DNEVNI IZVEŠTAJ / DAILY REPORT Služba za istraživanje finansijskih tržišta/ Financial market Služba za brokersko-dilerske poslove/ Brokerage Milica Tr

Транскрипт

1 DNEVNI IZVEŠTAJ / DAILY REPORT Služba za istraživanje finansijskih tržišta/ Financial market Služba za brokersko-dilerske poslove/ Brokerage Milica Travica Ljiljana Zipovski Srñan Maletić Snežana Spasojević Olivera Glisić Služba za prodaju deviza pravnim licima / Dealing Služba za kastodi poslove / Custody Darko Karanović Vitomir Marić Marija Prebanić Biljana Radosavljević Dragan Ignja Pregled kurseva / FX rate Zvanični srednji kurs dinara Meñunarodno tržište Valutni par Vrednost Prethodna Promena Valutni par Vrednost Prethodna Promena EURRSD 12,136 11,5341,47% EURUSD 1,4423 1,4387,25% USDRSD 7,7543 7,6472,15% EURCHF 1,1386 1,1348,34% CHFRSD 89, ,5283 -,41% EURGBP,874,8732,1% GBPRSD 116, ,3715,27% GBPUSD 1,652 1,6478,15% Izvor: NBS USDJPY 76,82 76,72,13% EURRSD EURUSD 1,65 1,6 1,55 1,5 1,45 1,4 1,35 1,3 1,25 1,2 1,15 Ukupan obim medjubankarske trgovine devizama - evrom* zakljucno spot valutom obavljene na dan do 12.3 casova iznosio je 11,2 mln evra, prosecni ponderisani kurs iz te trgovine 11,4841 EUR i USD indikatori za tekuci dan: vreme zemlja naziv indikatora period prethodna konsenzus!! 14:3 Narudzbine trajnih dobara Jul -1.9% 2.3% Značajniji indikator koji može imati uticaja na kretanje kursa EUR/USD Tržište novca i hartija sa fiksnim prihodom / MM and fixed income REPO stopa NBS 11,75% Meñubankarsko tržište - Srbija Vrednost Prethodna Promena(bps Izvor: NBS BEONIA 11,68 11,63 5, BELIBOR1M 12,65 12,65, Trezorski zapisi - Srbija BELIBOR3M 12,83 12,79 4, Dospece Vrednost Prethodna Izvor: Reuters 3 month 11,95% 11,95% 6 month 11,9% 11,8% Kamatne stope centralnih banaka 12 month 12,75% 12,5% 18 month 12,95% 12,69% Evropa 1,5% 24 month 12,99% 12,89%,25% 36 month 14,5% 13,89% Švajcarska,% euro-linked 6 month 5,25% - euro-denominated Meñubankarsko tržište - Svet 53 weeks 4,48% - Vrednost Prethodna Promena(bps) 18 month 5,4% - EONIA,9%,98% -,8 36 month 5,% - EURIBOR1M 1,347% 1,345%,2 15 year 5,85% - EURIBOR3M 1,536% 1,534%,2 Obveznice stare devizne štednje EURIBOR6M 1,739% 1,734%,5 cena prinos LIBOR1M (USD),21839%,21678%,161 A212 95,82 5,68% LIBOR3M (USD),31178%,3844%,334 A213 91,33 5,25% LIBOR1M (CHF) -,833%,83% -,916 A214 86,55 5,35% LIBOR3M (CHF),75%,75%, A215 82,47 5,24% A216 78,35 5,24% Izvor: Belex Napomena: Kamatne stope se odnose na prethodni radni dan 1

2 Tržište akcija / Equity market SRBIJA / SERBIA Vrednost Vrednost prethodnog dana Promena Belex ,75 62,24 2,18% Belex line 1.188, ,73 1,11% Promet Din Din. -1,25% ,34% Racia / Ratios P / B P / E Belex15,7 6,77 Promena indeksa u tekucoj godini -2,72% -7,32% Izvor: Belex 2 Belex15 42 Belex Line ,% 6,% Dnevna kompanija iz Belexa15 6,96% 4,% 2,%,% -2,% -4,% -6,% 2,68% 2,74%,%,%,%,%,8%,9%,14% -1,25% -,81% -,6% -,33% -4,75% VZAS ALFA SJPT AERO AGBN MTBN MTLC TGAS TIGR JMBN KMBN IMLK AIKB ENHL NIIS Moguće je da novi aranžman sa MMF-om, vredan milijardu evra, iz predostrožnosti ne bude dogovoren u ovoj rundi pregovora već odložen za najmanje mesec dana. Razlog za odlaganje mogle bi da budu teškoće da se dogovori fiskalni deficit za ovu i narednu godinu, saznaje NIN od izvora bliskih Vladi. Čak i neki članovi našeg pregovaračkog tima kažu da je dogovor u ovom trenutku neizvestan jer dosadašnje kalkulacije ne pokazuju da je moguće da se Srbija u ovoj godini uklopi u predviñeni deficit od 4,1 odsto BDP-a. Ako bismo nastavili potrošnju ovim tempom, deficit bi, s ukalkulisanom oktobarskom povišicom za zaposlene u javnom sektoru i