А У Т О Р И Л Е Т О П И С А Н А ТА Ш А А Н ЂЕ Л КО ВИ Ћ, р о ђе на у Б е о г ра д у. Д и п лом ирала (20 01), м а г и с т ри р а л а ( ) и

Транскрипт

1 А У Т О Р И Л Е Т О П И С А Н А ТА Ш А А Н ЂЕ Л КО ВИ Ћ, р о ђе на у Б е о г ра д у. Д и п лом ирала (20 01), м а г и с т ри р а л а ( ) и од б р а н и л а док т о р ск у д и с е р т ац ију Одно с к а р не в а л и з а ц и је и о б л и ко в а њ а и де н т и т е т а у Дн е в н и к у о Ча р н о је в и ћ у и Д р у г ој к њи з и Се о ба Ми ло ша Цр њан ског и европ ски кон текст (2015) на Филоло ш ком фак улт ет у у Беог ра д у. П ише к њижевн у к рит ик у, објав љује у пе ри о д и ц и. ДУ ШАН БА ЊЕ ГЛАВ, ро ђен у Вр ба су. Сту дент је основ них а к а д е м с к и х с т у д и ја с р п с ке к њиже внос т и н а Ф и л о з о ф с ком ф а к у л т е т у Ун и в е р зи т е т а у Но в ом С а д у. П и ше п р о з у и е с е је. О б ја вио но в е л у Подн е б е с је у он лајн ча со пи су Култ, А Л Е К СА Н Д А Р Б Ј Е ЛО Г Р Л И Ћ ( З р е њ а н и н, ). П и с а о је п р о з у и е с е је, п р е в о д ио с е н гле ског. К њи г е п ри по в е д а к а : Д р а ж е њ е х и п от а л а м у с а и д р у г е п р и ч е, 1994; К р аке н: н ов е л е љуб ав и и т аји нс т в а, 1996; А н он им у с, 2005; Тем е љ н а о пц ија, 2007; Ци т а д е л а, Књи ге е с еја : Нев ид љив и а р х и п е л а г, 1994; Т р и е с е ја: о з д у х а ћ у п р ип ов ед ањ а, Ро ман: Б р а з и л с к и а кв а р е л, Пре во ди: Мон те гју Ро удз Џејмс, К њи г а о д у х о в и м а, при че, 1998, 2006; Тим Паркс, Ус ијањ е, ро ман, 2003; Ро берт Џејмс Во лер, Хи ља д у се о с к и х п у т е в а, ро ман, 2004; До рис Ле синг, Лон дон ске ски це, при че, 2009; Пи тер Хобс, У воћ ња ку, ла ста ви це, роман, М И ЉА Н А ГЛ И Г О РИ Ј Е ВИ Ћ, р о ђ е н а у Н и ш у. З а в р ш и л а је Фи ло зоф ски фа кул тет. Пи ше по е зи ју и ба ви се глу мом. Игра ла у ви ше п р ед с т а в а, а пе сме о б ја в љу је у пе ри о д и ц и. М И Х А Л ГЛО ВИ Њ С К И ( M ICH A Ł G Ł OW I Ń SK I ), р ођ е н у Вар ша ви, Пољ ска. Про зни писац, есе јиста, исто ри чар и те о ре ти чар књиж е в н о с т и, у р а нг у п р оф ес ор а у н ив е рз и т е т а д у г о г о д и ш њ и с а р а д н и к И нс т ит ут а з а к њ и ж е в н о с т По љ с к е а к а д е м и ј е н а у к а, ч л а н Уд р у ж е њ а пољ ских пи са ца, ре дов ни члан Ака де ми је умет но сти и Пољ ске ака дем и је н а у к а и d o c t o r h o n o r i s c a u s a б р ој н и х у н и в е р з и т е т а. До б и т н и к је н и з а по љ ск и х н а г р а д а, и Хе р де р о в е н а г р а де, к а о јед но од де це сп а с е не 363

