Služba za analizu finansijskih tržišta DNEVNI IZVEŠTAJ Služba za istraživanje fin. tržišta/ Financial market Služba za brokersko-dilerske p

Транскрипт

1 Služba za analizu finansijskih tržišta DNEVNI IZVEŠTAJ Služba za istraživanje fin. tržišta/ Financial market Služba za brokersko-dilerske poslove/ Brokerage Milica Travica Ljiljana Zipovski SrĎan Maletić Sneţana Spasojević Vladimir Gavović Služba za prodaju deviza pravnim licima / Dealing Služba za kastodi poslove / Custody Darko Karanović Vitomir Marić Marija Prebanić Biljana Radosavljević Dragan Ignja Pregled kurseva Zvanični srednji kurs dinara Međunarodno tržište Valutni par Prethodna YTD Valutni par Prethodna YTD EUR % 1.73% EURUSD % 2.42% USD % -0.32% EURCHF % -0.78% CHF % 2.41% EURGBP % 6.43% GBP % 5.41% GBPUSD % % Izvor: NBS USDJPY % -4.28% EUR/ EUR/USD Ukupan obim medjubankarske trgovine evrom zakljucno sa spot valutom obavljene na dan do 12:30 casova iznosio 11,5 mln evra, prosecni ponderisani kurs iz te trgovine 111,8037 za 1 evro.. EUR i USD indikatori za tekuci dan: vreme zemlja naziv indikatora period prethodna konsenzus!! 13:30 SAD Stopa nezaposlenosti Mart 7.7% 7.7% Značajniji indikator koji moţe imati uticaja na kretanje kursa EUR/USD Tržište novca i hartija sa fiksnim prihodom Pregled aukcijske trgovine hartijama od Međubankarsko tržište - Srbija Referentna stopa NBS vrednosti NBS - operacije na otvorenom Prethodna (bps) tržištu vrednost Ročnost Prethodna BEONIA % 7 dana 9.28% 9.29% BELIBOR1M Izvor: NBS Sledeći mon.odb: BELIBOR3M Izvor: Reuters Trezorski zapisi - Srbija Dospece Prethodna 3 meseca 9.48% 9.80% Kamatne stope centralnih banaka 6 meseci 9.39% 9.45% 12 meseci 9.95% 10.49% Evropa 0.75% 18 meseci 12.90% 13.99% SAD 0.25% 24 meseca 10.24% 10.80% Švajcarska 0.00% 36 meseci 11.39% 13.95% 60 meseci 12.94% 14.74% 84 meseci 12.65% - 12 mes. EUR 3.93% 5.75% 24 mes. EUR 4.875% 4.875% 18 mes. EUR 5.05% 5.85% 36 mes. EUR 4.875% 24 meseca ref. Stopa NBS % ref. Stopa NBS + 4% Izvor: Trezor Republike Srbije Stopa Prethodna (bps EONIA 0.074% 0.072% Obveznice stare devizne štednje EURIBOR1M 0.118% 0.117% cena prinos EURIBOR3M 0.210% 0.210% A % EURIBOR6M 0.330% 0.331% A % LIBOR1M (USD) % % A % LIBOR3M (USD) % % A % LIBOR1M (CHF) -0.00% -0.00% Izvor: Belex LIBOR3M (CHF) % % Međubankarsko tržište - Svet Napomena: Kamatne stope se odnose na prethodni radni dan

2 Tržište akcija SRBIJA Belex 15 Belex line Promet , ,986,039 Din. 1,349,314 prethodnog dana , ,157,806 Din. 458, % 0.06% % % indeksa u tekucoj godini 11.76% 9.01% Izvor: Belex Racia / Ratios Belex15 P / B 0,62 P / E 5, Belex15 Belex Line 1, 700 1,200 1,000 kompanija iz Belexa % 0.00% 0.00% 0.00% 1.02% 1.05% 3.70% -4.77% -4.23% -2.11% -1.64% -1.16% -0.99% -0.22% -0.18% ALFA FITO SJPT IMLK ENHL TIGR VZAS AIKB JMBN MTLC JESV AERO NIIS KMBN GMON Šanse da domaće banke u drţavnom vlasništvu, koje su napakovale debele gubitke, naďu kupca iz zemalja Evropske unije gotovo su minimalne. Vreme najunosnije prodaje banaka, Grcima, Italijanima, Francuzima i Austrijancima, odavno je prošlo. Sada moţemo da se