MergedFile

Republika e Kosovës Republika Kosova Republic of Kosovo Qeveria Vlada Government Ministria e Financave - Ministarstvo za Finansija - Ministry of Finance Thesari i Kosovës Trezor Kosova - Treasury of Kosova Program Državnog Duga 2020-2022 Priština, April 2019 Adresa: Zgrada Vlade, 10 sprat, Ul. Nëna Terezë, 10 000, Priština - Kosovo Telefon/Faks: +383 38 200 34 026 / +383 38 212 362 www.mf.rks-gov.net

Sadržaj 1. OBJEKTIVI UPRAVLJANJA DRŽAVNIM DOGOM... 5 2. KARAKTERISTIKE PORTOFALA DRŽAVNOG DUGE REPUBLIKE KOSOVO... 7 2.1. Portofolio unutrašnjeg duga (2018)... 10 2.2. Portofolio medžunarodnog duga (2018)... 12 2.3 Usluge opšteg držanvog duga... 13 3. MAKROEKONOMSKI RAZVOJI I GLAVNI RIZICI... 14 3.1. Glavni makroekonomski razvoji tokom 2018. godine... 14 3.2. Glavni faktori rizika... 16 4. ANALIZA GLAVNIH RIZIKA VEZANA SA STRUKTUROM DRŽAVNOG DUGA... 21 4.1 Rizik normi deviznih razmena... 21 4.2 Rizik kamatnih normi... 22 4.3 Rizik od refinansiranja... 23 4.4 Rizik od kontigentnih obaveza koje proizilaze iz kreditnih garancija i podpozajmljenih kredita... 24 4.5 Operativni rizik... 24 5. IDENTIFIKACIJA POTREBA ZA FINANSIRANJEM I IZVORI FINANSIRANJA 2019-2022.... 26 5.1 Spoljni izvori finansiranja... 26 5.2 Unutrašnji izvori finansiranja... 29 6. DUGOROČNA STRATEGIJA DUGA 2020-2022... 31 6.1 Metodologija... 31 6.2 Rezultati i odabir srednjoročne strategije duga... 31 1

Skraćenice MAR KAS KAP SB EBRR EBI IBR MBIR DBP BRK CNY SUD MNPEURO MMF OPECFMR SFR JPY KfW SOT HV NATIXIS PDD SAR SDR UniCredit Međunarodno udruženje za razvoj Kosovska Agencija za Statistike Kosovska Agencija za Privatizaciju Svetska Banka Evropska Banka za Rekonstrukciju i Razvoj Evropska Banka za Investicije Islamska Banka za Razvoj Međunarodna Banka za Izgradnju i Razvoj Domaći Bruto Produkt Budžet Republike Kosova Kineski Juan Sektor za Upravljanje Dugom Međunarodna Norma Ponuđena za EURO Međunarodni Monetarni Fond OPEC Fond za Međunarodni Razvoj Saudijski Fond za Razvoj Japanski Jen Nemačka Banka za Rekonstrukciju i Razvoj Srednjoročni Okvir Troškova Hartije od Vrednosti Vlade Republike Kosova Predstavnik Francuske Republike za Kosovo Program Državnog Duga saudijski Riyal Specijalna Prava za Povlačenje Austrijska Banka UniCredit 2

U skladu za Članom 15, Zakona za Javni Budžet, Br. 03/L-175, Ministarstvo Finansija podnosi Vladi na odobrenje i u Skupštini za informaciju, Program za Državni Dug (PDD). PDD 2020-2022 predstavlja srednjoročnu strategiju upravljanja dugom pružanjem informacija o trenutnom stanju državnog duga, definišući primarne i sekundarne ciljeve Vlade za upravljanje portofolijem duga i upravljanje rizicima vezanim za državni dug. Priprema dokumenta je urađena na osnovu standardnih uputstava koje su izradile međunarodne finansijske institucije i objavljena je na zvaničnoj veb stranici MF. Trenutni portofolio državnog duga Republike Kosovo sastoji se od unutrašnjeg duga, međunarodnog duga i državnih garancija. Kosovo ima relativno nizak nivo državnog duga, od 17.12% Bruto Domaćeg Proizvoda. Rast državnog duga je unutar zakonskih granica iu poređenju sa zemljama regiona i šire, Kosovo stoji je najbolje u ovom izveštaju. Domaći dug Kosova je počeo da se stvara u 2012. godini, sa izdavanjem Hartija od Vrednosti, u početku sa kratkoročnim rokom dospeća da bi nastavio sa postepenim povećanjem ročnosti u godinama koje dolaze. Sredstva iz domaćeg duga služe za finansiranje budžeta (deficita) i nisu namijenjena za neki konkretan projekat. Kroz strategiju emisije iz HV, Ministarstvo finansija je u skladu sa ciljevima smanjenja rizika refinanciranja doprinijelo postepenom proširenju ročnosti portfolija HV izgradnjom jedne stabilnije krivine za vracanje. Trezor preko Sektora za Upravljanje Dugom razvija redovnu komunikaciju sa učesnicima na tržištu HV, u cilju bliskog upoznavanja sa investicionom osnovom, najtačnijim predviđanjem njihovih investicionih aktivnosti i promocijom razvoja sekundarnog tržišta. Do kraja 2019. očekuje se da će domaći dug dostići 815m eura, što predstavlja 11.44% DBP. Međunarodni dug je počeo da se uspostavlja 2009. godine i sastoji se od programa finansiranja MMF-a koji služe za budžetsku podršku i finansiranje od raznih kreditora kao što su Svjetska Banka (SB), Njemačka Banka za Rekonstrukciju i Razvoj (KfV), Evropska banka za Rekonstrukciju i Razvoj (EBRR) i drugi manji kreditori čiji alati služe za finansiranje određenih projekata. Do sada je međunarodni dug bio uglavnom koncesionog karaktera gdje je većina kredita finansirana od strane finansijskih institucija sa mekanim uslovima. Sektori koji su najviše profitirali od međunarodnih ugovora o zajmovima su: putna infrastruktura, vodosnabdijevanje, tretman kanalizacije, obrazovanje, zdravstvo i poljoprivreda. Do kraja 2019. godine očekuje se da će stanje međunarodnog duga dostići oko 559 miliona eura, što predstavlja 7.82% BDP-a. Portfolio državnog duga Kosova takođe sadrži državne garancije u iznosu od 44 miliona evra. Garancije su date od Vlade za važne projekte koje provode javne institucije, čime se olakšava njihov pristup međunarodnim finansijama. U skladu sa 3