2 из вар шав ског ге та. Ау тор је ви ше на уч них пу бли ка ци ја, а од пре из весног в р е ме н а и п р о зн и х, к а о и о би м не ау т обиог р афије Круг стра но сти и р а з г о в о р а - р е ке с а Гже г о же м В олов це м Не п р е д в и ђ е н о в р е м е. Ве ћ и н а њ е г о ви х н а у ч н и х и у ме т н и ч к и х де л а п р е в о ђ е н а је н а б р ој не је зи ке, и з м еђ у о с т а л и х и н а с р пс к и. Пос е бн о м ајс т о р с т в о је и с п о љ и о у к њ и з и При ви ђе ња и фи гу ре. Ма ли есе ји (Б. Р.) М И Л А Н Г Р О МО ВИ Ћ, р о ђ е н у Ч ач к у. С т у де н т док т о рск и х с т уд ија с р п с ко г јез ик а и к њ иж е в н ос т и н а Ф ил оз о фс ко м ф ак у лт ет у у Но в ом С а д у, где је а н г а жо в а н к а о ис т р а ж и в ач -п ри п р а в н и к н а К а т е д ри з а с рп ск у к њи же в но с т. П и ше поезију, п р о з у, е с е је и к ри т и к у. О б ја в љу је у пер иод иц и и н а л ит ер а рн и м с ајт ов им а и б лог ов им а. Аут о р је к њиг е на уч них есе ја За пи си из сту дент ског до ма пре ма есе ји ма о књи жевн о с т и, При ре дио је из бор из по ет ског ства ра ла штва мла дих чач а н ск и х пе сн и к а У а р м и р а н и м с л о г о в и м а, ЈО ВА Н Д Е Л И Ћ, р о ђ е н у Б о р ко ви ћ и м а код П л у ж и н а, Ц р н а Го ра. Пи ше књи жев ну кри ти ку и есе је, до пи сни је члан САНУ. Објављене књи ге: К р и т и ч а р е в и п а р а д о к с и, 1980; Срп с к и н а д р е а л и з а м и р о м а н, 1980; Пје с н и к Па т е т и ке ум а (о п је с н и ш т в у Па в л а По п о в и ћ а), 1983; Т р а д и ц и ја и В у к С т е ф а н о в и ћ Ка р а џ и ћ, 1990; Ха з а р с ка п р и з м а т у м а ч е њ е п р о з е Ми л о р а д а Па в и ћ а, 1991; К њи ж е в н и п о г л е д и Да н и л а Ки ш а, 1995; Кроз прозу Данила Киша, 1997; О пое зи ји и по е ти ци срп ске мо дерне, 2008; Иво Ан дрић мост и жр тва, 2011; Иван В. Ла лић и ње мач ка л и р и ка је д н о и н т е р т е к с т у а л н о и с т р а ж и в а њ е, При ре дио ви ше књи га срп ских пи са ца. ВА СИ ЛИ ЈЕ Ђ. КРЕ СТИЋ, ро ђен у Ђа ли код Но вог Кне жевц а. Ис т о р и ч а р, у ж а с п е ц и ја лн о с т с р п с ко -х р в а т с к и од н о с и и и с т о р и ја Ср ба и Хр ва та у Хр ват ској у ХIХ и ХХ ве ку, ака де мик. Об ја вље не књиге: Х р в а т с к о - у г а рс к а н аг о дб а г од и н е, 1969; Ис т о р и ј а с р п с к е штам пе у Угар ској , 1980; Ис т о р и ја с р п с ко г н ар од а (г р уп а ау то ра, књ. V, том 2: Од пр вог устан ка до Бер лин ског кон гре са ), 1981; Исто ри ја срп ског на ро да (гру па ау то ра, књ. VI, том 1: Од Бер линс ко г ко н г р е с а д о у је д и њ е њ а ), 1983; Срп с ко -х р в а т с к и о д н о с и и ју го сло вен ска иде ја , 1983; Срп ско -хр ват ски од но си и ју госло вен ска идеја у дру гој по ло вини ХIХ ве ка, 1988; Исто ри ја Ср ба у Хр ватс кој и С л а в о н и ји , 1991; Из и с т о р и је Ср ба и с рп с ко -х р в а т с к и х од но са, 1994; Ср би и Хр ва т и уз ро ц и с у ко ба, 1997; Ге но ц и дом до Ве л и ке Х р в а т с ке, 1998; З н ам ен ит и Срб и о Х р в ат и м а, 1999; Би скуп Штро смаје р у с в е т л у н о в и х и з в о р а, 2002; Из п р о ш л о с т и Ср е м а, Б ачке и Б ан ат а, 2003; Б и с к у п Шт р о с м а је р Х р в а т, в е л и ко х р в а т и л и Ј у г о с л о в е н, 2006; Ја ш а То м и ћ п о л и т и ч к и п о рт р е т ( ), 2006; Дос ије о г ен ез и 364

3 г е н о ц и д а н а д С рб и м а у Н Д Х, 2009; К н е з Ми л о ш О б р е н о в и ћ и Ђ а ко в а б у н а, 2009; Ис т о р и ч а р у в р е м е н у п р е л ом н и х и с уд б и н с к и х о д л у ка, 2011; Х р в а т с ке п р е т е н з и је н а Во ј в од ин у и Б ос н у и Хе р ц е г о в и н у о д д о да нас, 2012; Ср би у Угар ској: , 2013; Пр и л о з и з а н о в и ј у и с т о р и ј у СА Н У (о м е м о ра н д у м у, САН У и ње н ом р уков одс т в у), 2014; Ау строу г а р с ка г р а ђ а о Ује д и ње н ој ом л ад ин и с рп с кој, 2015; З ап а мћ ењ а, 2016; О називу језика у прошлости Хр ватске, 2017; Знаме ни ти Ср би о Хр ва тима, 2017; Ве л и ко х р в а т с ке п рет е нз ије н а Војв о д ин у, Бо с н у и Хе р це го в и н у, 2017; Ме м о р а нд ум С А Н У п ос л е т р и д ес е т г од ин а (коаут о р Кос т а М и х а и ло ви ћ), 2017; Ја с е н о в а ц (ко а у тор Ми ра Ра до је вић), Ј Е Л Е Н А М А РИ Ћ Е ВИ Ћ БА Л АЋ, р о ђ е н а г о д и не у К л а до ву. Ф и ло лог с р би с т а, п р о у ч а в а с рп ск у к њи же в но с т X V I I и X V I I I в е к а, к а о и аван гард ну и нео а ван гард ну књи жев ност. Пи ше по е зи ју, про зу, студ и је, е с еје и к р ит ик у. О бјав љ ен а к њиг а : Лег ит и м а ц и ја з а с и г н а л и з а м п ул с и р а њ е с и г н а л и з м а, С ВЕ ТЛ А Н А М И Л А Ш И НО ВИ Ћ, р ођ ен а у С уб от иц и. Б ав и се срп ском књи жев но шћу ХХ ве ка, пи ше сту ди је, есе је, огле де и књиже в н у к ри т и к у. О б ја в љ е не к њи г е: Чи т а њ е с а в р е м е н е п р о з е (ко а у т о р к а Г. Са по жни чен ко), 2008; Ес е ји Мом ч и л а На с т а с и је в и ћ а, МИ ЛУ НИ КА МИ ТРО ВИЋ, ро ђе на у Се чој Ре ци код Ко сјери ћ а. Д и п ло м и р а л а је н а Ф и ло ло ш ком ф а к у л т е т у у Б е о г р а д у (г ру п а з а ју го сло вен ску књи жев ност и српскохрватски језик). Пише поезију, прозу и књи жев ну кри ти ку. Књи ге пе са ма: Би о гра фи ја ду ше, 1996; Старох р и шћа н к и на љу бав, 1997; Дод и р т ајне, 1999; Не сав л адано, 2004; Пољс ко цвеће у белом бо ка лу, дра ма о жи во ту и сли кар ству Ли зе Марић Крижанић, 2004; О т п и с, 2007; Ли с т о п а д н е и д р у г е, 2010; З а п и с и н а в е т р у, при че, 2012; Ус п у т н и ц е, сен тен це и ха и ку, 2015; З и м с ко п и с м о, М