uzdamo samo u domaće potencijale, a to su Komercijalna banka, Poštanska štedionica i AIK banka, a stručnjaci tvrde da bi trebalo više paţnje obratiti i na banke sa istočnoazijskog trţišta. To potvrďuje i primer Razvojne banke Vojvodine koju će uzeti Poštanska štedionica. Nije, meďutim, u pitanju klasično preuzimanje, već će se depoziti, oročeni i neoročeni, kao i krediti preneti na surogat majku. Zainteresovani za RBV bili su pre svih Unikredit i Sosijete ţeneral, ali su odustali, jer strane banke nisu voljne za preuzimanja i klasično kupovanje banaka. - Naše bankarsko trţište je preveliko - smatra Branko Ţivanović, profesor na Beogradskoj banakrskoj akademiji. - Deo bankarske infrastrukture sa radnom snagom je suvišan. Stoga su iskrajanja banaka, bez značajnijeg preuzimanja infrastrukture i posebno zaposlenih budući scenario. Motiv je brzo i efikasno povećanje trţišnog učešća. Nešto se moţe očekivati, kako kaţe Ţivanović, od ruskih bankarskih grupacija i arapskog kapitala koji će više insistirati na grinfild modelu ulaska nego na preuzimanju banaka. Investicioni fondovi su, prema rečima ovog profesora, spremni za ulazak i u rizičnije aranţmane, sa duţim rokom. Ipak, za ove fondove postoje ograničenja u Srbiji, koja nisu nepremostiva i mogu da se menjaju, posebno kada su u pitanju arapski fondovi. (Izvor: Novosti) Investicioni fond "Salford" i dalje će ulagati u našu zemlju, iako je u njihovom planu izlazak sa srpskog trţišta. "Salford", koji je osnivač "Denjub fuds grupe", u Srbiji je prisutan od godine i negde je pri kraju, pri izlasku sa trţišta Srbije - istakla je Svetlana Glumac, direktorka korporativnih poslova "Denjub fuds grupe". - Sve dok poslujemo u Srbiji, trudićemo se da što više ulaţemo u našu zemlju. Prema njenim rečima, prodaja "Imleka" koja posluje u okviru "Denjub fuds grupe" je otvorena, ali je naglasila da je o toj temi nezahvalno govoriti dok postupak ne bude u završnoj fazi. Za vodeću mlekaru u Srbiji bile su zainteresovane velike svetske kompanije, meďu kojima i holandska "Kampina", koja je pre godinu dana odustala od kupovine. - U okviru DFG-a, osim "Imleka", posluju još tri kompanije na teritoriji Srbije, i od kada je ta grupa kupila "Imlek", u njega se godišnje u proseku ulagalo 10 miliona evra - istakla je Svetlana Glumac. - Zahvaljujući tim ulaganjima, "Imlekova" fabrika u Padinskoj skeli je od stanja u kom smo je zatekli, postala lider na Balkanu i trenutno je najbolja i najopremljenija fabrika na tom području. Jedino što mi ţelimo jeste zadovoljstvo potrošača koje se i potvrďuje kroz to što smo lider na trţištu Srbije, a i u regionu. (Izvor: Novosti) Moţemo da hranimo pola Evrope, ali smo lane u inostranstvu nabavili tona sveţeg povrća. Pre dve godine uvezli smo više od 8. tona crnog luka i čak tona jabuka. Paradajz iz Turske, beli luk iz Kine, groţďe iz Makedonije kupujemo u marketima i na pijacama. Na trpezama je sve manje plodova koji su proizvedeni u našoj zemlji. A na trpezama je sve manje plodova koji su proizvedeni upravo u našoj zemlji. Godišnje za zeleniš koji imamo u