Služba za analizu finansijskih tržišta DNEVNI IZVEŠTAJ Služba za istraživanje fin. tržišta/ Financial market Služba za brokersko-dilerske p

Транскрипт

1 Služba za analizu finansijskih tržišta DNEVNI IZVEŠTAJ Služba za istraživanje fin. tržišta/ Financial market Služba za brokersko-dilerske poslove/ Brokerage Milica Travica Ljiljana Zipovski SrĎan Maletić Sneţana Spasojević Vladimir Gavović Služba za prodaju deviza pravnim licima / Dealing Služba za kastodi poslove / Custody Darko Karanović Vitomir Marić Marija Prebanić Biljana Radosavljević Dragan Ignja Pregled kurseva Zvanični srednji kurs dinara Međunarodno tržište Valutni par Vrednost Prethodna YTD* Valutni par Vrednost Prethodna YTD EUR % 9.6% EURUSD % -.15% USD % 9.67% EURCHF % -.63% CHF % 9.83% EURGBP % 3.22% GBP % 14.% GBPUSD % 1.92% Izvor: NBS * depresijacija USDJPY % -3.22% dinara od početka godine EUR EURUSD Ukupan obim medjubankarske trgovine devizama - evrom* zakljucno sa spot valutom obavljene na dan do 12.3 casova iznosio 39,4 mln evra, prosecni ponderisani kurs iz te trgovine 113,9451 za 1 evro.. EUR i USD indikatori za tekuci dan: vreme zemlja naziv indikatora period prethodna konsenzus!! 14:3 SAD Indeks proizvoďačkih cena y-o-y Sep 1.8% 2.% Značajniji indikator koji moţe imati uticaja na kretanje kursa EUR/USD Tržište novca i hartija sa fiksnim prihodom Pregled aukcijske trgovine hartijama od Međubankarsko tržište - Srbija Referentna stopa NBS 1.75% vrednosti Vrednost Prethodna (bps Izvor: NBS Sledeci mon.odb: Ročnost Vrednost Prethodna BEONIA dana 1.92% 1.78% BELIBOR1M BELIBOR3M Trezorski zapisi - Srbija Izvor: Reuters Dospece Vrednost Prethodna 3 meseca 12.5% 12.99% 6 meseci 13.5% 13.49% Kamatne stope centralnih banaka 12 meseci 14.59% 14.35% Vrednost 18 meseci 14.94% 14.5% Evropa.75% 24 meseca 14.45% 13.99% SAD.25% 36 meseci 15.99% 15.74% Švajcarska.% 6 meseci 15.99% 15.1% 12 mes. EUR 6.15% 24 mes. EUR 6.2% 6.25% 18 mes. EUR 6.3% 6.19% 53 ned. EUR 6.15% 5.95% 24 meseca 14.75% ref. Stopa NBS + 4% Izvor: Trezor Republike Srbije Međubankarsko tržište - Svet Stopa Vrednost Prethodna (bps EONIA.95%.92%.3 Obveznice stare devizne štednje EURIBOR1M.111%.111%. cena prinos EURIBOR3M.21%.211% -.1 A % EURIBOR6M.416%.417% -.1 A % LIBOR1M (USD).214%.214%. A % LIBOR3M (USD).3425%.34275% -.25 A % LIBOR1M (CHF).7%.7%. Izvor: Belex LIBOR3M (CHF).37%.37%. Napomena: Kamatne stope se odnose na prethodni radni dan

2 Tržište akcija SRBIJA Belex 15 Belex line Promet Vrednost ,2,764 Din. 157,99 Vrednost prethodnog dana ,232,727 Din. 193,853.19%.11% % % indeksa u tekucoj godini % % Izvor: Belex Racia / Ratios Belex15 P / B,54 P / E 4,41 Belex15 Belex Line 4, 3, 3, 3.% 2.5% kompanija iz Belexa % 2.% 1.5% 1.%.91% 1.4% 1.58%.5%.%.%.%.%.%.%.%.%.11% -.5% -1.