А Р КО Н ЕД И Ћ, р ођ ен у Гајт ан у код Ле сков ц а. П и ше п р о з у, о г л е д е, с т у д и је, е с еје и к њиже вн у к р ит ик у. О б ја в љ е н е к њи г е: Ку ћ а у п о љу, при по вет ке, 1970; Ма г ија п о е т с ке п р оз е. С т у д и ја о Ра с т к у Пе т ро в и ћу, 1972; Нов а к р и т ич ка оп ре де ље ња, 1973; Пи с ц и п о с ле I све т с ког р а т а ка о к р и т и ч а р и, 1975; Ста ра и но ва про за. Огле ди о срп ским проз а и с т и м а, 1988; К р и т и ка н о в о г с т и л а, 1993; Осно ва и при ча огле ди о с а в р е м е н о ј с р п с ко ј п р оз и, 2002; Пр оз а и п оет и к а М и р о с л а в а Јо с и ћ а Ви шњи ћа, 2008; Стил ска пре пли та ња сту ди је и огле ди о срп ској проз и д р у ге п о л о в и н е X I X и п р в е п о л о в и н е X X в е ка, 2011; Из м е ђ у р е а л и з м а и п о с тм од е рн е с т уд ије и о г л ед и о с р пс к и м п и с ц и м а д р у ге п о л о в и н е X X ве ка, 2012; По в ра т а к п р и ч и ог ле д и о са в ре ме ној срп с кој п роз и, 2017; Ча р а њ е и п л е т ењ е п р ич е о г л ед и о с ав р ем ен о ј с р п с ко ј п р о з и, 2017; 365

4 Т р а ј н о и п р о л а з н о к р и т и ке и е с е ји о с рп с кој к њи ж е в н о с т и и к ул т у р и, При ре дио ви ше књи га. М А Р КО П А О ВИ Ц А, р о ђ ен н а Ц и б ри ја н у код Тр е би њ а, Би Х. П и ше к њи же в н у к ри т и к у, е с е је и огле де о с а в р е ме ној с рп ској к њи же в но сти. Об ја вље не књи ге: Ра спо ни про зне ре чи о про зним књи га ма савре ме них срп ских пи са ца, 2005; Аре те јев лук, 2009; Ор феј на сто лу огледи о са вре ме ним срп ским пе сни ци ма, 2011; Ме та кри тич ки из ле ти, ВЛА ДИ МИР ПА ПИЋ, ро ђен у Но вом Са ду. Сту дент је основн и х а к а де м ск и х с т у д и ја ком п а р а т и в не к њи же в но с т и н а Ф илоз о фском ф а к у л т е т у Ун и в е р зи т е т а у Но в ом С а д у. П и ше ко л у м не, с т у д и је, е с е је, при ка зе и књи жев ну кри ти ку. До бит ник је На гра де Бо ри во је Ма ринко в и ћ з а р а д и з с т а р и ји х о б л ас т и с р пс ке к њиже вн ос т и з а а к ад е мс к у 2017/18. г о д и н у. АЛЕКСАНДАР ПЕТРОВ, рођен у Нишу. Пише поезију, проз у, е с е је и к њи жев н у к ри т и к у. К њи г е пе с а ма: Са з да н а ц, 1971; Брус, 1978; Словен ска школа, 1985; Послед ње Косово, 1988; Источни длан, 1992; Камен и зво но / The Sto ne and the Bell, 2001; Ват р а р, 2003; Pri vi rea de aur / З л а т н и п о г л е д, 2004; Ах! Ах!, 2006; Пе т а с т р а н а с в е т а, Ро ма ни: Као зла то у ва три, 1998; Тур ски Беч, 2000; Ла вља пе ћи на, 2004; Ме моро ман, Књи ге есе ја, сту ди ја и кри ти ка: Ра з го в о р и с п о е з и јом, 1963; У п р о с т о р у п р о з е, 1968; По е з и ја Ц р њ а н с ко г и с рп с ко п е с н и ш т в о, 