Služba za analizu finansijskih tržišta DNEVNI IZVEŠTAJ Služba za istraživanje fin. tržišta/ Financial market Služba za brokersko-dilerske p

Транскрипт

1 Služba za analizu finansijskih tržišta DNEVNI IZVEŠTAJ Služba za istraživanje fin. tržišta/ Financial market Služba za brokersko-dilerske poslove/ Brokerage Milica Travica Ljiljana Zipovski SrĎan Maletić Sneţana Spasojević Vladimir Gavović Služba za prodaju deviza pravnim licima / Dealing Služba za kastodi poslove / Custody Darko Karanović Vitomir Marić Marija Prebanić Biljana Radosavljević Dragan Ignja Pregled kurseva Zvanični srednji kurs dinara Međunarodno tržište Valutni par Prethodna YTD* Valutni par Prethodna YTD EUR % 8.82% EURUSD % -1.4% USD % 9.73% EURCHF % -.8% CHF % 9.8% EURGBP % 2.72% GBP % 14.13% GBPUSD % 4.34% Izvor: NBS * depresijacija USDJPY % -3.95% dinara od početka godine EUR EURUSD Ukupan obim medjubankarske trgovine devizama - evrom* zakljucno sa spot valutom obavljene na dan do 12.3 casova iznosio 2,3 mln evra, prosecni ponderisani kurs iz te trgovine 113,4473 za 1 evro. EUR i USD indikatori za tekuci dan: vreme zemlja naziv indikatora period prethodna konsenzus!! 12: Evrozona ProizvoĎačke cene y-o-y Septembar 2.7% 2.6% Značajniji indikator koji moţe imati uticaja na kretanje kursa EUR/USD Tržište novca i hartija sa fiksnim prihodom Pregled aukcijske trgovine hartijama od Međubankarsko tržište - Srbija Referentna stopa NBS 1.75% vrednosti Prethodna (bps Izvor: NBS Sledeci mon.odb: Ročnost Prethodna BEONIA dana 1.84% 1.8% BELIBOR1M BELIBOR3M Trezorski zapisi - Srbija Izvor: Reuters Dospece Prethodna 3 meseca 12.5% 12.99% 6 meseci 13.45% 13.49% Kamatne stope centralnih banaka 12 meseci 13.99% 14.59% 18 meseci 14.97% 14.94% Evropa.75% 24 meseca 14.45% 13.99%.25% 36 meseci 14.99% 15.99% Švajcarska.% 6 meseci 15.1% 14.7% 12 mes. EUR 5.75% 6.15% 24 mes. EUR 6.2% 6.25% 18 mes. EUR 6.3% 6.19% 24 meseca 14.75% ref. Stopa NBS + 4% Izvor: Trezor Republike Srbije Međubankarsko tržište - Svet Stopa Prethodna (bps EONIA.89%.9% -.1 Obveznice stare devizne štednje EURIBOR1M.19%.11% -.1 cena prinos EURIBOR3M.196%.197% -.1 A % EURIBOR6M.381%.385% -.4 A % LIBOR1M (USD).28%.29% -.1 A % LIBOR3M (USD).31175%.31275% -.1 A % LIBOR1M (CHF).6%.6%. Izvor: Belex LIBOR3M (CHF).32%.32%. Napomena: Kamatne stope se odnose na prethodni radni dan

2 Tržište akcija SRBIJA Belex 15 Belex line Promet ,28,653 Din. 169,326 prethodnog dana ,143,754 Din. 272, % -.16% -38.9% % indeksa u tekucoj godini -9.82% -9.11% Izvor: Belex Racia / Ratios P / B P / E Belex15,56 4,55 Belex15 Belex Line 4, 3, 3, 4.% 3.% 2.% kompanija iz Belexa % 1.%.% -1.% -2.% -.94% -.56% -.23% -.1%.%.%.%.%.%.%.4%.15% -3.% -4.