DNEVNI IZVEŠTAJ / DAILY REPORT Služba za istraživanje finansijskih tržišta/ Financial market Služba za brokersko-dilerske poslove/ Brokerage Milica Tr

Транскрипт

1 DNEVNI IZVEŠTAJ / DAILY REPORT Služba za istraživanje finansijskih tržišta/ Financial market Služba za brokersko-dilerske poslove/ Brokerage Milica Travica Ljiljana Zipovski Srñan Maletić Snežana Spasojević Vladimir Gavović Služba za prodaju deviza pravnim licima / Dealing Služba za kastodi poslove / Custody Darko Karanović Vitomir Marić Marija Prebanić Biljana Radosavljević Dragan Ignja Pregled kurseva / FX rate Zvanični srednji kurs dinara Meñunarodno tržište Valutni par Prethodna Promena Valutni par Prethodna Promena EURRSD % EURUSD % USDRSD % EURCHF % CHFRSD % EURGBP % GBPRSD % GBPUSD % Izvor: NBS USDJPY % EURRSD EURUSD Ukupan obim medjubankarske trgovine evrom zakljucno sa spot valutom obavljene na dan do 12.3 casova iznosio je 59,5 mln evra, prosecni ponderisani kurs iz te trgovine 115,1565 za 1 evro. EUR i USD indikatori za tekuci dan: vreme zemlja naziv indikatora period prethodna konsenzus!! 13: Nemačka Indeks potrošačkih cena - uskladjen sa EU Jun 2.2% 2.1% Značajniji indikator koji može imati uticaja na kretanje kursa EUR/USD Tržište novca i hartija sa fiksnim prihodom / MM and fixed income REPO stopa NBS 1.% Meñubankarsko tržište - Srbija Prethodna Promena(bp Izvor: NBS BEONIA BELIBOR1M Trezorski zapisi - Srbija BELIBOR3M Dospece Prethodna Izvor: Reuters 3 meseca 11.6% 11.9% 6 meseci 1.48% 1.48% Kamatne stope centralnih banaka 12 meseci 12.58% 12.5% 18 meseci 13.99% 13.39% Evropa 1.% 24 meseca 14.45% 13.99%.25% 36 meseci 14.99% 14.89% Švajcarska.% 6 meseci 15.1% 14.7% 24 mes. EUR 6.25% 18 meseci EUR 6.3% 6.19% 53 ned. EUR 5.95% Izvor: Trezor Republike Srbije Meñubankarsko tržište - Svet Prethodna Promena(bps) EONIA.33%.328%.2 Obveznice stare devizne štednje EURIBOR1M.376%.376%. cena prinos EURIBOR3M.653%.653%. EURIBOR6M.928%.926%.2 A213 95,49 95,21 LIBOR1M (USD).24525%.24525%. A214 89,26 89,13 LIBOR3M (USD).466%.466%. A215 84,56 84,61 LIBOR1M (CHF).41%.41%. A216 8,2 8,2 LIBOR3M (CHF).9%.9%. Izvor: Belex Napomena: Kamatne stope se odnose na prethodni radni dan 1

2 Tržište akcija / Equity market SRBIJA / SERBIA prethodnog dana Promena Belex % Belex line % Promet 56,216,797 Din. 15,15,537 Din % 49, , % Racia / Ratios P / B P / E Belex15,54 4,3 Promena indeksa u tekucoj godini % -9.46% Izvor: Belex Belex15 Belex Line % 1.%.5%.% -.5% -1.% -1.5% -2.% -2.5% -3.% Dnevna kompanija iz Belexa15.95%.67%.67%.%.%.%.%.%.%.%.%.% -.17% -2.37% AERO JMBN KMBN IMLK SJPT MTLC FITO JESV TIGR ALFA VZAS NIIS AIKB ENHL Odluka da se oduzme dozvola za rad Agrobanci doneta je u skladu sa zakonima Republike Srbije, navodi Narodna banka u odgovoru akcionarima Agrobanke. Doneta je shodno praksi u ureñenim finansijskim sistemima koja se primenjuje u slučajevima kada su banke kritično potkapitalizovane, kao što je to bio slučaj sa Agrobankom, dodaje NBS. Ova odluka je konačna i njeno preispitivanje je moguće samo u sudskom postupku, odgovorila je Narodna banka Srbije povodom zahteva grupe akcionaraulagača iz EU, kako ih je u saopštenju za javnost predstavio Aleš Škoberne, direktor kiparske kompanije Qwest Investment, da se preispita odluka o oduzimaju dozvole za rad Agrobanci. NBS navodi da su "Agrobanci još 18. oktobra 211. uvedene privremene mere od