Banka grupe Feb-14 8-Dec-14 Feb-14 8-Dec-14 Feb Dec-14 Feb-14 Mar Dec-14 Mar-14 Apr Dec-14 Apr-14 Apr Dec-14 Apr Dec-14

Транскрипт

1 Banka grupe Feb-1 -Feb-1 Feb-1 Feb-1 Sektor Trezora DNEVNI IZVEŠTAJ petak, 6. februar 21 Pregled kurseva 124 EUR/RSD EUR mn 14 Valutni par EUR/RSD USD/RSD CHF/RSD GBP/RSD Zvanični srednji kurs dinara Prethodna Promena YTD % -1.22% % -7.3% % % % -.7% Promet na MDT Ukupan obim medjubankarske trgovine devizama - evrom* zaključno sa spot valutom obavljene na dan do 12:3 časova iznosio 28, mln evra, prosečni ponderisani kurs iz te trgovine 122,4231 za 1 evro. Valutni par EUR/USD EUR/CHF EUR/GBP GBP/USD USD/JPY Međunarodno tržište Prethodna Promena YTD %.13% % 12.13% % 1.6% % 1.88% % 3.8% EUR/USD EUR i USD indikator za tekući dan: Vreme Zemlja/ Region Naziv indikatora Period Prethodna Projekcija 13:3 Stopa nezaposlenosti Jan.6%.6% 1.1 Tržište novca Referentna stopa 8.% Sledeća odluka Depozitna olakšica.% Kreditna olakšica 1.% Repo operacije (7 dana).94% Kamatne stope NBS RSD kamatne stope Referentna stopa NBS Belibor 3M Beonia (right axis) BEONIA BELIBOR1M BELIBOR3M BELIBOR 6M Međubankarsko tržište - Srbija Prethodna Promena (bps) 6.9% 6.93% % 8.1% % 8.42% % 8.6% Izvor: Reuters Evrozona (ECB) (Fed) Ujedinjeno kraljevstvo (BOE) Švajcarska (SNB) Kamatne stope centralnih banaka.%.2%.% -.7% Sledeća odluka EUR kamatne stope ECB main rate Euribor 3M..4.3 EONIA EURIBOR1M EURIBOR3M EURIBOR6M Međubankarsko tržište - Evropa Promena (bps) -.26% -.37%.11.%.1% -.1.1%.% %.132%..2.1, EBF Izvori: ECB, EBF Napomena: Poslednje dostupne vrednosti su od pre 2 dana Libor 1M (USD) Libor 3M (USD) Libor 6M (USD) Libor 1M (CHF) Libor 3M (CHF) Libor 6M (CHF) Izvori: ICE, Bloomberg Libor kamatne stope Kamatni Swap Prethodna Promena (bps) Prethodna Promena (bps).171%.174% -.2 EURIBOR ISDA 3Y FIXING.176%.174%.2.26%.2%.1 EURIBOR ISDA Y FIXING.38%.34%.4.362%.361%.2 EURIBOR ISDA 1Y FIXING.693%.73% % -.94% -.11 USD ISDA 3Y FIXING 1.21%.996% % -.869% -.12 USD ISDA Y FIXING 1.483% 1.411% % -.76% -.2 USD ISDA 1Y FIXING 1.97% 1.873%.84 Izvori: IBA, Bloomberg

2 feb.14 mar.14 apr.14 maj.14 jun.14 jul.14 avg.14 sep.14 okt.14 nov.14 dec.14 jan.1 4-Feb-13 4-Apr-13 4-Jun-13 4-Aug-13 4-Oct-13 4-Dec Feb-1 Jan-13 Mar-13 May-13 Jul-13 Sep-13 Nov-13 Jan-14 Tržište državnih hartija od vrednosti Kretanje stopa na primarnim aukcijama državnih hartija u RSD 213-danas 1. Izvor: Upava za javni dug Državne hartije od vrednosti RSD Ročnost 3 meseca 6 meseci 3 nedelje 2 godine 3 godine godina 7 godina 1 godina 24 meseca amortizacione Datum Prethodna % 7.23% % 7.24% % 8.3% % 9.% % 1.% % 1.8% % 11.99% % Ref. stopa NBS + 1.3% Ref. stopa NBS + 1.3% 3y 3m 3w 6m NBS key rate y 1y Izvor: Uprava za javni dug Planirane aukcije državnih hartija u tekućoj nedelji Datum Instrument Valuta godišnje T-bills 1% kupon RSD mesečni T-bills RSD Iznos,,, 3,,, bps JP Morgan EMBI Srbija A21 A216 Obveznice stare devizne štednje Cena Prethodna Prinos % % Izvor: Belex 2 Državne hartije od vrednosti EUR 1 1 Ročnost Datum Prethodna 3 nedelje % 2.8% 2 godine % 3.8% 3 godine % 4.47% godina %.