MPA Munch Personal epec Archve Product of naton and macroaggregates n constant prces as ts real values ajko Bukvć Geographcal Insttute Jovan Cvjć Seran Academy of Scences and Arts 2007 Onlne at https://mpra.u.un-muenchen.de/70499/ MPA Paper No. 70499, posted 5 Aprl 2016 09:33 UTC
ajko Bukvć, Megatrend unverztet prmenjenh nauka, Beograd NACIONALNA POIZVODNJA I MAKOAGEGATI U STALNIM CENAMA KAO NJEN EALAN IZAZ EZIME ad se av prolemma adekvatnost koršćenja vremenskh serja u stalnm cenama kao realnh zraza odgovarajućh (ekonomskh) agregata, konkretno serja društvenog prozvoda kao realnog zraza ostvarene naconalne prozvodnje. Serje društvenog prozvoda po jugoslovenskm repulkama pokrajnama za perod 1959 1973, za koj jedno postoje uporedn zvančn podac skazan u cenama z dveju aznh (1966. 1972) godna, pokazuju da se rezultat odgovarajućh analza značajno razlkuju kada se korste serje s jednom u odnosu na serje s drugom aznom godnom. Teorjska analza pokazuje da na velčne ovh serja utče ostvarena cenovna struktura z date azne godne, što značajno relatvzuje ove podatke kao realne, stče potreu njhovog skazvanja u cenama z neke druge neazne godne. Zvančna statstka to ne čn, pa je potreno preračunavanje postojećh serja s orgnalne na neorgnalnu aznu godnu. Međutm, jedan od predloženh postupaka za ovo preračunavanje, zasnovan na prevođenju mplctnh deflatora odgovarajuće serje na vrednost jednake jednc u novoj aznoj godn, ne rešava prolem utcaja cenovne strukture z orgnalne azne godne na rezultate ovog preračunavanja. Ta preračunavanja pokazala su da preračunate serje značajno odstupaju od orgnalnh, što potvrđuje da se koršćenje serja u stalnm cenama kao realnh mora relatvzovat, kao da razmatran postupak preračunavanja na neku drugu, neorgnalnu, aznu godnu ne može da da dovoljno dore rezultate. Kao važn zaključc staknute su potree da zvančna statstka uporedo prat odgovarajuće agregate u cenama z većeg roja godna, kao da se prelazak na novu aznu godnu oavlja u kraćm redovnjm ntervalma. Shodno tome, prlkom sledećeg prelaza na novu aznu godnu potreno je za početak ar ne napustt njhovo praćenje u cenama z postojeće azne godne za realno skazane agregate. Ključne reč: Makroagregat, stalne cene, realn nomnaln društven prozvod, naconalna prvreda, prvredn sektor, regon, analza strukture rasta. 1. UVOD Prolem adekvatnog oračuna ekonomske aktvnost jedne zemlje u centru su pažnje ekonomske nauke još od vremena Vljema Petja njegovh prvh pokušaja oračuna narodnog
2 dohotka Engleske 1. Defnšuć dohodak naroda kao zr godšnje vrednost rada naroda godšnjeg prozvoda kaptala ogatstva nacje, Pet je razvo tzv. ouhvatnu koncepcju društvenog prozvoda narodnog dohotka, kao prethodncu kasnje razvjene u građanskoj ekonomskoj teorj opšteprhvaćene koncepcje. Nakon Petja, stom prolematkom avl su se staknut predstavnc ekonomske msl, počev od Gregorja Knga, Petjevog savremenka, zatm Pjera Boagjera Maršala Voana, preko Fransoa Keneja Adama Smta, do kasnjh modernh autora XIX XX stoleća. U njhovm radovma razvjen je već roj drugh koncepcja. Sve te koncepcje mogu se, u osnov, urojat u dve l prema nekm autorma tr velke grupe l u pomenutu ouhvatnu koncepcju, l u svedenu koncepcju, l najzad u kompromsnu koncepcju 2, što je podela koja se održala zuzetno dugo, kao da je tek nedavno prevladana. U savremenm uslovma oračunavanje ostvarene prozvodnje na naconalnom nvou u nadležnost je specjalzovanh državnh služ statstčkh zavoda (ureda l slčno) 3 koj se po pravlu vše ave tehnčkm ptanjma oračuna odgovarajućh agregata nego njhovm teorjskm razmatranjma. Teorjsk prolem ovh oračuna smatraju se, u osnov, rešenm 4, l su predmet posenh razmatranja odgovarajućh naučnostražvačkh nsttucja, l autorskh sagledavanja promšljanja 5. Naravno, na nadnaconalnom nvou, odgovarajuća tematka u nadležnost je specjalzovanh nsttucja Ujednjenh nacja. Danas se rezultat oračuna naconalne prozvodnje, dat u vdu nekog od makroagregata, smatraju kao ojektvno dat, po pravlu, ne dovode se u ptanje. Kao takv, on se korste u odgovarajućm analzama. Upravo, u mnogm olastma ekonomskh stražvanja, uz prmenu ekonometrjskh, dskrmnaconh, drugh kvanttatvnh metoda, kao nezostavna se pokazuje potrea za koršćenjem takvh, vrednosnh, odnosno fnansjsk skazanh, agregata, najčešće društvenog prozvoda, odnosno narodnog dohotka, uz mnoge druge, kao što su nvestcje, lčna potrošnja, osnovna sredstva, dr. Poznato je, međutm, da zog utcaja nflacje serje ovh agregata u nomnalnom zrazu (dakle, u tekućm cenama) nsu podesne, odnosno ne mogu t adekvatno koršćene. Ekonomst su ovo spoznal vrlo rano, tako je došlo do prvh preračunavanja nomnalnh vrednost u realne, da se sključlo dejstvo promena cena na vrednost dohotka, odnosno nekog drugog agregata. Istražvač se stoga opredeljuju za realne zraze th agregata, uzmajuć kao realne odgovarajuće agregate skazane u stalnm cenama, dakle u cenama z neke ( azne ) godne. Takvo je, uostalom, stanovšte zvančne ekonomske nauke 6, a naconalne statstke, pa naša, eksplctno slede to shvatanje. Trenutno, naša zvančna statstka prat ovakve agregate u cenama z 2002. 7, pa 1 W. Petty, Verum Sapent, The Economc Wrtngs of Sr Wllam Petty, vol. 1 [1662], Camrdge Unversty Press, 1899. Delo Verum Sapent ojavljeno je prv put 1691, kao dodatak Petjevoj Poltcal Anatomy of Ireland. 2 Vdet: I. Frščć, Društven prozvod njegove komponente, Beograd, 1964. 3 Zahtev za uspostavljanje jedne vladne agencje koja redovno prkupljala ojavljvala podatke o društvenom prozvodu narodnom dohotku postavo je poznat francusk hemčar ( ekonomst) Antoan Lavoazje, to gotovo dva veka pre nego što je ta deja u praks realzovana. 4 Metodologju za oračun društvenog prozvoda narodnog dohotka u (všoj) Jugoslavj zrado je 1952. godne Savezn zavod za statstku (Metodologja za oračun narodnog dohotka u 1954. godn, Metodološk materjal 61, Beograd, 1955.) ona je usvojena 1955. Teorjske metodološke osnove oračuna ostale su tokom celog potonjeg peroda, uz zvesne manje promene prlagođavanja, u suštn nezmenjene. 5 I naša metodologja oračuna društvenog prozvoda narodnog dohotka usvojena je nakon omne rasprave koja je trajala nekolko godna, a produžla se posle toga u uglednm ekonomskm časopsma. (Vdet, na prmer, radove A. Bajta B. Horvata u časopsu Ekonomst u 1956. 1957. godn.) 6 Vdet, na prmer: M. Burda Č. Vploš, Makroekonomja: evropsk udženk, Beograd, 2004, str. 22. dalje. 7 Nakon Drugog svetskog rata vše puta je naša zvančna statstka menjala aznu godnu za oračun agregata u stalnm cenama. Pr tome je njhovo zražavanje u prethodnm aznm cenama napuštano. Zanmljvo je da na posledce koje z toga prostču u stručnoj lteratur nje skretana pažnja. Izuzetkom možemo smatrat rad
3 stražvač kao realne korste vremenske serje ovh agregata u cenama z te godne, ne upuštajuć se u (ne)spravnost takvog zora. Postavlja se, međutm, ptanje kolko su ovako skazan agregat, pa društven prozvod, u cenama z jedne godne dosta realn, u kojoj su mer odgovarajuće analze rezultat koj se na osnovu toga dojaju ojektvn prhvatljv. Jedan od aspekata ovog, svakako veoma značajnog, prolema će orađen u narednom zlaganju. 2. NOMINALNI I EALNI MAKOEKONOMSKI AGEGATI Posmatrajmo dve serje jednog makroekonomskog agregata (recmo, društvenog prozvoda, kao najčešće koršćenog u našoj dosadašnjoj praks), kojma raspolažemo: (t) (t), gde je sa označen nomnaln društven prozvod (društven prozvod u tekućm cenama), a sa društven prozvod u stalnm cenama (z godne ), a t predstavlja godne. Odgovarajuće serje le su raspoložve (al ne za ceo perod nakon Drugog svetskog rata) u našm uslovma za Jugoslavju repulke pokrajne za prvredu ukupno, te za prvredne olast prvredne grane (u ndustrj). Ove serje zrazćemo na sledeć načn, to za naconalnu prvredu u celn: za prve, nže nvoe dezagregranja:, t <t 0,t 1,...,t n >, (1), t <t 0,t 1,...,t n >, (2), <1,2,...,m>, t <t 0,t 1,...,t n >, (3), <1,2,...,m>, t <t 0,t 1,...,t n >, (4) gde je oznaka za reper (celu, naconalnu prvredu), ndeks odnos se na prvredne sektore, pr čemu je m roj sektora (elemenata) prvredne strukture (roj prvrednh olast, odnosno roj grana), l roj regonalnh jednca u narodnoj prvred, dok eksponent označava aznu godnu (godnu u čjm cenama su zražen odgovarajuć agregat kao realne velčne) on, po pravlu, prpada skupu <t 0,t 1,...,t n >. Jasno je da je m = = 1 (5) m = = 1. (6) Vremenske serje u stalnm cenama prolem prelaska na neorgnalnu aznu godnu. (Ekonomska msao, r. 4, 1992.)
