к риву љу оп а д ањ а е мот и вне бл искос т и с а р о д и т е љи м а, т а ко је о т в о р е но п ри к а з а о и од но с п р е м а е р о т ском мо т и

Транскрипт

1 к риву љу оп а д ањ а е мот и вне бл искос т и с а р о д и т е љи м а, т а ко је о т в о р е но п ри к а з а о и од но с п р е м а е р о т ском мо т и ву. Не к а ко мо р а л и с т и н а л а ж у, у зна к у а ске т ске у з д р ж а но с т и и св е де но с т и на брач н у в е р но с т, в ећ к а к а в је у ствар но сти. По те сту ко ји је у књи жев ну ми сао уве ла Вир џи ни ја Вулф да је мо де ран онај ро ман ко ји не мо же да се пре при ча, ро ман Ми ла на То дор о в а је п ра ви обра з а ц мо де р но с т и. Не мо же да се п ре п ри ча. Је д и н и на ч и н да се то учи ни био би пре при ча ва ње фраг ме на та ре дом, а то не би би ло п р е п ри ч а в а њ е р о м а н а в е ћ њ е г о в а р е кон с т ру к ц и ја д ру г и м р е ч и м а. Не ма т у с а мо ж а ла з а п у но к рвн и м ж и в о т ом, ко л и ко з а и з г у бљ е н и м ен ту зи ја змом. По сто ја ње се пре тво ри ло у си ву сва ко дне вицу, са повреме ним из ле ти ма у по вр шна чул на за до вољ ства. Ни је ви ше реч о недостојно с т и св а ко д не в и це, о њ е ној св еде нос т и н а л а к а з а д о в о љ с т в а, в е ћ и о не до сти жно сти чак и те, обич не сва ко дне ви це, ко ја под ра зу ме ва бар једн о с т а в а н р е д о с л е д с т в а р и. Ре д о с л е д м а л и х с т в а р и je ме та фо ра спо кој не и склад не сва ко дневи це. Шт о је т а к в а св а ко д не ви ц а ви ше с а н не г о ја в а к ри в е с у т а ко з в а не ве ли ке при че круп ни исто риј ски до га ђа ји ко ји су из не ве ри ли очек и в а њ а. Ро м а н М и л а н а То до р о в а н а м о т к ри в а д а с у по е т и к а и е не р г и ја ж и во т а од по с т о ја н и је г ра ђе не г о ла н ц и с т е г а и услов но с т и, да о судбин и ма лих љу ди од лу чу ју, бар до не кле, и они са ми. У сим фо ни ји сва ко дневи це ни ко ни је са мо слу ша лац. В и т о м и р Т Е О ФИ ЛО ВИ Ћ 504 МИ ЛАН ШЕ ВИЋ ПР ВИ ПУТ НА ТЛУ К ЊИ Ж ЕВ Н Е ИСТО РИ Ј Е З о р и ц а Х а џ и ћ, О Ми л а н у Ше в и ћ у, Ака дем ска књи га, Но ви Сад 2017 Но в а к њи г а З о ри це Х а џ и ћ О Ми л а н у Ше в и ћ у (А к а де м ск а к њи г а, Но ви Сад 2017) сим бо ли зу је, пре свега, ауторкину чврсту намеру да укаже на на су шну по тре бу за ре ва ло ри за ци јом бо га тог и ра зно вр сног књижевног оп у са заборав љеног ис т ори ча ра к њи жев но с т и и пе да г о г а М и ла на Ше ви ћа, јер, ка ко ис ти че Зо ри ца Ха џић у по го во ру сво јој књи зи: Ње го ви п р е г о р и у ч у в а њу и с а к у п љ а њу д о к умен ат а, и нт ер ес а н тн и и з н ач ајн и у ви д и, см и с а о з а дет а љ, в ел и ке и мале т еме посв ећене в ел ик и м и мал и м људ има, ч ине в аж а н п рилог п р оуча в ању ис т орије с рпске к њижевнос т и (стр. 205). У ис т о ри ји с рп ске к њи же в но с т и и ме М и л а н а Ше ви ћ а ( ) је два да се по ми ње, а о ње м у као пе да го г у из у зе т но ма ло је пи сано. Д руг им

