SAŠA RADOJČIĆ Univerzitet umetnosti u Beogradu, Fakultet likovnih umetnosti, Beograd DOI /kultura R UDK : :004 originalan

Транскрипт

1 Univerzitet umetnosti u Beogradu, Fakultet likovnih umetnosti, Beograd DOI /kultura R UDK : :004 originalan naučni rad DIGITALNA SREDSTVA I SVRHA OBRAZOVANJA Sa že tak: U zauzimanju vrednosnog stava prema savremenim digitalnim medijskim tehnologijama mogu se prepoznati dve generalne orijenta ci je teh no op ti mi stič ka i teh no pe si mi stič ka. Autor se za la že za sred nje re še nje i na sto ji da po ve že ar gu men ta ci ju hu ma ni stič ke fi lo zofi je obra zo va nja i te o ri je me di ja. No vi me di ji uti ču na na šu per cep ci ju stvar no sti i spo sob nost da tu per cep ci ju ar ti ku li še mo, i ti me uob li ča vaju sa mu stvar nost. Obra zov ni si stem ob u hva ta no ve me di je obra zova njem za me di je i nji ho vom pri me nom kao obra zov ne teh no lo gi je. Glavne teze saopštenja su: (1) da digitalne medijske tehnologije nisu svr ha, već sred stvo u obra zov nom pro ce su, (2) da su one sred stvo ko je me nja ka rak te ri sti ke sa mog tog pro ce sa i (3) da hu ma ni stič ki shva će na svr ha obra zov nog pro ce sa ni je uki nu ta upr kos tim pro me na ma. Ključ ne re či: ra ču nar ski me di ji, me dij sko uob li ča va nje stvar no sti, retorika medija, svrha obrazovanja Uvo đe nje ra ču na ra u na sta vu u srp skim osnov nim ško la ma deve de se tih go di na pro šlog ve ka, bi lo je pra će no is tra ži va nji ma ko ja su za cilj ima la da utvr de pre i mućstva no ve, ra ču na ri ma podr ža ne na sta ve, u od no su na tra di ci o nal nu na sta vu. Iako re zul ta ti ni su uvek bi li ona kvi ka kvi su is tra ži va či oče ki va li, i uka zi va li su na to da na efi ka snost no vog ob li ka na sta ve uti ču i dru gi, a ne sa mo pu ko teh no lo ški fak to ri (ob u če nost na stav ni ka da ko ri ste no vu teh no lo gi ju itd), re la tiv no br zo su se oko pri me ne ra ču na ra u na sta vi iz gra di la vi so ka oče ki va nja. Ona su po seb no bi la po drža na uvo đe njem mre žnih ala ta i ce lo vi tih e-learning si ste ma, čije zlat no do ba u srp skom škol stvu tek tre ba da na stu pi. Re flek se tih vi so kih oče ki va nja i da nas mo že mo da pre po zna mo u članci ma iz pe da go ške pe ri o di ke. Ve ći na ovih ra do va, na gla ša va ju ći mul ti me di jal ne mo guć no sti no vih teh no lo gi ja, nji ho vu in ter aktiv nost i/ili pri la go dlji vost po tre ba ma na stav nog pro ce sa, da je 13

2 pri kaz jed no stav no struk tu ri sa nih is tra ži va nja, 1 ko ji ma se upore đu ju efek ti tra di ci o nal ne i ra ču na ri ma po dr ža ne na sta ve, pri če mu re zul ta ti, mo glo bi se re ći oče ki va no, pred nost da ju ovom dru gom ob li ku. 2 Na ma ko ji do la zi mo iz te o rij skih hu ma ni stičkih di sci pli na, ova kva is tra ži va nja i nji ho vi na la zi mo gu de lo va ti pre te ra no jed no stav no; to ipak ne zna či da se ona ne ukla pa ju u glo bal ne tren do ve. Da nas se u či ta vom sve tu po ča so pi si ma ob ja vlju