% -3.51% ENHL AERO IMLK JESV KMBN AIKB JMBN MTLC FITO TIGR VZAS ALFA NIIS SJPT Nedelju dana nakon preuzimanja obaveza Nove Agrobanke i prevoďenja svih aktivnih računa klijenata, pravnih i fizičkih lica Nove Agrobanke u Poštansku štedionicu, moţemo pouzdano reći da otvaranje računa u Poštanskoj štedionici i raspolaganje sredstvima po tim računima, za sve preuzete klijente Nove Agrobanke, nesmetano teče, saopšteno je juče iz Poštanske štedionice. Imajući u vidu da je banka Poštanska štedionica po vlasničkoj strukturi većinski drţavna banka, da godinama beleţi izvanredne rezultate u poslovanju, kao i da po visini kamatnih stopa na štednju spada u grupu banaka koje nude odlične uslove za štednju u Nedelji štednje, više od 6 odsto klijenata, kojima je dospeo štedni ulog za isplatu, odlučilo se da ukaţe poverenje banci Poštanska štedionica i nastave da štede u njoj navedeno je. Banka Poštanska štedionica je visoko likvidna banka, svi depoziti su apsolutno bezbedni i u svakom momentu dostupni klijentima, kako pravnim, tako i fizičkim licima, te nije potrebno dolaziti na šaltere banke pre roka dospeća dinarskih i deviznih depozita za isplatu. U prilog ovome je i činjenica da za oročene depozite, do roka njihovog dospeća, vaţe uslovi identični uslovima koji su bili ugovoreni u Novoj Agrobanci. (Izvor: Politika) Ministar saobraćaja Milutin Mrkonjić izjavio je da kreće realizacija projekata za ţeleznicu iz ruskog kredita ukupne vrednosti 8 miliona dolara. To se odnosi na izgradnju drugog koloseka pruge Beograd Pančevo koja bi, po ministrovim rečima, trebalo da počne za oko mesec i po, i to će biti prvi projekat čija će realizacija početi iz ruskog kredita. Ruskim parama još će se finansirati modernizacija pruge Beograd Bar, zatim šest deonica pruge na Koridoru 1 u duţini od 11 kilometara, izgradnja pruge Valjevo Loznica, a planirana je i nabavka deset do 2 novih ruskih dizel motornih vozova. Uz ruski kredit od 8 miliona dolara i Srbija će učestvovati s dodatnim novcem u projektima koji se odnose na ţeleznicu, a biće angaţovana domaća preduzeća u kooperaciji s ruskim kompanijama. MeĎutim, to nisu jedine pare koje će se utrošiti u ţeleznicu. "Ţeleznice Srbije" i Evropska banka za obnovu i razvoj potpisali su početkom godine ugovor o zajmu vrednom 95 miliona evra, koji će biti upotrebljen za modernizaciju pruge Beograd Rakovica Resnik i za remont i modernizaciju ukupno 131 kilometra pruge na ţelezničkom Koridoru 1. (Izvor: B92) Agrarni budţet Srbije za 213. iznosiće 3,7 odsto ukupnog budţeta republike a za subvencije stočarstvu predviďeno je izdvajanje 3 do 35 odsto ukupnih sredstava. "Predloţeno je da svi podsticaji koje smo imali kao vanredne mere za sanaciju posledica suše budu i dalje produţeni", kazao je ministar poljoprivrede Goran Kneţević. Kada je reč o budţetu, pojasnio je da je to je predvidjena dinamika povećanja budţeta kako bi se do 214. omogućilo da agrarni budţet iznosi pet odsto ukupnog budţeta zemlje. Ministar