2 р е ч и м а, к а ко у п р ед г о в о ру ов ој к њи зи под в л а ч и и ау т о р к а, н и је т е ш ко уо чи ти ве ли ку, мо же се чак ре ћи и огром ну, не сра зме ру оног што се да нас у на уч ним кру го ви ма зна о Ми ла ну Ше ви ћу и оно га што је ура дио. Ше ви ћу је у н а у ч ној и к у л т у рној ја внос т и н а т е р е т с т ав љ ан а св ојев рсн а све стра на не ком пе тент ност, одно сно замерана му је непотребна ширин а у пољу н а у чног де ло в а њ а ко ја је, по м и ш љ е њу с т ру ч њ а к а (С ке р л и ћ а, п р е сви х), в о д и л а ко б ној р а с п л ин у т о с т и с т в ар ал ачког з амах а. Међут и м, ову Ше ви ће ву м а н у З о ри ц а Х а џ и ћ, с д ру г е с т р а не, ви д и к а о њ е г о ву нај ве ћу пред ност: Не ис црп ни рад ни елан и ши ро ко по ље на уч ног де лова ња, зна ње не ко ли ко је зи ка, ван ред не осо би не ко ји ма че сто прети расп л ин ут о с т, је с у бил е одл ик а М и л а н а Шев ић а (10). Уп р ав о т а њ ег ов а све стра ност иза зи ва ла је осу ду и по до зре ње од стра не ака демских књижев н и х к руг ова, у п рвом ред у Јована Ске р л ића и браће Попови ћ, Богдана и Па вла. Сто га не тре ба да нас чу ди чи ње ни ца да се у Скер ли ће вој Истори ји но ви је срп ске књи жев но с т и из го ди не, ко ја је ду го у на шој нау ч ној јав но ст и ва ж и ла за не п ри ко сно ве н у, ра до ви М и ла на Ше ви ћа на ла зе са мо у спи ску ли те ра ту ре, а о њи ма у са мој књи зи не ма ни по ме на. На ме ће се пи та ње за што је то та ко? Скло ни смо да по ве ру је мо да је н ај т ач н и ји од г о в о р, до д у ше м но г о г о д и н а к а сн и је, к а д а в е ћ н и С ке р л и ћ а н и Ше ви ћ а н и је би ло ме ђу ж и ви м а, д а о још је д а н ко смо по л и т а у срп ској књи жев но сти, Ми лан Кашанин, и то у сво јој мо жда и нај зна чајни јој књи зи, С уд б и н е и љу д и, која је о бја в љ ен а г о д и не. У т е к с т у Про клетство талента, Кашанин ви ди Скерлића као неког ко ни по приро ди ни по вас пи та њу ни је био учен чо век, јер је во лео чи та ти, пи са ти, го во ри ти, а не учи ти. Увек се ви ше ди вио бор ци ма не го пе сни ци ма, пропаг а т о ри ма не г о м и сл и о ц и ма, од ве л и к и х к њи жев но с т и по зна ва о је са мо фран цу ску, а та ко се и по на шао као да по сто је са мо две књи жев но сти, ф р а н ц у ск а и с рп ск а. О в е л и к и м пе сн и ц и м а ( Ра д и че ви ћ, Ко с т и ћ, Д у ч и ћ, Д и с) г о в о р ио је не по в о љ но, а ф а в о р и з ов а о је о с р ед њ е п е с н и ке ( Ко с т а Аб р а ше ви ћ, Пр о к а Јов к и ћ). К а ш а н и н м у је н ај ви ше з а ме р а о д а је по п у с тљи в п р е м а п и сц у с ко ји м де л и по л и т и ч ке и де је, а ис т о в р е ме но не м и ло с р д а н п р е