske Ruralne Beograd Centralna Srbija 1 Vojvodina Stope u eš a u radnoj snazi Stope zaposlenosti Stope nezaposlenosti Dugotrajna nezaposlenost bez Beograda Izvor: ARS (2005) 25. Prema ARS-u iz 2005 ukupna zaposlenost iznosila je skoro 2,6 miliona, od ega su oni koji rade za platu inili 75%. Ova brojka o zaposlenosti obuhvata sve oblike rada, uklju uju i one u formalnom i neformalnom sektoru. U su radnici za platu predstavljali 75% svih zaposlenih (Grafikon 2.1). Iako je teško do i do uporedne statistike iz raznih zemalja, ovo je visok udeo. Udeo samozaposlenih je nizak, 14%, a vlasnici velikih i malih preduze a ine 4%. Definiciju tih razli itih kategorija zaposlenosti videti u Aneksu Tabele 2.1. Grafikon 2.1: Raspodela zaposlenja prema statusu, ukupna privreda, 2005 Pomo doma instvima 7% Vlasnici 4% Samozaposleni 14% Zaposleni 75% Izvor: ARS (2005) 26. Na samozapošljavanje otpada jedan od najni ih udela zapošljavanja u zemljama Centralne i Isto ne te Jugoisto ne Evrope. Indikator koji se najviše mo e uporediti na me unarodnom nivou tj. 13

41 indikator uloge mikro preduze a i preduzetnika u otvaranju novih radnih mesta je udeo samozaposlenih koji nisu poljoprivrednici u ukupnom zapošljavanju koje ne uklju uje poljoprivredu. Taj udeo u Srbiji iznosi samo oko 7,5%, u pore enju sa Albanijom gde iznosi 15%, Slovenijom, Ma arskom, Poljskom i eškom Republikom sa 10% i oko 14% u OECD-u i EU-15. Ovaj nalaz otkriva da se, u pore enju sa naprednijim tranzicionim ekonomijama u regionu, napredak preduzetni kih aktivnosti do sada razvijao polako. 27. Skoro polovina svih poslova još uvek se nalazi izvan privatnog sektora. Udeo zapošljavanja u privatnom sektoru u Srbiji još uvek je mali; samo 57% od ukupnog zaposlenja pripada privatnom sektoru. Udeo zapošljavanja u dr avnim preduze ima iznosi 25%, a u društvenim 13%, dok je preostalih 5% zaposleno u mešanim preduze ima, zadrugama ili u preduze ima nepoznatog vlasništva. 28. Osim toga, u privatnom sektoru zaposleno je manje od polovine onih koji rade za platu. Radnici za platu uglavnom rade u javnom sektoru, a 50% je bilo zaposleno u dr avnim i društvenim preduze ima, u (Tabela 2.7). To je ve i udeo od udela u privatnom sektoru (44%). Imajte u vidu da je rad za platu u slu bama koje pru aju usluge još uvek u ogromnoj meri okrenut ka dr avnom i društvenom sektoru, te da je samo 41% u privatnom sektoru. Iako je rad za platu izvan privatnog sektora još uvek više zastupljen nego u privatnom sektoru, podaci iz ARS-a za i ukazuju da se tranzicija odvija brzo. Udeo privatnog sektora znatno je porastao u svim sektorima, oko 5 odsto ukupno. S obzirom na program privatizacije i restrukturiranja plus smanjenje dr avne administracije, ovaj trend e se verovatno nastaviti. 9 Tabela 2.7: Zapošljavanje prema vlasništvu i delatnosti, Privatni sektor Dr avna Društvena preduze a 1 preduze a Ostalo Ukupno Poljoprivreda 64,4 68,1 11,4 6,9 16,3 15,4 8,0 9, Proizvodnja 42,0 51,5 16,1 15,1 31,7 24,1 10,3 9, Gra evina 52,8 68,9 13,4 11,1 23,8 16,3 10,0 3, Usluge 38,3 41,1 37,5 39,8 19,2 15,3 5,0 3, Ukupno 39 44, ,4 21,6 16,9 6,5 5, Uklju uju i administrativne slu benike Izvor: ARS Radnici za platu u privatnom sektoru manje su obrazovani od onih u drugim sektorima. Na Grafikonu 2.2 prikazano je da je verovatnije da su zaposleni u privatnom sektoru završili stru ne škole ili imaju samo osnovno obrazovanje (ili manje od toga), te da je manje verovatno da su završili više škole nego radnici koji nisu u privatnom sektoru. Tako e, zaposleni u privatnom sektoru esto su mla e osobe. 9 S obzirom na zna ajne promene u toku jedne godine, ova analiza je ura ena samo sa panel komponentom ARS-a za 2004/5, da bi se videlo šta se dogodilo sa tom istom grupom ljudi. Rezultati su sli ni. Zapošljavanje u privatnom sektoru poraslo je sa 38 na 41%, zapošljavanje u društvenim preduze ima smanjilo se sa 22 na 18%. Zapošljavanje u dr avnim preduze ima, prema panel analizi, poraslo je za 2 procenta, dok brojka koja se dobija koriš enjem popre nog preseka podataka, iznosi svega 0,5%. 14

42 Grafikon 2.2: Raspodela radnika za platu prema vlasništvu po demografskim karakteristikama, Privatno Nije privatno Rod enski Muški Starost Obrazovanje Stru na škola Univerzitet Osnovno Opšta gimnazija Manje od osnovnog Region Beograd Vojvodina Centralna Srbija Izvor: ARS (2005) 30. ak i posle reformi Zakona o radu izvršenih i 2005, fleksibilni oblici zapošljavanja po ugovoru još uvek skoro i da ne postoje. Samo oko 4% zaposlenih obi no radi manje od 30 sati nedeljno (tj. skra eno radno vreme), dok sli an broj ima privremeni posao. Postoje barem dve mogu e hipoteze zašto poslovi sa skra enim radnim vremenom i privremeni poslovi nisu rasprostranjeni u Srbiji, uprkos zakonima o radu koji ih sada dozvoljavaju. Kao prvo, pre tranzicije u Srbiji nisu postojali fleksibilni oblici zapošljavanja. Zbog toga je verovatno da, s obzirom na okasneli proces tranzicije, u zemlji još uvek postoji uvre ena tradicija punog radnog vremena. Kao drugo, s obzirom na niske plate u zemlji, zaposleni ne mogu sebi da dopuste da rade skra eno radno vreme, zato što su troškovi ivota u odnosu na zarade previsoki (prevoz, ishrana, ode a, de ji vrti i itd.). Uo ava se da je stopa zaposlenosti sa skra enim radnim vremenom u Srbiji veoma niska za ene (Tabela 2.8). Tabela 2.8: U estalost i sastav zaposlenja sa skra enim radnim vremenom, Zaposlenje sa skra enim radnim vremenom kao udeo u zapošljavanju Ukupno Muškarci ene Udeo ena u zaposlenju sa skra enim radnim vremenom Bugarska 0,7 0,4 1,0 66,5 eška Republika 3,1 1,5 5,2 72,9 Ma arska 3,6 2,2 5,1 67,7 Poljska 12,0 7,5 17,5 65,7 Rumunija 16,4 14,3 18,6 53,6 Srbija 4,4 3,4 5,8 53,0 Slova ka 2,7 1,3 4,5 73,0 Turska 6,6 3,7 14,8 59,4 EU-15 17,4 6,6 31,2 78,6 1. Lica sa skra enim radnim vremenom su ona koja obi no rade manje od 30 sati nedeljno na svom osnovnom poslu (ne samo oni koji rade za platu) Izvor: OECD (2005), ARS (2005) za Srbiju i MOR (KILM 4. izdanje) za Bugarsku, Rumuniju i Tursku. 15

43 31. Nedostatak fleksibilnosti je tako e evidentan u broju radnih sati, jer skoro svi radnici rade 40 ili više sati nedeljno. U proseku, srpski radnici rade du e u pore enju sa mnogim drugim zemljama. Prosek radnih sati u nedelji je 44 za one koji rade za platu, a 45 za sve zaposlene pojedince. Podaci iz drugih evropskih zemalja pokazuju znatno manji broj radnih sati u nedelji. 10 Na Tabeli 2.9 vidi se raspodela radnih sati u nedelji. Ve ina radnika nalazi se u rubrici kada se posebno analiziraju muškarci i ene vidimo da muškarci obi no imaju du e radno vreme. Ti podaci o broju radnih sati govore da se od zaposlenih u Srbiji zahteva više kroz ve i broj radnih sati, a ne nu no zapošljavanjem novih lica, što se uklapa sa relativno niskim stopama otvaranja novih radnih mesta. Tabela 2.9: Broj radnih sati u nedelji, svi zaposleni i oni koji rade za platu, 2005 Broj radnih sati u Procenat nedelji Svi zaposleni Oni koji rade za platu 10 ili manje 1,1 0, ,2 1, ,8 2, ,2 63, ,5 21,9 60 ili više 17,2 11,1 Ukupno 100,0 100,0 Izvor: ARS (2005) 32. Fleksibilnosti se u stvari posti e kroz neformalno zapošljavanje. Dok je u formalnom zapošljavanju o igledno da nema mnogo fleksibilnosti, izgleda da neformalni sektor pru a fleksibilnost, ma u kakvom obliku ona postojala na tr ištu rada. U slede em Poglavlju vršimo analizu neformalnog zapošljavanja. U ovoj analizi definiše se da su u neformalno zapošljavanje uklju eni (i) samozaposleni pojedinci koji nisu završili više škole; (ii) oni koji poma u u doma instvu; (iii) radnici za platu u firmama sa manje od 10 zaposlenih; i (iv) vlasnici firmi sa manje od 10 zaposlenih. Prema toj definiciji, 43% od svih zaposlenih pojedinaca i 27% od onih koji rade za platu u godini bili su zaposleni neformalno. 11 B.. Dugorro nii trrendovi i 33. Da bi se razumeli trendovi na tr ištu rada potrebni su dobri podaci; na alost, u Srbiji ima mnogo problema u vezi sa dugoro nim podacima koji se mogu dobiti. Teško je analizirati dugoro ne trendove ak i iz vremena post-miloševi evske tranzicije zbog nedostatka uporedivih (i pouzdanih) podataka tokom vremena. Kao prvo, iako su podaci ARS-a bili na raspolaganju od 1995, anketa je imala problema sa kvalitetom koji se poboljšao tek od 2004, kad je metodologija uskla ena sa definicijama Eurostata. Ta promena metodologije implicira prekid u dugoro nom trendu rezultati iz vremena pre ne mogu se na pravi na in porediti sa rezultatima posle te godine. Kao drugo, iako su podaci A SSa veoma kvalitetni, oni se mogu dobiti za samo dve godine ( ), a Svetska banka (2004a) je taj panel ve detaljno analizirala. Kao tre e, postoje dva izvora evidentiranih podataka: brojke u vezi sa zapošljavanjem koje daje Grupa za statistiku zapošljavanja iz RZS-a i brojke o nezaposlenosti koje daje NSZ. Kao što emo objasniti u tekstu ni e, oba izvora mogu da predstave samo delimi nu i pomalo 10 Prema najnovijim podacima LABORSTA, prose ni broj nedeljnih radnih sati u raznim evropskim zemljama je slede i: Litvanija 37,4; Letonija 39,6; Bugarska 33; eška Republika 39,6; Poljska 39,8; Rumunija 39,4; Slovenija 36,5. Samo Turska ima ve i broj radnih sati nedeljno (49,3). 11 Ne uklju uju i poljoprivrednike. 16

44 iskrivljenu sliku situacije na tr ištu rada (videti Okvir 2.4). Brojke iz RZS-a se odnose samo na registrovane zaposlene u privredi, dok NSZ-ovi podaci o nezaposlenosti mogu potencijalno imati problem uzorkovanja s obzirom da za pojedince postoje mnogi podsticaji da se evidentiraju kao nezaposleni, ak i ako ne tra e posao. Okvir 2.4: Opšti Problemi u merenju nezaposlenosti (i aktivnosti na tr ištu rada) sa podacima o evidentiranju Jednostavno re eno, nezaposlenost bi trebalo da se odnosi na radno sposobna lica koja ne rade (bilo formalno ili neformalno), ali bi elela da rade. Da bi merila nezaposlenost, ve ina zemalja, koja ne raspola e podacima iz pouzdanih i redovnih anketa o doma instvima, mora da se oslanja na evidenciju u biroima rada. To je veoma est slu aj u zemljama u razvoju i u nekim zemljama u tranziciji. Ima, me utim, zemalja koje se i dalje oslanjaju na evidenciju kao na osnovnu meru nezaposlenosti, ak i kada nezaposlenost mo e ta no da se izra una pomo u anketa o doma instvima. Iz raznih razloga evidentirana nezaposlenost mo e ili da preceni ili da potceni stvarnu nezaposlenost. Razlog je u tome što su radnici skloni da donose odluku o evidentiraju na osnovu sopstvene procene o odnosu koristi i troškova. U nekim situacijama evidentirane stope nezaposlenosti mogu da budu ni e od "stvarnog" nivoa nezaposlenosti. Na primer, u nekim zemljama, radnici koji ne rade i ne tra e posao mo da se ne e prijaviti za evidenciju zato što ne vide u tome dobit (tj. naknade za nezaposlenost se mo da ne mogu dobiti ili se ne ispla uju; druge socijalne naknade mo da nisu vezane za evidentiranje; aktivni programi na tr ištu rada mo da nisu na raspolaganju ili se mo da ne vide kao korisni). S druge strane, nekada je mogu e registrovati se kao "nezaposleno lice" u slu bi za zapošljavanje a da bi se ostvarilo pravo na neku naknadu koja nije vezana za tr ište rada, iako takva lica u tom trenutku nisu bez posla ili ne tra e posao. Ovo je slu aj u Srbiji, gde mnogo evidentiranih nezaposlenih u stvari ne tra i posao oni mo da nisu deo radne snage ili su mo da zaposleni u neformalnom sektoru - ali su na evidenciji da bi dobili odre ene beneficije, kao što je zdravstveno osiguranje. Tamo gde je sprovo enje zakona slabo ili vlada ne eli da pojedincima onemogu i da dobiju naknade, ti radnici e se ra unati kao nezaposleni ak i ako to u stvari nisu. U tom slu aju e stopa evidentirane nezaposlenosti biti viša nego što je stvarna (nepoznata) stopa. Stope nezaposlenosti zasnovane na anketnim podacima uz upotrebu me unarodnih standarda po pravilu odra avaju stvarni nivo nezaposlenosti tj. onih radno sposobnih odraslih pojedinaca koji ne rade ali koji aktivno tra e posao. Treba primetiti da, ako se primenjuje prava metodologija, u anketama ove vrste rad se definiše kao rad koji pokriva aktivnosti kako u formalnom tako i u neformalnom sektoru. U aneksu ovog Poglavlja date su definicije nezaposlenosti koje koristi ARS. 34. U ovom odeljku pokušavamo da, uz pomo raspolo ivih anketa i administrativnih podataka o registraciji, opišemo trendove koji su se javili tokom ove decenije. Na Grafikonu 2.3 predstavljeni su indikatori tr išta rada od do 2005, uz koriš enje i administrativnih i ARS podataka. Ove statistike odnose se samo na lica starosti 15 godina i više. Bilo je i ranijih pregleda dugoro nih trendova u Srbiji (Svetska banka 2003, 2004a; Arandarenko i Paunovi 2005; i Krsti 2003) i ovaj odeljak se oslanja na taj rad. 17

