АУТОРИ ЛЕТОПИСА МИ РО СЛАВ АЛЕК СИЋ, ро ђен у Вр ба су. Ди пло ми рао је на К а т е д р и з а о п ш т у к њ и ж е в н о с т и т еор иј у к њ иж

Транскрипт

1 АУТОРИ ЛЕТОПИСА МИ РО СЛАВ АЛЕК СИЋ, ро ђен у Вр ба су. Ди пло ми рао је на К а т е д р и з а о п ш т у к њ и ж е в н о с т и т еор иј у к њ иж е вн ос т и Ф ил ол ош ко г фа к ул т е т а у Бе о г ра д у. П и ше по е зи ју, п р о зу и к њи жев н у к ри т и к у. К њи г е пе с а м а : З и г у р а т, 1986; По пик или чуг, 1990; Не м а в о д а, 1994; Оскуд но в р е м е, ДРА ГА НА БО ШКО ВИЋ, ро ђе на у Но вом Са ду. Ди пло ми рал а н а Од с е к у з а с рп ск у к њи же в но с т и је зи к Ф и ло з о ф ског ф а к у л т е т а у Но вом Са ду. Пи ше есе је, сту ди је, крат ке при че и кри ти ку. Књи га припо в е д а к а : Ф а у н о м е н о л о г и ја, СА ЊА ВЕ СЕ ЛИ НО ВИЋ, ро ђе на у Би је љи ни, БиХ. Сту дентк и њ а н а м а с т е р с т уд иј ам а Од с ек а з а с р п с к у к њ и ж е в н о с т и ј е з и к, н а Ф и л о з о фс ко м ф ак у лт ет у у Но в о м С ад у. П иш е п р оз у, с т уд ије, е с еје и к њи же в н у к ри т и к у, о б ја в љу је у пе ри о д и ц и. ВЕ СН А ГА Ј И Ћ, ро ђе на у Бе о г ра д у, од ра сла у Сме де ре ву, ж и ви у Но в о м С а д у. Ис т о р и ч а р к а ј е у м е т н о с т и, ш к о л о в а л а с е у Б е о г р а д у и С т ок хо л м у. П и ше н а у ч не р а до в е, е с е је и к ри т и ке и з о б л а с т и ис т орије у ме т но с т и, м у з е о ло г и је и с т у д и ја к у л т у р е, о б ја в љу је у пе ри о д и ц и. СЛАВ КО ГОР ДИЋ, ро ђен у Да бри ци код Сто ца, БиХ. Пи ше про зу, књи жев ну кри ти ку и есе ји сти ку. Од до је био глав ни и од г о вор н и у ред н и к Ле т о п и са, а до пот пред сед ник Ма ти це с рп ске. К њи г е п р озе: Вр хов ни сил ник, 1975; Д р уго л ице, 1998; Опит, 2004; Руб, Књи ге есе ја, кри ти ка и огле да: У в ид ик у с т их а, 1978; С л агање времена, 1983; Примарно и нијан са, 1985; По е зи ја и окруж је, 1988; Обра зац и чин огле ди о ро ма ну, 1995; Пе в ач Б о ш ка Пе т р о в и ћ а, 1998; Ог л е д и о Ве љ к у Пе т р о в и ћ у, 2000; Глав ни по сао, 2002; Пр оф ил и и с ит уац ије, 2004; Раз ме на да ро ва огле ди и за пи си о са вре ме ном срп ском пе сништву, 2006; Сав рем ен о с т и н ас л еђе, 2006; К р ит ичке ра зг л е дн иц е, 2008; Тра га ња и све до че ња, 2011; Огле ди о Иви Ан дри ћу, 2013; Срод ства и разд а љи н е о г л е д и и д н е в н и ч к и з а п и с и, 2014; Ос м а т р ач н и ц а к њи ж е в н е и оп ште те ме, При ре дио ви ше књи га срп ских пи са ца. 542