je dodao da osiguranje useva neće biti uslov za dobijanje subvencija u narednoj godini. "Ove godine imali smo 15 miliona dinara za te namene iz budţeta kojima smo subvencionisali osiguranje sa 5 odsto ali je odziv poljoprivrednika bio mali", kazao je ministar i izrazio očekivanje da će, nakon elementarnih nepogoda koje su se desile ove godine, u 213. godini biti više poljoprivrednika koji osiguravaju useve. Govoreći o ugovoru sa kompanijama iz Ujedinjenih Arapskih Emirata ministar Kneţević je kazao da je bilo reči o ulaganju 1,25 milijardi evra u sisteme za navodnjavanje, kao i o njihovom mogućem učešću kao strateških partnera poljoprivrednim kombinatima iz Srbije koji su u restrukturiranju. Precizirao je da se radi o 13 firmi, iz takozvanog "zelenog pula" a da problemi "PIK Bečeja i "Mitros Srema" nisu bili predmet razgovora "i da je to posebna priča". Najavio je da će nerešeni problemi pomenutih preduzeća u restrukturiranju biti rešeni tokom 213. (Izvor: B92) 2

3 Aerodrom Nikola Tesla Energoprojekt holding Naftna industrija Srbije Soja protein Tigar Alfa Plam Komercijalna banka Metalac Aik Banka ad Niš Aik Banka prioritetne akcije Albus ad Novi Sad AMS Osiguranje ad Beograd Bambi Banat ad Beograd Banini ad Poštanska Štedionica ad Poštanska Štedionica prior.akc. BAS ad Beograd BB Minaqua ad BIP ad Beograd Credy Banka ad Kragujevac Crvenka Fabrika Šećera Čačanska Banka ad Čoka Duvanska Industrija Dimničar ad Beograd Dunav Osiguranje ad Energomontaţa ad Energoprojekt Entel Energoprojekt Industrija Energoprojekt Niskogradnja Energoprojekt Visokogradnja Galeb GTE ad Beograd Galenika Fitofarmacija Globos Osiguranje Goša FOM Goša Montaţa Imlek ad Imlek ad prioritetne akcije Impol Seval Iritel ad Beograd Jedinstvo Sevojno Jubmes Banka Jugohemija ad Beograd Komercijalna Banka prior.akc. Kopaonik ad Beograd Lasta ad Beograd Luka Dunav ad Pančevo Messer Tehnogas Mlekara ad Subotica Montinvest ad Beograd Napred GP ad Neoplanta ad Novi Sad Niška Mlekara ad Niš Planinka ad Kuršumlija Planum GP ad Beograd Privredna Banka Beograd Proges ad Beograd Projektomontaţa ad Beograd Pupin Telecom ad Zemun Radijator ad Zrenjanin Ravanica ad Bajmok Razvojna Banka Vojvodine Simpo ad Vranje Sloga ad Novi Pazar Soko Nada Štark ad Beograd Srpska Banka ad Beograd Šajkaška Fabrika Šećera Takovo Osiguranje Kragujevac Te-To ad Senta Telefonija ad Beograd Univerzal Banka ad Beograd Valjaonica Bakra Sevojno Veterinarski Zavod Subotica Vital ad Vrbas Voda Vrnjici ad Vršački Vinogradi ad AERO , % -.47% ENHL %.% NIIS 658 7,469,616.15% 3.3% SJPT , 3.33% 3.33% TIGR 195.% -1.2%.11 #N/A N/A ALFA 5,32 265,1.4%.% KMBN 1,5 15,75 -.1% -.57% MTLC 1,641.%.67% Prime Listing Standard Listing AIKB 1,415.% 1.7% #N/A N/A 1.45 #N/A N/A AIKBPB 72.%.% n/a n/a #N/A N/A ALBS 13.%.% #N/A N/A #N/A N/A #N/A N/A AMSO 256.