1971; По е з и ја д а н а с, 1980; К р и л а и в а з д у х о г л е д и о м о д е р н ој п о е з и ји, 1983; Ма ње по зна ти Ду чић / A Less Known Du čić, 1994; The po et s spa ce and t im e / В р ем е и п р о с т о р п е с н и к а, 1994; С р п с к и м о д е р н и з а м, 1997; Ли Ћин гов пе снич ки ко смос / Li Qing s Po e try Uni ver se, 2004; Ка нон срп ски п е с н и ц и X X в е ка, 2008; Пре про шло сти 1 срп ска књи жев ност и књиж е вн и ж и в о т ( ), 2011; Пре п р о ш л о с т и 2 к њи ж е вн а т еор ија, к р и т и ка и к њи ж е в н о с т с в е т а ( ), При ре дио ви ше књи га и а н т о ло г и ја. ЈО ВО РА ДОШ, ро ђен у Гај до бри. Пи ше про зу, по е зи ју, есе је и књи жев ну и фи ло зоф ску кри ти ку. Об ја вље не књи ге: Ми тин зи у Војв о д и н и (ко а у т о ри С. Ке р чов, А. Ра ји ћ), 1989; Црв у ра ни, 1995; На пу те ви ма ума фи ло соф ске и фи ло соф ско -прав не ре флек си је, 1998; Кар а т е е л е м е н т и с п о р т с ке б о р б е, 1999; По ч е ц и ф и л о с о ф и је п р а в а ко д Ср ба, 2000; Чит ање и конте мп ла ци ја, 2002; Ф и ло зо фи ја са е т и ком, 2002; П л акал а ц, пе сме, 2003; Ф ил оз о ф и ја ре л иг ије, 2004; Ф ил оз оф ија с п орт а, 2005; Ум и д у ш а о с р о д н о с т и ф и л о з о ф и је и ум е т н о с т и, 2007; Ети ка у спор ту, 2011; Ф и л о з о ф и ја в а с п и т а ња и о б ра з о в а ња т е ор и јс ко - п ра к т и ч н е р е фл е к с и је, 2012; Срп с ка н а р о д н а ф и л о з о ф и ја,

5 ГО РА Н А РА И Ч Е ВИ Ћ, ро ђе на у Но вом Са д у. Ба ви се т е о ри јом к њи же в но с т и и с рп ском к њи же в но ш ћу Х I Х и Х Х в е к а, п и ше с т у д и је, е с е је и п р и к а з е, п р е в о д и с е н гле ског и ф р а н ц у ског. О б ја в љ ене к њиг е: Чи т а њ е ка о к р е а ц и ја, 1998; Б и бл и о г р а ф и ја с рп с к и х н е к р о л о г а (ко а у т о ри М. Бу јас и М. Кле ут), 1998; Ла з а Ла з а ре в и ћ ј у н а к н а ш и х да н а, 2002; Е с е ји Ми л о ш а Ц р њ а н с ко г, 2005; Ком е нт ар и Дн е вн ик а о Ча рн ојев ић у Ми ло ша Ц р њан ског, 2010; Крот итељи с удбине о Ц р њан ском и Ан дри ћу, 2010; Д р у г и с в е т е с е ји о к њи ж е в н о с т и: и с т о р и ја, т е о р и ја, к р и т и ка, При ре ди ла ви ше књи га. БИ СЕР КА РАЈ ЧИЋ, ро ђе на у Је лашни ци код За је ча ра. За врш и ла је с т у д и је сла ви с т и ке (г ру па з а ис т оч не и з а па д не сло вен ске је зи ке и к њи же в но с т и) н а Ф илолош ком ф ак у лт ет у у Б еог р ад у. П ише е с еје и р а д ио д р аме, п р ев о д и с по љ ског, ру ског, че ш ког, с ло в ач ког, буг а рског и с ло в е н ач ког. До с а д а је о б ја вил а око с т о к њиг а п р ев од а сви х ж а нр ов а к њи жев но с т и ( Ш и м б ор ск а, М и лош, Л и п ск а, Р у же ви ч, Хе р бе р