А У Т О Р И Л Е Т О П И С А ЈАН ВАГ НЕР (JAN WAG NER), ро ђен у Хам бур гу, Не мач ка. С т у д и р а о је а н гл и с т и к у у р од ном г р а д

А У Т О Р И Л Е Т О П И С А ЈАН ВАГ НЕР (JAN WAG NER), ро ђен 1971. у Хам бур гу, Не мач ка. С т у д и р а о је а н гл и с т и к у у р од ном г р а д у, Д а б л и н у и Б е р л и н у. Н ај ви ше је по знат к а о пе сн и к, з а т и м к њижев н и к рит и чар, п и са ц у з г р ед не п р о зе, есе јист, пре водилац с енглеског, уредник појединих часописа и антолог и ја. Од 1995. ж и ви у Б е р л и н у. По е т ске з би р ке: P ro b e b o h r u ng i m Hi m m e l (Про б но бу ше ње у не бу), 2001; G u e r ic k e r S pe r ling (Ге р и ке ов в раба ц), 2004; Ach t ze h n Pa ste te n (Ос а м н а е с т п а ш т е т а), 2007; Au stra lien (Ау с т р а л и ја), 2010; Die Eu len has ser in den Hallenhäusern (Мр з и т е љи је ји н а у к у ћ а м а - - ш т а л ам а), 2012. и Rege nt o n n e nv ar iat i o n e n (Ва р и ја ц и је о б у р а д и м а з а к и ш н и ц у), 2014, по сле ко јих је об ја вио књи гу иза бра них пе са ма Selbstporträt mit Bi e nenschwarm (Ау топор трет с ројем пчела), 2016, те нај нови је де ло Die Li ve But terfly Show, 2018. У ко а у т о р с т ву с пе сн и ком Бје р ном Ку л и ком о б ја вио је п у т о п и сн у зби р к у Der Wald im Zim mer (Шу ма у со би), 2007. ко ја је на ста ла на тра гови ма Хај не овог п у т о ва њ а по Хар ц у. Са Три с т а ном Мар к вар т ом п риред ио је а н т о ло г и ју Unmögliche Li e be (Нем о г ућ а љуб а в), 2 017, поез ију м ин е з ен г е р а у нови м п р е в о д и м а. И м а д в е е с еји с т и ч ке к њи г е: D ie S a n d a le d e s P ro p h e te n (Са ндал е п р ор ока), 2011. и Der verschlos se ne Ra um (За т в о ре н и п р о с т о р), 2017. До би т н и к је в е л и ког б р о ја к њи же в н и х п ри зн а њ а, ме ђу ко ји м а с у и Хе лд е р л и но в а н а г р а д а г р а д а Ти би н г е н а, н а г р а д а Л ај п ц иш ког с ајм а књи ге и Бих не ро ва на гра да. (С. Т.) Д РА ГА Н А ВУ ЈА КО ВИ Ћ Д РАГ ЕЉЕ ВИ Ћ, р ођ ен а 1969. у С р е мској М и т ровиц и. Основ не и пос т д и п лом ске с т у д и је за вр ш и ла на Фи ло зоф ском фа кул те ту у Но вом Са ду, где је и док то ри ра ла на те му Екс пре си о нис т и ч ко н а с ле ђ е у с а в р е ме ном с рп ском пе сн и ш т ву. Ра д и к а о п р о ф е с о р с рп ског је зи к а и к њи жев но с т и у Мед и ц и нској ш кол и 7. а п ри л у Нов ом Са ду. Об ја вље на књи га : Од кри ка до ти ши не. Пе сни штво Ду ша на Вас и љ е в а и з м е ђ у а к т и в и с т и ч ко г и а п с т р а к т н о г е кс п р е с и о н и з м а, 2009. М И Л А Н ВУ Ч И Ћ Е ВИ Ћ, р о ђ е н 19 57. у К р у ш е в ц у. П и ш е п оез иј у и к р а тк у п р оз у. К њ иг е п ес ам а : Т о рз о п о ј ес ењ а, 1995; С в е бд ењ а, 1997; 186

До п л а м са в а ња, 2000; Па п и р и ћ и, п л а в е т, 2005; Од бл е с ц и, 2008; Пе сме, н и т и, 2011; Од лом ци о по зном, 2016. ЈО ВА Н Д Е Л И Ћ, р о ђ е н 19 49. у Б о р ко ви ћ и м а код П л у ж и н а, Ц р н а Го ра. Пи ше књи жев ну кри ти ку и есе је, до пи сни је члан САНУ. Објављене књи ге: К р и т и ч а р е в и п а р а д о к с и, 1980; Срп с к и н а д р е а л и з а м и р о м а н, 1980; Пје с н и к Па т е т и ке ум а (о п је с н и ш т в у Па в л а По п о в и ћ а), 1983; Т р а д и ц и ја и В у к С т е ф а н о в и ћ Ка р а џ и ћ, 1990; Ха з а р с ка п р и з м а т у м а ч е њ е п р о з е Ми л о р а д а Па в и ћ а, 1991; К