4 Ako se zadržmo na prozvodnom metodu oračuna odgovarajućeg agregata 8, onda se zraz (1) (3) dojaju kao suma umnožaka tekućh kolčna (prozvoda) s njhovh tekućh cena m q p = s=1 s s, (7) a zraz (2) (4) kao suma umnožaka tekućh kolčna (prozvoda) s njhovh stalnh cena (cena z jedne, azne godne) 9 m q p ( ) = s=1 s s, (8) gde je, udonost rad, uz odnosno, kao uz q p, zostavljen odgovarajuć ndeks odnosno. Po defncj je D =, (9) odnosno D =, (10) gde je D (t), odnosno D (t) mplctn deflator društvenog prozvoda repera (cele prvrede), odnosno -tog elementa prvredne strukture (prvredne olast, odnosno grane ) u godn t, za azu u godn. Očgledno je da su za t= odgovarajuć deflator jednak jednc. Deflator društvenog prozvoda korste se, uz ostalo, kao pogodna mera nflacje, pr čemu se, kao aproksmatvna ocena stope nflacje, uzma razlka stopa rasta nomnalnog realnog društvenog prozvoda (tj. društvenog prozvoda u stalnm cenama). 10 Poznato je da, zog promena klasfkacje delatnost, a verovatno drugh razloga, nsu postojale preračunate vremenske serje društvenog prozvoda na svm nvoma agregacje (za prvredne grane, kako za Jugoslavju, tako za repulke pokrajne) u celom posleratnom perodu, tako da se na nvou prvrednh olast grana raspolaže uporedvm serjama u stalnm tekućm cenama za perod od 1971. na dalje, to preračunatm na cene z 1972. godne. Pored 8 U oračunu društvenog prozvoda, narodnog dohotka, statstka korst tr metoda: prozvodn (l realn), lčn (l dohodn) rashodn, praktčno sumrajuć prozvodnju, dohotke l rashode. I naša statstka korst, naravno, ove metode (vdet: Metodologja za oračun narodnog dohotka u 1954. godn, Metodološk materjal 61, Beograd, 1955, str. 19). Među njma prozvodn metod je osnovn, dok su druga dva ogrančenog dometa. 9 Naravno, date formule ne znače da se oračun društvenog prozvoda zvod doslovnm množenjem zrajanjem svh prozvoda njhovh cena, jer to praktčno lo nemoguće, s ozrom na ogroman roj prozvoda koj postoje, a da ne govormo o varjacjama (kvaltet neke druge karakterstke) u okvru sth l srodnh prozvoda. 10 Vdet: M. Burda Č. Vploš, Makroekonomja: evropsk udženk, Beograd, 2004, str. 23. dalje. Teorjska razmatranja prednost upotree mplctnh deflatora društvenog prozvoda kod nas su dal, na prmer, M. Stanšć D. Stanšć u: Osnovn faktor nflacje u Jugoslavj, Beograd, 1986, str. 35. dalje.
5 toga, aza za zražavanje agregata u stalnm cenama nekolko je puta menjana, počev od prvog oračuna vrednost prozvodnje u stalnm cenama koj je zveden 1960. (azne godne za ove oračune za vreme postojanja SFJ le su 1956, 1960, 1966, 1972) 11, pr čemu je, s prelaskom na novu aznu godnu, oračunavanje u prethodnoj az dosta rzo napuštano, a preračun u novoj az po pravlu nsu se vraćal na ranje godne. Zog toga postoj mal roj godna za koje su raspoložv podac o društvenom prozvodu u stalnm cenama z dve azne godne, arem kada su u ptanju nž nvo agregacje. Jedan od takvh, relatvno dužh, peroda odnos se na perod od 1959. do 1973. 12, ta dvostruka serja će skoršćena za naredna stražvanja. U ovom radu opredell smo se za serje društvenog prozvoda za Jugoslavju repulke pokrajne 13, što naravno nšta ne menja na rezultatma, odnosno na zaključcma koj l dojen da smo korstl podatke za prvredne sektore. Orgnaln podac o društvenom prozvodu za Jugoslavju po repulkama pokrajnama u cenama z 1966. 1972. godne kao odgovarajuć podac u tekućm cenama mogu se pronać u zvančnm pulkacjama statstke njma nećemo opterećvat ovaj tekst. 3. EALNI AGEGATI U FUNKCIJI ANALIZE STUKTUE I ASTA Analze zasnovane na koršćenju makroekonomskh agregata služe, zmeđu ostalog, za sagledavanje strukture rasta naconalne prvrede, odnosno njenh pojednh delova sektora l regona. I u jednom u drugom od navedenh domena kao podesnje se preporučuju analze zasnovane na realnm zrazma ostvarene prozvode, dakle na društvenom prozvodu skazanom u stalnm cenama. Pogledajmo šta se dešava kada se za navedene potree korste serje realnog društvenog prozvoda. Struktura društvenog prozvoda naconalne prvrede određuje se, naravno, jednostavno preko učešća pojednh njenh delova (sektora l regona) u ukupnom društvenom prozvodu, odnosno nekom drugom agregatu: odnosno = ω, (11) 11 Blo je drugh oračuna makroagregata koj zaslužuju pažnju. Tako je S. Stajć u vše radova (Jedan metod zračunavanja realnog naconalnog dohotka, Ekonomst, r. 1, 1956; ealn naconaln dohodak Jugoslavje u perodma 1926 1939 1947 1956, Ekonomsk prolem, Zornk radova, Beograd, 1957; Naconaln dohodak Jugoslavje 1923 1939 u stalnm tekućm cenama, Beograd, 1959) rekonstrusao naconaln dohodak Jugoslavje z godna pre Drugog svetskog rata, ouhvatajuć perod zaključno sa 1956, pr čemu je azna godna za stalne cene la 1938. Ov radov s aspekta naše teme nsu relevantn. 12 U zvančnm pulkacjama (Statstčk godšnjak Jugoslavje za 1975) dat su podac o društvenom prozvodu u cenama z 1966. za 1974, al kao prethodn, dok konačn rezultat nsu pulkovan. Ove podatke nsmo uzel u ozr u daljm razmatranjma. 13 Prmer nje samo lustratvan, već ma velk praktčan značaj u analzama odnosa zmeđu jugoslovenskh repulka ( pokrajna) u jednom krajnje osetljvom perodu postojanja razvoja jugoslovenske federacje. Podsetmo se, ez detaljnjeg razmatranja, da je tokom šezdeseth godna došlo do promene ustava, ukdanja Opšteg nvestconog fonda, pokretanja pa zaustavljanja prvredne reforme, kao mnogh drugh zuzetno značajnh događaja procesa. Mnog od njh mal su u osnov otvorenu l prkrvenu prolematku odnosa zmeđu repulka ( pokrajna).
