MergedFile

Слични документи
Republika e Kosovës Republika Kosova Republic of Kosovo Qeveria Vlada Government Ministria e Financave - Ministarstvo za Finansija - Ministry of Finan

JAVNI DUG 06

Godišnji bilten 2016 o javnom dugovanju

Јун 2017

Фебруар 2018

JAVNI DUG 06

Април 2019

Microsoft PowerPoint - Razvoj i perspektive trzista municipalnih obveznica u Srbiji.ppt [Compatibility Mode]

PowerPoint Presentation

РЕПУБЛИКА СРПСКА ВЛАДА СТРАТЕГИЈА УПРАВЉАЊА ДУГОМ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ЗА ПЕРИОД Децембар, 2015

Naslovna_0:Naslovna _0.qxd.qxd

Новембар 2013

No Slide Title

untitled

Rezime izvještaja guvernera februar-mart U Izvještaju guvernera za februar i mart godine dat je prikaz ključnih aktivnosti Centralne banke

Microsoft PowerPoint - Trziste duznickih hov.ppt [Compatibility Mode]

3 maj-zadnja verzija

MONETARNA KRETANJA 02

Microsoft Word - Pravilnik-fin izvestaji za DPF-2007.doc

IMF Country Focus Autoput sa gustim saobraćajem u Holandiji: Ekonomski rast je ubrzao u cijeloj Europi, pretvarajući kontinent u pokretač globalne trg

НАРОДНАА БАНКАА СРБИЈЕ АНАЛИЗАА ИСПЛАТИВОСТИ ДИНАРС СКЕ И ДЕВИЗНЕ ШТЕДЊЕЕ Београд, јануар године

Microsoft Word - FINALNO Spoljni_i_javni_dug_mart_2010 LEKTORISANO.doc

PowerPoint Presentation

Vlada Republike Kosova Ministarstvo Financija Makroekonomski Pregled Oktobar-Decembar Makroekonomski pregled se objavljuje od strane Ministarstva fina

PREDLOG ZAKON O IZMENAMA ZAKONA O FINANSIRANJU LOKALNE SAMOUPRAVE Član 1. U Zakonu o finansiranju lokalne samouprave ( Službeni glasnik RS, br. 62/06,

6. септембар ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ЗА УТВРЂИВАЊЕ СТОПЕ КОНТРАЦИКЛИЧНОГ ЗАШТИТНОГ СЛОЈА КАПИТАЛА ЗА РЕПУБЛИКУ СРБИЈУ Извршни одбор Народне банке Србије је

Bazel II Stub 3 Objavljivanje

PRILOZI 11

ИЗГРАДЊА ДРУМСКЕ ОБИЛАЗНИЦЕ ОКО ГРАДА ТРЕБИЊА

ПРЕДЛОГ

Број: 01/ /16 Датум: године ИЗВЈЕШТАЈ О ПРИЈЕДЛОЗИМА ИЗНЕСЕНИМ У ТОКУ ЈАВНЕ РАСПРАВЕ О НАЦРТУ БУЏЕТА ОПШТИНЕ ПРЊАВОР ЗА ГОДИН

Microsoft Word - sadrzaj-lat-08

Microsoft Word - Naslovna strana - Prednacrt budzeta RS za 2018 godinu

412 СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ГРАДА ВРШЦА БР. 20/ На основу члана 43. Закона о буџетском систему ( Сл. гласник РС бр. 54/2009, 73/2010, 101/201

Makroekonomija

PRIVREDNA KOMORA VOJVODINE

На основу члана 32. став 1. тачка 2) Закона о локалној самоуправи ( Службени гласник РС, бр. 129/07), члана 77. и 78. Закона о буџетском систему ( Слу

Износ из претходне Износ текуће године Ознака Број Опис године ОП конта Исправка Нето (почетно стање) Бруто вредности (5 6) АКТИВА 1001

Microsoft Word - Pravilnik-fin. izvestaji za DUDPF-2007.doc

TAXNewsletter_mart2019_SRB

Finansijski izveıtaj za fond 2007

ЈАВНО КОМУНАЛНО ПРЕДУЗЕЋЕ ЛИСЈЕ НОВИ САД БРОЈ: /16-12 ДАНА: 24. маjа године НОВИ САД На основу члана 12. став 1. тачка 4. а у вези са чла

