Služba za analizu finansijskih tržišta Sektor Trezora DNEVNI IZVEŠTAJ Služba za istraživanje fin. tržišta/ Financial market Služba za broke

Транскрипт

1 Sektor Trezora DNEVNI IZVEŠTAJ Služba za istraživanje fin. tržišta/ Financial market Služba za brokersko-dilerske poslove/ Brokerage Olivera Glišić Ljiljana Zipovski Vladimir Gavović Snežana Spasojević Služba za prodaju deviza pravnim licima / Dealing Služba za kastodi poslove / Custody Darko Karanović Vitomir Marić Marija Prebanić Biljana Radosavljević Dragan Ignja Pregled kurseva Zvanični srednji kurs dinara Međunarodno tržište Valutni par Prethodna YTD Valutni par Prethodna YTD EURRSD % -1.35% EURUSD % 1.41% USDRSD % -2.53% EURCHF % 0.79% CHFRSD % -2.08% EURGBP % -3.59% GBPRSD % -7.04% GBPUSD % 3.04% Izvor: NBS USDJPY % 4.82% 120 EUR/RSD 1.45 EUR/USD Ukupan obim medjubankarske trgovine evrom zaključno sa spot valutom obavljene na dan do 12:30 časova iznosio 15,8 mln evra, prosečni ponderisani kurs iz te trgovine 116,1444 za 1 evro.. EUR i USD indikatori za tekući dan: vreme zemlja naziv indikatora period prethodna projekcija!! 07:00 Nemačka Industrijska proizvodnja Maj 1.3% 1.3% Značajniji indikator koji može imati uticaja na kretanje kursa EUR/USD Tržište novca i hartija sa fiksnim prihodom Referentna stopa NBS Međubankarsko tržište - Srbija Prinosi na Evro-obveznice Republike Srbije Prethodna (USD) (bps) vrednost 8.50% Dospeće Prethodna UST spred BEONIA 6.12% 6.14% Sledeća odluka Serbia 5y % 3.738% 2.960% BELIBOR1M 7.23% 7.24% Serbia 5y % 4.144% 2.571% BELIBOR3M 7.71% 7.71% 0.00 Serbia 7y % 4.499% 2.590% Izvor: Reuters NBS - Operacije na otvorenom tržištu Serbia 10y % 4.843% 2.736% Kamatne stope centralnih banaka Ročnost Prethodna 7 dana 6.36% 6.39% Obveznice stare devizne štednje Evropa 0.15% Izvor: NBS cena prinos 0.25% A % Švajcarska 0.00% Državne hartije od vrednosti RSD A % Dospeće Prethodna Izvor: Belex 3 meseca 7.59% 7.70% Međubankarsko tržište - Evropa 6 meseci 7.65% 7.99% Stopa (bps) 12 meseci 8.20% 8.82% EONIA 0.032% 0.032% bps JP Morgan EMBI Serbia 24 meseca 9.00% 9.30% 700 EURIBOR1M 0.097% 0.097% meseci 10.09% 10.49% EURIBOR3M 0.204% 0.206% meseci 10.80% 11.48% EURIBOR6M 0.303% 0.303% meseci 11.80% 13.00%, EBF 24 meseca amortizacione Ref. stopa NBS % Ref. stopa NBS % Napomena: Poslednje dostupne vrednosti su od pre 2 dana Državne hartije od vrednosti EUR Dospece Prethodna 12 meseci 3.19% 3.24% 100 Kreditni rejting Srbije 2 godine 4.05% 4.08% Moody's S&P Fitch 3 godine 4.72% 4.80%, JPMorgan B1 BB- B+ 5 godina 4.80% 4.92% datum godina 5.50% Izvor: Trezor Republike Srbije

2 Tržište akcija SRBIJA Belex 15 Belex line Promet , ,845,908 Din. 2,049,830 prethodnog dana , ,951,935 Din. 224, % -0.04% % % indeksa u tekućoj godini 3.44% 3.51% Izvor: Belex Racia / Ratios Belex15 P / B 0,65 P / E 5,91 Belex15 1, 1, Dnevna kompanija iz Belexa % 0.92% 0.43% 0.00% 0.00% 0.00% 0.00% 0.00% 0.00% -0.02% -1.20% -1.19% -1.10% NIIS AERO ALFA JESV GMON KMBN SJPT TGAS MTLC FITO IMLK AIKB ENHL Sve i kad bi htela, država ne bi mogla da pomogne privrednicima koji su se sastali sa Vučićem. - Prvi razlog - objasnio