45 Grafikon 2.3: Indikatori tr išta rada za lica starosti 15 godina i više (u hiljadama), na osnovu ARSa i evidentiranih podataka, Zaposleni po ARS Nezaposleni po ARS Nezaposleni po NSZ Evidentirani zaposleni Izvor: Podaci iz preduze a i iz NSZ, te sopstveni prora uni na osnovu razgovora sa RZS-om. 35. Iako ne postoje uporedivi podaci za du i period, u ranijim izveštajima postoji saglasnost da su stope u eš a i zapošljavanja relativno stabilne ili u blagom opadanju, a da su stope nezaposlenosti neznatno porasle u periodu Mada trendovi mogu biti sli ni, nivoi su iznena uju e razli iti. Na primer, Arandarenko i Paunovi (2005) predstavljaju pet razli itih stopa nezaposlenosti za 2002, u rasponu od 26,3% prema podacima registrovanim u NSZ-u do 14,5-15.4% prema ARS-u (zavisno od toga da li su privremeno aktivni pojedinci uklju eni kao zaposleni ili kao nezaposleni) ini se da podaci iz ARS-a potvr uju taj obrazac pove anja nezaposlenosti i smanjenja zaposlenosti. Prema ARS-u, zaposlenost je blago opadala do Nezaposlenost je rasla i dostigla nešto ve i broj od pojedinaca u 2003, za radno sposobno stanovništvo starosti 15 godina i više. 37. Od do u ARS indikatorima je došlo do relativno blagih promena; me utim, diskontinuitet se pojavljuje 2004, a posebno je primetan u skoku broja nezaposlenih, pa samim tim i u u eš u u radnoj snazi. To je najverovatnije rezultat promena u metodologiji ARS-a koja je uvedena da bi se obezbedilo bolje ra unanje nezaposlenih. (Detaljno objašnjenje promena u metodologiji koje je usvojio Republi ki zavod za statistiku potra iti u Okviru 2.5). S obzirom da se novi okvir uzorkovanja sada zasniva na Popisu iz 2002, ukupno stanovništvo starosti 15 godina i više tako e predstavlja diskontinuitet u godini (videti Anekse Tabela 2.2 i 2.3). 12 Ove stope se odnose na lica starosti od godine. 18

46 Okvir 2.5: Metodologija: ARS prema ARS-u Anketa o radnoj snazi (ARS) sprovodi se u Srbiji neprekidno od Od do okvir ARS-a za biranje uzorka bio je Popis iz 1991, a veli ina uzorka bila je oko doma instava. Kao što je iskazano u ranijim izveštajima Svetske banke (Svetska banka i 2004a), postoji problem oko tih podataka zato što upitnici, definicije i obuka anketara nisu sledili me unarodne smernice. Na primer, kao nezaposleni su bili definisani oni koji su se prijavili da prošlog meseca nisu radili ali da su tra ili posao (nije procenjivana njihova raspolo ivost da po nu da rade u naredne 2 nedelje). Definicija zapošljavanja zasnivala se na referentnom mesecu umesto na uobi ajenoj referentnoj nedelji. Definicija koja se koristila za zapošljavanje ostala je nejasna, ali tu verovatno spadaju pojedinci koji, iako su mo da radili u referentnom mesecu ne bi bili smatrani kao zaposleni prema definiciji MOR-a. Najzad, publikacije ARS-a pre delile bi status zaposlenosti na: pla ene zaposlene, pomo u ku i, poljoprivrednike, privremeno aktivne, ostale aktivne. Nemogu e je spariti ove kategorije sa novim kategorijama: poslodavci, samozaposleni, zaposleni i pomo u ku i. (Videti Aneks Tabele 2.3). Novi ARS sada vodi Republi ki zavod za statistiku, a okvir za odabir uzorka je Popis iz Svi instrumenti za istra ivanje u potpunosti su revidirani i prilago eni najnovijim preporukama i definicijama MOR-a i Eurostata. To je rezultiralo sadašnjom konzistentnoš u procena indikatora tr išta rada sa me unarodnim standardima. U toj novoj anketi, kad se razjašnjava nezaposlenost, aktivno tra enje zaposlenja i raspolo ivost da se sa radom po ne pravilno su procenjeni, a definicije zapošljavanja su pravilno zasnovane na definicijama koje se mogu porediti na me unarodnom nivou. Prema MOR-u, zaposlenost se definiše kao pojedinci koji su radili za platu barem jedan sat u referentnoj nedelji, i ona lica koja privremeno nisu na poslu zbog bolesti ili povrede, praznika ili odmora, štrajka ili zatvaranja fabrika za vreme štrajka, na odsustvu zbog obrazovanja ili obuke, na porodiljskom ili roditeljskom odsustvu, zbog smanjenja privrednih aktivnosti, zbog privremene dezorganizacije ili prekida rada iz razloga lošeg vremena, mehani kih ili elektri nih kvarova, ili nedostatka sirovina ili goriva, ili neko drugo privremeno odsustvovanje treba da se tretiraju kao i kod pla enog zaposlenja, pod uslovom da ti radnici imaju redovan formalni posao. 38. ak i kad se u ini da u brojkama ARS-a o zapošljavanju od do postoji glatka tranzicija, jasno je da je to samo koincidencija. Broj zaposlenih u je prema ARS-u iznosio miliona, a milion. Me utim, ova naoko glatka tranzicija ne mo e odra avati stvarnu evoluciju zapošljavanja. Kao što je rezimirano u Okviru 2.4, došlo je do zna ajnih promena u metodologiji, što podrazumeva da ove brojke koje deluju sli no ne predstavljaju meru za iste stvari. 39. Naravno, administrativni podaci potcenjuju zaposlenost s obzirom da ne uzimaju u obzir poljoprivrednike, radnike sa skra enim radnim vremenom i neformalne radnike. Postoji oštar kontrast izme u indikatora ARS-a i indikatora administrativnih podataka (Grafikon 2.3). Prema podacima iz evidencije zaposlenost je mnogo ni a. Dok podaci iz ARS-a procenjuju da je u zaposleno 2,7 miliona (osobe starosti 15 godina i više), brojka iz podataka iz evidencije iznosi 2,1 milion. 40. S druge strane, brojke o registrovanoj nezaposlenosti preterano precenjuju nezaposlenost, s obzirom da se za evidenciju NSZ-a prijavljuju i lica koja ne tra e posao nego ele da imaju zdravstveno osiguranje. Prema administrativnim podacima (NSZ) stopa nezaposlenosti je u iznosila 32,4%, u pore enju sa procenom od 22% na osnovu ARS-a. 13 Ve i broj evidentiranih nezaposlenih lica, u pore enju sa anketom o nezaposlenosti (oko 1 milion prema ) mo e se pripisati injenici da su pojedinci podstaknuti da se evidentiraju kod NSZ-a na prvom mestu radi dobijanja zdravstvenog osiguranja. 41. Pored toga, postoji prili no velika grupa pojedinaca koji su evidentirani kod NSZ-a kao nezaposleni, a koji prema definiciji MOR-a o zaposlenosti rade. Koriste i informaciju o evidenciji koja je uklju ena u ARS mogu e je izvršiti pore enje evidencionog statusa sa stvarnom aktivnoš u na tr ištu 13 ARS za stopu nezaposlenosti koristi definiciju MOR-a, za stanovništvo starosti godine. 19

47 rada (Tabela 2.10). Kao prvo, stvarno nezaposlenih (prema anketi) nisu bili evidentirani kod NZS-a. S druge strane, evidentiranih kao nezaposleni imalo je posao u neformalnom sektoru; bili su neaktivni prema definicijama MOR-a (videti Aneks Tabele 2.1). 14 U Poglavlju 3 koristimo grupu pojedinaca koji, iako su evidentirani kod NSZ-a kao nezaposleni, po definicijama MOR-a jesu zaposleni. Kako nije mogu e da ova grupa radi u evidentiranim poslovima, ona slu i kao klju za karakteristike onih koji su neformalno zaposleni. Tabela 2.10: MOR (ARS) i evidentirana nezaposlenost, 2005 Nezaposleni po MOR-u, neevidentirani Evidentirani nezaposleni i nezaposleni po MOR-u Evidentirani nezaposleni, zaposleni po MOR-u Evidentirani nezaposleni, neaktivni po MOR-u Izvor: ARS C.. O ekivanja demogrraffski i trrendovi i 42. Stanovništvo stari, ali Srbija je u relativno boljoj poziciji od evropskog proseka. Stope rasta stanovništva su zna ajne za starosnu grupu 65 godina i više, a projekcije (za Srbiju i Crnu Goru) pokazuju da e se taj trend nastaviti tokom naredne tri decenije (Tabela 2.11). Do druge etvrtine veka demografski profil e izgledati mnogo stariji nego sada. Me utim, u kra em vremenskom periodu, ukupni udeo onih preko 65 godina starosti osta e relativno mali (tj. manje od 15% tokom naredne decenije). S druge strane, grupa ispod 15 godina starosti, koja je od opadala, nastavi e da se smanjuje kako u apsolutnom smislu tako i u udelu u ukupnom stanovništvu. Ipak, Srbija ne stari tako brzo kao mnoge druge zemlje u Evropi Pojedinci su podstaknuti da se evidentiraju uglavnom zbog penzionog i zdravstvenog osiguranja, a ne zato što je potrebno da se evidentiraju da bi naknadu za nezaposlenost primili u gotovini. Samo mali procenat evidentiranih prima naknadu u gotovini. 15 U Srbiji i Crnoj Gori je prose an broj godina bio 36,5 u pore enju sa 39,0 u Evropi. Projekcije (UN 2004, srednja varijanta) su 38,8 odnosno 41,8, za godinu. 20

48 Tabela 2.11: Demografski trendovi u Srbiji i Crnoj Gori, Stope rasta za 5 godina Udeo Stope rasta su date za intervale od pet godina, npr stoji za stopu rasta izme u i Izvor: Projekcije UN za Srbiju i Crnu Goru Radno sposobno stanovništvo u Srbiji e po eti da opada i u apsolutnom smislu i u udelu u ukupnom stanovništvu posle Stopa zavisnosti pomo u koje se meri udeo stanovništva koje nije radno sposobno (tj. od 0-14 godina i od 65 godina i više) je u opadanju, ali e taj trend krenuti u obrnutom smeru zbog brzog rasta broja starijih lica. To zna i da e se radno sposobno stanovništvo smanjiti u relativnom smislu; ono e se tako e smanjiti i u apsolutnom smislu izme u i stanovništvo u starosnoj grupi od opaš e za više od lica. 44. Opadanje radno sposobnog stanovništva mo e se nadoknaditi pove anjem stopa u eš a. Starenje ima potencijal da veoma negativno uti e na zemlje sa niskim stopama u eš a, ne samo kod starijih lica nego i kod odraslog stanovništva u celini (Svetska banka 2006c, uskoro izlazi). Trenutno je, kako smo videli, stopa u eš a u Srbiji samo oko 65%, a me u licima starosti izme u 55 i 64 godine ona iznosi ispod 40%. Zbog toga e biti va no da se tokom naredne decenije te stope podignu, da bi se korigovali demografski trendovi. 21