м а оном ч и је и де је не де л и. Уп р а в о у ов и м К а ш а н и но в и м опа ска ма на Скер ли ћев ра чун ле жи, по на шем ми шље њу, и основ ни узрок Скер ли ће вог пре ћут ки ва ња Шевиће вог плодног књижевног рада. С друг е с т р а не, Ше ви ћ н и је м но г о б о љ е п р о ш а о н и у Де р е т и ће в ој Ис т о р и ји срп ске књи жев но с т и (1983), ко ја г а је ком п ле т но п ре ћу т а ла. К ако уочава З о ри ц а Х а џ и ћ, је д и н и ис т о ри ч а р к њи же в но с т и ко ји је по зн а в а о и, ш т о је још ва жни је, ува жа вао де ло Ми ла на Ше ви ћа био је Бо ри вој Ма рин ковић, ко ји је у ви ше на вра та, пи шу ћи о Ше ви ћу у По ли т и ци, ск ре тао па ж њу на у ч ној јав но ст и да је у п ра во Ше ви ћ от к рио из вор Ву ко вој п ричи Свијет у се не мо же уго ди ти у де лу Јо ха на Пе те ра Хе бе ла, а у ли сту До с и т и је, у ко јем је об ја вљен пре вод са не мач ког и Ше ви ће ве док тор ске те зе о До сит е ју, у к а з а о је на д ра г о це не Ше ви ће ве на по ре да се од з а б о ра ва са ч у ва ју 505

3 р е т ке к њиг е. Уп р а в о н а ов ај с е г мен т по т р е б е з а ко н ач н и м в р еднов ањ е м и р е в ал ор из ац ијом Шев ић ев ог п р е г а лн и ч ког р а д а у о б л а с т и и с т о р и је књи жев но сти на до ве за ла се овом књи гом и Зо ри ца Ха џић. Бо ри вој Ма рин ко вић и Зо ри ца Ха џић на сто је да по ка жу да је Шевићев доп рино с ис т орији к њи жевнос т и, иа ко т ен ден ц и о зно п р е ћу т к и в а н у нау ч н и м к руг овима, несу мњи в. А кценат с т а в љ а ју на ње г о во на с т о ја ње д а с а ч у в а и п ри к у п и до к у ме н т а, у к а же н а де т а љ е, не по зн а т е ру ко п и с е, с а ч у в а од з а б о р а в а (п р е св е г а з а х в а љу ју ћ и с а к у п љ е н и м и п ри р е ђ е н и м п ре п и ска ма с рп ск и х п и са ца у пе рио д и ц и) се ћа ња о л и ч но с т и ма и де л и ма утка ним у исто ри ју срп ске књи жев но сти и кул ту ре. Чи тав жи вот по светио је са ку пља њу рет ких из дања, руко писа, пи са ма, ча со пи са, ма ње по знат и х би о г ра ф ск и х и би бл и о г ра ф ск и х де т а љ а о по зна т и м и ма њ е по зна т и м пи сци ма. Ме ђу тим, оно што се кроз ње гов жи вот и рад по ка за ло као не ка в р с т а њ е г о в ог л и ч ног ус у д а је с т е ч и њ е н и ц а д а је м а ло т о г а ус пе о д а о б ја ви. Пр е м а т о ме, в е ћ и н а д р а г о це н и х по д а т а к а ко је је т о ком ж и в о т а прикупио о Његошу, Змају, Лази Костићу, Ђури Јакшићу и многим друг и м к њи же в н и ц и м а до д а н а с с т о ји а р х и ви р а н а у Р у ко п и сном оде љ е њу М а т и це с рп ске че к а ју ћ и св ог е в е н т у а л ног и з д а в а ч а. Бри жљи вим ду го го ди шњим истражи ва њем бо га те ар хи ве Ру коп и с н о г од е љ е њ а М а т и ц е с р п с к е, ко ј а ј ој ј е о тк р ил а м н ог е Шев ић ев е з а б о р а в љ е не ру ко п и с е и