ju član ci i te mat ski blo ko vi po sve će ni e-learning si stemi ma, or ga ni zu ju se kon fe ren ci je o ko ri šće nju dru štve nih mre ža u obra zov nom pro ce su, a iz gle da da se čak i na ta ko uskim te mama kao što je ana li za efe ka ta pri me ne PowerPoint-a u osnov noj ško li, mo že iz gra di ti le pa aka dem ska ka ri je ra. Ova za pa ža nja nisu ov de da bi kri ti ko va la, sa ne kih umi šlje nih te o rij skih vi si na, ne pod no šlji vu la ko ću po me nu tih is tra ži va nja i nji ho vih na la za. Ali ta la ko ća uklju ču je je dan aspe kat na ko ji bi, sa sta no vi šta hu ma ni stičke fi lo zo fi je obra zo va nja, mo ra lo da se skre ne pa žnja. U pi ta nju je svo je vr sno funk ci o na li stičko skra ći va nje te o rij ske per spek ti ve. Ra ču nar ski di gi tal ni me di ji se po sma tra ju kao sredstva ko ja slu že na stav nom pro ce su. Svr ha pri me ne tih sred sta va je pre ma to me u sa mom na stav nom pro ce su, i ve ći na auto ra či ji su ra do vi ov de uze ti kao ilu stra ci ja, sve sni su pri ma ta te svr he i na nju iz ri či to uka zu ju. Po ne gde i za taj uvid se mo že iza bra ti je dan pri mer iz de ve de se tih go di na čak će se pro na ći i upo zore nje na ogra ni če nost pri me ne ra ču nar skih sred stava s ob zi rom na spe ci fič ne po tre be po je di nih na stav nih pred me ta, uz na gla šava nje da je za za do vo lje nje ne kih od tih po tre ba po de sni ji klasič ni pri stup na sta vi 3. U če mu se on da sa sto ji skra ći va nje per spek ti ve? Reč je, ukrat ko, o to me da na stav ni pro ces sam po se bi ni je svr ha, već sred stvo za ostva ri va nje od re đe nih ci lje va, sa svo je stra ne ja ko im preg nira nih vred no sti. Ti ci lje vi se ti ču sve snog uob li ča va nja ljud skog bi ća pre ma od re đe nom ide a lu, ono ga što su sta ri Gr ci ime no va li reč ju paideia, a Ri mlja ni pre ve li kao cultura. Ba ve ći se pri me 1 O na čel noj pro ble ma tič no sti me to do lo ških po la zi šta is tra ži va nja pri me ne obra zov nih teh no lo gi ja v. Da ni lo vić M., Va lja nost i po u zda nost re zul ta ta peda go ških is tra ži va nja pri me ne obra zov ne teh no lo gi je u na sta vi, Pedagogija br. 63(2), Be o grad 2008, str Živ ko vić Lj. i Jo va no vić S., Re a li za ci ja ob li ka i me to da ra da upo tre bom kom pju te ra u na sta vi ge o gra fi je, Zbor nik ra do va Pri rod no ma te ma tič kog fakulteta 54, 2006, str ; Cvje ti ća nin S. et al., Pri me na na sta ve po mo ću ra ču na ra u for mi ra nju zna nja uče ni ka tre ćeg raz re da o bilj ka ma li sto pad ne šu me, Pedagoška stvarnost br. 54(1-2), No vi Sad 2008, str ; Iv kov- Dži gur ski A. et al., Mo guć no sti pri me ne ra ču na ra u mo der noj na sta vi ge ogra fi je, Gla snik Srp skog ge o graf skog dru štva br. 89(1), Be o grad 2009, str ; Vla šić D., In ter net u na sta vi, Pedagoška stvarnost br. 56(1-2), No vi Sad 2010, str Sa vić D., Pri me na ra ču na ra u li kov nom obra zo va nju bu du ćih uči te lja, Nor ma br. 1(1), Som bor 1995, str