49 Aneks Aneks Tabele 2.1: Glavne varijable i definicije tr išta rada po ARS-u Neaktivan Nije radio poslednjih sedam dana + NIJE tra io posao u poslednje etiri nedelje + NIJE voljan da se zaposli u roku od naredne dve nedelje Vlasnik Vlasnik/suvlasnik kompanije/institucije, radnje, poljoprivrednog imanja, lekarske ordinacije, advokatske kancelarije itd. Nezaposlen po definiciji MOR-a Nije radio poslednjih sedam dana + tra io je posao u poslednje etiri nedelje + voljan je da se zaposli u roku od naredne dve nedelje Nezaposlen po slobodnijoj definiciji Nije radio poslednjih sedam dana + voljan je da se zaposli u roku od naredne dve nedelje (bez obzira da li je tra io posao ili nije) Samozaposlen Nezavisni radnik koji nema zaposlene Zaposlen Zaposleni/radnik Pomo u Nepla eni radnik koji radi u porodici doma instvu Formalni radnik Definicija 1 Formalni radnik Definicija 2 Formalni radnik Definicija 3 Formalni radnik Definicija 4 Formalni radnik Definicija 5 Formalni radnik Definicija 6 Radnik sa punim radnim vremenom Radno sposobno stanovništvo Plata: Definicija Zaposleni u javnom ili društvenom preduze u ili zaposleni u srednjem ili velikom preduze u (sa 50 ili više zaposlenih) Samozaposleni sa fakultetskim ili još višim stepenom obrazovanja Vlasnik sa pedeset ili više zaposlenih Isto kao u Definiciji 1, ali fleksibilnije što se ti e veli ine firme i u odnosu na zaposlene i u odnosu na vlasnike. Zaposleni u javnom ili društvenom preduze u ili zaposleni u preduze u sa 10 ili više zaposlenih. Isto kao u Definiciji 1, ali fleksibilnije što se ti e veli ine firme i u odnosu na zaposlene i u odnosu na vlasnike. Zaposleni u javnom ili društvenom preduze u ili zaposleni u preduze u sa 5 ili više zaposlenih. Isto kao u Definiciji 1, ali razli ito u odnosu na zaposlene. Zaposleni u javnom ili društvenom preduze u ili zaposleni na neodre eno ili odre eno vreme. Isklju ivo zaposleni za koga se trenutno pla aju doprinosi za Penzioni fond zaposlenih. Samo zaposleni, sa isklju enjem poljoprivrednika (zaposlenje evidentirano u RZS-u) Pojedinci koji rade 30 ili više sati nedeljno u svojoj osnovnoj profesiji (definicija Eurostata) Pojedinci starosti od godine. Koliko je iznosila vaša poslednja neto plata za rad u prošlom mesecu? Vrednost (dinara) je deflacionirana na prema nacionalnom proseku iz Indeksa potroša kih cena. Aneks Tabele 2.2: FSO/RZS indikatori tr išta rada (u 000) za radno sposobno stanovništvo starosti 15 godina i više Stanovništvo starosti 15 godina i više Aktivno Zaposleno Nezaposleno Izvor: Prora un osoblja na osnovu razgovora sa RZS-om. 22

50 Aneks Tabele 2.3: ARS-ove kategorije zaposlenosti prema dvema razli itim metodologijama ARS 2003 ARS 2004 Ukupno stanovništvo Okvir za uzorkovanje Popis 1991 Popis 2002 Ukupno zaposlenih Pla eni zaposleni Zaposleni Samozaposleni 514 Vlasnici 145 Pomo u ku i Poljoprivrednici 501 Privremeno aktivni Ostali aktivni U pla ena zaposlena lica spadaju zaposleni, samozaposleni i vlasnici u godini. 2. Privremeno aktivno stanovništvo obuhvata lica koja su, za vreme referentnog perioda, radile neki posao za novac, ali koja nisu imala stalni i regularni izvor prihoda. 23

51 24

52 POGLAVLJE 3: SPECIFI NI ASPEKTI TR IŠTA RADA 45. Ovo poglavlje razmatra etiri specifi na aspekta tr išta rada: dugotrajnu nezaposlenost, odre ivanje plata, neformalno zapošljavanje i zapošljavanje mladih. Nezaposlenost je sama po sebi veoma zabrinjavaju i fenomen, a pogotovo kada je tolikih razmera i kada toliko dugo traje. Raspon plata po polu, obrazovanju, regijama i vlasništvu ukazuju na podeljenosti na tr ištu rada. Tako e, neformalni sektor je prili no velik i ini se da se uve ava. Kona no, prime uje se izuzetno visoka stopa nezaposlenosti mladih, kao i izuzetno niska stopa zaposlenosti. A.. Dugotrraj jna nezaposlenost 46. Uopšte uzev, stopa nezaposlenosti je u Srbiji ne samo visoka, nego je i ve im delom dugotrajna. Prema podacima iz ARS-a iz godine, 79% nezaposlenih starosti od 15 do 64 godine, bez posla je godinu dana ili du e, što je bio naj eš i slu aj tokom poslednjih 10 godina (Svetska banka 2004a). Osim toga, verovatno e se ovakav trend nastaviti s obzirom na trenutne programe privatizacije i restrukturiranja, uklju uju i i smanjenje dr avne administracije na odgovaraju u meru. 47. Srbija ima sli an problem sa dugotrajnom nezaposlenoš u kao i nekoliko drugih zemalja Jugoisto ne Evrope; me utim, ona je u mnogo te oj situaciji nego razvijenije Evropske zemlje. Tabela 2.2 u Poglavlju 2 pokazuje da je ve i deo nezaposlenosti u regionu Jugoisto ne Evrope, dugoro ne prirode. Iako se ini da je Srbija u neznatno boljoj situaciji od Makedonije i Crne Gore, udeo dugotrajne nezaposlenosti u 10 novih zemalja lanica EU (EU-10) gotovo je duplo manji od onog u Srbiji. Tabela 3.1 isti e zna ajno ve u u estalost i stopu dugotrajne nezaposlenosti u Srbiji u pore enju sa drugim, razvijenijim Evropskim zemljama. Tabela 3.1: Dugotrajna nezaposlenost: Stope i u estalost, U estalost dugotrajne Stopa dugotrajne nezaposlenosti (%) 2 nezaposlenosti (%) 3 Bugarska 8,3 55,3 Hrvatska 8,6 56,4 Republika eška 3,9 49,9 Ma arska 2,5 42,2 Poljska 9,8 49,7 Srbija 17,3 79,0 Slova ka 10,7 61,1 Slovenija 3,9 56,5 Turska 2,5 24,4 1. Udeo dugotrajne nezaposlenosti pojedinaca koji su deo radne snage. 2. Procenat nezaposlenih prema MOR-u koji posao tra e 12 meseci ili du e. Izvor: ARS (2005) za Srbiju, KILM 4. izdanje za ostale 48. Broj dugotrajno nezaposlenih u najve oj meri ine ene, sredove na lica i stanovnici Centralne Srbije (bez Beograda) i gradskih sredina. Tabela 3.2 pokazuje udeo dugotrajne nezaposlenosti po demografskim karakteristikama. Prema ovom prikazu, oni optimalnih godina (25-44), slabo obrazovani 25

53 pojedinci, stanovnici Centralne Srbije i gradskih sredina predstavljaju ve i deo dugotrajno nezaposlenih u odnosu na druge grupacije. 49. Iznena uje je to što verovatno a da neko bude nezaposlen du e od godinu dana izgleda nije povezana sa li nim karakteristikama. Iako je ve a verovatno a da e ene, a ne muškarci, biti nezaposleni, u estalost dugotrajne nezaposlenosti i jednih i drugih je sli na (Tabela 3.2). Tako e, za kategorije starosti 25-44, i godina i za one sa srednjom školom ili ni im obrazovanjem, udeo dugotrajne nezaposlenosti je gotovo identi an. Samo se promenljivi geografski inioci ine relevantnim u odre ivanju verovatno e da li e neko biti nezaposlen du e od godinu dana: udeo dugotrajne nezaposlenosti u Centralnoj Srbiji premašuje isti u Beogradu ili Vojvodini, a stanovnicima ruralnih oblasti potrebno je više vremena da do u do posla nego stanovnicima gradskih sredina. Ovaj nalaz se uglavnom mo e objasniti te im procesom restrukturiranja u Centralnoj Srbiji u pore enju sa ostalim regionima. Tabela 3.2: Stope i trajanje dugotrajne nezaposlenosti u Srbiji, 2005 Prose no trajanje U estalost u mesecima Udeo u dugotrajnoj dugotrajne Srednja nezaposlenosti Medijana nezaposlenosti vrednost Ukupno 48 66, Pol enski 48 70,8 54,6 79,6 Muški 48 60,8 45,4 78,4 Starosne kategorije ,9 20,2 67, ,8 57,1 82, ,6 17,1 83, ,7 5,6 81,6 Obrazovanje Manje od osnovne škole ,7 4,3 83,1 Osnovna škola 60 76,1 18,6 86,9 Stru na škola 48 65,4 28,3 80,9 Gimnazija opšteg smera 48 60, ,4 Univerzitetsko 36 51,2 9,8 70,6 Region Beograd 36 53,2 17,7 71,8 Centralna Srbija ,4 58,1 84,0 Vojvodina ,2 74,1 Ruralna oblast 60 71,9 41,5 82,2 Gradska sredina 48 61,9 58,5 76,9 1. Isklju uju i Beograd. Izvor: ARS Uslovna analiza, koja slu i za kontrolu drugih faktora, potvr uje ove nalaze. Probit regresija pokazuje da je manje verovatno da e ljudi sa višim obrazovanjem i mladi biti dugotrajno nezaposleni u odnosu na ostale kategorije prema obrazovanju, odnosno starosti. Jednaka je verovatno a da e pojedinci 26

54 iz gradskih sredina biti dugotrajno nezaposleni kao i oni iz ruralnih, ali je znatno ve a verovatno a da e radnici u Centralnoj Srbiji biti du e vremena nezaposleni u odnosu na one u Vojvodini ili Beogradu. 51. S obzirom na to da samo manji broj nezaposlenih ima pravo na naknadu u slu aju nezaposlenosti, ukupni uticaj osiguranja u slu aju nezaposlenosti na nivo i trajanje nezaposlenosti nije zna ajniji. Poglavlje 6 pokazuje da nov ana pomo nezaposlenim osiguranicima u stvari pokriva veoma mali procenat nezaposlenih radnika u Srbiji. Podaci iz ARS-a pokazuju da je ve a verovatno a da e se dugotrajno nezaposleni evidentirati kod NSZ-a, nego oni koji su kra e vreme nezaposleni (85% prema 73%) Samo je za nijansu verovatnije da e dugotrajno nezaposleni osetiti ekonomske teško e u odnosu na ostatak nezaposlenih. Prema proceni pojedinaca o finansijskoj situaciji u svojim doma instvima, oni koji tra e posao godinu ili du e, daju neznatno negativnije mišljenje o svojoj finansijskoj situaciji od onih koji su kratkoro no nezaposleni (Tabela 3.3). Tabela 3.3: Subjektivno vi enje finansijske situacije u doma instvu Nezaposleni >=1 godine <1 godine Veoma dobro 0,9 2,8 Prete no dobro 12,0 16,0 Prete no loše 22,9 21,8 Loše 64,1 59,3 Izvor: ARS (2005) 53. Dinami ka analiza potvr uje da mnogi pojedinci ostaju bez zaposlenja tokom zna ajnih vremenskih perioda. Podaci iz ARS-a omogu avaju uvid u to šta se dešavalo u godini sa radnicima koji su tokom bili bez zaposlenja. (Okvir 3.1 sumira metodologiju koriš enu za panel analizu.) Kada posmatramo ove tranzicijske obrasce iz jedne godine u drugu, vidimo da nezaposlenost uporno traje. Grafikon 3.1 koristi podatke iz ARS-a za pra enje tranzicije iz jedne godine u drugu radno sposobnog stanovništva (starosti godine) koje je bilo nezaposleno tokom prve godine; postojala je duplo ve a verovatno a da oni u narednoj godini budu nezaposleni nego zaposleni Kao što je ve pomenuto u Poglavlju 2, postoji mogu nost da neki pojedinci koji su evidentirani kod NSZ-a, u stvari nisu nezaposleni, nego da rade na crno. 17 U Programu za ekonomski rast i zapošljavanje (CEM) (Svetska banka 2004a), kretanja radne snage u Srbiji izgledala su znatno druga ije od ovih. Izvor koji je koriš en, A SS, daje zna ajno ni e stope nezaposlenosti: 7,7% u i 8,0% u godini. 27

55 Grafikon 3.1: Tranzicija izvan nezaposlenosti Unemployed in t 0 Employed 27% Unemployed 53% Out of labor force 20% [Zaposleni - 27%; Van radne snage - 20%; Nezaposleni - 53%] Izvor: ARS ( ) Okvir 3.1: Pra enje radnika uz pomo longitudinalnog panela Ankete o radnoj snazi iz i kasniji ciklus tokom godine, ne daju samo popre ni presek tr išta rada. Zajedno daju longitudinalni panel koji prati standardni uzorak doma instava tokom dvogodišnjeg perioda. U longitudinalnoj ili dinami koj analizi predstavljenoj u ovom izveštaju, koristi se panel aspekat ARS-a. To obuhvata ispitanike koji su obra eni u ciklusima iz i godine. Ukupno osoba je ispitano u oba ciklusa. Dakle, u longitudinalnoj analizi dva puta posmatramo situaciju na tr ištu rada panela doma instava i njihovih radnika. Tranziciona analiza pomenuta u ovom poglavlju, zasniva se na posmatranju radnog statusa svakog radnika posmatranog tokom referentne nedelje (tj. jedanput godišnje). Dakle, pojedinac u panelu mo e za obe godine imati najviše jednu tranziciju. Tranzicija se bele i samo ako pojedinac iz jednog od tri posmatrana statusa (izvan radne snage, nezaposlen, zaposlen) pre e u drugi naredne godine. Dakle, podaci u ovom poglavlju zasnivaju se na tranzicijama iz jedne godine u drugu posmatranim izme u i godine. 54. Najmanja verovatno a je da e ene i stariji radnici uspeti da izbegnu nezaposlenost i na u zaposlenje; iznena uju e je to što se ini da obrazovanje nije zna ajan faktor. Tabela 3.6 pokazuje verovatno u tranzicije iz nezaposlenosti po nekim demografskim karakteristikama. Najmanja verovatno a je da e ene i stariji radnici na i zaposlenje izme u prve i druge godine. Osim toga, u pore enju sa muškarcima i mla im radnicima, verovatnije je da e ove grupe napustiti radnu snagu. Iznena uje to što izgleda da obrazovanje nema ulogu u ovim tranzicijama. 28