% -.45% TIGR KMBN IMLK SJPT AERO ENHL FITO JESV JMBN MTLC AIKB ALFA VZAS Ruski drţavni Uralvagonzavod (UVZ) zainteresovan je za kupovinu Ţelezare Smederevo i o tome pregovara sa srpskom vladom, ali nema nameru da učestvuje na tenderuprema pisanju moskovskog dnevnika Komersant, kupovinu oteţava raspisani zvanični tender, jer je UVZ planirao da "problematično preduzeće dobije faktički besplatno".komersant navodi i mišljenje analitičara da kupovina akcija Ţelezare moţe postati "veliki teret za korporaciju", te da su pregovori sa Srbijom više povezani s politikom, nego s privredom. Generalni direktor UVZ-a Oleg Sijenko potvrdio je Komersantu da korporacija pregovara o kupovini Ţelezare, ali da "konačna odluka o svrsishodnosti još nije doneta"."ţelezara Smederevo ima potencijal za saradnju i sa filijalama UVZ-a i sa samim UVZ-om na Uralu", kaţe Sijenko. Izvori Komersanta koji su upućeni u pregovore, navode sa se situacija iskomplikovala kada su srpske vlasti objavile tender za izbor strateškog partnera za Ţelezaru. UVZ je razmatrao opciju u kojoj će gubitašku fabriku, čiji su kapaciteti objektivno zastareli, dobiti faktički besplatno, a zatim investirati u rad i modernizaciju preduzeća, navodi izvor lista i dodaje da "UVZ nema nameru da učestvuje na tenderu".rok za dostavljanje konačnih obavezujućih ponuda je 26. oktobar. Drţavni sekretar u Ministarstvu finansija Srbije Aleksandar Ljubić rekao je da je plan da drţava ima oko 25 odsto učešća i da će od strateškog partnera traţiti da zadrţi sve zaposlene. (Izvor: B92) Koncern Farmakom MB planira da u pokretanje proizvodnje u rudniku Suva Ruda u Raški investira preko 3 miliona evra, a posao u ovom rudniku dobiće ljudi. To je za Televiziju Raška rekao vlasnik i generalni direktor Farmakoma Miroslav Bogićević, koji je sa saradnicima u subotu boravio u Raški gde se na sastanku sa čelnim ljudima ove Opštine dogovorio o tehničkim detaljima koji su preduslov za nesmetan rad budućeg rudnika. Ţelja obe strane je da se čitav posao realizuje u što kraćem vremenskom periodu. Inače, ovaj koncern zainteresovan je do pored rudarstva u Opštini Raška, investira i u oblast turizma, poljoprivrede i stočarstva, za šta je ova Opština idealna. (Izvor: B92) Septembarsko jačanje dinara plod je u najvećoj meri odobrenih subvencionisanih kredita, rečeno je juče na konferenciji za medije u Narodnoj banci Srbije (NBS). Pošto je reč o dinarskim kreditima sa valutnom klauzulom, banke su, da bi mogle da ih odobre, morale da prodaju devize i tako su napravile veću ponudu evra na trţištu.povećanje obaveznih rezervi banaka doprinelo je, takoďe, stabilizaciji kursa. Na jučerašnjem redovnom predstavljanju aktuelnih monetarnih i makroekonomskih kretanja Veselin Pješčić, viceguverner NBS, izjavio je da će pad bruto domaćeg proizvoda ove godine iznositi 1,5 odsto, a da inflacija moţe i da premaši 12 odsto. Glavni razlog za ovoliki rast cena na malo je poskupljenje hrane zbog pada ukupne poljoprivredne proizvodnje od čak 22 odsto. Inflacija je već sada oko 1 odsto, a od aprila do avgusta cene su porasle 5,2 odsto, najviše zbog poskupljenja hrane, koja je učestvovala u rastu cena sa 7 odsto rekao