6 = s već ojašnjenm značenjem koršćenh smola. ω, (12) Taela 1. Struktura društvenog prozvoda Jugoslavje po repulkama pokrajnama stalne cene z 1966. 1972. tekuće cene Godna Cene BIH CGO HV MAK SLO SB UPS KIM VOJ 1966. 12,9 1,5 25,9 4,9 13,6 41,2 26,6 2,0 12,6 1959. 1972. 13,1 1,6 26,3 4,8 14,6 39,6 26,3 2,0 11,3 tekuće 13,5 1,4 26,6 4,6 15,7 38,2 25,0 2,1 11,1 1966. 13,0 1,6 26,8 5,0 14,7 38,9 25,1 1,9 12,0 1960. 1972. 13,4 1,6 26,8 4,8 15,5 37,9 25,2 1,9 10,8 tekuće 13,6 1,4 26,8 4,4 16,4 37,3 24,6 1,8 10,8 1966. 12,9 1,9 27,1 4,8 15,1 38,3 25,3 1,9 11,1 1961. 1972. 13,1 1,9 27,2 4,7 16,0 37,1 25,1 1,8 10,2 tekuće 13,1 1,8 27,3 4,8 16,6 36,4 24,1 1,8 10,5 1966. 12,3 1,7 26,9 4,8 15,2 39,0 25,6 1,9 11,6 1962. 1972. 12,6 1,8 27,0 4,6 16,2 37,7 25,3 1,8 10,6 tekuće 12,7 1,8 27,3 4,9 16,2 37,2 24,3 1,8 11,1 1966. 12,3 1,8 26,7 5,0 15,2 39,1 25,5 1,8 11,8 1963. 1972. 12,7 1,8 26,7 4,9 16,1 37,8 25,3 1,8 10,7 tekuće 12,5 1,8 27,1 5,4 16,0 37,3 24,2 1,8 11,3 1966. 12,1 1,8 26,1 5,9 14,9 39,1 25,3 2,0 11,8 1964. 1972. 12,6 1,9 26,2 5,7 15,8 37,8 24,9 2,0 10,9 tekuće 12,3 1,8 26,4 5,6 15,9 38,0 24,6 2,0 11,4 1966. 12,3 1,9 26,4 5,3 14,9 39,2 25,3 2,1 11,8 1965. 1972. 12,9 2,0 26,5 5,2 15,6 37,9 24,8 2,0 11,0 tekuće 12,4 1,8 26,6 5,4 15,1 38,6 24,5 2,1 12,0 1966. 12,4 1,8 26,3 5,4 14,5 39,7 25,4 2,1 12,1 1966. 1972. 12,9 1,9 26,4 5,2 15,2 38,3 25,0 2,1 11,2 tekuće 12,4 1,8 26,3 5,4 14,5 39,7 25,4 2,2 12,1 1966. 11,9 1,8 26,5 5,5 14,7 39,6 25,4 2,2 12,0 1967. 1972. 12,5 1,9 26,7 5,4 15,4 38,1 24,9 2,1 11,1 tekuće 11,7 1,8 26,6 5,4 14,7 39,7 25,8 2,2 11,7 1966. 12,1 1,9 26,9 5,3 15,0 38,8 25,2 2,0 11,5 1968. 1972. 12,6 1,9 26,9 5,4 15,8 37,3 24,7 2,0 10,6 tekuće 11,8 1,9 27,0 5,3 15,4 38,6 25,6 2,0 10,9 1966. 11,9 1,9 26,3 5,4 15,1 39,4 25,8 2,0 11,6 1969. 1972. 12,5 1,9 26,4 5,5 15,8 37,9 25,1 2,0 10,8 tekuće 11,9 1,9 26,6 5,3 15,5 38,8 25,7 2,0 11,1 1966. 11,7 1,9 26,6 5,6 15,7 38,5 25,4 2,1 11,0 1970. 1972. 12,3 2,0 26,8 5,6 16,3 37,0 24,7 2,0 10,3 tekuće 12,2 2,0 27,1 5,1 16,3 37,3 24,8 2,0 10,5 1966. 11,7 1,8 26,5 5,8 15,5 38,7 25,2 2,0 11,5 1971. 1972. 12,2 1,9 26,8 5,5 16,2 37,3 24,5 2,0 10,8 tekuće 12,2 1,9 26,9 5,3 16,0 37,7 24,6 2,0 11,2 1966. 11,9 1,9 26,1 5,8 15,6 38,7 25,6 2,0 11,1 1972. 1972. 12,3 1,9 26,4 5,6 16,4 37,4 24,8 2,0 10,6 tekuće 12,3 1,9 26,4 5,6 16,4 37,4 24,8 2,0 10,6
7 1973. 1966. 11,8 1,8 25,7 5,9 15,8 38,9 25,5 2,0 11,4 1972. 12,3 1,9 26,2 5,7 16,6 37,5 24,7 2,0 10,7 tekuće 12,1 1,8 26,5 5,7 16,2 37,8 24,6 2,1 11,1 U tael 1 dat su rezultat ovako određenh struktura društvenog prozvoda Jugoslavje po repulkama pokrajnama, dojen koršćenjem navedenh podataka, pr čemu su za podatke u stalnm cenama koršćene oe azne godne, 1966. 1972. Kao što se vd u tael 1, razlke u učešću repulka pokrajna u društvenom prozvodu Jugoslavje postoje ne samo kada se porede učešća u stalnm cenama (z lo koje od dve azne godne) tekućm cenama, već zmeđu samh ovh učešća zračunath prema stalnm cenama z navedenh aznh godna. Pr tome, te razlke nsu n u kom slučaju male, pogotovu ne zanemarljve. Njhovu pravu velčnu pokazuje grafkon 1 u kome su predstavljene maksmalne mnmalne razlke u tm učešćma zražene kao relatvan odnos odgovarajuće razlke (date kao apsolutna vrednost) odgovarajuće veće vrednost od dvaju učešća. Kako se vd, maksmalna ovako skazana razlka kreće se u rasponu od nešto spod 5 pa do preko 10 procenata, što se zasta nkako ne može smatrat za malo. 11 10 9 8 7 Procent 6 5 4 3 2 1 0 1959 1960 1961 1962 1963 1964 1965 1966 1967 1968 1969 1970 1971 1972 1973 Godna Grafkon 1. Maksmalne mnmalne relatvne razlke učešća repulka pokrajna u društvenom prozvodu Jugoslavje u cenama z 1966. 1972. godne
8 5,5 5,3 5,1 4,9 4,7 4,5 4,3 4,1 3,9 3,7 3,5 195919601961196219631964196519661967196819691970197119721973 MAX/MIN72 MAX/MIN66 Indeks 110,5 109,5 108,5 107,5 106,5 105,5 104,5 103,5 102,5 Grafkon 2. aspon (kolčnc) maksmalnog mnmalnog društvenog prozvoda po stanovnku u cenama 1966. 1972. ndeks njhovog odnosa Naravno, analze zasnovane na strukturnm rojevma odnosma po pravlu se ne završavaju jednostavnm određvanjma struktura poput navedenh. Strukturn rojev mogu se korstt za razlčte namene, a u analzama regonalnh odnosa jedna od njh je raspon odgovarajućeg agregata društvenog prozvoda, relatvzovanog rojem stanovnka, zmeđu regonalnh jednca posmatranja, odnosno u našm uslovma repulka pokrajna. Ovaj raspon, koj se prncpjelno može zrazt na dva načn, name kao jednostavan odnos maksmalne mnmalne vrednost ovakvog relatvzovanog pokazatelja, l pak kao strukturn koefcjent, l ndeks, u odnosu na prosečnu vrednost pokazatelja za Jugoslavju, vrlo često je koršćen kao zraz razlka koje postoje ( povećavaju se) tokom razvoja Jugoslavje nakon Drugog svetskog rata 14. I ovde, jasno, kao podesnj koršćen su podac o odgovarajućem agregatu u stalnm cenama. Pogledajmo stoga, na stm podacma o društvenom prozvodu u stalnm cenama z 1966. 1972. godne, kako se kretao raspon maksmalne mnmalne vrednost društvenog prozvoda po stanovnku tokom posmatranog peroda 1959 1973. Odgovarajuće rezultate prkazuje grafkon 2, na kome su pored navedenh raspona dat njhov odnos, u vdu odgovarajućeg ndeksa max = max 72 66 mn mn 72 I (13) 66 100 što prkazuju lnja na grafkonu njoj odgovarajuća osa na desnoj stran grafkona. Iako na prv pogled serje samo prate jedna drugu, pr čemu su raspon dojen na osnovu cena z 1972. godne zraženj, prkazan ndeks kao razlke zmeđu vrednost odgovarajućh raspona pokazuju da zmeđu dveju serja pak ne postoj tako jednostavan odnos. aspon samog ndeksa (od 103,7 do 14 Na prmer: Uzmajuć za prmer Jugoslavju može se konstatovat da je 1947. godne, služeć se cenama z 1960 godne, odnos zmeđu najrazvjenjeg najmanje razvjenog regona o 3,3:1, dok se taj raspon tokom posleratnog razvoja povećao na 5,1:1 u 1967. godn (mereno na osnovu per capta dohotka). (К. Михаиловић, Актуелна питања неразвијених подручја Југославије, Београд, 1970, str. 85.)
