Služba za analizu finansijskih tržišta DNEVNI IZVEŠTAJ Služba za istraživanje fin. tržišta/ Financial market Služba za brokersko-dilerske p

Транскрипт

1 DNEVNI IZVEŠTAJ Služba za istraživanje fin. tržišta/ Financial market Služba za brokersko-dilerske poslove/ Brokerage Milica Travica Ljiljana Zipovski SrĎan Maletić Snežana Spasojević Vladimir Gavović Služba za prodaju deviza pravnim licima / Dealing Služba za kastodi poslove / Custody Darko Karanović Vitomir Marić Marija Prebanić Biljana Radosavljević Dragan Ignja Pregled kurseva Zvanični srednji kurs dinara Međunarodno tržište Valutni par Vrednost Prethodna YTD* Valutni par Vrednost Prethodna YTD EUR % -1.73% EURUSD % 0.83% USD % -2.85% EURCHF % 2.43% CHF % -4.56% EURGBP % -2.40% GBP % -4.63% GBPUSD % 2.37% Izvor: NBS * depresijacija USDJPY % 3.30% dinara od početka godine EUR/ EUR/USD Ukupan obim medjubankarske trgovine devizama - evrom* zakljucno sa spot valutom obavljene na dan do 12:30 casova iznosio 19,95 mln evra, prosecni ponderisani kurs iz te trgovine 111,9797 za 1 evro. EUR i USD indikatori za tekuci dan: vreme zemlja naziv indikatora period prethodna konsenzus!! 16:00 Evro zona Poverenje potrošača Jan Značajniji indikator koji može imati uticaja na kretanje kursa EUR/USD Tržište novca i hartija sa fiksnim prihodom Pregled aukcijske trgovine hartijama od Međubankarsko tržište - Srbija Referentna stopa NBS vrednosti Vrednost Prethodna (bps Ročnost Vrednost Prethodna BEONIA % 7 dana 9.28% 9.45% BELIBOR1M Izvor: NBS Sledeći mon.odb: BELIBOR3M Izvor: Reuters Trezorski zapisi - Srbija Dospece Vrednost Prethodna 3 meseca 10.68% 11.25% Kamatne stope centralnih banaka 6 meseci 12.90% 13.45% Vrednost 12 meseci 11.24% 11.87% Evropa 0.75% 18 meseci 12.90% 13.99% 0.25% 24 meseca 12.29% 12.99% Švajcarska 0.00% 36 meseci 13.95% 14.99% 60 meseci 12.94% 14.74% 12 mes. EUR 5.75% 6.15% 24 mes. EUR 4.875% 6.20% 18 mes. EUR 5.05% 5.85% 24 meseca 4.00% ref. Stopa NBS + 4% Međubankarsko tržište - Svet Izvor: Trezor Republike Srbije Stopa Vrednost Prethodna (bps EONIA 0.069% 0.068% Obveznice stare devizne štednje EURIBOR1M 0.112% 0.112% cena prinos EURIBOR3M 0.209% 0.209% A % EURIBOR6M 0.353% 0.353% A % LIBOR1M (USD) % % A % LIBOR3M (USD) % % A % LIBOR1M (CHF) % % Izvor: Belex LIBOR3M (CHF) 0.01% % Napomena: Kamatne stope se odnose na prethodni radni dan

2 Tržište akcija SRBIJA Belex 15 Belex line Promet Vrednost , ,351,826 Din. 459,542 Vrednost prethodnog dana , ,708,845 Din. 337, % 0.21% 36.18% 36.35% indeksa u tekucoj godini 6.58% 4.03% Izvor: Belex Racia / Ratios Belex15 P / B 0,68 P / E 5, Belex15 1, Belex Line 1, 700 1,200 1,000 kompanija iz Belexa % 3.16% 3.77% 0.00% 0.00% 0.00% 0.00% 0.46% 0.72% 0.87% -1.14% -2.69% -4.46% -5.05% VZAS JMBN AIKB JESV IMLK SJPT MTLC ALFA TIGR NIIS AERO FITO KMBN ENHL Srbija "razmatra mogućnost" puštanja dužničkih hartija u ruskim rubljama na ruskom tržištu u iznosu od miliona dolara, kaže ministar