2 ЈО ВА Н Д Е Л И Ћ, р о ђ е н у Б о р ко ви ћ и м а код П л у ж и н а, Ц р н а Го р а. П и ше к њи же вн у к рит и к у и е с еје. О б јав љ ене к њи г е: К р и т и ч а ре в и п а ра док с и, 1980; Српск и надреализа м и роман, 1980; Пјесник Пат ет ике ум а (о п је сн иш т в у Пав ла По п ов ића), 1983; Т рад иц ија и Ву к Ст ефанов ић Ка р а џ и ћ, 1990; Ха з а р с ка п р и з м а т у м а ч е њ е п р о з е Ми л о р а д а Па в и ћ а, 1991; К њи ж е в н и п о г л е д и Да н и л а Ки ш а, 1995; К р о з п р о з у Да н и л а Ки ш а, 1997; О п о е з и ји и п о е т и ц и с рп с ке м о д е р н е, 2008; Иво Ан дрић мост и жр тва, 2011; Иван В. Ла л ић и њемачка л и р ика јед но ин т е р т е к с т у а л но и с т р а ж и в а њ е, При ре дио ви ше књи га срп ских пи са ца. ВЛА ДИ МИР ЈА ГЛИ ЧИЋ, ро ђен у Гор њој Са бан ти код Краг у је вц а. П и ш е п о е з и ј у, п р о з у и к њи же в н у к р и т и к у, п р е в о д и с р у с ко г, ф р а н ц у с ко г, е нг л ес ко г и н ем ачко г. К њ иг е п ес ам а : По гле дај дом свој (ко а у т о ри Ј. Ја н ко ви ћ и С. М и ле н и ћ), 1989; Из ван ума, 1991; Три оба ле (коаут о ри Ј. Ја нкови ћ и С. Ве л и ч ко ви ћ), 1991; Там ни врт, 1992; Уса м ље ни п у т н и к, 1994; По с л е р а т а, 1996; У го ра ма, 1996; С р б и ја з е м љ а, 1996; Се н ке у дво р и ш т у, 1996; Вре ло, 1997; Ми ла но вач к и м п у т е м, 1997; Не п о вра т но, 1998; Књи га о зло чи ну, 2001; Пре с у да, 2001; Пред ноћ, 2002; Немој да ме зо веш, 2002; Пре не го одем (из бор), 2005; Пе с ме (и з б ор, д во је зи ч но срп ско/ру ски) 2006; Ј ут р а, 2008; По с ед и, 2011; Стуб, 2013; Пр е д г р а ђ е хо р и зон т а, К њи г а п ри поведа к а: Ево мрт ав леж и м у зем љи Србији, Ро м а н и: С т а р а ц с а Пи в а р е, 2003; Hol l a n d e r, 2005; Ме с о је ђ е, 2006; Св е т л о с т и оч и ј у, При ре дио ви ше пе снич ких ан то ло ги ја. МИ ЛЕ НА КУ ЛИЋ, ро ђе на у Врбасу. Ди пло ми ра ла на Од секу за срп ску књи жев ност у Но вом Са ду, где је тре нут но по ха ђа ма стер с т у д и је. И н т е р е с у је с е з а т е о ри ју д р а м ск и х и по з о ри ш н и х у ме т но с т и, п и ше по е зи ју, е с е је и к ри т и к у. О б ја в љ е н а к њи г а : Ле т Ми н е р в и н е с о в е огле ди о по зо ри шној умет но сти, МИ ЛО ЛОМ ПАР, ро ђен у Бе о гра ду. Ба ви се књи жев ном истори јом и т е о ри јом, п и ше с т у д и је. Об ја в ље не к њи г е: О за в р ше т к у ро ма на (См исао зав рше тка у ро м а н у Д р у га к њи га Се о ба Ми ло ш а Ц р ња н с ког), 1995; Мо де р на в ре ме на у п ро з и Д ра г ише Вас ића, 1996; Ње гош и мо де р на, 1998; Ц рњанск и и Мефис тофе л (О скриве ној фи г у ри Ро ма на о Лон до ну ), 2000; Ап ол он ов и п у т о ка з и е с е ји о Ц р њ а н с ком, 2004; Мор ал ис т и чк и фраг мен ти, 2007; Не где на гра ни ци фи ло зо фи је и ли те ра ту ре о књиже в ној хе р ме не у т и ц и Ни ко ле Ми ло ше в и ћа, 2009; Ње го ше в о п ес н иш т в о, 2010; О т р а г и ч ком п е с н и к у, 2010; Д у х с а м о п о р и ц а њ а п р и л о г к р и т и ц и с рп с ке к ул т у р н е п о л и т и ке, 2011; По в р а т а к с рп с ком с т а н о в и ш т у?, интер вјуи, 2013; Похва ла не са вре ме но сти, 2016; По ли хи стор ска истражив а њ а,