%.% BMBI 23, 23,.%.% BNNI 11,99.%.% 1.2 #N/A N/A PSBN 23,451.% -6.1% PSBNPB 19,2.%.% n/a n/a 1.88 BASB 898.%.% BBMN 6,.%.% BIPB 32.% % #N/A N/A #N/A N/A #N/A N/A CYBN 1,863.%.7% CRFS 9,.%.% CCNB 6,9.%.% COKA 1,8.%.% DMNR 5,2 36,4-9.57% -9.57% DNOS 699 1,398.% 7.54% EGMN 4,.%.% EPEN 2,763.% -1.32% EPIN.%.7% EPNS 54.%.% EPVI 2.% -1.96% GLBG 16.%.% #N/A N/A #N/A N/A #N/A N/A FITO 2,12.%.% GLOS 85.% -9.57%.4 #N/A N/A #N/A N/A GFOM 36.%.% GMON 2,143 23, % -4.76% #N/A N/A #N/A N/A #N/A N/A IMLK 3,1 66, %.3% IMLKPB.%.% IMPL 7.%.% IRTL 24.%.% JESV 4,34 868, -.23% -.94% JMBN 8,696.%.% #N/A N/A JGHM 2,44.%.%.53 #N/A N/A KMBNPB 74.% 1.37% n/a n/a 8.92 KOPB 1,4.%.% LSTA 241.% 4.78% LKDN 1,94.%.% TGAS 3,75 7, -1.32% 13.64% MLSU 1,3.% -4.97% MOIN 6,75.%.%.27 #N/A N/A NPRD 72 38,88.% -.14% NEOP 36 16,56-2.7%.28% MLNI 1,62.%.% PLNN 12,71.% 4.9% PLNM 7.%.% PRBN 85 57, % -1.16%.14 #N/A N/A PRGS 2.% 11.11%.4 #N/A N/A PRJM 2,6.%.% PTLK 6.%.% RDJZ 48.%.% #N/A N/A #N/A N/A #N/A N/A RVNC 4.%.% #N/A N/A #N/A N/A #N/A N/A MTBN , % 12.25%.11 #N/A N/A SMPO 16.%.%.3 #N/A N/A SLNP 385.% -1.67%.88 #N/A N/A STRK 1,317.%.% SRBN 9,1.% 4.16% SJKS 4,6.%.% TKOSM 3,497.%.% TETO 6,.%.% TLFN 169.%.% #N/A N/A #N/A N/A #N/A N/A UNBN 1,349.%.% VBSE.%.% VZAS 416.% -6.9% #N/A N/A VITL 1,33.%.% VDAV 5,.%.% VRVI 1,25.%.%.37 #N/A N/A Open market (Izabrane akcije) 14,54,395,58 Din. 5,467,66,156 Din. 17,293,742,188 Din. 6,926,418,457 Din. 335,99,71 Din. 926,853,21 Din. 9,144,775,391 Din. 1,673,819,946 Din. 12,539,23,438 Din. 927,11,51 Din. 58,758,179 Din. 165,524,811 Din. 8,86,676,758 Din. 644,21,693 Din. 1,7,334,961 Din. 1,7,334,961 Din. 279,445,923 Din. 944,164,1 Din. 291,393,89 Din. 962,394,14 Din. 6,132,716,797 Din. 92,846,375 Din. 71,334, Din. 23,4, Din. 181,166,122 Din. 285,16,4 Din. 1,167,353,638 Din. 295,964,996 Din. 86,29,71 Din. 63,358,582 Din. 5,623,52 Din. 1,849,76,1 Din. 94,423,439 Din. 492,841,95 Din. 551,218,21 Din. 27,223,955,78 Din. 18,475, Din. 659,6,891 Din. 69,624,962 Din. 1,322,48,469 Din. 2,257,499,23 Din. 475,293,365 Din. 276,397,4 Din. 16,495,926 Din. 368,961,365 Din. 354,323,547 Din. 3,887,467,529 Din. 3,3,583,74 Din. 161,257,57 Din. 247,16,873 Din. 858,14,259 Din. 467,1,345 Din. 829,172,58 Din. 289,877,14 Din. 211,89,381 Din. 122,38,318 Din. 437,117,188 Din. 67,318,382 Din. 169,97,886 Din. 459,278,15 Din. 1,56,497,559 Din. 169,552,2 Din. 213,463,257 Din. 4,35,43,945 Din. 1,456,971,69 Din. 3,854,915,39 Din. 2,4,914,63 Din. 2,42,483,887 Din. 97,883,957 Din. 765,531,86 Din. 965,33,997 Din. 94,241,516 Din. 1,16,36,194 Din. 631,328,491 Din. 462,35,4 Din. 3

