DNEVNI IZVEŠTAJ / DAILY REPORT Služba za istraživanje finansijskih tržišta/ Financial market Služba za brokersko-dilerske poslove/ Brokerage Milica Travica 21-1672 Ljiljana Zipovski 21-3617 Srñan Maletić 21-1263 Snežana Spasojević 21-3621 Olivera Glisić 21-1314 Služba za prodaju deviza pravnim licima / Dealing Služba za kastodi poslove / Custody Darko Karanović 21-3624 Vitomir Marić 21-1315 Marija Prebanić 21-3626 Biljana Radosavljević 21-3622 Dragan Ignja 21-3627 21-3625 17.11.211 Pregled kurseva / FX rate Zvanični srednji kurs dinara Meñunarodno tržište Valutni par Vrednost Prethodna Promena Valutni par Vrednost Prethodna Promena EUR 12.8741 12.877.% EURUSD 1.3522 1.3543 -.16% USD 76.141 76.5692 -.56% EURCHF 1.2388 1.243 -.13% CHF 82.9295 83.876 -.19% EURGBP.8576.8552.28% GBP 119.9838 12.627 -.53% GBPUSD 1.5769 1.5837 -.43% Izvor: NBS USDJPY 77.5 77.3.3% EUR 11 15 1 95 9 85 8 75 7 EURUSD 1.65 1.6 1.55 1.5 1.45 1.4 1.35 1.3 1.25 1.2 1.15 Ukupan obim medjubankarske trgovine devizama - evrom* zakljucno spot valutom obavljene na dan 16.11.211. do 12.3 casova iznosio je 18,1 mln evra, prosecni ponderisani kurs iz te trgovine 12,8751. EUR i USD indikatori za tekuci dan: vreme zemlja naziv indikatora period prethodna konsenzus!! 13:3 Pocetak izgradnje kuca Oct 658K 66K Značajniji indikator koji može imati uticaja na kretanje kursa EUR/USD Tržište novca i hartija sa fiksnim prihodom / MM and fixed income REPO stopa NBS 1.% Meñubankarsko tržište - Srbija Vrednost Prethodna Promena(bp Izvor: NBS BEONIA 9.45 1.1-65. BELIBOR1M 11.11 11.11. Trezorski zapisi - Srbija BELIBOR3M 11.46 11.46. Dospece Vrednost Prethodna Izvor: Reuters 3 month 11.6% 11.9% 6 month 11.65% 11.9% Kamatne stope centralnih banaka 12 month 13.% 13.% 18 month 13.5% 13.3% Evropa 1.25% 24 month 13.19% 12.89%.25% 36 month 14.89% 14.89% Švajcarska.% euro-linked 6 month 5.25% - euro-denominated Meñubankarsko tržište - Svet 53 weeks 4.48% - Vrednost Prethodna Promena(bps) 18 month 5.4% - EONIA.728%.733% -.5 36 month 5.% - EURIBOR1M 1.199% 1.2% -.1 15 year 5.85% - EURIBOR3M 1.458% 1.457%.1 Obveznice stare devizne štednje EURIBOR6M 1.686% 1.685%.1 cena prinos LIBOR1M (USD).25172%.25172%. A212 97,26 5,28% LIBOR3M (USD).47111%.46556%.555 A213 91,7 5,79% LIBOR1M (CHF).2%.2%. A214 87,8 5,26% LIBOR3M (CHF).4%.4%. A215 82,75 5,49% A216 77,83 5,67% Izvor: Belex Napomena: Kamatne stope se odnose na prethodni radni dan 1
Tržište akcija / Equity market SRBIJA / SERBIA Vrednost Vrednost prethodnog dana Promena Belex 15 532.83 532.41.8% Belex line 1,36. 1,34.8.19% Promet 132,653,632 Din. 54,452,87 Din. 143.61% 1,289,518 Din. 531,126 Din. 142.79% Racia / Ratios P / B P / E Belex15,59 5,45 Promena indeksa u tekucoj godini -18.21% -19.23% Izvor: Belex Belex15 3 2 1 8.1.8 8.6.8 8.11.8 8.4.9 8.9.9 8.2.1 8.7.1 8.12.1 8.5.11 8.1.11 Belex Line 56 49 42 3 28 21 14 7 8.1.8 8.6.8 8.11.8 8.4.9 8.9.9 8.2.1 8.7.1 8.12.1 8.5.11 8.1.11 1.% 8.% 6.% 4.% 7.57% kompanija iz Belexa15 2.%.% -2.% -4.%.58%.45%.%.%.%.%.%.%.%.