3 Ј Е Л Е Н А М А РИ Ћ Е ВИ Ћ, р о ђ е н а г о д и не у К л а до ву. Ф и ло лог ср би ста, про у ча ва срп ску књи жев ност XVII и XVI II ве ка, као и аван гардн у и не о а в а н г а рд н у к њи же в но с т. П и ше по е зи ју, п р о з у, с т у д и је, е с е је и к ри т и к у. О б ја в љ е н а к њи г а : Ле г и т и м а ц и ја з а с и г н а л и з а м п ул с и р а њ е с и г н а л и з м а, СВЕ ТЛ А Н А М И Л А Ш И НО ВИ Ћ, р о ђе на у С у б о т и ц и. Ба ви се срп ском књи жев но шћу ХХ ве ка, пи ше сту ди је, есе је, огле де и књи жевн у к р и т и к у. О б ја в љ е не к њи г е: Чит а њ е с а в р е м е н е п р о з е (ко а у т о р к а Г. С а по ж н и че н ко), ; Ес е ји Мом ч и л а На с т а с и је в и ћ а, СА ЊА М И Л И Ћ, р о ђ е н а у Б е о г р а д у. Д и п ло м и р а л а н а Гру п и за ју го сло вен ске и оп шту књи жев ност Фи ло ло шког фа кул те та у Бе о град у. Нови н а р, п р а т и к њи же в но с т и у ме т но с т. Ра д и л а је По е т ск и т е а т а р Бе о гра да 202, ау тор је еми си је У пр вих пет Ра дио Бе о гра да 2, об ја вљује ин тер вјуе и при ка зе књи га и по зо ри шних пред ста ва у пе ри о ди ци. И ВА Н Н ЕГ РИШО РА Ц, р о ђ е н у Трс т ен ик у. П иш е п оез иј у, про зу, дра ме, сту ди је и књи жев ну кри ти ку. Од до го ди не био је гл а в н и и од г о в о р н и у р ед н и к Ле т о п и с а, а од апри ла је пред седн и к Ма т и це с рпске. К њиг е пес а ма: Т р ул а ја бу ка, 1981; Ра к ља р. Же л у да ц, 1983; Зе м љоп и с, 1986; Абра ка дабра, 1990; То п л о, х л ад н о, 1990; Хоп, 1993; Ве з н и ц и, 1995; Пр и л о з и, 2002; По т а ј н и к, 2007; Св е т и л н и к, 2010; Ка м е н а чтенија, 2013; Чте ни ја (из бор), 2015; Ма тич ни млеч, 2016; Изложба облака (из бор и но ве), Ро ман: Анђ е л и ум ир у, Дра ме: Ф р ед и ум ир е, 1987; Куц-куц, 1989; Ис тра га је у то ку, зар не?, 2000; Ви диш ли сви це на не бу?, Сту ди је: Ле ги ти мација за бес кућ ни ке. Срп ска нео а ван гардн а п о е з и ја п о е т и ч к и и д е н т и т е т и р а з л и ке, 1996; Ли р с ка а у р а Јо в а н а Д у ч и ћ а, Пр ед с ед н и к је Ур е ђи в ач ког од б о р а Срп с ке е нц ик л оп ед ије, том 1, књ. 1 2, , том 2, МИ ЛИ ВОЈ НЕ НИН, ро ђен у Ло ку, Шајкашка. Књижевни крит и чар и ис т о ри чар. Об ја в ље не к њи г е: С- аве т и к р и т и ке, с - око в и п о е з и је, 1990; Св е т и с л а в С т е ф а н о в и ћ п р е т е ч а м о д е р н и з м а, 1993; С ме ром и без ње, 1993; Су о ча ва ња, 1999; Ства ри ко је су про шле, 2003; Ста ри лисац, 2003; С л у ч а ј н а к њи г а ко л а ж о То д о р у Ма н ој л о в и ћ у, 2006; Срп ска п есн ичка мо де рна, 2006; Сит не књи ге о пре пи сци срп ских пи са ца, 2007; С л а т ка к њи га, 2008; Се да м бе л е ж а ка м а л а к њи га о Ц р ња н с ком, 2009; Са в и че н т а срп ск и к њи жев н и ц и ис ко са, 2010; Све т и м и р ис п а м т и ве ка фр а г м е н т и о Ла з и Ко с т и ћ у, 2011; С а в и ћ Ми л а н, 2011; Се д а м б р е ж у ља ка к њи га о Ц рња нс ком, 2013; С л а вн и Ша ј ка ш о Ла з и Ко с т и ћу, 2014; С л о в о т в р д о о п р е п и с ц и И л а р и о н а Р у в а р ц а, 2016; Св и м о ји б а н а т с к и п и с ц и п р ик а з е и п р и к а з и, 2016; Св е т и с л а в С т е ф а н о в и ћ, оп е т, 2016; 544