4 REGION Indeks Crobex SBITOP SOFIX BET DJ Stoxx Balkan 5 Zemlja/Regija Hrvatska 1, Slovenija Bugarska Rumunija , Balkan prethodnog dana 1, , u tekucoj godini.12%.35% -.34% -.84%.49% 3.2%.21% 13.81% 1.9% 22.78% CROBEX 4, 4, 3, 3, crobex SBITOP sbi2 SOFIX 1,6 1,4 1,2 sofix BET 9, 8, 7, 6, bet-c 5, 4, 3, 85 DJ Stoxx Balkan dj balkan dec.8 mar.9 jun.9 sep.9 dec.9 mar.1 jun.1 sep.1 dec.1 mar.11 jun.11 sep.11 dec.11 mar.12 jun.12 sep.12 Rumunski premijer Viktor Ponta izjavio je da će njegova zemlja propustiti rok za pridruţivanje evrozoni, odreďen za 215. godinu. MeĎutim, rekao je i da je Rumunija i dalje posvećena uvoďenju jedinstvene evropske valute kad budu ispunjeni uslovi. "Rok za ulazak u evrozonu 215. godine nije uklesan u kamenu", rekao je Ponta i dodao da će Rumunija i dalje preduzimati sve moguće napore da bi ispunila uslove za uvodjenje evra, kako je propisano u Sporazumu iz Mastrihta. "Od velike je vaţnosti drţati se kriterijuma pristupanja, izmeďu ostalog onih za drţanje pod kontrolom inflacije i budţetskog deficita", naglasio je rumunski premijer. Da bi neka zemlja postala članica evrozone, mora da ispuni pet kriterijuma, meďu kojima je i odrţavanje budţetskog deficita na nivou ispod tri odsto bruto domaćeg proizvoda te drţave, kao i niske stope inflacije. Ponta je dodao i da Rumunija planira da produţi svoj aktuelni stend-baj aranţman sa MeĎunarodnim monetarnim fondom (MMF) i Evropskom unijom i posle njegovog isteka u martu 213. Rumunija je u maju 29. dobila paket pomoći vredan 2 milijardi evra od MMF-a, EU i Svetske banke u zamenu za drastične mere štednje. (Izvor: B92) Grčka i Portugal koji već dobijaju meďunarodnu finansijsku pomoć, zatraţili su i "tehničku pomoć" Svetske banke koja se bavi uglavnom zemljama u razvoju, saopštila je u ponedeljak svetska monetarna institucija sa sedištem u Washingtonu. "U toku su početni razgovori sa Portugalom i Grčkom, na zahtev njihovih vlada, o mogućem pruţanju tehničke pomoći", rekao je za AFP Frederick Jones, predstavnik Svetske banke za štampu. Ta pomoć koja se moţe odnositi na upravljanje budţetima, nema "finansijsku komponentu", objavila je Svetska banka na svom sajtu. Po Jonesu, razgovori su odmakli s Grčkom, a odnose se na poboljšanje "poslovne klime" i "podsticanje privrede". Početkom septembra, predsednik Svetske banke, Dţim Jong Kim, ocenio je da bi stručnost te banke koristila evropskim zemljama u teškoćama, uključujući i Grčku, i rekao da je spreman da pomogne bilo kojoj zemlji koja to zatraţi. (Izvor: gdeinvestirati.com) 4

5 SVET/ WORLD Dow Jones Industrial S&P NASDAQ Nikkei 225 Indeks Zemlja/Region 1, , FTSE Engleska 5,839.6 Dow Jones Stoxx 6 prethodnog dana 13, , , , , EU Japan 9,7.44 9,51.22 u tekucoj godini.15% 7.32%.22% 12.7%.59% 15.14% -.5% 4.79% -.6% 11.72% -.48% 6.53% 14, Dow Jones Industrial 1,6 S&P 1 1,4 1, dow jones 1,2 s&p 8, 8 6, 6 3, NASDAQ Composite 7, FTSE 3, nasdaq 6, dax 5, 4, 3, DJ Stoxx nikkei Nikkei , 14, 1 1, dj stoxx \ 8, 6, 4, Američki investitori blago su podigli indekse Wall Streeta u predvečerje predsedničkih izbora. Dow