finansija MlaĎan Dinkić. A prema pisanju ruskih medija, Srbija bi mogla tako da postane druga strana zemlja posle Belorusije koja bi trgovala obveznicama u rubljama. Ovo bi uticalo prvenstveno na poboljšanje imidža ruske valute i pokazalo bi sličnost izmeďu dve zemlje, kažu stručnjaci. "Srbiji je u ovoj godini potrebno 4,5 milijardi evra. Od toga tri milijarde namerava da zaduži na meďunarodnom tržištu, a ostalo na unutrašnjem.na sumu od dve milijarde dolara pustićemo evro obveznice, i još milijardu evra ćemo dobiti direktno od Rusije", rekao je Dinkić. Prema njegovim rečima, u pripremi za plasman obveznica uključeni će biti ruska VTB banka zajedno sa Dojče bankom i HSBC bankom. Srbija je ranije emitovala državne obveznice samo u dinarima, dolarima i evrima. Srbija je odlučila da će emitovati obveznice u ruskim rubljama nekoliko dana nakon što je Rusija odobrila kredit od miliona dolara. Prvu tranšu kredita od milijardu dolara Beograd će od Rusije dobiti u drugom kvartalu ove godine, nada se ministar finansija MlaĎan Dinkić. "Sa (ruskim ministrom finansija Antonom) Siluanovim smo došli do zaključka da naši eksperti treba da dogovore uslove kredita do kraja ovog kvartala. Nadamo se da ćemo prvu tranšu moći da dobijemo već u drugom kvartalu", rekao je Dinkić u intervjuu ruskom internet portalu Gazeta. (Izvor: B92) Izvršni direktor Luke Bar Slobo Pajović izjavio je da je za pet meseci iz luke na svetsko tržište otišlo više od srpskih "fića". Očekuje se konstantni rast obima izvoza vozila. ZA pet meseci iz Luke Bar na svetsko tržište izvezeno je više od srpskih fića. - Sa 29 Grimaldijevih brodova iz Luke Bar, od 14. avgusta godine do 18. januara izvezeno je automobila marke Fijat,proizvedenih u Kragujevcu, rekao je u ponedeljak izvršni direktor Luke Bar Slobo Pajović. U najvećoj crnogorskoj luci očekuju da će se obim izvoza automobila konstantno rasti u narednom periodu. (Izvor: Novosti) Ovog meseca skuplja akcizna roba, a već za februar najavljeni novi cenovnici. Za nekoliko dana cigarete će se plaćati 10 dinara više po paklici. Poskupljuju kozmetika i hrana. Kada je reč o hrani, promenu cena najavili su za februar tek pojedini proizvoďači, ali na poskupljenje energenata - struje i gasa koje nas čeka već za desetak dana, nijedna fabrika hrane neće ostati imuna. Gas će od 1. februara biti skuplji za 10 odsto, a potom se očekuje i rast cene struje do 12 procenata, s tim što će potrošači plaćati duplo skuplje noćne kilovate. Ovih dana rastu cene nekih uvoznih šampona, kupki, sapuna, ali i džemova pojedinih proizvoďača, instant supa, konditora od dva do 12 odsto. Cigarete od sledećeg ponedeljka poskupljuju za 10 dinara po paklici, jer se iznosi akcize usklaďuju sa indeksom potrošačkih cena za godinu. Tako će od 28. januara najpre poskupeti cigarete kompanije Filip Moris, a potom ih prate ostale duvanske kuće. Tako će kutija marlbora i tvrdog i mekog pakovanja, nakon poskupljenja od 