п и см а ко ја је р а з ме њи в а о с а п р ед с т а в н и ц и м а н а у чне и к њиже вне ја внос т и у н апору д а неш т о од п рик уп љ ене г р ађ е и з д а, т е т о ком д у г и х и п лод н и х р а зг о в о р а ко је је у пе ри о д у и з ме ђу и г о д и не в о д и л а у Б е о г р а д у с а си ном М и л а н а Ше ви ћ а Д уш аном и њ е г о в о м ж е н о м М ил о м, п от о м и о п с е ж н и м и з д а в а ч к и м п о д у х в а т о м п ри р е ђи в а њ а Ше ви ће ви х Дн е вн ика, а на по слет ку и књи гом О Мил ан у Ше в и ћ у, Зо ри ца Ха џић ус пе ла је да скре не па жњу на за бо рављеног Шеви ћа и ње гов не ма ли до при нос исто ри ји срп ске књи жев но сти. Зо ри ца Хаџић ре ги стро ва ла је Шеви ћев по ку шај ба вље ња Ње гоше ви м де лом, о т к ри в ш и у Р у ко п и сном оде љ е њу М а т и це с рп ске ч и т а ву фа сц и к л у п у н у г ра ђе ко ју је Ше ви ћ г о д и на ма са к у п љ а о о овом вел ик ан у с рп ске к њи же в но с т и. У н а у ц и о к њи же в но с т и ов а ч и њ е н и ц а о Ше ви ћу н ије би л а по зн ат а до појав е ов е к њи г е, пош т о је з а ж ив от а о бјавио св ег а пар тек сто ва о Ње го шу (од то га два у Дел у и Ле т о п и с у Ма т и ц е с рп с ке). Ка ко уо ча ва Зо ри ца Ха џић, са др жај фа сци кле о Ње го шу не сум њи во сведо чи да је Ше вић о Ње го шу ви ше знао не го што је за жи во та об ја вио. Ов де до ла зи мо и до пр ве тач ке спо ти ца ња ка да је у пи та њу рад на от кри ва њу Ше ви ће вог до при но са раз во ју исто ри је срп ске књи жев но сти. Реч је о некој вр сти усу да ко ја је Ше ви ћа пра ти ла цео ње гов жи вот, јер, ка ко је то у овој књи зи уо чи ла и Зо ри ца Ха џић, Ше вић за жи во та ни је ус пео да из да ни мо но гра фи ју Мла ди Змај, ко ју је бри жљи во, као до бар по зна вал а ц и т у м ач З м а је в е по е зи је п ри п р е м ио, а с л и ч н а с уд би н а з а де си л а је и ње го ве три књи ге пре пи ске. 506

4 К а о п ри р е ђи в ач п р е п и ске ме ђу с рп ск и м п и сц и м а, спо р а д и ч но с е ја вљао у пе ри о ди ци, а ма ло је по зна та чи ње ни ца, ко ју је у овој књи зи, и з ме ђу о с т а лог, р асв етл ил а З ори ц а Х аџ и ћ, д а је Шеви ћ з а ш т а мп у и м а о спре мље не чак три књи ге пре пи ске (Змај, Ђу ра Јак шић и Сте ван Вла дисла в Ка ћа н ск и). Је д и но је к њи г а посвећена п реп исц и Ст евана Влад ислава К а ћ а н ског у гле д а л а св е тло с т д а н а и т о т ек г о д и не, зн а ч и т ри де с е т г о д и н а н а кон п ри р е ђи в а че в е см р т и ( З о ри ц а Х а џ и ћ је у ов ој к њи зи д а л а де та љан пре глед све три књи ге пре пи ски). Н и ш т а б о љ е Ше ви ћ н и је п р о ша о н и с а п р о учав ањ ем с т в аралаш т в а Бра н к а Ра д и че ви ћ а и Ла з е Ко с т и ћ а, на ш т а т акође у к а з у је З о ри ца Х а џ и ћ у по гла вљи ма О Бран ку Ра ди че ви ћу и О Ла зи Ко сти ћу. По с е б н у п а ж њу т р