POD POKROVITELJSTVOM U okviru zajedničkog projekta " Jačanje Žitarske Asocijacije i izvoznih aktivnosti u Srbiji " JUL Za više informacija u vez

Транскрипт

1 POD POKROVITELJSTVOM U okviru zajedničkog projekta " Jačanje Žitarske Asocijacije i izvoznih aktivnosti u Srbiji " JUL Za više informacija u vezi sa sadržajem ovog Izveštaja ili o Udruženju Žita Srbije, njegovim aktivnostima i ciljevima, molimo kontaktirajte Sunčicu Savović na sunchica.zitasrbije@gmail.com Udruženje Žita Srbije je strukovno, neprofitno udruženje proizvođača, izvoznika žitarica i uljarica i proizvoda, kompanija koje se bave skladištenjem, kontrolom kvaliteta, zaštitom, transportom i logistikom, kao i udruženja proizvođača, posvećenih unapređenju proizvodnje žitarica, uljarica i njihovih proizvoda u Srbiji i izvoza iz Srbije. Sedište Udruženja je u Beogradu, a kompanije članice se nalaze širom zemlje.

2 SADRŽAJ : I SAOPŠTENJE O SARADNJI SA UN FAO i EBRD...3 II REČ UREDNIKA...4 III ZAJEDNIČKA POLJOPRIVREDNA POLITIKA EU...4 IV PROIZVODNJA, IZVOZ i UVOZ SUNCOKRETA U SVETU...7 V BILANS SUNCOKRETA U SRBIJI...10 VI IZVOZ SUNCOKRETA PO TRŽIŠTIMA...11 VII PREGLED CENA POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA NA DAN JUN 2016/JUN VIII STANJE USEVA...15 IX AKTUELNE PROGNOZE USDA i IGC...20

3 3 I SAOPŠTENJE O SARADNJI SA UN FAO i EBRD Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (UN FAO) i Udruženje za unapređenje proizvodnje i izvoza žitarica i uljarica Žita Srbije, potpisali su Sporazum o saradnji kojim je nastavljena institucionalna, stručna i finansijska podrška UN FAO razvoju ovog sektora poljoprivrede i trgovine u Srbiji u okviru zajedničkog projekta pod nazivom "Jačanje Žitarske Asocijacije i izvoznih aktivnosti u Srbiji." Sporazum obuhvata saradnju u brojnim aktivnostima ove dve organizacije, koje za cilj imaju dugoročni razvoj i unapređenje proizvodnje i trgovine žitaricama i uljaricama. Njime je planirana izrada sektorske analize i istraživanja tržišta, kojima bi se identifikovale osnovne mogućnosti i problemi u proizvodnji i trgovini, počev od kvaliteta žitarica, preko infrastrukture i logistike, do uspešnog plasiranja proizvoda iz Srbije na inostranim tržištima. Sporazum se odnosi i na unapređenje kapaciteta Udruženja i njegovih članova, proizvođača i trgovaca žitaricama i uljaricama, kroz adekvatno informisanje, edukaciju, učešće na međunarodnim skupovima i upoznavanje sa potencijalnim inostranim partnerima i njihovom najboljom praksom. U okviru zajedničke saradnje UN FAO i EBRD finansiraće e-izdanje Mesečni Izveštaj Žita Srbije koje je pred Vama i koje ćete svakog meseca moći da dobijate na svoju adresu jednokratnom prijavom na listu na početnoj strani web prezentacije Udruženja - Saradnja sa UN FAO značajna je ne samo za članice Udruženja, već za ceo naš žitarski sektor - od proizvodnje, skladištenja, logistike do izvoza. Očekujemo pomoć UN FAO u otvaranju novih tržišta za naše žitarice, posebno najvećih kao što su Kina, Egipat i Indonezija. Angažovanje UN FAO u Srbiji veoma je značajno imajući u vidu da svet sve više traži kvalitetne proizvode, da je konkurencija u proizvodnji žitarica i uljarica u svetu sve veća i da put do krajnjeg potrošača mogu pronaći samo kvalitetni proizvodi za šta u Srbiji postoje svi preduslovi.