makroprudencijalnom politikom održivog razvoja državnog duga, a prema definicijama zakona o javnom dugu, iznos izdatih garancija dodaje se ukupnom iznosu državnog duga u svrhu izračunavanja fiskalnog ograničenja od 40% BDP-a. Pravni okvir - Osnovno zakonodavstvo za upravljanje državnim dugom je Zakon o Javnom Dugu Br. 03 / L-175, usvojen od strane Skupštine Republike Kosovo 29. Decembra 2009godine. Ovim zakonom, Vladi je dozvoljeno da "pozajmi, da obezbedi garancije za zajmove, da plati troškove naplate dugova i da plaća glavnicu i kamatu državnog duga. Zakon delegira Ministru Finansija jedino ovlašćenje za ulazak u državni dug za određene svrhe (član 3 Zakona) i definiše Trezor Kosova koji je odgovoran za upravljanje i upravljanje državnim dugom. Prema Zakonu, ukupan iznos neizmirenog duga ni u kom slučaju ne bi trebalo da prelazi 40% BDP-a, uključujući državne garancije koje bi trebalo tretirati kao državni dug prilikom izračunavanja ovog limita. U cilju povećanja transparentnosti upravljanja i definisanja odgovornosti za upravljanje, Ministarstvo Finansija je takođe izradilo podzakonske akte i srodne procedure. Od 2018godine, zakonodavstvo o državnom dugu je prošlo proces revizije sa međunarodnom pomoći, za koji se očekuje da bude finaliziran 2019 godine. Institucionalni okvir - U Ministarstvu Finansija, Sektor za Upravljanje Dugom (SUD) djeluje u okviru Državnog trezora. U upravljanju dugom, ova sekcija koordinira aktivnosti i predvidjanje sa relevantnim odeljenjima u okviru Ministarstva Finansija (Odeljenje za Makroekonomsku Politiku i Međunarodne finansije, Odeljenje za Makroekonomiju, Odeljenje za Budžet) kao i Centralna Banka Republike Kosovo kao fiskalni agent Vlade. Trezor preko SUD-u je odgovoran za definisanje ciljeva strategije zaduživanja, upravljanje rizicima zaduživanja države, pregovaranje finansijskih uslova za međunarodne zajmove, definisanje plana emisije hartija od vrednosti, i evidentiranje, izveštavanje i uslugama ukupnog duga, u skladu sa zakonodavstvom na snazi. BDP (2020-2022) je organizovan u nekoliko poglavlja i obuhvata: ciljeve upravljanja dugom i pokrivenost programa, karakteristike tekućeg portfolija duga, uključujući procenu implementacije predhodnog PDD, osnovne pretpostavke i ključne makroekonomske rizike odnose se na upravljanje državnim dugom, glavne rizike vezane za upravljanje državnim dugom i vanjske i unutrašnje izvore finansiranja. Posljednji dio programa sadrži strategiju odabranu za postizanje ciljeva u srednjoročnom periodu. 4

OBJEKTIVI UPRAVLJANJA DRŽAVNIM DOGOM 1. OBJEKTIVI UPRAVLJANJA DRŽAVNIM DOGOM G lavni cilj Vlade Kosova za upravljanje državnim dugom je finansiranje budžetskog deficita po najnižim mogućim troškovima, uz prihvatljiviji nivo izloženosti finansijskim rizicima. Podcilj 1: Mjere: Održavanje kontrole nad tempom promjene parametara duga Izraditi godišnji plan zaduživanja koji će osigurati efikasno finansiranje budžetskog deficita, u skladu sa Zakonom o godišnjem budžetu, LMFPP i ograničenjima rizika utvrđenim ovim Programom. Kontinuirano praćenje indikatora duga: odnos duga prema DBP-u, troškovi usluga duga, struktura duga itd. i preduzimanje mera za sprečavanje prekoračenja limita utvrđenih zakonom i sa Programom kao srednjoročna strategija zaduživanja. (Sa ovim mjerama se uključuje, na primer, pregovaranje o stopama i vrstama kamata ili valuti tokom procesa pregovaranja za međunarodne sporazume) Upravljanje parametrima rizika postavljanjem limita za izlaganje tri glavnih rizika: devizni rizik, rizik kamatne stope i rizik refinansiranja. Ova ograničenja su prikazana u sledećoj tabeli: Tabela 1: Granice rizika za period 2020-2022 Rirzik 1. Valutni rizik 2. Rizik kamatnih noirmi 3. Rrezik refinanciranja Granice (ograničenja) Udeo zaliha opšteg duga dominiran u stranoj valuti ne može biti veći od 30%. Procenat zaliha od ukupnog ukupnog duga sa promenljivom kamatnom stopom ne može biti više od 30%. 3.1. Unutrasnji dug koji dospijeva u toku godine ne smije biti veći od 50% od zaliha domaćeg duga. 3.2. Prosečan rok dospeća unutrasnjeg duga treba da bude duži od 1 godine 5

OBJEKTIVI UPRAVLJANJA DRŽAVNIM DOGOM Podcilj 2: Mjere: Dalje unapređenje razvoja tržišta državnih hartija od vrednosti Provesti predvidljivu i uravnoteženu politiku zaduživanja, primjenom analitičkog pristupa u odabiranju novih dužničkih instrumenata. Primjena potrebnih zakonskih i infrastrukturnih promjena / uređivanja za poticanje razvoja sekundarnog tržišta državnih Hartija od Vrijednosti. Pripreme za iniciranje postupaka za ocjenjivanje i kreditno državno rankiranje, prema pristupu međunarodnim tržištima Hartija od Vrijednosti. Pokrivenost analiza PDD i utvrđivanju osnovne valute Analize u ovom dokumentu pokrivaju period 2019-2022 i zasnivaju se na tekućim podacima o portfelju duga za 2018 godinu. Obim analize PDD-a pokriva državni dug ograničavanjem definicije u Zakonu o Javnom Dugu, gdje se državni dug definiše kao "dug u ime Institucija Centralne Vlade koje je Republika Kosovo dužna da plati, ali nec e uključivati nikakve obaveze drugih vladinih entiteta, uključujuc i, ali ne ograničavajuc i se na Opštine, javna preduzec a ili Centralnu Banku Kosova". Osnovna valuta analize u ovom dokumentu je euro. Sve vrijednosti navedene u ovom dokumentu prikazane su u milionima eura, osim ako nije drugačije navedeno. 6

2. KARAKTERISTIKE PORTOFALA DRŽAVNOG DUGE REPUBLIKE KOSOVO 2. KARAKTERISTIKE PORTOFALA DRŽAVNOG DUGE REPUBLIKE KOSOVO Ukupan državni dug na kraju 2018. godine iznosio je 1,093.05 miliona eura, od čega: - 676.62 miliona eura je domaći dug i - 416.43 miliona eura je bio međunarodni dug. Garancije su u ukupnom iznosu od 44.00 miliona eura. Indikator Duga / BDP po vrsti duga prikazan je u sljedećoj tabeli: Tabela 2: Struktura opšteg duga (neto) 2013 2014 2015 2016 2017 2018 Međunarodni dug 323.76 326.35 371.17 373.77 422.15 416.43 Domaći dug 152.51 256.52 377.78 478.97 574.27 676.62 Opšti dug 476.27 582.87 748.95 852.74 996.42 1,093.05 Državne Garancije 0.00 10.00 10.00 20.00 44.00 44.00 Dug u % DBP-a 8.94% 10.65% 13.07% 14.38% 16.22% 17.12% DBP 5,326.62 5,567.49 5,807.01 6,070.11 6,413.86 6,641.60 Zapis: Vrednosti DBP-a za 2014-2017 uzete su od stranica interneta Statistićke Agencije Kosova, za 2018 godinu, uzete su u Zakonu Budžeta 2018 Grafikon 1: Trend Opšteg Duga kao i Dug u % e DPB 1200 1000 800 600 400 200 0 8.94% 10.65% 13.07% 14.38% 16.22% 2013 2014 2015 2016 2017 2018 Sveukupan Dug Sveukupan Dug (% e BDP-a) 17.12% 18.00% 16.00% 14.00% 12.00% 10.00% 8.00% 6.00% 4.00% 2.00% 0.00% 7