strane NBS zbog brojnih nepravilnosti u radu, da bi 29. decembra 211, zbog propusta u radu organa Agrobanke banke, NBS razrešila sve članove izvršnog i upravnog odbora i imenovala prinudnu upravu. I pored svih pokušaja da se pronañe rešenje, došlo je do pogoršanja finansijskog stanja te je 25. maja 212. godine, NBS oduzela dozvolu za rad Agrobanci". Pomenuta grupa akcionara Agrobanke ad u stečaju zapretila je Republici Srbiji da će pokrenuti spor pred meñunarodnom arbitražom ukoliko se njenom zahtevu za šest meseci ne udovolji sporazumno. (Izvor: B92.net) U prvoj nedelji jula druga visoka peć u Železari Smederevo biće stavljena na režim tihog hoda zbog nedostatka para za sirovine, potvrdilo je rukovodstvo fabrike. U ovom momentu ne možemo proceniti koliko ćemo ostati na tom režimu rada, odnosno kada ćemo imati dovoljno sirovina da pokrenemo i obezbedimo kontinuirani rad visoke peći. Očekujemo da se to dogodi najkasnije krajem septembra, do kada bi trebalo da se zna da li ćemo imati strateškog partnera ili ćemo, ukoliko tender ne uspe, uspostaviti dugoročno komercijalno partnerstvo saopšteno je iz uprave železare u kojoj se nadaju da će se steći uslovi za nastavak proizvodnje, čime bi se obezbedilo snabdevanje domaćih potrošača, veći obim izvoza i socijalna sigurnost zaposlenih. Predsednik Samostalnog sindikata u železari Siniša Prelić rekao je da se informacije koje menadžment daje reprezentativnim sindikatima i medijima uopšte ne podudaraju. On tvrdi da je sindikatima pre nekoliko dana rečeno da na fabričkom lageru 6. tona robe čeka otpremu, da se trenutno proizvodi 57. tonačelika, te da postoje narudžbine za jul i avgust. Već od 1. jula radniciće početi da koriste najpre redovne godišnje odmore, ukoliko već nisu, a potom će biti upućeni na plaćena odsustva uz 6 odsto od plate. Najkasnije do 1. jula oko pet hiljada radnika naći će se van fabrike, a njihov povratak na radna mesta, u ovom momentu nepoznanica je i za čelne ljude železare. Potrebe fabrike u tom periodu obezbeñivaće 3 do ljudi. (Izvor: Politika.rs) Ako se odmah ne preduzmu oštre mere štednje, već u oktobru će se javiti prvi znaci nemogućnosti vraćanja spoljnih dugova, a naredna godina će bez tih mera biti definitivno vrlo problematična, ocena je Lua Brefora, direktor Kancelarije Svetske banke u Srbiji. Loše je, kaže on, što zajmovi koji se uzimaju služe za tekuću potrošnju i mora se naći način da se uradi više sa manje para, neophodno je bolje poslovanje ukupno uz posebnu pomoć privatnom sektoru. Srbija će ove godine morati da vrati milijardu evra stranim kreditorima, što je 6 odsto više nego prethodne, a upola manje nego 213, kada će nam stići račun od čak jedne i po milijarde evra. Ukupan državni dug je blizu deset milijardi evra: oko osam je direktno zajmila država, a garancije koje je dala za javna preduzeća su 1,7 milijardi evra. (Izvor: Blic.rs) 2