56 Tabela 3.4: Verovatno a tranzicije iz nezaposlenosti Zaposleni Izvan radne snage Nezaposleni Nezaposleni 27,6 19,7 52,6 Pol Muški 36,1 15,3 48,6 enski 20,5 23,4 56,1 Grupe prema nivoima obrazovanja Manje od osnovne škole 28,3 23,9 47,8 Osnovna škola 25,7 24,1 50,2 Stru na škola 29,8 16,8 53,4 Gimnazija opšteg smera 26,2 20,0 53,7 Univerzitetsko ili više obrazovanje 29,7 17,1 53,1 Starosne kategorije ,9 21,6 50, ,3 17,5 54, ,9 49,3 42,9 Izvor: ARS (2005) 55. Uopšte uzev, ini se da kombinacija slabe potra nje rada i strukturne nezaposlenosti objašnjava visoku u estalost dugotrajne nezaposlenosti u Srbiji. S jedne strane, rast zaposlenosti zaostaje za rastom proizvodnje i o tome e biti re i u slede em poglavlju. Zato je relativno malo novih mogu nosti za zaposlenje dostupno onima koji tra e zaposlenje. Sa druge strane, ini se da je ve ina dugotrajno nezaposlenih starijih radnika i relativno slabo obrazovana; esto se nalaze i u ekonomski nerazvijenim regionima. U svakom slu aju, ostaje otvoreno pitanje da li su dugotrajno nezaposleni ispravno klasifikovani kao takvi: neki od njih mo da rade u neformalnom sektoru iako to ne prijavljuju, a drugi bi, u stvari, samo mogli biti neaktivni zato što du e vreme primaju otpremnine, naknade za nezaposlene, ili imaju druge izvore prihoda. 18 B.. Odrre ivanji je plata 56. Plate su najviše u dr avnim preduze ima, a najni e u privatnom sektoru. Srednje vrednosti i medijane mese nih plata u privredi kao celini dosti u i dinara u godini. Srednje vrednosti plata u dr avnim preduze ima su pribli no 20% ve e od onih u privatnim preduze ima (Tabela 3.5). 18 Interesantno je to što, iako je stopa dugotrajne nezaposlenosti visoka, stepen obeshrabrenosti je relativno nizak. Kada uklju imo obeshrabrene radnike, tj. pojedince bez zaposlenja koji bi rado prihvatili posao u naredne dve nedelje, ali ga nisu tra ili, stope nezaposlenosti se zna ajno ne menjaju. 29

57 Tabela 3.5: Nominalne mese ne plate i zarade po satu prema vrsti preduze a, 2005 Udeo zaposlenosti Srednja vrednost Mese ne plate Zarade po satu 1 Standardna odstupanja Srednja vrednost Standardna odstupanja Privatna 44, ,3 51 Dr avna 33, ,2 193 Društvena 17, ,1 56 Ostala 2 5, ,0 54 Ukupno 100, , Radni sati iz prošle nedelje (ne uobi ajeni radni sati) 2. Ostala odnosi se na mešovita preduze a, zadruge i ostala preduze a. Izvor: ARS (2005) 57. Štaviše, nejednakost u raspodeli plata je ve a u privatnom sektoru nego u dr avnim ili društvenim preduze ima. Tabela 3.5 pokazuje da je zna ajno ve e standardno odstupanje mese nih plata zaposlenih u privatnom sektoru nego u dr avnim ili društvenim preduze ima. 19 Ovo se javlja uprkos injenici da su prose ne plate u privatnom sektoru znatno ni e nego u ostalim. Kako Srbija bude produbljivala proces restrukturiranja i kako se privatni sektor bude uve avao, treba o ekivati još ve u nejednakost u platama. Okvir 3.2: Podaci i metodologija za analizu plata Ovaj deo koristi podatke iz ARS-a za pregled odre ivanja plata. Analiza se bavi isklju ivo platama zaposlenih, njihovim determinantama i efektima minimalnih plata u Srbiji. U Poglavlju 5 ovog izveštaja predstavljena je detaljna analiza plata u formalnom sektoru u kontekstu temeljne analize troškova rada uz koriš enje podataka preduze a. Kako bi se izolovali uticaji pola, obrazovanja, iskustva i ostalih potencijalnih inilaca koji odre uju plate, izvršili smo razli ite regresije na plate. Rezultati regresija iz godine su veoma sli ni onima iz i stoga predstavljamo samo one druge. Merilo zarada se odnosi na primanja samo za glavni posao i uzorak uzima u obzir lica starosti godine, koja su prijavila primanja ve a od nule. Aneks Tabeli 3.1 predstavlja dva seta anketa o licima izvan radne snage za Mincerian jedna inu uve ane mese ne plate za godinu. Jedan set obuhvata starosne modele, a drugi, umesto toga, godine radnog sta a. 58. Jaz izme u polova u Srbiji je zna ajan; posle uskla ivanja drugih faktora, zaposleni muškarci zara uju u proseku 15% više nego ene. Ne samo da je stopa nezaposlenosti ena viša, a stope zaposlenosti i u eš a u radnoj snazi ni e, ve ene imaju i zna ajno ni e plate. Dve razli ite specifikacije za regresiju na plate, uklju uju i i demografske i varijable produktivnosti, pokazuju jaz od 15% (pogledati okvir 3.2 za detalje o metodologiji). Iako velik, jaz izme u polova u Srbiji je još uvek me u najmanjim u zemljama u tranziciji (Krsti 2005). 59. Obrazovanje je usko povezano sa rasponom plata. Grafikon 3.2 prikazuje uskla ene premije na mese ne plate u godini prema klasifikaciji od pet nivoa obrazovanja (u pore enju sa onim manjim 19 Gini koeficijenti za mese ne plate (zarade na sat) u privatnom sektoru, dr avnim i društvenim preduze ima su u godini iznosili: 0,30 (0,32), 0,23 (0,28) odnosno 0,26 (0,27). 30

58 1 od osnovne škole). Procene iz ovih regresija pokazuju da su razlike u obrazovanju zna ajne ak i kad su i ostale karakteristike pojedinca nepromenljive. Grafikon prikazuje zna ajnu prednost u platama za one koji su završili višu školu; premije na plate padaju sa ni im stepenom obrazovanja. Treba obratiti pa nju da je korist od obrazovanja u stru noj školi manja nego od onog u gimnaziji opšteg smera. 20 Grafikon 3.2: Uskla ene premije na mese ne plate prema nivoima obrazovanja, Uskla ena korist od obrazovanja (izostavljeno manje od osnovne škole) Univerzitetsko ili više Srednja škola ili više Stru na škola ili više Osnovna škola ili više 0,0 0,1 0,2 0,.3 0,4 0,5 0,6 0,7 0,8 1. Premije u odnosu na ni e od osnovnog obrazovanja Izvor: ARS (2005) 60. Suprotno mnogim me unarodnim iskustvima, radno iskustvo nije zna ajan faktor u odre ivanju plata. Aneks tabeli 3.1 pokazuje da je, prema podacima iz ARS-a, korist od radnog iskustva u Srbiji jednaka nuli. Svetska banka (2006c, uskoro izlazi) daje sli ne podatke za Belorusiju, Bugarsku, Ma arsku, Moldaviju, Rumuniju, Rusiju i Poljsku. Mogu e je da se radno iskustvo ste eno u periodu pre tranzicije ne vrednuje u tr išnoj ekonomiji, što bi moglo da objasni ovakav rezultat u Srbiji i širom regiona. 61. Premije na plate u javnom sektoru su zna ajne za kontrolisanje ostalih faktora. Zaposleni u dr avnim ili društvenim preduze ima zara uju izme u 11 i 14% više nego radnici u privatnom sektoru. Potvr uju i našu bezuslovnu analizu, višestruke regresije ukazuju na zna ajne premije na plate u javnom sektoru. Ovaj podatak se poklapa sa administrativnim podacima (predstavljenim u Poglavlju 5). ini se da se ove premije u javnom sektoru polako smanjuju tokom vremena, ukazuju i na (sporu) promenu privredne strukture. 62. U odnosu na prose ne plate, prose na plata u Srbiji je na sredini raspona standarda u regionu. Minimalna plata se utvr uje dva puta godišnje na osnovu pregovora sa tripartitnim Socijalnoekonomskim savetom. U periodu od jula do decembra godine, minimalna plata je utvr ena na Grafikon 3.2 prikazuje da postoji razlika od pribli no 15% u obrazovanju izme u onog u stru noj školi i onog u gimnaziji opšteg smera. Svetska banka (2006c) ukazuje da je ovo slu aj u ve ini zemalja u tranziciji. Obrazovnim sistemima u planskim privredama dominirale su stru ne škole koje su obezbe ivale odgovaraju e zaposlenje posle završetka školovanja. Jedan broj studija ukazuje na to da danas stru ne škole ne osposobe uvek svoje u enike fleksibilnim veštinama potrebnim u tr išnoj ekonomiji. 31

59 dinara. Grafikon 3.3 poredi odnos minimalne i prose ne plate u zemljama Evrope i Centralne Azije. Taj odnos u Srbiji se pojavljuje na sredini ovog spektra (od minimalna plata se kretala na nivou od oko 38-42% prose ne plate u privredi). Grafikon 3.3: Minimalna plata kao procenat prose ne plate, iz poslednje dostupne godine Lit BiH Mak Ukr Sloven Ma *Srbija Slova eška Rum Polj Let Bug Jerm Est Mold Rusija Belar Azer Izvor: Prora uni Svetske banke 63. ini se da je minimalna plata suviše niska da bi u zna ajnijem stepenu uticala na zaposlenost. Iako minimalne plate mogu biti od koristi nekim zaposlenima, ako su postavljene na suviše visok nivo, one negativno deluju na zapošljavanje nisko kvalifikovanih radnika. Grafikon 3.4 pokazuje raspodelu kernel gustine mesecnih plata razlicitih od nule radnika na koje se, u principu, odnose propisi o minimalnim platama, i neformalno zaposlenih radnika za platu, na koje se ti propisi ne odnose. Kada se pogleda raspodela formalno zaposlenih (desni panel), o igledno je da veoma malo radnika prijavljuje primanja koja su blizu minimalne plate. Da je minimalna plata va an i obavezuju i - faktor, o ekivali bismo da vidimo vrh linije trenda na nivou zagarantovanog minimuma. Zapravo, vrh linije trenda koji vidimo u raspodeli (mod), pojavljuje se daleko na desnoj strani u odnosu na minimalnu platu. U drugom slu aju, da je vrh odre en na tr išno zna ajnom nivou, ali da nije obavezuju i, o ekivali bismo da vidimo zna ajan deo raspodele plata ispod nivoa minimuma; me utim, samo 4% zaposlenih u formalnom sektoru prijavljuje plate koje su ispod ovog nivoa. Zato se ini da je tr išna plata za nekvalifikovan rad dovoljno iznad minimalne plate tako da podsticaji koji deluju destimulativno na zaposlenje nisu vidljivi Interesantno je to što je raspodela plata za neformalno zaposlene radnike tako e nadesno u odnosu na nivo minimalne plate; mod se pojavljuje na dinara i samo je 15% neformalno zaposlenih radnika zaradilo manje od zagarantovanog minimuma u godini. 32

60 Grafikon 3.4: Mese ni logaritmi raspodela plata, Neformalni i formalni sektor plata, kdensity logmonthlywage x Graphs by Formal 1. Levi grafikon: neformalne plate; desni grafikon: formalne plate. 2. Vertikalna linija predstavlja minimalnu platu na 8,87 dinara (logaritam od 7.134) Izvor: ARS (2005) C.. Nefforrmal lno zapošljavanje 64. Po definiciji koja se koristi u ovom izveštaju, u Srbiji je neformalni sektor prili no velik i pokriva 43% svih zaposlenih lica, i 27% onih koji rade za platu u godini. Prema podacima iz ARS-a za godinu, neformalno zapošljavanje je gotovo dostiglo brojku od 43% svih zaposlenih radnika, odnosno 27% ako uzmemo u obzir isklju ivo radnike za platu. 22 (Za detaljno objašnjenje naše definicije neformalnog zapošljavanja videti Aneks ovom poglavlju.) Tako e, prema doslednim procenama na osnovu preseka za i godinu, stope neformalnog zapošljavanja pove ale su se sa 41,5 na 42,9% za sve radnike, i sa 24 na 26,7% za radnike za platu. U ovom delu, ukoliko ne bude druga ije nazna eno, najviše emo se baviti neformalnim zapošljavanjem me u radnicima za platu. 65. Neformalno zapošljavanje je va no i za privredu i za standard mnogih doma instava; me utim, ono je, tako e, znatno povezano sa niskim primanjima, siromaštvom i ugro enoš u. S jedne strane, neformalno zapošljavanje je, u Srbiji kao i drugde, osnovni izvor fleksibilnosti tr išta rada i predstavlja va nu mre u socijalne zaštite. Sa druge strane, izgleda da ono predstavlja poslednji izbor poslodavca'' i da je povezano sa niskom produktivnoš u, niskim primanjima, i nedostatkom zaštite. Me u radnicima zaposlenim u neformalnom sektoru postoji visoka u estalost siromaštva: kod onih iji je osnovni posao bio u neformalnom sektoru (30% svih radnika u godini), stopa siromaštva bila je za tre inu ve a od proseka (Svetska banka 2003). 23 Pored toga, podaci iz ARS-a pokazuju da je vi enje sopstvene finansijske situacije u doma instvu kod neformalno zaposlenih radnika u znatno ve oj meri negativno, bilo da se oni porede sa zaposlenima u celini ili samo sa onima koji rade za platu (Tabela 3.6). 22 Naša definicija neformalnog zapošljavanja uklju uje: (i) samozaposlena lica koja nisu završila fakultet, (ii) pomo u ku i, (iii) radnike za platu i vlasnike privatnih preduze a sa manje od 10 zaposlenih. Svi radnici za platu u dr avnim i društvenim sektorima smatraju se formalno zaposlenima. 23 Neformalno zapošljavanje radnika za platu u toj studiji, zasnovanoj na podacima A SS-a, bilo je definisano na osnovu doprinosa za socijalno osiguranje. 33