2. KARAKTERISTIKE PORTOFALA DRŽAVNOG DUGE REPUBLIKE KOSOVO Procjena implementacije preliminarnog PDD-a (2019-2021) - U svrhu procjene implementacije prethodnog programa (PDD 2019-2021), glavni pokazatelji rizika na kraju 2017 godine prikazani su u tabelarnom obliku u odnosu na trenutne podatke o portfoliju duga do kraja 2018 godine. Tabela je praćena objašnjenjima o razvoju ovih indikatora i nivou ostvarenja ciljeva postavljenih u Programu. Tabela 3: Poređenje Indikatora Duga za 2017 i 2018 godinu 2017 2018 Međunar odni dug Unutra šnji dug Ukupno Međuna rodni dug Unutra šnji dug Ukupno Iznos u (mil EUR) 421.2 574.2 996.4 416.4 676.6 1,093.0 Dug kao % e DBP 6.7 9.2 16.6 6.2 10.1 17.1 Trošak duga Rrizik refinanciranja Rrizik kamatnih normi Rrezik normi za valutne razmene Isplata kamata kao % DBP Ponderisana prosečna kamatna stopa (%) Prosećno vreme dospijeća - PVD (god.) Dug koji dospijeva u 1 god (% ukupnog) Dug koji dospijeva u 1 god (% e DBP) Prosećno vreme refiksiranaj - PVR (god) Dug koji se re-fiksira 1 god.t (% ukupno) Dug sa fikson normom (% ukupno) Dug u stranoj valuti (% ukupan dug) Dug u EURO/(% e Ukupan dug) 0.2 0.1 0.3 0.2 0.1 0.3 3.0 1.0 1.8 3.2 1.4 2.1 5.8 1.8 3.5 5.2 2.3 3.4 13.7 46.9 32.9 11.5 36 26.7 0.8 4.3 4.7 0.7 3.6 4.3 4.9 1.8 3.1 4.7 2.3 3.2 42.3 46.9 45.0 42.8 36.0 38.6 61.9 100.0 83.9 61.5 100.0 85.4 33 na 14 35 na 13 67 100 86 65 100 87 U 2018 godini, učešće ukupnog duga u BDP-u blago je poraslo u odnosu na prošlu godinu, dostigavši 17.12% BDP-a, u okviru ograničenja od 40% utvrđenog Zakonom o javnom dugu. Ovaj rast je uglavnom doprinio porastu emisije domaćeg duga. Trošak usluga duga kao procenat BDP-a nije se promijenio od prethodne godine. Prosecna kamatna stopa je u proseku bila neznatno povećana u unutrašnjem dugu i blagom povećanju međunarodnog duga, što odražava ukupno povećanje od 0.3% u odnosu na prethodnu godinu. Indikatori Rizika Refinansiranja su pokazali pozitivne razvoje. Procenat domaćeg duga koji će se refinansirati u toku godine smanjio se na 36% tekućeg portfolija duga, što je za oko 10% manje nego prošle godine, ostajući u granicama utvrđenim 8

2. KARAKTERISTIKE PORTOFALA DRŽAVNOG DUGE REPUBLIKE KOSOVO u BDP-u za 2019-2021. Ovo je u velikoj mjeri doprinijelo dugoročnom planu izdavanja uključujući novi instrument s rokom dospijeća od 10 godina. Prosjećno Vreme Dosppijeća (PVD) unutrasnjeg duga je takođe imalo povećanje i jeste u skladu BDP-om 2019-2021, gdje je utvrđeno da ovaj pokazatelj treba biti veći od jedne godine. Kao što je predviđeno, PVD je krajem 2018 godine dostigao 2.3 godine. Do kraja 2019 godine, očekuje se da će ovaj indikator ostati približno isti kao i planiranje održavanja trenutne strukture duga. Indikatori rizika kamatnih stopa su imali pozitivne promjene. Stopa duga koji će se re-fiksirati u toku godine je smanjen kao rezultat smanjenja iznosa duga za refinansiranje u toku godine. Dio duga sa varijabilnom kamatnom stopom i dalje je u granicama utvrđenim Programom Državnog Duga. Kao opšti cilj upravljanja dugom je da se spoljni dug ugovara sa fiksnim kamatnim stopama, ali pošto je Kosovo MAR-Mešovita 1 zemlja, izlaganje budućim stopama na međunarodnom tržištu je neizbežno. Indikatori valutnog rizika također su pokazali pozitivne promjene. U skladu sa ciljem razvoja domaćeg tržišta, domaći dug je povećan u odnosu na međunarodni dug. Denominirani dug u eurima takođe je povećan za 3% više nego prošle godine. Shodno tome, denominirani dug u stranoj valuti je u granicama Programa. Na osnovu gore navedenih procena, vidimo da su ciljevi postavljeni u programu PDD 2019-2021 uspješno ispunjeni i da je upravljanje dugom u potpunosti u skladu sa zakonskim zahtjevima i unutar granica / parametara rizika. 1 Zemlje koje se smatraju IDA-om su podložne mekim kreditima sa niskim kamatnim stopama i dugoročnim rokovima dospeća, ali i nekoncesionalnim kreditiranjem na osnovu tržišnog učinka. 9

2. KARAKTERISTIKE PORTOFALA DRŽAVNOG DUGE REPUBLIKE KOSOVO 2.1. Portofolio unutrašnjeg duga (2018) Od osnivanja tržišta Hartija od Vrijednosti u 2012 godini, Ministarstvo Finansija radi na razvoju stabilnog, diversifikovanog i transparentnog tržišta u smislu poslovanja. U tom cilju, upravlja se sistemom elektronske aukcije, kojim upravlja CBK kao fiskalni agent MF u okviru tržišta. Pravo na pristup i nadmetanje u ovom sistemu je ograničeno na PrimarnI Akteri i Primarni Učesnici, kao i na Trezor Kosova za odobravanje rezultata. Ostali učesnici, kao što su: javni subjekti, pojedinci, privatna preduzeća i osiguravajuća društva, ulažu u vrijednosne papire preko Primarnih Aktera. Status Primarni Aktera ima 8 komercijalnih banaka koje su licencirane od strane CBK-a, dok status primarnog učesnika ima Kosovski Pensioni Trust. Strukturaunutrašnjeg duga po investitorima na kraju 2018 godine bila je sledeća: Grafikon 2: Struktura unutrašnjeg duga prema investitorima 1% 31% 3% 38% 27% Komersijalne Banke Javne Institucije Penzijski Fondovi Kompanije Osiguranja Ostali Tekući portfolio unutrašnjeg duga uključuje Trezorske Zapise/BONO sa rokom dospijeća od 6 do 12 mjeseci i Državne Obveznice sa rokom dospijeća od 2 do 10 godina. Instrument sa rokom dospeća od 10 godina je prvi put izdat u Julu 2018 godine. 10

2. KARAKTERISTIKE PORTOFALA DRŽAVNOG DUGE REPUBLIKE KOSOVO Tabela 4: Protok ulaganja u hartije od vrijednosti po instrumentima Instrumenti 2013 2014 2015 2016 2017 2018 3 meseci 15.20 9.75 10.00 10.00 0.00 0.00 6 meseci 84.00 57.67 48.60 30.00 24.95 25.00 12 meseci 55.00 140.10 150.00 160.00 135.00 109.57 2 godine 0.00 52.00 126.95 159.95 175.00 154.85 3 godine 0.00 0.00 30.00 70.00 110.00 117.00 5 godine 0.00 0.00 15.00 50.00 110.00 223.40 7 godine 0.00 0.00 0.00 0.00 20.00 40.00 10 godine 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 10.00 Ukupno 154.20 259.52 380.55 479.95 574.95 679.82 Potražnja na domaćem tržištu tokom 2018 godine bila je stabilna. U skoro svim aukcijskim ponudama, ponuda je čak i premašila iznos objavljen od strane Trezora Kosova za aukciju. Bankarski sektor nastavlja da održava zadovoljavajuću poziciju likvidnosti 2. Vredi istaći da izražena likvidnost u bankarskom sektoru ne znači nužno i mogućnost povećanja investicija u LV od strane primarnih učesnika, zbog ograničenja koje organizacije roditelja imenuju za komercijalne banke sa međunarodnim kapitalom koji posluje na Kosovu. Međutim, likvidnost bankarskog sektora imala je pozitivan efekat na održavanje kamatnih stopa na zadovoljavajućem nivou. Prosječna kamatna stopa na portfolio domaćeg duga povećala se na 2.09% sa 1.88% na kraju 2017 godine. 6.00% Grafikon 3: Prosečne norme interesa / kamate 5.00% 4.00% 3.00% 2.00% 1.00% 0.00% Bono Trezora 3 meseca Bono Trezora 6 meseca Bono Trezora 12 meseca Obveznice Vlade 2 god. Obveznice Vlade 3 god. Obveznice Vlade 5 god. Obveznice Vlade 7 god. Obveznice Vlade 10 god. 2014 2015 2016 2017 2018 2 Izvor: Izveštaj o Finansijkoj Stabilnosti, CBK 2018 11