% -.22% -.36% -.5% -2.33% UNBN AERO IMLK KMBN SJPT NIIS JESV MTLC VZAS TIGR ALFA AIKB JMBN AGBN ENHL Sniženje referetntne kamatne stope na 1 odsto, odraziće se i na cenu kredita u Srbiji, odnosno na smanjenje kamatne stope, izjavio je danas viceguverner Narodne banke Srbije (NBS) Bojan Marković. On je na prezentaciji izveštaja o inflaciji za oktobar kazao da je NBS u poslednjih šest meseci snizila referentnu kamatnu stopu u Srbiji za ukupno 2,5 procentna poena - na 1 odsto. Sniženje referentne kamatne stope ne znači i da će svaki pojedinac imati nižu kamatnu stopu jer na cenu kredita utiču još dva faktora: rizik zemlje i rizik svakog pojedinca", kazao je Marković. On je naglasio da Izvršni odbor NBS-a procenjuje da će se nastaviti "opreznim snižavanje referentne kamatne stope". Marković je naveo da je učešće problematičnih kredita u ukupnim zajmovima 18,8 odsto, ali je naglasio da ne treba gledati samo njihov broj, već i strukturu jer ih ima mnogo od pre deset godina. Viceguverner je kazao i da će inflacija u Srbiji nastaviti da pada, a u oktobru je bila 8,7 odsto. U oktobru su potrošačke cene porasle za,4 odsto u odnosu na septembar, odnosno na 8,7 odsto u odnosu na oktobar 21. godine "čime se nastavila silazna tendencija inflacije", naglasio je Marković. (izvor: Blic) Ekonomski savetnik premijera Srbije Jurij Bajec upozorio je večeras da Srbija ne sme da povećava spoljni dug iznad 45 odsto bruto domaćeg proizvoda, jer bi na taj način dovela u pitanje kredibilitet zemlje i odbacio kao neosnovane špekulacije da Vlada razmišlja o povećanju stope poreza na dodatu vrednost (PDV). Bajec je predočio da samo ove godine Srbija za otplatu spoljnog duga mora da izdvoji oko 4 miliona evra. Odgovarajući na pitanje ko će štedeti, imajući u vidu dogovor s Meñunarodnim monetarnim fondom (MMF) o smanjenju javne potrošnje, Bajec je televiziji B92 rekao da će to konkretno značiti da će država kupiti manje roba i usluga u 212. godini, koje nisu neophodne i naglasio da se to ne odnosi na potrošnju grañana i njihove plate i penzije. Komentarišući makroekonomske pokazatelje, Bajec je rekao da većina pokazatelja kao što je rast BDP-a, inflacija, rast izvoza industrijske proizvodnje... nisu toliko loši, ali je najveći problem visoka stopa nezaposlenosti u Srbiji. (Izvor:Blic) Meñunarodni monetarni fond (MMF) i Vlada Srbije postigli su sporazum o prvoj reviziji aranžmana iz predostrožnosti koji predviña da ciljani deficit budžeta u 212. godini bude 4,25 procenata bruto domaćeg proizvoda (BDP), saopšteno je danas u vladi. Dušan Nikezić, državni sekretar u Ministarstvu finansija, rekao je da je ciljani deficit ispod zakonskog nivoa od 4,5 odsto, što predstavlja prvu značajnu meru štednje. Nikezić je ukazao da se u 211. očekuje dvoprocentni rast BDP-a, a u narednoj godini 1,5 odsto. Država će budžetom za sledeću godinu nastaviti investicije u poljoprivredu i infrastrukturu, subvencije privredi biće iste i naredne godine, a neće biti ni zamrzavanja plata i penzija. U budžetu za sledeću godinu država planira da poveća prihode i smanji rashode. Priliv će biti povećan po osnovu naplate poreza iz nekih stečajnih postupaka, povećanja dividendi i dobiti Elektroprivrede Srbije. Na drugoj strani, smanjićemo rashode za nabavku robe i usluga - objasnio je Nikezić. (Izvor: Blic) 2