Ознака ОП Број конта Опис Износ из претходне године АКТИВА НEФИНАНСИЈСКА ИМОВИНА ( ) (почетно стање) Бруто Износ тек

Na osnovu člana 16. stav 4. Zakona o Vladi Zeničko-dobojskog kantona - Prečišćeni tekst ( Službene novine Zeničko-dobojskog kantona, broj: 7/10), a u

Bez Gold TARIFNIK ZA KREDITE ZA FIZICKA LICA I POLJOPRIVREDNIKE - A4 NEW (2)

Na osnovu člana 5 stav 2 Zakona o budžetu ( Službeni list RCG, br. 40/01, 44/01, 28/04 i 71/05 i Službeni list CG, br. 12/07, 73/08, 53/09, 46/10 i 49

ПРЕДЛОГ

Estonija: rezerve za zdravstvenu zaštitu i dugoročna održivost Karl-Erik Tender Sektor budžeta državet Sadržaj prezentacije Reze

Poslovanje preduzeća u Crnoj Gori u godini

Matični broj: PIB: Naziv korisnika sredstava: Завод за јавно здравље Зрењанин Sedište: Зрењанин ФИНАНСИЈСКИ ПЛАН ЗА ГОДИНУ -

CRNA GORA UPRAVA ZA STATISTIKU S A O P Š T E NJ E Broj: 46 Podgorica 22. mart godine Prilikom korišćenja ovih podataka navesti izvor Kvartalni b

Студија квантитативног утицаја

Z A K O N O KONVERZIJI STAMBENIH KREDITA INDEKSIRANIH U ŠVAJCARSKIM FRANCIMA Predmet uređivanja Član 1. Ovim zakonom uređuju se prava i obaveze banke

UnObr5 Ознака ОП Број конта Опис Износ планираних прихода и примања Укупно (од 6 до 11) Републик е Износ остварених прихода и примања Приходи и примањ

CEKOS IN Ekspert

Microsoft Word - uputstvo_ulaganje_

ИЗВЕШТАЈ О ДИНАРИЗАЦИЈИ ФИНАНСИЈСКОГ СИСТЕМА СРБИЈЕ Март године Београд, јул године

СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број На основу члана 70. став 1. тачка 3. Устава Републике Српске, члана 182. и члана 186.

Републичко такмичење

ОПШТИНА СРЕМСКА МИТРОВИЦА

Microsoft PowerPoint - 22 Rakonjac Antic, Lisov, Rajic.ppt [Compatibility Mode]

ПРЕДЛОГ

JAVNO PRIVATNO PARTNERSTVO/KONCESIJA ODELJENJE ZA STRATEŠKO PLANIRANJE, RAZVOJ I ANALIZE

На основу члана 7. Закона о буџету Републике Србије за годину ( Службени гласник РС, број 142/14) и члана 42. став 1. Закона о Влади ( Службени

дана године ФИНАНСИЈСКИ ПЛАН ЗДРАВСТВЕНE УСТАНОВE ЗА ГОДИНУ АПОТЕКА ВРШАЦ (У хиљадама динара) Износ остварених прихода и примања Број

VÜÇt ZÉÜt cü }xáàéç vtvxà Ç}x IZVJEŠTAJ O OSTVARENIM PRIMICIMA I IZVRŠENIM IZDACIMA BUDŽETA PRIJESTONICE CETINJE ZA PERIOD JANUAR-JUN 2019.GODINE Ceti

Microsoft Word - finansijski administrator_zasnovanost kvalifikacije.doc

ПРИЛОГ 5 СЛОЖЕН ПОСЛОВНИ ПЛАН ЗА МЕРУ 3 1

СЕКТОР ЗА НАДЗОР НАД ОБАВЉАЊЕМ ДЕЛАТНОСТИ ОСИГУРАЊА ОДЕЉЕЊЕ ЗА НАДЗОР НАД ДЕЛАТНОШЋУ ДОБРОВОЉНИХ ПЕНЗИЈСКИХ ФОНДОВА СЕКТОР ДОБРОВОЉНИХ ПЕНЗИЈСКИХ ФОНД