2. KARAKTERISTIKE PORTOFALA DRŽAVNOG DUGE REPUBLIKE KOSOVO 2.2. Portofolio medžunarodnog duga (2018) Do kraja 2018 godine, međunarodni dug iznosio je 416.43 miliona Eura, što predstavlja oko 38% ukupnog državnog duga, ili 6.2% BDP-a. Najveći deo ili oko 74% međunarodnog portfolija duga je izloženost prema NBIR-u i MMF-u. Grafikon 4: Struktura medžunarodnog duga prema kredotorima i tipa kredita 1% 12% 2% 0% 35% 13% 38% 12% 87% MBOR MAR MMF ISDB/SFD KFW UniCredit EBRR Multilateral Bilateralni Sredstva pozajmljena od strane MMF-a su u valuti SDR 3. Do kraja 2018 godine izloženost ovom programu iznosila je oko 160 miliona eura ili 38.4% međunarodnog duga. Očekuje se da će se zajam u potpunosti vratiti u 2022 godini, sa više od 69% iznosa kredita koji se vraća 2020 do 2021 godine, Stoga s aciljem da se smanji teret za isplatu u 2020-2021 godinni, može se razmatrati mogućnost da se refinansira ili da se delimično ili potpuno restrukturira na osnovu planiranja budžeta. Drugi najveći kreditor na Kosovu je MBIR koji čini 35.3% međunarodnog duga, dok MAR i KFW imaju jednak procenat od po 12%. 3 SDR je 'košara' valuta koja se sastoji od valuta: EUR, USD, GBP, CNI i JPI. Vrednost SDR se određuje na osnovu proseka koji se izvlači iz gore navedenih valuta. S obzirom na prirodu SDR-a i način određivanja njegove vrijednosti, ova valuta se smatra prilično stabilnom. 12

2. KARAKTERISTIKE PORTOFALA DRŽAVNOG DUGE REPUBLIKE KOSOVO 2.3 Usluge opšteg držanvog duga Sa zakonom o javnom dugu je definisao prioritet plaćanja javnog duga bilo kojoj drugoj državnoj obavezi. "... tvrdnje koje se tiču isplate glavnice i kamate državnog duga c e predstavljati prvu tvrdnju protiv opšteg računa Ministarstva... i nec e sada ili kasnije zavisiti od bilo kojeg drugog zahteva." Republika Kosovo neprekidno vrši usluge duga na vreme i efikasno tretira zahteve za isplatu, na osnovu finansijskih sporazuma koji su na snazi. Sve uplate se obrađuju od strane Budžeta Republike Kosova od strane Sektora Trezora. Sledeća tabela prikazuje usluge državnog duga tokom godina podeljenih na glavnicu i kamatu: Tabela 5: Usluga opšteg duga 2013 2014 2015 2016 2017 2018 Usluge duga 25.47 34.88 44.88 85.20 77.31 41.02 Vraćanje glavnice 13.99 22.05 28.87 65.99 58.63 22.02 Skontirani iznos i Kamata LV 11.35 12.46 15.63 18.70 18.68 19.00 Usluge duga/ukupan prihod (%) 1.78 2.41 2.65 4.82 4.04 2.04 13

3. MAKROEKONOMSKI RAZVOJI I GLAVNI RIZICI 3. MAKROEKONOMSKI RAZVOJI I GLAVNI RIZICI 3.1. Glavni makroekonomski razvoji tokom 2018. godine Realni ekonomski rast - Prema preliminarnim podacima Agencije za statistiku Kosova (ASK), realni (Bruto Domaći Proizvod) BDP tokom 2018. godine povećan je za 3.9% u odnosu na prethodnu godinu. Na osnovu dosadašnje istorije, godišnje procene ekonomskog rasta su obično veće od kvartalne. Prema tome, sudeći po pozadini pregleda ekonomskog rasta ASK i performansi potrošačkog finansiranja i investicionih resursa, očekuje se da će konačna procena rasta za 2018. godinu biti veća. Ekonomski pokazatelji pokazuju da je 2018. godina bila godina kontinuiranog ekonomskog oporavka kao rezultat poboljšanih uslova kreditiranja, povećanja prihoda iz inostranstva (doznake i kompenzacije radnika) i ubrzane dinamike realizacije (privatnih i javnih) investicija. U međuvremenu, trgovinski bilans tokom 2018. godine pogoršan je za oko 15.5% u odnosu na prethodnu godinu, uglavnom kao rezultat nedostatka metala, neizvesnosti u spoljnom ekonomskom okruženju i povećanog uvoza usluga. Očekuje se da će realni rast BDP-a u 2019. godini biti 4.7%. Ovo ubrzanje ekonomskog rasta odražava najoptimističnija očekivanja u pogledu rasta izvoza i investicija, dok se očekuje da će rast potrošnje dati glavni doprinos rastu. Inflacija - Prema ASK, uprkos prosečnoj inflaciji tokom 2018. godine od 1.1% u potrošačkim cenama i 2.7% u uvoznim cenama tokom 2018. godine i povećanje investicionih i izvoznih troškova 2018. godine učinjeno je zaključkom u porastu od 1,0% na nivou deflatora BDP-a. Ukupni budžetski prihodi - očekuje se rast od oko 11% sa 1,757 miliona evra u 2018. godini na 1,949 miliona evra u 2019. godini. Predviđa se da će prihodi do 2022. godine dostići 2,276 miliona evra. Očekuje se da će učešće direktnih poreza u odnosu na ukupnu naplatu poreza do 2022. godine ostati na istom nivou kao i 2018. godine, oko 15% u 2022. godini. Očekuje se da će PDV i akcize biti glavni doprinosi vrednosti, održavajući udeo od preko 70% od ukupno prikupljenih prihoda. Rashodi - za period 2020-2022 predviđa se rast u kontinuitetu na postepen način, dostižući 2,603 miliona u 2022. godini, što je porast od oko 3% u proseku u srednjem roku, gde se očekuje da će kapitalni rashodi porasti u proseku za 2.4%, dok će sadašnji 3.5%. Fiskalni deficit - kako je predviđeno u fiskalnom okviru, planirano je da se finansira iz domaćeg zaduživanja, spoljnog zaduživanja i jednokratnih prihoda, uključujući 14

