С ВЕ ТЛ А Н А Ш Е А ТО ВИ Ћ НОВИЦA ПЕТ КО ВИЋ ВИ СО КА МЕ РА Н А У К Е И СЕН ЗИ БИ Л И Т Е ТА Вечера ш њи по в од је с е ћ а њ е на Но ви ц у Пе т ко

Транскрипт

1 С ВЕ ТЛ А Н А Ш Е А ТО ВИ Ћ НОВИЦA ПЕТ КО ВИЋ ВИ СО КА МЕ РА Н А У К Е И СЕН ЗИ БИ Л И Т Е ТА Вечера ш њи по в од је с е ћ а њ е на Но ви ц у Пе т ко ви ћ а ко ји на с је на пу стио пре јед не де це ни је. Де сет го ди на је и ма ло и мно го. У ра з в о ју к њи жев но с т и т о је с а мо јед на де це н и ја, а л и у п р о у ча в а њу т о је в р е ме ко ле ба њ а, п р о ме не п р а в а ц а, к в а н т и т е т а на у ч н и х т ексто ва ко ји су су ро во угу ши ли ква ли тет. Но ви ца Пет ко вић, са лотма нов ским пе дант ним погледoм у је зик и кул ту ру, био би из не на ђен б р о јем р а до в а, по в р ш н и м и у ж у р ба н и м р а дом у ко ме по је д и на ц али и гру па тр че тр ку без пра ви ла, или се пра ви ла ме ња ју у то ку игре. Ка кве то има ве зе са књи жев но шћу, са ти хим и про ниц љи вим п и т а њи ма јед ног с т и х а, р е ч и, по г р е ш но ш т а м па ног и л и на ме р но по с т а в љ е ног гл а с а у јед ној од б р ој н и х в е р зи ја Н а с т а си је ви ће в ог пе в а њ а. Пе т ко ви ће в а по св ећено с т п и т а њу је зи к а и к у л т у р е н и је би ла само нау чно и и нтелект уа лно п ита ње. Л и ч но је и мао ис к у ст во стран ца у род ној Гу ште ри ци по ред Ли пља на јер је го во рио но вош т о к а вс к и м хе рц ег ов ачк и м г о в о р о м ко ји је н а с л е д и о од м ај ке по р е к лом и з око л и не Хе рцег Но в ог и г о спод с т в ом оц а, чо в е ком ко ји је био по врат ник из Аме ри ке, пра во сла вац цин царског порекла. Кул ту ра, па и на род на тра ди ци ја, ре ли гиј ско усме рење открив е но у Гр а ча н и ц и с а у ме т но ш ћу ф р е ско п и с а, о с т а ви ло је т р а г о в е у раз во ју лич но сти и на уч ном опу су Но ви це Пет ко ви ћа. По с ле з ав ршеног Ф илоз офског фа к у ле т а у С а ра је ву ра д и к а о лек тор у ли сту Ос л о бо ђе ње, од ла зи на Мо сков ски др жав ни у н и ве р зи т е т као лек т ор за с рп ско хр ват ск и је зи к. Тај од ла за к је био ви ше стру ко зна ча јан за Пет ко ви ћа. С јед не стра не већ је био усмер ен на ф о р ма л и с т и ч ко - с т ру к т у р а л и с т и ч к а п р о у ча в ањ а и т ада ће у Мо скви до ћи до Лот ма но вог де ла ко је ће пре ве сти под на сло вом Пре да ва ња и з с т рук т у ра л не п о е т и ке (Са ра је во, 1970), а за тим још 130

2 јед ну књи гу истог ау то ра Струк ту ра умет нич ког тек ста (Беог ра д, 1976). Са мо т ри г о д и не к асн ије Пе тко ви ћ ће об ја ви т и п ре вод тек сто ва Бо риса Успенског По ети ка композици је. Се ми о ти ка ико не (Београд, 1979). Све три књиге су представљале изузетне тренутке за раз вој на ше на у ке о књи жев но сти. За Пет ко ви ћа то ће би ти трај но усме ре ње и уса вр ша ва ње лот ма нов ског при сту па књи жевном де лу. С дру ге стра не, бо ра вак у Мо скви је зна чио још је дан при ват ни, суд бин ски до га ђај. Та мо ће упо зна ти сво ју бу ду ћу супру гу Ма ри ну Сла вин. Та ко ће се и кроз при ва тан жи вот још ја че по в е з а т и с а ру ском н а у ком, к улт ур ом и и з в орим а с л авис т и чк и х с т у д и ја. К њи г а Је з и к у к њи ж е в н ом