4 4 II REČ UREDNIKA Poštovani prijatelji, Ušli smo u drugu polovinu godine, žetva uljane repice i pšenice već je završena. Ali i jedna i druga ostale su u senci visokih temperatura i suše, kao i ozbiljne zabrinutosti kakav rod soje i kukuruza možemo očekivati. Za poslednjih sedamnaest godina imali smo sedam sušnih godina i još uvek se nismo navikli - uvek nam poslednja suša izgleda najgora. Sasvim izvesno, ova osma suša, sada već u 18 godina, neće biti katastrofalna kao 2000-te ili 2012-te godine, ali će prosečni prinosi prolećnih kultura ipak biti umanjeni do 30 % u odnosu na prethodnu godinu. Sunčica Savović III ZAJEDNIČKA POLJOPRIVREDNA POLITIKA EU Evropski Savet je Srbiji odobrio status zemlje kandidata godine, a pregovori o pristupanju započeti su januara godine. U nastavku prenosimo deo saopštenja Evropske Komisije upućeno Evropskom Parlamentu o napretku Srbije u godini koji se odnosi na poljoprivredu. " Zajednička poljoprivredna politika (ZPP) podržava poljoprivrednike i ruralni razvoj. To zahteva jake sisteme upravljanja i kontrole. Postoje takođe zajednička pravila EU za politiku kvaliteta i organsku poljoprivredu. Srbija je dostigla izvestan nivo pripremljenosti u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja. Ostvaren je izvestan napredak u usklađivanju nacionalnog zakonodavstva sa ZPP i napredovala je izrada akcionog plana za usklađivanje sa pravnim tekovinama EU. U narednom periodu, Srbija naročito treba da: preduzme sve neophodne korake da ispuni zahtev kako bi joj bili povereni zadaci izvršenja budžeta za program IPARD II, uključujući raspodelu odgovarajućih resursa i jačanje kapaciteta svih tela programa IPARD i poboljšanje postupaka za sprovođenje; usvoji akcioni plan za usklađivanje sa pravnim tekovinama EU u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja i započne sa njegovim sprovođenjem. Kada je reč o horizontalnim pitanjima, akcioni plan za usklađivanje sa pravnim tekovinama EU u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja, kao i nacionalni programi za poljoprivredu i ruralni razvoj za period treba da budu usvojeni. Nacionalni program mera i klasifikacije rashoda dodatno je usklađen sa konceptom dva stuba ZPP. Dalje usklađivanje sa politikama EU zahteva dalju harmonizaciju direktnih plaćanja. Uspostavljena je radna grupa za Mrežu računovodstvenih podataka poljoprivrednih gazdinstava (FADN), ali Srbija tek treba da odredi formalne institucionalne nadležnosti za FADN i da usvoji pravilnik u skladu sa propisima o FADN. Srbija tek treba da počne sa izradom integrisanog sistema administracije i kontrole (IACS) radi