% 1 godina %, JPMorgan Izvor: Uprava za javni dug Izvori: Bloomberg, Banca Intesa Izgledi datum Kreditni rejting Srbije Prinosi na Evro-obveznice Republike Srbije (USD) Moody's S&P Fitch Prethodna UST spred B1 BB- B+ Serbia y % 3.793% 3.27% Negativni Negativni Stabilni Serbia y % 4.87% 2.978% Serbia 7y % 4.27% 2.94% Serbia 1y % 4.89% 3.83% Serbia 2y % 6.48% Evroobveznica Republike Srbije Cena Prinos (desna skala)

3 Tržište akcija SRBIJA prethodnog dana Promena Promena indeksa u tekućoj godini Belex 1 Belex line Promet , ,468,82 Din. 298, , ,129,142 Din. 43, % -.2% -2.77% -2.97% -1.3% -.7% Izvor: Beogradska berza Racia P / B P / E Belex1,74 6,66 8 BELEX1 1,6 Belex line 7 1,4 6 1,2 1, feb.13 maj.13 avg.13 nov.13 feb.14 maj.14 avg.14 nov.14 feb.1 6 feb.13 maj.13 avg.13 nov.13 feb.14 maj.14 avg.14 nov.14 feb.1 Dnevna promena kompanija iz Belexa1.%.%.%.%.%.%.%.%.4%.27% -.92% -.2% -2.64% ALFA AIKB AERO GMON KMBN SJPT ENHL TGAS MTLC FITO JESV IMLK NIIS Najtrgovanije akcije na Beogradskoj berzi prethodnog dana Kompanija Simbol Cena RSD Promet u Dnevna Nedeljna RSD promena promena P/BV P/E ROE NIS AD NOVI NIIS ,237,26.26% 2.1% IMLEK AD IMLK,9 1,131,1.3% -7.43% TRGOPROMET AD SUBOTICA TRGOM 3,43,88 6.% 32.% ENERGOPROJEKT HOLDING AD BE ENHL 914 1,18,196.%.43% VITAL AD VRBAS VITL ,72.%.%.19 #N/A N/A AERODROM NIKOLA TESLA AD BE AERO 9 211, -.% -.9% ,2.7.7 ENERGOPROJEKT ENTEL AD BEO EPEN 6, 174,.%.% SOJAPROTEIN AD SJPT 63 17,.% 3.8%.88 #N/A N/A CACANSKA BANKA AD CCNB 8, 12, -.3% -.3% #N/A N/A. ALFA PLAM AD VRANJE ALFA 19,32 13, % -2.43% IMPOL SEVAL AD SEVOJNO IMPL 7 121, % -14.8% VP DUNAV AD BACKA PALANKA VPDU 6, 96, % % Izvor: Belex Tržišna kapitalizacija 119,686,333,6 Din. 44,278,973,13 Din. 716,73,66 Din. 9,991,2,888 Din. 37,811,648 Din. 32,746,329,2 Din. 2,34,97, Din. 9,384,18,12 Din. 1,4,86, Din. 3,378,241,9 Din. 711,426,68 Din. 61,296, Din. Šta predviđa Fiskalna strategija? - Srbija će prema projekciji Minstarstva finansija u ovoj godini imati pad bruto domaćeg proizvoda od, odsto, a u 216. i 217. se očekuje rast od 1, i 2%.Ovo se navodi u Fiskalnoj strategiji od 21. do 217. Po Fiskalnoj strategiji objavljenoj na sajtu Ministarstva mfin.gov.rs, uzrok recesionih tendencija tokom 21. je sprovođenje oštrih mera fiskalne konsolidacije, koje će u kratkom roku izazvati pad lične i državne potrošnje, te i domaće tražnje.ubrzanje rasta BDP u 216. i 217. godini na 1, odsto i dva odsto, zasnovano je, pre svega, na rastu investicione potrošnje i na postepenom oporavku standarda stanovništva na realnim osnovama. Jedna od mera fiskalne konsolidacije predviđena Fiskalnom strategijom je i smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru za po pet odsto godišnje od 21. do 217. godine, što bi trebalo da donese uštede od oko,3 odsto BDP godišnje. Računa