људск и х у мо ва, а дм ин ис т рац и ја 35. а мери чког п редседн ика маес т ра лно се ко ри с т и ла но ви м ма с-ме д и јем. Нор ма н Мај ле р т ач

Транскрипт

1 људск и х у мо ва, а дм ин ис т рац и ја 35. а мери чког п редседн ика маес т ра лно се ко ри с т и ла но ви м ма с-ме д и јем. Нор ма н Мај ле р т ач но је п редвиђа о како ћ е с а Кенед ијев и м м а н д а т ом а ме р и ч к а по л и т и к а по с т а т и и ом иљ ен и а ме ри ч к и фи л м, п р в а а ме ри ч к а с а п у н ск а опе р а, а ме ри ч к и б е с т с е ле р. Ау т ор к а оц р т а в а п у т ко ји м је т е ле ви зи ја с т е к ла ог р ом н у по л и т и ч к у моћ, по с т е пе но с е од з г од ног о ру ђ а п р ет в ар ајућ и у ф а к т о р ко ји кон т р о л и ше, к р е и р а и м ењ а с т в а рн о с т. И ако с у Кен ед и и њ ег ов а а дм ин ис т р ац иј а стро го фил три ра ли све са др жа је ко ји су кроз ме ди је и умет ност предс т а в љ а л и п р ед с ед н и ч к и п а р, нем иновно с е до г од ил а о бје кт ивиз ац ија, п а и ко мо д и фи к а ц и ја Ке не д и је ви х. Њи хо в а п р е д и ме н зи о н и р а н а по ја в а у м а с - ме д и ји м а је по п р и м и л а б а н а л не о бл ике пот р ош ачк и х п р едмет а ко ји не п ри л и че д и г н и т е т у п р ед с ед н и ч ке фу н к ц и је. Ча к је и т ра г и ч на см р т Џо на Ке не д и ја, с т и ца јем окол но с т и з а бе ле же на на филм ској тра ци, по ста ла спек такл, ко ји је про гла шен уметн и ч к и м де лом. Људ ско до с т о ја н с т во и п ра во на п ри ват но с т п редседн ик а ко нач но су на ру ше н и о б ја в љи в а њ ем с л и к а с а ау т оп си је, о ба в љ е не на кон атен та та. Упр кос ин тер вен ци ја ма над исто ри јом, ко је су Ке не ди ја предс т а в љ а ле к а о ви т е з а и г о т о в о р е л и г и ј ск у фи г у ру, п а ж њ а ја в но с т и т р ајно ће се усме ри ти ка мо мен ту и свим де та љи ма уби ства. Опи су ју ћи ову не п римерен у и не кон т ро л и са н у ра до зна лос т, Си мо на Чу п и ћ ка о да на с под с т и че н а р а з м и ш љ а њ е о с а в р е ме ном r e a l it y ко шма ру, у ком љу ди ис пољ ав ају жељу д а гле д а ју, с л и к а ју и сн и м а ју св е би з а р н и је сит уац ије. За крај се на ме ће пи та ње: да ли баш све гра ни це тре ба ру ши ти, или би нам по не где и чвр шће би ле до бро до шле? Ве сна ГА ЈИЋ Л И РИ К А П РО М И Ј Е ЊЕ НОГ Ј Е ЗИ К А Р у м ја н а Е б е р т, Угло ви и ова ли, прев. Јан Кра сни и Сла ви ца Сто ја но вић, Ака дем ска књи га, Но ви Сад 2016 Ме ђу п и сц и м а ко ји с у с е, к а о по л и т и ч к и и л и е ко ном ск и е м и г р а н ти, то ком дру ге по ло ви не 20. ви је ка на ста ни ли у Њемачкoј и свој је зик з а м и је н и л и њ е м ач к и м, н а л а з е с е и не к а и ме н а и з Бу г а р ске, к а о ш т о с у Асен Асе нов, Ру мја на Ебе рт, Или ја Тро ја нов или Цве та Со фро ни је ва. Ебер то ва је, као мла да дје вој ка, го ди не из род ног Плов ди ва ем и г ри ра ла у Њемач к у. Ст у д и ра ла је и док т о ри ра ла хе м и ју на Тех н и ч ком у н и в е р зи т е т у у М и н хе н у, а н а Ун и в е р зи т е т у у Х ај де л б е р г у с т у д и р а л а ј е м у з ик ол ог иј у. И м ад а ј е к ас н о п оч ел а д а п и ш е и д ос а д о бј ав ил а т е к не ко л и ке з би р ке, Е б е р т о в а с е и п а к н ај ви ше о с т в а ри л а к а о п је сн и к и њ а. 521