je za Blic ekonomista Ljubomir Madžar - jeste to što je deficit budžeta ogroman, a na putu je da bude još veći. Takođe, u javnim finansijama postoje preči prioriteti od toga da država finansijski pomaže i oprašta dugove onima od kojih ona treba da živi. Takvo podmazivanje debelih gusaka bilo bi u suprotnosti sa ekonomskim načelima, ali i sa zdravim razumom. Madžar je dodao da država privrednicima može da pomogne jedino tako što će im pojednostaviti administrativne procedure. Premijer Vučić se u petak sastao sa vodećim biznismenima kluba Privrednik među kojima su bili i najveći poreski dužnici. Mnogi od njih ušli su u reprogram obaveza prema državi, a od premijera su tražili da ih podrži da povrate likvidnost i uspešno poslovanje.na sastanak su došli i Miroslav Mišković, Miodrag Kostić, Vojin Lazarević, Miroljub Aleksić... - Sektor malih i srednjih firmi se mnogo brže prilagođava ma na tržištu i bolje se bori s krizom. Uostalom, nemačka privreda je stavila naglasak na ovaj sektor, zahvaljujući njemu Italija je napravila bum na severu zemlje i napredak u industriji obuće - rekao je za Blic Nebojša Savić, profesor na FEFA univerzitetu, odgovarajući na pitanje treba li država da pomogne najvećim privrednicima. (Izvor: Blic) Srpska vlada i kompanija Al Ravafved iz Ujedinjenih Arapskih Emirata potpisali su u Beogradu ugovor o zajedničkom ulaganju. Predstavnici Ministarstva privrede Srbije i kompanije Al Ravafved (Al Rawafwed) iz Ujedinjenih Arapskih Emirata potpisali su u petak ugovor o zajedničkom ulaganju, kojim je predviđeno osnivanje zajedničkog preduzeća za investiranje u poljoprivredu Srbije. Ugovor su potpisali ministar privrede Srbije Dušan Vujović i izvršni direktor kompanije Al Ravafved iz Abu Dabija Mahmud Ibrahim Al Mahmud, saopštilo je Ministarstvo privrede Srbije. Istaknuto je da će Srbija u zajedničkoj kompaniji imati 20 odsto vlasničkog udela i neće imati obavezu investiranja, dok je partner iz UAE na sebe preuzeo obavezu ulaganja u visini od 140 miliona evra u naredne četiri godine. Prvo ulaganje novoosnovanog preduzeća predstavljaće kupovina dela imovine dva poljoprivredna društva u restrukturiranju AD Bačka iz Sivca i Jadran AD iz Nove Gajdobre u iznosu od 22 miliona evra. Iz Ministarstva privrede poručuju da će se time omogućiti otplata dugovanja tih privrednih društava, što će ih spasiti, kako je navedeno, neizvesne sudbine i stečajnog postupka koji bi ih očekivao novembru, odmah po prestanku važenja zabrane prinudne naplate. Od 160 radnika trenutno zaposlenih u ta dva privredna društva u restrukturiranju, nova kompanija će odmah po osnivanju obezbediti radna mesta kako za 80 zaposlenih, tako i za 20 novih stručnjaka. (Izvor: B92) Natprosečan rast cena a u maju, u rasponu od 0,2 do 6,1 odsto evidentiran je kod mesa, ribe, mleka, sira i jaja, voća, vina. Takođe, poskupeo je materijal za odeću, odevne predmeta, ostalih odevnih predmeta, obuće, usluga za održavanje i popravku stana, snabdevanja vodom i različitih komunalnih usluga. Kako pokazuje analiza Ministarstva trgovine, natprosečno su poskupeli tepisi i druge podne prostirke, popravke