де л у (1975), ко ја је пре ра ђе на док т о р ск а д и с е р т а ц и ја, од р а з је ови х но ви х п ри с т у па и с а зна њ а ко ја је до нео из Ру си је, а то ће му до не ти при зна ња и отво ри ти још ја сн и ји ме т о д о ло ш к и п у т. Н а к а т е д р и у С а р а је ву р ад и д о го ди не, а од сле де ће за по слен је у Ин сти ту ту за књи жев ност и умет ност у Београду, до го ди не. У Ин сти ту ту је по кре нуо пројекат Поетика изучава ња књижевног наслеђа српске књижевно сти 20. ве ка од го ди не и тај пра вац ту ма че ња је кроз раз личи те фо р ма л не мо ди фи ка ц и је на ста вио и ра з ви јао све до последњи х да на свог жи во та. Пр ве књи ге су део сту дент ских ра до ва Ат ри к у ла ција пе сме (1968) и по том Атри ку ла ци ја пе сме II (1972), Од форм ал из м а ка с ем и о т и ц и (1984); Е л е м е н т и к њиж е в н е с ем иот ике (1995), Ог л е д и и з с рп с ке п о е т и ке (1990, 2006), Огле ди о срп ским п е сн и ц и ма (1999, 2004), Ли р ика Ми лоша Ц р њан ског (1994), Лир ске епи фа ни је Мило ша Црњанског (1996). По себ ну па жњу и да ље привла че књиге које су објављене у време Петковићеве болести Словен ске пче ле у Гра ча ни ци и По е зи ја у огле да лу кри ти ке (2007). Постху м но је Д ра ган Ха мо ви ћ п риред ио текс тове расуте по часоп исима и об ја вио их у књи зи На и з в о р у ж и в е в о де г о д и не. По с е ба н до п ри но с у т ек с т о ло ш ком по с л у да о је у к ри т и ч ком п ри р е ђи в а њу Са брани х дела Мом чи ла На с т а с и је в и ћа у 4 то ма 1991, дру гог тома Де ла Ми ло ша Ц р њан ског и кри тич ког из да ња Сабрани х де ла Вла ди сла ва Петковића Диса у две књи ге го ди не. У Ин сти туту за књи жевност и умет ност је осно вао еди ци ју По е тич ка ис тражи ва ња ко ја тра је и до да нас, а ов де су ње ни број ни са рад ни ци з а п о с л е н и и л и а н г а жо в а н и п о п о з и в у. П р и р е д и о је в е л и к и б р ој те мат ских збор ни ка, али по се бан пе чат су оста ви ли збор ни ци о по е з и ји и п р оз и Мом ч и л а Н а с т а с и је в и ћ а , по т ом о Бр а нк у М и љ ко ви ћу, Ва с к у По п и, Ра с т к у Пе т р о ви ћу, Д и с у, С и м и П а н д у р о ви ћу и М и л а н у Ра к и ћу. У спо мен на Но ви ц у Пе т ко ви ћ а, Јо в а н Д е л и ћ и А л е к с а н д а р Јо в а н о в и ћ с у у р е д и л и з б о р н и к Је з и к к њи ж е вн ос т к улт ура, који с у о бја вил и И н с т ит у т з а к њижевно с т и умет ност и Фи ло ло шки фа кул тет из Бе о гра да. 131

3 У јед ном но вин ском тек сту Но ви ца Пет ко вић је упо зо рио на о си па њ е на у ч н и х к а д р о в а у и н с т и т у т и ма з б ог по к у ша ја и з јед на ча ва ња па ра ме та ра за ма те ма тич ке, при род не, тех нич ке и ху ман и с т и ч ке на у ке. У јед ном но вом на ле т у о т во ре но с т и и н с т и т у т и су се об но ви ли, а са да у нај но ви јем опет то по ку ша ва ју са но вим млад и м ис т р а ж и в а ч и ма. Ме ри л а с у с а мо ма ло п ри ме р е н и ја х у ма н и стич ким на у ка ма, али тен ден ци ја ква ни те та и број них М ка тего ри ја је кон фу зи ја ко ју пла ћа мо и ту се ма ло шта про ме ни ло на бо ље, а мо гло је да бу де и мно го го ре. Но ви ца Пет ко вић је ука зао, и к а о ч ла н Ко м и си је з а одо