5 5 pripreme za upravljanje poljoprivrednim plaćanjima i kontrolu tih plaćanja. Rad treba usmeriti na uspostavljanje pravnog osnova, pojašnjenje odgovornosti zainteresovanih strana i razvoj sistema identifikacije zemljišnih parcela (LPIS) i registra poljoprivrednih gazdinstava. U oblasti zajedničke organizacije tržišta, u sektoru vina, registracija vinograda iznosi 25% nacionalnih vinograda. Usvojeni su podzakonski akti kojima se prenose standardi EU za enološke prakse i postupci i metode za organoleptičko ispitivanje vina. Srbija treba da nastavi sa usklađivanjem u ovom sektoru, naročito kroz jačanje tržišnog nadzora kretanja vinskih proizvoda i jačanje administrativnih kapaciteta. Zakon o žestokim alkoholnim pićima usvojen je u novembru godine. Međutim, potrebno je u potpunosti uskladiti pitanje koje se odnosi na definiciju. U oblasti ruralnog razvoja, zahtev za poveravanje zadataka izvršenja budžeta za program IPARD , dostavljen je u decembru godine. Međutim, pre nego što se započne sa poveravanjem, preostaje da se reši nekoliko ključnih pitanja, uključujući osoblje. Srbija hitno treba da reši otvorena pitanja kako bi bila u poziciji da napreduje u sprovođenju programa IPARD II. Napredak je spor u oblasti politike kvaliteta. Kada je reč o organskoj poljoprivredi, tek treba da se usvoji nacionalni akcioni plan za razvoj sektora organske proizvodnje.površine pod organskom proizvodnjom su povećane i trenutno iznose hektara što je 0,4% korišćenog poljoprivrednog zemljišta Poglavlje 12: Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika Pravila EU o higijeni za proizvodnju prehrambenih proizvoda obezbeđuju visok nivo bezbednosti hrane. Štite se zdravlje i dobrobit životinja i bezbednost hrane životinjskog porekla, kao i kvalitet semena, sredstva za zaštitu bilja, zaštita od štetnih organizama i ishrana životinja. Srbija je umereno pripremljena u oblasti bezbednosti hrane, veterinarske I fitosanitarne politike. U protekloj godini nije ostvaren napredak. U narednom periodu, Srbija naročito treba da: razvije sveobuhvatnu strategiju za prenošenje, sprovođenje i primenu pravnih tekovina EU u oblasti bezbednosti hrane, veterinarske i fitosanitarne politike; preispita kapacitete direkcija za veterinarske, fitosanitarne i nacionalne referentne laboratorije i usvoji akcioni plan za njihovo jačanje. U oblasti opšte bezbednosti hrane, Srbija tek treba da definiše pravni pristup za potpuno prenošenje pravnih tekovina EU. Potrebno je poboljšati proces javnih konsultacija za izradu nacrta zakona. Primenu važećeg zakonodavstva u oblasti higijene hrane treba proveravati strože uporedo sa njegovim usklađivanjem sa pravnim tekovinama EU. U oblasti pravila za bezbednost hrane i posebnih pravila za hranu za životinje, dozvoljeni nivo aflatoksina u mleku povećan je pet puta i više nije usklađen sa pravnim tekovinama EU. Laboratorija za ispitivanje mleka u okviru Direkcije za nacionalne referentne laboratorije tek treba da bude puštena u rad i u potpunosti kadrovski popunjena. U oblasti veterinarske politike, godišnji programi mera zdravstvene zaštite životinja i praćenje farmakološki aktivnih supstanci za godinu usvojeni su ili dostavljeni Evropskoj komisiji. Nisu zabeleženi novi slučajevi klasične svinjske kuge. U toku je vakcinacija domaćih goveda kao odgovor na izbijanje bolesti kvrgave kože. Nastavljeno je sprovođenje višegodišnjeg programa za iskorenjivanje besnila kod divljih životinja, a broj potvrđenih slučajeva besnila kod životinja sveden je na istorijski minimum. Povećana je upotreba sistema TRACES. Uprava za veterinu ima ozbiljan nedostatak kadrova, a mnogi članovi osoblja bliže se penzijskoj starosti. Potrebno je ojačati primenu nacionalnog zakonodavstva o dobrobiti životinja, naročito o klanju. U vezi sa plasiranjem hrane, hrane za životinje i životinjskih nusproizvoda na tržište, Srbija još nije usvojila program za unapređenje

6 6 poljoprivredno-prehrambenih objekata. Sprovođenje propisa o upravljanju životinjskim nusproizvodima treba da se znatno poboljša, a nacionalna strategija za upravljanje životinjskim nusproizvodima treba da se usvoji i sprovodi. I dalje treba da se usvoji nacionalni program za monitoring i kontrolu bezbednosti hrane i hrane za životinje. Potrebno je izraditi jasnije postupke za kontrolu uvezenih pošiljki zasnovanu na proceni rizika. U oblasti fitosanitarne politike usvojeni su godišnji programi mera za zdravlje bilja i praćenje rezidua. Potrebno je usvojiti pravni okvir za održivu upotrebu pesticida, kao i nacionalni akcioni plan za smanjenje rizika i uticaja upotrebe pesticida. Nije zabeležen napredak u usklađivanju zakona o genetički modifikovanim organizmima sa pravnim tekovinama EU, što je preduslov za pristupanje Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO).

7 7 IV PROIZVODNJA SUNCOKRETA U SVETU PROIZVODNJA, POTROŠNJA i ZALIHE SUNCOKRETA U SVETU ( mil. t ) Ekonomska godina Proizvodnja Potrošnja Zalihe 2012/ / / / / /18* *Prognoza Posmatrajući poslednje tri ekonomske godine uočljivo je da je proizvodnja suncokreta u svetu išla uzlaznom putanjom. Rast svetske proizvodnje suncokreta pratio je rast potrošnje, ali i smanjenje zaliha suncokreta u svetu. Sudeći prema aktuelnim prognozama za nastupajuću ekonomsku godinu u 2017/18 očekuje se nešto veća proizvodnja u odnosu na prethodnu ekonomsku godinu, kao i nešto veća potrošnja, dovoljno da zalihe suncokreta u svetu padnu na nešto niži nivo u odnosu na godinu.

