Slide 1

Транскрипт

1 ИНФОРМАЦИЈА КОМУНИКОЛОГИЈА 8. ТЕМА

2 САДРЖАЈ ПРЕДАВАЊА Појам информације Религиозно и метанаучно одређења информације Кибернетски приступ информацији Социоантрополошко схватање информације

3 ПОЈАМ ИНФОРМАЦИЈЕ Појам информације у свакодневној употреби има подразумевајућу семантичку вредност, коју у највећој мери одређује сам говорни контекст. У различитим речницима и енциклопедијама информација се најчешће поистовећује са појмовима вест, обавештење, новост, податак и сл. Потиче од латинске именице informatio, који је настала од in formo: ставити нешто у одређени облик, уобличити, правити, представити себи.

4 КА РАЗУМЕВАЊУ ИНФОРМАЦИЈЕ 1. РЕЛИГИОЗНИ ПРИСТУП - Трансцедентална категорија, категорија ПО СЕБИ. - Информација је Божје лице, све појавности у реалном свету, чији је творац Свевишњи преко којих нам се Он указује.

5 КА РАЗУМЕВАЊУ ИНФОРМАЦИЈЕ 2. МЕТАНАУЧНИ ПРИСТУП - Такође трансецендентална категорија, али категорија ЗА СЕБЕ, попут ЕНЕРГИЈЕ и МАТЕРИЈЕ. - Свеколики универзум почива на ове ТРИ ТЕМЕЉНЕ КАТЕГОРИЈЕ.

6 КА РАЗУМЕВАЊУ ИНФОРМАЦИЈЕ Сасвим је сигурно да оваква одређења информације имају известан спекулативно-филозофски значај, подстичу на размишљање не само о онтолошкој вредности информације, него и о онтологији самог универзума. Реч је, међутим, о хипотетичким ставовима који још чекају потврду у научно заснованим аргументима, па их као такве и треба узимати у феноменолошком разматрању појма информације.

7 КИБЕРНЕТСКИ ПРИСТУП ИНФОРМАЦИЈИ КИБЕРНЕТИКА (настанак и теорије које је конституишу) За Клода Шенона и Ворена Вивера, утемељитеље математичке теорије комуницирања, информација је негација неодређености, организована структура података којом се укида неизвесност. Информација се у интерпретацији Шенона и Вивера односи на број побуда које може да изазове и тиме смањи непредвидивост неке ситуације. Они полазе од одређења информације као квантитативне категорије и не проблематизује се питање значења информације, њен семантички аспект, него последице које изазива у одређеном систему. Информација се одређује као побуда input која изазива одређену последицу output. ПРИМЕРИ

8 КИБЕРНЕТСКИ ПРИСТУП ИНФОРМАЦИЈИ Овај модел подједнако је примењив на све системе: природне, техничке и социјалне, па је зато узет као премиса у развоју опште теорије система која на универзум гледа као на сложени систем три поменута система са мноштвом подсистема унутар њих. БИГ-БЕН БЕН, ЕНТРОПИЈА, НЕГЕНТРОПИЈА

9 ПОДАТАК И ИНФОРМАЦИЈА Појам податак изведен је из латинског и буквално значи: нешто што је дато. 10,10 Сада је 10 часова и 10 минута I N F O R M A T I O N

10 СОЦИОАНТРОПОЛОШКИ ПРИСТУП ИНФОРМАЦИЈИ Насупрот кибернетском, у савременој комуникологији развијен је социоантрополошки оквир за истраживање и изучавање комуницирања. Суштина овог приступа је управо у радикално другачијем поимању информације. За разлику од круте кибернетске поставке да је информација првенствено квантитативна категорија која има подједнаку вредност у биолошким, техничким и социјалним системима, у савременој комуникологији сматра се да је информација суштински људска категорија, чије је стварање и размена својствена само човеку. Другим речима, Информације нема док се не догоди интервенција свести у њено материјално и духовно окружење.

11 СОЦИОАНТРОПОЛОШКИ ПРИСТУП ИНФОРМАЦИЈИ ИНФОРМАЦИЈА ЈЕ ТВОРЕВИНА И САДРЖАЈ СВЕСТИ, КОЈИ НАСТАЈЕ У ПРОЦЕСУ СЕМИОЗЕ, ТАКО ШТО ЧОВЕК/СВЕСНО БИЋЕ СУБЈЕКТ, СВЕШЋУ ЗАРАЊА У УНИВЕРЗУМ ОБЈЕКТ, И НЕКИ АСПЕКТ УНИВЕРЗУМА, КОЈИ ЈЕ СЕ МАНИФЕСТУЈЕ КРОЗ МНОШТВО ЛАТЕТНТНИХ, ТЈ. ПОТЕНЦИЈАЛНИХ ИНФОРМАЦИЈА, СМИСАОНО ЗАМЕЊУЈЕ НОВОСТЕЧЕНИМ САЗНАЊЕМ, САДРЖАНИМ У ЗНАЦИМА/СИМБОЛИМА СИМБОЛИМА, ТЈ. ЊИХОВИМ ЗНАЧЕЊИМА.