3. MAKROEKONOMSKI RAZVOJI I GLAVNI RIZICI besplatne prihode od likvidacije društvenih preduzeća. Spoljni dug je planiran za potrebe finansiranja projekata koji su već uključeni u postojeći okvir budžeta i projekte za zajmove za organizacije za koje vlada deluje kao garant. Očekuje se da će bankarski bilans biti u proseku iznad 4.5% nominalnog BDP-a, u skladu sa kriterijumima ZUORJF 4 za korišćenje sredstava KAP. Deficit se takođe održava na nivoima utvrđenim fiskalnim pravilom, ispod 2% BDP-a. Potreba za državnim finansiranjem učinjena je na osnovu redovnog planiranja za domaći i spoljni dug, zadržavajući ga na opravdanim nivoima. Što se tiče javnog duga za period koji je pokriven SOT-om i PDD-om, uzeto je kreditno financiranje za određene projekte (potpisane, ali ne i pretplaćene, kao i one za koje se očekuje da će biti potpisane). Štaviše, scenarij ekonomskih i fiskalnih projekcija uzima u obzir i izdavanje hartija od vrednosti, za finansiranje deficita. Uzimajući u obzir i povraćaj u srednjeročnom periodu, očekuje se postepeni porast rezerve javnog duga, ali će ukupan odnos duga prema BDP-u ostati na prihvatljivom nivou i održiv. Međutim, u projekcijama ovog Okvira nije uzeta u obzir mogućnost da Vlada izda državnu garanciju za Kosova e Re. U slučaju da u budućnosti Vlada izdaje takvu garanciju, nivo javnog duga će dostići prilično visoke nivoe, a potencijalno će se postići i najviši nivo dozvoljen Zakonom o javnom dugu. Prema Zakonu o javnom dugu, državne garancije se smatraju državnim dugom. Shodno tome, potencijalno izdavanje državnih garancija za gore navedeni projekat, povećalo bi javni dug zemlje, a time bi se smanjili ili potpuno zabranili krediti za druge projekte, uzimajući u obzir pokazatelje stabilnosti javnog duga. Deficit tekućeg računa procenjen je za 8.1% BDP-a za 2018. godinu, dok će se u 2019. godini deficit pogoršati kao rezultat visokog rasta kapitalnih investicija. Očekuje se da će se ovaj pokazatelj kretati oko nivoa od 9.5%, prosečno tokom predviđenog perioda 2020-2022. godine. Trgovinski deficit za 2018. godinu procjenjuje se na oko 29.3% BDP-a i očekuje se da će biti oko 31% u srednjoročnom periodu. Trgovinski deficit i dalje predstavlja izazov za kosovsku ekonomiju. Međutim, očekuje se da će izvoz usluga protiv-težiti značajno uvoz usluga, uglavnom zbog očekivanja porasta putovanja i diversifikacije izvoza usluga u pravcu izvoza IT i centralnim uslugama za podršku. Međutim, očekuje se da će promene poreske politike u cilju stimulisanja domaće proizvodnje i porast izvoza, zameniti uvoz smanjenjem negativnog trgovinskog deficita. 'Klauzula o investiranju' kao i sredstva likvidacije KAP-a očekuje se da će pokazati prve rezultate u prvoj polovini 2019. godine, s obzirom na to da projekti započeti u prethodnoj godini nisu počeli na vreme, te su kao takvi odloženi za 2019. godinu. 4 Zakon o upravljanju javnim finansijama i odgovornosti 15

3. MAKROEKONOMSKI RAZVOJI I GLAVNI RIZICI Iako se očekuje da će najveći efekat nastati u srednje-ročnom periodu, posebno u 2020. godini. Projekti u klauzuli mogu biti povećanog ili sporijeg intenziteta, u zavisnosti od faze procedura pokretanja projekta. Pored sredstava predviđenih projektima klauzule (približno 197 miliona evra godišnje za period 2020-2022), najmanji uticaj u srednjoročnom periodu će biti na korišćenje slobodnih likvidacionih sredstava u KAP, koji prelaze u državni budžet i isključivo su posvećeni kapitalnim projektima, u skladu sa zakonskim kriterijumima za njihovo korišćenje. Bankarski sektor - nastavlja obeležavanje ubrzanog porasta u davanju kredita. Ukupni krediti su u decembru 2018. dostigli blizu 2.76 milijardi evra (2,755 miliona evra), što predstavlja povećanje od 10.9% u odnosu na isti period prethodne godine. U narednih nekoliko godina očekuje se da će biti dalje olakšice zaduživanja, i time se očekuje porast kreditne potražnje. Depoziti - Glavno finansiranje bankarske aktivnosti i nastavlja da se vrši preko depozita. Ukupni depoziti u decembru 2018. godine iznosili su 3.4 milijarde evra (3,392 miliona evra), čime je zabeležen godišnji porast od 9.1%, što je više od stope; istovremeno sa rastom u istom periodu prošle godine. Kao i prošle godine, rast poslovnih depozita u nastavku je dominantan u odnosu na rast pojedinačnih depozita za 14.3% i 7.1%, respektivno. 3.2. Glavni faktori rizika Glavni faktori rizika koje treba uzeti u obzir za srednjoročni period navedeni su u nastavku: 1. Rizici energetskog sektora Vlada namerava da sprovede projekat elektrane Kosova e Re sa kapacitetom od 500 MW. Komercijalni ugovori za projekat elektrane Kosova e Re uključuju obaveze za uspešno okončanje investicija od preko 1 milijarde evra. Prema ovim ugovorima, Nova elektrana Kosova e RE 5, koji je javni kupac električne energije na veliko, garantovaće kupovinu (prijem) sve energije proizvedene u elektrani Kosova e Re, u narednih 20 godina, dakle, dužina ovog perioda predstavlja nepredvidivi potencijalni rizik. Štaviše, postoji rizik za projekat elektrane Kosova e Re u vezi sa investicijama potrebnim za (i) otvaranje novog rudnika za proizvodnju uglja za elektranu Kosova e Re (isporučuje EKK), (ii) obezbeđivanje adekvatnog vodosnabdevanja (Iber-Lepenci) i (iii) investicije u elektroenergetsku mrežu (KOSTT 6 ). 5 Kompania e Re elktrične enrgije na Kosovu, 100% u vlasništvu Vlade Kosova. 6 Operator sistema, prenosa i tržišta, DOO, 100% u vlasništvu Vlade 16

3. MAKROEKONOMSKI RAZVOJI I GLAVNI RIZICI 2. Potencijalne vladine garancije Sadašnje garancije državne vlade iznose 44 miliona evra za dve kreditne linije u Kosovskom fondu za osiguranje depozita i gradski saobraćaj u Prištini (JP Lokalne uprave). Iz internih procena, Vlada smatra da je malo verovatno da se ove garancije moraju pozivati i da se kreditni rizik smatra preniskom. Garancija vlade zahteva odobrenje ne samo od same vlade, već i od parlamenta (za većinu od 2/3 za odobrenje). Trenutno, Ministarstvo finansija nije primila nijedan drugi zahtev za garanciju. U slučaju da postoji neki takav zahtev, ostaje da se vidi kakva je verovatnoća i obim rizika koji proizilaze iz takvih mogućih garancija. 3. Pod-izvršenja kapitalnih rashoda Porast javnih kapitalnih rashoda za tretiranje strukturalnih prepreka predstavlja stub strategije Vlade da podrži prijateljsko ekonomsko okruženje za ekonomski rast. Poslednjih godina, uprkos poboljšanjima, nedovoljno izvršenje kapitalnih rashoda premašilo je 5% od ukupnih budžetskih iznosa. Za oprezne ciljeve planiranja, okvir 2020-2022 predviđa istorijski nivo pod-izvršenja za kapitalne projekte koji se finansiraju iz redovnog budžeta, dok su za projekte finansirane od zajma, pretpostavke su još konzervativnije. Međutim, pod-izvršenje kapitalnih projekata na pretpostavkama baznog scenarija, posebno za projekte zaduživanja, uzima se u obzir potencijalni rizik za sniženje predviđenih porasta. To je zato što izvršenje kapitalnih projekata finansiranih iz koncesionog duga, nakon potpisivanja finansijskih sporazuma, ostaje još uvek izazov za budžetske organizacije, uglavnom kao rezultat o brzoj odluci za kredit, odnosno bez osiguranja da postoje svi preduslovi,, da je projekat zreo, sa detaljnim studijama i analizama (uključujući analizu tržišta), kako bi se osigurao trenutni početak implementacije projekta nakon ratifikacije kredita i da se kreditna sredstva iskoriste što efikasnije. Drugi faktori koji su vredni pomenuti su nedostatak odgovarajuće harmonizacije procedura nabavki sa procedurama kreditora od početka procesa, nezadovoljavajuće učešće zvaničnika resornog ministarstva tokom procesa pregovaranja kredita, konsolidacija i nestabilnost jedinica za implementaciju projekata, nedostatak kapaciteta za takve projekte, itd. Kao preporuka NKR-a (Nacionalna kancelarija revizije) i na osnovu plana implementacije preporuka koje je odobrena od strane Vlade, počela se izveštavati u vladi o nivou izvršenja projekata zaduživanja, pored izveštavanja i ministra finansija kvartalni pojedinačni izveštaji koje se primaju od strane Budžetske Organizacije i subjekta o izvršenju projekta u skladu sa zahtevima zakonodavstva. 4. Visoka zavisnost prema doznakama Doznake predstavljaju važan izvor eksternog finansiranja na Kosovu 2018. godine, što predstavlja povećanje od 5.4% u odnosu na 2017. godinu. Ovi tokovi su značajno ublažili trgovinski deficit i uglavnom se koriste za potrošnju, čime se 17