њиж е в н и п о г л е д и Да н и л а Ки ш а, 1995; Кроз прозу Данила Киша, 1997; О пое зији и по е ти ци срп ске мо дерне, 2008; Иво Ан дрић мост и жр тва, 2011; Иван В. Ла лић и ње мач ка л и р и ка је д н о и н т е р т е к с т у а л н о и с т р а ж и в а њ е, 2011. При ре дио ви ше књи га срп ских пи са ца. РА ЈН А Д РА Г И Ћ Е ВИ Ћ, р о ђ е н а 19 68. у К и к и н д и. Д и п л о м ир ал а, ма г и с т ри р а ла и док т о ри р а ла на Ф и ло ло ш ком фа к ул т е т у у Б е о г р а д у, где п р е д а је к а о р е до в а н п р о ф е с о р. Ле ксиколог и ле ксиког р а ф, п ише н ау чне ра до ве, мо но гра фи је и сту ди је, као и уџ бе ни ке и зби р ке за да та ка за студе н т е и у че н и ке. Мо но г р а фи је: Пр и д е в и с а з н а ч е њ е м људ с к и х о с о б и н а у са вре ме ном срп ском је зи ку, 2000; Ле к с и ко л о г и ја с рп с ко г је з и ка, 2007, 2010; Ве р б а л н е а с о ц и ја ц и је к р о з с рп с к и је з и к и к ул т у р у, 2010; Ле к с и ко л о г и ја и г ра м а т и ка у ш ко л и, 2012; Срп с ка л е к с и ка у п р о ш л о с т и и да н а с, 2018. К а о је д а н од ау т о р а у че с т в о в а л а у и з р а д и р е ч н и к а : Ас о ц и ја т и в н и ре ч н и к с рп с ког је з и ка, 2005; Сем а нт ич ко - дер ив а ц и о н и ре ч н и к, II све ска, 2006; Ре ч н и к с р п с ко г а је з и ка Мат иц е с р пс ке, 2008; Об р а тн и а с оц ија тив ни реч ник срп ског је зи ка, 2011. ПОП Д. ЂУР ЂЕВ, ро ђен 1953. у Но вом Са ду. Пи ше са ти ру, по е зију з а м ла де, а ба ви се и ви зу е л н и м ис т ра ж и в а њи ма. Ж и ви и ра д и у Но вом Са ду. Oбјављене књи ге: Ва в и л о н с к и н е и м а р и, 1984; Ев н у х & к у ка в и ц а, 1987; EP Pe s m e i n te r n a t i o n al, 1992; ( Е)л ег ије ч ас т и, 1993; B o o k w a r, 1996; С л и к ко в н и ц а, 1998; Ви р ус у м е м о р и ја л н ом ц е н т р у, 2006; Ле т л и о н с ко г Ика р а, 2010; Ма дам Ти со Ду нав Ти со, 2014; По е зи ја ко ја се гле да, 2018. Д У Ш А Н И ВА Н И Ћ, р о ђ е н 19 4 6. у Гру б а че в ом По љу код Гр а ч а ц а, Хр ватска. К њижев н и ис то ри чар, есе јис т, ба ви се епо хом с рп ског ре а л и зма и рома н т и зма. Објав љене к њи г е: Српска п рип овје т ка и з ме ђу ро ман т и ке и р еал из м а, 1976; З а б а в н о - п о у ч н а п е р и о д и ка Ја в о р и С т р а ж и л о в о, 1987; Модели књижевног говора, 1990; Српски реализам, 1996; Књижевн о с т Срп с ке К ра ји н е, 1998; Ос н ов и т е кс т о л ог ије, 2001; Св ије т и п р ич а, 2002; С т а р м а л и Јо в а н а Јо в а н о в и ћ а З м а ја (с т у д и ја и и з б о р т е к с т о в а), 2005; Ка поетици срп ског ре а ли зма, 2007; Огле ди о Сте ри ји, 2007; Књиж е в н а п е р и о д и ка с рп с ког ре а л из м а, 2008; Врел а у в рлет и о к њиж е вној 187

б а ш т и н и Ср б а у Х р в а т с кој, 2009; Ка ге н е з и с рп с ке п о е з и је п р е г л е д и и с т у ди је, 2011; У ма т и ци п ри че о дје лу Јо ва на Ра ду ло в и ћа, 2013; За ш то чи та ти До си те ја? До си теј Об ра до вић и срп ска кул ту ра, 2015; До гађа ј и п р и ч а с рп с ка м е м о а р с ко - а у т о б и о г ра ф с ка п р о з а, 2015. При р е д ио ви ше књи га срп ских пи са ца (Си ма Ми лу ти но вић Са рај ли ја, Ђу ра Јакш и ћ, Ђ о р ђ е М а р ко в и ћ Ко д е р, М ил о ш Ц р њ а н с к и, Б р а н ко Ра д и ч е в и ћ, Л а з а Ко с т и ћ, С и мо М а т а вуљ, М и лов а н Вид акови ћ, Досит е ј О бр адови ћ, Ву к С т е ф а но ви ћ К а р а џ и ћ...) и