Slide 1

Транскрипт

1 TEHNOLOŠKE OPERACIJE Predavanje

2 Agregatna stanja - faze Osobine atoma i molekula

3 Fizičke veličine: pritisak i temperatura čvrsto tečno: čvrsto gasovito: topljenje sublimacija tečno gasovito: tečno čvrsto: isparavanje očvršćavanje gasovito tečno: kondenzacija gasovito čvrsto: desublimacija Voda: 73,16 K (0,01 C), 0,6117 kpa (0, atm) Dijagram promene agregatnih stanja

4 Čvrsto agregatno stanje Atomi se nalaze relativno blizu Kristalna struktura natrijum-hlorida Sile (privlačne ili odbojne) dozvoljavaju atomima samo da osciliraju oko ravnotežnih položaja ali ne i da menjaju mesto na kome se nalaze Veze (slične elastičnim oprugama koje povezuju atome) istežu se i sabijaju ali ne kidaju Zato se materija u čvrstom agregatnom stanju malo deformiše, a nakon prestanka dejstva sila može se vratiti u prethodni oblik

5 Tečno agregatno stanje Molekuli se, kao u čvrstom stanju, nalaze relativno blizu jedni drugima, ali mogu da se pomeraju kroz tečnost - menjaju susede Tečnost se opire sabijanju, ali može lako da se deformiše tj. promeni oblik (tečnost nema otpornost na deformacije uvrtanja) - teku Međumolekularne sile su samo privlačne, ne dozvoljavaju molekulima da lako napuste tečnost Kada se nađu u sudu, poprimaju njegov oblik i formira se slobodna površina

6 Gasovito agregatno stanje n+gas&hl=en&biw=1603&bih=759&prmd=imv ns&tbm=isch&tbo=u&source=univ&sa=x&ei=g OCNTvfEJ8H64QTGztXEAQ&ved=0CFMQsAQ Molekuli su udaljeni jedni od drugih Sile koje deluju između njih su slabe, osim u sudarima Usled toga neotporni su na deformacije smicanja - mogu da teku, ali i da se komprimuju Iz otvorenog suda izlaze

7 Zagrevanjem slojevi teku jedan preko drugog - ponaša se kao tečnost Stanje supstance zavisi od uslova pod kojima se nalazi!!! Fluidi Deformišu se manje ili više Ne vraćaju se u prethodni oblik Mogu da teku

8 Fluidi Fluid - stanje materije u kome ona može da teče i menja oblik i zapreminu pod dejstvom sila Sile mogu da deformišu telo na sledeće načine: - Komprimovanje - Istezanje - Uvrtanje Fluidi su tečnosti i gasovi, a njihov zajednički naziv ukazuje na zajedničke osobine. Razlikuju se, pre svega, po stišljivosti, jer gasovi imaju veću stišljivost od tečnosti kada se nađu pod dejstvom sila Stišljivost je svojstvo fluida da menja zapreminu pod dejstvom sila

9 Statika fluida S 1 S F 1 F F p 1 = F 1 p Stanje fluida koji se ne kreće određeno je njegovom gustinom i statičkim pritiskom. Fluid uvek vrši pritisak na zidove suda u kome se nalazi.

10 Gustina - definisana je kao masa jedinične zapremine m V kg 3 m Gustina nestišljivih fluida se ne menja, ali zato se menja gustina stišljivih fluida. Prema tome, gustina stišljivih gasova proporcionalna je pritisku. Sastojak Gustina, kg/m 3 Proizvod Gustina, kg/m 3 Glukoza 1560 Sveže voće Saharoza 1590 Smrznuto voće Skrob 1500 Sveže povrće Celuloza Smrznuto povrće Proteini 1400 Sveža riba 967 Masti Smrznuta riba 1056 So 160 Meso (spec. gustina) 1,07 Limunska kiselina 1540 Led (0 C) 916 Voda 1000 Led (-0 C) 948

11 Pritisak u bilo kojoj tački fluida (tečnosti ili gasa) zavisi od površinskih i masenih sila Pritisak u fluidima u stanju mirovanja uvek je pod pravim uglom na zidove Jedna ista sila primenjena na različite površine ima različit efekat Pritisak - odnos normalne sile i površine na koju je primenjena sila p F S Pa N m

12 Paskalov zakon Pritisak kojim se deluje na tečnost prenosi se ravnomerno po čitavoj zapremini tečnosti u sudu Na Paskalovom zakonu zasniva se rad hidraulične prese F S 1 1 F S