бра в а њ е но ви х п р о је к а т а г од ине, на ве о ма ло шу на уч ну по ли ти ку ко ја ће нас до ве сти до си ро ма штва ко је се вр то гла во ши ри као што је по зна ти фи ло зоф ре као да око нас пу сти ња ра сте. Мно го то га се про ме ни ло у прет ход них 10 го ди на. Ка да сам с а п р о фе с о р ом Но ви цом Пе т ковићем п рип р емала ск у п о М илан у Ра ки ћу го ди не, су о чи ла сам се са ње го вом ап со лут ном по свеће но шћу де лу овог пе сни ка. Он је до слов но про чи тао све што је до тог тре нут ка на пи са но о Ра ки ћу и ука зи вао ми увек на још не ку би бл иог р а фск у одр едн иц у која је и зос т а л а и л и смо је п р е ви де л и. Н и је т о би ло с а мо ч и т а њ е ко је би би ло п у ко г о м и л а њ е с а д р ж а ја и л и р а з ме т а њ е по да ц и ма и би бл и о г р а ф ск и м је д и н и ца ма. Би ло је то ст уд иозно, но во ч и та ње пе сн и ка и к ри т и ке, са ме ра ва ње пе ри о да, к рит и ча ра, ис т оричара који су у разн и м околнос т има х вал ил и и л и у ме р ено к рит иков ал и Рак ић а. Од свег а су м и о с т ала д в а подеб ела ро ков ни ка бе ле жа ка, али иде је и свест су би ли са свим но ви. Нови ца Пет ко вић би знао да ка же ка ко се мо ра све то по гле да ти, преме ри ти, спо зна ти, а нај бо ље би би ло ви де ти ка ко је Цр њан ски интер вју и сао Ра ки ћа јер то је кључ ни су дар два то ка на ше по е зи је. Са та квим при сту пом Но ви ца Пет ко вић би да нас био чо век ко ји сме т а т ен ден ц и ја ма и на ру ша ва оп ш т у х и пе ра к т и в нос т која н уж но уби ја к ва л и та т и в нос т. М и не ма мо м ного избора, а л и он би сиг у рно имао и био би на су прот мно гих. Про шло је 10 го ди на од ње го вог од ла ска, а свет на у ке па и оне о књи жев но сти се истин ски про менио. Ми смо ус пе ли да оста не мо до след ни по слу ко ји је за по чео у Ин сти ту ту за књи жев ност и умет ност осни ва њем еди ци је Пое т и ч к а ис т р а ж и в а њ а, ф о р м и р а ју ћ и у н у т р а ш њу ис т о ри ју с рп ске по е зи је 20. век а. Мада н исмо у век поже љ на М к а т е г о ри ја, Јо в а н Де л и ћ с е т ру д ио, у з и з в а н р ед н у по д р ш к у А лек са н д ра Јов ановић а, да на ста ви тај ис тра жи вач ки по сао као ру ко во ди лац од до го ди не. Пре у зи ма њем и про је кат ског по сла и са ма сам увек би ла све сна да се ме ња ју па ра диг ме у ту ма че њу књи жев но сти, отва ра ју се но ви прав ци, али овај ко ји је отво рио Но ви ца Пет ко вић т ре ба довес т и до к раја, са паж љи во биран и м песн иц има ч ије мес то 132

4 је у том вредносном н и воу и још па ж љи ви је би ра н и м сара дн иц има ко ји мо гу и же ле да чи та ју ви ше не го што тре ба за бр зи ну на шег ве ка и све му до да ју но ви тон или са свим све же ви ђе ње пе сни ка ко ји су ап со лут ни кла си ци ми ну лог ве ка. То ни је ни лак, ни прете ра но уно сан по сао ка да су бо до ви у пи та њу. Ипак, то је пут на ко ме сам и са ма за хвал на про фе со ру Пет ко ви ћу, јер је пред на ма 25 к њи га у еди ци ји и оче к у је мо још не ко ли ко ко ји ма би овај ве ли к и по сао био за вр шен. Вре ме у ко ме је Но ви ца Пет ко вић по кре нуо едиц и ју н и је би ло фи на н си ј ск и бо ље од овог на шег, а л и је ент узијаза м пр вих са