se da će najveći deo tog smanjenja biti ostvaren prirodnim odlivom zaposlenih, to jest odlaskom u penziju uz ograničeno popunjavanje slobodnih mesta, navod se u Fiskalnoj strategiji. Srednjoročni fiskalni okvir sa predloženim merama fiskalne konsolidacije predviđa značajno smanjenje deficita opšte države na 3,8 odsto BDP do 217. godine, uz stabilizaciju nivoa javnog duga na nivo od 78,7 odsto BDP. Prema projekcijama Ministarstva finansija, javni dug na nivou opšte države će se u 21. povećati na 77,7 odsto BDP, da bi u 216. godini dostigao najviši nivo od 79,2 odsto i u 217. godini zabeležio pad. (Izvor: B92) U 21. pet odsto manje zaposlenih u javnom sektoru - Vlada Srbije će u naredne tri godine smanjivati broj zaposlenih za po pet odsto godišnje", piše u novoj Fiskalnoj strategiji za 21. godinu, objavljenoj na sajtu Ministarstva finansija. Imajući u vidu da je ministarka državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički krajem prošle godine izjavila da je u javnoj upravi zaposleno 3. ljudi to praktično znači da će u ovoj godini bez posla ostati 26. zaposlenih. Smanjenje broja zaposlenih bi, kako se navodi u ovom dokumentu, do 217.godine trebalo da donese uštede od oko,3 odsto BDP-a godišnje.računa se da bi najveći deo ovog smanjenja bio ostvaren prirodnim odlivom zaposlenih, to jest odlaskom u penziju uz ograničeno popunjavanje slobodnih mesta", navedeno je u Fiskalnoj strategiji za 21.godinu sa projekcijama za 216. i 217.godinu. Pre implementacije ove mere, kako je istkanuto, mora se izvršiti ozbiljna analiza broja i strukture zaposlenih u svim delovima javnog sektora. "Sprovođenje ove mere nosi sa sobom i vođenje odgovarajuće politike u oblasti socijalne zaštite, u vidu otpremnina i naknada za nezaposlenost. Neophodna sredstva po ovom osnovu su ukljucena u srednjorocni fiskalni okvir", ističe se u Fiskalnoj strategiji. Podsećanja radi, predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović izjavio je ranije da se u budžetu za 21.godinu vidi da je plan da se u ovoj godini broj zaposlenih u javnom sektoru smanji za oko pet odsto, što je oko 27. zaposlenih. (Izvor: Tanjug) Podrška domaćim poljoprivrednim i prehrambenim proizvođačima - Ministri poljoprivrede, trgovine i privrede, Snežana Bogosavljević Bošković, Rasim Lajić i Željko Sertić dogovorili su danas podršku domaćim proizvođačima poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda. Kako je saopštilo Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, ministri su dogovorili da se preduzmu, i u najkraćem vremenskom roku aktiviraju, sve zaštitne mere koje su na raspolaganju. Takođe je konstatovano i obećanje predstavnika klaničarske industrije da će od domaćih proizvođača otkupiti postojeće količine tovljenih svinja. Resorna ministarstva nastaviće svakodnevno da prate stanje na tržištu kako bi se eventualne promene u adekvatnom roku, i u skladu sa mogućnostima, otklonile. (Izvor: Blic) 3