3. MAKROEKONOMSKI RAZVOJI I GLAVNI RIZICI ublažavaju negativni efekti siromaštva i visoke nezaposlenosti na Kosovu. Pad/porast ovih tokova prenosi se na niži / veći raspoloživi dohodak, a zatim na nižu / veću potrošnju koja se zatim odražava u BDP-u i manjim / većim budžetskim prihodima. 5. Pritisak za porast potrošnje na transfere Kao što je navedeno u SOR-u 2020-2022, fiskalni prostor unutar granice zakonskog deficita od 2 posto ide do oko 0.0 posto BDP-a (0 miliona eura) u 2020. i 2021. i 0.6 posto BDP-a (50.3 miliona evra) u 2022. godini, pošto se predviđa da će fiskalni deficit prema fiskalnim pravilima iznositi 2.0% u 2020. i 2021. i 1.4% u 2022. Prema ovim projekcijama, jasno je da fiskalni prostor za prilagođavanje novim transfernim inicijativama socijalna je prilično ograničena. Povećani pritisak na korištenje javnog novca kao redistribucija, posebno kada takva redistribucija ne cilja na siromaštvo, već se temelji na drugim kriterijima, predstavlja fiskalni rizik za fiskalnu strategiju usmjerenu na društveno-ekonomski razvoj. 6. Fiskalni rizici od prikupljanja prihoda Prema studiji EU-a iz 2017. godine, vrednost neformalne ekonomije na Kosovu procenjena je na 1,845 miliona evra, što čini oko 31.7% BDP-a. Ovo predstavlja lagani pad u odnosu na prethodnu procenu u 2015. godini kada je neformalna ekonomija iznosila oko 31.7% BDP-a. Trenutno, ne postoji procena veličine poreskog jaza koji proizlazi iz poreske evazije od strane neformalne ekonomije. Projekcije prihoda budžeta za 2019. godinu i naredne dve godine uključuju dodatni iznos od 14 miliona evra godišnje koji se prikuplja kao rezultat napora Poreske uprave za umanjenje poreskog jaza. Međutim, to ne predstavlja nikakav rizik za budžetski balans jer Zakon o budžetu 2019 uključuje odredbu (član 18.) koja u skladu sa tim zahteva uskraćenost potrošnje shodno s okolnostima u slučaju ne prikupljanja ovih 14 miliona evra. Važan fiskalni rizik povezan sa poreskim prihodima je da li se mogu prikupiti poreska naplaćivanja ili ne. Prema godišnjem finansijskom izveštaju za 2018. godinu, fakturisanih neplaćenih računa iznose 632 miliona evra, od čega se 462 odnose na nivo centralne vlade i 170 na nivo lokalne samouprave. Ovih 632 miliona evra fakturisanih neplaćenih računa predstavljaju značajan porast u odnosu na 2016. godinu (516 miliona evra) i 2017. (539 miliona evra). Prosečan godišnji rast za period 2016-2018. Iznosi 10.8%. 7. Neplaćene obaveze Članom 39 Zakona o UJF i propisuje da su neplaćene obaveze plaćanja koja su istekla preko 30 dana. Trenutno nema informacija koje pokazuju koliki je iznos neplaćenih obaveza. Finansijski izveštaj obuhvata aneks neplaćenih obaveza koje obuhvataju finansijske obaveze, fakturisanih plaćanja i neplaćene obaveze, ali ne 18

3. MAKROEKONOMSKI RAZVOJI I GLAVNI RIZICI dodeljuje iznose za ove različite kategorije. Ministarstvo finansija planira da ove različite kategorije podeli u finansijskom izveštaju za 2019. godinu Relevantni rezultati će biti uključeni u SOT 2021-2023. godine. 8. Fiskalni rizici sudskih predmeta Važan pokazatelj fiskalnih rizika u sudskim predmetima je razvoj godišnjih državnih uplata za sudske odluke. Tabela 7 predstavlja isplate sudskim odlukama u poslednjih tri godina, kako na centralnom tako i na lokalnom nivou. Generalno gledano, isplate za sudske odluke ne čine više od 1% ukupnog rashoda budžeta, iako pokazuju niz porasta tokom godina. Većina troškova za sudske slučajeve u 2017. i 2018.godini proizilazi iz nivoa lokalne uprave. Plaćanja za sudske odluke na centralnom nivou uglavnom se pripisuju Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja, Ministarstvu kulture, omladine i sporta i Ministarstvu unutrašnjih poslova. U 2018. godini, isplate po osnovu sudskih odluka iznosile su 0,52% tekućih izdataka budžetskih organizacija na centralnom nivou i oko 2,71% na lokalnom nivou, što zajedno čini 1,05% sveukupnih budžetskih rashoda. Da bi se dobila potpunija slika o fiskalnim rizicima koji proizlaze iz troškova sudskih predmeta, bit će potrebno znati koliko će biti veliki troškovi koji mogu proizaći iz predmeta koji su u toku pred sudom 7. Tabela 6. Isplate na osnovu sudskih odluka (milion Evr) 2016 2017 2018 2018/Ukupan rashod BO-a Centralna Vlada 4.11 5.26 7.59 0.52% Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja 51.79% 46.47% 31.25% 6.28% Ministarstvu kulture, omladine i sporta 2.65% 7.19% 13.61% 3.45% Ministarstvu unutrašnjih poslova 4.17% 16.98% 3.15% 0.21% Lokalna uprava 2.23 6.29 12.67 2.71% Opština Uroševac 7.21% 17.25% 22.86% 9.82% Opština Leposavić 0.00% 3.20% 17.61% 49.29% Opština Mitrovica 6.65% 8.55% 8.31% 5.58% Opština Prizren 4.60% 8.82% 7.74% 2.36% Ukupno (mil Evr) 6.34 11.54 20.26 1.05% Ukupna naplata / ukupan rashod budžeta (%) 0.38% 0.66% 0.97% 7 SOT-a sledeći će uključiti detaljnije informacije o glavnim plaćanjima za sudske odluke i pokušaće kvantifikovati veličinu troškova koji mogu nastati iz predmeta koji su u toku pred sudom. 19

3. MAKROEKONOMSKI RAZVOJI I GLAVNI RIZICI 9. Fiskalni rizici koji proizlaze iz JP-a Vlasništvo nad PJV-a, koje su prvenstveno namenjene za pružanje javnih dobara, izlaže Vladu Kosova velikim rizicima, bilo kroz potrebu da se garantuje nepromenjena isporuka javnih dobara ili kroz izloženost potencijalnim finansijskim obavezama. Trenutno su pod zaduženim kreditima u iznosu od 57 miliona, a zagarantovani krediti uključuju iznos od 44 miliona. U srednjoročnom periodu, rizici koje predstavljaju javna preduzeća odnose se na njihov nedostatak likvidnosti i potrebu za doprinosom dioničara u obrtni kapital (subvencije) uprkos dugoročnom finansiranju putem kredita. 20