рад ни ка Алек сан дра Јо ва но ви ћа, Је ле не Но ва ко вић, Боја на Јо ви ћа био на ви со ком ни воу, че га се многи и да нас се ћа ју. Ко л и ко се бр зо ме ња п ро у ча ва ње к њи жев но ст и? Не п ретерано б р з о, је р и с а д а к а д а п о г л е д а м о Пе т ко в и ћ е в а р а з л а г а њ а п о е з и је Цр њан ског, ро ма на Бо ре Станковића или по е зи је и про зе Мом чила На с т а си је ви ћ а ви д и мо да је т еш ко поме ри т и, а к а мо л и з а о би ћ и сва са зна ња. У тек сто ло шком по гле ду рад на кри тич ком из да њу На ста си је ви ћа и са да нам из гле да као си зи фов ски по сао ко ме ће се ма ло ко вра ти ти у овом тре нут ку на та кав на чин. Убр за ње узи ма свој да нак и на жа лост не ма мо раз у ме ва ња са би ло ко је ин стан це да се по све ти мо та квим фун да мен тал ним по сло ви ма у на шој култу ри. То је са мо сен ка про шлих да на ко ју ни смо про ду жи ли. На про тив, све се чи ни да смо је од ба ци ли. Би ло је по треб но н а т а ко д р аг оц ен и м и ск у с т в им а т е кс т ол о ш ко г р а д а н а с т а в и т и јед ну вр сту по сла ко ја је тек тре ба ло да се раз ви је. Си стем не на клоњен, а љу ди скло ни ју ре њу соп стве не сен ке ви ше не мо гу да се за у ста ве у та квом оси па њу по све ће ног ра да ко ме је Но ви ца Петко вић био пре дан као рет ко ко. Но ва пра ви ла су на мет ну ла и но ви ри т а м, а ов а к в а в р с т а по свећен и ч ког рада о с лоњ ена на дел ик атн у је зи ч к у, с т и л ск у, к њи жев но и с т о ри ј ск у и по е т и ч к у а на л и з у о с т а је део се ћа ња на ко ја нас по нај ви ше асо ци ра упра во на уч ни рад Нови це Пе т ко ви ћ а. Од но с к њи жев но с т и, је зи к а и к ул т у р е к а о ме р е ау т ен т и ч но с т и к њи жев ног де л а у Пе т ко ви ће ви м а на л и з а ма к њижев них де ла, опу са и по ја ва остао је део ино ва тив ног прав ца ко ји има број не на след ни ке и у то ме је ње гов зна чај и да нас са ове дис тан це не сум њив. Прав ци развоја у разу ме ва њу сло же них култ у р н и х и к њижевн и х појав а, с удара ба л к а н ске, с р ед њ о е в р оп ске и ме д и т ера нске к улт ур е с е у к р ш т ају у на шој к њи жев но с т и и на т ом путу су велике мо гућ но сти за раз вој ме то до ло шког и по ма ло инови ра ног прав ца ко ји опет про ис ти че из пр во бит ног имена пројекта про у ча ва ња књи жев ног на сле ђа у срп ској књи жев но сти, али у ко ме су књи жев ност, кул ту ра и је зик јед на це ли на са ви ше уплет е н и х н и т и. К а о с а р а д н и к Но ви це Пе т ко ви ћ а од г о д и не на Фи ло ло шком фа кул те ту и на про јек ту у Ин сти ту ту од 2002, а 133

5 да нас и као ру ко во ди лац тог про јек та мо гу да бу дем лич но за хвал на усме ре њи ма ко ја ни ка да ни су би ла ис кљу чи ва и са ве ти ма од живот ног зна ча ја ко је тек са го ди на ма спо зна јем у љу ди ма и сре ди ни ко ја је у в ек о б е ле же на а н т р о по ло ш к и м к а р а к т е ри с т и к и ма. Да је остао ме ђу на ма био би то ве ли ки ко рек тив ко ји би нам био драго цен у на ци о нал ном, на уч ном и људ ском сми слу. * * Овај текст је из го во рен на ве че ри по све ће ној про фе со ру Но ви ци Петкови ћу на Ко лар цу 8. ма ја го ди не, по во дом де сет го ди на од смр ти. 134