8 8 DESET NAJVEĆIH SVETSKIH PROIZVOĐAČA SUNCOKRETA u periodu 2014/15, 2015/16, 2016/17 Zemlja Proizvodnja u 000 tona Zasejane površine ha Prosečni prinosi t/ha Ukrajina ,11 Rusija ,37 Evropska Unija ,97 Argentina ,07 Kina ,66 SAD ,73 Turska ,08 Južna Afrika ,11 Srbija ,00 Kazahstan ,71 OSTALI ,88 Svet ,72 Deset najvećih svetskih proizvođača suncokreta u ukupnoj svetskoj proizvodnji učestvuju sa 74,45%. Srbija sa prosečnim rodom od 565 hiljada tona u ukupnom rodu suncokreta svetu učestvuje sa 1,4 %, a ono što je izdvaja od ostalih svakako je prosečan prinos koji u posmatranom trogodišnjem periodu iznosi 3 tone po hektaru. DESET NAJVEĆIH PROIZVOĐAČA SUNCOKRETA u EU godine Zemlja Proizvodnja u t Rumunija Mađarska Bugarska Francuska Španija Italija Slovenija Hrvatska Grčka Austrija

9 9 NAJVEĆI IZVOZNICI SUNCOKRETA U SVETU 2016/17 u hiljadama tona NAJVEĆI UVOZNICI SUNCOKRETA U SVETU 2016/17 u hiljadama tona NAJVEĆI PRERAĐIVAČI SUNCOKRETA U SVETU 2016/17 u MILIONIMA tona *od str. 7 do str. 9 izvor : USDA,IGC,FAO AMIS

10 10 V BILANS SUNCOKRETA U SRBIJI Proizvodnja suncokreta u Srbiji iz godine u godinu raste zahvaljujući povećanju setvenih površina, ali i podizanju prinosa. BILANS SUNCOKRETA u hiljadama tona 2012/ / / / /17* 2017/18** Proizvodnja Požnjevena površina Prinos t/ha 2,60 3,31 3,2 2,7 3,1 2,9 Proizvodnja Snabdevanje Početne zalihe Domaća proizvodnja Uvoz Ukupno raspoložive količine Potrošnja Industrijska prerada Druge svrhe Gubitak Ukupna domaća potrošnja Krajnje zalihe Izvoz Ukupna potrošnja * Procena izvoza stručna služba Žita Srbije " ** Prognoza Zahvaljujući dobrom rodu godine zasejane površine pod suncokretom povećane su za 9.10 % i sada dostižu ha. Drugi razlog koji navodi proizvođače da više seju suncokret svakako su suše. U poslednjih 17 godina u Srbiji je zabeleženo 7 sušnih godina, i u svim godinama umanjenih prinosa u odnosu na druge poljoprivredne kulture bilo je najmanje kod suncokreta.

11 11 VI IZVOZ SUNCOKRETA PO TRŽIŠTIMA IZVOZ i UVOZ SUNCOKRETA u tonama Suncokret 2016/17 Suncokret 2015/16 Suncokret 2014/15 izvoz uvoz izvoz uvoz izvoz uvoz Avgust Septembar Oktobar Novembar Decembar Januar Februar Mart April Maj Jun Jul / / UKUPNO: stručna služba Žita Srbije " IZVOZ I UVOZ SUNCOKRETOVE SAČME u tonama Suncokretova sačma 2016/17 Suncokretova sačma 2015/16 Suncokretova sačma 2014/15 izvoz uvoz izvoz uvoz izvoz uvoz Avgust Septembar Oktobar Novembar Decembar Januar Februar Mart April Maj Jun Jul / / UKUPNO: stručna služba Žita Srbije "