svojim povrtnjacima i voćnjacima "damo bar 150 miliona dolara. U trgovinskoj razmeni sa svetom jedino u agraru beleţimo suficit, ali i dalje izdvajamo značajnu sumu "zelenih novčanica za uvoz poljoprivrednih proizvoda iz sveta. Ne štedimo devize ni za luk, pasulj, kupus, šljive, jabuke, šećer. Na dugačkoj listi proizvoda koje Srbija uvozi su čak i krompir i pasulj. U vodećim trgovinskim lancima, pak, kaţu da kada domaća proizvodnja ne zadovoljava njihovu potraţnju, prinuďeni su da nabavljaju uvozni zeleniš i voće. Agroekonomista Miladin Ševarlić kaţe da je neophodno poboljšati mere agrarne politike, posebno njihove dugoročne efekte. "Liberalizovano trţište posebno proizvoda agrarnog porekla dozvoljava neokontrolisan uvoz i robe koje u Srbiji ima napretek ", smatra Ševarlić. "Nigde kao kod nas, uvoz i izvoz poljoprivrednih proizvoda nije tako prepušten nekontrolisanoj stihiji trţišta. Administrativne mere nisu dobre, ali mora postoji kontrola. Tako se ne bi dešavalo da uvozimo i bacamo devize čak i za šećer i maline - naše glavni izvozne adute". (Izvor: B92) 2

3 Aerodrom Nikola Tesla Energoprojekt holding Naftna industrija Srbije Soja protein Tigar Alfa Plam Komercijalna banka Metalac Aik Banka ad Niš Aik Banka prioritetne akcije Albus ad Novi Sad AMS Osiguranje ad Beograd Bambi Banat ad Beograd Banini ad Poštanska Štedionica ad Poštanska Štedionica prior.akc. BAS ad Beograd BB Minaqua ad BIP ad Beograd Credy Banka ad Kragujevac Crvenka Fabrika Šećera Čačanska Banka ad Čoka Duvanska Industrija Dimničar ad Beograd Dunav Osiguranje ad Energomontaţa ad Energoprojekt Entel Energoprojekt Industrija Energoprojekt Niskogradnja Energoprojekt Visokogradnja Galeb GTE ad Beograd Galenika Fitofarmacija Globos Osiguranje Goša FOM Goša Montaţa Imlek ad Imlek ad prioritetne akcije Impol Seval Iritel ad Beograd Jedinstvo Sevojno Jubmes Banka Jugohemija ad Beograd Komercijalna Banka prior.akc. Kopaonik ad Beograd Lasta ad Beograd Luka Dunav ad Pančevo Messer Tehnogas Mlekara ad Subotica Montinvest ad Beograd Napred GP ad Neoplanta ad Novi Sad Niška Mlekara ad Niš Planinka ad Kuršumlija Planum GP ad Beograd Privredna Banka Beograd Proges ad Beograd Projektomontaţa ad Beograd Pupin Telecom ad Zemun Radijator ad Zrenjanin Ravanica ad Bajmok Razvojna Banka Vojvodine Simpo ad Vranje Sloga ad Novi Pazar Soko Nada Štark ad Beograd Srpska Banka ad Beograd Šajkaška Fabrika Šećera Takovo Osiguranje Kragujevac Te-To ad Senta Telefonija ad Beograd Univerzal Banka ad Beograd Valjaonica Bakra Sevojno Veterinarski Zavod Subotica Vital ad Vrbas Voda Vrnjici ad Vršački Vinogradi ad Prime Listing AERO 495 7,980, % 1.23% ENHL , % 5.23% NIIS ,239, % 4.79% SJPT , % -4.76% TIGR , % 0.00% 0.11 #N/A N/A Standard Listing ALFA 7, 509, % 15.24% KMBN 1,680 13,777, % 4.74% MTLC 2, % 1.70% Open market (Izabrane akcije) AIKB 1,630 61,322, % -0.91% #N/A N/A AIKBPB % 0.00% n/a n/a #N/A N/A ALBS % 0.00% #N/A N/A #N/A N/A #N/A N/A AMSO 350 8, % 9.38% BMBI 21, % 2.39% BNNI 8, % 0.00% 0.73 #N/A N/A PSBN 25, % 0.00% PSBNPB 12, % 0.00% n/a n/a 7.72 BASB % 0.00% BBMN 