А Л Е К СА Н Д А Р П Е Т Р ОВ ЦР ЊАН СКИ И ОБ НО ВА ПЕ СНИЧ КОГ ЈЕ ЗИ КА У ДРУ ГОЈ ДЕ ЦЕ НИ ЈИ XX ВЕ КА СА Ж Е ТА К: У ра д у се ис т ра ж у је уло г

Транскрипт

1 А Л Е К СА Н Д А Р П Е Т Р ОВ ЦР ЊАН СКИ И ОБ НО ВА ПЕ СНИЧ КОГ ЈЕ ЗИ КА У ДРУ ГОЈ ДЕ ЦЕ НИ ЈИ XX ВЕ КА СА Ж Е ТА К: У ра д у се ис т ра ж у је уло г а М и ло ша Ц р њ а н ског у о б но ви с рп ског пе сн и ч ког је зи к а на к ра ју Пр вог све т ског ра т а и у п р ви м г о д и на ма по сле ње г о вог завр ше т к а, а у поређењу са с рпск и м песн и ч к и м је зиком к раја X I X и поче тка X X века. Посе бна паж ња се по све ћу је употре би ту ђи ца, што је била једна од бит них ка рак те рис т и к а с рп ске по е зи је г о д и не. Ук а зу је се да је Ц р њ а н ск и у по т ре бу с т ра н и х ре ч и к ри т и ко ва о ка о мо д у, за рат н у и по слератн у по е зи ју не о д г о в а р а ју ћу, н а зи в а ју ћ и је и л и т е р а р н и м ф р а ком. И Ц р њ а н ск и је ко ри с т ио т у ђи це, а л и знатно ређе и на ориг ина лн ији на чин, као у песми за српски језик не уобича је ног на сло ва Ми зе ра. КЉУЧ НЕ РЕ ЧИ: пе снич ки је зик, ту ђи це, мо да, об но ва песн и ч ког је зи к а д ру г е де це н и је X X в е к а, е т е ри з а м, с л и ке з а ви ч а ја, г р а дске с л и ке, м и з е р а, п р е т е ч а, а в а н г а р д а ше с т е и с ед ме децен ије XX ве ка. Цр њан ски и пе сни ци ње го ве модерни стичке генерације ( Вина вер, Раст ко Пе тро вић, а у тра га њу за древ ном ма тер њом ме лод ијом Мом ч и ло На с т а си је ви ћ), и ма л и су у об на в љ а њу песн и чког је зи ка сво је не по сред не п ре тход нике. Д раг иша Витошеви ћ с п равом ис т и че В о ји с л а в а И л и ћ а и к а о в е л и ког о б но ви т е љ а песн и чког је зи ка, и по ру га њу ста ром до бром до бу ко је мно ги жа ле, а и као п р е т е ч у но ви х мо де р н и х р а с по ло же њ а 1 : С об зи ром на прет ход ни ке, ко ји су се, сви од ре да, још од Сар ај л и је и Бр а н к а, по и г р а в а л и је зи ком (п а и г р а м а т и ком), у че м у је, 1 Дра ги ша Ви то ше вић, Срп ско пе сни штво , I, Бе о град 1975,

2 274 из у зме мо ли Ђор ђа Мар ко ви ћа Ко де ра, нај да ље оти шао Ла за Костић Во ји сла ву Или ћу ни је оста ло дру го до да је зи ку вра ти пра вил ност и озбиљ ност, чак из ве сну све ча ност. (...) Све то, гра матич ка и пе снич ка пи сме ност, зна ње за на та, осе ћа ње за об лик и за но ви је зик би ло је та ко нео че ки ва но и та ко до бро до шло, да је Во ји слав осво јио и кри ти ча ре и чи та о це. 2 Али и ве ћа упо тре ба стра них ре чи у по е зи ји