е б а о б р а т и т и н а по гл а в љ е Пр о ф е с о р и у че н и к Ми лан Ше вић и Јо ван Скер лић, у ко јем ау тор ка ове књи ге кроз низ п ри ме р а и а не г до т а о т к ри в а д а ов а не т р пе љи в о с т т р а је м а л т е не ч и т а в с т в а р а л ач к и и ж и в о т н и в е к о б о ји це а к т е р а : Док је у г и м н а зи ји Ше ви ћ искористио професорску пози цију и био је ди ни професор који ће Скерли ћу из срп ског да ти нај сла би ју оце ну, та ко ће ка сни је и Скер лић из своје к њи жев не и на у ч не бу си је оце њи ва т и оно ш т о ра д и ње г ов нек адаш њи п р о ф е с о р к а о и с т о р и ч а р к њи же вно с т и н ајс л абијом оценом (69). Не тре ба нам, дакле, бо љи до каз, од но сно по твр да ко ли ко је Кашанин малте не хи ру шки прецизно сагле дао и оценио Скерлића као књижевног крити ча ра у сво јој књи зи Суд би не и љу ди. Дру ги Ше ви ћев ка мен спо ти ца ња би ла је ње го ва соп стве на не хајност да ли ће не што на пи са ти до кра ја. Стал но је оду го вла чио, ка ко је т о п ри ме т и л а и З о ри ц а Х а џ и ћ п р оу ч ав ајућ и дод ир е М ил ан а Шевић а с а Њ е г о ше м, Бр а н ком Ра д и че в ић е м и Л аз ом Кос т ић е м к а о и у с л уч ају Њ е г о ш а и Ра д и че ви ћ а, Ше ви ћ, ко ји је п а ж љи в о ис т р а ж и в а о де ло Л а з е Ко с т и ћ а, с а к у п љ а о и п ри р е ђи в а о њ е г о в е ш т а м п а не пе сме, ч ин и с е н ије и ма о на ме ру да п ише и о бјав љује о њ ег о вом де л у. Ет о, з ак ључ ил и бисмо, и основ ног раз ло га за што је Ше ви ће во де ло до да нас оста ло ра су то по ф р а г ме н т и м а. Ме ђу т и м, не т р е б а з а б о р а ви т и н и ч и њ е н и ц у ч и тљи ву и з њ е г ов е п р еп иске с а у гледн и м и зд ав ачк и м к у ћ ам а и в о де ћ и м љу д и м а и з света књижевности (нпр. Мла ден Ле ско вац, Ва са Ста јић, Вељко Петровић, Јо ван Мак си мо вић), да је ве ћи на оног што је ну дио за штам пу одби ја на или услед не га тив не ре цен зи је или, што је че шћи слу чај, услед лич ног ани мо зи те та пре ма са мом Ше ви ћу, од но сно ње го вом космополитс ком с т в а р а л ач ком з а м а х у. О вд е д ол а з имо д о с в о је в р с н е а н а ло г и је с а с уд би ном Мом ч и л а Н а с т а си је ви ћ а. Ст в аралачк и д у х ов ог пе сн и к а з а с т и р е св е по зна т е т ра г о в е л ирике, п р о з е и д р а ме, оп и р е с е св а ком по к у ш а ју св р с т а в а њ а у по зн а т е ок ви р е, и з м и че св а кој а м би ц и ји ло г и ч ке к њи же в не ис т о ри је. Н а п а д и н а њ е г ов књи жев ни опус ко ји су до ла зи ли са свих стра на би ли су естет ске и иде 507