13 Posledica je težina fluida - dno posude nosi celu težinu p p F S m g S m V m S h S h g p S p g h

14 paskal bar tehnička atmosfera standardna atmosfera torr (mmhg) funta sile po četvornom palcu 1 Pa 1 N/m² = 10-5 bar 10, at 9, atm 7, torr 145, psi 1 bar = Pa 10 6 din/cm² 1,0197 at 0,9869 atm 750,06 torr 14,504 psi 1 at = ,5 Pa = 0, bar 1 kp/cm² 0,96784 atm 735,56 torr 14,3 psi 1 atm = Pa = 1,0135 bar 1,033 at Pa = 760 torr 14,696 psi 1 torr 133,3 Pa 1, bar 1, at 1, atm 1 mmhg 19, psi 1 psi 6894,76 Pa 68, bar 70, at 68, atm 51,715 torr 1 lbf/in²

15 Dinamika fluida Viskozitet - rezultat unutrašnjeg trenja u fluidu, pa se i meri silom trenja koja se javlja pri kretanju Viskozniji fluidi daju veći otpor pri kretanju Tečnosti su viskoznije od gasova Pomeranje slojeva fluida Maseni protok - masa fluida koji u jedinici vremena protiče kroz bilo koji poprečni presek cevi ili kanala m m t kg s

16 Zapreminski protok - zapremina fluida koji u jedinici vremena protiče kroz bilo koji poprečni presek cevi ili kanala. V V t m 3 s Takođe je jednak proizvodu površine poprečnog preseka cevi ili kanala S (m ) i srednje brzine strujanja w s (m s -1 ) V S l t S w S m 3 s

17 Primer 1: Potrošnja vode mašine u industriji je 0 m 3 na mesečnom nivou (30 dana). Izračunati: - zapreminski protok vode u m 3 /s - maseni protok vode u kg/s (gustina vode 1000 kg/m 3 ) Rešenje: zapreminski protok vode V V t maseni protok vode m 0, m t 7, m 3 s kg s

18 Jednačina kontinuiteta Pri proticanju fluida, kroz svaki poprečni presek voda (cevovoda), mora da protekne ista količina fluida u jedinici vremena!!! V S 1 1 l V S l Jednačina kontinuiteta - brzina fluida je veća tamo gde je presek cevi manji 1 l w t l w t 1 Fluid se ubrzava u pravcu suženja cevi - u tom smeru deluje sila - tamo je pritisak manji S w S 1 1 w

19 Bernoulli-jeva jednačina - Fluid se ubrzava kada teče kroz tesan kanal - Raste brzina - raste i kinetička energija - Promena energije znači da se vrši rad

20

21 Bernoulli-jeva jednačina Bernoulli-jeva jednačina prikazuje odnos između: visine, brzine, pritiska i gustine tečnosti u kretanju. Ona kaže da je u slučaju stabilnog strujanja nestišljive tečnosti, bez trenja, ukupna energija tečnosti jednaka duž svih preseka; porastom brzine tečnosti pada njen statički pritisak i obratno f g w g p z g w g p z za idealnu tečnost f g w g p z g w g p z za realnu tečnost g p g p p f 1 1 0

22 Granični sloj

23 Granični sloj - deo fluida koji struju preko ravne površine Zavisnost toka fluida kroz cev na granični sloj (od ulaza u cev do potpuno razvijenog toka fluida) x ul d 0 0,05Re x ul d

24 Reynolds-ov broj Re x w S x w S Ozborn Rejnolds, engleski fizičar x - karakteristična dužina (m) w s - brzina fluda (m. s -1 ) ρ - gustina fluida (kg. m -3 ) μ - (apsolutni) viskozitet fluida (N. s. m - ili Pa. s) - kinematski viskozitet fluida, definisan kao = μ /ρ (m. s -1 )

25

26 Dimenzionisanje cevovoda Ako se cevovod predimenzioniše povećavaju se troškovi njegove montaže. Ako se poddimenzioniše povećava se pad pritiska. Prekomerni pad pritiska ima za posledicu veći trošak rada pumpe. To se izbegava dimenzionisanjem cevi (odnos protok brzina se uzima u obzir), a potvrđuje se proračunima (uzima se u obzir brzina fluida, Reynolds-ovi brojevi, faktori trenja). Vrlo velike brzine fluida skraćuju vek trajanja cevovoda, uz kontaminaciju procesnih fluida metalima. Male brzine fluida mogu imati za posledicu neželjeno naseljavanje mikroorganizmima. Eksperimentalni rezultati pokazuju da je za većinu homogenih tečnosti strujanje laminarno ako je Re < 100. Onda je: λ - koeficijent podužnog trenja 64 Re

27 Naprave za obustavljanje i podešavanje protoka fluida Protok kroz cevi se obustavlja i podešava: - Ventilima - Preklopkama - Zasunima - Slavinama Ove naprave treba da: - nepropusno zatvore vod - što manje menjaju smer strujanja fluida - lako se čiste - zauzimaju što manje mesta - lako se ugrađuju u cevovode