je Pješčić. On je dodao da su meďu ključnim faktorima rasta inflacije slabljenje dinara iz prethodnog perioda, očekivani rast regulisanih cena, jednokratni efekti povećanja PDV-a i akciza, kao i uticaj poskupljenja sirove nafte na svetskom trţištu. Inflacija će nastaviti da raste i narednih meseci, a do kraja sledeće godine vratiće se u granice cilja od 4,5 plus-minus 1,5 odsto, precizirao je viceguverner NBS. Odluka Izvršnog odbora NBS da poveća referentnu kamatnu stopu za,25 odsto na 1,75 odsto, doneta je da bi se ublaţio uticaj inflatornih pritisaka, koji su povećani zbog rasta cena hrane. (Izvor: politika.rs) 2

3 Aerodrom Nikola Tesla Energoprojekt holding Naftna industrija Srbije Soja protein Tigar Alfa Plam Komercijalna banka Metalac Aik Banka ad Niš Aik Banka prioritetne akcije Albus ad Novi Sad AMS Osiguranje ad Beograd Bambi Banat ad Beograd Banini ad Poštanska Štedionica ad Poštanska Štedionica prior.akc. BAS ad Beograd BB Minaqua ad BIP ad Beograd Credy Banka ad Kragujevac Crvenka Fabrika Šećera Čačanska Banka ad Čoka Duvanska Industrija Dimničar ad Beograd Dunav Osiguranje ad Energomontaţa ad Energoprojekt Entel Energoprojekt Industrija Energoprojekt Niskogradnja Energoprojekt Visokogradnja Galeb GTE ad Beograd Galenika Fitofarmacija Globos Osiguranje Goša FOM Goša Montaţa Imlek ad Imlek ad prioritetne akcije Impol Seval Iritel ad Beograd Jedinstvo Sevojno Jubmes Banka Jugohemija ad Beograd Komercijalna Banka prior.akc. Kopaonik ad Beograd Lasta ad Beograd Luka Dunav ad Pančevo Messer Tehnogas Mlekara ad Subotica Montinvest ad Beograd Napred GP ad Neoplanta ad Novi Sad Niška Mlekara ad Niš Planinka ad Kuršumlija Planum GP ad Beograd Privredna Banka Beograd Proges ad Beograd Projektomontaţa ad Beograd Pupin Telecom ad Zemun Radijator ad Zrenjanin Ravanica ad Bajmok Razvojna Banka Vojvodine Simpo ad Vranje Sloga ad Novi Pazar Soko Nada Štark ad Beograd Srpska Banka ad Beograd Šajkaška Fabrika Šećera Takovo Osiguranje Kragujevac Te-To ad Senta Telefonija ad Beograd Univerzal Banka ad Beograd Valjaonica Bakra Sevojno Veterinarski Zavod Subotica Vital ad Vrbas Voda Vrnjici ad Vršački Vinogradi ad Prime Listing AERO ,584.%.95% ENHL ,9.% -.59% NIIS 622 1,687, % -.32% SJPT ,32.% -2.83% TIGR 219 4, % 3.79%.12 #N/A N/A Standard Listing ALFA 5,4 18, 1.58% -7.83% KMBN 99.% 1.% MTLC 1,665 1,33.91% 4.39% Open market (Izabrane akcije) AIKB 1,364 1,186,68 1.4%.96% #N/A N/A AIKBPB 7.%.% n/a n/a 6.91 ALBS 13.%.% #N/A N/A #N/A N/A #N/A N/A AMSO 255.% 1.59% BMBI 23, 46,.%.% BNNI 11,99.%.% 1.2 #N/A N/A PSBN 21,7.%.% PSBNPB 13,8.%.% n/a n/a 1.88 BASB 898.%.% BBMN 6,.%.% BIPB 35 7.% 16.67% #N/A N/A #N/A N/A #N/A N/A CYBN 1,769.%.% CRFS 9,.%.% CCNB 6,9.%.% COKA 1,8.%.% DMNR 5,75.%.% DNOS ,125.81% -3.4% EGMN 4,.%.% EPEN 2,85.%.% EPIN 1,499.%.% EPNS 54.%.% EPVI 23 6,9-2.8% % GLBG 199.%.% #N/A N/A #N/A N/A #N/A N/A FITO 2,15.%.% GLOS 6.% %.3 #N/A N/A 5.63 GFOM 3.%.% GMON 2,3 115, -.4% -4.37% #N/A N/A #N/A N/A #N/A N/A IMLK 3, 2,64,.