nameštaja, popravke aparata za domaćinstvo, ostalih medicinskih proizvoda, održavanja i popravke vozila, upotreba transportnih sredstava, prevoz putnika avionom, fotografska i filmske oprema, mediji za snimanje slike i zvuka, rekreaciju i kultura. Rast cena iznad proseka imale su veterinarske i druge usluge, vezane za životinje, usluge smeštaja, frizerske i kozmetičke usluge, električni aparati za ličnu negu i osiguranje transportnih sredstava, čije učešće u indeksu potrošačkih cena iznosi 28,1 odsto. U okviru kontrolisanih cena, u maju su povećane cene svih stambeno komunalnih usluga na nivou proseka Republike, izuzimajući cenu centralnog grejanja koja je zadržana na nivou iz prethodnog meseca. Tako su cene vode i odvedene otpadne vode porasle za po 1,7 odsto, a cena iznošenja smeća za 3,1 odsto, što je višestruko iznad opšteg rasta cena od 0,1 odsto u istom mesecu. Zabeležena kretanja cena tih usluga na nivou republičkog proseka efekat su korekcija, koje su izvršene jedino u Beogradu tako što su povećane cene vode i odvedene otpadne vode za po 5,5 odsto, kao i iznošenja smeća za 7,5 odsto. (Izvor: B92) 2

3 Aerodrom Nikola Tesla Energoprojekt holding Naftna industrija Srbije Soja protein Alfa Plam Komercijalna banka Metalac Aik Banka ad Niš Aik Banka prioritetne akcije Albus ad Novi Sad AMS Osiguranje ad Beograd Bambi Banat ad Beograd Banini ad BIP ad Beograd Credy Banka ad Kragujevac Crvenka Fabrika Šećera Čačanska Banka ad Čoka Duvanska Industrija Dimničar ad Beograd Dunav Osiguranje ad Energomontaža ad Energoprojekt Entel Energoprojekt Industrija Energoprojekt Niskogradnja Energoprojekt Visokogradnja Galeb GTE ad Beograd Galenika Fitofarmacija Globos Osiguranje Goša FOM Goša Montaža Imlek ad Imlek ad prioritetne akcije Impol Seval Iritel ad Beograd Jedinstvo Sevojno Jubmes Banka Komercijalna Banka prior.akc. Kopaonik ad Beograd Lasta ad Beograd Luka Dunav ad Pančevo Messer Tehnogas Mlekara ad Subotica Montinvest ad Beograd Neoplanta ad Novi Sad Niška Mlekara ad Niš Planinka ad Kuršumlija Planum GP ad Beograd Proges ad Beograd Projektomontaža ad Beograd Pupin Telecom ad Zemun Radijator ad Zrenjanin Ravanica ad Bajmok Simpo ad Vranje Šajkaška Fabrika Šećera Takovo Osiguranje Kragujevac Te-To ad Senta Telefonija ad Beograd Valjaonica Bakra Sevojno Veterinarski Zavod Subotica Vital ad Vrbas Voda Vrnjici ad Vršački Vinogradi ad AERO , % 0.35% , ENHL 767 1,557, % 1.46% NIIS 908 2,102, % 2.83% SJPT , % 2.69% 0.75 #N/A N/A ALFA 14, % -0.42% KMBN 1, % 1.14% MTLC 2, % 0.27% Prime Listing Standard Listing Open market (Izabrane akcije) AIKB 1, , 0.81% 0.81% AIKBPB % 0.00% n/a n/a 4.41 ALBS % AMSO % 0.00% BMBI 38, 1,344, % 0.00% BNNI 2, % BIPB 24 1, 4.35% -4.00% CYBN 3, % CRFS 10, % 0.00% CCNB 16, % 0.00% #N/A N/A 0.00 COKA 4, % 0.00% DMNR 10, % 0.00% DNOS % -5.11% EGMN 3, % 0.00% EPEN 7, % 0.00% EPIN 1, % 0.00% EPNS 1,501 0 #VALUE! #VALUE! EPVI % 0.00% 1.32 #N/A N/A GLBG % 0.00% FITO 2, % 3.81% GLOS % 8.70% 0.03 #N/A N/A #N/A N/A GFOM % -6.25% GMON 2, % % IMLK 3, , % 0.54% IMLKPB 1, % 0.00% IMPL , % 1.71% IRTL % -5.26% JESV 4, , % 2.11% JMBN 