по че ла је с Воји с л а в ом И л и ћем. Ра зма т ра ју ћ и ш та је то ш то су песн и ц и п р вог мо де р ног та ла са по сле И л и ћа ос т ва ри л и и ш т о би оп ра в да ло оно ч у ве но Ра к и ће во твр ђе ње да су они Нов је зик с но вим осе ћа јем да ли (пе сма Прела зно по ко ле ње 1919), Ви тошеви ћ се нароч ито зад ржао на њиховој те жњи за евро пе за ци јом срп ског пе сни штва. И упра во та те жња ка ве ли ким стра ним узо ри ма, на ко је их је усме ра ва ла и он да шња срп ска књи жев на кри ти ка, на ро чи то Бог дан По по вић, а и Ду чић у п ро г ра м ском т ек с т у Спо ме н и к Војисла ву и з 1902, и ма ла је ка о последи цу пра ву по пла ву ту ђи ца као јед ну од бит них ка рак те ри стика те па ра на сов ско- сим бо ли стич ке об но ве срп ског пе сничког језика. Но ви с по чет ка ве ка, а у пр вом ре ду Ду чић, знат но су прош и ри л и И л и ће в сп и с а к т у ђи ц а ( а л х и м и ч а р, х а р мон ија, а ко рд, ф он т а н, к а п р и с, к а рн ев а л). Не к и и р ан ије од ом аћ ен и п ес н и чк и на сло ви стра ног по ре кла, а ко ји се од но се на жан ро ве, при хва тил и су пе сн и ц и Мо де р не и њи хо во ко ри ш ће њ е п р е т во рил и у п раву књи жев ну мо ду (иди ла, еле ги ја, хим на, дра ма, пса лам...). А да сва ка ве за са прет ход ном по е зи јом ни је би ла од мах ни с а сви м п р е к и н у т а н и код м л а д и х пе сн и к а д ру г е де це н и је 20. ве к а све до ч и А н д ри ћев на слов Ex Pon to (1918) са стра ним из ра зом у из вор ном об ли ку. Ни је срп ска ни кључ на ре че ни ца у пр вом про грам ском текс т у Ц р ња н ског: A n d r ić est a r r ivè. 3 У т ој к ри т и ц и, ме ђу т и м, н и је реч о об но ви је зи ка не го јед ној од глав них та ча ка ње го вог пе сничког про гра ма: о но вој љу бав ној по е зи ји код Ан дри ћа у од но су на поезију т ог т ипа код Д уч ић а, Па н д ур овић а, Кор ол ије. А нд рићеву по е зи ју у од но с у н а п р е т ходн у одл ик у је е т е ри ч но с т. Ц р њ а н ск и има у Ли ри ци Ит а ке (1919) и пе сму са том стра ном ре чи у на сло ву, Ете ри зам. Ни је Ц р њан ск и сл у чај но т у pесм у по све тио Д ру г у Иви Ан дри ћу, свом пе снич ком ис пи сни ку и очи глед но исто ми шље ни ку. 4 2 Исто. 3 Алек сан дар Пе тров, По е зи ја Цр њан ског и срп ско пе сни штво (тре ће из дање), Сиг на ту ре, Бе о град 1997, 131; Ми лош Цр њан ски, Иво Ан дрић: Ex Pon to, К њи ж е в н и ј у г, 1919, год. 2, књ. III, св. 8, Сви ц и т а т и песама: М илош Ц рња нск и, Ли ри ка, Де ла М и ло ша Ц р ња н ског, том пр ви, књ. 1 4, Бе о град 1993.

