кон с т ру к ц и ји, п а т и ме и у Л а зи ће в ој с т у д и ји. Д р е в но н а че ло е с т е т и ке си ме т ри ч но с т сп р о в е де но је не с а мо

Транскрипт

1 кон с т ру к ц и ји, п а т и ме и у Л а зи ће в ој с т у д и ји. Д р е в но н а че ло е с т е т и ке си ме т ри ч но с т сп р о в е де но је не с а мо по с р ед с т в ом ју н а к а Но е м и с а, ду ал ног ме ди ју ма ко ји по ве зу је мит и исто ри ју, не го и кроз иде ју да се ар го на у ти ка по ро дич ног кла на од ви ја од Ис то ка пре ма За паду, супротно ар хе тип ском ша бло ну, ка ко би се тим раз ли чи тим сме ро ви ма об и стини ла си ме три ја спрам вер ти кал не осе Зе мље. Пр о с т о р но -в р е ме н ск и а спе к т с т и л ск и х фи г у р а ко је с е у Злат ном ру ну манифестују у ма кро струк тур ном сми слу (але го ри ја, сим бол, ирон и ја, п а р а б а з а), с јед не, и п р о ф е т ск и т он З л а т н о г р у н а, з а п и т а но с т н а д суд би ном чо ве ка ка о вр с т е ( Но ви Ва ви лон и л и Но ви Је ру са л и м?), с д ру г е с т р а не, п и т а њ а с у ко ја а к т и ви р а ју по с лед њ а д в а по гл а в љ а к њи г е. И а ко с е спор ад и чно з апаж а д испе р зи в но с т у и злаг ању, на гл и п р е ла зи с јед ног т е о р и ј с ко г ко н ц е п т а н а д р у г и, Л а з ић е в а к њиг а о б ил ује т еор и јс к и м и к њи же в н и м а с о ц и ја ц и ја м а ( Де ри д а, Б а ш л а р, Де М а н, Л и о т а р, Ло т м а н, Ви ко, Кри стал, Фок нер, Пруст, Ан дрић), јед на ко као и че стим екс курси м а по в о дом д ру г и х д и сц и п л и н а и к њи же в н и х де л а, св е до че ћ и т а ко о е ру д и ц и ји и б л и с т а в ом и н т е р п р е т а т и в ном д а ру св ог ау т ор а ; о т уд а јој се, крајње утемељено, може приписати ква литет locus -а amoenus -а књиже в но т е о ри ј ске и хе р ме не у т и ч ке м и с л и. В и о л е т а М И Т Р О ВИ Ћ Н Е ВИ Д ЉИ ВЕ ВЕ ЗЕ И З М Е ЂУ А М Е РИ Ч К Е И С РП С К Е К ЊИ Ж ЕВ НО СТ И Гор а н Ра д о њи ћ, Ф и кц ија, м ет а ф и к ц ија, н еф и к ц и ја, С л у ж б е н и г л а с н и к, Б е о г р а д Х р а б а н М а в а р у де с е т ом в е к у п и с а о је д а у ме т но с т и и м а ју не п р о ме н љи в а п р а ви л а ко ја, к а т е г о ри ч а н је, н и с у с т в о ри л и љу д и, не г о с у и х о т к р и л и он и н ај би с т р и ји п р едс т а вн иц и р од а. Д ак л е, у м е тн иц и, и п а к, зн ају неш т о више од о с т ал и х док о тк ри в а ју,, неп р оме нљив а п р авил а у про мен љи вој ствар но сти. Бо длер је то иш чи та вао из дво струке човеков е п р и р о д е, м а т е р и ја л н е ко ја је п р ом е нљ ив а и д ухо вн е која је в е чн а. Ис т р а ж у ју ћ и в е з е и з ме ђу с рп ске и а ме ри ч ке к њи же в но с т и ше з де с е т и х и с ед а мдес ет и х г од ин а X X в е к а, с а а кцен т ом н а р о м а н у, Го р а н Ра до њи ћ је ком п а р а т и в ном с т у д и јом Ф и кц и ја, м ет а ф и к ц ија, н еф и кц ија о тк рио в е з е ко је по к а з у ју по в е з а но с т н а јед ном ви ше м д у хов ном н и в оу и з ме ђу две књи жев но сти по ве за ност до које је дошло када су аутентични ствара о ци ре а го ва ли на, ипак, слич не дру штве не окол но сти. 513