3 nom ra ču nar skih teh no lo gi ja u na sta vi, is tra ži va či se ba ve sredstvi ma sred sta va, a im pli ka ci ja tog pro sto du šnog teh no op ti mistič kog sta va je ste rav no du šnost pre ma pro pi ti va nju sa me svr he čak i ako se tim pro pi ti va njem ne pod ra zu me va ni ka kav tehno pe si mi stič ki ili teh no pa ra no ični 4 stav. U ovom sa op šte nju ne za stu pam ni teh no op ti mi stič ku ni teh no pe si mi stič ku, već kritič ku po zi ci ju, ko ja bi tre ba lo da omo gu ći na čel no po sta vlja nje pi ta nja o od no su di gi tal nih sred sta va i svr he obra zo va nja. Di gi tal na ra ču nar ska sred stva se u ve ći ni po me nu tih is tra ži va nja po sma tra ju sa mo kao sred stva. Sa jed ne stra ne, to iz gle da kao ve o ma is pra van stav, ko ji nas ču va od ap so lu ti za ci je sred sta va i ve ro va nja da se u nji ma na la zi ča rob ni šta pić za re ša va nje otvore nih, ne sa mo di dak tič kih, pro ble ma škol stva. Sa mo sred stva su prag ma tič ki otvo re na za raz li či te svr he ko je su nji ma na čel no teh no lo ški omo gu će ne, sa mo sred stva re kla mi ra ju svo ju ne utral nost pre ma pred sta va ma mo gu ćih svr ha. Ka da se sred stvi ma ba vi mo sa mo kao sred stvi ma, mi sli mo da smo vred no sno neu tral ni, što je, ka ko po vrh to ga ve ru je mo, dr ža nje ko je po go du je is tra ži va nju i nje go voj objek tiv no sti. Ov de ću osta vi ti po stra ni sum nju u to da li je vred no sna ne u tral nost uop šte mo gu ća, i ne im pli ku je li na iz gled ne u tral ni stav is tra ži va ča, u za vi sno sti od si tu a ci je, po zi ci ju ko ja afir mi še vred no sti ko je se ne do vo de u pi ta nje, upra vo za to što se ne do vo de u pi ta nje. Ve ći pro blem za ovo sta no vi šte je ste to što di gi tal ni ra ču narski me di ji ne mo gu da bu du sa mo sred stvo u ma lo čas na znače nom smi slu. Oni se ne mo gu ne u tral no za hva ta ti jer ni sa mi ni su ne u tral ni pre ma od no si ma u čo ve ko vom sve tu. Na pro tiv, oni me nja ju te od no se i uti ču na pro me nu uslo va pod ko ji ma sa vre me ni čo vek uop šte stu pa u od no se sa sve tom, sa dru gim čo ve kom i sa so bom sa mim. Da pot kre pim tvrd nju o uti ca ju medi ja na uslo ve čo ve ko vih od no sa, uka za ću na ne ke spe ci fič nosti me dij skog do ži vlja ja stvar no sti, od no sno do ži vlja ja me dij ski po sre do va ne (i me dij ski pro iz ve de ne!) stvar no sti. No vi di gi tal ni me di ji re or ga ni zu ju so ci jal ne in ter ak ci je i sla be ve zu iz me đu fi zičkog i so ci jal nog pro sto ra. Sve vi še je po slova ko ji ne zah te va ju tra di ci o nal no shva će no rad no me sto, sve vi še je po slo va ko ji se oba vlja ju mre žnom sa rad njom me đusob no uda lje nih uče sni ka, ko ji fi zički mo gu da se na la ze i na raz li či tim kon ti nen ti ma. Raz u me se, sve je vi še i po slo va ko jima se op slu žu je in fra struk tu ra neo p hod na za ta kvo dis lo ci ra nje de lat no sti. No vi pri vred ni od no si, ko ji su kon sti tu i sa ni no vim me di ji ma, na sta vlja ju da sa mi se be hra ne. Re or ga ni zo va no je i so ci jal no vre me; raz li ka iz me đu rad nog i slo bod nog vre me na je 4 Ros E., Kul tu ra i teh no lo gi ja, u: Tehnoskepticizam, pri re dila Ko picl V., Orphe us, No vi Sad 2007, str