12 12 Male setvene površine i razvijena prerađivačka industrija dugo godina bile su ozbiljna prepreka razvoju tržišta suncokreta. Proizvedene količine suncokreta tokom žetve otkupljivane su od prerađivača po cenama koju su određivali otkupljivači uz asistiranje državne administracije i ceo postupak trgovanja trajao je mesec tokom žetve. Sa ukidanjem administrativnih ograničenja za izvoz tržište suncokreta se razvija jer se kao kupci, pored prerađivača, pojavljuju izvoznici, trgovci na domaćem tržištu i proizvođači hrane za ishranu životinja. Tržište suncokreta postalo je aktivno tokom cele godine, a izvoz iz godine u godinu raste pa je sa t, koliko je iznosio 2014/15 ekonomske godine, povećan na tona u 2016/17 godini. IZVOZ SUNCOKRETA PO TRŽIŠTIMA u tonama Suncokret zemlje okruženja Suncokret FOB Ukupno suncokret FOB učešće u % stručna služba Žita Srbije " Kupci srpskog suncokreta su iz zemalja okruženja: Bosne i Hercegovine, Makedonije kao i zemalja Evropske Unije : Rumunija, Italija, Mađarska, Belgija i Nemačka. Najveće količine srpskog suncokreta kupuje kompanija Bimal iz Bosne i Hercegovine koja pored izvezenog suncokreta određene količine prerađuje u domaćim uljarama. IZVOZ I UVOZ SUNCOKRETA u tonama PO ZEMLJAMA IZVOZ UVOZ Zemlja BIH Mađarska Rumunija Italija Makedonija Belgija / / / / / Češka / / / / / Nemačka / / / Austrija / 2 / / Ruska Federacija / / / Bugarska Francuska Moldavija 25 / / stručna služba Žita Srbije "

13 13 VII PREGLED CENA POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA NA DAN Cene odabranih roba na dan 2016./2017. na unutrašnjem tržištu Srbije Na dan Cena RSD/kg Nedelju Mesec Godinu PROMENA nedeljna PROMENA na godišnjem nivou Pšenica % % Kukuruz % % Soja % % Soja sačma % % Sunc.sačma % % NPK % % AN % % UREA % % Žita Srbije " arhiva Cene žitarica, uljarskog kompleksa i mineralnih đubriva, sa izuzetkom uree, na dan godine niže su u odnosu na cene na tržištu mesec. Na pad cena pored dobre ponude uticao je i kurs dinara u odnosu na američki dolar i euro. U posmatranom periodu pšenica je pojeftinila za 5.24 % zbog visokih završnih zaliha i početka žetve. Pad cene kukuruza od 3.62 % posledica je promene cene na međunarodnom tržištu, kursa dinara i dobre ponude. Soja je u navedenom periodu pojeftinila za 5.44 %, a sojina sačma za 8.73 %. Cena suncokretove sačme niža je za %, NPK za 2.85 %, AN za 13.3 %, dok je cena UREE porasla za % zbog procentualno većeg učešća na tržištu UREE iz uvoza. Na dan Srednji kurs dinara na dan Cena Nedelju Mesec Godinu PROMENA na godišnjem nivou EUR US $ izvor : NBS Dinar je na dan godine u odnosu na mesec ojačao svoju poziciju za 1.56 % u odnosu na euro i 4.21 % u odnosu na američki dolar. Trend jačanja dinara zadržan je i dalje, pa je u periodu od sedam jači u odnosu na euro za 0,75 %, a u odnosu na US$ 3.12 %.

14 14 Na dan Cene pšenice u US$ i EUR/t na dan Cena Nedelju Mesec Godinu PROMENA na godišnjem nivou /t $/t Cena pšenice u odnosu na godinu povećana je u eurima (po zvaničnom srednjem kursu NBS) za 7.31 %, odnosno za /t. Istovremeno rast cene u US$ iznosi % odnosno $/t. U istom periodu u dinarima cena je porasla za 5.16 % ili 0.80 din/kg, što je posledica kursnih razlika. Na dan Cene kukuruza u US $ i EUR/t na dan Cena Nedelju Mesec Godinu PROMENA na godišnjem nivou /t $/t Cena kukuruza u eurima u poređenju sa istim datumom godinu manja je za 17.55%, odnosno /t. Izraženo u US$ cena je niža za %, odnosno za $/t. U istom periodu dinarska cena niža je za % odnosno 3.80 din/kg. Pad cene je posledica kretanja cene na međunarodnom tržištu, a razlike u procentu pojeftinjenja izražena u eurima, dolarima i dinarima posledica su kursnih razlika. Izvozne cene fjučersa odabranih roba na dan - berza Čikago, SAD Na dan Cena $/t Nedelju Mesec Godinu PROMENA nedeljna PROMENA na godišnjem nivou $/t % Pšenica HRW Kukuruz No. 2, žuti Soja izvor FAO Amis Cene pšenice, kukuruza i soje tokom proteklih mesec pratile su svaka svoju putanju. Reagujući na sušne vremenske prilike u Francuskoj i pogoršanje stanja roda prolećnih i