%.3% IMLKPB.%.% IMPL % 6.54% IRTL 24.%.% JESV 4,391.% 1.4% JMBN 8,95 62,65.11% -3.71% #N/A N/A JGHM 2,44.%.%.53 #N/A N/A KMBNPB , % -.41% n/a n/a 8.92 KOPB 1,28.%.% LSTA 23.%.% LKDN 1,94.%.% TGAS 3,184.% -.38% MLSU 1,31.% -4.52% MOIN 6,75.%.%.27 #N/A N/A NPRD 55.%.% NEOP 359.% 15.43% MLNI 1,62.%.% PLNN 12,1.%.% PLNM 7.%.% PRBN 65.% -9.72%.11 #N/A N/A PRGS 26.%.%.5 #N/A N/A PRJM 3,99.%.% PTLK 75.%.% RDJZ 48.%.% #N/A N/A #N/A N/A #N/A N/A RVNC 4.%.% #N/A N/A #N/A N/A #N/A N/A MTBN 4.%.%.8 #N/A N/A SMPO 16.% %.3 #N/A N/A SLNP 431.%.%.99 #N/A N/A STRK 1,317.%.% SRBN 8,65.%.46% SJKS 4,95.%.% TKOSM 3,497.%.% TETO 5,9.% 1.27% TLFN 169.%.% #N/A N/A #N/A N/A #N/A N/A UNBN 1,349.%.% VBSE.%.% VZAS , % 3.4% VITL 1,6.%.% VDAV 5,.%.46% VRVI 1,25.%.%.37 #N/A N/A ,538,684,57 Din. 5,2,36,152 Din. 11,423,57,313 Din. 6,643,43,89 Din. 376,342,743 Din. 943,984,82 Din. 8,622,216,797 Din. 1,698,3,49 Din. 12,87,86,914 Din. 91,348,694 Din. 58,758,179 Din. 165,21,251 Din. 8,86,676,758 Din. 644,21,693 Din. 9,873,848,633 Din. 9,873,848,633 Din. 279,445,923 Din. 944,164,1 Din. 318,712,67 Din. 913,835,327 Din. 6,132,716,797 Din. 92,846,375 Din. 71,334, Din. 25,875, Din. 161,986,877 Din. 32,84,993 Din. 1,24,11,718 Din. 295,767,7 Din. 86,29,71 Din. 612,48,997 Din. 62,963,1 Din. 1,89, Din. 66,651,84 Din. 41,7,897 Din. 591,61,379 Din. 27,214,884,766 Din. 18,475, Din. 659,6,891 Din. 69,624,962 Din. 1,338,21,118 Din. 2,323,437,988 Din. 475,293,365 Din. 275,276,855 Din. 197,533,447 Din. 352,12,789 Din. 354,323,547 Din. 3,3,718,994 Din. 3,26,688,232 Din. 161,257,57 Din. 188,83,452 Din. 855,756,531 Din. 467,1,345 Din. 783,473,267 Din. 289,877,14 Din. 162,33,813 Din. 159,94,421 Din. 521,1,71 Din. 84,147,972 Din. 169,97,886 Din. 459,278,15 Din. 744,12,39 Din. 169,552,2 Din. 238,967,957 Din. 4,35,43,945 Din. 1,398,756,958 Din. 4,148,223,633 Din. 2,4,914,63 Din. 2,362,442,627 Din. 97,883,957 Din. 765,531,86 Din. 965,33,997 Din. 919,899,78 Din. 1,222,299,194 Din. 631,328,491 Din. 462,35,4 Din. 3

4 REGION Indeks Zemlja/Regija Vrednost Crobex Hrvatska 1, SBITOP Slovenija SOFIX Bugarska BET Rumunija 4,89.33 DJ Stoxx Balkan 5 Balkan Vrednost prethodnog dana 1, , u tekucoj godini.58% 1.2% -2.21% -.54% 1.11% -.2%.2% 1.89%.65% 18.93% CROBEX 4, 4, 3, 3, crobex SBITOP sbi2 SOFIX 1,6 1,4 1,2 sofix BET 9, 8, 7, 6, bet-c 5, 4, 3, 85 DJ Stoxx Balkan dj balkan dec.8 mar.9 jun.9 sep.9 dec.9 mar.1 jun.1 sep.1 dec.1 mar.11 jun.11 sep.11 dec.11 mar.12 jun.12 Uredba o zabrani izvoza šećerne repe, suncokreta i soje, koju je usvojila Vlada Srbije, nije u suprotnosti sa pravilima Svetske trgovinske organizacije, niti je time prekršen CEFTA sporazum, rečeno je juče Tanjugu u Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija. Reakcija Ministarstva trgovine usledila je posle izjave hrvatskog ministra poljoprivrede Tihomira Jakovine koji je rekao da Srbija krši CEFTA sporazum, jer ne dozvoljava ranije ugovoreni izvoz šećerne repe u njegovu