TARIFNIK ZA KREDITE ZA FIZICKA LICA I POLJOPRIVREDNIKE - A4 NEW (2)

sc on ntb and tbt

CEKOS IN Ekspert

РЕПУБЛИЧКИ ФОНД ЗА ЗДРАВСТВЕНО ОСИГУРАЊЕ - БЕОГРАД Јована Мариновића 2 ФИНАНСИЈСКИ ПЛАН ЗА ГОДИНУ ФИЛИЈАЛА: 23 ЛЕСКОВАЦ ЗДРАВСТВЕНА УСТАНОВА: 00

ПОПУЊАВА УПРАВА ЗА ТРЕЗОР - ФИЛИЈАЛА Образац

ПРАВИЛА ПЛАСМАНА ГРАНТ СРЕДСТАВА ЕВРОПСКЕ КОМИСИЈЕ ПО ПРОЈЕКТУ ВОДОВОД И КАНАЛИЗАЦИЈА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ Бања Лука, новембар године

Ekonomija Regiona - Ispitna Pitanja - Seminarski Maturski Diplomski Radovi

ИНTEРНA РEВИЗИJA

Страна 1 Образац 5 Назив корисника буџетских средстава Дом здравља "Краљево" Краљево Седиште: Југ Богданова бр.110, Краљево ПИБ: Матични бро

Microsoft Word - MUS ispitna pitanja 2015.doc

Microsoft Word - Saopštenje za javnost

D12_5 MNE_Dio 04 - Procjena EE Investicija F1

Страна 2 Образац 5 Назив корисника буџетских средстава Дом здравља Нови Београд Седиште: Булевар маршала Толбухина 30 Матични број: ПИБ: 1016

Microsoft Word - Skraceni Pregled kamatnih stopa web _sa korigovanim xs_testni limit.doc

Образац 12

Info listovi korekcija.xlsx

Страна 1 РЕПУБЛИЧКИ ФОНД ЗА ЗДРАВСТВЕНО ОСИГУРАЊЕ - БЕОГРАД Јована Мариновића 2 Матични број: ПИБ: Назив корисника средстава: Дом з

Страна 1 Образац 5 Назив корисника буџетских средстава Гинеколошко-акушерска клиника Народни Фронт Седиште: Београд ПИБ: Матични број: 07035

Страна 1 Образац 5 Meni Назив корисника буџетских средстава Дом здравља "Нови Београд" Седиште: Нови Београд, Гоце Делчева 30 ПИБ: Матични б

Страна 1 РЕПУБЛИЧКИ ФОНД ЗА ЗДРАВСТВЕНО ОСИГУРАЊЕ - БЕОГРАД Јована Мариновића 2 ФИЛИЈАЛА: 20 НИШ ЗДРАВСТВЕНА УСТАНОВА: СП Б СОКО БАЊА ОБРАЗАЦ

Microsoft Word - zadaci_21.doc

Microsoft PowerPoint - Presentation1

Trendovi u kreditnoj aktivnosti

Ознака ОП Конто Опис Претходна година Износ Текућа година Штампа 4001 Н О В Ч А Н И П Р И Л И В И ( ) ТЕКУЋ

Microsoft Word - RI doc

ISSN LIST GRADA BEOGRADA Година LXIII Број јун године Цена 265 динара Скупштина Града Београда је на седници одржаној

Страна 1 Образац 5 Назив корисника буџетских средстава СБПБ "КОВИН" Седиште: КОВИН ПИБ: Матични број: Број подрачуна:

ANALIZA RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA PRIZNAVANJA I PROCJENJIVANJA KRATKOTRAJNE IMOVINE Imovina Kratkotrajna imovina Dugotrajna imovina Imovin

Транскрипт:

Republika e Kosovës Republika Kosova Republic of Kosovo Qeveria Vlada Government Ministria e Financave - Ministarstvo za Finansija - Ministry of Finance Thesari i Kosovës Trezor Kosova - Treasury of Kosova Program Državnog Duga 2020-2022 Priština, April 2019 Adresa: Zgrada Vlade, 10 sprat, Ul. Nëna Terezë, 10 000, Priština - Kosovo Telefon/Faks: +383 38 200 34 026 / +383 38 212 362 www.mf.rks-gov.net