9 109,9) njegove varjacje tokom godna potvrđuju da promenom aze nje zvršena samo jednostavna translacja uspostavljenh odnosa duž ose, dakle prema vrednost odnosa maksmuma mnmuma odgovarajućh serja, čak ez ozra što je (očn, dakle lnearn) koefcjent korelacje zmeđu ovh dveju serja dosta vsok (0,97). Jasno je da se razlčt zaključc mogu zvuć ako se kaže da se razlka zmeđu najrazvjenjeg najnerazvjenjeg regona povećala sa 3,96 na 4,55 odnosno za 15% (kako pokazuju podac skazan u cenama z 1966), nego ako se kaže da se razlka povećala sa 4,34 na 4,84 odnosno za 11,6% (kako pokazuju podac skazan u cenama z 1972. godne). 15 Kako je već naglašeno, drug domen u kome se korste serje makroagregata u stalnm cenama kao realn skaz odgovarajućh promenljvh jeste analza rasta. Pr tome se, čak, smatra da dnamčke analze u ovom smslu, dakle analze rasta, ne mogu adekvatno da se vrše drugačje nego upravo preko agregata u stalnm cenama. Pogledajmo stoga na stm podacma kakv se rezultat dojaju prmenom realnh vrednost društvenog prozvoda. Osnovn rezultat dat su u tael 2. Taela 2. Stope rasta društvenog prozvoda Jugoslavje repulka pokrajna stalne cene 1966. 1972. Godna Baza JUG BIH CGO HV MAK SLO SB UPS KIM VOJ 1960. 1966. 5,84 6,79 11,20 9,42 8,25 14,28 0,02-0,34-1,11 0,95 1972. 7,62 9,52 12,49 9,87 7,22 14,46 2,84 2,78 4,76 2,65 1961. 1966. 5,66 4,42 24,65 6,66 3,00 8,65 3,81 6,72 4,58-2,38 1972. 5,75 3,72 21,63 7,40 2,63 9,38 3,53 5,47 0,22-0,41 1962. 1966. 4,16-0,39-2,49 3,68 3,79 4,77 6,16 5,16 3,32 8,93 1972. 3,44-0,49-1,10 2,71 2,47 4,31 5,34 4,38 2,02 8,30 1963. 1966. 12,41 12,20 14,60 11,21 17,28 12,23 12,68 12,26 10,10 14,01 1972. 12,09 12,37 14,38 10,80 18,16 11,46 12,33 11,99 12,68 13,10 1964. 1966. 11,51 10,34 15,81 9,09 30,28 9,66 11,63 10,64 24,67 11,77 1972. 11,43 10,75 17,67 9,43 30,10 9,36 11,24 9,65 21,78 13,20 1965. 1966. 1,55 3,09 4,14 2,79-7,97 1,15 1,70 1,42 2,73 2,11 1972. 1,89 4,34 2,90 3,02-7,76 0,60 2,23 1,73 4,43 3,00 1966. 1966. 8,54 8,88 4,77 8,12 8,99 5,88 9,84 9,04 13,71 10,89 1972. 7,81 8,23 5,11 7,38 9,23 5,48 8,86 8,35 11,47 9,53 1967. 1966. 2,57-0,93 2,59 3,45 4,45 3,70 2,41 2,39 4,72 2,06 1972. 2,26-1,07 2,18 3,44 5,02 3,37 1,75 1,83 3,40 1,27 1968. 1966. 4,01 5,63 5,62 5,51 1,35 6,79 1,79 3,42-3,56-0,67 1972. 3,67 4,60 5,16 4,50 3,80 6,26 1,63 3,00-2,27-0,73 1969. 1966. 10,40 8,00 11,07 7,86 12,34 11,05 12,38 13,17 10,36 11,00 1972. 9,65 8,59 10,34 7,57 10,98 9,50 11,36 11,41 10,29 11,44 1970. 1966. 6,07 4,98 8,17 7,39 9,08 10,05 3,48 4,38 8,60 0,56 1972. 5,63 3,83 7,86 6,96 8,39 9,44 3,19 3,99 7,75 0,46 1971. 1966. 8,82 8,35 4,47 8,41 13,85 7,17 9,42 7,81 6,41 13,73 1972. 8,07 7,30 3,99 8,10 6,80 7,41 9,02 7,15 6,09 14,09 1972. 1966. 4,57 5,96 7,88 2,94 4,30 5,80 4,65 6,04 4,41 1,66 1972. 4,26 5,37 5,85 2,77 5,10 5,15 4,36 5,41 4,92 1,89 15 Ovde ne želm da zalazm u prolem namernog zora (pot)peroda l slčnh manpulacja do kojh moglo da dođe podesnm zorom peroda l azne godne. Sredna ovde posmatranog peroda pružla za tako nešto doar podstcaj upravo u tom perodu uz smanjenje ovako zraženog raspona zmeđu maksmalne mnmalne vrednost datog pokazatelja ostvaren je jedan od lokalnh maksmuma u serj ndeksa zmeđu odgovarajućh vrednost.