4. ANALIZA GLAVNIH RIZIKA VEZANA SA STRUKTUROM DRŽAVNOG DUGA 4. ANALIZA GLAVNIH RIZIKA VEZANA SA STRUKTUROM DRŽAVNOG DUGA Održivo upravljanje državnog duga zahteva pravilnu analizu glavnih tržišnih rizika i drugih pratećih rizika. U okviru tržišnih rizika analizira se (a) U okviru tržišnih rizika analiziraju se (a) rizik od stope deviznog kursa i (b) rizik kamatnih stopa, dok se drugi rizici analiziraju (c) rizik od refinansiranja, (d) rizik pod-zaduženih kredita javnim entitetima (e) rizik potencijalnih obaveza koje izlaze od kreditnih garancija i (e) operativni rizik. U nastavku će biti predstavljena analiza uticaja ovih rizika na zaduženi portfelj na srednjeročnom periodu. 4.1 Rizik normi deviznih razmena Devizni rizik je oblik tržišnog rizika koji nastaje kada se krediti daju u stranim devizama. Nepovoljne promjene u ovoj varijabli mogu rezultirati dodatnim troškovima usluga duga, nižom vrijednošću isplate nego što je prvobitno ugovoreno, ili povećanjem općeg stanja duga. Pošto su svi prihodi Vlade Kosova prihvaćeni u Evrima, svako zaduživanje u drugim valutama stvara izloženost deviznom riziku. Kosovski portfoflio međunarodnog duga trenutno se sastoji od tri valute: Euro, SDR i veoma mali udio u SAR-u. Vlada Republike Kosovo je ugovorila i ratifikovala kredite i u valutama USD, ali povlačenja / isplate iz ovog kredita još nisu počeli. Većina novih projekt/kredita pregovaranih i koji su u procesu pregovaranja su u Evrima. Uzimajući u obzir sledeću strukturu u kojoj je samo 15.41% ukupne zalihe duga je u valuti koja nije u evrima, rizik devizne razmene je nizak i nalazi se u okviru ogranićenja od 30% koju je postavio PDD 2019-2021. Tome doprinosi i činjenica da je Kosovo usvojilo Evro kao lokalnu valutu, kao jednu od visokostojećih valuta. Ovo predstavlja prednost u odnosu na zemlje regiona koje imaju svoje nacionalne valute. 21

4. ANALIZA GLAVNIH RIZIKA VEZANA SA STRUKTUROM DRŽAVNOG DUGA Grafikon 5: Struktura opšteg duga po valutama 15.24% 0.17% 86.76% EUR SDR SAR Pošto neki kreditori imaju sopstvenu politiku finansiranja valute, izbegavanje pozajmica u stranoj valuti je u nekim slučajevima nemoguće. Uzimajući u obzir povoljne uslove kreditiranja, prihvatljivi su i ekonomski povoljni da ih pozajmljuju i od ovi kreditora. 4.2 Rizik kamatnih normi Ova vrsta tržišnog rizika pojavljuje se kada kamatna stopa na kredit nije fiksna, već je subjekat kretanju kamatnih stopa na tržištu. Nepovoljne promjene kamatnih stopa utiču na rast međunarodnih i domaćih usluga duga. U Kosovskom portfoliju duga, udeo duga sa promenljivom kamatnom stopom je relativno mali, 15% od ukupnog portfolija duga, i nalazi se unutar granica od 30% definisanog u PDD za 2019-2021. U strukturi međunarodnog duga, glavna izloženost dolazi od programa finansiranih sa MMF-a. Sastav portfelja duga prema vrsti kamatne stope je kako slijedi: Grafikon 6: Struktura opšteg duga po vrsti kamate 15% 85% Fiksna Variabilna 22

4. ANALIZA GLAVNIH RIZIKA VEZANA SA STRUKTUROM DRŽAVNOG DUGA U narednim godinama, očekuje se da će izloženost programu MMF-a ići prema smanjenju, jer će se zajam iz ovog programa biti vraćen do 2022. Međutim, portfolia duga takođe sadrži nove kredite koji su ugovareni sa promjenlivim stopama, ali koji nisu još isplaćeno. U zavisnosti od stepena implementacije ovih projekata, izloženost riziku kamatnih stopa može se povećati. Kao iu slučaju deviznog rizika, u specifičnim slučajevima, potpuno izbegavanje rizika je nemoguće. Stoga, kontrolisana i upravljujuća izloženost riziku kamatne stope prihvatljiva je u slučaju portfolija državnog duga Republike Kosovo. 4.3 Rizik od refinansiranja U okviru unutrašnjeg duga, rizik od refinansiranja se odnosi na mogućnost da investitor /vlasnik papira od vrednosti ne može zameniti postojeću investiciju novom investicijom u vreme dospeća. Ovo može uticati na povećanje troškova refinansiranja i neispunjenja iznosa za pozajmicu na određenoj aukciji. U portfelju državnog duga na Kosovu, izloženost riziku refinansiranja postepeno je smanjena kao rezultat produženja prosečnog vremena dospeća kroz emitovanje papira od vrednosti sa različitim dospećima. Do kraja 2018. godine, iznos domaćeg duga koji dospeva u toku godine pao je na 36% sa 47% koliko je bio prošle godine. Kao prilično efikasan pokazatelj, profil povrata duga pokazuje stepen koncentracije duga koji se mora refinansirati /otplatiti tokom godina: 350 300 250 200 150 100 50 0 Grafikon 7: Profil povratka ukupnog duga (2018) Međunarodni Dug Unutrašnji Dug 23

4. ANALIZA GLAVNIH RIZIKA VEZANA SA STRUKTUROM DRŽAVNOG DUGA 4.4 Rizik od kontigentnih obaveza koje proizilaze iz kreditnih garancija i podpozajmljenih kredita U portfelju državnog duga, potencijalni izvor ovog rizika predstavljaju garantovani krediti od strane javnog sektora i međunarodni zajmovi podpozajmljeni od Ministarstva finansija kompanijama koje pružaju osnovne javne usluge. Garantovani krediti na kraju 2018. godine iznose 44 miliona evra i čine manje od 1% ukupnog duga. Deo portfelja koji može tražiti bliže praćenje je državna garancija protiv urbanog saobraćaja i podpozajmljenih kredita kompanijama koje nude javno dobro. Analize finansijskih i ekonomskih rizika izazvale su zabrinutost zbog slabog učinka javnih kompanija. Dublje preusmeravanje finansijskih rezultata ovih kompanija može prouzrokovati teret za Vladu u srednjoročnom periodu, kako u subvencioniranju usluga koje pružaju, tako i za preuzimanje finansijskih obaveza prema spoljnim kreditorima. Imajući u vidu mogućnost da se u narednih nekoliko godina iznos garantovanog duga može povećati u zavisnosti od modela finansiranja izgradnje energetskih kapaciteta (Nova kosovska elektrana i ne samo), pristup odobravanju novih državnih garancija će i dalje biti strogo regulisan. Da bi se ograničio uticaj rizika od kontigentnih obaveza i dalje će se sprovoditi niz sledećih mera: (a) praćenje finansijske pozicije korisnika, (b) početna procena mogućnosti materijalizacije postojećih kontigentnih obaveza. U zavisnosti od procene navodnih gubitaka, utvrdiće se i tarife sprovodljivih garancija prema Zakonu o javnom dugu. Kao mera za upravljanje ovim rizicima služi i uključivanje garancija u visini iznosa ukupnog duga u izračunavanju granice duga naspram BDP-u. 4.5 Operativni rizik Operativni rizik povezan je sa načinom organizovanja aktivnosti upravljanja državnim dugom. U funkciji efikasne unutrašnje efikasne kontrole, upravljanje državnim dugom se i dalje vrši u skladu sa važećim zakonskim odredbama. Pravila i procedure za funkcionisanje divizije za upravljanje dugom u Trezoru/MF su izrađena sa jasnim i sistematizovanim odgovornostima za zaposlene. Međutim, operativni rizik koji proizilazi zbog veoma malog broja osoblja unutar DUD-a je i prethodno identifikovan od strane misija Svetske banke i nastavlja da predstavlja poteškoće u radu divizije, čije adresiranje je stalno u procesu. Zakonodavstvo o državnom dugu je u procesu revizije prilikom čega se odrediti mehanizmi koji doprinose minimiziranju operativnog rizika. Jedan od tih mehanizama je formalizacija koordinacije svih aktera uključenih u lanac prouzrokovanja državnog duga. Očekuje se da će ovaj proces biti završen do kraja 2019. godine, uz tehničku podršku stručnjaka Svetske banke. 24