2 А ако зна мо да је пје сни ци ма те же да про ми је не је зик не го про зним писци ма, он да нам је схва тљи ви ји по да так да је сво ју пр ву по ет ску збир ку на ње мач ком је зи ку об ја ви ла тек го ди не, у пе тој де ценији живота. К њи г а Угло ви и ова ли о б у х в а т а и з б о р и з о би мом не в е л и ког по е т ског опу са Ру мја не Ебе рт. Ри јеч је о дво је зич ном из да њу, што је сво јев р сн а п ри ви ле г и ја з а п р е в е де ног п је сн и к а (и ч и т а о ц а ко ји по зн а је је зи к ориг ина ла) ко ју и з да в а ч и ри је т ко да ју. А ус р ед ов е к њи г е с т и хо в а на ш ла с е и п рипови је т к а О в а л и, ко ја с е т у, ба р т е мат ск и, ло г и ч но у к лапа, к а о неки облик на ра тив не раз ја сни це те мељ них жи вот них по зиција говорних су бје ка та у овом сво је вр сном за пад но -ис точ ном ди ва ну. У при пови је ц и с е в од и п р е п и ск а и з ме ђу п р о т а г о н ис т к и њ а, М а ри је (п р ев од иоц и је, и з неког ра з ло г а, ви ше к рат но з о ву и Ма р ом), ко ја је ж и во т у Буг арској од а в н о з а м и је н и л а ж и в о т о м у Њ е м ач кој, и њ е н е б л и с ке р о ђ а ке Д и н е. О с т а в ш и у Бу г а р ској, Д и н а ће дож ивјет и т еш ко т р а нз иц и јско в ријеме не з а по сле но с т и и си р о ма ш т ва, пот он у вш и у а лкохол из а м, да најз а д у м ре у св о ји м ско р о н ај б о љи м г о д и н а м а. О н а у и з л и в е си л не љу б а ви п р е м а Ма ри ји стал но упли ће и мол бе за по моћ, ко ју и до би ја, да би се у при чи ипак от кри ло ка ко ни Ма ри ја не во ди без бри жан жи вот, као што то рођа ц и у Бу г ар ској з а м и ш љ а ју. У јед ном, ва љ да и по сљед њем п и см у, Д и на под с је ћ а М а ри ју н а м л а де д а не, к а д а с у д је в ој ке од у ше в љ е но у ч и ле н а п а м е т п ес м у с а о в а л и м а и у г л о в и м а : В о л е л а с а м у г л о в е, н е о в а л е. Са да су, ку да год да по гле дам, угло ви, пре све га оштри. Стал но ме по вређу ју, а а лкохо л ме више не усп а в љује. ( Пјесм иц а о ов ал им а и у гловим а по т и ц ал а је од руског п исц а П ав ел а Ког ан а, који је п а о у р ат у. Пјесме руских пјесника, а богме и рат ника, биле су некад, зна се, веома популарне у Бу гар ској.) Тре ба ре ћи да се у по е зи ји Ру мја не Ебе рт не осје ћа та ко оштра по ла ри за ци ја жи вот них ис куста ва какву, на релацији Бугарска Њемачка, представља наведена при повијетка. Овали и оштри углови пјесничког и з ра з а до ве де н и су и па к у нек у врс т у ре ла т и в не ра в но т е же. ( У п је см и Уну тра шње бек ство лир ски су бје кат чу ва се оштрих је зи ка ви ше но ш ут ир ањ а.) До о с је ћ а њ a и з вје сне у р а в но т е же но с т и и з ме ђу ош т ри