а н т о ло г и ја. ВЛ А Д И М И Р КО Н Е Ч Н И, р о ђ е н 19 4 4. у Б е о г р а д у. З а в р ш ио је Ф и ло зоф ски фа кул тет у Бе о гра ду, а док то ри рао екс пе ри мен тал ну пси хо логи ју на Уни вер зи те ту у То рон ту (1973). Био је ре дов ни про фе сор екс пери ме н т а л не пси хо ло г и је (1973 20 0 8) н а К а л и ф о р н и ј ском у н ив е рзит ет у у Сан Ди је гу, а од 2008. је та мо про фе сор еме ри тус. До бит ник је Гу генх ајм ов е н аг р ад е з а и ст р аж ив ачк и р а д у о б л ас т им а п с и хо ф и з и о л о г и јe емо ци ја, психологијe пра ва и ем пи риј ске есте ти ке. Пи ше по е зи ју, припо в е т ке и д р а ме н а с рп ском и е н гле ском. О б ја в љ е не к њи г е н а с рп ском: О не бу и бла ту две дра ме, 2010; Ау т о би о гра фи ја књи жевни и ликовни е ксп ер име нт и 1986 2011, 2011; Вид и м п е десе т одабран и х п есама, 2013; Ат и ф о д а б р а н е и н о в е п р и п о в е т ке, 2014; Не знам пе сме 2013 2015, 2016; Сел фи на мо сту про за 2015 2017, 2018. МИ ЛЕ НА КУ ЛИЋ, ро ђе на 1994. у Бач ком До бр ом По љу код Вр бас а. Д и п л о м и р а л а и м а с т е р и р а л а н а Од с е к у з а с р п с к у к њ и ж е в н о с т н а Ф и ло з о ф ском ф а к у л т е т у у Но в ом С а д у, где је т р е н у т но н а док т о р ск и м с т у д и ја м а. П и ше по е зи ју, е с е је, к њи же в н у и по з о ри ш н у к ри т и к у. Б а ви се те о ри јом драм ских умет но сти, исто риј ском те а тро ло ги јом и са вре меном д р а мом. О б ја в љ е н а к њи г а : Ле т Ми н е р в и н е с о в е о г л е д и о п о з о р и шној умет но сти, 2017. А Л Е К СА Н Д А Р Б. Л А КО ВИ Ћ, р о ђ е н 1955. у Пе ћ и. П и ше по е зи ју, п р о з у, е с е је, с т у д и је и к њи же вн у к р и т ик у. К њиг е пес ам а : Ноћ и, 1992; За се да, 1994; Пов рат а к у Хил а н да р, 1996; Д рв о с леп ог гав ран а, 1997; Док н а м к р о в п р о к и ш њ а в а, 1999; Ко да нам вра ти ли ца ус пут из гу бље на (из бор), 2004; Нећ е ш у п ес м у, 2011; Сил аз а к а нђ ел а п окос о вс к и ц ик л ус, 2015; Ко да нам вра ти ли ца ус пут из гу бље на (из бор и но ве пе сме), 2015; Гл ас ов и н еб а п о д з е м љ о м, 2016. Ро ман: К а д к у ћ е н и с м о з ак ључ ав ал и, 2017. Сту ди је и есе ји: Од т от ема до срод ника: мит олошк и све т Словена у с рп с кој к њи ж е в н о с т и, 2000; Хил а нд а рс к и п ут оп ис и, 2002; Токов и в а н т о ко в а а у т е н т и ч н и п е с н и ч к и п ос т у пц и у с ав р ем ен ој с рпс кој п оез ији, 2004; Је з и ко т в о р ц и г о н г о р и з а м у с рп с кој п о е з и ји, 2006; Днев ник ре чи е с е ји и п р и ка з и с рп с ке п е с н и ч ке п р о д у к ц и је 20 0 6 20 07, 2008; Днев ник г л а с о в а е с е ји и п р и ка з и с рп с ке п е с н и ч ке п р о д у к ц и је 20 0 8 20 0 9, 2011; 188

Ђор ђе Мар ко вић Ко дер је зик и мит, 2013; Днев ник сти хо ва есе ји и п р и ка з и срп с ке п е с н ич ке п ро д у к ц и је 2010 2012, 2014; Дне в н и к п есам а при ка зи и есе ји срп ске пе снич ке про дук ци је 2013 2015, 2016; Ре чи у сенц и о г л е д и о п р е ћ у т а н ој с рп с кој п о е з и ји з а в р ш н е т р е ћ и н е д в а д е с е т о г и п о ч е т ка д в а д е с е т п р в о г в е ка, 2018. ВАЛ ТЕР УГО МАИ (VAL TER HU GO MÃE), ро ђен 1971. у ме сту С а у ри мо, у ко ло н и ја л ној А н г о л и, с а в р е ме н и по р т у г а л ск и п и с а ц, в а ја р и м уз и ч а р. Д ип л ом ир а о је п р ав о и д о кт ор ир а о м од е рн у п о