4 REGION Indeks Crobex SBITOP SOFIX BET DJ Stoxx Balkan Zemlja/Regija Hrvatska Slovenija Bugarska Rumunija Balkan 1, ,.9.9 prethodnog dana 1, , Promena (%).17%.78%.24% -.12% -.8% Promena u tekućoj godini (%).74% -.19% -3.61% -.38% -.98% 2,1 CROBEX 2, 1,9 crobex 1,8 1,7 1,6 1, feb.13 maj.13 avg.13 nov.13 feb.14 maj.14 avg.14 nov.14 feb.1 6 SOFIX 6 sofix feb.13 maj.13 avg.13 nov.13 feb.14 maj.14 avg.14 nov.14 feb sbi feb.13 maj.13 avg.13 nov.13 feb.14 maj.14 avg.14 nov.14 feb.1 7, SBITOP BET 7, 6, bet-c 6,,, 4, 4, 3, feb.13 maj.13 avg.13 nov.13 feb.14 maj.14 avg.14 nov.14 feb.1 7 DJ Stoxx Balkan 6 dj balkan feb.13 apr.13 jun.13 avg.13 okt.13 dec.13 feb.14 apr.14 jun.14 avg.14 okt.14 dec.14 feb.1 EK: Hrvatska izlazi iz recesije, rast BDP-a simboličan - Evropska komisija smanjila je procenu pada hrvatske privrede za prošlu godinu sa,7 na na, odsto, a za tekuću godinu zadržala je raniju prognozu izlaska iz recesije s marginalnim rastom od,2 odsto, a za 216. predviđa rast od 1, odsto. Ove godine EK očekuje privredni rast u svim zemljama članicama Evropske unije, ali s velikim razlikama među njima. Najmanji rast, prema najnovijoj prognozi, imaće Hrvatska (,2 odsto), a najveći Irska (3, odsto), renosi Tportal. Hrvatska ekonomija u 214. pala je šestu godinu zaredom, ali je tokom godine smanjena brzina recesije, što ju je dovelo do pada BDP-a od, odsto na godišnjem nivou. Povećana potražnja iz inostranstva u 214. nije mogla da poništi efekte slabe domaće tražnje, koja je pala zbog smanjenja investicija od 3,6 odsto i pada privatne potrošnje od,6 odsto, kao i javne potrošnje od 2,1 odsto, navodi Komisija.Kraj hrvatske recesije predviđa se za 21. godine, ali realni BDP porašće skromnih,2 odsto. Domaća tražnja ponovo će biti u padu, kao rezultat daljeg pada investicija i javne potrošnje. Predviđa se i stagnacija privatne potrošnje s obzirom na slabo tržište rada i nesigurnost vezanu za konačno rešenje kredita u švajcarskoj valuti, što će u velikoj meri poništiti učinak poreske reforme i nižih cena naftnih derivata, navodi se u izveštaju. (Izvor: Tanjug) Rumunija bez izlaza: Kamate na dno - Rumunska centralna banka snizila je referentnu kamatnu stopu na novi istorijski minimum, kako bi oživela inflaciju koja je na najnižem nivou za pola godine. Narodna banka Rumunije snizila je ključnu kamatnu stopu za 2 baznih poena, na 2,2 odsto, sa prethodnog nivou od 2, odsto, preneo je Blumberg. Centralna banka očekuje da će komercijalne banke početi da daju više kredita i tako podstaći drugu najsiromašniju privredu u Evropskoj uniji. Pored toga, banka nastoji da zaustavi pad inflacije, koju na dole gura sve jeftinija nafta. U decembru 214. godine inflacija u zemlji je bila,8 odsto na međugodišnjem nivou. Centralna banka predvidja da bi do kraja ove godine mogla da se povećan na 2,2 odsto. Narodna banka Rumunije ima dovoljno prostora za dalje sniženje ključne kamatne stope do nivoa od dva odsto, smatraju analitičari. (Izvor: B92) 4