5, % 0.00% BIPB 36 10, % 0.00% #N/A N/A #N/A N/A #N/A N/A CYBN 2, % 0.00% CRFS 9, % 17.46% CCNB 5, % 3.64% COKA 2, % 0.00% DMNR 4, % 0.00% DNOS , % -8.45% EGMN 3, % 0.00% EPEN 3, % 0.00% EPIN 1, % 0.00% EPNS % 0.00% EPVI % -0.85% GLBG % 0.00% FITO 2, , % -0.40% GLOS % 0.00% 0.06 #N/A N/A #N/A N/A GFOM , % 0.23% GMON 2,944 7,377, % 16.41% IMLK 3,000 30, % -3.01% IMLKPB 1, % 0.00% IMPL 850 8, -2.30% -2.30% IRTL % 0.00% JESV 4, , % 1.24% JMBN 9, % -0.11% JGHM 2, % 0.00% 0.53 #N/A N/A KMBNPB % 0.00% n/a n/a 8.18 KOPB 1, % 0.00% LSTA % 2.31% LKDN 1, % 3.13% TGAS 4, 167, % 7.32% MLSU 1,042 31, % -0.76% MOIN 6, % 0.00% 0.24 #N/A N/A NPRD % 0.00% NEOP , % -4.39% MLNI 1, % 0.00% PLNN 14, % 0.00% PLNM , % 3.23% PRBN 80 10, % -9.09% 0.13 #N/A N/A PRGS % 0.00% 0.04 #N/A N/A PRJM 2, % 0.00% PTLK % % RDJZ % 0.00% #N/A N/A #N/A N/A #N/A N/A RVNC % 0.00% #N/A N/A #N/A N/A #N/A N/A MTBN , % % 0.04 #N/A N/A SMPO % 0.00% 0.02 #N/A N/A SLNP % 0.00% 0.88 #N/A N/A STRK 1, % 0.00% SRBN 9, % 0.00% SJKS 4, % 12.50% TKOSM 3, % 0.00% TETO 8, % 1.27% TLFN % 0.00% #N/A N/A #N/A N/A #N/A N/A UNBN 706 3, % % 0.07 #N/A N/A VBSE % 0.00% VZAS , % -1.50% #N/A N/A VITL % 0.00% VDAV 7, % 9.38% VRVI 1, % 0.00% 0.37 #N/A N/A ,973,228,516 Din. 7,605,018,066 Din. 157,027,171,875 Din. 11,037,583,008 Din. 343,691,986 Din. 1,328,571,167 Din. 14,631,640,625 Din. 2,437,,049 Din. 14,444,247,070 Din. 952,854,370 Din. 74,577,690 Din. 190,092,499 Din. 8,194,039,063 Din. 461,263,458 Din. 11,691,218,750 Din. 11,691,218,750 Din. 279,445,923 Din. 864,273,193 Din. 327,818,115 Din. 1,770,806,641 Din. 6,780,059,570 Din. 760,699,219 Din. 87,185,997 Din. 18,900,000 Din. 165,615,387 Din. 278,031,006 Din. 1,267,484,985 Din. 286,099,487 Din. 748,058,655 Din. 1,055,877,563 Din. 41,764,404 Din. 2,629,439,941 Din. 148,855,774 Din. 591,409,302 Din. 757,249,817 Din. 27,214,884,766 Din. 17,243,799 Din.,943,970 Din. 72,235,893 Din. 1,264,888,550 Din. 2,398,722,412 Din. 475,293,365 Din. 268,927,185 Din. 231,484,497 Din. 407,235,352 Din. 301,357,635 Din. 4,561,295,410 Din. 2,407,487,793 Din. 143,339,996 Din. 245,444,489 Din. 1,039,303,223 Din. 467,010,345 Din. 913,976,013 Din. 265,030,396 Din. 199,426,239 Din. 134,618,347 Din. 403,492,798 Din. 56,098,652 Din. 169,970,886 Din. 688,916,992 Din. 572,055,481 Din. 127,164,001 Din. 213,463,257 Din. 4,305,043,945 Din. 1,572,590,820 Din. 4,148,223,633 Din. 2,004,914,063 Din. 3,203,312,012 Din. 86,879,250 Din.,641,571 Din. 611,188,171 Din. 1,039,690,186 Din. 725,740,173 Din. 803,508,972 Din. 462,035,004 Din. 3

4 REGION Indeks Crobex SBITOP SOFIX BET DJ Stoxx Balkan 50 Zemlja/Regija Hrvatska 1, prethodnog dana 1, Slovenija Bugarska Rumunija , , Balkan u tekucoj godini -0.46% 14.34% 0.36% -6.86% 0.17% 10.80% -0.49% 9.90% -0.94% 0.75% CROBEX 2, 2, 2,200 2,100 2,000 1,900 crobex 1, 1,700 1, SBITOP sbi SOFIX 6, BET 6,000 sofix 5, bet-c 350 5,000 4, 250 4, , 750 DJ Stoxx Balkan dj balkan apr.11 maj.11 jun.11 jul.11 avg.11 sep.11 okt.11 nov.11 dec.11 jan.12 feb.12 mar.12 apr.12 maj.12 jun.12 jul.12 avg.12 sep.12 okt.12 nov.12 dec.12 jan.13 feb.13 