рт уг а лс к у к њи же в но с т. До с а д је о б ја вио че т р н а е с т з би р к и по е зи је, ко је с у по т ом о б је д и њ е не под н а с ло в ом Ра ч у н о в о д с т в о. Ау тор је шест ро ма на: На ш е к р а љ е в с т в о, 2004; Ка ја њ е Б а л т а з а р а Се р а п јо а, 2006; Ап о ка л и п с а р а д ни ка, 2008; Ма ши на за п ра в ље ње Шп а на ца, 2010; При ја т е љ хи ља ду љу ди, 2011; Де х у м а н и з а ц и ја, 2013. На пи сао је и не ко ли ко књи га за де цу. (С. М.) МИОД РА Г М А ТИЦ К И, ро ђен 1940. у Ве ли ком Сре ди шт у код Вршца. Књи жев ни исто ри чар, пи ше на уч не књи ге, по е зи ју и про зу, као и књиг е з а де ц у. Од а п ри л а 2012. је по т п р ед с ед н и к М а т и це с рп ске. О бјав љ ене с т у д и је: Срп с кох р в а тс ка гран ич арс ка е п ика, 1974; Епи ка устан ка, 1982; Б ибл иог р аф ија с рпс к и х а лм а н ах а и кал е н д ар а, 1986; По н о в н и ц е. Т и п о в и о д н о с а ус м е н е и п и с а н е к њи ж е в н о с т и, 1989; Ле т о п и с с рп с ко г н а р о д а. Т р и в е к а а л м а н а х а и к а л е н д а р а, 1997; Ис т о р и ја к а о п р е д а њ е, 1999; О с рп с кој п р о з и, 2000; Је з и к с рп с ко г п е с н и ш т в а, 2003; Срп с ка к њи ж е в н а п е р и о д и ка (1766 1850), 2016. Књи ге пе са ма: К р о з п р с т е н ја б у к у, 1964; Ки р в а ј, 1979. К њи г е п ри по в е д а к а: Св а ко д н е в н о хв а т а ње в е в ер иц е, 1998; Уз му зи ку ко ју во ли те, 2000; Вуч јак Аде ле Ар ге ни, 2004; Де се ти за мо литву, 2006; Се н о в и т е п р и ч е, 2008. Ро ма ни: Тре ћи коњ, 1979; Гл у в а л а ђ а (п р е в од н а не м ач к и Das stum me Schiff, 1994), 1987; Лу д и п е с а к, 1992; Иду Не м ци, 1994; Пљу ско фон, 1995; Немири меде Же ли ми ра, 2006; Пред но с т и г и п с а, 2008; Дел та, 2011; Це ге р п у н љу б а в и, 2013; Шт е р и ји н а б а р о ка п р и ч е и п е с м е о Јо в а н у С т е р и ји По п о в и ћ у, 2014; Је л е н а к м а л и р о м а н, 2018; Пе р о н с а м о ћ е, 2018. При ре дио ви ше књи га и ан то ло ги ја. САЊА М ИЛ И Ћ, р ођ ен а 19 67. у Б ео г р ад у. Нов ин а р и к њиже вн и к ри т и ча р, д и п ло м и ра ла je на Ф илоло ш ком фак улт ет у у Б еог рад у. Аут ор је и у р ед н и к р а д ио - е м и си је У п рви х пе т к у л т у р н и д о г а ђ ај не де љ е ко ја се еми ту је од 2002. го ди не. Ра ди ла је еми си ју По ет ски те а тар Беог р а д а 202, у р е ђи в а л а и в о д и л а к њи же в н и п р о г р а м Га ле ри је 73, би л а ау т о р и у р ед н и к п р о г р а м а Д и ја ло зи ко ји м с е С р би ја п р ед с т а ви л а н а ме ђу н а р од н и м с ај мо ви м а к њи г а 2017. г о д и не. Ра д и к а о по моћ н и к гл а в ног и одг ов о рног у р ед н и к а Ра д ио Б е о г р а д а 2. И н т е р вјуе с а у ме тн иц им а и при ка зе књи га об ја вљу је у пе ри о ди ци и на про гра ми ма Ра дио - те леви зи је С р би је. 189

М А Р КО Н ЕД И Ћ, р ођ ен 1943. у Гајт а н у код Ле сков ц а. П и ше п р о з у, огле де, с т у д и је, есе је и к њи жев н у к ри т и к у. Об ја в ље не к њи г е: Кућа у п ољу, п ри по в е т ке, 1970; Ма г и ја п о е тс ке п р оз е. Ст у д и ја о Ра с т к у Пе т р о в и ћ у, 1972; Нов а к р ит и чка оп р ед ељ ењ а, 1973; Пис ц и п ос л е I с в е тс ко г р ат а као крит ичари, 1975; Стара и нова п роза. Ог леди о српски м п розаист има, 1988; К р ит и ка н о в о г с т и л а, 1993; Ос н о в а и п р и ч а о г л е д и о с а в ре м е н ој с рп с кој п ро з