5 о ло ш ке п ри р о де. И з д а в а ч и с у од би ја л и д а ш т а м п а ју њ е г о в е к њи г е 1, поз о р и ш н е т р у п е д а и зв од е њ е г ов е д р ам е 2, док кри ти ча ри углав ном (с и з узе тком бл иск и х п ријат ељ а Ст а н и с ла в а Винавера и Исидор е Сек ул и ћ) н и с у н а л а зи л и леп и х р еч и з а њ ег ов а дел а. Пр е м а т о ме, р а з у м љи в о је д а је Н ас т ас ије в и ћ в е о м а м а л о у т и ц а о н а п р о ф и л т а д а ш њ е г к њ иж е вн о г ж и в о т а. Те к по с ле г о д и не и з в е сн и к њи же в н и к ру г о ви с х в а т а ју д а у не д ру на ше л и т е ра т у ре по с т о ји пе сн и к ко ји још н и је до вољно о тк ривен и ч ије пе сн и ч ке в р ед но с т и с е т ек н а с л у ћу ју. 3 Сл и ч н а с уд би н а, по к а з а л и смо, з а де си л а је и М и л а н а Ше ви ћ а, а по ја в а З о ри це Х а џ и ћ и њ е н и х н а по р а н а р е в а лориз ац ији њ ег ов ог с т в ар ал ач ког оп у с а ко ји с е оч и т а в а ју п р в ен с т в е но к р о з њ ен п ри р е ђи в ач к и р а д н а Ше ви ће ви м Дн е вн иц им а, те кроз ау тор ски рад на овој књи зи ко јом по ку ша ва да ра све тли основ ни и мп улс Шевићевог к њижевног рада 4, наг ове ш т а ва на м да и ње г о во вре ме тек до ла зи. Д р С в е т л а н а Љ. М И Л А Ш И НО ВИ Ћ на уч ни са рад ник Ма ти ца срп ска, Но ви Сад Оде ље ње за књи жев ност и је зик Ле т о п и с М а т и ц е с р п с ке s m i l a si n o v m a t i c a s r p s k a.o r g. r s 508 ГОР ЊИ И ДО ЊИ ТЕКСТ З о р и ц а Х а џ и ћ, О Ми л а н у Ше в и ћ у, Ака дем ска књи га, Но ви Сад 2017 Те ш ко д а је у с рпској к њиже внос т и, до п р е не к у г о д и н у, по с т о ја л а ве ћа не сра зме ра из ме ђу оно га што је не ко ура дио и оно га што се о ње му зна, као што је то био слу чај са Ми ла ном Ше ви ћем! Ис пи су јем ову ограду до пре не ку го ди ну јер се да нас о Ше ви ћу и зна и пи ше. На и ме, у 1 Срп ск а к њи жев на з а д ру г а г о д и не н и је п ри х в а т и ла да бу де и з да в ач з б и р ке п р и п о в е д а к а Х р о н и к а м о је в а р о ш и. 2 Бе о град ска опе ра још го ди не му зич ку дра му Међ ул уш ко б л аг о н и је у в р с т и л а у с в ој р е д о в а н г о д и ш њи р е п е р т о а р, а п о т п у н о и с т о п о с т у п и о је и ан самбл На род ног по зо ри шта у слу ча ју дра ме Не д о з в а н и. 3 Бо ри слав Ми хај ло вић увр стио га је у сво ју Ан т о л о г и ј у п е с н и ка и з м еђ у два ра та, ч у в е н а ед и ц и ја С р п с к а к њи же в н о с т у с т о к њи г а о б ја в љу је и з б о р њ е г о в и х д е л а, а њ е г о в е п е с м е з а у з и м а ј у з н а ч ај н о м е с т о и у А н т о л о г и ји с р п с ке п о е з и је Зо ра на М и ш и ћ а, и з да ва ч и по ч и њу да ш т а м па ју ње г о ва де ла, а позориш не тру пе да из во де ње го ве дра ме. 4 Гл е д а ј у ћ и р е з и г н и р а н о н а с в е с т р а н е о ко с е б е н е х а ја н од н о с и н с т и т у ц и ја п р е ма ру ко п и си ма, пе ри о д и ц и, с т а ри м к њи г а ма, ч и н ио је св е да с т а њ е по пра ви. Јав но је по ку шао да опо ме не на ја ва шлук и не хај пре ма оно ме што је на ша к њи же в н а и с т о р и ја (163).