4, % -5.31% KMBNPB , % 2.70% n/a n/a 8.60 KOPB 1, % 0.00% LSTA % 0.00% 0.15 #N/A N/A 0.44 LKDN 7, % 20.01% TGAS 5, 220, % 3.77% MLSU 1, % -3.62% MOIN 11, % 0.00% NEOP % 0.00% MLNI 1, % 0.00% PLNN 21, % 1.39% PLNM 1, % 13.57% PRGS % 0.00% 0.03 #N/A N/A PRJM 1, % PTLK % 0.00% RDJZ % 0.00% RVNC % 0.00% SMPO % 0.00% 0.03 #N/A N/A SJKS 3, % 0.00% TKOSM 1, % 0.00% 1.23 #N/A N/A #N/A N/A TETO 5,700 85, -5.00% -5.00% TLFN % VBSE % 0.00% 0.09 #N/A N/A #N/A N/A VZAS % -0.94% #N/A N/A VITL % 0.00% 0.21 #N/A N/A VDAV 5, % 0.00% VRVI 1, % 0.00% 0.50 #N/A N/A ,922,112, Din. 8,384,,964 Din. 148,058,843, Din. 7,954,209,816 Din. 2,447,368,000 Din. 15,415,478,516 Din. 2,244,000,000 Din. 14,626,987,452 Din. 920,216, Din. 99,436,920 Din. 168,252,304 Din. 13,062,758, Din. 112,830,900 Din. 218,545,416 Din. 2,381,429,700 Din. 6,814,130,000 Din. 2,966,306,641 Din. 173,975,700 Din. 45,000,000 Din. 221,338,866 Din. 221,783,190 Din. 3,168,712, Din. 284,126, Din. 2,241,189,631 Din. 1,514,430,086 Din. 46,826,756 Din. 3,562,680,000 Din. 83,314,800 Din. 410,700,900 Din. 578,641, Din. 28,284,208,830 Din. 13,548,700 Din. 785,867,358 Din. 78,328,080 Din. 1,462,346,481 Din. 1,182,153,000 Din. 283,867,615 Din. 224,231,319 Din. 316,908,720 Din. 1,354,100,374 Din. 5,701,619,000 Din. 2,863,061,250 Din. 274,735,000 Din. 2,191,861, Din. 453,461,294 Din. 1,429,719, Din. 658,434,900 Din. 91,785,240 Din. 243,776,900 Din. 19,073,541 Din. 182,011,423 Din. 734,844,800 Din. 116,56 Din. 3,343,719,750 Din. 733,854,720 Din. 2,282,359,800 Din. 34,751,700 Din. 514,684,800 Din. 1,,482,132 Din. 587,467,553 Din. 596,892, Din. 461,295,744 Din. 3

4 REGION Crobex Hrvatska 1, , SBITOP DJ Stoxx Balkan 50 Indeks Zemlja/Regija Slovenija SOFIX Bugarska BET Rumunija 7, Balkan prethodnog dana , u tekućoj godini 1.35% 0.12% -1.80% 21.76% 0.54% 14.88% -0.65% 8.03% 0.02% 13.30% CROBEX 2,100 1,900 1,800 crobex 1,700 1, 1, SBITOP sbi20 SOFIX BET 7, 6, sofix 6,000 bet-c 5, 5,000 4, 250 4,000 3, 750 DJ Stoxx Balkan 50 dj balkan 250 jul.12 sep.12 nov.12 jan.13 mar.13 maj.13 jul.13 sep.13 nov.13 jan.14 mar.14 maj.14 jul.14 Realizacija projekta Južni tok biće na agendi posete ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova Bugarskoj 7. i 8. jula i Sloveniji 8. jula. Lavrov će se u Bugarskoj susresti sa ministrom spoljnih poslova te zemlje Kristijanom Vigeninom, kao i sa bugarskim predsednikom Rosenom Plevnelijevim i premijerom Plamenom Orešarskim, prenosi Itar-Tas. U planu je potpisivanje sporazuma između dve vlade o saradnji u oblasti zdravstva, obrazovanja, kulture i nauke, kao i u oblasti humanitarne delatnosti. "Važno je dati podsticaj prometu u oblasti bilateralne trgovine, koji se u poslednje vreme smanjio", napominje se u saopštenju ruskog ministarstva inostranih poslova. U tom cilju razmatraće se i direktna transportna železničko-trajektna veza između ruske luke Kavkaz i bugarske Varne. "Nadamo se razvoju saradnje u sferi goriva i energetike, a pre svega primeni projekta izgradnje bugarskog dela gasovoda Južni tok", saopštilo je rusko ministarstvo inostranih poslova povodom posete Sergeja Lavrova Bugarskoj. Ruski