61 Table 3.6: Subjektivno vi enje finansijske situacije u doma instvu, 2005 Svi zaposleni Oni koji rade za platu Neformalno Formalno Neformalno Formalno Veoma dobro 3,2 3,4 2,6 3,1 Prete no dobro 29,3 38,6 30,7 38,1 Prete no loše 28,1 28,4 27,0 28,8 Loše 39,4 29,6 39,7 30,0 Izvor: ARS (2005) 66. Mladi i oni manje obrazovani su previše zastupljeni u neformalnom sektoru. Osnovne karakteristike formalno i neformalno zaposlenih radnika za platu date su u Tabeli Dve konstatacije se jasno isti u. Prvo, verovatno a da se mladi radnici na u u neformalnom sektoru je više nego duplo ve a nego u slu aju radnika optimalnih godina i starijih radnika. Drugo, ispostavi e se da je obrazovanje jako bitno za odre ivanje neformalnog zapošljavanja: za one radnike za platu koji imaju manje od osnovne škole, verovatno a da se na u u neformalnom sektoru je skoro pet puta ve a nego za one koji imaju završenu višu školu ili više od toga. Table 3.7: Karakteristike i stope neformalnog zapošljavanja kod radnika za platu, 2005 Stope neformalnog zapošljavanja Udeo u neformalnom sektoru Udeo radnika za platu Ukupno 26,7 100,0 100,0 Pol enski 28,7 44,8 41,6 Muški 25,2 55,2 58,4 Starosne kategorije ,1 14,0 7, ,9 80,0 82, ,3 6,0 10,4 Obrazovanje Manje od osnovne škole 51,0 4,5 2,4 Osnovna škola 29,3 14,4 13,1 Stru na škola 34,0 28,6 22,4 Gimnazija opšteg smera 27,8 42,9 41,1 Univerzitetsko 12,1 9,6 21,0 Region Beograd 22,3 20,1 24,0 Centralna Srbija 25,5 44,6 46,7 Vojvodina 32,1 35,3 29,3 Izvor: ARS (2005) 24 Va no je napomenuti da, prema našoj definiciji, neformalno zapošljavanje onih koji rade za platu, u suštini, predstavlja merenje uticaja veli ine preduze a u privatnom sektoru, pošto su radnici za platu u privatnim preduze ima sa manje od 10 zaposlenih klasifikovani kao neformalno zaposleni. 34

62 67. Dok su druge stvari jednake, verovatno a da neko bude neformalno zaposlen unutar sektora rada za platu (tj. da radi u privatnom preduze u sa manje od 10 zaposlenih), u zna ajnoj je korelaciji sa injenicom da je taj neko ena, mlad, ili manje obrazovan. ARS za godinu je analiziran tako što je koriš en probit model da bi se procenio uticaj razli itih li nih karakteristika na verovatno u da radnici za platu budu zaposleni u neformalnom sektoru. Ovi rezultati u znatnoj meri potvr uju prethodno pomenute opisne rezultate. Proveravanjem razli itih li nih karakteristika došlo se do slede ih zaklju aka: Za enu radnika za platu postoji ve a verovatno a od 5% da e biti neformalno zaposlena nego za muškarca; Za mlade radnike postoji ve a verovatno a od 23% da e biti neformalno zaposleni nego za starije radnike; Za pojedince bez dovršenog osnovnog obrazovanja postoji ve a verovatno a da e raditi u neformalnom sektoru (u rasponu od 15-28%) nego za one koji su bolje obrazovani; 68. Radno iskustvo je mnogo manje u neformalnom sektoru nego u formalnom. Radnici u neformalnom sektoru su u godini saopštili da imaju u proseku oko 12 godina radnog iskustva, što je 30% manje od srednje vrednosti godina iskustva u formalnom sektoru (18 godina). U estalost veoma malog radnog iskustva (manje od pet godina) je skoro tri puta ve a u neformalnom sektoru, dok je za veoma veliko radno iskustvo (više od 10 godina) verovatno a dva puta ve a u formalnom sektoru (Tabela 3.8). Ovaj efekat je u korelaciji sa starosnim kategorijama i kako je ve pomenuto, mladi radnici su previše zastupljeni u neformalnom sektoru Table 3.8: Radno iskustvo u formalnom i neformalnom sektoru Iskustvo Neformalno zaposleni radnici za platu Formalno zaposleni radnici za platu Manje od 5 godina 30,9 12,8 Pet do 10 godina 31,3 23,4 Više od 10 godina 37,8 63,8 Izvor: ARS (2005) 69. Plate u neformalnom sektoru su manje od onih u formalnom sektoru, pogotovo kada se uzmu u obzir radni sati. Neuskla ene prose ne mese ne plate za formalno zaposlene u godini su bile skoro 30% ve e od istih plata za neformalno zaposlene (Tabela 3.9). Premija na plate koja se vezuje za formalno zapošljavanje, postaje va nija kada se uzme u obzir ve i broj radnih sati neformalno zaposlenih radnika. Neformalno zaposleni rade u proseku 45 sati nedeljno, što je pet sati više nego što rade formalno zaposleni. Kada je u pitanju srednja vrednost zarada po satu, premija u formalnom sektoru raste do 34%. Tabela 3.9: Plate u formalnom i neformalnom sektoru, 2005 Srednja vrednost mese nih plata Formalni Neformalni Odnos Neformalni / Formalni Srednja vrednost zarada po satu Formalni Neformalni Odnos Neformalni / Formalni Ukupno ,72 107,1 70,7 0,66 Starosne kategorije ,72 86,6 57,1 0, ,75 106,6 72,6 0,68 35

63 Srednja vrednost mese nih plata Odnos Srednja vrednost zarada po satu Odnos Formalni Neformalni Neformalni / Formalni Formalni Neformalni ,64 118,2 76,7 0,65 Neformalni / Formalni Obrazovanje Manje od osnovne škole ,58 64,1 41,1 0,64 Osnovna škola ,89 70,5 57,4 0,81 Stru na škola ,81 82,6 64,2 0,78 Gimnazija opšteg smera ,79 98,4 73,9 0,75 Univerzitetsko ,78 156,5 108,3 0,69 Pol Muški ,73 107,4 73 0,68 enski ,71 106,6 67,9 0,64 Region Beograd ,80 131,1 94,2 0,72 Centralna Srbija ,73 94,9 63,6 0,67 Vojvodina ,68 101,1 65,1 0,64 Izvor: ARS (2005) 70. Premija na plate za one koji su zaposleni u formalnom sektoru, kada se u obzir uzmu i ostale determinante, iznosi pribli no 20%. Kako bismo izolovali uticaj neformalnog zapošljavanja, uklju ili smo status neformalnog/formalnog zapošljavanja u regresije plata samo za zaposlene u privatnom sektoru (videti Aneks Tabeli 3.1). 25 Procene daju (statisti ki zna ajne) pozitivne efekte na plate u rasponu 19-21% za one radnike za platu koji rade u formalnom privatnom sektoru, u zavisnosti od specifikacije modela. 71. Longitudinalna analiza pokazuje da je protok izme u neformalnog i formalnog sektora mali. Tabela 3.10 navodi dokaze iz ARS panela na temu verovatno e tranzicije radnika iz neformalnog i formalnog sektora. Gornji panel prikazuje radnike koji su posmatrani kao neformalni radnici za platu u godini, dok donji pokriva formalne radnike za platu. Osnovna poruka ove tabele je da za neformalno zaposlene radnike postoji velika verovatno a da e i dalje ostati neformalno zaposleni. Samo 10,5% je prešlo iz neformalnog rada za platu u prvoj godini na formalno zaposlenje u narednoj godini. Sa druge strane, velika ve ina formalnih radnika za platu ostala je u formalnom sektoru i naredne godine Varijabla formalno bila je u interakciji sa varijablom privatni sektor da bi se procenilo isklju ivo formalno zapošljavanje u tom sektoru (po našoj definiciji, svi zaposleni u dr avnim ili društvenim preduze ima smatraju se formalno zaposlenima). 26 Tranzicije sa poslova neformalnog sektora na formalne ili neformalne poslove, iz nezaposlenosti ili izvan radne snage se ne menjaju drasti no za razli ite podgrupe (prema polu, obrazovanju ili starosnoj dobi), osim za bolje obrazovane radnike. Za one koji imaju više obrazovanje ili više od toga, postoji zna ajno ve a verovatno a tranzicije u formalni rad za platu u pore enju sa slabije obrazovanim radnicima (0,39 u pore enju sa rasponom 0,03-0,14) 36

64 Tabela 3.10: Verovatno e tranzicije iz neformalnog/formalnog zapošljavanja Verovatno e tranzicije iz neformalnog zapošljavanja Neformalno u t0 Neformalno u t1 Formalno u t1 Nezaposleni Izvan radne snage Ukupno 65,7 10,5 13,9 9,8 Muškarci 68,2 12,0 10,0 9,7 ene 62,1 8,2 9,5 20,2 Nivoi obrazovanja Manje od osnovne 2,8 4,1 26,3 66,7 škole Osnovna škola 70,2 4,7 6,5 18,6 Stru na škola 68,2 11,6 11,8 8,3 Gimnazija opšteg smera 64,1 12,4 13,4 10,0 Više škola ili više od toga 42,2 39,1 10,1 8,6 Starosne kategorije ,9 7,4 17,8 22, ,6 12,2 10,6 8, ,1 4,1 1,6 34,1 Verovatno e tranzicije iz formalnog zapošljavanja Formalno u t0 Neformalno u t1 Formalno u t1 N Izvan radne snage Ukupno 10,0 78,6 5,3 6,0 Muškarci 10,5 79,4 5,2 4,7 ene 9,3 77,4 5,4 7,9 Nivoi obrazovanja Manje od osnovne škole 21,4 66,7 4,7 7,1 Osnovna škola 11,1 76,9 3,6 8,4 Stru na škola 12,1 74,2 6,7 6,9 Gimnazija opšteg smera 10,7 77,5 6,7 5,1 Više škola ili više od toga 6,0 85,8 3,1 5,1 Starosne kategorije ,0 64,8 8,0 11, ,2 80,1 5,5 4, ,6 71,9 2,8 18,7 Izvor: ARS ini se da neformalno zapošljavanje nije jedan od glavnih puteva tranzicije u zapošljavanje. Tabela 3.11 pokazuje razli ite puteve kojima se radnici kre u iz nezaposlenosti i iz kategorije izvan radne snage u zapošljavanje. Za one koji po inju da rade za platu, i iz nezaposlenosti i iz neaktivnosti, verovatno a da se na u na poslu u formalnom sektoru, je ista kao i ona da se na u u kategoriji neformalnog zapošljavanja. 37

65 Tabela 3.11: Tranzicioni putevi u zaposlenost, ARS Iz nezaposlenosti % Iz kategorije izvan radne snage % Vlasnik 3 Vlasnik 1 Neformalno samozaposleni 24 Neformalno samozaposleni 26 Samozaposleni 3 Samozaposleni 2 Neformalno zaposleni 33 Neformalno zaposleni 22 Formalno zaposleni 30 Formalno zaposleni 27 Pomo u ku i 8 Pomo u ku i Izvor: ARS D.. Mladii na trr ištui rrada 73. Po mnogim aspektima, indikatori tr išta rada mladih su obeshrabruju i. Tabela 3.12 prikazuje osnovne indikatore za osobe starosti godine u Iako se u eš e radne snage mo da ne ini previše zabrinjavaju im, s obzirom na to da oni koji ne u estvuju mogu biti u procesu školovanja, kod mladih u Srbiji prisutne su niske stope zaposlenosti i jako visoke stope nezaposlenosti. Tabela 3.12: Osnovni indikatori tr išta rada mladih, 2005 U eš e radne snage Zaposlenost Nezaposlenost Ukupno 35,8 18,7 47, ,1 9,1 52, ,1 28,0 46,2 Pol enski 30,6 14,8 51,7 Muški 40,8 22,5 44,8 Obrazovanje Manje od osnovne škole 34,0 14,5 57,2 Osnovna škola 15,6 8,7 44,6 Stru na škola 79,9 45,9 42,5 Srednja škola 36,0 17,1 52,5 Više škola ili više od toga 71,5 34,1 52,3 Izvor: ARS (2005) 74. U pogledu nezaposlenosti mladih i u eš a mlade radne snage, situacija u Srbiji je loša u pore enju sa zemljama Evropske unije. Tabela 3.13 isti e slab u inak mladih u Srbiji u pore enju sa zemljama lanicama EU i Rumunijom i Bugarskom. 38

66 Tabela 3.13: Osnovni indikatori tr išta rada: Srbija i odabrane zemlje 1 Nezaposlenost Nezaposlenost Odnos 2 U eš e mlade radne mladih odraslih snage EU 25 18,9 7,7 2,5 45,1 EU 15 16,7 6,9 2,4 47,6 EU 10 31,7 11,9 2,7 35,0 Rumunija 23,2 5,5 4,2 35,8 Bugarska 25,8 10,6 2,4 28,9 Srbija 47,7 18,3 3,2 35,8 1. Stopa nezaposlenosti mladih pokriva lica starosti godine; stopa nezaposlenosti odraslih odnosi se na lica starosti od 25 godina i više. 2. Izme u nezaposlenosti mladih i nezaposlenosti odraslih. Izvor: Eurostat za EU; ARS 2005 za Srbiju 75. Stope zaposlenosti mladih u Srbiji veoma su niske, posebno me u onima starosti godina, me u enama i slabo obrazovanima. U godini stopa zaposlenosti mladih ljudi (starosti godine) je iznosila 18,7%, što je znatno ispod dr avne stope zaposlenosti od 51,0%. Samo 9% mladih starosti godina i 14% mladih ena imaju posao u Srbiji. Kod slabo obrazovanih je sli na situacija: u godini je bilo zaposleno manje od 15% onih sa nezavršenom osnovnom školom i oko 9% mladih sa završenom osnovnom školom (Tabela 3.12). 76. Niska stopa zaposlenosti mladih odslikava dva inioca: mnogi su još uvek redovni studenti, a oni koji to nisu, uglavnom su nezaposleni. Neki mladi ljudi ne tra e posao zato što se još uvek školuju; u godini 87% mladih koji nisu bili deo radne snage, navelo je upravo ovaj razlog. S obzirom na va nost obrazovanja za budu i u inak tr išta rada, ovo bi mogao da bude pozitivan inilac. Drugi razlog za malu zaposlenost mladih pak nije pozitivan inilac ve ina mladih ljudi koji tra e posao imaju poteško e u pronala enju posla. 77. Stope nezaposlenosti mladih posebno su pora avaju e u Srbiji. Dok je stopa nezaposlenosti za celokupno radno sposobno stanovništvo dostigla brojku od 21,8% u godini, stopa nezaposlenosti mladih iznosila je 47,7%. Pogotovo kod mladih ena, stope nezaposlenosti su više i ini se da su one više obeshrabrene od mladih muškaraca Iznena uje je to što izgleda da obrazovanje nije va an inilac nezaposlenosti mladih. Prema probit regresiji nezaposlenosti mladih, za mlade ljude sa gimnazijom opšteg smera i za one koji imaju završenu višu školu ili više od toga, ista je verovatno a da e biti nezaposleni kao i oni sa nezavršenom osnovnom školom. Mogu e je da su osobe sa boljim obrazovanjem selektivnije dok tra e posao i imaju više mogu nosti za zaradu. Tabela 3.14 pokazuje da visoko obrazovani mladi ljudi na kraju imaju manje radnih sati nedeljno, a imaju zna ajno ve e plate od ostatka grupacije mladih. 27 Obeshrabrenost se procenjuje tako što se u nezaposlene ubrajaju lica koja ne rade, a koja su spremna su da po nu da rade u naredne dve nedelje, ali nisu tra ila posao u nedelji koja je prethodila anketiranju. Stopa nezaposlenosti ena, uklju uju i obeshrabrene radnice, iznosi 56,0% dok je kod muškaraca ona samo 47,9%. 39