и, 2002; Про з а и п о ет ика Мирос л ав а Јос ић а Виш њић а, 2008; Стил ска пре пли та ња сту ди је и огле ди о срп ској про зи дру ге по ло вине XIX и пр ве по ло ви не XX ве ка, 2011; Из м е ђ у р е а л и з м а и п о с т м о д е р н е с т у д и је и ог ле д и о срп ск и м п и с ц и ма др у ге п о ло в и не X X ве ка, 2012; Пов р а т а к п р и ч и о г л е д и о с а в р е м е н ој с рп с кој п р о з и, 2017; Ча ра ње и плет е ње п р и че ог л е д и о са в ре м е н ој с рп с кој п р оз и, 2017; Т ра јн о и п р ол аз н о к р и т и ке и е с е ји о с р п с кој к њиж е в н ос т и и к ул т у р и, 2018. П р и р е д ио ви ше к њи г а. М И Х А Ј ЛО П А Н Т И Ћ, р о ђ е н 1957. у Б е о г р а д у. П и ше п ри по в е т ке, к њи же в н у к р и т и к у, е с е је и с т у д и је. К њи г е п р и ч а : Хро н и ка со бе, 1984; Вон де р у Бе р л и н у, 1987; Пе сн и ц и, п и с ц и & ос т а ла ме на же р и ја, 1992; Не мо гу да се се тим јед не ре че ни це, 1993; Но во бе о град ске при че, 1994; Седм и дан ко ша ве, 1999; Ју т ро п о с ле, 2001; Ако је то љу бав, 2003; Нај леп ше п р и ч е Ми х а ј л а Па нт ић а, 2004; Же на у му шким ци пе ла ма the best of (из бор), 2006; Пр в и х д е с е т г о д и н а, 2006; Ов о га п у т а о бо л у, 2007; Све приче Михајла Пантића I IV, 2007; Приче на пу ту, 2010; Хо да ње по облац и м а, 2013; Ка да ме угле да оно што тра жим, 2017. С т у д ије, к рит ике, огле ди, кри тичка проза, путо писи: Иску шења сажетости, 1984; Алексан дриј ски син дром 1 4, 1987, 1994, 1999, 2003; Про т ив с и с т е ма т ич но сти, 1988; Шум Ва в и л о н а (коаут о р В. П а вкови ћ), 1988; Дес е т п ес ам а, де сет раз го во ра (ко а у т ор С. Зуба нови ћ), 1992; Нов и п рилоз и за сав ремену српск у п оез ију, 1994; Pu zzle, 1995; Шта чи там и шта ми се до га ђа (лични а збу ч ник п и са ца), 1998; Киш, 1998; Мо дер ни с т ич ко п ри п о ведање, 1999; Тор т ура тек с т а ( pu z zle II), 2000; Ог ле д и о св а ко дне в и ц и (puz zle III), 2001; Свет иза све та, 2002; Кап ет а н со бне п лов идбе ( p u zzle I V ), 2003; Шта чи там и шта ми се до га ђа (лич ни азбуч ник пи са ца) 2, Сва ко днев ник ч и т а њ а, 2004; Жи вот је упра во у то ку (puz zle V), 2005; Пис ц и гов оре, 2007; Дру ги свет иза све та, 2009; Не и з г у бље н о в р е м е, 2009; Слан ка мен (puz zle VI), 2009; Шта чи там и шта ми се до га ђа (лич ни азбуч ник п и с а ц а) 3, Дн е в н и к је д н о г у ж ив аоц а ч и т ањ а, 2009; A sho rt hi story of Ser bian li te ra tu re (гру па ау то ра), 2011; Би ти ро кен рол (ко а у тор П. Поповић), 2011; Стан без адре се (puz zle VII), 2014; Од сти ха до сти ха свет иза све та 3, 2014; При че од во де све ри бе Ср би је (ко а у т ор М. Ту цо ви ћ), 2014; Ос н о в и с рп с ко г п р и п о в е д а њ а, 2015; Шта чи там и шта ми се дога ђа (лич ни азбуч ник пи са ца) 4, Чи та ти, шта дру го, 2016. При ре дио ви ше књи га, ан то ло ги ја и збо р ни ка. 190