zemlju. U Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija tvrde da je na konsultacijama izmeďu Srbije i Hrvatske 21. septembra u Beogradu Srbija ukazala na mogućnost da se izvrši korekcija uredbe, odnosno da se za robu koja je avansno plaćena pre nego što je uredba stupila na snagu dozvoli izvoz šećerne repe u Hrvatsku. Ovo je predloţeno pod uslovom da hrvatske kompanije prezentuju dokaze da su unapred platile šećernu repu. MeĎutim, nakon toga, hrvatska strana nas je obavestila da kompanije nisu spremne ili da ne ţele da prezentuju ovu vrstu dokaza. To nas je ograničilo da dalje analiziramo mogućnost bilo kakvih izuzetaka od uredbe, rečeno je u ministarstvu. Srbija je, navode u Ministarstvu trgovine, o donošenju uredbe obavestila i EU, koja nije imala primedbe na nju, pošto član 42 Sporazuma o stabilizaciji i pridruţivanju reguliše situacije koje imaju za cilj da spreče nestašice osnovnih ţivotnih namirnica na domaćem trţištu. (Izvor: politika.rs) Dve velike svetske kompanije, "Tarhan & Tower Airlines" iz Istanbula te malezijska firma "AirAsia" zainteresovane su za kupovinu udela u "BH Erlajnsu". Narednih dana njihovi predstavnici biće pozvani na konkretne pregovore, potvrdio je ministar saobraćaja i komunikacija Federacije BiH Enver Bijedić. "TT Airlines" je kompanija koja se u poslednje vreme brzo razvija i koja je uspostavila linije širom Evrope. Oni su poslali pismo namere za preuzimanje paketa vlasništva u aviokompaniji BiH, a ponudili su i veoma dobre uslove. Oni bi odmah u "BH Airlines" uneli dva aviona "mcdonnell douglas MD-82". Osim toga, nabavili bi još deset aviona, tipa "boing" ili "airbas". Uspostavili bi putničke i linije za prevoz robe te čarter-letove, kazao je Bijedić. S druge strane, kompanija "AirAsia" vodeća je niskobudţetna aviokompanija u Aziji. Oni su zatraţili informacije o "BH Arlinesu" putem Ministarstva spoljnih poslova BiH. Ta kompanija zainteresovana je za uspostavljanje regionalnog centra za Evropu, s tim što im aerodrom u Sarajevu ne odgovara zbog vremenskih uslova. " Oni su naročito zainteresovani za aerodrom u Mostaru, izmedju ostalog zbog blizine Medjugorja. Napominje da je stav Vlade da zadrţi 51 odsto vlasništva, dok ostatak od 49 odsto nudi partnerima. (Izvor: B92) 4

5 SVET/ WORLD S&P FTSE Engleska 5, Dow Jones Stoxx 6 Nikkei 225 Indeks Dow Jones Industrial NASDAQ Zemlja/Region SAD SAD EU Japan Vrednost 8, Vrednost prethodnog dana 13, , , , SAD 3, , , , u tekucoj godini -.14% 9.8%.2% 13.93% -.8% 17.5%.92% 4.62%.79% 1.75% -.58% 1.8% 14, Dow Jones Industrial 1,6 S&P 1 1,4 1, dow jones 1,2 s&p 8, 8 6, 6 3, NASDAQ Composite 7, FTSE 3, nasdaq 6, dax 5, 4, 3, mar.8 avg.8 jan.9 jun.9 nov.9 apr.1 sep.1 feb.11 jul.11 dec.11 maj.12 DJ Stoxx nikkei Nikkei , 14, 1 1, dj stoxx \ 8, 6, 4, Na Wall Streetu su jučer berzanski indeksi ostali gotovo nepromijenjeni jer dobre vesti s američkog trţišta rada nisu umirile ulagače koji su zabrinuti zbog slabih kvartalnih poslovnih