Jones ojačao je,15 posto, na ,44 boda, S&P podignut je,22 posto, na 1.317,26 bodova dok je najupečatljiviji rast od,59 posto ostvario Nasdaq koji je zaključio na 2.999,66 bodova. Energetski sektor kao i kompanije vezane uz trţište sirovina juče su imali najviše uspjeha. Moţda investitori na ovaj način ipak pozdravljaju Obamin reizbor jer brojke pokazuju kako su Dow Jones i S&P snaţnije rasli u mandatima demokratskih predsednika. Dow je u demokratskim mandatima rastao 74 posto a S&P čak 8 posto. Kad su predsjednici bili republikanci, Dow je imao rast od 47 posto, a S&P "samo" 41 posto. Na krilima informacije o 3 milijuna prodanih ipada dionice Applea ojačale su 1,4 posto, na 584,62 dolara. Netflix je usvojio odluku o tzv. poison pill, sredstvo za obranu od potencijalnog preuzimanja. To se dogodilo nakon špto je udjel u ovoj kompaniji počeo skupljati investitor Carl Icahn. Dionice Netflixa danas su ojačale 1,7 posto, na 78,24 dolara. (Izvor: seebiz.eu) Evropske deonice pale su u ponedeljak jer su investitori odlučili potraţiti sigurnija utočišta za kapital uoči američkih predsedničkih izbora. Londonski FTSE pao je,6 posto na 5.83 bodova a na istom je postotnom gubitku bio i frankfurtski DAX, kliznuvši na bodova. Najveći minus je zabeleţio pariski CAC, spustivši se na bodova. Ova nedelja će obeleţiti politički i ekonomski dogaďaji koji će dodatno pojačati neizvesnost meďu ulagačima, uključujući prenos vlasti u Kini koji se dešava jednom u deset godina i pokušaj Grčke da dobije političku potporu za mere štednje. Posebnu paţnju privlače ipak sutrašnji predsednički izbori u -u. "Čini se da je pobeda Obame već uračunata u cene, ali pobjeda Romneya mogla bi dodatno poduprijeti rast cena dionica s obzirom na njegovo obećanje o niskim porezima koji bi pomogli imućnima i tvrtkama", kazao je Jawaid Asfdra iz kompanije Securequity. Dodaje da bi od Obamine pobede mogle profitirati farmaceutske kompanije, a od Romneyeve one u finansijskom sektoru. Na početku nove nedelje meďu gubitnicima na evropskim trţištima izdvajale su se cene deonica rudarskih kompanija, koje su pale paralelno padu cena bakra. Na gubitku su bile i banke, u proseku 1,1 posto, pod utjecajem britanskog HSBC-a čija je deonica kliznula 1,2 posto nakon što je izvestio da mu se dobit prepolovila u trećem tromesečju. (Izvor: seebiz.eu) Navedene informacije date su u svrhu opšteg informisanja i ne mogu biti zamena za finansijski savet niti se njihovim objavljivanjem stvara bilo kakva obveza za Banca Intesa ad Beograd. Banca Intesa ad Beograd ne prihvata odgovornost za bilo kakvu štetu nastalu upotrebom informacija iz ovog materijala. niti garantuje za njihovu tačnost. Zabranjeno je dalje distribuiranje i umnoţavanje ovog materijala ili nekih njegovih delova bez prethodnog pisanog pristanka Banca Intesa ad Beograd. 5