2 О ри г и н а л н а и и но в а т и в н а ком п а р а т и в н а с т у д и ја (Јо в а н Де л и ћ) Го р а н а Ра до њи ћ а т а ко по к а з у је и мо г у ћ но с т и р о м а н а к а о ж а н р а. А р г у мент ов ано, с т у д и ја у т в р ђу је в р ед но с т с рп ске к њи жев но с т и на глоба лном н и в оу т а ко ш т о у т в р ђу је с л и чнос т и у моде л и м а п ри по в е д а њ а и ч и т а њ а с а р о м а н и м а а ме ри ч ке к њи же в но с т и. Ро м а н и с рп ске к њи же внос т и који су пред мет сту ди је су: Б а ш т а, п е п е о (1965) и Пе ш ч а н и к (1972) Да ни ла К иш а, Ход о ч аш ћ е Арс ен ија Њег о в а н а (1970) и Ка ко у п о ко ји т и в а м п и р а (1977 ) Б о ри сла в а Пе к и ћ а, Књи га о Бла му (1972) и Уп о т ре ба чо ве ка (1976) А ле к с а н д р а Ти ш ме. И з а ме р и ч ке к њи же в но с т и ау т о р с т у д и је с е б а в и сле де ћ и м р о ма н и ма: Pa le Fi re (Бле да в а т ра) Вла д и м и ра На б о ко в а (1962), Snow Whi te (Сн е ж а н а) До н а л д а Б а р т е л м и ја (1965), The Crying of Lot 49 (О бјав а б р оја 49) То м а с а П и н чо н а (1965 ), In Cold Blood (Х л а д н о к р в н о) Трум ан а К апот е а (1965), G ile s G oa t- B oy (Џајлс ко зар) Џо на Бар та (1966), Slaughter ho u se-five (Кла ни ца-пет ) Ку рта Во не га та (1969), Song of So lo mon (Со л о м о н о в а п е с м а) То ни Мо ри сон (1977). По сма тра ју ћи ре а ли за ци ју од ре ђе них књи жев них мо де ла у на ве ден и м р о м а н и м а и з пе ри о д а ше з де с е т и х и с е д а м де с е т и х г о д и н а X X в е к а у срп ској и аме ри ч кој к њи жев ност и, аутор ст уд ије жел и да отк рије ефекте ко ји се по с т и ж у т а к вом вр с т ом т ек с т о ва. Та ко ђе, ау т о ра и н т е ре су је ко је све кон цеп ц и је пос т мо де р н и зма по с т о је и да л и су све под јед на ко вред не.,,о п р е д и је л ио с а м с е, д а к ле, з а р о м а не и з д ви је к њи же в но с т и, и з д ви је тра ди ци је, срп ске и аме рич ке, у увје ре њу да се у тим тек сто ви ма мо гу с а г л е д а т и о с нов н и п р и н ц и п и к њиже вн ос т и у јед н ом п р е л а з н ом д о бу, ше зде се тих и се дам де се тих го ди на XX ви је ка. Ти прин ци пи до но се знач ај не п р о м је не у к њи же в но с т и и њи хо в а в а ж но с т и т р ај но с т у м но г о ме у т и ч у н а н а ше с х в а т а њ е к њи же в но с т и уоп ш т е. И з а б р а н и р ом ан и, може се ре ћи, по чи та но сти, по ко ли чи ни тек сто ва ко ји су о њи ма на пи са ни, већ су са да дио тра ди ци је, за јед нич ке и је дин стве не. 1 В е з е ко је је и с п и т и в а о Го р а н Ра д о њ и ћ н и с у н а с т а л е д и р е к тн и м у т и ц а ји м а н и а мери чк и х п ис ац а н а с рпске, а н и о б р атно. Пос т оји неш т о ш т о је ау т о р с т у д и је и ме но в а о к а о,, з а јед н и ч к а а т мо с ф е р а. У т у з а једн и ч к у а т мо с ф е ру, н а р а в но, у к љу че не с у в е р о в а т но и не ке д ру г е н а ц и о на лне к њи жевнос т и које н ису п редме т а нал и зе у овој с т у д и ји. Сл и ч но с т и и з ме ђу д ве к њи жев но с т и, ко је су бр ој не, г о во ре о по с т о ја њу,,з а јед н и ч ке ат мос фе ре, а раз ли ке све до че о ау тен тич но сти ма на ци о налних књижевно сти:,,ипак, има не што у том вре ме ну, ка ко у САД, та ко и у Ју го слави ји, ш т о г а ч и н и в е о м а спе ц и фи ч н и м... То је пе ри од сн а ж ног н ап р е тк а у свим сфе ра ма та да је до шло до по ди за ња жи вот ног стан дар да, мије ња ња на ви ка, ши ре ња еко ло шке сви је сти, раз во ја фе ми ни зма. На глобал ном пла ну, то је и до ба до та да не слу ће них до стиг ну ћа, као што је 1 Го р а н Ра д о њи ћ, Ф и к ц и ја, м е т а ф и к ц и ја, н е ф и к ц и ја, С л у ж б е н и гл а сн и к, Бе о град 2016,