3 Kompanija Aerodrom Nikola Tesla Energoprojekt holding Naftna industrija Srbije Soja protein Tigar Kompanija Alfa Plam Komercijalna banka Metalac Izdavalac BB Minaqua a.d. Privredna banka a.d. Inex Budućnost a.d. Imlek a.d. Šajkaška fabrika šećera a.d. TP Zvezda a.d. Diva trade a.d. Jugoelektro a.d. Jubmes banka a.d. Bambi Banat a.d. Philip Morris Operations a.d. Elektrotehna a.d. Montinvest a.d. Stari grad a.d. Cena Dnevna AERO , % -4.31% ENHL 423 3,461,76.95% 9.87% NIIS 65 7,382,21.66%.99% SJPT 48 76,32.% -4.% #N/A N/A #N/A N/A #N/A N/A TIGR 31.% -3.13%.16 #N/A N/A Cena Promet u RSD Promet u RSD Dnevna A Listing B Listing Nedeljna Nedeljna ALFA 6,.%.% KMBN 1,.% -2.9% MTLC 1,61 8,5.%.% Open market Najviša dnevna Cena na Promena Cena na zatvaranju cene(%) otvaranju cena cena cena (kom) BBMN 4,25,% 4,25 4,25 4,25 4,25 15 PRBN 135-9,4% ,1 INBU 48 +2,% , IMLK 2,3,% 2,3 2,3 2,3 2,3 185 SJKS 3,96 +1,45% 3,9 3,911 3,9 3,96 7 TPZV 5,1,% 5,1 5,1 5,1 5,1 31 DIVA 4,% JGELM 66,% JMBN 1,98 -,17% 1,98 1,98 1,98 1,98 1 BMBI 2,,% 2, 2, 2, 2, 5 DINNPB 1,,% 1, 1, 1, 1, 1 ELTN 1,25,% 1,25 1,25 1,25 1,25 39 MOIN 8,4-3,45% 8,4 8,4 8,4 8,4 3 SGCA 16-1,92% P/BV P/BV Najniža dnevna P/E P/E Prosečna ponder. ROE ROE Obim trgovanja Market Capitalization 12,687,59,57 Din. 4,25,127,441 Din. 98,651,539,63 Din. 7,149,851,563 Din. 532,722,595 Din. Market Capitalization 1,136,277,954 Din. 13,63,964,844 Din. 1,633,2,2 Din. trgovanja (din) 637, Din. 553, Din. 48, Din. 425, Din. 273,397 Din. 158,1 Din. 142, Din. 111,54 Din. 19,8 Din. 1, Din. 1, Din. 48,75 Din. 25,2 Din. 16,854 Din. 3

4 REGION Crobex SBITOP SOFIX BET Indeks Zemlja/Regija Hrvatska 1, Slovenija Bugarska Rumunija 4, DJ Stoxx Balkan 5 Balkan prethodnog dana 1, , Promena u Promena tekucoj (%) godini (%) -.56% -6.54% -.85% %.1% -9.18% -1.79%.26%.84% -.52% 4 CROBEX SBITOP crobex sbi2 SOFIX sofix BET bet-c DJ Stoxx Balkan dj balkan 25 Prema podacima Državnog zavoda za statistiku Hrvatske, u aprilu su i neto i bruto plate, nastavile s negativnim kretanjima i na mesečnom i na godišnjem nivou. Prosečna neto plata u posmatranom mesecu iznosila je 717 evra, što je za 1,7% manje nego u martu. Prosečna bruto plata u aprilu je iznosila 13evra, što je za 2,4% manje nego u martu. Na godišnjem nivou i bruto i neto plata beleže nominalan rast, ali i pad u realnim iznosima. Tako je prosečna neto plata na godišnjem nivou porasla za svega,93 evra, odnosno za minimalnih,1% nominalno. Meñutim, ukoliko se koriguje godišnja nominalna stopa rasta prosečne neto plate stopom inflacije (merene indeksom potrošačkih cena) ona realno beleži pad od 2,5% na godišnjem nivou (godišnja stopa inflacije u aprilu iznosila je 2,6 odsto). Pad neto i bruto plate u aprilu zabeležen je uprkos pozitivnim kretanjima broja nezaposlenih, odnosno njegovom padu u odnosu na mart zbog pojačane potražnje za sezonskim radnicima. druge strane, izostanak realnog rasta plata na godišnjem nivou pokazuje nastavak negativnih trendova na tržištu rada u odnosu na prošlu godinu i rast cena. Naime, rast stope PDV-a i poskupljenje javnih i komunalnih usluga, smanjuju realni dohodak stanovništva i kupovnu moć. (Izvor: B92.net) Ministri finansija evrozone održaće sutra telefonsku konferenciju da bi razmotrili formalne zahteve Španije i Kipra za finansijsku pomoć. Neimenovani diplomata naveo da je Evrogrupa obećala da će "brzo ispitati zahteve Španije i Kipra, i to je ono što će uraditi", prenosi AFP. Obe zemlje su juče formalno zatražile pomoć, dok je Španiji još ranije potvrñeno da može dobiti kredit "težak" do 1 milijardi evra za spas svog bankarskog sektora. Kipru bi moglo biti potrebno oko deset milijardi evra, takoñe za pomoć bankama. Najnovije konsultacije uslediće nakon razgovora ministara finansija Nemačke, Francuske, Italije i Španije večeras u Parizu, dva dana uoči važnog samita Evropske unije u Briselu, gde će se razgovarati o produbljivanju integracije i zaustavljanju dužničke krize. Finansijski svet i dalje ne očekuje da će se evropski lideri pre decembarskog samita dogovoriti o značajnijim elementima potrebnim za rešavanje krize. (Izvor: B92.net) 4