67 Tabela 3.14: Plate i radni sati, Mladi koji rade za platu, 2005 Mese na plata Standardno odstupanje Zarada po satu Standardno odstupanje Broj sati nedeljno Standardno odstupanje Manje od osnovne škole ,7 8,8 61,2 18,7 Osnovna škola ,7 24,4 48,2 17,3 Stru na škola ,5 31,0 45,2 14,6 Gimnazija opšteg smera ,3 85,0 42,0 13,0 Viša škola ili više od toga ,5 38,8 40,4 5,9 Izvor: ARS (2005) 79. Osobe starosti godine, kad se zaposle, uglavnom rade za platu. Grafikon 3.5 pokazuje da me u osobama starosti godine njih skoro 80% radi za platu. U pore enju sa brojem svih radnika, ima mnogo više mladih radnika koji poma u u doma instvu (14% prema 7%) i mnogo manje onih koji su samozaposleni (8% prema 14%). Grafikon 3.5: Status zaposlenosti mladih, 2005 Vlasnicir 2% Pomo Doma instvima 14% Samozaposleni 8% Zaposleni 76% Izvor: ARS (2005) 80. Ve ina mladih radnika za platu radi u neformalnom sektoru. Kao što je ve pomenuto u prethodnom delu, dok me u svim radnicima za platu neformalno zapošljavanje dosti e 27%, više od 52% mladih radnika za platu se nalazi u neformalnom sektoru (Tabela 3.15). Najni e stope neformalnog zapošljavanja me u mladim radnicima za platu pripadaju onima koji imaju više obrazovanje ili više od toga, a najviše stope pripadaju onima koji imaju manje od završene osnovne škole. Tabela 3.15: Stope neformalnog zapošljavanja prema kategorijama obrazovanja, Mladi radnici za platu, 2005 Neformalni radnici za platu Ukupno 52,0 Manje od osnovne škole 86,4 Osnovna škola 65,8 Stru na škola 58,4 Gimnazija opšteg smera 45,4 Više obrazovanje ili više od toga 15,9 Izvor: ARS (2005) 40

68 81. Kao što bi se moglo o ekivati, mladi zara uju zna ajno manje nego ostatak radno sposobnog stanovništva. Tabela 3.16 prikazuje neuskla eni raspon zarada za radnike za platu prema starosnim kategorijama. Pojedinci stari izme u 15 i 24 godine imaju 20-35% ni e plate od ostatka radno sposobnog stanovništva, u zavisnosti od toga da li se u obzir uzimaju srednje vrednosti ili medijane. Štaviše, Aneks tabeli 3.1 prikazuje da su, proveravanjem individualnih karakteristika, mladi u pogledu plata u zna ajnom zaostatku od 16%. Tabela 3.16: Mese ne i zarade po satu prema starosnim kategorijama, 2005 Mese ne zarade Srednja vrednost Standardno odstupanje Srednja vrednost Zarade po satu Standardno odstupanje ,1 63, ,3 133, ,6 64,2 Izvor: ARS (2005) 41

69 Aneks Aneks tabele 3.1: Uslovne regresije logaritma primanja, 2005 Regresije logaritma primanja prema individualnim karakteristikama Koeficijent Standardna Standardna Koeficijent greška greška Pol Muški (Izostavljeno) enski -0,15 0,02 *** -0,15 0,02 *** Obrazovanje Manje od osnovne škole (Izostavljeno) Osnovna škola 0,14 0,05 *** 0,11 0,05 ** Stru na škola 0,26 0,05 *** 0,23 0,05 *** Gimnazija opšteg smera 0,42 0,05 *** 0,38 0,05 *** Više obrazovanje ili više od toga 0,78 0,05 *** 0,75 0,05 *** Region Vojvodina (Izostavljeno) Beograd 0,17 0,02 *** 0,18 0,02 *** Centralna Srbija -0,04 0,02 ** -0,04 0,02 ** Gradska sredina 0,02 0,02 *** 0,02 0,02 Karakteristike posla Neformalni privatni sektor (Izostavljeno) Formalni privatni sektor 0,19 0,03 *** 0,21 0,03 *** Iskustvo 0,01 0,00 *** Starosne kategorije (Izostavljeno) ,17 0,03 *** ,18 0,04 *** Logaritam sati 0,29 0,03 *** 0,29 0,03 *** Vlasništvo Društveno (Izostavljeno) Privatno -0,11 0,02 *** -0,14 0,02 *** Dr avno 0,04 0,02 0,04 0,02 Sektor Poljoprivreda (Izostavljeno) Industrija 0,28 0,04 *** 0,27 0,04 *** Gra evina 0,39 0,04 *** 0,38 0,04 *** Javna administracija 0,39 0,04 *** 0,36 0,04 *** Usluge 0,28 0,03 *** 0,26 0,03 *** Drugi posao -0,04 0,03-0,03 0,03 Stalni posao 7,75 0,12 *** 7,76 0,12 *** Broj ispitanika R-na kvadrat 0,35 0,35 *, **, *** odnosi se na nivoe va nosti 1, 5, i 10 42

70 Definicija neformalnog zapošljavanja u podacima ARS-a S obzirom na to da informacije o evidenciji preduze a ili zaposlenih nisu date u ARS-u, predstavljamo nekoliko alternativnih definicija formalnog zaposlenja i ispitujemo razli ite metode kako bi broj formalno zaposlenih prema ARS-u uskladili sa drugim izvorima (RZS, Penzioni fond). Bez podataka o osiguranju kod slu bi za socijalno osiguranje, oni koji rade za platu spadaju u najproblemati niju kategoriju zaposlenosti, pošto ih je teško klasifikovati u formalno ili neformalno zaposlene. Kako bi utvrdili najta niju metodu za utvr ivanje neformalnog zaposlenja, ispitujemo razli ite definicije koje se oslanjaju na podatke iz ARS-a, tako što poredimo druge procene sa administrativnom statistikom Penzionog fonda i sa podacima Republi kog zavoda za statistiku o evidentiranoj zaposlenosti. Ove definicije navedene u tabeli u daljem tekstu. Prema podacima o evidenciji preduze a za godinu, broj zaposlenih isklju uju i zemljoradnike, kre e se izme u 1,839 i 1,924 miliona (u zavisnosti od toga da li se ubrajaju lica zaposlena u Ministarstvu unutrašnjih poslova ili vojsci). Me utim, izvestan broj studija isti e da ove brojke precenjuju razmere formalnog zaposlenja. Mo e se desiti da evidentirana preduze a nastavljaju da prijavljuju lica koja kod njih nisu više zaposlena i/ili lica za koja preduze e ne upla uje doprinose za socijalno osiguranje. Ne iznena uje to što je broj zaposlenih lica kojima se upla uju doprinosi za penzijsko osiguranje (1,474 miliona), a koji obuhvata i radnike za platu, a isklju uje zemljoradnike, znatno manji od onog koji se pominje u podacima o evidenciji preduze a. Brojke Penzijskog fonda se porede sa ukupnim brojem radnika za platu koji nisu zemljoradnici prema podacima iz ARS-a (1,866 miliona), i dobija se stopa neformalnog zapošljavanja od 21%. 28 Definicije neformalnog zapošljavanja za zaposlene starosti 15 ili više godina (bez zemljoradnika), 2005 Stopa neformalnog zapošljavanja Definicija 1 veli ina preduze a 50" 39% Definicija 2 veli ina preduze a 10" 25% Definicija 2 veli ina preduze a 5" 15% Definicija 4 radnik po ugovoru" 3,5% Definicija 5 podaci o evidenciji preduze a iz RZS-a" 1 1,5% (Podaci o evidenciji preduze a za god. iz ARS-a u pore enju sa istim iz RZS-a) Definicija 6 Penzioni fond" 21% (Podaci iz ARS-a za u pore enju sa podacima Penzijskog fonda za godinu) 1. Podaci o evidenciji iz RZS-a u ovoj tabeli ne uklju uju lica zaposlena u Ministarstvu unutrašnjih poslova i vojsci. Izvor: Podaci o zaposlenima Osim toga, koristimo podatke iz ARS-a o specifi noj grupi: to su ona lica koja su evidentirana u NSZ-u kao nezaposlena, a koja u izveštaju navode da rade (prema metodologiji MOR-a, videti Aneks Tabele 2.1). Pošto lica evidentirana u NSZ-u a koja rade, moraju po definiciji raditi kao neprijavljena (tj. neformalno zaposlena). Ova grupa lica nam daje naznake kakve bi mogle biti odlike neformalno zaposlenih radnika u ovom sektoru. Ispada da 65% lica koja pripadaju ovoj jedinstvenoj grupi, imaju 28 Simulacije penzija i posao koji je obavila Svetska banka u PROST-u za DPL uzima brojke za godinu kao do danas najpouzdanije za Srbiju. 43

71 ugovore. Zato smo odbacili metod u kojem se rad po ugovoru koristi kao reprezent za broj formalno zaposlenih u Srbiji i odlu ili smo da umesto toga koristimo drugi reprezent. Stoga, smatramo da je veli ina preduze a adekvatniji reprezent formalnog zapošljavanja nego podatak o tome da li radnik radi po ugovoru i simuliramo razli ite grani ne vrednosti veli ine preduze a da bi utvrdili najispravniji prag neformalnog zapošljavanja. Prema definicijama Evropske unije jedno malo preduze e je definisano kao preduze e sa manje od 50 zaposlenih, što bi moglo da bude merilo za definisanje neformalnog zapošljavanja. Me utim, pošto ve ina radnika za platu u Srbiji radi u preduze ima koja imaju manje od 50 zaposlenih, ova definicija se ini nedovoljno preciznom, i po njoj se zaista dobija visoka stopa neformalnog zapošljavanja od 39% (1,147 miliona) kod radnika za platu koji nisu zemljoradnici. Zato bi realnija grani na vrednost u ovom kontekstu trebalo da bude ni a. Ispitujemo grani ne vrednosti od 10, odnosno 5 zaposlenih, i dolazimo do brojke od 1,405, odnosno 1,578 neformalno zaposlenih. U mnogim studijama se uzima veli ina preduze a 10 kao grani na vrednost u drugim zemljama, i mi, koriste i ovaj prag (1,405 miliona nasuprot 1,474 prema Penzionom fond) dobijamo brojke vrlo pribli ne brojkama Penzionog fonda o licima za koja se pla aju doprinosi. Zatim smo na osnovu ovih ispitivanja ustanovili slede u definiciju neformalnog zapošljavanja u ovom izveštaju: i) zaposleni i vlasnici u preduze ima sa manje od 10 zaposlenih, ii) samozaposlena lica sa srednjom školom i iii) pomo u ku i. Va no je napomenuti da je u prethodnoj analizi ura enoj u A SS , koja obuhvata podatke o evidenciji kod slu bi za socijalno osiguranje, uo eno pove anje sa 30 na 35% u neformalnom zapošljavanju u celoj privredi, a ne samo kod radnika za platu (Svetska banka 2004a). Definicija neformalnog zapošljavanja koja je koriš ena u toj studiji obuhvata: i) zaposlena lica kojima se ne upla uju socijalni doprinosi; ii) zaposlena lica koji rade u neevidentiranim privatnim preduze ima; i iii) zaposlena lica koja rade kod ku e, od vrata do vrata, na buvljoj pijaci i drugim mestima. 44