3 Ц р њ а н ск и у п ри к а з у пе сн и ч ке к њи г е Д р а г о љу ба О б р а до вића Се н ке с у т о н а по на в љ а песн икове с т а в о ве о в а ж но с т и е к с т а зе, а л и с а д р ж и и к р и т и к у пе сн и ч ког је з и к а њ е г о в и х п р е тходн ик а, по с е б но Ра к и ћ а и П а н д у р о ви ћ а: Вр ло му је леп је зик у не ве за ним сти хо ви ма. Ште та што му ве тар још Хар мо нич но ду ва, и трн има ари ју. Ка ко би ле по пи сао он о тр ну, да се ко јом сре ћом не зна у Ва ље ву, шта је ари ја. 5 Пе сн и к ц и к л у с а Но в е с ен ке и љу ба в н и х пе с а ма у Ли р и ц и Ит а ке, а у том ци клу су и пе сме Се ре на та (1917), не за ме ра пе снику Се нк и с ут она у пот ребу с т ран и х реч и у на че л у не г о, у њи хо вом ко ри ш ће њу, у по д р а ж а в а њу оној од л и ц и п р е т ход не поезије коју на зи ва ли те рар ним фра ком. А под фраком под ра зу ме ва овешта ли стил, не функ ци о на лан речник и песнич ки је зик срп ске парна сов ске, херед ијанске по езије, п ре т во рен у мо д у, ша блон, к л и ше. Код Цр њан ског је, ме ђу тим, је зик у не ким пе сма ма нов и ете рич ни ји чак и у од но су на нај та на ни ју пред рат ну срп ску сим бо ли стич ку по е зи ју. Ули це код Цр њан ског, на при мер, на рочи то, ма да не са мо кад све тиљ ке си ну, као да стре ме да по ђу у ви си ну. А са ули ца ма се и цео град по и сто ве ћу је са пе сни ко вим ли цем, а пе сник осе ћа да има не ба без гра нич ну ноћ. Кад мах нем ру ком, не хо ти це, / но ве зве зде си ну. / Тад сја јан, ту жан, цео град, / ли чи на мо је ли це. // А да ме ви де сви у не бо иду, / по ули ци звезда и сре бра. / Ја сто јим рас пет сам на зи ду, / а Ме сец ми бла го про ба да ре бра ( На ули ци ). Сли чан је по сту пак и у пе сма ма у ко ји ма се сли ке за ви ча ја у к р ш т а ју с а г р а д с к и м с л ик а м а. У п рв и м с л ик ам а с е н ас л ућују од је ци гру бог се љач ког по ја ( Вој нич ка пе сма ), а у дру ги ма се п р е по зна ју но в е с ен ке њ е г о ви х у р ба н и х пе с а ма. Д у ша је мо ја бо гат се љак, пи јан ве се љак, / у за ви ча ју. / Ми лу је го лу же ну што спа ва, / твр до, ко пле ћа гој них кра ва, / у жи ту, куд но ћи пу не цр них вра на, / па да ју // (...) // Са мо у сну, ко Ме сец бле да / и та ко ко он неве се ла, / по све ту блу ди. Са же то је та кво укр шта ње у пе сми Срп на не бу : Ти не за бо ра вље на мо ја / на род ном по љу из не над на жен ка, / остај ми сен ка, сен ка. Да кле, и жен ка и сен ка. Ве не ц и јанска Мо ја пе сма Ц р њан ског и п ро с то ром с т раног г ра да оп ра вдав а, к а ко би в е р о в ат но с а м пе сн и к р е к а о, у пот р ебу стра них ре чи: гон до ла, кар не вал, ги тар... По с т а ви ћу, на к р а ју и п и т а њ е к а к в а је фу н к ц и ја с т р а не р е ч и у на сло ву чу ве не беч ке пе сме Цр њан ског, и то у ње ном нео до 5 М ил о ш Ц рњ а нс к и, Д р аг ољу б О бр а д ов и ћ : С е нке с ут он а, К њиж е вн и југ, 1919, год. 2, књ. III, св ,

4 ма ће ном о б л ик у М изера. Прив лач и паж њу т акође, у напомен и ис под те пе сме, још јед на ту ђи ца. Беч. У ре во лу ци ји, За студен те су, Иду Ло трин гер. Ако реч у на сло ву пе сме мо же да има зна чај ну пе снич ку функ ци ју, реч у на по ме ни те шко да, у на че лу, мо же да игра не ку по себ ну пе снич ку уло гу или је има ве о ма рет ко. Реч ре во лу ци ја у на по ме ни при ма се као са свим одо ма ће на реч, али ре чи сту ден те са, као ни ми зе ре, не ма у реч ни ци ма срп скохр ват ског књи жев ног је зи ка ни у реч ни ци ма стра них ре чи