4 sve poro zni ja, sa ten den ci jom da se rad no vre me pro ši ri na či tav dan ne kog po je din ca. Po ne ti po sao ku ći da nas je lak še ne go ika da ra ni je. Ali ni je sa mo pri vred na ak tiv nost za hva će na me dijskom tran sfor ma ci jom pro stor no-vre men skih uslo va. To va ži i za mno ge dru ge ob li ke ljud skog sa o bra ća nja; no vi me di ji su do ne slu će nih raz me ra po ja ča li efek te po ni šta va nja dis tan ce, ko jima je svo je vre me no pod strek da lo ot kri će te le gra fa i te le fo na. U užem pe da go škom kon tek stu, je dan od uči na ka upo tre be npr. mre žnih e-learning ala ta je ste re la ti vi zo va nje zna ča ja škol skog okru že nja. Uče nik mo že da ra di za dat ke sa svog ra ču na ra, kod ku će ili na ma ko jem me stu na ko jem mu je do stup na mre ža, u vre me ko je mu naj vi še od go va ra; raz li či ti uče ni ci pri stu pa ju e-learning alat ka ma sa raz li či tih me sta i u raz li či to vre me, i njiho va po ve za nost kao gru pe ko ja za jed no uči je sa mo vir tu el na, tj. za sno va na sa mo na teh no lo škoj mo guć no sti me di ja. Upo re do sa re la ti vi zo va njem zna ča ja pro stor ne i vre men ske distan ce, no vi me di ji omo gu ću ju ra ni je ne za mi sli vo lak i brz pristup obi lju in for ma ci ja to li ko lak i brz da sa da te in for ma ci je vi še i ne sti že mo da tran sfor mi še mo u zna nje, a to zna či da ne sti že mo da ih po ve že mo sa ce li nom svo je ži vot ne prak se, sa celi nom svo ga is ku stva. Do pi ta nja o to me da li je ono što pri ma mo kao in for ma ci ju uop šte vred no zna ti 5, ne uspe va mo ni da stig nemo, jer ne ma mo vre me na da se iz dvo ji mo, da se is klju či mo iz vr to gla vog to ka in for ma ci ja i raz mi sli mo o nji ho voj vred no sti i mo gu ćem zna če nju za na še is ku stvo. Uko li ko se, me đu tim, osnov ni smi sao obra zo va nja sa sto ji u bo ga će nju i una pre đi va nju in di vi du al nog is ku stva ta ko da ono us po sta vi ve zu sa is ku stvom za jed ni ce 6, on da je ja sno da se na ličje in for ma ci o nog pre o bilja u ko joj od ra sta ge ne ra ci ja di gi tal nih do mo ro da ca sa sto ji u sve pri met ni joj i sve opa sni joj dis pro por ci ji iz me đu teh no loških i an tro po lo ških po ten ci ja la. Ov de ću na ve sti sa mo jed nu ko mično-uz ne mi ru ju ću ilu stra ci ju te dis pro por ci je: Po čet kom de ve de se tih oba vlje no je jed no is tra ži va nje uče ni ka u Ka li for niji. Ono je po ka za lo da nji ho va spo sob nost za po ve zi va nje pa žnje na ča su tra je oko se dam mi nu ta. On da po či nju da se vr po lje na sto li ca ma i da zve ra ju na o ko lo. Na i me, na vi kli su da na ot pri li ke sva kih se dam mi nu ta ide pa u za za re kla me 7. Pro blem ko ji le ži u ogra ni če noj spo sob no sti čo ve ka da pra ti dina mi ku raz vo ja teh