penzionere, premašio dozvoljeni iznos za 25-3 milijardi dinara. Drugim rečima, toliko bi trebalo uštedeti do kraja godine. Manevarski prostor za ovolike uštede ne postoji, a kako nezvanično saznaje NIN, ideja u Vladi je da se ide na neku vrstu kompromisa - da država uštedi koliko može, ali i da od MMF-a zatraži pristanak na nešto veći deficit od planiranih 4,1 odsto bruto domaćeg proizvoda. Kao argument Vlada bi iskoristila i iskustva nekih evropskih zemalja, čiji je deficit dostigao šest odsto BDP-a. (Izvor: B92) Srbija ove godine ne bi trebalo da ima budžetski deficit veći od 4,1 odsto, ali svakim mesecom taj cilj postaje sve teže ostvariv. Zaključno sa julom, manjak je premašio 87 milijardi dinara, pri čemu je za čitavu godinu planirano samo 12 milijardi, što znači da deficit raste znatno brže nego što bi trebalo. Razlog tome su izmeñu ostalog i realno niži poreski prihodi, naročito PDV, koji je za čitavih deset odsto manji od predviñenog. Prema podacima Poreske uprave, Srbija je po planu trebalo da ostvari 72,1 milijardu od PDV-a do kraja jula, a u kasu je pristiglo samo 64,8 milijardi. Uz opasnost od dolaska nove globalne krize, koja bi ovog puta prvo mogla da pogodi Evropu, Srbiji prete još manji poreski prihodi, budući da će pad spoljne tražnje dovesti do redukcije izvoza. S obzirom na probleme sa punjenjem kase, država je primorana da se sve više zadužuje kako bi prikupila potrebna sredstva za finansiranje svojih obaveza. U tom cilju, Vlada je najavila emisiju obveznica na evropskom tržištu, ukupne vrednosti od čak 75 miliona evra. (Izvor: B92) Svaki deseti najstariji grañanin prima više nego što iznosi prosečna plata u našoj zemlji. Rekorderi bivši radnici administracije, sa čekom od 11. dinara. U Srbiji najstarijih grañana ima primanja veća od dinara, koliko iznosi prosečna republička zarada. Od januara ove godine na snagu je stupio novi zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, prema kojem je iznos najviše penzije limitiran. Tako ubuduće nijedan penzioner koji ima 4 godina staža, a da je rešenje za penzionisanje dobio nakon janaura 211. godine, neće moći da ima penziju veću od dinara. Sa stažom od 42 i po godine maksimalna najviša penzija će iznositi dinara. U Fondu PIO kažu da je meñu penzionerima koji imaju najdeblje čekove, osim nosilaca Partizanske spomenice i učesnika u narodnooslobodilačkim ratovima, najviše onih iz nekadašnjeg Fonda za zaposlene. Tako je iz redova državne administracije i javnih preduzeća radnika otišlo u penziju sa pozamašnim platama, a danas primaju penzije koje uveliko premašuju prosečna primanja i radnika i penzionera. (Izvor: B92) 2

3 A Listing Simbol Cena Promet u RSD Dnevna Nedeljna P/BV P/E ROE Aerodrom Nikola Tesla Energoprojekt holding Naftna industrija Srbije Soja protein Tigar Alfa Plam Komercijalna banka Metalac AERO ,6% -,8%,74 7,45 1,75 ENHL ,74% -3,7%,56 8,79 6,62 NIIS ,96% 6,66% 2,69 7,57 42,34 SJPT ,81% -3,62%,87 9,68 7,81 TIGR ,% -1,59%,34 n/a -1,76 B Listing Simbol Cena Promet u Dnevna Nedeljna RSD P/BV P/E ROE ALFA ,25% -1,27%,37 3,2 12,92 KMBN ,9% -6,92%,54 7,2 8,62 MTLC 2.19,% -4,54%,66 6,76 9, Din Din Din Din Din Din Din Din. Kontinuirano trgovanje Simbol Cena Promet u RSD Dnevna Nedeljna P/BV P/E ROE Agrobanka AIK banka Beogradska industrija piva Bambi Credy banka Čačanska banka DIN prioritetne Dunav osiguranje Galenika Fitofarmacija Globos osiguranje Imlek Informatika Jedinstvo Sevojno Jubmes banka Komercijalna banka PB Lasta Napred GP Politika Privredna banka Progres Pupin Telecom Putevi Užice Razvojna banka Vojvodine Simpo Tehnogas Telefonija Univerzal banka