10 1973. 1966. 5,02 4,72 2,94 3,56 7,10 6,15 5,43 4,62 5,45 7,27 1972. 4,93 4,45-0,08 3,97 6,37 6,34 5,20 4,79 4,69 6,26 140 120 100 Procent 80 60 40 20 0 1960 1961 1962 1963 1964 1965 1966 1967 1968 1969 1970 1971 1972 1973 MAX JUG MIN Grafkon 3. Maksmalne mnmalne relatvne razlke stopa rasta društvenog prozvoda repulka pokrajna u cenama z 1966. 1972. godne Kao što se vd, ovde su razlke zmeđu dveju serja podataka, zmeđu stopa rasta oračunath na osnovu podataka o društvenom prozvodu u stalnm cenama z 1966. z 1972. godne, vrlo zražene. U pojednm slučajevma čak se kod ste jednce posmatranja u stoj godn prema jednoj serj doja porast društvenog prozvoda a prema drugoj pad. Buduć da su to, pak, sporadčn slučajev (al samm tm ne manje zanmljv značajn), pažnju prvlač drug rezultat u okvru parova odgovarajućh podataka (stopa rasta) postoje zuzetno velke razlke. Prmenjujuć st metodološk postupak kao kod analze podataka o učešću repulka pokrajna u društvenom prozvodu Jugoslavje, name određujuć maksmalne mnmalne razlke odgovarajućh stopa rasta zatm njhovu relatvnu velčnu u odnosu na veću od dveju stopa, dol smo rezultate date na grafkonu 3. Kako se vd, relatvne razlke određene na ovaj načn u pojednm godnama veće su od odgovarajućh stopa rasta ( to od veće u okvru odgovarajućeg para). U ptanju su, naravno, pomenut slučajev kada odgovarajuće stope rasta maju razlčt predznak u razlčtm serjama. Jasno, još veće razlke dole se poređenjem s manjom umesto s većom stopom u okvru odgovarajućeg para vrednost stopa rasta. Normalno je, međutm, da nje tna sama apsolutna velčna odgovarajuće razlke, zog čega se prkazan rezultat mogu smatrat dovoljno lustratvnm značajnm. Naravno, pored ovh razlka značajno je stać razlke u stopama rasta koje u ovm dvema serjama postoje na nvou cele naconalne prvrede (Jugoslavje). Te razlke se u nekm godnama kreću oko (relatvnog) nvoa od 20%, što se zasta ne može smatrat za malo. I što samo po se postavlja logčno ptanje koje stope rasta od navedenh se mogu smatrat za realne? Očgledno je, dakle, da vremenske serje u stalnm cenama ne mogu da zadovolje potree analze n u jednom n u drugom slučaju, dakle n u analz strukture u okvrma naconalne prvrede, n u analz rasta naconalne prvrede njenh pojednh delova. Jasno je stoga da te serje ne mogu t smatrane za realne. To ujedno znač da je za realno skazvanje odgovarajućh agregata (u ovom slučaju društvenog prozvoda) potreno tražt druga rešenja. Postavlja se ptanje
11 da l se ta rešenja mogu tražt u okvru onoga što nud zvančna statstka, dakle u okvru serja društvenog prozvoda (odnosno, nekog drugog agregata) u stalnm tekućm cenama. U traženju odgovora na ovo ptanje pogledajmo najpre kakav utcaj ma orgnalna azna godna na vremenske serje u stalnm cenama. 4. UTICAJ POIZVODNE I CENOVNE STUKTUE IZ OIGINALNE BAZNE GODINE Zadržavajuć se na serjama (1) (4), koje se mogu predstavt kao nekvadratne matrce (t) (t), dnamčk posmatrano (među)sektorsko, odnosno (među)regonalno, kretanje cena u perodu (t 0,t n ) utcaće na razlčtu sektorsku, odnosno regonalnu, strukturu raspodele društvenog prozvoda, odnosno na promene u ovoj struktur tokom vremena. Kao najjednostavnj zraz uspostavljenh struktura, odnosno th promena, može se uzet razlka učešća pojednog sektora (l regona) u društvenom prozvodu Jugoslavje (dakle, regona-repera, l sektora-repera) u tekućm stalnm cenama, što se može zrazt razlkom 16 = ω = ω, (14) l kolčnkom 17 ω = = ω, (15) pr čemu će u prvom slučaju (prema zrazu 14) pooljšanje, odnosno uopšte povoljan položaj, u okvru cele prvrede, za svak sektor (regon) predstavljat poztvna razlka, a u drugom slučaju (kod zraza 15) kolčnk već od jednce (l od sto, ako se zraz kao ndeks), jer će pokazvat da dat sektor (regon) olje prolaz u ukupnom kretanju cena, odnosno da su njegove relatvne cene 18 veće od relatvnh cena drugh sektora (regona), odnosno od prosečnh cena u celoj prvred. Tako, opredeljujuć se za zraz (13) možemo da formramo matrcu Δ, s elementma koj pokazuju relatvne dotke, odnosno gutke, svakog od sektora (l regona) u naconalnoj (jugoslovenskoj) prvred, prostekle po osnovu (neravnomernog) kretanja cena po sektorma, odnosno po regonma. 16 Ovaj postupak prmenjval su Insttut društvenh nauka, u analz relatvnh cena strukturnh promena u prvred početkom 1980-th godna (P. Vasć; M. Jamnk; M. Šojć; B. Boškovć, Sstem rone prvrede, tržšte cene, Beograd, 1981), Č. Ocć, u analzama regonalnh razlka (vdet: Č. Ocć, azvjenost jugoslovenskh repulka pokrajna od 1950. do 1984. godne, Beograd, 1986; Č. Ocć, Naconalna ravnopravnost regonaln razvoj, Beograd, 1986; Č. Ocć, Kvantfkacja tendencja preraspodele društvenog prozvoda zmeđu repulka pokrajna od 1952. do 1987. godne, Beograd, 1988). 17 Naveden postupak korstl su B. Marendć D. Stanšć, početkom sedamdeseth godna. (Vdet: B. Marendć D. Stanšć, Akumulatvnost prvrede Jugoslavje. Aspekt formranja alokacje sredstava za razvoj, Beograd, 1973.) Kasnje je ovaj metod koršćen od strane planskh organa S Srje. 18 Pod relatvnm cenama podrazumeva se odnos ndeksa cena datog sektora (kolčnk društvenog prozvoda sektora u tekućm u stalnm cenama) ndeksa cena cele prvrede (kolčnk društvenog prozvoda cele prvrede u tekućm u stalnm cenama), koj se svod na odnos učešća datog sektora u društvenom prozvodu cele prvrede u tekućm u stalnm cenama, a što upravo zražava orazac (15) u tekstu. (Uporedt: B. Marendć D. Stanšć, Id, str. 49.)
12 Kako z (10) sled razlka (14) može se dalje zrazt kao odnosno D D D =, (16) D = = 1 D, (17) ( ) t D = 1 Dyu ω. (18) Analogno zvedenom zrazu (18), polazeć od (10), doja se zraz = 1 D D ( ) t ω. (19) Iz (19) vdmo da je relatvn položaj nekog sektora (regona), u odnosu na aznu godnu, u svakoj od posmatranh godna (t <t 0,...,t n >) određen ne samo njegovm učešćem u društvenom prozvodu repera u godn t zraženm u tekućm cenama, a što može sa svoje strane t rezultat (razlčtog) kretanja cena l promena u omu prozvodnje, zmeđu sektora (regona), već odnosma mplctnh deflatora (zraženh prema cenama u aznoj, godn), a u kojma je sadržan utcaj nvoa cena z te, azne godne, pa prema tome ostvarene cenovne strukture (po sektorma, l regonma) u toj godn. S aspekta naše teme u ovom radu to je zuzetno važan rezultat. Analogno se može protumačt dojen rezultat (18). 5. PEVOĐENJE VEMENSKIH SEIJA NA NEOIGINALNU BAZNU GODINU Iz prethodnh razmatranja sled značajno ptanje: kolko su vrednost u ovoj matrc Δ, tj. vrednost date zrazom (18), rezultat kretanja regonalnh (l sektorskh) cena u posmatranom perodu, a kolko ostvarene (regonalne l sektorske) cenovne strukture u aznoj godn, shodno tome kolko je sama ta godna podesna kao azna za zražavanje vrednosnh agregata u stalnm cenama? Tačan odgovor na ovo ptanje mogl smo dot kada smo raspolagal vremenskm serjama društvenog prozvoda u cenama z neke druge godne, što podrazumeva potpun preračun promenom cena na nvou prozvoda, a što omogućlo neposredno poređenje dveju vremenskh serja. Ovakvom mogućnošću, naravno, po pravlu ne raspolažemo, pa smo sledeć naznačen put prnuđen da promenu azne godne, odnosno preračun na neorgnalnu cenovnu azu, zvršmo na všm nvoma agregacje, korsteć postojeće, raspoložve, serje društvenog prozvoda (t) (t), kao odgovarajuće serje po repulkama pokrajnama, odnosno prvrednm sektorma (t) (t). Ovaj postupak se svod na preračunavanje mplctnh deflatora društvenog prozvoda na novu azu z (lo koje) godne *:
13 D * D D ( *) =, (20) čme u novoj, neorgnalnoj, aznoj godn * dojamo mplctne deflatore jednake jednc. Novm deflatorma z (20) možemo dot preračunate serje društvenog prozvoda sektora (regona) u stalnm cenama z nove aze *: * * D =. (21) Odavde se, dakle, razlka z (14) može zrazt u odnosu na novu, preračunatu, aznu godnu * = = * D D * * * * = ω * * * ω. (22) azlka zmeđu zraza (14) (22) * * [ ] [ ω ( ) ω ] = ω ω * = ω ( ) ω može se sada napsat kao, (23) = * * *, (24) što se može, majuć u vdu (21), dalje zrazt kao * * * D D = = 1 * * D D. (25) Iz (25) vdmo da ne samo zor (orgnalne) azne godne, već njena promena (tj. nova, preračunata, azna godna *), preko odnosa deflatora datog regona (sektora) repera, utče na relatvn položaj svakog regona (sektora) u okvru cele prvrede. Drugm rečma, cenovna struktura z azne godne nje ez utcaja na rezultate koj opredeljuju položaj regona (sektora), odnosno relatvzovaće h vše l manje zavsno od toga kolko je sama azna godna doro odarana 19. Prethodna razmatranja pokazala su da koršćenje raspoložvh serja u cenama z (neke) azne godne kao realnh mora u zvesnoj mer t relatvzovano, jer (sektorska regonalna) cenovna struktura z te godne nje ez utcaja na odnose među sektorma (regonma). Iz th razloga potrea prevođenja odgovarajućh serja na neku drugu, neorgnalnu, aznu godnu n je sporna. Stoga samo ovo prevođenje mora t svestranje razmotreno. Potpun preračun na novu 19 Izraz doro ne znač poželjno, već reprezentatvno. eč je o tome da l je odarana azna godna (relatvno) normalna, l je po nekm karakterstkama zuzetna, tme nepodesna kao aza za upoređvanja. Kao prmer može da posluž 1952, koja je, praktčno, odarana kao početna godna za sve vremenske serje u (všoj) SFJ, ako je po mnogm karakterstkama zrazto ekstremna, stoga krajnje nepodesna. (Uporedt: D. Žarkovć Z. Pjanć, Sve (naše) prvredne reforme, Gledšta,, r. 5 6, 1986, str. 115.)