rezultata kompanija. Dow Jones je oslabio 18 bodova, ili,14 posto, na bodova, a Nasdaq,8 posto, na 349 bodova. S&P ojačao je pak,2 posto, na 1432 boda. Prošle nedelje je broj novih zahteva za pomoć nezaposlenima pao za 3., na 339., najniţi nivo u četiri i po godine. Premda je to znatno veći pad nezaposlenosti nego što se očekivalo, na trţištu nije zavladala euforija jer bi to mogla biti samo posledica sezonskog uticaja, kaţu analitičari. Ulagači su oprezni zbog slabog početka sezone objave kvartalnih poslovnih rezultata. Kako se očekuje da će dobit kompanija iz S&P indeksa u trećem tromesečju biti manja za gotovo tri posto u odnosu na isto razdoblje lane, što bi bio prvi pad njihovih zarada u tri godine, u poslednjih pet dana S&P je izgubio dva posto. "Osim ako ne stignu zaista sjajni poslovni rezultati, verujem da će trţište još neko vreme biti nestabilno", kaţe strateg u Banyan Partnersu Robert Pavlik. Zahvaljujući popuštanju monetarne politike vodećih centralnih banaka u svetu, S&P nedavno je dosegao najviše nivoe u otprilike pet godina, pa je samo oko osam posto udaljen od najviših nivoa u istoriji. No, postavlja se pitanje jesu li ti nivoi odrţivi, s obzirom da poslednjih meseci svi makroekonomski podaci ukazuju na usporavanje rasta najvećih svetskih ekonomija i da se očekuje pad zarada kompanija. (Izvor: business.hr) Na evropskim berzama su cene deonica jutros pale četvrti dan zaredom, jer su ulagače zabrinuli slabi poslovni rezultati kompanija i smanjenje kreditnog rejtinga Španije. FTSEurofirst indeks 3 vodećih evropskih dionica je do 9:3 oslabio,1 posto, na 189 bodova, nakon što je juče pao,5 posto. Londonski FTSE bio je u plusu,1 posto, dok su frankfurtski Dax i pariški CAC za toliko bili u minusu. Agencija Standard & Poor's smanjila je kreditni rejting Španije s BBB+ na BBB-, najniţii investicioni nivo, odnosno samo korak do junk statusa. To bi, kaţu analitičari, moglo prisiliti Španiju da konačno zatraţi meďunarodnu pomoć za rešavanje duţničkih problema. To je dodatno obeshrabrilo ulagače, ionako zabrinute zbog lošeg početka sezone objave kvartalnih poslovnih rezultata kompanija. "To nije dobro za Španiju. Neprestano stiţu slabe makroekonomske brojke, a trţište je i pod pritiskom duţničkih problema u evrozoni", kaţe direktor u TJ Marketsu Manoy Ladwa. Na berzi u Tojiju Nikkei je juče ujutru skliznuo treći dan zaredom, i to za,6 posto, na 8546 bodova, najniţi nivo u više od dva meseca. (Izvor: business.hr) Navedene informacije date su u svrhu opšteg informisanja i ne mogu biti zamena za finansijski savet niti se njihovim objavljivanjem stvara bilo kakva obveza za Banca Intesa ad Beograd. Banca Intesa ad Beograd ne prihvata odgovornost za bilo kakvu štetu nastalu upotrebom informacija iz ovog materijala. niti garantuje za njihovu tačnost. Zabranjeno je dalje distribuiranje i umnoţavanje ovog materijala ili nekih njegovih delova bez prethodnog pisanog pristanka Banca Intesa ad Beograd. 5