Velefarm Veterinarski zavod Subotica Vino Župa Vital Voda Vrnjci AGBN ,33% -3,46%,22 n/a 6,77 AIKB ,68% -5,4%,47 3,22 14,26 BIPB ,% -16,5% 3,17 n/a -125,23 BMBI 18.6,% -3,32% 2,11 12,81 16,91 CYBN 2.2,%,%,54 n/a -54,6 CCNB 13.,%,%,43 18,63 2,33 DINNPB 1.57,% -,85% 1,36 5,28 17,7 DNOS 1.2,% -,17%,3 n/a 2,16 FITO ,% -3,89%,98 4,79 22,12 GLOS ,75% -2,3%,16 n/a 2,21 IMLK ,14%,78% 2,4 17,31 11,79 INFM 2.6,%,%,44 119,89,4 JESV ,11% -3,47%,94 3,35 28,72 JMBN ,8% -,54%,67 14,68 6,74 KMBNPB 9,% -5,56% n/a n/a 8,62 LSTA 27,% 3,5%,18,8 25,59 NPRD 2.,%,%,25,77 39,62 PLTK 58,%,%,17 n/a -16,32 PRBN ,58% -6,5%,4 n/a -6,61 PRGS ,67% -1,75%,6 221,8,3 PTLK 127,%,%,15 232,45,6 PUUE 83,%,%,55 5,75 9,95 MTBN ,% -1,87%,32 17,32 2,6 SIMP 253,%,%,5 n/a -7,95 TGAS 5.,% -6,78%,62 5,75 11,27 TLFN 735,%,%,34 14,19 1,86 UNBN 3.55,%,%,31 5,32 6,5 VLFR 51,%,%,37 n/a -58,54 VZAS ,75% -3,79%,3 2,54 2,47 VINZ 7.1,%,%,66 3,91 21,84 VITL ,72% 3,63%,3 2,5 12,67 VDAV 3.,%,%,39 n/a 2, Din Din Din Din Din Din Din Din Din Din Din Din Din Din Din Din Din Din Din Din Din Din Din Din Din Din Din Din Din Din Din Din. Napomene: (1) Promet=prosečna ponderisana cena x obim. (2) P/BV-price to book value je racio koji predstavlja odnos tržišne cene i knjigovodstvene vrednosti. (3) P/E-price to earnings je racio koji predstavlja odnos tržišne cene i zarade po akciji (EPS). (4) ROE-return on equity je racio koji predstavlja odnos neto dobiti i akcijskog kapitala. (5) Mcaptržišna kapitalizacija=tržišna cena akcije x broj akcija 3

4 REGION Crobex Hrvatska 1.985,44 SBITOP SOFIX BET Indeks Zemlja/Regija Slovenija 648,49 Bugarska Rumunija Vrednost 371,65 DJ Stoxx Balkan 5 Balkan 459,59 Vrednost prethodnog dana 1.985,6 642,79 367, , ,12 464,85 Promena (%) Promena u tekucoj godini (%),2% -5,94%,89% -23,74% 1,25% 2,57%,58% -13,5% -1,13% -22,84% CROBEX SBITOP crobex 1 sbi SOFIX BET sofix bet-c DJ Stoxx Balkan dj balkan Posao u Republici Srpskoj aktivno traži skoro 15. stanovnika, a na radno mesto nezaposleni u proseku čekaju 4,2 godine. U Zavodu za zapošljavanje RS kažu da su na evidenciji Zavoda lica koja na posao čekaju manje od godine, dok izmeñu jedne i dve godine posao traže osobe. Više od 16. lica posao aktivno traži od dve do tri godine, dok od tri do pet godina zaposlenje u Srpskoj traže lica ili 14,9 odsto od ukupnog broja evidentiranih u Zavodu za zapošljavanje. Više od 17. osoba traži posao od pet do sedam godina, dok oko 11. osoba za poslom traga od sedam do devet godina, dok više 18. na posao čeka duže od devet godina. Predsednica Saveza sindikata RS Ranka Mišić kaže da problem nezaposlenosti već dugo traje, ne samo u Srpskoj već i u ostalim zemljama u regionu. Ona je naglasila da čekanje na posao traje predugo, zbog čega kvalifikacije koje su se stekle za neki posao blede i ne vrede ničemu. (Izvor: B92) Članice evrozone koje od Grčke traže kolateralu u zamenu za finansijsku pomoć trebalo bi ponovo da razmisle o isplativosti takvih zahteva, navodi Mudiz. Ta agencija za procenu kreditnog rejtinga smatra da time rizikuju da program skrene sa kursa što može dovesti do nemogućnosti Grčke da na vreme plaća obaveze. Grčka je prošle sedmice pristala na zahtev Finske koja je tražila Partenon, Akropolj i ostrva kao garanciju za učestvovanje u paketu pomoći i tako osigurala kolateralu od 6 miliona evra. Taj bilateralni ugovor pokrenuo je niz sličnih zahteva i od drugih zemalja evrozone, konkretno Slovačke, Holandije i Austrije. Mudiz je upozorio da bi to Grčku moglo gurnuti u dublju recesiju što bi je dovelo do novog bankrota jer ne bi mogla plaćati obaveze, pa očekuje od zemalja evrozone da blokiraju grčki dogovor sa Finskom. Holandski ministar finansija Jan Kes Jager rekao je da ideja o kolaterali za pozajmljivanje novca nije poželjna, ali da će Holandija nastaviti sa zahtevom ukoliko na to bude prisiljena, jer želi da ima isti tretman kao i ostale zemlje donatori. (Izvor: B92) 4