х и овал них је зич ких сли ка ствар но сти до ла зи и сто га што су и ге о графски про сто ри ко ји се ја вља ју у овој ли ри ци ши ри од дви ју по ме ну тих, иако з а п јесн и к и њу нај в а ж н и ји х зе ма љ а. Та ко у к њи зи на ла зи мо и п је сме ко је се од но се на до жи вља је из Ин ди је или Аме ри ке, да и не по ми ње мо н еке з ап а дно е в р оп с ке з е м љ е. И н д и ји с у по с в е ћ е не т р и п јес ме, које с е укла па ју у тра ди ци ју европ ских или за пад њач ких пред ста ва о тој ве ликој азиј ској зе мљи. У двје ма од њих по ми њу се про сја ци, у јед ној не ка с т а н и ц а у б е с т р а г и ји, гд је с е с у с р е ће Де в ој к а с а де т е т ом у н а ру ч ју / п ра зног по гле да, те м но го број не па ра л и зо ва не и ле п ро зне особе. А пјесма ко ја се и зо ве Ин ди ја на се ље на је фи гу ра ма из жи во тињ ског сви је та: 522

3 Спо кој ни су па у но ви док мај му ни љу те псе и ко ш к а ј у с е м е ђу с о б н о али ме не спо па да ју не ми слим ви ше на зми је ди вим се мре жи па у ко вој над ол та ром ве тар ми ко су ле пи п р а ш и н у ко в и т л а у џе пу ка мен но сим Мо гло би се и наче рећ и да л ири к у Р у м јане Ебер т одл ик ује см ирена ре флек сив ност и прилично сведено или сажето представљање ситуација и при зо ра о ко ји ма лир ско ја го во ри. Ни је слу чај но Рај нер Кун це у по е т ск и м т е к с т о ви м а Е б е р т о в е ви д ио к р ај њ е з г у сн у т е п ри по ви је т ке. Сто га су мно ге ње не пје сме крат ке, а има и пра вих ми ни ја тура. Мјестим и ч но под сје ћ а ју и на п р о ш и р е н и о бл и к х а ик у поезије. Р ије тке су п јесме ко је има ју ви ше од де се так сти хо ва. То зна чи да је овој пје сни ки њи страно фа бу ли ра ње у сти ху, де та љи стич ко ис по ви је да ње ин тим них до жив љ аја и л и оп и сно п р ед с т а в љ а њ е с т а в о в а ко ји т в о р е т а ко зв ан и поглед н а сви је т. Ис т о т а ко, у њ е н и м с т и хо ви м а не м а н и че г с е н з а ц и о н а л ног, на гла ше но про во ка тив ног, ин ци дент ног. Не ма же ље да се чи та о цу под и ла зи д ра ш ка њем ње г о ви х ч ула и л и по т храњива њем из вје сн и х с т ра с т и. То ни ка ко не зна чи да у овим пје сма ма не ма мје ста ко ја нас не ће за гол и ц а т и св о јом т а ја н с т в е но ш ћу. Ев о једног т а к в ог м је с т а н а к р а ју к р а т ке пје сме Швед ска, ко ја у ци је ло сти гла си: На рав но да го ди на ма до ла зим ова мо због ми ра з б о г к у х и њ е има и ко ња је зе ра шу ма али ова ста за што ви ју га на ви ше док је гу та ве чер ње сун це раз лог је сте пра ви. Би ће да су не ки посебно важни, интимни доживљаји везани за ту стазу. Пје сни ки ња је при лич но дис крет на и кад по не кад мо ра да се прик л о н и и р о н и ч н о м с је н ч е њу с т в ар и о којим а г о в о р и. Та ко с е у п је с м и Спо мен да је са жет пор трет же не ко ја је мо гла да из ту бе ду шу ис це ди // сил не ми по кло не ку по ва ла / пле ла и за ме не ши ла, да би се сли ка 523