72 POGLAVLJE 4: KONTEKST ZA OTVARANJE NOVIH RADNIH MESTA 82. Ovo poglavlje se posebno bavi kontekstom tr išta rada makroekonomskim okru enjem, investicionom klimom i obrazovanjem i kvalifikovanoš u radne snage. Prve dve oblasti predstavljaju bitne inioce koji odre uju potra nju rada, dok je tre a oblast od klju nog zna aja za kvalitet ponude rada. Iako je ekonomski rast relativno dobar, bi e potrebno da se on odr i i ak ubrza kako bi se pove alo otvaranje novih radnih mesta i ostvario konkretan napredak u rešavanju problema nezaposlenosti u zemlji. Izazov otvaranja novih radnih mesta, koji se nalazi pred srpskom privredom, ve i je zbog procesa restrukturiranja velikih preduze a. On je od najve eg zna aja za celokupnu ekonomsku strategiju, ali se tokom tog procesa u velikoj meri eliminišu poslovi u javnom sektoru. Pošto e to omogu iti otvaranje više novih radnih mesta u budu nosti, restrukturiranje društvenih i dr avnih preduze a mora biti završeno što pre. Me utim, bi e potrebna dalja poboljšanja investicione klime da bi se ostvarila obe anja o budu im novim radnim mestima. Iako je Srbija sprovela va ne reforme, poslovna klima i dalje predstavlja ograni enje za investicije, ekonomski rast, i otvaranje novih radnih mesta. Pored straha od makroekonomske i politi ke nestabilnosti, investitori i menad eri nisu sigurni u pogledu primene regulatorne politike, i zabrinuti su zbog niza drugih problema koji uti u na lako u poslovanja na terenu. Na kraju, nedovoljna kvalifikovanost trenutno se ne ini kao previše veliko ograni enje za otvaranje novih radnih mesta. Ipak, slabosti sistema obrazovanja i obu avanja u Srbiji e predstavljati ograni enje u budu nosti kako se potra nja rada bude pove avala, a Srbija dalje integrisala u evropsku i druge svetske privrede. A.. Makrroekonomsko okrru enje 83. Ekonomsko okru enje je najva niji inilac koji odre uje ishode tr išta rada. U ovom delu, ukratko emo navesti ukupna ekonomska kretanja, isti u i odnos izme u rasta proizvodnje i zaposlenosti od kako je Srbija ponovo zapo ela proces tranzicije po etkom Osnovna poruka glasi da e, iako je ekonomski rast relativno dobar, biti potrebno da se on odr i i ak ubrza kako bi se pove alo otvaranje novih radnih mesta i ostvario konkretan napredak u rešavanju problema nezaposlenosti u zemlji. Izazov otvaranja novih radnih mesta, koji se nalazi pred srpskom privredom, ve i je zbog širokog procesa restrukturiranja koje je od najve eg zna aja za izlazak zemlje na put visoke stope razvoja, ali se tokom tog procesa u velikoj meri eliminišu poslovi u javnom sektoru. 84. Ekonomija u Srbiji je ostvarila prili an napredak u poslednjih pet godina od kako je zapo et program reformi. Posle decenije politi kih previranja i ekonomskog nazadovanja, Srbija je godine zapo ela program reformi, sa ciljem ubrzanog prelaska na tr išnu ekonomiju. Napredak u sprovo enju ovih reformi bio je neujedna en tokom poslednjih pet godina, ali, generalno gledano, dosta toga je ura eno. U dostignu a spada makroekonomska stabilizacija, liberalizacija cena i deviznog kursa, delimi no restrukturiranje dr avnog i društvenog sektora i zna ajna poboljšanja regulatornog okvira koji odre uje poslovnu klimu (o tome e biti re i u slede em delu). 85. Kao rezultat toga, privreda se širi, a ivotni standard raste. Realni rast BDP-a u ovoj deceniji je iznosio u proseku oko 5% godišnje (Grafikon 4.1). Prema predvi anjima, on e ostati na ovom nivou najmanje do kraja godine (MMF 2006). Me utim, politi ka nesigurnost pove ava rizike za 29 Ovaj deo je zasnovan na Programu za ekonomski rast i zapošljavanje (Svetska banka 2004a), sa a uriranim delovima. 45

73 mogu nost nastanka gubitaka. Bruto doma i proizvod po glavi stanovnika porastao je za oko 22% u realnoj vrednosti (i u US dolarima i u lokalnoj valuti) izme u i godine. Grafikon 4.1: Najnoviji i projektovani trendovi BDP-a, Srbija i Crna Gora Real GDP per cap (LCU) Gr owth R at e of R eal GDP Per Capi t a [Realni BDP po stanovniku Stopa rasta realnog BDP-a po stanovniku] Izvor: MMF, Svetska ekonomska perspektiva (World Economic Outlook) Ipak, rast proizvodnje u Srbiji nije bio dovoljno velik da bi doveo do istog pove anja zaposlenosti; štaviše, intenzitet zapošljavanja u rastu njenog BDP-a je ispod proseka u regionu. Kao što je ve pomenuto u Poglavlju 2, teško je dokumentovati stalna kretanja tr išta rada zbog problema sa podacima. Me utim, razli ite vrste podataka upu uju na apsolutni pad zaposlenosti od godine, uprkos ukupnoj ekspanziji privrede. Štaviše, ak i u regionu gde je est porast broja onih koji su bez posla ili koji e ga uskoro izgubiti, Srbija relativno slabo uspeva da pove anu proizvodnju prevede u ve i broj novih radnih mesta. Grafikon 4.2(a) poredi Srbiju i Crnu Goru sa odre enim brojem zemalja u regionu, u pogledu kretanja zaposlenosti i BDP-a poslednjih godina. Ovaj grafikon dodatno potvr uje da rast zaposlenosti u regionu relativno stagnira, uprkos opštem ekonomskom rastu. Ipak, ak i u okviru ovog uzorka, fleksibilnost zaposlenosti u Srbiji je nepovoljna (tj., ispod linije trenda). 87. Relativno loš rezultat Srbije u otvaranju novih radnih mesta tipi an je za zemlje u po etnim fazama tranzicije. Panel (b) Grafikona 4.2 pokazuje da je ova sporost u otvaranju novih radnih mesta karakteristi na za zemlje Evrope i Centralne Azije u prvim godinama tranzicije. Drugim re ima, rezultati odnosa zaposlenosti i BDP-a u Srbiji izme u i godine nisu tako nepovoljni u pore enju sa ostalim zemljama, kao što su bili kada su se upore ivali samo podaci za teku u godinu svih zemalja. 46

74 Grafikon 4.2: Promene u zaposlenosti i BDP-a, Srbija i Crna Gora i odabrane zemlje Isto ne Evrope 1 (a) % Privredni rast 1.0% Hrvatska Bugarska 0.5% Ma arska Albanija Turska 0.0% -1% 0% 1% 2% 3% 4% 5% 6% Republika eška -0.5% Republika Slova ka Rast BDP-a Poljska -1.0% Srbija i Crna Gora -1.5% -2.0% Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija -2.5% Rumunija -3.0% (b) Tokom prvih godina tranzicije Rast zaposlenosti 2.0% 1.0% Turska Republika eška Rast BDP-a 0.0% -15% -10% -5% 0% 5% Poljska 10% 15% Srbija -1.0% -2.0% Letonija Bugarska Albanija Rumunija Litvanija -3.0% -4.0% Ma arska 1. Zaposlenost u Srbiji i Crnoj Gori je za period Izvor: Sopstvene procene na osnovu MOR-a, LABORSTA i WDI-a 47

75 88. Rast plata bio je brz po etkom decenije, ali je usporio do godine, i od tada nije predstavljao bitno ograni enje za sveukupnu zaposlenost. Me utim, reforma poreskog sistema iz godine pove ala je troškove za slabije pla eni rad, što je verovatno uticalo na zaposlenost u ovom sektoru tr išta rada. Zvani ni podaci o platama pokazuju da su plate od godine zna ajno porasle u nominalnoj, realnoj i deviznoj vrednosti. Me utim, iz razli itih razloga, procene plata bile su pristrasne. ini se da je posle godine rast prose nih plata usporio i da posle godine, prema našim procenama, nije nadmašio rast BDP-a i produktivnosti. Regresivni sistem oporezivanja plata koji je uveden godine neproporcionalno je poreski opteretio preduze a i sektore koji zapošljavaju slabije pla enu radnu snagu, kao i regione u kojima su plate ispod proseka. Ova pitanja su detaljnije obra ena u Poglavlju Sli no iskustvima mnogih zemalja Evrope i Centralne Azije, razo aravaju i u inak na polju zaposlenosti u Srbiji odslikava proces tranzicije u kojoj je po etna faza restrukturiranja javnog sektora šokirala tr ište rada gubitkom velikog broja poslova. Preko radnika koji su od godine usled procesa privatizacije proglašeni viškom, primilo je pomo prema Socijalnom programu Vlade do kraja godine. S obzirom na to da ovaj program obezbe uje pomo samo odabranim preduze ima, ukupan broj otpuštenih je u stvari znatno ve i, iako stvarne brojke nisu poznate. Ovo restrukturiranje verovatno doprinosi rastu produktivnosti u Srbiji i samim tim e na kraju imati pozitivan uticaj na tr ište rada. Me utim, do danas, a i u bli oj budu nosti, najve i vidljivi efekat je ukidanje radnih mesta usled procesa poznatog kao odbrambeno restrukturiranje. S obzirom na to da preko ljudi radi u dr avnim i društvenim preduze ima, mogu se o ekivati i dalje smanjenje broja radnih mesta. Zaklju ak procena Svetske banke je da e potencijalno radnika u ovim preduze ima biti proglašeno viškom do kraja godine (Cvetkovi i Lieberman, 2005). 90. Uspešnije zemlje u tranziciji prošle su fazu odbrambenog restrukturiranja i po ele da stvaraju ve i broj novih radnih mesta osnivanjem novih preduze a u privatnom sektoru i širenjem ve postoje ih. Preraspodela radnih mesta i radnika izvan starih, manje produktivnih, preduze a je klju ni korak u izgradnji jake ekonomije i tr išta rada. Ipak, iako je to neophodan preduslov, nije i dovoljan. Sposobnost ekonomija u tranziciji da se oporave od šoka restrukturiranja i da po nu da stvaraju nova radna mesta uglavnom je odre ena stopom osnivanja i rasta novih preduze a, kao i sposobnoš u preduze a da se sama restrukturiraju u cilju obezbe ivanja profitabilnosti i poboljšanja konkurentnosti. 30 Povoljna investiciona klima je klju na za kretanje kroz ovaj proces tranzicije i za podsticanje otvaranja novih radnih mesta. O ovome e biti re i u slede em delu. 91. Me unarodno iskustvo jasno pokazuje da je sektor usluga najzaslu niji za ve e otvaranje novih radnih mesta. Zemlje u tranziciji, sa svojim nasle em teške industrije, esto imaju nedovoljno razvijene usluge i relativno mali udeo zaposlenosti u tom sektoru. Prilikom pore enja sa me unarodnim referentnim vrednostima za tr išnu ekonomiju, za zemlje u tranziciji bilo je karakteristi no da imaju strukturu privrede i zaposlenosti koja je nejednako usmerena ka industriji u odnosu na usluge (videti Tabelu 4.1 u daljem tekstu). Novija istra ivanja su pokazala da ova disproporcija i dalje postoji, ali da se uspešnije zemlje u procesu tranzicije pribli avaju referentnim vrednostima tr išne ekonomije u pogledu njihove privredne strukture (Raiser i drugi, 2003, Svetska banka 2005a). Ova evolucija strukture je veoma va na za otvaranje novih radnih mesta, pogotovo što situacija širom sveta ukazuje na to da se zemlje sa srednjim i višim prihodima moraju oslanjati na sektor usluga kao primarni generator zaposlenosti. 30 Ovaj proces otvaranja i ukidanja radnih mesta pa ljivo je prou avan u novijem izveštaju o tr ištu rada u zemljama Evrope i centralne Azije (Svetska banka 2005a). Analiza se zasniva na podacima na nivou preduze a, u nekoliko zemalja, tokom izvesnog broja godina od tranzicije. Na alost, podaci za Srbiju, potrebni za ovakvu analizu, nisu bili dostupni, što nije bilo obuhva eno istra ivanjem o otvaranju i ukidanju radnih mesta u ovom izveštaju. 48

76 92. Sektor usluga u Srbiji je relativno nerazvijen, ak i prema standardima zemalja u tranziciji. Me utim, jednim delom to je i zbog odlo enog procesa tranzicije. U pore enju drugim zemljama u tranziciji, privredna struktura u Srbiji više je okrenuta poljoprivredi i industriji. Prema podacima za Jugoisto ne i zemlje Srednje i Isto ne Evrope iz i godine, u Srbiji je udeo proizvodnje u sektoru usluga bio najni i (Grafikon 4.3). Ovo najverovatnije odslikava odlo eni proces tranzicije u Srbiji, zbog ega je ona iza ostalih zemalja u regionu u pogledu transformacije privredne strukture prema onoj koja je karakteristi na za tr išnu privredu. Grafikon 4.3: Udeo BDP-a u sektoru usluga, Srbija i Crna Gora i odabrane zemlje u tranziciji, i Slova ka Ma arska Poljska Hrvatska Slovenija* Evrope & Centralna Azija Rusija Makedonija eška Bugarska Albanija Rumunija Srbija & Crna Gora *Podaci dostupni samo do godine Izvor: Indikatori svetskog razvoja Linear (Serbia) 93. Zbog ovoga dolazi do loših rezultata zaposlenosti u tr išnim uslugama, sektoru u kome zaposlenost u budu nosti treba da bude zastupljenija. Ukoliko se taj šablon promeni, to e biti od suštinske va nosti za bolje rezultate zaposlenosti. Tabela 4.1 upore uje strukturu zaposlenosti u Srbiji sa strukturama u zemljama Centralne i Isto ne Evrope i sa uzorkom referentnih zemalja sa tr išno orijentisanim privredama i nivoom prihoda po glavi stanovnika koji je sli an onom u zemljama Centralne i Isto ne Evrope. 31 Obuhva eni su najnoviji udeli, struktura u vreme tranzicije, i za zemlje Centralne i Isto ne Evrope, udeli na oko 5 godina posle tranzicije (kako bi se uporedili sa trenutnom situacijom u Srbiji). Zemlje Centralne i Isto ne Evrope su do ivele zna ajne promene od po etka tranzicije i, kao što tabela pokazuje, njihova struktura zaposlenosti iako nešto više zastupljena u industriji sada se pribli ava strukturi u referentnim zemljama. Va no je napomenuti da je u zemljama Centralne i Isto ne Evrope zaposlenost u sektoru tr išno orijentisanih usluga (prevoz, komunikacije, trgovina i finansije) danas veoma sli na zaposlenosti u referentnim zemljama. 32 Sa druge strane, iako je Srbija do ivela 31 Metodologija za referentne vrednosti je opisana u izveštaju Svetske banke (2005a, Poglavlje 4). 32 U periodu godine u zemljama Centralne i Isto ne Evrope zaposlenost u sektoru tr išnih usluga bila je za 9 procentualnih poena manja, a zaposlenost u industriji 16 poena ve a (Svetska banka 2005a, Tabela 4.1). 49