10 dinara koštati po 220 dinara, filip morisa zavisno od pakovanja 180 do 190, a drine od 140 do 150 dinara. Meko pakovanje bond strita koštaće 140, a tvrdo 150 dinara. Do kraja ovog meseca zbog akciza očekuju se i više cene alkoholnih pića do osam odsto. Izvesno je da ćemo sledećeg meseca u trgovinama više plaćati i jaja, preraďevine od voća i povrća, ali i neke namirnice privatnih marki poput pojedinih preraďevina od mleka i mesa. (Izvor: Novosti) 2

3 Aerodrom Nikola Tesla Energoprojekt holding Naftna industrija Srbije Soja protein Tigar Alfa Plam Komercijalna banka Metalac Aik Banka ad Niš Aik Banka prioritetne akcije Albus ad Novi Sad AMS Osiguranje ad Beograd Bambi Banat ad Beograd Banini ad Poštanska Štedionica ad Poštanska Štedionica prior.akc. BAS ad Beograd BB Minaqua ad BIP ad Beograd Credy Banka ad Kragujevac Crvenka Fabrika Šećera Čačanska Banka ad Čoka Duvanska Industrija Dimničar ad Beograd Dunav Osiguranje ad Energomontaža ad Energoprojekt Entel Energoprojekt Industrija Energoprojekt Niskogradnja Energoprojekt Visokogradnja Galeb GTE ad Beograd Galenika Fitofarmacija Globos Osiguranje Goša FOM Goša Montaža Imlek ad Imlek ad prioritetne akcije Impol Seval Iritel ad Beograd Jedinstvo Sevojno Jubmes Banka Jugohemija ad Beograd Komercijalna Banka prior.akc. Kopaonik ad Beograd Lasta ad Beograd Luka Dunav ad Pančevo Messer Tehnogas Mlekara ad Subotica Montinvest ad Beograd Napred GP ad Neoplanta ad Novi Sad Niška Mlekara ad Niš Planinka ad Kuršumlija Planum GP ad Beograd Privredna Banka Beograd Proges ad Beograd Projektomontaža ad Beograd Pupin Telecom ad Zemun Radijator ad Zrenjanin Ravanica ad Bajmok Razvojna Banka Vojvodine Simpo ad Vranje Sloga ad Novi Pazar Soko Nada Štark ad Beograd Srpska Banka ad Beograd Šajkaška Fabrika Šećera Takovo Osiguranje Kragujevac Te-To ad Senta Telefonija ad Beograd Univerzal Banka ad Beograd Valjaonica Bakra Sevojno Veterinarski Zavod Subotica Vital ad Vrbas Voda Vrnjici ad Vršački Vinogradi ad Prime Listing AERO , % 4.49% ENHL 633, % 4.80% NIIS ,702, % 4.08% SJPT 2,329, 0.00% 0.25% TIGR % 9.00% 0.12 #N/A N/A Standard Listing ALFA 5, % 0.17% KMBN 1, , % -3.62% MTLC 1, % 1.65% Open market (Izabrane akcije) AIKB 1,701 1,615, % 0.95% #N/A N/A 1.75 #N/A N/A AIKBPB % 0.00% n/a n/a #N/A N/A ALBS % 0.00% #N/A N/A #N/A N/A #N/A N/A AMSO % 0.00% BMBI 23, % 0.00% BNNI 11, % 0.00% 1.02 #N/A N/A PSBN 25, % 0.00% PSBNPB 12, % 0.00% n/a n/a BASB % 0.00% BBMN 6, % 0.00% BIPB 35 14, % % #N/A N/A #N/A N/A #N/A N/A CYBN 3,155 31, % 20.01% CRFS 8, % 0.00% CCNB 5, % 0.00% COKA 1,850 1,850, % -7.50% DMNR 4, % 0.00% DNOS 712 2, % 1.71% EGMN 4, % 0.00% EPEN 3, % 0.00% EPIN 1, % 0.00% EPNS , % -9.91% EPVI % 14.69% GLBG % 0.00% #N/A N/A #N/A N/A #N/A N/A FITO 2, , % 4.99% GLOS % 0.00% 0.04 #N/A N/A #N/A N/A GFOM % 0.00% GMON 2, % 3.42% #N/A N/A #N/A N/A #N/A N/A IMLK 3,100 6,975, % 0.00% IMLKPB 1, % 0.00% IMPL % 0.00% IRTL % 0.00% JESV 4, 97, % 4.94% JMBN 