14 aznu godnu *, kako je već staknuto, može t zveden jedno na nvou prozvoda, što povremeno, uz staknuta ogrančenja koršćenjem zvančne metodologje, čn ofcjelna statstka. Al, u tom slučaju ostaju prolem serje sa starom azom se vše ne pulkuju, a kada se to čnlo ostalo ptanje praznh, neaznh godna, kakve le, recmo, godne zmeđu 1966. 1972, kao prethodne potonje azne godne za serje u stalnm cenama koje se ovde razmatraju. Nužno je, stoga, preračunavanje serja vršt na osnovu raspoložvh serja u tekućm stalnm cenama, na raspoložvm nvoma agregacje. Praktčan postupak kojm se može vršt to preračunavanje dat je zrazom (20) 20. Postavlja se, naravno, ptanje njegove adekvatnost, odnosno pouzdanost rezultata koj se na taj načn dojaju. Odgovore na ovo ptanje ponudće nam zlaganje u narednom odeljku, zasnovano na emprjskm preračunavanjma prema predloženom metodološkom postupku. 6. PIME PEAČUNAVANJE SEIJA DUŠTVENOG POIZVODA NA NEOIGINALNU" BAZNU GODINU Pogledajmo, na osnovu raspoložve dokumentacje, prhvatajuć predložen postupak preračuna, dat zrazom (20), kakve rezultate daje preračunavanja društvenog prozvoda na cene z neorgnalne azne godne *. U narednom prmeru zvršeno je dvostruko preračunavanje, najpre sa aze 1966. na azu 1972. (taela 3 odgovarajuća taela 4), a zatm sa aze 1972. na azu 1966. (taela 5 odgovarajuća taela 6). 21 Prmenom postupka datog zrazom (20), tj. preračunavanjem mplctnh deflatora društvenog prozvoda s orgnalne azne godne 1966. na azu 1972. godne, odnosno s orgnalne azne godne 1972. na azu 1966, prema orascu (19), određvanjem, na osnovu dojenh prevedenh vrednost mplctnh deflatora, zvedenh vrednost društvenog prozvoda na cene z nove, neorgnalne azne godne, prema (21), dojaju se vrednost društvenog prozvoda u zvedenm cenama z 1972, odnosno 1966. godne, date u taelama 3 5. Kako se vd, te vrednost značajno odstupaju od orgnalnh vrednost. Ova odstupanja data su u apsolutnm znosma relatvno (u procentma od stvarnh vrednost) u taelama 4 6. Taela 3. Izveden društven prozvod u cenama 1972. po perspektvnom metodu (prevođenje deflatora DP u stalnm cenama z 1966. na 1972 =1) Godna JUG BIH CGO HV MAK SLO SB UPS KIM VOJ 1959. 107313 14397 1663 28160 5015 15281 42669 27683 2149 12818 1960. 113577 15375 1849 30812 5429 17463 42676 27589 2125 12939 1961. 120000 16055 2305 32863 5592 18975 44304 29443 2223 12632 1962. 124995 15992 2248 34073 5804 19880 47035 30963 2297 13760 1963. 140512 17944 2576 37894 6807 22311 52999 34761 2529 15688 1964. 156682 19799 2983 41338 8867 24465 59162 38458 3152 17534 1965. 159104 20411 3106 42490 8161 24747 60168 39006 3239 17905 1966. 172690 22224 3255 45940 8894 26201 66090 42531 3683 19856 1967. 177130 22018 3339 47525 9290 27170 67686 43547 3856 20264 1968. 184238 23258 3527 50143 9415 29014 68897 45035 3719 20129 1969. 203408 25120 3917 54084 10576 32220 77423 50965 4104 22343 20 Ovaj postupak predložla je M. Bazler-Madžar. (Односи размене и преливање дохотка, Преглед, бр. 1, 1989.) 21 Analogno razmatranjma. Alena (vdet: Р. Аллен, Экономические индексы, Москва, 1980, str. 127), ova dva modusa prevođenja aze možemo nazvat perspektvnm od stare aze ka novoj unapred po vremenskoj os, retrospektvnm od stare aze ka novoj unazad po vremenskoj os.
15 1970. 215757 26371 4237 58083 11536 35459 80116 53197 4457 22469 1971. 234794 28574 4426 62966 13134 38002 87663 57351 4743 25555 1972. 245515 30278 4775 64816 13698 40205 91743 60813 4952 25978 Taela 4. Odstupanje zvedenh od orgnalnh vrednost društvenog prozvoda u cenama 1972. (u dnarma procentma od stvarne vrednost) Godna JUG BIH CGO HV MAK SLO SB UPS KIM VOJ 1959. -2596,2-52,1-58,9-699,9-314,2-726,3-873,3-1263,8-15,7 387,6-2,4-0,4-3,4-2,4-5,9-4,5-2,0-4,4-0,7 3,1 1960. -4706,2-450,1-87,7-896,1-285,4-857,6-2102,0-2161,6-142,6 180,5-4,0-2,8-4,5-2,8-5,0-4,7-4,7-7,3-6,3 1,4 1961. -5086,0-359,3-51,0-1189,6-272,4-1065,3-2054,4-1935,0-50,1-74,9-4,1-2,2-2,2-3,5-4,6-5,3-4,4-6,2-2,2-0,6 1962. -4387,6-340,7-82,5-902,8-205,5-1024,2-1797,1-1787,5-22,4-1,8-3,4-2,1-3,5-2,6-3,4-4,9-3,7-5,5-1,0 0,0 1963. -4514,1-409,4-89,3-859,5-293,4-989,1-1856,0-1917,0-84,4 122,8-3,1-2,2-3,4-2,2-4,1-4,2-3,4-5,2-3,2 0,8 1964. -4925,5-527,0-153,1-1069,2-369,5-1016,7-1855,8-1758,6-29,6-84,5-3,0-2,6-4,9-2,5-4,0-4,0-3,0-4,4-0,9-0,5 1965. -5553,8-797,0-120,6-1195,8-359,4-889,3-2213,2-1905,9-84,5-241,8-3,4-3,8-3,7-2,7-4,2-3,5-3,5-4,7-2,5-1,3 1966. -4821,5-729,3-137,4-969,6-412,0-840,3-1819,1-1798,3-21,5-21,2-2,7-3,2-4,1-2,1-4,4-3,1-2,7-4,1-0,6-0,1 1967. -4389,8-689,2-127,1-998,7-483,2-783,4-1411,5-1592,2 26,4 135,5-2,4-3,0-3,7-2,1-4,9-2,8-2,0-3,5 0,7 0,7 1968. -3934,6-494,1-118,3-564,2-729,1-689,6-1323,5-1459,5-24,0 147,3-2,1-2,1-3,2-1,1-7,2-2,3-1,9-3,1-0,6 0,7 1969. -2931,5-672,4-104,8-462,0-681,6-307,5-771,0-833,5-23,8 75,0-1,4-2,6-2,6-0,8-6,1-0,9-1,0-1,6-0,6 0,3 1970. -2190,4-408,9-100,9-260,7-665,5-139,1-569,3-669,8 9,0 99,0-1,0-1,5-2,3-0,4-5,5-0,4-0,7-1,2 0,2 0,4 1971. -745,9-160,2-84,6-104,1 101,8-233,0-296,4-365,6 23,6 32,0-0,3-0,6-1,9-0,2 0,8-0,6-0,3-0,6 0,5 0,1 1972. -52,0 0,0 0,0 1,0 2,0 0,0-54,0-27,0 1,0-27,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0-0,1 0,0 0,0-0,1 1973. 159,4 79,9 144,2-264,7 101,7-74,9 155,6-130,0 38,9 235,9 0,1 0,3 3,0-0,4 0,7-0,2 0,2-0,2 0,8 0,9 Taela 5. Izveden društven prozvod u cenama 1966. po retrospektvnom metodu (prevođenje deflatora DP u stalnm cenama z 1972. na 1966 =1) Godna JUG BIH CGO HV MAK SLO SB UPS KIM VOJ 1959. 61316 7711 919 16019 3037 8495 25184 16428 1246 7497 1960. 65987 8445 1034 17600 3256 9723 25899 16885 1305 7695 1961. 69782 8759 1258 18902 3342 10635 26812 17808 1308 7664 1962. 72180 8716 1244 19414 3424 11093 28243 18587 1334 8300 1963. 80906 9794 1423 21511 4046 12365 31727 20816 1503 9387 1964. 90157 10847 1674 23539 5264 13523 35291 22824 1831 10626 1965. 91859 11318 1723 24248 4855 13604 36080 23219 1912 10945 1966. 99029 12249 1811 26038 5303 14350 39277 25158 2131 11988 1967. 101266 12118 1851 26934 5569 14834 39964 25618 2203 12140 1968. 104977 12675 1946 28146 5781 15763 40614 26387 2153 12051 1969. 115111 13764 2147 30276 6415 17261 45226 29397 2375 13430