5 SVET Indeks Dow Jones Industrial S&P NASDAQ FTSE Dow Jones Stoxx 6 Nikkei 22 Zemlja/Region Engleska EU Japan prethodnog dana 17, , ,62.2 2,41.1 4,76.1 4, , , , , Promena (%) 1.2% 1.3% 1.3%.9%.11% -.98% Promena u tekućoj godini(%).3%.18%.61% 4.7% 8.7%.31% Dow Jones Industrial 18, 18, 17, 17, 16, 16, 1, dow jones 1, 14, 14, 13, 13, 12, 12, feb.13 maj.13 avg.13 nov.13 feb.14 maj.14 avg.14 nov.14 feb.1, NASDAQ Composite 4,8 4,6 4,4 nasdaq 4,2 4, 3,8 3,6 3,4 3,2 3, 2,8 feb.13 maj.13 avg.13 nov.13 feb.14 maj.14 avg.14 nov.14 feb.1 38 DJ Stoxx nikkei feb.13 maj.13 avg.13 nov.13 feb.14 maj.14 avg.14 nov.14 feb.1 S&P 2,2 2,1 2, 1,9 1,8 s&p 1,7 1,6 1, 1,4 1,3 feb.13 maj.13 avg.13 nov.13 feb.14 maj.14 avg.14 nov.14 feb.1 7, dax 6, 6,, feb.13 apr.13 jun.13 avg.13 okt.13 dec.13 feb.14 apr.14 jun.14 avg.14 okt.14 dec.14 feb.1 19, FTSE Nikkei 22 18, 17, 16, 1, dj stoxx 14, \ 13, 12, 11, 1, 9, feb.13 maj.13 avg.13 nov.13 feb.14 maj.14 avg.14 nov.14 feb.1 Cena nafte Brent (USD/bbl) feb.14 maj.14 avg.14 nov.14 feb.1 Zlato 1,4 1,3 1,3 1,2 \ 1,2 1,1 1,1 feb.14 maj.14 avg.14 nov.14 feb.1 3 Vix Indeks Čikaške berze* * Indeks volatilnosti Čikaške berze opcija (CBOE), često korišćen kao mera tržišnog rizika, poznat kao "indeks straha" od neizvesnosti Wall Street: Rast nafte i Pfizer podigli indekse - Na Wall Streetu su u četvrtak berzanski indeksi porasli, zahvaljujući oporavku cena nafte, a pozitivno je na tržište uticalo i Pfizerovo preuzimanje farmaceutske kompanije Hospira. Dow Jones skočio je 211 bodova ili 1,2 posto, na boda, dok je S&P porastao 1,3 posto, na 2.62 boda, a za toliko je ojačao i Nasdaq indeks, dosegavši 4.76 bodova. Najviše je, 1, posto, jučer skočio S&P indeks energetskog sektora, zahvaljujući oporavku cena nafte, jer se ulagači nadaju da će stimulativne mere kineske centralne banke podstaknuti rast tamošnje ekonomije, što bi trebalo ojačati potražnju za 'crnim zlatom'. Nakon što je dan pre potonula 9 posto, jučer je cena nafte na američkom tržištu skočila 4,2 posto, na,4 dolara po barelu. Pozitivno je na tržište utciala i vest da će Pfizer za 1 milijardi dolara preuzeti Hospiru kako bi povećao svoj portfelj generičkih lekova. Cena deonice Hospire skočila je 3 posto, dok je deonica najveće svetske farmaceutske kompanije poskupila gotovo 3 posto. Splasnule su i zabrinutosti ulagača u vezi grčkih dugova, izazvane dan pre odlukom Evropske centralne banke (ECB) da više neće prihvatati grčke obveznice kao osiguranje za zajmove, što znači da će ubuduće grčka centralna banka sama morati da osigura desetine milijardi evra hitnih zajmova kako bi pomogla tamošnjim bankama u poteškoćama. Grčka vlada pod vodstvom Syrize predložila je program za premošćivanje do kraja maja kako bi se dobilo na vremenu za pregovore između Atine i međunarodnih kreditora o grčkim dugovima, ističući kako će učiniti sve da bi se izbjegao bankrot. "Tržište pokušava dokučiti kako će se rasplesti situacija