4 С р е т е н Ма р и ћ, 2017; С р п с к и х н ов ин а д од а т а к и д р у г и д о д а ц и, При р е д ио ви ше к њи г а и а н т о ло г и ја. ВА СА П А В КО ВИ Ћ, р о ђ е н у П а н че ву. П и ше по е зи ју, п р о з у, е с е је и к њи же в н у к ри т и к у. К њиг е пес ам а: Кал е и д о с коп, 1981; О п с е с и ја, 1985; Те ле сна страст, 1989; Ко нв е р з ија, 1994; Нес иг у рн о с т у т е кс т у, 1994; Књи га о ла с т а в и ца ма, 2000; По ма ло да ле ко, 2005; Ва т ре на л и н и ја (иза бра не и но ве пе сме), 2007; Е л е г ије и б ал ад е и з п р о ш л о г с т о л е ћ а, 2007; У в а р љи в ом ж и в о т у, 2012; Ма ј с т ор и п ев ач и к њиг а о д ан ос т и, Књи ге при ча: Мо н с т р ум и д р у ге ф и к ц и је, 1989; Ма ч и је оч и, 1994; Хи п н от ис а н, 1996; Б ож а нс ке к л опке, 2001; Пос л е д њи ш т и ћ е н и к н о ћ и, 2001; Гл и б Г и б р а л т а р а ф а н т а з м а, 2004; Мој жи вот на Мар су, 2005; Ц р нац у белој кош у љи, 2008; Де се т за м к и п ри че с т а рог адво ка т а, 2016; О ке а н Д у н а в п р и ч е и з п р и р о д е, Ро ма ни: Љу б а в н и ч к и д е ка м е р о н, 1998; Ме с е ц ја н у а р, 2002; До к т о р Б а т у т п р от и в н а д р и л е к а р а, Књи ге есе ја, студија и критика: Све стране света, 1991; Критички текс т о в и, 1997; Д у х мо де р н и з м а, 2001; Слат ки стрип, 2001; По глед на свет, 2002; Наш слат ки стрип, 2003; По г л е д к р оз п р о з у, 2006; Стих и сми сао е с е ји о с рп с к и м п е с н и ц и м а, 2010; Чо век и леп ти ри / Опис днев них лепт и ра Ср би је (коау т ор М. Ђу ри ћ), 2010; Пу с то ло в и не с п о е зи јом песници, к њи ге, п е с м е, 2015; Не о ч е к и в а н и п е с н и ц и, При ре дио ви ше књи га. Д Е ЈА Н П Е Т РОВИ Ћ, р ођен у О сијек у, Хр в ат ск а. Д и п ло м и ра о филозо фи ју на Фи ло зоф ском фа кул те ту у Бе о гра ду. Дво го дишње постд и п л о м с ке с т уд и је и з п ол ит и чк и х н а у к а з ав р ш и о н а Ун и в е р з и т е т у у Б о ло њи. Н а т р е ће м п р о г р а м у р а д ио Б е о г р а д а м у је е м и т о в а но око д в е с т о т и н е о с а м д е с е т е м и с и ја, у г л а в н о м и з о б л а с т и ф и л м а. Аут о р в иш е с т о т и на е сеја, аут орск и х и с т ру чн и х т екс т о в а, п рик аз а к њиг а, и нт е рвјуа, п ре во да и фи л м ск и х к ри т и к а. Об ја в ље не к њи г е: Асп е к т и г ло ба л и за ц и је, 2009; Да л е ко је Ха д е р с ф и л д, САША РАДОЈЧИЋ, рођен у Сомбо ру. Пи ше по е зи ју, књи жевн у к ри т и к у, с т у д и је, е с е је и п р е в о д и с не м ач ког. К њи г е пе с а м а : Уз а л уд сно в и, 1985; Ка ме р на м у з и ка, 1991; А ме р и ка и др у ге п е с ме, 1994; Еле г и је, н о к т у р н а, е т и д е, 2001; Че т и р и г о д и ш њ а д о б а, 2004; Па н о н с ке е т и д е, иза бра не и но ве пе сме, 2012; Cyber zen, 2013; Д уге и к р а т ке п е с м е, 2015; Сли ке