no lo gi ja su pre po zna li i ov da šnji is tra ži va či. Ta ko ne ki od njih skre ću pa žnju na to da vre me neo p hod no za čo ve kov nor ma lan raz voj ne mo že da se skra ti u me ri u ko joj to 5 Ga da mer H. G., Pohvala teoriji, Ok to ih, Pod go ri ca Djui Dž., Vas pi ta nje i de mo kra ti ja: Uvod u fi lo zo fi ju obra zo va nja, Obod, Ceti nje Erik sen T. H., Ti ra ni ja tre nut ka: Br zo i spo ro vre me u in for ma ci o nom društvu, Bi bli o te ka XX vek, Be o grad 2003, str

5 zah te va be sna br zi na pro me na od re đe nih raz vo jem teh no lo gije. 8 An tro po lo ški i teh no lo ški ča sov nik ni su me đu sob no usklađe ni. Na dru gom me stu, na gla ša va se da ap sor bo va nje po nuđe nih in for ma ci ja ote ža va sa jed ne stra ne nji ho va ne pre gled na ko li či na, a sa dru ge ne po zna va nje spe ci fič nog je zi ka i re to ri ke me di ja ko ji nam te in for ma ci je po sre du ju. 9 No vi me di ji ne uti ču sa mo na pro me ne uslo va pod ko ji ma opa ža mo stvar nost, ne go i na na či ne na ko je to opa ža nje stvar no sti dis kur ziv no ar ti ku liše mo. Me di ji zah te va ju od nas da po zna je mo nji ho ve po seb nosti, gra ma ti ku nji ho vog je zi ka i pra vi la nji ho ve re to ri ke. Dok su di gi tal ni do mo ro ci, de ca i mla di ko ji ne pam te vre me pre ra ču na ra i in ter ne ta, i ko ji su ne pre kid no umre že ni, adap ti ra ni npr. na ogra ni če nja Twittera, mi sta ri ji mo ra mo tek da se na vika va mo da sim bo li zam svo jih po ru ka ogra ni či mo na do pu šte nih 140 slov nih me sta. Da nas me dij ski ni su za sen če na sa mo sred stva i pro iz vo di masov ne kul tu re, već i pri rod ni objek ti, na pri mer pej za ži i ljud ska te la, ko ji nam se obra ća ju sa bil bor da i te le vi zij skih re kla ma. Me dij ski je za sen če no i naj o snov ni je sa o bra ća nje me đu lju dima, pa čak i oni, tra di ci o nal no kao vi ši shva će ni, umet nič ki ob li ci go vo ra. SMS i Facebook su me di ji ko ji ma se da nas iz raža va lju bav i po ve ra va in ti ma, ali i me di ji u ko ji ma se pu bli ku je po e zi ja. Sva ko dnev ni ži vot i nje go vi od no si po sta li su me dij sko tka nje u me ri ko je naj če šće ni smo ni sve sni, jer nam je po stala uobi ča je na. Na ve šću dve ilu stra ci je iz sop stve nog ži vot nog kru ga. Mo ja su pru ga po sla la je SMS si nu da po gle da fo to gra fije ko je mu je po sla la om. Ni šta čud no, osim što je sin u tom tre nut ku se deo pod istim kro vom, u so bi uda lje noj ne ko li ko ko ra ka. Ili, još dra stični je jed ne go di ne, na le to va nje ni sam po neo kom pju ter i pi sao sam u jed nu pa pir nu be le žni cu. Ka da sam za vr šio, pr vi re fleks mi je bio da to što sam na pi sao snimim, i uhva tio sam se be, za tre nu tak, u ne do u mi ci: ka ko se snima u sve sku! Od no si omo gu će ni no vim me di ji ma su po sta li deo na še sva ko dne vi ce. Put za olak ša va nje pro ble ma sa ko ji ma se su o ča va mo okru že ni no vim me di ji ma vi di se u po di za nju ni voa me dij ske pi sme no sti. Za la ga nje