3 од ла зак чо вје ка у све мир, на Мје сец. Но, исто та ко, то је и пе ри од бор бе за људ ска п рава, за ема н ц и па ц и ју на ц и ја и по је д и на ца, а л и и доба х ла дног ра т а, т рке у наору ж ав ању, к уба н ске к риз е, рат а у Вије тнам у, в ријеме к а д по сто ји страх од уни ште ња људске вр сте, страх који нимало није неоснован, јер је атом ска бом ба већ ко ри шће на...то је, да кле, и до ба стра ха, зеб ње, не повје р ењ а у сис т ем, у коме ис т ов р емено пос т о је и вјер ов ањ е у п р ог р е с и н е п о в ј е р е њ е у њ е г а. 2 Ерик Хоб сба ум у књи зи До б а е кс т р е м а, ч и ји на слов нас већ упу ћу је на ат мос фе ру у XX ве ку, на во ди ре чи по зна тих лич но сти о ве ку ко ји се у том тре нут ку окон ча вао. Јед на од тих лич ности је Је ху ди Ме њу хин, ко ји ка же: Ако бих мо рао да су ми рам XX век, ре као бих да је он по бу дио нај ве ће на де икад за че те у чо ве чан ству, и у н и ш т ио све и л у зи је и и де а ле. 3 Подељ ено с т, параноју, с т рахове, х ијат ус ко ји је на стао у XX ве ку у са мом чо ве ку, ре ги стро ва ће и ро ман, то чо веко во,,ча роб но огле да ло (Киш). Тер ми но ло шка забуна која је наста ла, пре него што је већина постмо де р н и з а м у з е л а к а о н ај св е о бу х в а т н и ји по ја м, св е до ч и л а је о с ло је вит о с т и ов ог к њи же в ног пе ри о д а, ко ја с е н и је д а л а и ме но в а т и т а ко л а ко. Пре не го ш то се усталио термин пост модернизам, теорет ичари, к рит ичари и исто ри ча ри књи жев но сти су покуша вали да ухвате у мрежу са различи тих стра на про ме ну ко ја је би ла флу ид на. Про ме на ко ја се од и гра вал а још у в ек п р ед њи хо ви ма оч и ма, о б у х в а т а л а је св е а спек т е к њижевног де ла од ре чи, пре ко ау то ра, ко ји се раз де лио на раз ли чи та ли ца у п р о це с у с т в а рањ а де ла и л и ча к не с т а ја о, до ч и т а о ца ко ји више н ије и ма о кла сич ну уло гу при ма о ца по руке, него се сме штао час у по зи ци ју су консти ту ен та де ла, час у по зи ци ју при ма о ца по ру ке ко ју је тре ба ло де шиф р о в а т и и по в е з а т и с а не к и м п р е тход н и м дел и м а, и /и л и с а с т в а рнош ћу ко ју је том по руком требало разоткрити. Сам појам читања је био доведен у пи та ње. Да би се утвр ди ло шта је то што је осво је но но ви на ма у ро ма ну, би ло је по треб но вра ти ти се на по чет ке и утвр ди ти књи жев ну ге не а логи ју ових но ви на, а он да на осно ву слич но сти утвр ди ти раз ли ке. Ови рома н и се, п ре све г а, осла ња ју на т е о риј ске по с т а в ке ру ског фор ма л и зма, а Џојс ов,, в ел ич а нс т в е н и по р а з ( Д а н и ло К и ш) и Пру с т о в а ис т р а ж и в а њ а не све сног с е ћ а њ а п р ед с т а в љ а ју р ома не скн и о снов р о ма н и ма ше зде с е т и х и с е д а м де с е т и х г о д и н а. Ме ђу т и м, у ло г а ко ја је у р о м а н и м а ше з де с е т и х и с е д а м де с е т и х г о д и н а до де љ е н а ч и т а о ц у п р а ви с у ш т и н ск у р а з л и к у у од носу на моде рн ис т и чк и рома н, на п риме р рома н Џој са, Пру с т а и Ж и да, к а же Го р а н Ра до њи ћ. Ра з л и ч и т и е ле ме н т и ме т а фи к ц и је омо г у ћ и л и с у п ри по ве да ч и ма да по ст и г н у п у но ћу ви ше знач но ст и п ри по ве дања. Роман и 2 Исто, Ери к Хо б с б а у м, Доб а е кст р ем а ( Ис т ор и ја к р а тко г X X в ека ), прев. Пре драг Ј. Мар ко вић, Де ре та, Бе о град 2004,