и ре че ни це, Књи ге кри ти ка, есе ја и сту ди ја: Про в идни анђели, 2003; По е з и ја, в ре ме бу д у ће, 2003; Ни ш т а и п ра х ан т ро п о ло шк и п е с и м и з а м С т е р и ји н о г Да в о р ја, 2006; С т а п а њ е х о р и з о н а т а п е с н и ш т в о и ин тер пре та ци ја пе сни штва у фи лозофској херменеутици, 2010; Разумев ање и з б и в а ње ос н о в н и ч и н иоц и хе р м енеут ичког и с к у с т в а, 2011; Увод у ф и л о з о ф и ј у ум е т н о с т и, 2014; Реч по сле, 2015; Је дн а п ес м а х е рм ен е у т и ч к и и з г р е д и,

5 СЕ Л И М И Р РА Д У ЛО ВИ Ћ, рођен на Це т и њу, Ц р на Го ра. П и ше п о е з и ј у, е с е је и к њи же в н у к р и т и к у. Од је у п р а в н и к Биб л иот еке М а т и це с рп ске. К њи г е к ри т и к а и е с е ја : По в ој и ч л а н ц и, 1987; Св е т л о и з оч е в е ко л и б е o д у х о в н о с т и и к ул т у р и, Књи ге пе са ма: По с л е д њи да ни, 1986; Сан о п ра зни ни, 1993; У сјен ку ула зим, оче, 1995; По л и ц у но ћи (из бор), 1996; Са в и са с у н ч а н ог, с т ра ш н ог (иза бра не и но ве пе сме), 1999; Књи га оче ва (из бор), 2004; О тај ни ри зни ча ра свих су за, 2005; Где Бо гу се н а д а х (из бор), 2006; Као мир ни и све тли ве сник (и з а б р а не и но в е пе сме), 2008; Из в е ш т а ј и з з е м љ е ж и в и х (из бор), 2009; Сн о в и с в е т о г п у т н и ка, 2009; Пе с м а с о с т р в а с и р о ч а д и (иза бра не и но ве пе сме), 2010; Све тло и з оче ве ко л и бе (из бор), 2011; Под к и шом с уза с Па тмоса, 2012; О п ас т и ру и ка ме ну са се дам очи ју, 2015; Сен ка осмог ео на, 2016; Дах ма ле мо литве (иза бра не и но ве пе сме), Го ди не су му об ја вље на Иза бра на д е л а, I V. При ре дио ви ше књи га и ан то ло ги ја. Д РА Г И Ц А С ТО ЈА НО ВИ Ћ, р о ђ е н а у З р е њ а н и н у. П и ше по е зи ју и про зу. Књи га крат ких при ча: Цеп ел и н (коаут орк а А. Х ајд и н), Књи ге пе са ма: Те ско ба, 1984; Ку хињ ска ку ка ви ца, 1991; Раз го вор са Исидо ром, 1999; Гл а д н е и с п о в е с т и, 2005; Лит ер а рн и с н е г, 2015; Од(а)б р ан е п е с м е, ВИ ТО М И Р Т Е О ФИ ЛО ВИ Ћ, р ођ е н у Вр ч и н у код Б е о г р а д а. П и ше по е зи ју, п ро зу, есе је, афоризме и к њижевн у к рит ик у. К њига песама: Сун це и з н у т ра, К њи г е а фо ри за ма: До ле ц р ни п е т ак, 1978; При ме ри оп т и м и з м а, 1989; Д р ж а в н и ц и р к ус, 1989; Ср би и оста так све та, 2006; О р в е л н е ћ е п р о ћ и, Књи ге есе ја: Хи п е р б о р е ј ц и н а С у м а т р и, 2002; Есе ји о афо р и з м и ма, о ро ма н и ма, о п е с ма ма, Са с т а вио ат о ло г и је: Вра г и ш а л а п о л а с т о л е ћ а с рп с ко г с а т и р ич н о г а ф о р и з м а ( ), 2000; С л у ч а ј н и у з о р а к а н т о л о г и ја с а в ре м е н о г с а т и р и ч н о г е с е ја, 2006; Гор ки мед ме ди ја афо ри зми о но ви нар ству (ко а у тор Б. Јо ва но вић), ВЕ С Н А Т РИ Ј И Ћ, р о ђ е н а у К р а љ е ву. Д и п ло м и р а л а је с рп ск у књи жев ност