za obra zo va nje za me di je upra vlje no je ka raz vi janju spo sob no sti da se pot pu no ko mu ni ci ra u svim me dij skim for ma ma, da se raz u me ju, ko ri ste i kri tički pro ce nju ju po ru ke 8 Ne na dić M., Obra zo va nje, ti ra ni ja tre nut ka i pro me ne be snom br zi nom, Pedagogija br. 61(1), Be o grad 2006, str Bu la to vić Lj. et al., Me dij ska pi sme nost osno va uče nja u vre me nu di gi talnih teh no lo gi ja, u: Zbor nik ra do va 6. me đu na rod nog sim po zi ju ma Teh no logi ja, in for ma ti ka i obra zo va nje za dru štvo uče nja i zna nja, knji ga 1, pri re dio Da ni lo vić M., Ča čak, 3-5. jun 2011, str

6 me di ja 10, što bi tre ba lo da uklju ču je i spo sob nost pre po zna vanja sli ka sve ta kao ne sa mo me dij ski po sre do va nih, već i me di jima pro iz ve de nih. Iz ove per spek ti ve još ja sni je uvi đa mo ko li ko to ga pro pu šta da re gi stru je po zi ci ja ko ja se sred stvi ma di gi tal nih ra ču nar skih teh no lo gi ja obra ća kao sa mo sred stvi ma. Jer ta sred stva za pra vo me nja ju pri ro du obra zov nog pro ce sa, ka rak ter uče nja i zna nja, kao i iz raz osnov nih uslo va na še čo večno sti, na ko je je obra zo va nje uop šte usme re no. Ali po sta vi mo i to pi ta nje uko li ko ni su sa mo sred stva, da li no va di gi tal na ra ču nar ska sred stva me nja ju i osnov nu svr hu obra zo va nja? Ve ru jem da je od go vor na to pi ta nje od re čan, od no sno ve ru jem u de lo tvor nost osnov nih hu ma ni stičkih vred no sti ko je zah te vaju da od go vor na to pi ta nje osta ne od re čan, bez ob zi ra na moć teh no lo ških ino va ci ja. Iako no vi me di ji me nja ju ka rak ter na šeg opa ža nja sve ta, me nja ju na šu sli ku sve ta i ar ti ku la ci ju te sli ke iako, da kle, me nja ju sam naš svet u jed nom još su štin ski jem smi slu ne go što je za me na stvar no sti nje nim si mu la kru mom, neke kon stan te čo ve ko vog na či na po sto ja nja u sve tu osta ju ne taknu te. Osnov ne emo ci je će mo mo žda is ka zi va ti tvi tu ju ći, ali one će nas i da lje mo ti vi sa ti na de la nje i op šte nje sa dru gim lju di ma; to de la nje će se mo žda od vi ja ti u sve tu hi brid ne re al no sti, od nosno vir tu el no sti, ali će mo sa tim de la njem i ubu du će po ve zi vati svo je na de i bri ge; osta će, naj zad, ne tak nu ti obri si spe ci fično ljud skog ho ri zon ta unu tar ko ga se, kao ko načna bi ća, ori jen ti šemo u sve tu. A ka da je o od no su sred sta va i svr he reč po slu ži ću se is ka zom Kar la Ja sper sa, ko ji upu ću je na smi sao svih svr ha: uoči ti bi će, osve tli ti lju bav, po sti ći mir 11. Per spek ti va te svr he se ne mo že skra ti ti ni ka kvim sred stvi ma. LI TE RA TU RA: Bu la to vić Lj. et al., Me dij ska pi sme nost osno va uče nja u vre me nu di gi tal nih teh no lo gi ja, Zbor nik ra do va 6. me đu na rod nog sim po zi ju ma Teh no lo gi ja, in for ma ti ka i obra zo va nje za dru štvo uče nja i zna nja, knji ga 1, pri re dio Da ni lo vić M., Teh nič ki fa kul tet Ča čak, 3-5. jun 2011, str Cvje