12 СОЦИОАНТРОПОЛОШКИ ПРИСТУП ИНФОРМАЦИЈИ Информација је есенцијално људска творевина и садржај свести. Она је израз људске когнитивности, човеков новум, односно сазнање које настаје у интеракцији човека и универзума и представља нови квалитет у односу на целину његових постојећих знања о универзуму. КАКО?

13 СОЦИОАНТРОПОЛОШКИ ПРИСТУП ИНФОРМАЦИЈИ СПОЉНИ УНИВЕРЗУМ: МНОШТВО ЛАТЕНТНИХ, ПОТЕНЦИЈАЛНИХ ИНФОРМАЦИЈА ЧИЈИ СУ НОСИОЦИ РАЗЛИЧИТИ СИГНАЛИ. СИГНАЛ У ДОСЕГУ ЧОВЕКА ЗНАК ПРОЦЕС СЕМИОЗЕ СИМБОЛ ЗНАЧЕЊЕ ИНФОРМАЦИЈА.

14 СОЦИОАНТРОПОЛОШКИ ПРИСТУП ИНФОРМАЦИЈИ УНУТРАШЊИ УНИВЕРЗУМ: СКУП ЗАПАМЋЕНИХ ИНФОРМАЦИЈА/САЗНАЊА САЗНАЊА, ЧИЈИ УКУПНИ ВОЛУМЕН (ЧУЛНО, КОГНИТИВНО И ЕМОТИВНО ИСКУСТВО) ПРЕДСТАВЉА ИНДИВИДУАЛНО, ЛАТЕНТНО ПОТЕНЦИЈАЛНО ЗНАЊЕ СТРУКТУИРАНО У МНОШТВУ СИМБОЛСКИХ СИСТЕМА (ЗНАКОВА И КОДОВА). И КАДА МИСЛИМО,МИСЛИМО У СИМБОЛСКОЈ ФОРМИ.

15 УСЛОВИ НАСТАЈАЊА ИНФОРМАЦИЈЕ ИНФОРМАЦИЈЕ НЕМА ИЗВАН РЕЛАЦИЈЕ ЧОВЕК/СВЕСНО БИЋЕ (СУБЈЕКТ) ОДРЕЂЕНИ АСПЕКТ УНИВЕРЗУМА (ОБЈЕКТ). НАСТАЈЕ У ОНОМ ТРЕНУТКУ КАДА ЧОВЕК СВЕШЋУ ПОЧНЕ ДА ПРЕРАЂУЈЕ НЕКИ ОД АСПЕКАТА УНИВЕРЗУМА. ЗАШТО ТО ЧИНИ? НАСТАЈАЊЕ ИНФОРМАЦИЈЕ МОРА ДА ЗАДОВОЉИ ДВА ПРАГМАТИЧНА УСЛОВА/КРИТЕРИЈУМА КРИТЕРИЈУМА: 1. КОРИСНОСТИ И 2. ВЕРОВАТНОЋЕ.

16 УСЛОВ КОРИСНОСТИ Из мноштва латентних информација у окружењу човек издваја само ону која има утилитарну вредност у социјалном животу (човек је друштвено биће). Пример: РАСПОРЕД ИСПИТА НА ОГЛАСНИМ ТАБЛАМА.

17 УСЛОВ ВЕРОВАТНОЋЕ Проистиче из услова корисности, јер свака информација је МОГУЋА ПРЕТПОСТАВКА ОВЛАДАВАЊА СТВАРНОШЋУ, КОГНИТИВНИМ ПРИСВАЈАЊЕМ РАЗЛИЧИТИХ АСПЕКАТА УНИВЕРЗУМА И, ТИМЕ, ОВЛАДАВАЊА СВЕ ВЕЋИМ ДЕЛОВИМА СТВАРНОСТИ. Сваком информацијом (новостеченим сазнањем) човек је оспособљенији за овладавање све сложенијим аспектима универзума. Информација/новостечено новостечено сазнање је чин којом свест овладава објектом. Знање представља скуп међузависних сазнања. З + И(НС) ) = З Поређење: СЛАГАЛИЦА.

18 ЗАКЉУЧНЕ (ХИПО)ТЕЗЕ О ИНФОРМАЦИЈИ Информација не постоји супстанцијално. Информација је релациони појам: човек окружење. Стварањем и памћењем информација човек делове универзума прображава из стања хаоса (апсолутна вероватноћа неред) у стање таксоса (одређена вероватноћа ред). Супстанцијално постоје само носиоци информација: 1. унутар човека запамћене симболски организоване информације у људском мозгу; 2. изван човека скупови сигнала,знакова знакова, симбола, који су фиксирани у материјалним предметима: од зидова Алтамире до хард- дискова.

19 ИНФОРМАЦИЈА И КОМУНИЦИРАЊЕ Ако је знак основна јединица комуницирања, онда је ИНФОРМАЦИЈА ОСНОВНИ САДРЖАЈ КОМУНИЦИРАЊА, схваћеног као размена информација међу људима. Тиме се отвара питање: КАКО ЉУДИ РАЗМЕЊУЈУ ИНФОРМАЦИЈЕ, будући да су као творци информације они једино кадри да буду СУБЈЕКТИ КОМУНИЦИРАЊА. Претпоставка размене информације је њено организовање као ПОРУКЕ.

20 ПИТАЊА?