4 ов ог пе ри о д а т р а же н а ч и н д а по с т и г н у св е о бу х в ат н и ју с л и к у св ет а, а д а из бег ну ап со лут ни ре ла ти ви зам. Же ле да га је сум њу, а да, ипак, разо т к ри ју р а з л и ч и т е с ло је в е с т в а р но с т и. Од но с у ме т но с т и и с т вар но с т и по с т а је јед на од гла в н и х т е ма у р о ман има ов ог периода, к ако у с рп ској к њижевнос т и т ако и код а мери чк и х ау т о р а. У т о ме с е огле д а по т р е б а з а зн а ч ај н и ји м у че ш ће м у ме т но с т и у дру штве ним кре та њи ма. Та ко се од ви ја је дан про цес ко ји ће ау тор студи је де фи ни са ти као,,по мје ра ње фик ци је пре ма ствар но сти :,,Код Пеки ћа у ро ма ни ма Хо до ча шће Ар се ни ја Ње го ва на и Ка ко упо ко ји ти вамп и ра од но с т ек с т а п р е м а с т в а р но с т и п р о бле м а т и з у је с е, и з међу о с т алог, на ч и ном на ко ји се ко ри с т и јед на т ех н и ка, а то је об ја в љи ва ње п ронађеног ру ко пи са. С јед не стра не, то је ста ра књи жев на кон вен ци ја, те сто га упућу је н а фи к т и в но с т. С д ру г е с т р а не, ме ђу т и м, у о б а р о м а н а п ри р еђив ач је пот пи сан, то је Бо ри слав Пе кић. У Хо д о ч а ш ћ у се тек на кра ју ро ма на ви ди да је ри јеч о при ре ђе ном ру ко пи су. Ту нас при ре ђи вач оба вје шта ва к а ко је до ша о до ру ко п и са ко ји је на п и са о Ар се н и је, па к а ко је и з гле да ла А р с е н и је в а с о б а, з а т и м г о в о ри о и з м је н а м а ко је је и з в р ш ио н а ру ко п и с у итд. да кле, све су то по зна те кон вен ци је. Ипак, не ки еле мен ти чи не да с е с т в а р но с т и фи к ц и ја по ч и њу до д и ри в а т и. 4 Не ко л и ко п ит ањ а с е овде на ме ће. От куд по тре ба да се ау тор скло ни са сце не и да се по ја ви у уло зи при ре ђи ва ча тек ста? Шта то мо же да ка же о про це су чи та ња? Да ли је ов а к ви м к њи же в н и м мо де лом до ш ло до по н и ш т а в а њ а и л и а фи р м а ц и је с т в а р а л ач ке л и ч но с т и? С а ови м по с лед њи м п и т а њ е м је у д у б о кој в е зи и п и т а њ е мо г у ћ но с т и до л а ск а до ис т ине о дог ађ ајим а и з п р ош лос т и. То је за јед нич ка те ма ових ро ма на. Јед на ко као што ће Киш по ку ша ти да сн а г ом фи к ц и је и до к у ме н т а р а з о т к ри је св е т св ог ју н а к а у Пе ш ч а н и к у, та ко ће Курт Во не гат у ро ма ну Кла ни ца-пет г о в о ри т и о до г а ђ а ју ко ји је,,не мо гу ће испри ча ти :,,Имати при чу зна чи не ка ко осми сли ти тра у мат и ч но иск ус т в о. И а ко је емо т и в но т е ж и ш т е н а б ом б а р до в ању Д р ез ден а, са мог тог до га ђа ја го то во да не ма у књи зи ди рект но му је по све ће но ве о ма ма ло тек ста, али је за то све што се на ла зи у књи зи оби ље же но тим до га ђа јем. Упра во то од су ство глав ног до га ђа ја чи ни да се све што се нала зи у тек сту са гле да ва у од но су на тај до га ђај, и сви еле мен ти по ста ју у из ви је сном сми слу су ге сти је, фраг мен ти ко ји сто је умје сто јед ног ужасног ис ку ства ко је је не мо гу ће ис при ча ти. 5 Го ран Ра до њић на ла зи па ра ле ле из ме ђу две књи жев но сти и на план у ме ш а њ а ж а н р о в а, ко л а ж и р а њ а ко је је б л и ско с е н зи би л и т е т у но ви х ч и т а л а ц а ; з а т и м, а п с о рп ц и ја к њиже вн и х мо де л а ко ји с е т р а д и ц и о н а л но см а т р а ју н и ж и м и п ри п а д а ју по п у л а р ној к у л т у ри, ш т о је, у о сно ви, по ме р а њ е с а пе ри ф е ри је к а це н т ру, а ш т о т а ко ђ е н а л а зи св о ју п а р а ле л у у Г. Ра до њић, нав. де ло, Исто, 111.