т, Мр ожек, Глова ц к и, Ко т, Кола ков ск и, За г а јев ск и, Ба ра њ ча к, Гом бро ви ч, Ви т к је ви ч, Анд же јев ски, Бран дис, Лем, Јур ков ски и др.), а ба ви се и по зо ри штем, ли ков ном умет но шћу, фил мом, фи ло зо фи јом, есте ти ком, по ли ти ко лог и јо м, и с т о р и о г р а ф и јо м, п и т ањ и м а в е р е и ц рк в е с л о в е н с к и х н а р о д а, н а ј в и ш е По љс ко м. О б ј а в љ е н е к њ и г е: Пи с м а и з Пр а г а, 1999; Пољ ска ц и в и л и з а ц и ја, 2003; Мој К р а ко в и з к ул т у р н е а р х е о л о г и је г р а д а, 2006; Im a go Po lo n i a e, Об ја ви ла је и ви ше ан то ло ги ја. А Л Е К СА Н Д А Р Д. С ТА Н КО ВИ Ћ, р о ђ е н у Б е о г р а д у, гд е је за вр шио прав ни фа кул тет. Пи ше при че, пе сме и дра ме. Књи ге при пове дака: Рекв ије м за једну љубав, 1984; Ада мов и јади, 2004; На до мак сре ће, 2017; Б е к с т в о о д п р а з н и н е, Књи ге пе са ма: Б и с т р е њ е б е с к р а ја, 2010; И бе ше Јов на све ту, 2015; Хадрија но в и п о с лед њи да ни, Дра ма: Се не ка исто риј ска дра ма у пет чи но ва, Б О ЈА Н А С Т О ЈА НО ВИ Ћ П А Н Т О ВИ Ћ, р о ђ е н а у Б е о г р а д у. Предаје на Одсеку за ком па ра тив ну књи жев ност Фи ло зоф ског фа култе та у Но вом Са ду. Пи ше књи жев но те о риј ске, те о риј ске и ком па ра тивне с т у д и је, к ри т и к у, по е зи ју и л и р ск у п р о з у, п р е в о д и с а с ло в е н ач ког и е н глеског. О бјав љ ене с т ру чне и н а у ч не к њиг е: По е т и ка Ми р а н а Ја р ц а, 1987; Ли н и ја д о д и р а, 1995; На с л е ђ е с у м а т р а и з м а п о е т и ч ке ф и г у р е у с р п с ком п е с н и ш т в у д е в е д е с е т и х, 1998; Ср п с к и е кс п р е с и о н и з а м, 1999; К р и т и ч к а п и с м а, 2002; Мо р ф о л о г и ја е кс п р е с и о н и с т и ч ке п р о з е, 2003; Ра с к р ш ћ а м е т а ф о р е, 2004; По б у н а п р о т и в с р е д и ш т а н о в и п р и л о з и о мо дер ној срп ској књи жев но сти, 2006; Оштар угао, 2008; Ра спо ни мод е р н и з м а у п о р е д н а ч и т а њ а с р пс ке к њиж е в н о с т и, 2011; Пр е г л е д н и р е чн и к ко м п ар ат и с т и ч ке т е р м и н о л о г и је у к њ и ж е в н о с т и и к улт ур и 367

6 (коаут ори и п ри р е ђи в а ч и М. Ра до ви ћ и В. Гв о з де н), 2011; Пе сма у про зи и л и п р о з а и д а, А н т о ло г и је: Срп с ке п р о з а и д е а н т о л о г и ја п е с а м а у п р о з и, 2001; Не б о л о м с т в о п ан о р ам а с р п с ко г п е с н и ш т в а к р а ја X X в е ка, По е зи ја и лир ска про за: Бе с к р а ј н а, 2005; З а р у ч н и ц и в а т р е, 2008; Ис и ја ва ње, 2009; Ле к ц и је о с мр т и, 2013; У о бр у ч у, При ре д и ла је ви ше књи га срп ских пи са ца. П р и р е д и о Б р а н и с л а в К А РА НО ВИ Ћ 368