4. ANALIZA GLAVNIH RIZIKA VEZANA SA STRUKTUROM DRŽAVNOG DUGA Izrada sledećih srednjoročnih strateških dokumenata: Analiza održivosti duga, Srednjoročni okvir rashoda i Program državnog duga se vrše u koordinaciji sa makroekonomskim odeljenjem i relevantnim strukturama u okviru Ministarstva finansija. Međutim, u cilju dobrog upravljanja u oblasti državnog duga, značajna je prethodna koordinacija između DUD-a i Odeljenja za međunarodnu finansijsku saradnju u okviru MF-a kako bi se obezbedilo strogo sprovođenje Programa kroz koordinaciju finansiranja sa MFI prema identifikovanim granicama rizika. 25

5. IDENTIFIKACIJA POTREBA ZA FINANSIRANJEM I IZVORI FINANSIRANJA 2019-2022. 5. IDENTIFIKACIJA POTREBA ZA FINANSIRANJEM I IZVORI FINANSIRANJA 2019-2022. U zavisnosti od unutrašnjih i spoljnih tržišnih uslova, Ministarstvo finansija određuje izvore za finansiranje identifikovanih potreba u srednjoročnom periodu na osnovu svoje destinacije. Planirano je da se finansiranje kapitalnih projekata vrši preko međunarodnog duga, odnosno zaduživanja pod koncesijskim uslovima od strane međunarodnih finansijskih institucija, dok će se sredstva za budžetsku podršku obezbediti na domaćem tržištu. U nastavku su prikazani spoljni i unutrašnji izvori finansiranja koji su dopstupni Vladi Republike Kosovo. 5.1 Spoljni izvori finansiranja Vlada Kosova ugovara međunarodni dug od strane multilateralnih i bilateralnih kreditora. Glavni izvori multilateralnog finansiranja su međunarodne finansijske institucije kao što su MAR, MMF, EBRD, EIB u kojima je Kosovo učlanjeno. Krediti MAR-a se ugovaraju pod veoma povoljnim uslovima uz niske fiksne kamatne stope i dugoročnim dospećima u valutama Evro i SDR-a. Krediti iz programa MMF-a ugovoreni su sa kraćim rokom dospeća, sa promenljivim kamatnim stopama i denominirani su u valuti SDR-a. Krediti EBRD-a su ugovoreni sa dužim rokom dospeća od preko 15 godina, imaju promjenjive kamatne stope EURIBOR 6 meseci, njihova prednost je jer su denominirani u EVR valuti. Uslovi kredita EIB-a su skoro slični kreditima EBRD-a, ali njihov prioritet je u mogućnosti da izaberu vrstu fiksne ili varijabilne kamatne stope. Ostali multilateralni kreditori uključuju: Islamsku razvojnu banku (IRB) i Saudijski razvojni fond (SRF). U međuvremenu, bilateralni kreditori uključuju Nemačku banku za obnovu i razvoj (KfW), austrijsku UniCredit Bank, Exim Bank u ime Vlade Mađarske i NATIXIS u ime francuske vlade. Ovi kreditori takođe finansiraju niske fiksne kamatne stope sa dugim rokovima dospeća od 18 do 30 godina, sa uslovljenom vrstom 8 kredita koji se, prema stručnim procenama, ne preporučuje s obzirom na ograničenja koja oni predstavljaju. Neki bilateralni krediti se nude kroz kombinaciju izme]u grantova i kredita. U zavisnosti od usvojenih politika i obaveznih za dužnika, većina kreditora finansira samo određene projekte u određenim sektorima. Procedure za ovu vrstu zaduživanja karakterišu se pregovaranjem i pratećim procedurama koje mogu trajati 3-12 meseci. Pored kamatne stope i drugih tarifa, na međunarodne kredite 8 Tied aid credit Uslovni krediti za pomoć. Razvijena zemlja će obezbediti bilateralni kredit u zemlji u razvoju, ali obavezuje da se novac troši na robu ili usluge proizvedene u zemlji koja nudi kredit. 26

5. IDENTIFIKACIJA POTREBA ZA FINANSIRANJEM I IZVORI FINANSIRANJA 2019-2022. se sprovode i tarife obavezivanja koje se izračunavaju na neisplaćeni iznos, počevši da teku od trenutka potpisivanja. Prednost ovog tipa zaduživanja, za razliku od papira od vrijednosti, je u tome što sredstva iz kredita služe kao infuzija novca iz vana. Očekuje se da će Kosovo nastaviti da uzima kredite iz ovih službenih stranih izvora. Pošto je Kosovo sada kategorizovano kao deo Grupe Svetske banke ('GSB') kao mešovite zemlje MAR, očekuje se da će Kosovo i dalje imati pristup srednjoročnom periodu finansiranja sa povoljnim uslovima u okviru Grupe Svetske banke. Krediti iz MAR su sa najpovoljnijim uslovima za Kosovo, uzimajući u obzir i podršku koju pruža GSB u preliminarnom dizajniranju projekata. Ovome se dodaje i činjenica da u ovim kreditima nije uslovljeno sprovođenje projekata od strane domaćih kompanija koje nude kredit kao što se dešava nekim bilateralnim kreditorima. Ostali kreditori prema kojim su ugovoreni krediti u okviru međunarodnog portfelja i za koje se očekuje da će otpočeti isplate uključuju Međunarodni razvojni fond OPEC-a, EBRD i Evropsku investicionu banku (EIB). Kako bi se izbegli nepodnošljivi nivoi rizika, zaduživanje iz međunarodnih izvora finansiranja će se vršiti prema sledećim prioritetima, ali će se pratiti u skladu sa ograničenjima rizika utvrđenim u ovom PDD-u: - valuta evro, fiksna kamatna stopa - valuta evro, varijabilna kamatna stopa - valuta ne-evro, fiksna kamatna stopa - valuta ne-evro, varijabilna kamatna stopa U nastavku su prikazane sve finansijske institucije (potencijalni kreditori) u kojima Kosovo ima pristup finansiranju, podeljene prema vrsti finansiranja: Finansiranje budžeta Međunarodni monetarni fond (MMF), Svetska Banka Finansiranje projekata: Svetska Banka Međunarodna asocijacija za razvoj (MAR) Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) Evropska investiciona banka (EIB) Nemačka banka za obnovu (KfW) Savezna Republika Austrija Islamska banka za razvoj (IBR) Saudijski razvojni fond (SRF) Fond OPEC-a za razvoj (OFID) 27