К А ТА РИ Н А П А Н ТО ВИ Ћ, р о ђе на 1994. у Б е о г ра д у. Основ не и мастер сту ди је за вр ши ла на Од се ку за ком па ра тив ну књи жев ност Фи лозоф ског фа к ул т е т а у Но вом Са д у на ко ме по ха ђа п р ву г о д и н у докт орск и х с т у д и ја. П и ше и об ја в љу је на у ч не ра до ве, к њи жев н у к ри т и к у и поезију у с т ру ч н и м и к њи жев н и м ча с о п и си ма и зб ор н и ц и ма. Пре во д и с ен гле ског и не мачког језика, а бави се и сликарством и умет нич ком фо то гра фи јом. Д Е ЈА Н П Е Т РОВИ Ћ, р ођен 1977. у О сијек у, Хр в ат ск а. Д и п ло м и ра о филозо фи ју на Фи ло зоф ском фа кул те ту у Бе о гра ду. Дво го дишње постд и п л о м с ке с т уд и је и з п ол ит и чк и х н а у к а з ав р ш и о н а Ун и в е р з и т е т у у Б о ло њи. Н а т р е ће м п р о г р а м у р а д ио Б е о г р а д а м у је е м и т о в а но око д в е с т о т и н е о с а м д е с е т е м и с и ја, у г л а в н о м и з о б л а с т и ф и л м а. Аут о р в иш е с т о т и на е сеја, аут орск и х и с т ру чн и х т екс т о в а, п рик аз а к њиг а, и нт е рвјуа, п ре во да и фи л м ск и х к ри т и к а. Об ја в ље не к њи г е: Асп е к т и г ло ба л и за ц и је, 2009; Да л е ко је Ха д е р с ф и л д, 2011. ПРЕ ДРАГ ПИ ПЕР, ро ђен 1950. у Београду. Лингвиста, ужа специја л но с т м у је г р а м а т и к а и с е м а н т и к а с ло в е н ск и х је зи к а. П и ше н а у ч не ра до ве, уџ бе ни ке, мо но гра фи је и би бли о гра фи је и пре во ди с ру ског, акаде м и к. Об ја в ље не к њи г е: За ме н ич к и п р и ло з и (гра ма т ич к и с т а т ус и се ман т ич к и т и п о в и), 1983; За ме н ич к и п р и ло з и у срп ско хр ва т ском, р у ском и п о љ с ко м је з и к у, 1988; Ув о д у с л а в и с т и к у, 1991; По г л а в љ а и з н а у ке о српском језик у, 1996; Је зик и п ро с тор, 1997; Ме то до ло г и ја лингв ис т ичк и х ист раж ивања, 2000; Срп ск и и з ме ђу ве л и к и х и ма л и х је з и ка, 2003; Асо ција т ив н и ре ч н ик срп ског је з и ка 1 од с т и м у лан са ка ре ак ц и ји (ко а у т о ри Р. Д ра г и ће ви ћ, М. Ст е фа но ви ћ), 20 0 4; Гра ма ти ка ру ског је зи ка у по ређе њу са срп ском, 2005; Си н т а к с а с а в ре м е н о га с рп с ко га је з и ка п р о с т а р е ч е н и ц а (ко а у т о р), 20 05; Т р а г ом р е ч и р а з г о в о р и с а Пр е д р а г ом Пи п е ром (при ре дио М. Јев тић), 2009; Пр и л о з и и с т о р и ји с рп с ке с л а в и с т и ке б и о б и бл и о г р а ф с ка г р а ђ а, 2011; Ли н г в и с т и ч ка р у с и с т и ка с т у д и је и члан ци, 2011; Нор м а т и в н а г ра м ат ика с рпс ког јез ика (коаут о р И. К л ајн), 2013; Лин гв и с т ич ка с ла в и с т и ка с т у д и је и ч лан ц и, 2014; Срп ски у кру гу сло вен ских језика гра ма тич ка и лек сич ка по ре ђе ња, 2015; При ло зи истори ји срп ске лин гви стич ке сла ви сти ке дру га по ло ви на XX ве ка, 2018. ЈО ВА Н ПО ПОВ, р о ђ е н 1962. у Но в ом С а д у. П и ше с т у д и је, е с е је, књи жев ну кри ти ку и пре во ди са фран цу ског. Об ја вље не књи ге: Ос ло бо ђен и ч и т а л а ц: ог л е д и о т е о р ији и п ра кс и ч и т ања, 1993; К л ас иц ис т ичка по е ти ка ро ма на, 2001; Чи та ња не из ве сно сти огле ди из ком па ра тистике, 2006; Двобој као књи жев ни мо тив те ма то ло шка сту ди ја, 2012. ПОР ФИ РИ ЈЕ (ПЕ РИЋ), ро ђен 1961. у Бе че ју. На кр ште њу до био име Првослав. Дипломи рао 1986. го ди не на Бо го слов ском фа кул те ту у Бео 191