A Listing Aerodrom Nikola Tesla Energoprojekt holding Naftna industrija Srbije Soja protein Tigar AERO 58 1,585,976.58% -.58%.77 7.79 1.75 ENHL 42 148,26-2.33% -1.18%.39 6.16 6.62 NIIS 643 81,48,317.% 1.9% 2.23 6.26 42.34 SJPT 56 638,4.% -.88%.8 8.86 7.81 TIGR 495 27,225.% -5.53%.25 n/a -1.76 17,418,99, Din. 3,976,48, Din. 14,847,8, Din. 5,513,113, Din. 85,637,7 Din. Alfa Plam Komercijalna banka Metalac B Listing ALFA 7,.%.%.35 2.87 12.92 KMBN 1,853.% -.91%.43 5.59 8.62 MTLC 1,71.% -.58%.5 3.77 14.1 1,311,9, Din. 16,138,35, Din. 1,744,2, Din. Kontinuirano trgovanje Agrobanka AGBN 3,996 367,632 -.5% -5.17%.16 n/a 6.77 AIK banka AIKB 1,8 9, -.22% -2.65%.37 2.52 14.26 Beogradska industrija piva BIPB 31 17,5.% -11.32% 2.81 n/a -125.23 Bambi BMBI 21,.%.% 2.38 14.46 16.91 Credy banka CYBN 1,95.%.%.47 n/a -54.6 Čačanska banka CCNB 1, 6,.%.%.33 14.33 2.33 DIN prioritetne DINNPB 1,1.% -8.93%.99 3.86 17.7 Dunav osiguranje DNOS 95.%.%.2 n/a 2.16 Galenika Fitofarmacija FITO 1,972 1,617,4 7.17% 28.68%.58 2.82 22.12 Globos osiguranje GLOS 279.%.%.13 n/a 2.21 Imlek IMLK 2,215 14,767,45.45% -3.74% 2.5 17.39 11.79 Informatika INFM 2,64.% -2.22%.45 121.74.4 Jedinstvo Sevojno JESV 5,2.%.%.89 3.17 28.72 Jubmes banka JMBN 14,299 142,99 -.36% -.36%.75 16.45 6.74 Komercijalna banka PB KMBNPB 1,88 1,88,.%.% n/a n/a 8.62 Lasta LSTA 264.%.%.18.78 25.59 Metals banka MTBN 1,652.% 5.22%.26 13.62 2.6 Napred GP NPRD 1,.%.%.15.46 39.62 Politika PLTK 5.%.%.15 n/a -16.32 Privredna banka PRBN 379 1,349,619 7.98% 1.7%.41 n/a -6.61 Progres PRGS 5 25,.%.%.5 197.39.3 Pupin Telecom PTLK 127.%.%.15 232.45.6 Putevi Užice PUUE 531.% -14.77%.37 3.8 9.95 Simpo SIMP 245.%.%.5 n/a -7.95 Tehnogas TGAS 4,82 23,496-3.57% -3.96%.54 5.2 11.27 Telefonija TLFN 561.%.18%.26 1.83 1.86 Univerzal banka UNBN 2,7 2,7 7.57% 7.78%.24 4.4 6.5 Velefarm VLFR 3.% -15.49%.22 n/a -58.54 Veterinarski zavod Subotica VZAS 356.% -1.11%.28 2.38 2.47 Vino Župa VINZ 6,789.%.%.64 3.79 21.84 Vital VITL 1,583 47,49-9.54% -13.17%.34 2.83 12.67 Voda Vrnjci VDAV 4,6.% 2.22%.52 n/a 2.49 2,872,117, Din. 15,697,52, Din. 282,287,8 Din. 8,4,879, Din. 1,7,337, Din. 1,334,56, Din. 3,639,645, Din. 246,22, Din. 1,735,36, Din. 39,931,1 Din. 2,93,66, Din. 485,25, Din. 1,584,539, Din. 3,712,49, Din. 46,378,9 Din. 44,173,4 Din. 1,787,215, Din. 514,918, Din. 329,844,8 Din. 944,781,8 Din. 269,637, Din. 142,49,6 Din. 521,569,9 Din. 259,626, Din. 4,978,32, Din. 324,928,4 Din. 1,532,199, Din. 467,728, Din. 84,629,8 Din. 1,346,734, Din. 1,29,312, Din. 528,2,2 Din. Napomene: (1) Promet=prosečna ponderisana cena x obim. (2) -price to book value je racio koji predstavlja odnos tržišne cene i knjigovodstvene vrednosti. (3) -price to earnings je racio koji predstavlja odnos tržišne cene i zarade po akciji (EPS). (4) -return on equity je racio koji predstavlja odnos neto dobiti i akcijskog kapitala. (5) Mcaptržišna kapitalizacija=tržišna cena akcije x broj akcija 3