ministar inostranih poslova će u utorak iz Bugarske doputovati u Sloveniju, a glavni cilj njegove posete toj zemlji su razgovori o gasovodu Južni tok. Lavrov će takođe u Mariboru prisustvovati komemoraciji i izložbi u spomen na sovjetske ratne zarobljenike koji su u Drugom svetskom ratu bili smešteni u logoru Melje kod Maribora. Ruski ministar inostranih poslova će se sastati sa slovenačkim predsednikom Borutom Pahorom i ministrom spoljnih poslova Karlom Erjavecom. Lavrov će sa slovenačkim zvaničnicima razgovarati o tekućim međunarodnim problemima. Između ostalog, detaljno će biti razmatrani putevi za smirivanje krize u Ukrajini, saopštilo je rusko ministarstvo spoljnih poslova. (Source: B92) Nemački investitori izrazili su zabrinutost zbog odluke Vlade Slovenije o zaustavljanju privatizacije. Predsednica Slovenačko-nemačke privredne komore Gertrurda Rantzen izjavila je da je ta odluka Vlade izazvala veliko nezadovoljstvo nemačih investitora. "Primili smo pozive više nemačkih potencijalnih investitora koji su bili neugodno iznenađeni odlukom Vlade. Tom odlukom, Vlada je Sloveniji napravila medveđu uslugu," rekla je ona, napominjući da odluka nije u skladu sa smernicama OECD-a, preneo je portal Seebiz. Slovenačka vlda je pre dva dana donela odluku da zaustavi proces privatizacije državne imovine koji će se nastaviti nakon što bude imenovana nova vlada čije se Formiranje očekuje u septembru ili oktobru, posle parlamentarnih izbora zakazanih za 13. juli. Premijerka Alenka Bratušek tada je izjavila da je zaključak vlade da se do imenovanja nove vlade ne sme zaključiti nijedan postupak privatizacije koji je već u toku, niti započeti nove prodaje. Vlada i parlament su prošle godine odobrili prodaju 15 kompanija i banaka u većinskom državnom vlasništvu, a do sada je završena prodaja dve kompanije. U poodmakloj fazi su postupci prodaje Telekoma Slovenije i Aerodroma Ljubljana, za koji je ponude dalo više strateških investitora i investicionih fondova. (Izvor: B92) 4

5 SVET/ WORLD Indeks Dow Jones Industrial S&P NASDAQ FTSE Dow Jones Stoxx Nikkei 225 Zemlja/Region prethodnog dana 17, , , , , , Engleska 6, , EU Japan 15, , u tekućoj godini 0.00% 2.97% 0.00% 7.42% 0.00% 7.41% 0.01% 1.73% -0.28% 6.00% 0.58% -4.29% Dow Jones Industrial 17, 1 16, 16,000 15, 15,000 14, 14,000 13, 13,000 dow jones 12, 1 11, 11,000 10, 10,000 S&P 2,100 1,900 1,800 1,700 1, 1, s&p 1, 1, 1, 1,100 1,000 NASDAQ Composite 4,800 4, 4, 4, 4,000 3,800 nasdaq 3, 3, 3, 3,000 2,800 2, 2, 2, FTSE 6, dax 6,000 5, 5,000 4, jul.12 sep.12 nov.12 jan.13 mar.13 maj.13 jul.13 sep.13 nov.13 jan.14 mar.14 maj.14 jul.14 DJ Stoxx nikkei Nikkei ,000 15,000 14,000 13,000 1 dj stoxx \ 11,000 10,000 9,000 8,000 Na svetskim berzama cene deonica prošle sedmice znatno su porasle jer su ulagače ohrabrili dobri pokazatelji iz američke ekonomije i poruka Evropske središnje banke da će kamate još duže vreme ostati niske. Na Wall Streetu je prošle sedmice Dow Jones ojačao 1,3 posto, na bodova, dok je S&P porastao 1,25 posto, na bodova, a Nasdaq indeks 2 posto, na bodova. Proboj Dow Jonesa, po prvi puta u istoriji, iznad