10, 104, % -5.45% #N/A N/A JGHM 2, % 0.00% 0.53 #N/A N/A KMBNPB , % 1.78% n/a n/a 8.92 KOPB 1, % -0.34% LSTA 290 4, % 0.00% LKDN 1, % -0.26% TGAS 3,815 45, % 5.97% MLSU 1, , % % MOIN 6, % 0.00% 0.24 #N/A N/A NPRD % 0.00% NEOP % -1.83% MLNI 1, % 0.00% PLNN 13, % 0.00% PLNM , % 7.69% PRBN % 3.25% 0.26 #N/A N/A PRGS % 16.00% 0.05 #N/A N/A PRJM 3, % 0.00% PTLK 72 2, % 20.00% RDJZ % 0.00% #N/A N/A #N/A N/A #N/A N/A RVNC % 0.00% #N/A N/A #N/A N/A #N/A N/A MTBN 280 1, % 1.82% 0.06 #N/A N/A SMPO 156 9, % 18.18% 0.03 #N/A N/A SLNP % 0.00% 0.88 #N/A N/A STRK 1, % 0.00% SRBN 9, % 0.00% SJKS 5, % 0.00% TKOSM 3, % 0.00% TETO 6, 183, 0.00% 12.40% TLFN % -8.29% #N/A N/A #N/A N/A #N/A N/A UNBN 1, % 0.00% VBSE 1,050 14, % 0.00% VZAS , % -1.61% #N/A N/A VITL 1, % 0.00% VDAV 8, % 0.00% VRVI 1, % 0.00% 0.37 #N/A N/A ,944,547,852 Din. 6,292,779,785 Din. 137,296,859,375 Din. 11,916,418,945 Din. 374,624,268 Din. 929,999,817 Din. 13,926,186,523 Din. 1,887,000,000 Din. 15,073,413,086 Din. 1,030,112,793 Din. 45,198,601 Din. 169,646,759 Din. 8,883,256,836 Din. 644,210,693 Din. 11,691,218,750 Din. 11,691,218,750 Din. 279,445,923 Din. 900,587,219 Din. 318,712,067 Din. 1,629,819,336 Din. 5,451,304,199 Din. 707,316,772 Din. 73,315,498 Din. 18,900,000 Din. 184,535,446 Din. 285,160,004 Din. 1,267,484,985 Din. 335,427,002 Din. 760,003,662 Din. 1,107,163,086 Din. 50,623,520 Din. 2,443,760,010 Din. 99,977,760 Din. 590,040,283 Din. 591,601,379 Din. 28,122,046,875 Din. 17,243,799 Din. 791,521,057 Din. 69,624,962 Din. 1,295,055,786 Din. 2,699,860,840 Din. 475,293,365 Din. 299,181,519 Din. 227,935,074 Din. 443,978,394 Din. 282,728,271 Din. 3,954,850,342 Din. 2,474,490,967 Din. 143,339,996 Din. 245,444,489 Din. 1,275,291,748 Din. 467,010,345 Din. 887,927,673 Din. 289,877,014 Din. 396,359,650 Din. 177,451,462 Din. 504,365,997 Din. 80,782,059 Din. 155,452,530 Din. 459,278,015 Din. 520,808,655 Din. 165,313,202 Din. 213,463,257 Din. 4,305,043,945 Din. 1,572,590,820 Din. 4,190,125,000 Din. 2,004,914,063 Din. 2,722,815,186 Din. 102,517,517 Din. 567,481,018 Din. 675,523,804 Din. 1,105,235,840 Din. 993,118,103 Din. 918,296,021 Din. 462,035,004 Din. 3

4 REGION Indeks Crobex SBITOP SOFIX BET DJ Stoxx Balkan 50 Zemlja/Regija Hrvatska Vrednost 1, Vrednost prethodnog dana 1, Slovenija Bugarska Rumunija , , Balkan u tekucoj godini -0.26% 8.41% -0.13% 1.36% 1.47% 6.56% -0.87% 8.36% 0.82% 8.81% CROBEX 2, 2, 2,200 2,100 2,000 1,900 crobex 1, 1,700 1, 1, SBITOP sbi20 SOFIX 6, BET 6,000 sofix 5, bet-c 350 5,000 4, 4, , 750 DJ Stoxx Balkan dj balkan 350 jan.11 feb.11 mar.11 apr.11 maj.11 jun.11 jul.11 avg.11 sep.11 okt.11 nov.11 dec.11 jan.12 feb.12 mar.12 apr.12 maj.12 jun.12 jul.12 avg.12 sep.12 okt.12 nov.12 dec.12 jan.13 Medju najvećih trgovinskih lanaca na svetu našla se i hrvatska kompanija Agrokor, koja se takoďe uvrstila i na listu 50 najbrže rastućih trgovačkih lanaca. Hrvatska kompanija zauzima 226. mesto na ovoj prestižnoj