ti ća nin S. et al., Pri me na na sta ve po mo ću ra ču na ra u for mi ra nju zna nja uče ni ka tre ćeg raz re da o bilj ka ma li sto pad ne šu me, Pedagoška stvarnost br. 54(1-2), No vi Sad 2008, str Da ni lo vić M., Va lja nost i po u zda nost re zul ta ta pe da go ških is tra ži va nja pri me ne obra zov ne teh no lo gi je u na sta vi, Pedagogija br. 63(2), Be ograd 2008, str Zin do vić-vu ka di no vić G., Me dij ska pi sme nost: te o ri ja i prak sa, Zbornik Insti tu ta za pe da go ška is tra ži va nja br. 29, Be o grad 1997, str Ja spers K., Fi lo zo fi ja eg zi sten ci je; Uvod u fi lo zo fi ju, Pro sve ta, Be o grad 1973, str

7 Djui Dž., Vas pi ta nje i de mo kra ti ja: Uvod u fi lo zo fi ju obra zo va nja, Obod, Ce ti nje Erik sen T. H., Ti ra ni ja tre nut ka: Br zo i spo ro vre me u in for ma ci o nom društvu, Bi bli o te ka XX vek, Be o grad Ga da mer H. G., Pohvala teoriji, Ok to ih, Pod go ri ca Iv kov-dži gur ski A. et al., Mo guć no sti pri me ne ra ču na ra u mo der noj na sta vi ge o gra fi je, Gla snik Srp skog ge o graf skog dru štva br. 89(1), Beo grad 2009, str Ja spers K., Fi lo zo fi ja eg zi sten ci je; Uvod u fi lo zo fi ju, Pro sve ta, Be ograd Ne na dić M., Obra zo va nje, ti ra ni ja tre nut ka i pro me ne be snom br zinom, Pedagogija br. 61(1), Be o grad 2006, str Ros E., Kul tu ra i teh no lo gi ja, u: Tehnoskepticizam, pri re dio Ko picl V., No vi Sad 2007, str Sa vić D., Pri me na ra ču na ra u li kov nom obra zo va nju bu du ćih uči te lja, Nor ma br. 1(1), Som bor 1995, str Vla šić D., In ter net u na sta vi, Pedagoška stvarnost br. 56(1-2), No vi Sad 2010, str Zin do vić-vu ka di no vić G., Me dij ska pi sme nost: te o ri ja i prak sa, Zbornik In sti tu ta za pe da go ška is tra ži va nja br. 29, Be o grad 1997, str Živ ko vić Lj. i Jo va no vić S., Re a li za ci ja ob li ka i me to da ra da upo trebom kom pju te ra u na sta vi ge o gra fi je, Zbornik radova Prirodnomatema tič kog fa kul te ta 54, 2006, str Saša Radojčić University of Arts, Faculty of Fine Arts, Belgrade DIGITAL TOOLS AND THE PURPOSE OF EDUCATION Abstract The approach to contemporary digital media technologies has two general orientations - techno-optimistic and techno-pessimistic. The author takes a middle position and tries to bring together the arguments of the humanistic philosophy of education and media theory. New media influence our perception of reality and ability to articulate that perception, and thereby shape the reality itself. The educational system includes new media through the media education and its application as educational technology. The main postulates of this article are: (1) digital media technologies are not the purpose, but a tool in the educational process, (2) those tools influence changing of the educational process characteristics and (3) the specific purpose of humanistic education process is not lost despite those changes. Key words: New digital media, shaping reality through the media, the rhetoric of the media, the purpose of education 19