5 SVET/ WORLD Indeks Dow Jones Industrial S&P NASDAQ FTSE Dow Jones Stoxx 6 Nikkei 225 Zemlja/Region Engleska 12, , , , , EU prethodnog dana 1, , , Japan 8, , Promena u Promena tekucoj (%) godini(%).26% 2.6%.48% 4.96%.63% 9.55% -.7% -2.25% -.9% -.8% -.81% 2.47% Dow Jones Industrial S&P dow jones 12 s&p NASDAQ Composite 7 FTSE nasdaq 6 dax DJ Stoxx 6 nikkei Nikkei 225 \ dj stoxx Evropski berzanski indeksi su se u utorak donekle oporavili nakon poniranja tokom tri uzastopna dana trgovanja, uz podršku rasta cena deonica energetskih kompanija, no španski problemi i automobilski sektor bili su im veći balast. Londonski FTSE indeks bio je u plusu,6 posto i iznosio je boda, dok su frankfurtski DAX i pariški CAC bili na gubitku oko,2 posto, skliznuvši na 6.12 odnosno 3.15 bodova. Trgovci i ulagači smatraju da će uzlet na evropskim berzama biti kratkog daha s obzirom na nastavljenu zabrinutost u vezi dužničke krize u evrozoni. "Nakon jutrošnjeg uzleta ponovno smo krenuli u prodaje dionica. To je obrazac koji će se verovatno nastaviti sve dok ne dobijemo jasnije poruke vezano za Evropu", kazao je Adrian Redmond, trgovac u kompaniji JN Financial. U energetskom sektoru najveći dobitnici bili su nemački divovi E.On i RWE čije su deonice, nakon što im je brokerska tvrtka Bank of America Merrill Lynch podigla rejting, poskočile za dva posto. S druge strane, sniženje rejtinga deonica nemačkog diva automobilske industrije BMW-a pogodilo je deonice drugih pripadnika te industrije. Dionice BMW-a oslabile su 2,3 posto, a njegovih konkurenata, Daimlera i Volkswagena za više od jedan posto. (Izvor: business.hr) Na Wall Streetu su u utorak cene deonica tek blago porasle, nakon oštrog pada dan pre, jer ulagači nisu spremni značajnije da menjaju pozicije uoči samita Evropske unije, od kojeg se ne očekuje značajniji napredak u rešavanju dužničke krize. Dow Jones indeks ojačao je 32 boda, ili,26 posto, na boda, dok je S&P porastao,48 posto, na bodova, a Nasdaq indeks,63 posto, na boda. Nakon što su u ponedeljak pali za više od 1 posto, juče su berzanski indeksi nadoknadili deo gubitka. Medjutim, trgovalo se oprezno jer ne popušta pritisak dužničke krize u evrozoni. Prinosi na španske 1-godišnje obveznice ponovo su porasli jer je potražnja na aukciji kratkoročnih dugova te članice evrozone bila nejaka, uprkos značajno većim prinosima. To je sve posledica neizvesnosti u vezi razvoja situacije u četvrtoj po veličini privredi evrozone. Madrid je u ponedjeljak službeno zatražio meñunarodnu pomoć u spašavanju banaka, što se smatra prvim korakom prema većem, celokupnom paketu pomoći. (Izvor: business.hr) Navedene informacije date su u svrhu opšteg informisanja i ne mogu biti zamena za finansijski savet niti se njihovim objavljivanjem stvara bilo kakva obveza za Banca Intesa ad Beograd. Banca Intesa ad Beograd ne prihvata odgovornost za bilo kakvu štetu nastalu upotrebom informacija iz ovog materijala. niti garantuje za njihovu tačnost. Zabranjeno je dalje distribuiranje i umnožavanje ovog materijala ili nekih njegovih delova bez prethodnog pisanog pristanka Banca Intesa ad Beograd. 5