16 1970. 121587 14291 2316 32385 6953 18891 46666 30571 2559 13492 1971. 131402 15334 2408 35008 7426 20290 50873 32756 2715 15393 1972. 136996 16158 2549 35976 7805 21336 53093 34528 2848 15684 Taela 6. Odstupanje zvedenh od orgnalnh vrednost društvenog prozvoda u cenama 1966. (u dnarma procentma od stvarne vrednost) Godna JUG BIH CGO HV MAK SLO SB UPS KIM VOJ 1959. -223,2-224,2-6,0 58,7 46,4 125,0-174,4 50,9 3,4-241,9-0,4-2,8-0,7 0,4 1,6 1,5-0,7 0,3 0,3-3,1 1960. 856,4-28,9 5,2 136,5 19,1 157,5 536,2 562,7 76,4-117,0 1,3-0,3 0,5 0,8 0,6 1,6 2,1 3,4 6,2-1,5 1961. 968,2-89,3-24,7 275,5 7,4 241,9 482,7 389,4 23,0 37,2 1,4-1,0-1,9 1,5 0,2 2,3 1,8 2,2 1,8 0,5 1962. 500,8-98,1-6,6 102,1-36,4 204,7 290,4 269,1 6,9-7,6 0,7-1,1-0,5 0,5-1,1 1,9 1,0 1,5 0,5-0,1 1963. 329,6-95,6-10,3 33,3-12,8 144,6 229,5 251,2 41,9-84,0 0,4-1,0-0,7 0,2-0,3 1,2 0,7 1,2 2,9-0,9 1964. 307,3-65,3 14,5 109,4-23,9 122,6 131,2 72,3 8,8 39,9 0,3-0,6 0,9 0,5-0,5 0,9 0,4 0,3 0,5 0,4 1965. 620,0 68,1-5,6 166,2-11,0 50,2 321,9 142,8 40,1 134,5 0,7 0,6-0,3 0,7-0,2 0,4 0,9 0,6 2,1 1,2 1966. -0,1 0,2 0,0 0,2-0,4-0,6-0,3-3,2 2,7 0,2 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,1 0,0 1967. -310,1-17,6-7,4-2,2 29,7-47,3-261,5-144,6-25,3-94,5-0,3-0,1-0,4 0,0 0,5-0,3-0,7-0,6-1,1-0,8 1968. -674,7-143,4-16,3-274,0 166,5-128,5-331,7-255,7 4,0-101,6-0,6-1,1-0,8-1,0 3,0-0,8-0,8-1,0 0,2-0,8 1969. -1533,0-80,9-32,3-376,9 108,7-385,9-787,0-753,8 2,9-59,4-1,3-0,6-1,5-1,2 1,7-2,2-1,7-2,5 0,1-0,4 1970. -2138,8-243,4-41,6-535,5 74,2-530,5-946,6-900,4-16,9-73,9-1,7-1,7-1,8-1,6 1,1-2,7-2,0-2,9-0,7-0,5 1971. -3241,2-414,6-54,6-679,6-405,3-524,0-1224,5-1173,0-26,0-35,4-2,4-2,6-2,2-1,9-5,2-2,5-2,4-3,5-1,0-0,2 1972. -3795,2-530,0-107,6-759,6-363,4-685,2-1429,7-1448,5-13,6-0,1-2,7-3,2-4,1-2,1-4,4-3,1-2,6-4,0-0,5 0,0 1973. -4105,1-597,6-187,7-639,1-445,9-687,6-1630,3-1457,7-36,1-159,9-2,8-3,4-6,9-1,7-5,1-2,9-2,8-3,9-1,2-1,0 Podac z taela 4 6, kao rezultat prmene navedenog postupka, pokazuju da taj preračun daje velke razlke u odnosu na stvarne podatke, to utolko vše ukolko su u ptanju godne udaljenje od orgnalnh aznh godna. Tme je praktčno demonstrran utcaj cenovne strukture z azne godne na serje u stalnm cenama. Pokazuje se, dakle, da predložen postupak, dat zrazom (20), ne oezeđuje adekvatan preračun serja s orgnalnh na neorgnalne azne godne 22. Potreno je, stoga, nać nek drug postupak, l pak ovaj postupak (20) modfkovat, kako se rezultat učnl pouzdanjm 23. 22 Tme je pokazano da M. Bazler-Madžar, u stvar, nje zvršla promenu azne godne. Dakle tamo zvedeno dokazvanje da se pogodnm zorom azne godne može dokazat praktčno šta se hoće, ne pogađa temu o kojoj je reč. 23 U ranjem radu (Б. Хинић и Р. Буквић, Секторски и регионални односи размене, Београд, 1989) predložl smo postupak kojm se neutralše cenovna struktura z azne godne adekvatnje prevod društven prozvod na cene z neorgnalne azne godne. Detaljnje razmatranje ove prolematke zlaz van okvra
17 50 40 30 20 10 0-10 1959 1960 1961 1962 1963 1964 1965 1966 1967 1968 1969 1970 1971 1972 1973 Baza 72* Baza 66* Grafkon 4. azlka zmeđu preračunath vrednost društvenog prozvoda Jugoslavje zra društvenh prozvoda repulka Preračunate serje društvenog prozvoda na ovaj načn dozvoljavaju zapažanje još jednog važnog momenta. Pokazuje se, name, da se na taj načn doja da je * m * *, t = 1, (26) drugm rečma, preračunat društven prozvod cele prvrede (repera) ne doja se kao zr preračunath društvenh prozvoda njenh delova, u ovom slučaju repulka ( pokrajna), zuzev u novoj aznoj godn. Ovaj rezultat prkazan je na grafkonu 4, on još jednom potvrđuje da predložen postupak preračunavanja društvenog prozvoda na novu, neorgnalnu, aznu godnu dat zrazom (20) nje dovoljan adekvatan. 7. ZAKLJUČAK azmatranja u ovom tekstu odnose se na adekvatnost koršćenja podataka o društvenom prozvodu (odnosno drugm statstčk skazanm agregatma) u stalnm cenama z neke azne godne kao realnh zraza odgovarajućh agregata. Prema analz koja je načnjena, potkrepljena rezultatma emprjskh provera na osnovu raspoložvh podataka, pokazano je da postoj značajan utcaj ostvarene cenovne (sektorske regonalne) strukture z azne godne, što upozorava na neadekvatnost koršćenja vremenskh serja u stalnm cenama z određene godne kao realnh zraza odgovarajućh agregata. Sa svoje strane, to stče kao značajnu potreu preračunavanja ovh serja na cene z neke druge, neazne, godne, al se, takođe, reperkutuje na mogućnost preračunavanja ovh agregata na neku novu, neorgnalnu, aznu godnu. ovog rada, а može se nać u autorovoj doktorskoj dsertacj (Регионални аспект примарне расподеле у југословенској привреди, Београд, 1997, str. 76. dalje).