mar.13 apr.13 Slovenačka vlada razmišlja o povećanju sadašnje stope PDV-a od 20 posto na 22 odsto. Time bi na godišnjem nivou osigurala dodatni budţetski priliv od 240 miliona evra objavili su u sredu slovenački mediji. Kako je objavila Slovenačka televizija koja se poziva na izjavu ministra fnansija Uroša Čufera da je podizanje stope PDV-a sve verovatnije, sadašnja stopa od 20 odsto povećala bi se na 22 odsto prilikom donošenja rebelansa budţeta, verovatno pre juna. Slovenačka vlada tu meru moţe doneti u svakom trenutku prema vlastitoj proceni, prema zakonu o stabilnosti javnih finansija koji je godine prihvatila stara vlada Janeza Janše. Niţa stopa PDV-a od 8,5 odsto koja vaţi za hranu i lekove ne bi se menjala. U slovenačkoj centralnoj banci ocenjuju da bi povećanje stope PDV-a povećalo godišnju stopu inflacije za pola postotnog boda. Centralna banka Slovenije navela je da se na povećanje PDV-a zbog krize do sada odlučilo 20 od 27 članica Evropske unije. (Izvor: B92) Hrvatska naftna kompanija Ina podigla je kredit od čak miliona dolara koji će biti namenjen za otplatu duga i nove investicije, prenosi Večernji list. Uslovi kredita izuzetno su povoljni obzirom na krizu na trţištu EU i stanje likvidnosti, navode u toj kompaniji. Predsednik uprave Ine Zoltan Aldot i član uprave Niko Dalić potpisali su u Londonu ugovor o dugoročnom viševalutnom revolving kreditu sa 12 banaka. Kamata koju će plaćati manja je od pet posto, odnosno na 3,75 posto dodaće se vrednost libora. Kako je reč o revolving kreditu, Ina ne mora odmah da povuče ceo iznos, nego po potrebi, a takoďe i u valuti kojoj ţeli- evrima ili dolarima. Rok otplate je tri godine, uz mogućnost produţenja za dve godine. "Kredit će delimično biti iskorišćen za refinansiranje postojećeg kredita koji sledeće nedelje dolazi na naplatu, ali i za ulaganja, na primer, plinsko polje u MeĎimurju, postojeća u Egiptu i Angoli, obnovu rafinerije u Rijeci i razvoj maloprodaje", rekao je Aldot. Glavni ugovaratelji kredita su Erste Group banka, ING, Privredna, CIB banka, Rajfajzen Internešnal i Sberbank. Pored njih, tu su i Tokyo-Mitsubishi UFJ, BayernLB, Natixis, Societe Generale - Splitska banka, Amsterdam Trade i KDB banka. (Izvor: B92) 4

5 SVET/ WORLD Indeks Dow Jones Industrial S&P NASDAQ FTSE Dow Jones Stoxx Nikkei 225 Zemlja/Region prethodnog dana SAD 14, , SAD 1, , SAD 3, , Engleska 6, , EU Japan 12, , u tekucoj godini 0.38% 11.46% 0.40% 9.38% 0.20% 6.80% -1.19% 7.57% -1.05% 4.30% 2.20% 21.54% 15,000 14, 14,000 13, 13,000 12, 12,000 11, 11,000 10, Dow Jones Industrial dow jones 10,000 S&P 1,700 1, 1, 1, s&p 1,200 1,100 1,000 NASDAQ Composite 3, 3,200 3,000 nasdaq 2, 2, 2, 2,200 2,000 FTSE 7,000 6, dax 6,000 5, 5,000 4, apr.11 jun.11 avg.11 okt.11 dec.11 feb.12 apr.12 jun.12 avg.12 okt.12 dec.12 feb.13 apr DJ Stoxx 13,000 Nikkei , , nikkei 10,000 9,000 dj stoxx \ 220 8, ,000 U četvrtak su na Wall Streetu cene deonica porasle, nakon što je japanska centralna banka agresivno olabavila monetarnu politiku, ali slabi podaci s američkog trţišta rada sprečili su njihov