psihološki važne granice od bodova i nova rekordna razina S&P indeksa zahvaljuju se boljim nego što se očekivalo podacima s američkog tržišta rada. U junu je u -u otvoreno novih radnih mesta, znatno više od očekivanih , pri čemu je stopa nezaposlenosti pala na 6,1 posto, najniži nivo u gotovo šest godina. To pokazuje da se američka ekonomija oporavlja nakon oštrog pada u prvom tromesečju, što je ohrabrilo ulagače. Izveštaj je vrlo dobar, to je pravi znak da se rast ekonomije ubrzava. Ipak, ti podaci nisu sasvim pozitivni za tržište jer bi snažan rast zaposlenosti mogao navesti Fed na povećanje kamata u prvom tromesečju iduće godine", kaže David Kelly, strateg u J.P. Morgan Fundsu. Pozitivno je na tržišta uticala i poruka predsednika Evropske centralne banke Maria Draghija da će kamatne stope, koje se kreću na rekordno niskom nivou od 0,15 posto, ostati niske još duže vreme zbog rizika od daljeg slabljenja ekonomije evrozone. (Izvor: SEEbiz) Evropske berzanske indeksa u trgovini u petak, nešto slabijoj zbog američkog praznika, pritisnule su deonice bankovnog sektora, na čelu s austrijskom Erste bankom, i zaustavile njihov uzlet. Vodeći berzovni indeksi u takvom ambijentu su gotovo stagnirali, izuzev indeksa Bečke berze ATX, koji je oslabio 3,2 posto, pod uticajem pada dionica Erste i Raiffeisenbanke. Londonski FTSE pritom je iznosio bodova, frankfurtski DAX bodova a pariski CAC bodova. Najveća pojedinačna gubitnica bila je Erste banka, čije su deonice potonule 14 posto nakon što je upozorila da bi u ovoj godini mogla poslovati s rekordnim gubitkom zbog slabih rezultata poslovanja u Mađarskoj i Rumuniji. Deonice Erste banke pritisnule su i deonice konkurentske Raiffeisen banke. Na gubitku su bile i deonice ostalih banaka u regiji istočne Evrope, poput talijanskih bankovnih divova Intese i UniCredita, s padom cena od 1,7 odnosno 1,6 posto. Indeks evropskih bankovnih deonica pritom je oslabio 0,6 posto. "Austrijski bankarski sistem posebno je ranjiv zbog istorijskih veza s istočnom Europom", smatra čelnik kompanije HED Capital Richard Edwards. Obim trgovanja deonicama bio je skroman, s obzirom da su američka tržišta zatvorena zbog Dana nezavisnosti. Uprkos problemima Erste banke, mnogi trgovci i dalje su optimistični po pitanju nastavka uzleta na evropskim tržištima deonica u drugoj polovini godine, uz podršku snažnih podataka iz američke ekonomije i mera Evropske centralne banke (ECB) za podsticanje ekonomije. Smatraju da pad cena deonica Erste banke i indeksa Bečke berze nije bio tako snažan da bi pogodio veće banke i značajnije evropske deoničke indekse. (Izvor: SEEbiz) Navedene informacije date su u svrhu opšteg informisanja i ne mogu biti zamena za finansijski savet niti se njihovim objavljivanjem stvara bilo kakva obveza za Banca Intesa ad Beograd. Banca Intesa ad Beograd ne prihvata odgovornost za bilo kakvu štetu nastalu upotrebom informacija iz ovog materijala. niti garantuje za njihovu tačnost. Zabranjeno je dalje distribuiranje i umnožavanje ovog materijala ili nekih njegovih delova bez prethodnog pisanog pristanka Banca Intesa ad Beograd. 5