5 чо в е ко в ом п р е л а ск у с а пе ри ф ерије к а цент ру. Н иједна нав едена о с обина н и је но ви н а у к њи же в но с т и, а л и с у у ов ом пе ри о д у до би ле н а и н т е н зите ту. Све то слу жи да се дру га чи је опа жа ствар ност, од но сно да се опа жа по мо де ли ма фик ци је. Шта зна чи опа жа ти ствар ност по мо де ли ма фикци је? Бу ду ћи да је ро ман хи брид на књи жев на фор ма и фор ма ко ја има н ајв е ћу спо с о б но с т а п с о рп ц ије с т в а рно с т и, у п р а в о а п с о р б о в а њ е по ја в а с а м а р г и не и и з с т в а р но с т и уоп ш т е омо г у ћ а в а р а з у ме в а њ е с т в а р но с т и. Го ран Ра до њић је овом сту ди јом, чи ни нам се, ус пео да, до во де ћи у ве зу две књи жев но сти, до ка же да је књи жев ност не са мо пра ти ла проме н у ко ја с е од и г р а в а ла у св е т у нег о је налази ла и к љу ч з а о т к љу ча в а њ е те ствар но сти. За та кво от кљу ча ва ње ствар но сти је био по тре бан ванр ед н и с т в а р а л а ц и в а н р ед н и ч и т а л а ц. Х и пе р п р о с т о р, к а ко но в о н а с т а ле окол но сти са ви ше цен та ра на зи ва Фре де рик Џеј мсон, зах те вао је раз вије н и ју пе р цеп ц и ју: Под ра зу ме ва м п ри т о ме да м и са м и, људск и субјект и ко ји су се на шли у том но вом про сто ру, ни смо др жа ли ко рак са тим разво јем: до го д и ла се м у та ц и ја објек та ко ју до са д н и је п ра т и ла од го ва ра ју ћа м у т а ц и ја с у бје кт а ; још не пос ед ујемо пе рце пт и вно о руђ е које би било до ра сло том но вом хи пер про сто ру, ка ко ћу га зва ти, де лом за то што су н аш е п е рц е пт и вн е н ав ике ф о р м ир ан е у о н ој с т ар ијој в рс т и п р ос т ор а ко ју сам на звао про сто ром ви со ког мо дер ни зма. 6 О р а з л и ц и у к в а н т и т е т у и з ме ђу д в е к њи же в но с т и ко је с у п р ед ме т ко м п а р а т и в н е а н а л и з е у о в ој с т у д и ји с е м о ж е г о в о р и т и, а л и о н и ж е м к в а л и т е т у с рп ске к њи же в но с т и не мо же би т и г о в о р а. А ко с у по с т о ја л и пе ри о д и к а д а с у к њи же в н а п у л си р а њ а у с рп ској к њи же в но с т и би л а п а ра ле л на он и м ист раж ив ањима на глоба лном н и воу, к а же Го ра н Ра до њи ћ, он да је овај пе ри од сва ка ко је дан од њих. Да ли је ова ква књи жев ност елит и с т и ч к а? Мож д а. У св а ком с л у ч а ју, ов а к в а в р с т а к њи же в нос т и з а хт ев а с т р п љи в ог, п а ж љи в ог и ком пет ен тног ч ит аоц а. З а р и ч ит ањ е ж ив от а не з а х т е в а т о ис т о? О в а с т у д и ја, и з ме ђу о с т а лог, по к а з у је к а ко је до ш ло до јед ног т а к в ог п ри б л и ж а в а њ а фи к ц и је с т в а р но с т и. Не н а д СТА НО Ј Е ВИ Ћ 6 Ф р е д е р и к Џе ј м с о н, По с т м о д е р н и з а м у к а с н о м к а п и т а л и з м у, прев. С. Аша нин и Б. Дво р ник, КIZ Art press, Бе о град 1985,