REGION Crobex Hrvatska 1,821.71 SBITOP SOFIX BET Indeks Zemlja/Regija Slovenija 626.51 Bugarska Vrednost 332.68 Rumunija 4,511.11 4,57.7 DJ Stoxx Balkan 5 Balkan 41.38 Vrednost prethodnog dana 1,83.78 626.14 334.4 415.26 Promena u Promena tekucoj (%) godini (%) -.5% -13.7%.6% -26.32% -.41% -8.19%.8% -14.38% -1.18% -31.1% CROBEX SBITOP 6 2 4 crobex 1 sbi2 2.1.8 2.6.8 2.11.8 2.4.9 2.9.9 2.2.1 2.7.1 2.12.1 2.5.11 2.1.11 3.1.8 3.6.8 3.11.8 3.4.9 3.9.9 3.2.1 3.7.1 3.12.1 3.5.11 3.1.11 SOFIX BET 21 1 17 13 9 sofix 8 6 4 bet-c 1 3.1.8 3.6.8 3.11.8 3.4.9 3.9.9 3.2.1 3.7.1 3.12.1 3.5.11 3.1.11 145 125 15 85 65 45 25 dj balkan DJ Stoxx Balkan 5 Rusija je i dalje spremna da pruži pomoć Evropskoj uniji u prevazilaženju krize, kaže ruski premijer Vladimir Putin. Zemlje evrozone, kao i azijske države, a posebno Japan, suočene su sa ozbiljim ekonomskim problemima", potsetio je Putin, uz napomenu da je ruska ekonomija danas prilično stabilna. On je, meñutim, dodao da i Rusija nailazi na odreñene probleme, s obzirom na meñusobnu povezanost svih procesa u savremenoj svetskoj ekonomiji. Ruski premijer je uveren da su za prevazilaženje kriznih tendencija neophodni usklañeni zajednički napori svih zemalja. "Smatram da bi konsultacije Rusije i Evropske unije o aktuelnim problemima tekuće ekonomske i finansijske situacije bile veoma korisne, i ubeñen sam da će se nastaviti po istom ključu", rekao je ruski premijer. On je takoñe napomenuo da je Rusija spremna da se uključi, mada je već prisutna, u rešavanje problema na prevazilaženju kriza, pa i u evrozoni. "Spremni smo da pružimo praktičnu, realnu pomoć, prevenstveno posredstvom Meñunarodnog monetarnog fonda (MMF) što već i radimo", rekao je Putin naglasivši da Rusija danas ima takve mogućnosti zahvaljujući očuvanom ekonomskom rastu. (Izvor:B92) Agencija za dodelu kreditnih rejtinga Moody's u sredu je stavila kreditne rejtinge italijanskog bankarkog diva UniCredita 'A2/C-' na razmatranje radi mogućeg sniženja, ističući da su ih na takav potez podstaknli bančini rezultati poslovanja u trećem tromesečju. Rezultati UniCredita objavljeni 14. novembra pokazali su neto gubitak u trećem tromesečju u visini 1,6 milijardi evra. U banci su kao glavni razlog gubitka u poslovanju naveli otpis goodwilla i druge imovine u iznosu od 1,2 milijarde evra, a smanjena joj je i operativna dobit zbog gubitaka od trgovanja i većih rezervacija za gubitke po nenaplativim zajmovima, navodi dalje agencija, pojašnjavajući razloge najnovije odluke.u Moody'su takoñer napominju da su na razmatranje radi mogućeg sniženja stavljeni i rejtinzi ogranaka UniCredita. Na listi navedenih ogranaka nema Zagrebačke banke, inače članice UniCredit Grupe.Izvršni direktor UniCredita, čija je tržišna kapitalizacija smanjena na 14 milijardi eura, isključio je mogućnost da banka postane meta za preuzimanje. Isključio je mogućnost prodaje imovine u Poljskoj i Turskoj odnosno povlačenja iz italijanske Mediobance, čiji je UniCredit glavni deoničar. (Izvor: seebiz) 4