и је зик са оп штом књи жев но шћу на Фи ло ло шком фа култ е т у у Б е о г р а д у, где је с а д а н а док т о р ск и м с т у д и ја м а. П и с а л а је т е к у ћу кри ти ку за днев ни лист Блиц од до го ди не. Пи ше сту ди је, есеје и књижев ну кри ти ку, об ја вљу је у књижев ној и на уч ној периодици. ВИ ЛИ ЈАМ ХО УП ХОЏ СОН (WIL LI AM HO PE HOD GSON, ) био је е н гле ск и ау т о р. Н а п и с а о је в е л и к и б р ој е с е ја, п ри по в е д а к а и ро ма на, пре те жно у жан ро ви ма хо ро ра и на уч не фан та сти ке. На почетку ка ри је ре ба вио се и по е зи јом, али му је ма ли број пе са ма об ја вљен пре смр ти. Жи вео је вр ло за ни мљив и бу ран жи вот бу ду ћи да је био море п ло вац од л и ко ван за хра брос т, ре ла т и в но успе шан фо то г раф, не ка вр с та 546

6 пре те че фит нес -ин струк то ра и власни ка Школе физичке културе у Блекб е р н у где је н у д ио л и ч но п ри л а г о ђ е не т р е н и н г е св о ји м по л а зн и ц и м а, а једном п ри л и ком је на с т у па о и с а ч у в е н и м Х а ри јем Ху д и н и јем. Ви л и ја м Хо уп Хоџ сон је по ги нуо пот крај Пр вог свет ског ра та у че тр де се тој го дини. На пи сао је ве ли ки број де ла ме ђу ко ји ма се из два ја ју те мат ски пове за не При че са Сар га шког мо ра и ро ма ни као што су The Bo ats of the G le n C a r r ig (1907), The Ho u se on the Bor der land (1908), те The Night Land (1912). При ча Дози ва ње у зо ру при па да упра во ци клу су При ча са Сарга шког мо ра и би ће об ја вље на у збир ци Глас у но ћи ко ју ћ е о бјав ит и но во сад ска из да вач ка ку ћа Ор фе лин. (И. Ц.) ИГОР ЦВИ ЈА НО ВИЋ, ро ђен у Ту зли, БиХ. За вр шио је основ не и ма г ис т а рске с т у д ије енглеског је зик а и к њи жев но с т и на Ф и ло з о ф ском ф а к у л т е т у у Но в ом С а д у. Б а ви п р е в о ђ е њ е м к њи г а с а в р е ме не а ме ри ч ке и е н гле ске к њи же в но с т и, к а о и не к њи же в н и х де л а с о ц и ја л не и н а у ч не т е ма т и ке. Об ја вио је п ре во де п р о зе Џо на Бар т а, Ен и Пру, Кри са Аба н и ја, Реј фа Лар се на, Ро ди ја Дој ла, Деј ви да Фо сте ра Во ла са и др. К А РЕН Ш А Х Н А ЗА РОВ ( К А РÉН Г Е ÓР Г И Е ВИ Ч Ш А Х Н А ЗÁ РОВ), р о ђен у К ра сно да ру, ССС Р. С о вје тск и и ру ск и р е д и т е љ, сце на ри с т а и п р о д у цен т. Од д и р ек т ор нај с т а ри је и нај в е ће ру ске п р о д у цен т ске к у ће Мо с фи л м. До би т н и к ви ше од че т р де с е т н а г р а д а н а н ај у глед н и ји м ру ск и м и св е т ск и м фи л м ск и м ф е с т и в а л и м а. Но си л а ц н ај ви ш и х ру ск и х д р ж а в н и х п ри зн а њ а. Де би т о в а о фи л мом До б р и ч и н е (1979) сни мље ним по по з о ри ш ном ко м а д у Ле о н и д а З о ри н а. Н ај в а ж н и ји фи л мо ви: Ми, џез е р и, Ку рир, Г р а д Н у л а, Ца р е у б и ц а, Иш ч е з л а и м п е р и ја, Пав иљ о н б р о ј шест, Бе ли ти гар, Ана Ка ре њи на се ћа ња Врон ског. (С. М.) Приредио Бранислав КАРАНОВИЋ 547