77 izvesne zna ajne promene, pove anje udela ovih tr išnih usluga bilo je upola manje u odnosu na zemlje Centralne i Isto ne Evrope. Kada uporedimo Srbiju sa u zemljama Centralne i Isto ne Evrope sredinom devedesetih godina prošlog veka, razlika je manja, ali i dalje postoji. Najve i deo pove anja broja radnih mesta u sektoru usluga u Srbiji do danas ine netr išne usluge (dr avna administracija, zdravstvo, prosveta). Tabela 4.1: Struktura zaposlenosti u zemljama Centralne i Isto ne Evrope i Srbiji, U pore enju sa me unarodnim referentnim vrednostima Udeo zaposlenosti Zemlje Centralne i Isto ne Evrope Srbija Referentne zemlje Poljoprivreda 17,8 16,9 14, ,9 23,2 22,3 Industrija 42 33,8 32,4 35,9 26, ,2 Tr išno orijentisane usluge 20,9 27,1 29,7 19,6 24,3 28,5 28,9 Netr išne usluge 4 18,8 22,2 23,3 19,4 29,9 22,4 22,7 1. Referentne zemlje su tr išno orijentisane i imaju prihod po glavi stanovnika sli an onom u zemljama Centralne i Isto ne Evrope. 2. Procene broja zaposlenih zasnovane na podacima MOR-a i ISR-a za Udeo Srbije za godinu je udeo za bivšu jugoslovensku republiku. 4. Obuhvata javnu administraciju, zdravstvo i prosvetu. Izvor: Svetska banka (1991, 2005a) i procene autora. 94. Bi e potrebno bolje ekonomske okru enje da bi se rezultat u otvaranju novih radnih mesta u Srbiji poboljšao. To zahteva nastavak programa makroekonomskih i strukturnih reformi. Rast proizvodnje od oko 5% godišnje nije pretvoren u neto pove anje broja radnih mesta. Potrebne su ili više stope rasta BDP-a ili se mora pove ati intenzitet zapošljavanja u okviru samog rasta. Kontinuirana makroekonomska stabilnost je od suštinske va nosti, kao i strukturne reforme koje su neophodne da bi se završio prelazak na potpuno funkcionalnu tr išnu privredu. 33 Strukturne reforme neophodne su kako bi se resursi, uklju uju i i ljudske, premestili iz sektora koji imaju nisku produktivnost, i koji propadaju, u sektore koji imaju potencijal za ve u produktivnost i rast. B.. IInvesti iciona klima 95. Ukupna uspešnost tr išta rada u zemljama u tranziciji odre ena je sposobnoš u tih zemalja da razviju privatni sektor putem osnivanja novih preduze a i širenjem postoje ih. Okvir 4.1 preuzet iz studije Svetske banke o tr ištu rada u regionu, govori o tome kako je razvoj privatnog sektora od klju nog zna aja za u inak u zaposlenosti u zemljama u tranziciji. Postoje mnogi faktori uklju eni u razvoj takvog privatnog sektora koji podsti e osnivanje novih i širenje postoje ih preduze a i koji pru a mogu nosti za zapošljavanje radnika koji više nisu u sektoru poslova po ugovoru i novih radnika. Ali najva nija je investiciona klima koja podr ava rast. 33 Prema tranzicionim indikatorima EBRD-a za godinu, rezultati Srbije i Crne Gore su povezani sa onima iz Albanije, a ispod su rezultata u svim drugim zemljama Jugoisto ne Evrope (EBRD, april 2005). 50

78 Okvir 4.1: Zašto je razvoj privatnog sektora od klju ne va nosti za otvaranje novih radnih mesta u zemljama u tranziciji Razo aravaju i ishodi zaposlenosti u zemljama Evrope i Centralne Azije odslikavaju nezavršen proces tranzicije, ali je i neefikasnost institucija i politike tako e smetnja otvaranju novih radnih mesta. Naravno, glavno po etno stanje u privredama ve ine zemalja Evrope i Centralne Azije bio je tranzicioni šok, usled koga je došlo do zna ajnog pada proizvodnje, sa odgovaraju im padom potra nje rada. To je rezultiralo otpuštanjem viška radne snage i zatvaranjem preduze a gubitaša, ime je pove ana nezaposlenost. Ipak, sposobnost ekonomija zemalja Evrope i Centralne Azije da se oporave od šoka tranzicije i da smanje nezaposlenost, uglavnom je odre ena stopom osnivanja i rasta novih preduze a, što uti e i na veli inu novog sektora, kao i sposobnoš u preduze a da se sama restrukturiraju u cilju obezbe ivanja profitabilnosti i poboljšanja konkurentnosti. Zbog toga, široko rasprostranjeno odbrambeno restrukturiranje je va an inilac koji stoji iza relativno niskih stopa otvaranja novih radnih mesta, uprkos esto zna ajnom privrednom rastu. Proces dostizanja produktivnosti mnogo bolje napreduje u zemljama Centralne i Isto ne Evrope, nego u zemljama Jugoisto ne Evrope i Zajednici nezavisnih dr ava, gde je pritisak konkurencije manji. Izvor: Svetska banka (2005a) 96. Poslovna klima koja je povoljna za investicije bi e tako e povoljna i za zapošljavanje, uklju uju i i zapošljavanje u formalnom sektoru. Pore enja me u dr avama, zasnovana na indikatorima u izveštaju Poslovanje 2006, pokazuju da reforme u cilju olakšanja poslovanja omogu avaju preduze ima da br e rastu i da otvaraju nova radna mesta (Svetska banka 2005b). Zemlje koje su u pogledu ukupne lako e poslovanja rangirane u prve dve kvintile imale su pribli no duplo manje stope nezaposlenosti od stopa nezaposlenosti u zemljama rangiranim u poslednje tri kvintile. 34 Pored toga, ve i broj novih radnih mesta nalazi e se u formalnoj privredi, zato što je korist od zvani nog poslovanja (kao što je lakši pristup kreditima i bolje komunalne usluge) esto ve a od troškova (kao što su porezi). 97. Srbija je poslednjih godina ostvarila vidljiv napredak u poboljšanju zakonske regulative koja odre uje poslovnu klimu. Srbija i Crna Gora je u poslednjem izveštaju Poslovanje 2006 (Svetska banka 2005b) ozna ena kao najbolja u sprovo enju reformi u svetu. Izveštaj pokazuje da je Srbija i Crna Gora na vode oj poziciji zbog poboljšanja u 8 od 10 obra enih oblasti. Velike promene dogodile su se u sferi osnivanja novog preduze a, sa smanjenjem potrebnog kapitala i razli itim inovacijama u cilju lakše registracije. Posle ovakvih reformi, svaka kompanija mo e da po ne da posluje za 15 dana, umesto za 51 dan. Pored toga, novi Zakon o parni nom postupku skoro je prepolovio vreme potrebno da bi se razrešili trgovinski sporovi, a porez na plate i porez na promet zamenjeni su porezom na dodatu vrednost koji je jednostavniji za ubiranje. Kombinacija svih reformi u Srbiji dovela je do pove anja od 42% u broju novoregistrovanih preduze a u periodu izme u i godine (Svetska banka 2005b). 98. Me utim, kada je u pitanju poslovna klima, Srbija i dalje zaostaje u pore enju sa drugim zemljama. Uprkos ovim poboljšanjima, kada se konsoliduju rezultati razli itih izvora podataka (osnovni izvori koji su koriš eni u ovom delu sumirani su u Okviru 4.2.), jasno je da je potreban dalji napredak. Po opštem rangiranju u izveštaju Poslovanje, Srbija i Crna Gora nalazi se tek na 92. mestu od 155 rangiranih zemalja. 34 Ovaj odnos je statisti ki zna ajan na nivou od 1% i ostaje zna ajan kada se prihod po stanovniku kontroliše (Svetska banka 2005b). 51

79 Okvir 4.2: Osnovni izvori podataka za analizu investicione klime u Srbiji i Crnoj Gori Pregled produktivnosti i investicione klime: PICS je pregled na nivou preduze a koji je dva puta sprovo en u Srbiji (2001. i godine). U ovom delu prvenstveno koristimo rezultate za godinu. Ovaj pregled je ra en po uzoru na preglede investicione klime Svetske banke koji se danas sprovode u 58 zemalja. Uzorak PICS-a za godinu obuhvatao je 408 preduze a i bio je reprezentativan u pogledu sastava srpske privrede. Podaci iz ovog pregleda uklju uju i kvantitativne i kvalitativne mere. One se mogu koristiti za ispitivanje specifi nih aspekata investicione klime u zemlji, a mogu se koristiti i za izra unavanje razli itih mera produktivnosti na nivou preduze a. Upitnik se sastoji od nekoliko modula koji obuhvataju opšte informacije o preduze u, prodaji i zalihama, faktorima koji ograni avaju investicionu klimu, infrastrukturi i uslugama, radnim odnosima, odnosima izme u dr ave i biznisa, zakonskom okru enju, kriminalu, kapacitetu, inovacijama i u enju, i produktivnosti. Pregled poslovnog okru enja i u inka preduze a: BEEPS je tako e pregled na nivou preduze a. To je zajedni ki poduhvat Svetske banke i Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj. BEEPS koristi standardni instrument koji je primenjen u skoro svim zemljama Isto ne Evrope i Centralne Azije, ime je omogu eno pore enje me u razli itim zemljama. BEEPS je dva puta sproveden u Srbiji i Crnoj Gori (2002. i godine). Za potrebe ovog izveštaja, neki indikatori u pregledu posebno su izra unati samo za Srbiju. Pregled iz godine imao je uzorak od 300 preduze a, dok je pregled iz godine obuhvatao pribli no 230 preduze a. U pore enju sa PICS-om, uzorak BEEPS-a više je orijentisan ka manjim preduze ima. Tako e, on je isklju ivo kvalitativnog karaktera i najviše je usmeren na kvalitet poslovnog okru enja koje je odre eno širokim spektrom razli itih odnosa izme u preduze a i dr ave, u razli itim oblastima. Poslovanje: Baza podataka Svetske banke Poslovanje daje indikatore poslovnih propisa, kako bi se izmerili zakonski troškovi poslovanja. Mogu se upore ivati indikatori za 155 razli itih privreda. Baza podataka Poslovanje daje merila za Srbiju i Crnu Goru zajedno. Indikatori obuhvataju 10 oblasti: osnivanje preduze a, dobijanje dozvola, zapošljavanje i otpuštanje, registrovanje imovine, dobijanje kredita, zaštita investitora, pla anje poreza, trgovina van granica, poštovanje ugovora, i gašenje preduze a. Metodologija je zasnovana na procenama zakona i propisa. Doma i eksperti (iz pravne struke, vlasti, konsultantskih firmi, itd.) obezbe uju ulazne podatke i njihovu verifikaciju. Dok podaci BEEPS-a i PICS-a odra avaju stvarno iskustvo preduze a, indikatori Poslovanja mogu pokazati šta treba da se dogodi preduze u koje poštuje propisane zakone i propise. Ovi indikatori se prave na godišnjem nivou, tako da se mo e pratiti evolucija zakonskog okvira u pogledu poslovanja Ipak, mnogi menad eri nastavljaju da izra avaju nezadovoljstvo realizacijom poslovnog okru enja na terenu. Podaci iz pregleda preduze a pokazuju nezadovoljstvo ve im delom poslovnog okru enja. Problem je to što, iako se vrše va ne promene zakona i propisa, menad eri i vlasnici još uvek ne vide efekat ovih reformi. Kapaciteti dr avne administracije veoma sporo rastu, a sprovo enje zakona i dalje predstavlja problem. Nepreciznost novih propisa je u inila da su preduze a postala podlo nija mitu i korupciji. U stvari, podaci iz BEEPS-a pokazuju da, iako je ostvaren napredak u nekim oblastima, menad eri ukazuju na to da su se u drugim oblastima problemi u stvari pove ali u periodu izme u i godine (Grafikon 4.4) Zabrinutost za celokupnu poslovnu klimu uti e na nivo investicija u Srbiji, pogotovo iz stranih izvora. Prema asopisu The Economist Intelligence Unit, Srbija je najrizi nija zemlja za investitore u regionu Jugoisto ne Evrope. Druge studije govore da je Srbija i Crna Gora privukla vrlo malo grinfild'' 52

80 investicija, a investitori za najve u prepreku smatraju nedostatke poslovnog okru enja (Centar za liberalno demokratske studije 2005; MOR i Savet Evrope 2006). Poslovna klima uti e na investicije uopšte; me utim, na odre eni na in, ona najviše zabrinjava u slu aju direktnih stranih investicija. Direktne strane investicije klju ni su element rasta i otvaranja novih radnih mesta kod ekonomija u tranziciji. U proseku, jedno radno mesto u sektoru direktnih stranih investicija mo e stvoriti ak do 5 novih radnih mesta u doma em podugovara kom sektoru (Centar za liberalno demokratske studije 2005). U studiji MMF-a o u inku direktnih stranih investicija u 14 zemalja Jugoisto ne Evrope zaklju uje se da je u godini Srbija bila tek na 10. mestu u pogledu akcija, daleko ispod svog pravog potencijala (Demekas i drugi 2004). Grafikon 4.5 pokazuje relativno male direktne strane investicije u Srbiji i Crnoj Gori, u pore enju sa drugim zemljama regiona. Me utim, najnovija poboljšanja investicione klime rezultirala su pove anjem direktnih stranih investicija, koje bi trebalo da dostignu 2 milijarde US dolara u godini. Grafikon 4.4: Problemi sa kojima se suo avaju preduze a u Srbiji i Crnoj Gori, BEEPS, i godina [Kršenje ugovora; anti-konkurentna praksa drugih; organizovani kriminal / mafija; uli ni kriminal, kra e i nemiri; koripcija; funkcionisanje sudstva; makroekonomska nestabilnost; nesigurnost u pogledu regulatorne politike; veštine i obrazovanje radnika; regulative u oblasti rada; poslovne dozvole; carisnka i trgovinska regulativa; poreska uprava; poreske stope; svojina ili najam zemljišta; pristup zemljištu; transport; struja; telekomunikacije; troškovi finansiranja; pristup finansiranju.] Izvor: BEEPS 53