15 15 ozimih useva u SAD cene pšenice, posmatrajući na mesečnom nivou, otišle su na gore za 4.4%. Cene kukuruza drastično su skočile tokom prve nedelje juna, a zatim su opadale postepeno sa smanjenjem zabrinutosti oko loših vremenskih uslova, da bi mesec završile na nivou za 2.2% višem u odnosu na prethodni. Kao odgovor na velike zalihe soje u svetu, cene soje nastavile su sa padom od početka 2017-te godine i na mesečnom nivou izgubile su 2.9%. Posmatrajući na godišnjem nivou cene pšenice, kukuruza i soje manje su za 6%, 9% i 19%. VIII STANJE USEVA Žetva pšenice završena na 98 % zasejanih površina. Prosečan prinos procenjen je na 4.3 t/ha, a ukupan rod na 2.3 miliona tona. Prosečan prinos je bolji od žetve godine kada je iznosio 3,8 t/ha, isti kao godine, a slabiji od godine kada su prosečni prinosi bili na nivou od 4,7 t/ha, i takođe znatno manji u odnosu na rekordnu godinu kada je prosečan prinos bio 5,1 t/ha. Prosečan prinos je za 5.70 % manji u odnosu na petogodišnji prosek koji iznosi 4.56 t/ha i za % manji u odnosu na rekordni prinos iz prethodne godine koji je iznosio 5.1 t/ha. BILANS PŠENICE u hiljadama tona 2012/ / / / /17* 2017/18** Proizvodnja Požnjevena površina Prinos t/ha 4,34 4,9 3,8 4,7 5,1 4,3 Početne zalihe Domaća proizvodnja Uvoz Ukupno raspoložive količine Potrošnja Semenska potrošnja Stočna hrana Potrošnja za ljudsku ishranu Gubitak Izvoz Krajnje zalihe * Procena izvoza i zaliha stručna služba Žita Srbije " ** Prognoza

16 16 Ekonomska 2016/17 godina za pšenicu završena je 30. juna. Za nama je ekonomska godina u kojoj je izvezeno tona pšenice i tone brašna, što preračunato na zrno daje izvoz od tona. Veći izvoz pšenice zabeležen je samo 2013/14 ekonomske godine kada je izvezeno tona. Rekordan prošlogodišnji rod i pored dobrog izvoza ostavio je visoke prelazne zalihe koje, zajedno sa ovogodišnjim rodom od 2,3 miliona tona, čine ukupno raspoložive količine pšenice na početku ekonomske 2017/18 godine od 2,8 miliona tona što je na nivou petogodišnjeg proseka u Srbiji. Kada je izvoz u pitanju petogodišnji prosek ( 2012/ /17 ) iznosi tona, što ukazuje da bi izvoz u 2017/18 mogao iznositi oko 1,1 miliona tona. Zbog očekivane veće tražnje iz zemalja okruženja na domaću cenu tokom ove ekonomske godine presudan uticaj imaće izvozne cene na paritetima pogodnim kupcima iz regiona ( FCA, DAF i sl. ). Bilans ukazuje na to da će tržište pšenice tokom ekonomske 2017/18 biti dosta mirno imajući u vidu da pšenice ima dovoljno za domaće prerađivače, izvoznike u zemlje regiona, a da će izvoznici na FOB-u biti najčešće po strani imajući u vidu domaću cenu. PROLEĆNA SETVA - ZASEJANE POVRŠINE u ha prema podacima Republičkog Zavoda za statistiku PROMENA Kukuruz Soja Suncokret % % % Podaci Republičkog Zavoda za statistiku razlikuju se od podataka Udruženja Žita Srbije po kojima je kukuruz zasejan na 4.29 % površina manje u odnosu na prethodnu godinu, a površine pod suncokretom povećane su za 8.70 %, a pod sojom za % u odnosu na setvu prethodne godine. Manjak padavina, posebno u Vojvodini, i visoka temperatura u celoj zemlji nepovoljno deluju na razvoj prolećnih poljoprivrednih kultura. Prema sadašnjem stanju useva na poljima očekuju se manji prinosi do 30 % u odnosu na prethodnu godinu kod kukuruza i soje, i do 12% kod suncokreta.