znatniji uspon. Pozitivno je na trţište uticalo agresivnije nego što se očekivalo labavljenje monetarne politike japanske centralne banke, koja je produţila rokove i povećala svoje programe otkupa drţavnih obveznica i drugih vrednosnih papira. To je podstaklo nadu ulagača da će i američki Fed nastaviti voditi podsticajnu monetarnu politiku. Sve je verovatnije da će i Evropska centralna banka uskoro dodatno olabaviti monetarnu politiku jer se u evrozoni recesija produbljuje. Zabrinjava, meďutim, što najveće svetske ekonomije ne beleţe značajniji rast, premda centralne banke već godinama vode vrlo podsticajnu monetarnu politiku. Juče je američke ulagače zabrinuo podatak da je broj novih zahteva za pomoć nezaposlenima u SAD prošle nedelje skočio za , na , najvišu vrednost u poslednja četiri meseca, dok su analitičari očekivali pad za 7.000, na To pokazuje da oporavak američkog trţišta rada nije stabilan. Zbog toga su ulagači oprezni uoči izveštaja o zaposlenosti u SAD, koje će biti objavljeno u petak. U anketi Reutersa procenjuje se da je u martu broj zaposlenih povećan za otprilike , te da je stopa nezaposlenosti ostala nepromenjena na 7,7 posto. (Izvor: Seebiz) Evropski berzanski indeksi u četvrtak su oscilirali izmeďu negativnog i pozitivnog područja u očekivanju signala iz Evropske centralne banke o mogućoj podršci posustaloj ekonomiji evrozone. Ulagače zabrinjava stanje u ekonomiji evrozone, o čijoj slabosti svedoči i indeks menadţera nabavke za usluţni sektor koji izraďuje londonska kompanija Markit a upućuje na nastavljeni pad aktivnosti u martu. U takvoj atmosferi ECB je pod pritiskom da nešto preduzme kako bi podstakao posustalu ekonomiju. Banka je očekivano zadrţala ključne kamatne stope na vaţećem nivou, kao i britanska centralna Bank of England (BoE). "Makroekonomski podaci u Evropi ostaju sumorni, a trţišta su počela sumnjati i u snagu oporavka američke ekonomije pred današnju objavu ključnog izveštaja o zaposlenosti u SAD", kazao je trgovac u banci Saxo Alexandre Baradez. "Trţišta ipak ne beleţe izrazitiji pad jer slabi ekonomski podaci u kombinaciji sa slabljenjem inflacije znače da ECB ima podosta manevarskog prostora da snizi kamatne stope i pronaďe načina za podsticanje kreditiranja u zemljama poput Italije i Španije". S druge strane, deonice bolje prilagoďene okruţenju koje obeleţava slab rast predvodile su oporavak od početka godine ali su juče oslabile budući da im se cene sada čine previsokim. MeĎu najvećim su gubitnicima tako bili sektori brige o zdravlju, hrane i pića, kao i tehnološki sektori. (Izvor: Seebiz) Navedene informacije date su u svrhu opšteg informisanja i ne mogu biti zamena za finansijski savet niti se njihovim objavljivanjem stvara bilo kakva obveza za Banca Intesa ad Beograd. Banca Intesa ad Beograd ne prihvata odgovornost za bilo kakvu štetu nastalu upotrebom informacija iz ovog materijala. niti garantuje za njihovu tačnost. Zabranjeno je dalje distribuiranje i umnoţavanje ovog materijala ili nekih njegovih delova bez prethodnog pisanog pristanka Banca Intesa ad Beograd. 5