28 Ventili Ventili se dele na: - Ventile za cevovode - Automatske ventile (u pumpama i kompresorima) - Ventile koji se pokreću posebnim mehanizmom (u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem i parnim mašinama) - Posebne ventile (sigurnosni, povratni, redukcioni) Proticanje se obustavlja tanjirastom pločom. Pri obrtanju točka u smeru kazaljke na satu obrće se vreteno a sa njim zajedno i ploča prema sedištu. Kada ploča dotakne sedište, proticanje se obustavlja. Zaptivne površine ventila mogu biti: ravne kupaste kuglaste

29 Preklopke Zasuni Slavine

30 Merači pritiska Manometar Druga vrsta istrumenata koriste činjenicu da fluidi imaju pritisak usled težine p g h U cev - manometar Pritisak sa obe strane mora da se uravnoteži, inače fluid teče

31 Pritisak u sistemu veći od atmosferskog Pritisak u sistemu manji od atmosferskog

32 Merenje pritiska Aneroid Koriste osobinu da se pritisak kroz fluide prenosi bez gubitka Istrumenti mogu da budu dovoljno udaljeni od sistema u kome mere pritisak

33 Relativno kretanje fluida i tela Slučajevi u praksi Strujanju fluida oko nepomičnih tela Kretanje tela različitog oblika kroz miran fluid Industrija mesa - rashlađivanje životinjskih trupova vazdušnom strujom ili dimljenje proizvoda (fluid se kreće oko nepomičnih tela) Industrija mleka - razdvajanje faza (taloženje čestica u fluidu, centrifugiranje, izdvajanje mlečne masti iz mleka)

34 Primer : U fluidu izdvojimo element fluida u obliku valjka na koji deluje nadpritisak od 400 kpa. Izračunati: nadpritisak u metrima vodenog stuba ako je gustina vode 1000 kg/m 3, nadpritisak u metrima živinog stuba ako je gustina žive kg/m 3, apsolutni pritisak koji deluje na element fluida ako je atmosferski pritisak 101,3 kpa.

35 Rešenje: nadpritisak u metrima vodenog stuba: h , = 40,78 m V.S. nadpritisak u metrima živinog stuba: h , = 3 m Hg.S. apsolutni pritisak: p = ,3 = 501,3 kpa

36 Primer 3: Koliki je maksimalni nadpritisak vode koji se meri pomoću piezometra ako je visina stuba tečnosti u piezometrijskoj cevi 1 m? Rešenje: Izračuna se manometarski pritisak, ako je gustina vode = 1000 kg/m 3 i visina stuba tečnosti u piezometrijskoj cevi od tačke B je h = 1 m: 3 p mb g h ,81 1 9,81 10 Pa

37 Primer 4: Piezometar u obliku U cevi koristi se za merenje nadpritiska fluida gustine = 800 kg/m 3. Gustina žive u U cevi je kg/m 3. Izvršena su dva očitavanja i to: h 1 = 0,4 m i h = 0,8 m, h 1 = 0,1 m i h = - 0,3 m. Izračunati manometarski pritisak? Rešenje: za prvo očitavanje: p mb g h g h ,81 0, ,81 0,4 103, 594kPa 0 1 za drugo očitavanje: 0, ,81 0,1 40, kpa p mb g h g h ,

38 VAŽNO!!! čvrsto tečno: čvrsto gasovito: topljenje sublimacija tečno gasovito: tečno čvrsto: isparavanje topljenje gasovito tečno: kondenzacija gasovito čvrsto: desublimacija

39 Fluidi Fluid - stanje materije u kome ona može da teče i menja oblik i zapreminu pod dejstvom sila Stišljivost - svojstvo fluida da menja zapreminu pod dejstvom sila Pritisak - odnos sile i površine na koju je primenjena sila p F S Pa N m Gustina - definisana je kao masa jedinične zapremine m V kg 3 m

40 Viskozitet - rezultat unutrašnjeg trenja u fluidu, pa se i meri silom trenja koja se javlja pri kretanju Maseni protok - masa fluida koji u jedinici vremena protiče kroz bilo koji poprečni presek cevi ili kanala m m t kg s Zapreminski protok - zapremina fluida koji u jedinici vremena protiče kroz bilo koji poprečni presek cevi ili kanala. V V t m 3 s

41 Jednačina kontinuiteta - pri proticanju fluida, kroz svaki poprečni presek voda (cevovoda), mora da protekne ista količina fluida u jedinici vremena Bernoulli-jeva jednačina - prikazuje odnos između: visine, brzine, pritiska i gustine tečnosti u kretanju Re Reynolds-ov broj x w S x w S