18 Emprjska analza potvrdla je da je koršćenje ovh podataka kao realnh potreno u značajnoj mer relatvzovat, kao da predložen postupak preračunavanja na neku drugu, neorgnalnu, aznu godnu, dat zrazom (20), ne može da da zadovoljavajuće rezultate. Shodno tome, kao još jedan zaključak nameće se neophodnost da zvančna statstka uporedo prat odgovarajuće agregate u cenama z većeg roja godna, odnosno da prlkom sledećeg prelaza na novu aznu godnu za početak ar ne napust njhovo praćenje u cenama z trenutne azne godne za realno skazane agregate. Isto tako, potreno je da zvančna statstka redovnje u kraćm ntervalma nego što je lo do sada vrš odgovarajuća prlagođavanja, odnosno zor nove azne godne preračunavanje serja društvenog prozvoda ( drugh makroagregata) na druge azne godne. Tme lo omogućeno realnje sagledavanje stvarnh kretanja ovh agregata, a tme ostvarene prozvodnje kao svh drugh prvrednh pojava procesa koj se prate preko agregata skazanh u stalnm cenama.
19
20
21 LITEATUA (1) Аллен, Р. Экономические индексы, Статистика, Москва, 1980, 256 с. (2) Базлер-Маџар Марта. Односи размене и преливање дохотка, Преглед (Титоград), број 1, 1989, стр. 45 60. (3) Буквић, Рајко. Регионални аспект примарне расподеле у југословенској привреди, докторска дисертација, Економски факултет, Београд, 1997, xv+424+lxv стр. (4) Михаиловић, Коста. Актуелна питања неразвијених подручја Југославије, Економски институт, Београд, 1970, 87 стр. (5) Хинић, Бранко и Рајко Буквић. Секторски и регионални односи размене, Институт економских наука, Београд, 1989, /2/+250 стр. (6) Bajt, Aleksandar. Marksove sheme reprodukcje društvenog kaptala društven ruto prozvod (prlog dskusj), Ekonomst (Beograd), godna IX, roj 3, 1956, str. 423 455. (7) Bukvć, ajko Branko Hnć. Metodološka ptanja stražvanja međuregonalnh cenovnh prelvanja, Ekonomsk vjesnk (Osjek), godna II, roj 1, 1989, str. 59 68. (8) Bukvć, ajko Branko Hnć. Vremenske serje u stalnm cenama prolem prelaska na neorgnalnu aznu godnu, Ekonomska msao (Beograd), godna XXV, roj 4, 1992, str. 411 421. (9) Burda, Majkl Čarls Vploš. Makroekonomja: evropsk udženk, Centar za leralnodemokratske studje, Beograd, 2004, xxxv+572 str. (10) Frščć, Ivan. Društven prozvod njegove komponente, Insttut društvenh nauka, Beograd, 1964, 244 str. (11) Grđć, Gojko. Društven prozvod narodn dohodak, Statstčka revja (Beograd), godna III, roj 3, 1953, str. 213 229. (12) Grđć, Gojko. Metodološk prolem rekonstrukcje serja realnog društvenog prozvoda, Statstčka revja (Beograd), godna X, roj 3 4, 1960, str. 161 175. (13) Grđć, Gojko. Narodn dohodak metodološka studja, Ekonomsk nsttut N Srje, Beograd, 1955, 130 str. (14) Horvat, Branko. Društven prozvod, Ekonomst (Beograd), godna X, roj 1 2, 1957, str. 69 78. (15) Marendć, Božo Dragolju Stanšć. Akumulatvnost prvrede Jugoslavje. Aspekt formranja alokacje sredstava za razvoj, Insttut za ekonomku nvestcja, Beograd, 1973, x+123 str. (16) Metodologja za oračun narodnog dohotka u 1954. godn, Metodološk materjal 61, Savezn zavod za statstku, Beograd, 1955, 91 str. (17) Metodološke osnove za oračun društvenog prozvoda, Metodološk materjal 329, Savezn zavod za statstku, Beograd, 1988, 19 str. (18) Mladenovć, Dragoslav; Vladslav Đolevć, Mlan Eremć, Danca Popovć, Gojko Grđć Ljljana Tatarevć. Ekonomska statstka, Ekonomsk fakultet, Beograd, 1991, XI+466 str. (19) Ocć, Časlav. azvjenost jugoslovenskh repulka pokrajna od 1950. do 1984. godne, Insttut ekonomskh nauka, Beograd, 1986. (20) Ocć, Časlav. Naconalna ravnopravnost regonaln razvoj, Insttut ekonomskh nauka, Beograd, 1986, 72 str. (21) Ocć, Časlav. Kvantfkacja tendencja preraspodele društvenog prozvoda zmeđu repulka pokrajna od 1952. do 1987. godne, Insttut ekonomskh nauka, Beograd, 1988. (22) Petty, Wllam. Verum Sapent, The Economc Wrtngs of Sr Wllam Petty, vol. 1 [1662], Camrdge Unversty Press, 1899. (23) Stajć, Stevan. Jedan metod zračunavanja realnog naconalnog dohotka, Ekonomst (Beograd), godna IX, roj 1, 1956, str. 22 40. (24) Stajć, Stevan. ealn naconaln dohodak Jugoslavje u perodma 1926 1939 1947 1956, Ekonomsk prolem, Zornk radova, Ekonomsk nsttut FNJ, Beograd, 1957.
22 (25) Stajć, Stevan. Naconaln dohodak Jugoslavje 1923 1939 u stalnm tekućm cenama, Ekonomsk nsttut N Srje, Beograd, 1959, 63+/6/ str. (26) Stanšć, Mleva Dragolju Stanšć. Osnovn faktor nflacje u Jugoslavj, Ekonomka, Beograd, 1986, 183 str. (27) Vasć; Pavle; Mrko Jamnk; Mlan Šojć Budmr Boškovć. Sstem rone prvrede, tržšte cene, Insttut društvenh nauka, Beograd, 1981, 101 str. (28) Žarkovć, Dragoje Zoran Pjanć. Sve (naše) prvredne reforme, razgovor u dk «studentsk grad», Gledšta (Beograd), godna XXVII, roj 5 6, 1986, str. 96 136. PODUCT OF NATION AND MACOAGGEGATES IN CONSTANT PICES AS ITS EAL VALUES ABSTACT The paper dscusses adequacy of use of tme seres n constant prces (for any chosen, asc", year), as eng real expresson of correspondng (economc) aggregates. The analyss focuses on the seres of GDP as real values of the year producton of naton. On the ass of GDP seres of yugoslav repulcs and provnces for the perod 1959 1973, for wch the offcal statstcal GDP data at the constant prces from the year 1966 and 1972 exsts, t was presented that results of correspondng analyses very varyng for the one or other ass for constant prces. The results of theoretcal analyss has showed that these seres are nfluenced y the realzed prce structure for the year chosen, thus relatvzng real data. In addton to ths, the concluson calls for applyng a dfferent approach n expressng prces,.e. for nonorgnal ase year. Snce offcal statstcal data do not make t possle, t s necessary to recalculate them to non-orgnal ass. Further, a partcular procedure of recalculatng the data s consdered, whch s ased on transformaton of mplct GDP deflators of correspondng tme seres to value equallng one n new ase year. It has also een shown that the results of ths recalculaton are nfluenced y the relzed prce structure too. In the further part of the paper, theoretcal dscusson s llustrated y an example of recalculatng a numer of tme seres for GDPs of ugoslav repulcs (for the perod 1959 73, thus makng t possle to undertake an emprcal test of (un)adequacy of the approach chosen. The example has produced results (a numer of recalculated seres), whch consderaly devate from orgnal seres, thus provng that t s necessary to relatvze to a consderale degree the use of real seres n constant prces. Addtonaly, t has also een proved that nether the alternatve way of recalculatng the data to some non-orgnal ase year can produce satsfactory results. Consequently, another mportant concluson has een drawn,.e. that offcal statstcal aggregate data should e smultaneously pulshed for a longer perod; and that transton to new ase year must e perhaps regularly and n the shorter perods made. Addtonaly, when swtchng to a new ase year, the old ase year now eng real year for measurng aggregate should e kept for some tme. Key words: Macroaggregates, constant prces, real GDP, natonal economy, economc ranches, regons, structure and growth analyss.