listi, dok zahvaljujući prosečnom godišnjem rastu koji je u razdoblju od do godine iznosio 16,1 posto, Agrokor se plasirao i na 31. poziciju meďu 50 najbrže rastućih trgovačkih lanaca na svetu, prenosi internet portal Poslovni dnevnik. Prema tradicionalnom godišnjem istraživanju "Globalna snaga maloprodaje", koje sprovodi onsultantsko-revizorska kompanija Dilojt, ukupni prihodi najvećih trgovačkih lanaca na svetu u prošloj fiskalnoj godini dosegli su četiri hiljade milijardi dolara. Iz Dilojta kažu kako prihodi najvećih trgovačkih lanaca na svetu, medju kojima se našla i Agrokorova maloprodaja, uprkos ekonomskoj krizi beleže rast. Najveći trgovački lanci zabeležili su rast prihoda od pet odsto, ponajviše zahvaljujući tržištima zemalja u razvoju. Najveći doprinos rastu dale su zemlje Bliskog istoka, Južna Amerika i zemlje pacifičkog dela Azije (bez Japana). (Izvor: B92) Nemačka i Francuska će izneti zajednički predlog za jačanje evrozone do maja, uoči samita Evropske unije, izjavila je nemačka kancelarka Angela Merkel. Francuski predsednik Fransoa Oland je primio nemačku kancelarku, koja je navela da će cilj predloga biti "stabilizacija i produbljivanje" evropske ekonomske i monetarne unije, prenela je agencija AP. Merkelova je navela da će se inicijative ticati zaposlenosti, privrednog rasta i konkurentnosti i da će biti predočene do maja, uoči sastanka Evropskog saveta u junu. Oland je poručio da će u predstojećim mesecima biti donete brojne odluke o "jačanju ekonomske i monetarne unije". "Radimo na tome. Pokušaćemo da budemo što konkretniji, što produktivniji da bismo ojačali privredni rast", rekao je predsednik Francuske, dodajući da će pitanje evropskog budžeta takoďe morati da bude rešeno. "Francuska i Nemačka dele odgovornost", dodao je on. Pregovori o budžetu EU za period od do zapeli su u novembru zbog velikih razmimoilaženja izmeďu zemalja. Neke zemlje, na čelu sa Britanijom tražile su da se višegodišnji budžet vredan preko bilion evra značajno smanji, odbivši traženo povećanje budžeta za pet odsto. Druge države, prvenstveno nove članice Unije i slabije privrede zalagale su se za veću potrošnju, pogotovo u socijalnom i infrastrukturnom sektoru, budući da oni najviše doprinose promovisanju privrednog rasta i zaposlenosti. (Izvor: B92) 4

5 SVET/ WORLD Indeks Dow Jones Industrial S&P NASDAQ FTSE Dow Jones Stoxx Nikkei 225 Zemlja/Region Vrednost Vrednost prethodnog dana 13, , , , , , Engleska 6, , EU Japan 10, , u tekucoj godini 0.46% 4.64% 0.44% 4.65% 0.27% 4.10% -0.03% 4.77% -0.04% 2.85% -0.35% 3.03% Dow Jones Industrial 14,000 13, 13,000 12, 12,000 dow jones 11, 11,000 10, 10,000 S&P 1, 1, 1, s&p 1,200 1,100 1,000 NASDAQ Composite 3, 3,200 3,000 nasdaq 2, 2, 2, 2,200 2,000 FTSE 6, 6,000 dax 5, 5,000 4, jan.11 mar.11 maj.11 jul.11 sep.11 nov.11 jan.12 mar.12 maj.12 jul.12 sep.12 nov.12 jan.13 DJ Stoxx nikkei Nikkei , 11,000 10, 10,000 9, 9,000 dj stoxx \ 8, 8,000 7, 