гра ду, а по том од ла зи на по сле ди плом ске сту ди је у Ати ну, где је од бран ио док т о рат Мо г ућ нос т по знања Бог а код а по с т о ла Па в ла по т у ма че њу све тог Јо ва на Зла то у ста. Го ди не 1990. се вра ћа у зе мљу и до ла зи у Мана стир Све тих ар хан ге ла у Ко ви љу, где убр зо би ва по ста вљен за игум а н а. М а ја 19 9 9. г о д и не је и з а б р а н з а Еп ископ а јег а рског (п ри Еп а рх ији б ач кој). Ре п у б л и ч к а С к у п ш т и н а г а је, к а о п р ед с т а в н и к а сви х ц р к а в а и в е р ск и х з а јед н и ц а, 20 05. г о д и не и з а б р а л а з а ч л а н а С а в е т а Ре п у б л и ч ке р а д и о д и фу зне а г е н ц и је, а з а св ог п р ед с ед н и к а 20 0 8. Н а р е дов ном з а с е д а њу С в е т ог а р х и је р е ј ског С а б о р а С П Ц у Б е о г р а д у м а ја 2014. и з а б р а н је з а м и т р о по л и т а з а г р е б ач ко -љу б љ а н ског. МИ ХАЈ РА ДАН, ро ђен 1954. у Ка ра ше ву, Ру му ни ја. Основ ну школу за вр шио у род ном ме сту (1969), а гим на зи ју у Те ми шва ру (1973). Био је про фе сор у Ка ра ше ву, а ви со ко обра зо ва ње сте као 1980. го ди не на Фак у л т е т у с т р а н и х је зи к а, Од с е к з а с рп ско х р в а т ск и је зи к и к њи же в но с т у Бу ку ре шту. Од 1994. го ди не пре да је на Ка те дри за сло вен ске је зи ке Фило ло ш ког фа к ул т е т а у Те м и ш ва ру, а 1999. је док т о ри ра о на Ун иве рзит ет у у Бу к у р е ш т у. Б а ви с е ис т р а ж и в а њ е м к а р а ше в ск и х г о в о р а и с рп ско - рум у н ск и х к ул т у р н и х, к њи жев н и х и л и н г ви с т и ч к и х ве з а, п и ше на с рпском и ру мун ском је зи ку. Об ја вље не књи ге: Гра ма ти ка срп ског језика морф о л о г ија / G r a m a t i c a li m b i i s â r b e (ко а у т о р Ва ле н т и н Мо л д ов а н), 19 96; G ra i u r i le c a ra şove n e a z i fo n e t i c a şi fo n o lo g i a / Ка ра ш е в с к и гов ор и дан а с фо не т и ка и фо но ло ги ја, 2000; Le sko viţa înt re t re cut şi pre zent / Ле ско ви ца и зм е ђ у п р о ш л ос т и и с адаш њо с т и, 2003; У п ох оде т а јн ов ит ом Караш у, 2004; Ф о н е т и ка и ф о н о л о г и ја ка р а ш е в с к и х г о в о р а д а н а с п р и л о г п р о у ча ва њу срп ских говорa у Ру му ни ји, 2015. Жи ви и ра ди у Те ми шва ру. ГО РИ Ц А РА Д М И ЛО ВИ Ћ, р о ђ е н а 19 9 2. у С ом б о ру. Д и п ло м и р а л а и ма стерира ла на Од се ку за срп ску књи жев ност Фи ло зоф ског фа кул тета у Но вом Са ду, где је тре нут но на док тор ским сту ди ја ма. Ба ви се п р о у ч а в а њ е м но ви је с рп ске к њи же в но с т и и ис т о ри је у ме т но с т и, п и ше по е зи ју, е с е је, к њи жев н у, по з о ри ш н у и фи л м ск у к ри т и к у. К њи г а пе с а ма: Стри жи ма ску, ко нак не маш, 2017. ЈО ВА Н ТАТ И Ћ, р о ђ е н 19 6 6. у Б еог р ад у. Пос л едњ а т р и р а зр ед а основ не шко ле и пр ви сред ње за вр шио у Бра зи лу, где је на у чио португалски је зик. За хва љу ју ћи оцу пре во ди о цу већ са 16 го ди на се оку шао у прев о ђ е њу и н а с т а вио њи ме д а с е б а ви т о ком с т у де н т ск и х д а н а. Д и п ло м и ра о на г ру п и з а оп ш т у к њи жев но с т и т е о ри ју к њи жев но с т и Ф и ло ло ш ког фа кул те та у Бе о гра ду. Од 2008. го ди не се углав ном ба ви књи жев ним прево ђе њем с пор ту гал ског на срп ски је зик и од та да је пре вео ви ше од 20 р о м а н а п о р т у г а л с к и х, б р а з и л с к и х, а н г о л с к и х, м о з а м б и ч к и х и и т а л и ја н ск и х ау т о р а, ме ђу ко ји м а с у Жо з е С а р а м а г о, Д у л с е М а ри ја К а р до з о, 192