5 SVET/ WORLD Indeks Dow Jones Industrial S&P NASDAQ FTSE Dow Jones Stoxx 6 Nikkei 225 Zemlja/Region Vrednost , , ,6 Engleska 5.129,42 EU 226,63 Japan 8.733,1 Vrednost prethodnog dana 1.854, , , ,3 224, ,13 Promena (%) Promena u tekucoj godini(%) 2,97% -3,46% 3,43% -7,58% 4,29% -7,8%,67% -13,6%,77% -17,83% 1,22% -14,62% Dow Jones Industrial S&P dow jones 12 s&p NASDAQ Composite FTSE nasdaq 6 dax DJ Stoxx 6 Nikkei nikkei 1 \ dj stoxx Cene deonica na Wall Streetu skočile su u utorak više od 3 posto jer su nove naznake usporavanja rasta američke privrede učvrstile nadu ulagača da će centralna banka uvesti nove podsticajne mere. Zahvaljuje se nadi ulagača u nove podsticajne mere američke centralne banke, nakon što su i najnoviji makroekonomski podaci pokazali da se rast privrede usporava. Cene deonica rastu jer niko ne želi biti 'kratak' na deonicama ili negativan uoči Bernankeovog govora, kaže Jim Awad, direktor u fondu Zephyr Management. Meñu najvećim je dobitnicima juče bio tehnološki sektor, a porastao je čak i finansijski sektor, koji je poslednjih nedelja bio pod snažnim pritiskom zbog produbljivanja dužničke krize u eurozoni. S&P indeks finansijskog sektora skočio je juče 3,2 posto, a meñu retkim gubitnicama bila je deonica Bank of America, s padom cene za 1,9 posto, jer se ulagači plaše da će najvećoj američkoj banci trebati sveži kapital, nakon novog otpisa nenaplativih potraživanja. Zahvaljujući rastu terminske cene nafte na berzi u New Yorku za više od 1 dolar po barelu, na 85,45 dolara, snažno je juče porastao i energetski sektor. Cene deonica Exxon Mobila i Chevrona skočile su više od 4 posto.(izvor:seebiz) Proizvoñači automobila prednjačili su u utorak meñu dobitnicima na evropskim tržištima deonica, pri čemu su ulagače ohrabrili najnoviji kineski podaci i nada da će američki Fed pokrenuti novi ciklus kvantitativnog ublažavanja monetarne politike. Tržišta je u utorak ohrabio podatak koji je pokazao usporavanje pada kineske industrijske proizvodnje u avgustu. Odgovarajući indeks koji izrañuje britanska banka HSBC porastao je u avgustu na 49,8 bodova, nakon što je u julu kliznuo na 49,3 boda. Vrednosti ispod 5 bodova ukazuju na pad proizvodnje. Ta je vest na tržištima podstakla potražnju za deonicama proizvoñača automobila, osetljivim na makroekonomske podatke. Sektor je u proseku dobio na vrednosti 1,5 posto, nakon što je u ovom mesecu oslabio više od 28 posto zbog bojazni da će usporavanje rasta narušiti izvozne izglede preduzeća poput nemačkog BMW. Investicioni analitičari ističu da je vrednost deonica trenutno jako atraktivna. "Stvari su otišle malo predaleko, čak se više ne može govoriti samo o preteranim prodajama. U odreñenom će trenutku niske vrednosti rezultirati višim prinosima", tumači Philip Isherwood iz Evolution Securitiesa. (Izvor: Business.hr) Navedene informacije date su u svrhu opšteg informisanja i ne mogu biti zamena za finansijski savet niti se njihovim objavljivanjem stvara bilo kakva obveza za Banca Intesa ad Beograd. Banca Intesa ad Beograd ne prihvata odgovornost za bilo kakvu štetu nastalu upotrebom informacija iz ovog materijala. niti garantuje za njihovu tačnost. Zabranjeno je dalje distribuiranje i umnožavanje ovog materijala ili nekih njegovih delova bez prethodnog pisanog pristanka Banca Intesa ad Beograd. 5