и из раза. Да ли по сто ји раз лог за што се Цр њан ски уме сто за ре чи студ е н т к и њ а или с т у д е н т и ц а од лу чио за стра ну реч? И за што за Беч л иј к у И д у Ло т ри н г е р н и је у по т ре био не мач к у реч ш т удент и н (stu den tin)? Мо гућ но је да с т удентеса у и та л и јан ском и ру м у н ском о бл ик у и м а фу н к ц и ју оне о би ч а в а њ а, по г о т о в о к а д а песн и к с а м ука зу је на Беч као жи вот ни про стор пе сме. Или реч с т у д е н т е с а са др жи кључ за реч м и з е р а? Да ли је Ц р њ а н ск и т а ко ђе п ри ме н ио по с т у па к оне о би ча в а њ а с т р а не р е ч и у срп ском је зи ку и у беч ком жи вот ном про сто ру та ко што се од лучио за очи глед но њен ро ман ски об лик? И, нај зад, кључ но пи та ње: шта за пра во та реч м и з е ра код Цр њан ског зна чи? Очи глед но да у Ми зе ри на гла сак ни је на бе ди и си ро ма штву, н и т и на по бу н и п р о т и в т ог с т а њ а, не г о на ж и в о т ној фи ло с о фи ји ч и ја је су ш т и на у од би ја њу бу р жо а ске д ру ш т ве не с ре ће, ол и че не у оној ис т ој ц и ви л и за ц и ји ко ју је пе сн и к по ри ца о и у сво ји м рат н и м, итач ким Ви дов дан ским пе сма ма. Н и је и ск ључ ено д а М из ер а и м а к њиже вн и и у м е тн и чк и кон т екс т ко ји мо же да до п ри не се т у ма че њу и ње ног на слова и целе пе сме. Мо г ућ но да је б еч к и с т уден т Ц рњ а нск и познав а о к ласи чн у м у зи к у и опе ру, па ве ро ват но и Ве р д и је вог На бу ка из го ди не. На кра ју пр вог де ла опе ре му шки лик Исма ел обра ћа се жен ском л и к у Ф е не н и ови м к а р а к т е ри с т и ч н и м р е ч и м а: M i s e r a, l a mor t i sal ve ra. Не срет ни це, љу бав ће те спа си ти. Мо жда и у на сло ву пе сме Цр њан ског ми зе ра има зна че ње не срет ни ца! Док је са стано ви шта за пад њач ког бур жо а ског дру штва сту ден те са била несретни ца, или јад ни ца, она је пре ма пе сни ко вом ту ма че њу би ла срет на. А ако се уз ди гла до го спе и по бур жо а ским нор ма ма би ла срет на, она је за пе сни ка по ста ла не срет ни ца, ми зе ра. Јер, да па ра фра зир а мо н а в е де не р е ч и и з л и б р е т а опе р е На бу ко (ау т о р Те н и с т о де Со ле ра): не срет ни цу са мо љу бав мо же да спа се. Ни јед на стра на реч у на сло ви ма и сти хо ви ма срп ске по е зи је пре Пр во га свет ског ра та, па ни пе сма Mi se re re Си ме Пан ду рови ћа из 1905, не мо же да се по ре ди са ми зе ром Цр њан ског, ни својом се ман тич ком сло же но шћу ни ти но ви ном у ко ри шће њу. А ве роват но ни јед на срп ска пе сма пр ве аван гар де у тој ме ри не прет хо ди 276

5 неком т р е н д у у св е тској поез ији пос ле по л а в е к а к а о М и з е р а Цр њан ског. Овом пе смом као да се опи су је пар чи ја је жи вот на фи ло с о фи ја у в р е ме Пр в о г а св е т ског ра т а би ла с л и ч на оној ко ја је би ла к а ра к т е ри с т и ч на з а пок ре т х ип ик а и з ше зде се т и х г о д и на X X в е к а. К ад а с а м А лен у Ги нз б е рг у у мојој б еог р а дској, зв ез д а рској ку ћи, на дан Алек сан дра Нев ског, 12. сеп тем бра го ди не, усме но п р е в е о М и з е ру н а ен глеск и јези к, песн и к а ме ри ч ке а в а н г а р де по сле Дру гог светскг ра та ре као ми је: Цр њан ски је и мој пре те ча и м но г и х пе сн и к а мо је г е не р а ц и је. Др Алек сан дар Н. Пе тров Ун и в е р зи т е т у Б е о г р а д у г о с т у ју ћ и п р о ф е с о р Уни вер зи тет у Пит сбур гу, САД са рад ник Цен тра за ру ске и ис точ но е вроп ске сту ди је ape sas hapt@hot mail.com 277