17 17 izvor USDA Površinska vlaga zemljišta (mm) u CENTRALNOJ SRBIJI Površinska vlaga zemljišta (mm) u VOJVODINI VLAGA u ZEMLJIŠTU (mm) u CENTRALNOJ SRBIJI

18 18 VLAGA u ZEMLJIŠTU (mm) u VOJVODINI EVROPA - POVRŠINSKA VLAGA zemljišta na dan 10. jula izvor USDA mm EVROPA - VLAGA U ZEMLJIŠTU na dan 10. jula mm izvor WMO

19 19 izvor FAO Amis PŠENICA - Na Severnoj hemisferi vremenski uslovi variraju dok počinje žetva ozime pšenice, a prolećna pšenica je u ranoj vegetativnoj do reproduktivne faze. Pogoršanje stanja roda usled loših vremenskih prilika najuočljivije je u SAD i Evropi. U EU nastavak sušnih vremenskih prilika sa visokim temperaturama rezultirao je nepovoljnim uslovima za nalivanje zrna u nekim regionima, najprimetnije u Španiji i Francuskoj. U Kini stanje useva je dobro i vremenske prilike su povoljne i za prolećnu i za ozimu pšenicu. U SAD je u toku žetva ozime pšenice sa pažnjom usmerenom prema severnim regionima proizvodnje pšenice zbog suše i zakasnele snežne oluje u aprilu mesecu čiji se uticaj na stanje roda još procenjuje. Pod "budnim okom" su i usevi prolećne pšenice, iz istih razloga. U Rusiji vremenske prilike su izuzetno povoljne za ozimu pšenicu i razvoj prolećne pšenice. U Ukrajini stanje roda je različito usled nedostatka prolećnih i letnjih kiša. Ipak, u glavnim proizvođačkim regionima Ukrajine (jug i istok) vremenske prilike su bile povoljne u kritičnim fazama razvoja roda. U Kanadi su skorašnje padavine poboljšale uslove za razvoj prolećne pšenice i setva je završena, ali jake padavine i hladno vreme ometaju razvoj roda u pojedinim regionima proizvodnje. Na Južnoj hemisferi ili je u toku setva pšenice ili je pšenica u ranim vegetativnim fazama, i stanje useva je različito kao i vremenske prilike - jake i obilne padavine u Argentini i suša u Australiji, mada je još uvek rano za bilo kakve procene jer je sezona tek počela. U Australiji suša vlada u većem delu južnih i zapadnih regiona proizvodnje, ali još uvek je rano za davanje procena. U Argentini jake padavine ometaju napredak setve. KUKURUZ - Uslovi su, uopšteno govoreći, u zemljama Severne hemisfere, povoljni ovako rano na samom početku sezone, sa izuzetkom manjih površina u SAD, Kini, Ukrajini i Kanadi. U SAD uslovi su generalno povoljni, sa manjom sušom na severozapadu. U Kini suša na severoistoku i nedostatak sunčanih na jugoistoku stvorili su različite uslove za razvoj prolećnih useva kukuruza dok je letnji rod pod uticajem povoljnih vremenskih prilika. U EU toplo vreme je rezultiralo povoljnim vremenskim uslovima za kukuruz u vegetativnim fazama rasta, posebno na istoku Evrope. U Ukrajini uslovi su različiti zbog skorašnjih nedostataka padavina u severnim i centralnim regionima. U Kanadi usevi su i dalje pod uticajem preteranih padavina i hladnih vremenskih prilika u glavnom regionu proizvodnje ( Ontario). U zemljama Južne hemisfere vremenske prilike su odgovarajuće dok se žetva u Argentini i Brazilu nastavlja. Za letnji rod kukuruza u Brazilu vremenski uslovi su povoljni. Očekuje se povećanje proizvodnje na godišnjem nivou usled povećanja zasejanih površina i povoljnih vremenskih uslova, što je evidentno kako žetva odmiče. U Argentini uslovi su generalno povoljni, žetva prvog roda kukuruza je skoro završena, a žetva kasno zasejanih useva počinje, ali napreduje sporo zbog soje koja ima prioritet. SOJA - Žetva je skoro završena u zemljama Južne hemisfere. Uprkos skorašnjim poplavama u Argentini se očekuje dobar rod kako se žetva bliži kraju. U zemljama Severne hemisfere, nastavlja se setva pod povoljnim vremenskim uslovima. U SAD se približava setva pod povoljnim vremenskim uslovima širom zemlje. U Kini usevi su u ranim vegetativnim fazama razvoja, a ponegde setva još traje, i jedno i drugo pod povoljnim vremenskim uslovima. U Kanadi je i dalje prisutan višak padavina i vlage, kao i niskih temperatura. Zbog