Ва л т е р Уг о М а и, Лу ис Ф е р н а н до Ве ри си мо, П а у ло Ко е љ о и д ру г и. Од 2015. г о д и не п р е в о д и св а к њи же в н а де л а з а јед но с Ја см и ном Не ш ко ви ћ у с в о јев рс н о м п р ев од ил ачко м е кс п ер им е нт у п р е в о ђ е њ а у д в е г л а в е ко ји од л и ч но фу н к ц и о н и ше. С у о сн и в ач је и п р ед с ед н и к Ф он д а Ра до је Та т и ћ ко ји од 2 0 0 2. с в аке д руг е г од ине д одељу је н а г р а д у з а н ај б о љи пре вод с пор ту гал ског или шпан ског је зи ка. ДРА ГА НА В. ТО ДО РЕ СКОВ, рођена 1975. у Но вом Са ду. Пи ше крит и ч ке и к њиже вноис т ор и јс ке т е кс т ов е. Б ав и с е и ст р аж ив ањ е м с р пс ке к њи же в но с т и Х I Х и Х Х в е к а. О б ја в љ е не к њи г е: С т е р и ји н е п а р о д и је и с к уш е ња (п ос т)м оде рн ог ч и т а ња, 2009; Да н, кон т е кс т, б р з и н а в е т ра, 2010; Пи с а т и д а љ е и з а б р а н е к р и т и ке, 2012; Те ло пе сме есе ји и крити ке о срп ском пе сни штву, 2013; Тра гом ко че ња при сва ја ње, пре о дев а ње и ра с л о ја в а ње с т в а р но с т и у п о е т и ц и Ј у д и т е Ша л го, 2014; Збо гом, п р и ч и н а и с т ин о! О г л е д и о с т р а т е г и ја м а с р п с к и х п р и п о в ед ач а, 2015; Јунаци наших варо ши огле ди и кри ти ке о са вре ме ним срп ским при пов е д а ч и м а и њи х о в и м л и ко в и м а, 2017. При ре ди ла ви ше књи га. СТ Е ВА Н ТОН Т И Ћ, р о ђен 1946. у Гр да нов ц и ма код Са н ског Мос т а, Би Х. П ише поезију, п р оз у, е с еје и п ут оп ис е, п р е в о д и с не м ач ког. К њи г е пе с а м а : На у ка о д у ш и и д р у ге в е с е л е п р и ч е, 1970; Та ј н а п р е п и с ка, 1976; На ш е г ор е в у к, 1976; Хул и м и п о с в ећ ује м, 1977; Ц рн а је м ат и н едјељ а, 1983; Тај на пре пи ска и дру ге пје сме, 1985; Праг, 1986; Ринг, 1987; Иза бране пје сме, 1988; Са ра јев ски ру коп ис, 1993; Ли рика (из бор), 1995; Мој пса ла м / Mein Psalm, 1997; Олуј но ја то (из бор), 2000; Son ntag in Ber lin, 2000; Благо слов из гнан ства, 2001; Сарајевски рукопис 33 изабране пјесме / Handschrift aus Sa ra je vo 33 aus gewählte Ge dic hte, 2005; Св е т о и п р о к л е т о, 2009; Ан ђео ми ба ну кроз ре шет ке, 2010; Вје р на зв и је зда / Вернат а sве зда, 2012; Св а ко д н е в н и с м а к с в и је т а, 2013; D e r t ägli c h e We l t u n t e r ga ng, 2015; Бе з ум н и п л ам е н и з аб р ан е и н ов е љуба вн е п јес м е, 2015; Х р и с т о в а л у д а, 2017. Ро ман: Твоје срце, зеко, 1998. Књи ге есе ја и пу то пи са: Im Au ftrag des Wor tes Tex te aus dem Exil, 2004; Та мје ста пу то пи си (у про зи и сти ху), 2018; Ко ч и ћ е в а и с рп с ка т р а у м а, 2018. Го ди не 2009. су му иза шла Изабрана дје ла, 1 4 (По е з и ја; Тво је ср це, зе ко; Је з ик и не и з ре ц и во пјесничк и п ор т ре т и; По н ал оз им а п оез ије). С а с т а вио ви ше песн и чк и х а нт олог ија. СВЕ ТЛА НА ШЕ А ТО ВИЋ, рођена 1975. у Но вој Гра ди шки, Хр ватск а. П и ше с т у д и је, мо но г р а фи је и е с е је. Пр ед ме т њ е н и х ис т р а ж и в а њ а с у по е т и ч к и п р обле м и у с рп ском пе сн и ш т ву Х Х в е к а, а по с е б н у п а ж њу је п о с в е т и л а п р о у ч а в а њ и м а од н о с а к њ и ж е в н е т р а д и ц и је и м од е рн и х књи жевних посту па ка. Об ја вље не књи ге: Тра ди ци ја и ино ва ци ја. Инт е р т е к с т у а лн о с т у п е с н и ш т в у Ив а н а В. Ла л и ћ а, 2004; Део као це ли на & це л и на као део. Ст р ук т у ра и се мант и ка ц ик л у са у п о е з и ји Вас ка По п е 193

и Ив а н а В. Ла л и ћ а, 2012; Еп и з ац и ја м оде р н е л и р и ке п р о бл е м и п о е т и ке л и р ског ц ик л уса: ц ик л ус и ц ик л усне с т р у кт у ре у срп ској п о е з и ји 20. ве ка, 2014. При ре ди ла ви ше књи га. П р и р е д и о Б р а н и с л а в К А РА НО ВИ Ћ 194