SVET/ WORLD Indeks Dow Jones Industrial S&P NASDAQ FTSE Dow Jones Stoxx 6 Nikkei 225 Zemlja/Region Vrednost 11,95.59 1,236.91 2,639.61 Engleska 5,59.2 EU 237.4 Japan 8,463.16 Vrednost prethodnog dana 12,96.16 1,257.81 2,686.2 5,517.44 237.3 8,541.93 Promena u Promena tekucoj (%) godini(%) -1.58% 2.83% -1.66% -1.65% -1.73% -.5% -.15% -6.63%.% -14.6% -.92% -17.26% Dow Jones Industrial S&P 16 16 14 14 1 12 dow jones s&p 8 8 6 2.1.8 2.6.8 2.11.8 2.4.9 2.9.9 2.2.1 2.7.1 2.12.1 2.5.11 2.1.11 6 3.1.8 3.6.8 3.11.8 3.4.9 3.9.9 3.2.1 3.7.1 3.12.1 3.5.11 3.1.11 NASDAQ Composite FTSE 7 28 24 nasdaq 6 dax 16 4 12 3.1.8 3.6.8 3.11.8 3.4.9 3.9.9 3.2.1 3.7.1 3.12.1 3.5.11 3.1.11 2.1.8 2.6.8 2.11.8 2.4.9 2.9.9 2.2.1 2.7.1 2.12.1 2.5.11 2.1.11 DJ Stoxx 6 Nikkei 225 37 32 14 12 27 22 nikkei 1 \ dj stoxx 17 8 12 2.1.8 2.6.8 2.11.8 2.4.9 2.9.9 2.2.1 2.7.1 2.12.1 2.5.11 2.1.11 6 4.1.8 4.6.8 4.11.8 4.4.9 4.9.9 4.2.1 4.7.1 4.12.1 4.5.11 4.1.11 Na Wall Streetu su u sredu cene deonica oštro pale, nakon novih upozorenja da bi širenje evropske dužničke krize moglo izazvati usporavanje rasta najvećih svetskih privreda i naneti velike štete bankarskom sistemu. Najviše su pale cene deonica banaka. KBW indeks tog sektora potonuo je 3,6 posto, nakon što je agencija Fitch upozorila da bi širenje dužničke krize moglo znatno uticati na američke banke. Fitch procenjuje da izloženost pet najvećih američkih banaka u francuskim bankama, bilo preko kredita, bilo preko depozita i druge imovine, doseže 114 milijardi dolara. Slabljenje francuskih banaka, koje su vrlo izležene grčkim i italijanskim dugovima, negativno bi uticalo na američke banke. Zbog toga je cena deonice Morgan Stanleya potonula gotovo 8 posto, dok su deonice Bank of America, JPMorgan Chasea i Goldman Sachsa pojeftinile više od 3,5 posto. Agencija Moody's snizila je, pak, rejtinge nekolicini nemačkih banaka jer se, smatraju analitičari te agencije, smanjuje mogućnost eksterne pomoći tim bankama ako im zatreba sveži kapital. (izvor: Seebiz) Evropske deonice oslabile su u sredu nakon što su investitori posumnjali u sposobnost vlada članica evrozone da zaustave širenje dužničke krize, pri čemu je Evropska centralna banka kupovinom obveznica tek usporila rast troškova zaduživanja evropskih zemalja. Rast prinosa na državne obveznice proteklih je dana pritisnuo cene deonica. Investitori strahuju da bi vihor dužničke krize u evrozoni mogao usisati i Francusku, drugu po veličini privredu evrozone, budući da su neke njene banke jako izložene krizi. Francuski berzanski indeks CAC tokom dana je oscilirao izmeñu pozitivne i negativne teritorije da bi u ranim poslepodnevnim satima bio na blagom gubitku. Slične neujednačene rezultate beležile su i francuske banke, pa je Societe Generale bio na dobitku,1 posto a BNP Paribas na gubiku,6 posto. Italijanski berzanski indeks, je tokom poslepodneva ostao gotovo nepromenjen u odnosu na prethodni dan. Banke Intesa Sanpaolo i UniCredit bile su na dobitku,6 odnosno,8 posto dok je Banco Popolare bio u minusu,6 posto.(izvor:seebiz) Navedene informacije date su u svrhu opšteg informisanja i ne mogu biti zamena za finansijski savet niti se njihovim objavljivanjem stvara bilo kakva obveza za Banca Intesa ad Beograd. Banca Intesa ad Beograd ne prihvata odgovornost za bilo kakvu štetu nastalu upotrebom informacija iz ovog materijala. niti garantuje za njihovu tačnost. Zabranjeno je dalje distribuiranje i umnožavanje ovog materijala ili nekih njegovih delova bez prethodnog pisanog pristanka Banca Intesa ad Beograd. 5