7,000 Američki indeksi su pred kraj trgovine okrenuli na pozitivnu teritoriju u susret objavi važnih poslovnih rezultata i u nadi u dogovor oko visine javnog duga. Dow Jones ojačao je 0,46 posto, na ,13 bodova, S&P podignut je 0,44 posto, na 1.492,51 bod dok je Nasdaq ojačao 0,27 posto, na 3.143,18 bodova. Rast su predvodili telekomunikacijski sektor i sektor okrenut robnim tržištima dok je tehnološki sektor imao najbolju izvedbu. Dow Jones Transportation Average porastao je na istorijski maksimum a za to je najzaslužniji segment vazdušnih prevoznika. MeĎu informacijama dana, valja izdvojiti Microsoft (-0,4%, na 27,15 dolara) koji planira da uloži milijardu dolara u Dell. Istodobno, Soler Lake Partners i dalje pregovara s posebnim odborom Dellovih deoničara a dogovor se očekuje do kraja nedelja. U kontekstu poslovnih rezultata, Verizon je razočarao manjim od očekivanjima profitnim maržama no deonice su ipak ojačale 0,9 posto. DuPont i Travelers su ojačali nakon što su objavili rezultate bolje od očekivanja. Boeing je oslabio 1,2 posto nakon što je kompanija priopćila da neće proizvoditi nove Dreamlinere 787 sve dok se ne razjasni aktualni problem sa zrakpplovnim baterijama. (Izvor: seebiz.eu) Evropske deonice oslabile su u utorak pod pritiskom francuskih telekomunikacijskih kompanija koje su izgubile na vrednosti nakon što se pojavila mogućnost cenovnog rata u tom sektoru. Londonski FTSE pao je 0,06 posto na bodova, frankfurtski DAX za 0,72 posto na boda, dok je pariški CAC bio u minusu 0,43 posto i iznosio bodova. Cene deonica France Telecoma, Vivendija i Bouyguesa pale su izmeďu 2,5 i 3,7 posto nakon što je čelnik Vivendijeva mobilnog operatera SFR-a najavio rezanje cena za čak 25 posto. Tržišta je ipak podupro neočekivano snažno poboljšanje raspoloženja ulagača i analitičara u Nemačkoj, pokazao je izveštaj uglednog instituta ZEW. Vrednost indeksa koji meri njihova očekivanja poskočila je u Januaru na najviši nivo od maja 2010., od 31,5 bodova, signalizirajući da je najveća evropska privreda otpornija na krizu u evrozoni no što je bilo krajem "ZEW-ov indeks bio je jako dobar, a ulagači se hvataju za svaku dobru vest", kazao je Manoj Ladwa iz kompanije TJ Markets. MeĎu dobitnicima izdvajao se proizvoďač piva SABMiller čija je deonica dobila na vrednosti jedan posto nakon što je izvestio o rastu ukupnih prihoda u trećem fiskalnom tromesečju za 17 posto u odnosu na prošlu godinu. (Izvor: business.hr) Navedene informacije date su u svrhu opšteg informisanja i ne mogu biti zamena za finansijski savet niti se njihovim objavljivanjem stvara bilo kakva obveza za Banca Intesa ad Beograd. Banca Intesa ad Beograd ne prihvata odgovornost za bilo kakvu štetu nastalu upotrebom informacija iz ovog materijala. niti garantuje za njihovu tačnost. Zabranjeno je dalje distribuiranje i umnožavanje ovog materijala ili nekih njegovih delova bez prethodnog pisanog pristanka Banca Intesa ad Beograd. 5