20 20 nedostatka padavina u Ukrajini uslovi pod kojima se nalazi rod soje su različiti, od regiona do regiona. IX AKTUELNE PROGNOZE SVETSKA PROIZVODNJA, POTROŠNJA i ZALIHE PŠENICE, KUKURUZA i SOJE (u milionima tona) jul PŠENICA POČETNE ZALIHE PROIZVODNJA POTROŠNJA IZVOZ ZAVRŠNE ZALIHE 2015/ / / KUKURUZ POČETNE ZALIHE PROIZVODNJA POTROŠNJA IZVOZ ZAVRŠNE ZALIHE 2015/ / , , / , , SOJA POČETNE ZALIHE PROIZVODNJA POTROŠNJA IZVOZ ZAVRŠNE ZALIHE 2015/ / / za 2016/2017 procena za 2017/2018 prognoza Američko Ministarstvo poljoprivrede u svom julskom Izveštaju o svetskoj poljoprivrednoj ponudi i potražnji za ekonomsku 2017/18 godinu procenjuje da će početne zalihe pšenice u svetu, posmatrajući na godišnjem nivou, biti za 6% veće (258 mil. t). Rod pšenice u svetu za ekonomsku 2017/18 očekuje se na nivou od 738 mil. tona, za oko 2% manji u odnosu na prethodnu ekonomsku godinu, a potrošnja bi trebalo da dostigne rekordnih 735 mil. t. Prognoze proizvodnje kukuruza u svetu za ekonomsku 2017/18 povećane su, a u isto vreme i prognoze potrošnje, ali u znatno manjoj meri. Prognoze američkog ministarstva poljoprivrede za soju u svetu u ekonomskoj 2017/18 predviđaju proizvodnju na nižem, a potrošnju i izvoz na višem nivou u odnosu na prethodnu ekonomsku godinu.

21 21 Internacionalni Žitarski Savet AKTUELNE SVETSKE PROGNOZE i PROCENE u milionima tona / jun KUKURUZ PŠENICA SOJA 2015/ / / / / / / / / 18 PROIZVODNJA TRGOVINA POTROŠNJA PRENESENE ZALIHE PROMENA na godišnjem nivou /17 procena /18 prognoza Internacionalni Žitarski Savet umanjio je svoje prognoze proizvodnje pšenice u svetu za ekonomsku 2017/18 zbog smanjenja zasejanih površina i lošijih prosečnih prinosa, usled čega se očekuje da će proizvodnja pšenice u svetu u 2017/18 ekonomskoj godini biti za 4% manja na godišnjem nivou. Brojni proizvođački regioni pšenice širom sveta bili su pod uticajem nepovoljnih vremenskih prilika tokom prethodnih nedelja i na osnovu toga umanjene su očekivane prognoze proizvodnje pšenice u SAD i EU. Ipak, trebalo bi imati na umu da je tačan procenat štete još uvek nepoznat za mnoge proizvođačke regione, naročito za one gde je rod pšenice daleko od perioda sazrevanja. Očekuje se rekordan od soje u svetu u ekonomskoj 2016/17, na nivou od 351 mil. t zbog izuzetno visokih prosečnih prinosa. Za 2017/18 prognoze proizvodnje soje su na otprilike istom nivou kao i za prethodnu ekonomsku godinu, gde se očekuje da bi eventualno manje prinose moglo da nadoknadi povećanje zasejanih površina. Zabranjeno je svako neovlašćeno kopiranje i distribucija ovog Izveštaja, podataka ili delova ovog dokumenta bez pisanog odobrenja od strane Udruženja Žita Srbije