s Grčkom. Neki očekuju da bi razgovori mogli propasti, no vidjet ćemo. U svakom slučaju, kratkoročno se čini da neće biti vatrometa", kaže Brad McMillan, direktor u kompaniji Commonwealth Financial. Ulagače su ohrabrili i dobri podaci s američkog tržišta rada, s obzirom da je prošle nedelje broj novih zahtjeva za pomoć nezaposlenima porastao manje nego što se očekivalo. To je podržalo uverenje ulagača da će izveštaj vlade, koje će biti objavljeno u petak, pokazati da zaposlenost i dalje snažno raste. (Izvor: SEEbiz) Grčka vlada o odluci ECB-a: Niko nas neće ucjenjivati - Grčka je poručila da neće dopustiti da bude ucenjena i insistira na tome da su grčke banke potpuno sigurne posle odluke Evropske centralne banke da odbije prihvatanje grčkih obveznica kao kolateral za pozajmice komercijalnim bankama. "Republika Grčka ne namerava nikoga ucenjivati, ali neće dozvoliti ni da bude ucenjivana", izjavio je jedan neimenovani izvor iz grčke vlade, i dodao da je grčki bankarski sistem "u potpunosti siguran", kao i da je odluka ECB-a čin političkog pritiska radi bržeg postizanja dogovora, prenosi Reuters. Prema rečima tog zvaničnika, grčkim bankama je, u slučaju potrebe, dozvoljeno da iskoriste dodatnih deset milijardi evra hitnih sredstava iznad postojećeg limita, iz programa ELA. "Likvidnost i finansiranje grčkih banaka je u potpunosti osigurano programom ELA", izjavio je taj izvor, aludirajući na kreditnu liniju ECB-a za grčke banke, poznatiju kao program Hitna pomoć za likvidnost (ELA). Kamatne stope na grčke 1-godišnje obveznice su rano jutros porasle iznad psihološke granice od deset posto, dok su glavni indeksi Atenske berze izgubili preko devet posto vrednosti, posle odluke ECB-a na više ne prihvata grčke obveznice kao kolateral za pozajmice poslovnim bankama. Na sekundarnom tržištu kapitala, prinosi na grčke 1-godišnje vrednosne papire su rano jutros skočili na 1,1 posto sa jučerašnjih 9,678 posto, dok je odmah po otvaranju berze glavni indeks Atenske burze, Atex, oslabio 9,43 posto na 768 poena, da bi se nešto kasnije blago oporavio. (Izvor: SEEbiz) Kontakt Služba za brokersko-dilerske poslove Olivera Glišić Snežana Spasojević Vladimir Gavović Dragomir Milin research@bancaintesa.rs broker@bancaintesa.rs Služba za kastodi poslove Služba za prodaju deviza pravnim licima Vitomir Marić Darko Karanović Biljana Radosavljević Nikola Ostojić kastodi@bancaintesa.rs Dragan Ignja trz_sales@bancaintesa.rs Informacije u ovom izveštaju su date u svrhu opšteg informisanja i ne mogu biti zamena za finansijski savet niti se njihovim objavljivanjem stvara bilo kakva obveza za Banca Intesa ad Beograd. Banca Intesa ad Beograd ne prihvata odgovornost za bilo kakvu štetu nastalu upotrebom informacija iz ovog materijala. niti garantuje za njihovu tačnost. Zabranjeno je dalje distribuiranje i umnožavanje ovog materijala ili nekih njegovih delova bez prethodnog pisanog pristanka Banca Intesa ad Beograd.