4 за о кру жи ла ова ко: хте ла да има по след њу реч увек / на кра ју ни слов ца из уста не бе ше / са мо пљу вач ка. Као и сви еми гран ти, и Ебер то ва је раз ми шља ла, па и са ња ла о поврат ку ку ћи. У ли је по по ен ти ра ној исто и ме ној пје сми ка же се: 524 По сле ча ше или две цр ног ви на на би ци клу ка свом ста ну г л а с н о п о н а в љ а м хо ћу к у ћ и из мог из бле де лог де тињ ства и з р а њ а п р а з н а же л е з н и ч к а с т а н и ц а две но ве бо ре сме шта ју ми уста у за гра де. Мо жда би смо се смје ли за пи та ти да ли са мо бо ре сме шта ју уста у за гра де? Ни су ли пје снич ка уста, ко ја не збо ре ма тер њим не го про мије њ е н и м и л и усв о је н и м с т ра н и м је зи ком, в ећ т и ме с т а в љ е на у з аг раде, з а г р а де ко је и п а к до не к ле ог р а н и ч а в а ју у р о ђ е н у спон т а но с т и с ло б о д у пје снич ког из ра за? А по не кад не из бје жно при зи ва ју ту гу и бол за из губ љ ен и м з а в и ч а је м и је з и ко м д је т и њ с т в а. О т о м е п о н е ш т о г ов ор е јо ш не ке п је сме, и т о б а ш оне ко је д а ју и з р а зи т и је о б ри с е по е т ском сви је т у Р у м ја не Е б е р т. Та ко с е у п јес м и Нос т а лг ија (з ав рш н а п јес м а з б ирке) г ов ор и о т уж ном бес п лат ном т е ле фо н и ра њу на ма т е р њем је зи к у: Ка д п рс т ен се стег не / са су мра ком / око гру ди / зо вем на мер но / ста ри број / ослу шку јем без да ха / при ја тан глас / ни је до сту пан... // на ма тер њем мом је зи ку / д у г и м и н у т и б е с п л а т но. Про блем с ма т е рњи м језиком у с т раном сви је т у мо ж да је по нај бо ље на зна чен у јед но став ној а ироничној ва рија ци ји ко ју да је пје сма Чи њенич но ста ње : Јед ном / сре ла сам му шкар ца / ко ји је из ра зио же љу / ко ји је до шао на за ми сао / не ни је да сам ја то зах те ва ла / ко ји је хтео да про ба / ко ји се по тру дио / и по ку шао да на у чи ре че ни цу / на ма тер њем је зи ку мом. У Бај ц и, јед ној од нај љеп ш и х и на ра т и в но нај ра зви је н и ји х пјесама, ау т о р к а је е в оц ир ал а нез аб ор ав а н дож ив љ ај и з м л а до с т и, в е з а н з а и з ле т на Ро допске п лан ине. Тада с е, на ра вно, и с а ма и з ра ж а в а ла на св ом п р в ом је зи ку. Вје ро ват но јој се чи нио и нај љеп шим и не за мје њи вим. А сти хо ви од јед ном не бо постаје / згужвани лист (из пјесме Бац а т и р е ч и ) п од с је ћ а ј у н а с л и к у н е б а с в и је н о г у с в и т а к и з Јов ан ов о г О тк р ивења, што је знак да се ли ри ка Ру мја не Ебе рт по вре ме но осла ња и на ду бљу сим бо ли ку из хри шћан ске ду хов не тра ди ци је. Пје сма се за врш а в а ов а ко:

5 ба цам ре чи на го ми лу к р п и м п о д е р а н у ч а р о л и ј у. Па а ко је Р у м јана Ебер т, у ж и во тној позиц и ји ем и г ра н т к и ње ко ју је са ма иза бра ла, ри је чи ма за и ста по ку ша ва ла да кр пи по де ра ну ча ро лију љеп шег и бај ко ви ти јег ди је ла свог жи во та, он да мо же мо ре ћи да се ту ни ка кав кр пеж не осје ћа. Има тр пе жа, али не и кр пе жа (да се прис јет имо рјечн ик а јун ак ињ е А нд рићев ог р ом ан а Гос п ођ иц а). А још ма ње ви ди мо ту ри је чи ко је су на про сто ба ца не на го ми ле. Не, ов дје су ри је чи в р ло п а ж љи в о с т а в љ а не н а св о ја п р а в а, је д и но од г о в а р а ју ћ а м јес т а. К а о у л и р и ц и ко ја с е не р а з ме ћ е јак и м о с је ћ ањи м а, би з а р н и м и де ја м а и л и це ре брал ним пе тља ви на ма, и у ко јој се ри је чи ште де као нај дра го цјен и ји г р а ђ е ви н ск и м а т е ри ја л у м је тн и чког д јел а. У т ом см ис л у, л ирик а Р у м ја не Е б е р т и м а не ке од л и ке не о си м б о л и с т и ч ке по е зи је. К а о д а би т у т р е б а ло т р а ж и т и њ е но по е т и ч ко ок ри љ е. Пре вод Јана Красног и Славице Стоја новић плод је њи хо вог за једнич ког прег ну ћа. Чи ни се да су се и они по себ но тру ди ли око еко ном и чнос т и, су г ес т и внос т и и е ле г а нц ије је зи чког и з ра з а. Ст о г а су по не к а д и з ос т а в љ а л и и л и с л об одн ије п р ев о д ил и с и тн е и л и с п о р ед н е је з и ч к е че с т и це о ри г и н а л а, а по не к у си н т а к си ч к у кон с т ру к ц и ју д а в а л и у с т и л у г о в о р ног и д и о м а. Ти ме с у до п ри н и је л и ч и тљи в о с т и и ја сно ћ и ов е по е зи је, ч у в а ју ћ и њ е не т а ја н с т в е не т р е н у т ке. К њи г а је оп р е м љ е н а и п р едг о в ор ом Јан а К р ас н о г, који г ов ор ећ и и о с ар а дњи с аут о рком т оком п р е в о ђ ењ а п ише д а је п р е в од њ е н и х п је с а м а п р ед с т а в љ а о пос е бно ис ку ство јер је у свој про цес укљу чио пет је зи ка. От куд сад пет је зи ка? Пр е в о д и л а ц у з њ е м ач к и и с рп ск и по м и њ е и по е т ск и, з а т и м ау т о р к и н м а т е рњ и (буг а рс к и) к а о и (п а н) с л ов е нс к и је з и к. Доб а р п р ев од ил а ц мо ра да кле да бу де упу ћен у ви ше је зи ка, ме ђу њи ма и оне око чи јег по с т оја њ а вје р ов ат но не ма са гла сно с т и. А по нај ви ше, и нај д убљ е у п ућен у је зик на ко ји пре во ди свој је зик. Ко ји је, ра зу ми је се, и је зик чи та лац а п р е в е де ног д је л а. Ва ља на кра ју ре ћи и ово. Ако по е зи ја Ру мја не Ебе рт и не иде у пр ву по ста ву са вре ме не, лич но сти ма и по е тич ким опре дје ље њи ма ве о ма бог а т е њемачке поезије, она на вел иком с т а бл у т ог а пје сн и ш т ва п ред с т а в ља је д а н од не о че к и в а н и х и л и је п и х и з д а н а к а ко ји с у њ е м ач к и љу би т е љи и т у м а ч и по е зи је з а п а зи л и. С а д а је и с рп ск и (б а р он ај п ри љ е ж н и ји) ч и т ала ц у п рил иц и да о тк рије не наме тљиве вријед но с т и ове л и ри ке. Па а ко баш и не бу де фа сци ни ран, прет по ста вљам да не ће би ти ни раз о ча ран. За т о можемо да з а х в а л и мо и б е о г ра д ск и м п р е в о д и о ц и ма и нов ос а дском из да ва чу, ко ји има вр ло ре спек та бил ну про дук ци ју фи ло зоф ске, књи жевне и к њи же в но н а у ч не л и т е р а т у р е. С т е в а н ТОН Т И Ћ 525