Sadržaj 1. OBJEKTIVI UPRAVLJANJA DRŽAVNIM DOGOM... 5 2. KARAKTERISTIKE PORTOFALA DRŽAVNOG DUGE REPUBLIKE KOSOVO... 7 2.1. Portofolio unutrašnjeg duga (2018)... 10 2.2. Portofolio medžunarodnog duga (2018)... 12 2.3 Usluge opšteg držanvog duga... 13 3. MAKROEKONOMSKI RAZVOJI I GLAVNI RIZICI... 14 3.1. Glavni makroekonomski razvoji tokom 2018. godine... 14 3.2. Glavni faktori rizika... 16 4. ANALIZA GLAVNIH RIZIKA VEZANA SA STRUKTUROM DRŽAVNOG DUGA... 21 4.1 Rizik normi deviznih razmena... 21 4.2 Rizik kamatnih normi... 22 4.3 Rizik od refinansiranja... 23 4.4 Rizik od kontigentnih obaveza koje proizilaze iz kreditnih garancija i podpozajmljenih kredita... 24 4.5 Operativni rizik... 24 5. IDENTIFIKACIJA POTREBA ZA FINANSIRANJEM I IZVORI FINANSIRANJA 2019-2022.... 26 5.1 Spoljni izvori finansiranja... 26 5.2 Unutrašnji izvori finansiranja... 29 6. DUGOROČNA STRATEGIJA DUGA 2020-2022... 31 6.1 Metodologija... 31 6.2 Rezultati i odabir srednjoročne strategije duga... 31 1

Skraćenice MAR KAS KAP SB EBRR EBI IBR MBIR DBP BRK CNY SUD MNPEURO MMF OPECFMR SFR JPY KfW SOT HV NATIXIS PDD SAR SDR UniCredit Međunarodno udruženje za razvoj Kosovska Agencija za Statistike Kosovska Agencija za Privatizaciju Svetska Banka Evropska Banka za Rekonstrukciju i Razvoj Evropska Banka za Investicije Islamska Banka za Razvoj Međunarodna Banka za Izgradnju i Razvoj Domaći Bruto Produkt Budžet Republike Kosova Kineski Juan Sektor za Upravljanje Dugom Međunarodna Norma Ponuđena za EURO Međunarodni Monetarni Fond OPEC Fond za Međunarodni Razvoj Saudijski Fond za Razvoj Japanski Jen Nemačka Banka za Rekonstrukciju i Razvoj Srednjoročni Okvir Troškova Hartije od Vrednosti Vlade Republike Kosova Predstavnik Francuske Republike za Kosovo Program Državnog Duga saudijski Riyal Specijalna Prava za Povlačenje Austrijska Banka UniCredit 2

U skladu za Članom 15, Zakona za Javni Budžet, Br. 03/L-175, Ministarstvo Finansija podnosi Vladi na odobrenje i u Skupštini za informaciju, Program za Državni Dug (PDD). PDD 2020-2022 predstavlja srednjoročnu strategiju upravljanja dugom pružanjem informacija o trenutnom stanju državnog duga, definišući primarne i sekundarne ciljeve Vlade za upravljanje portofolijem duga i upravljanje rizicima vezanim za državni dug. Priprema dokumenta je urađena na osnovu standardnih uputstava koje su izradile međunarodne finansijske institucije i objavljena je na zvaničnoj veb stranici MF. Trenutni portofolio državnog duga Republike Kosovo sastoji se od unutrašnjeg duga, međunarodnog duga i državnih garancija. Kosovo ima relativno nizak nivo državnog duga, od 17.12% Bruto Domaćeg Proizvoda. Rast državnog duga je unutar zakonskih granica iu poređenju sa zemljama regiona i šire, Kosovo stoji je najbolje u ovom izveštaju. Domaći dug Kosova je počeo da se stvara u 2012. godini, sa izdavanjem Hartija od Vrednosti, u početku sa kratkoročnim rokom dospeća da bi nastavio sa postepenim povećanjem ročnosti u godinama koje dolaze. Sredstva iz domaćeg duga služe za finansiranje budžeta (deficita) i nisu namijenjena za neki konkretan projekat. Kroz strategiju emisije iz HV, Ministarstvo finansija je u skladu sa ciljevima smanjenja rizika refinanciranja doprinijelo postepenom proširenju ročnosti portfolija HV izgradnjom jedne stabilnije krivine za vracanje. Trezor preko Sektora za Upravljanje Dugom razvija redovnu komunikaciju sa učesnicima na tržištu HV, u cilju bliskog upoznavanja sa investicionom osnovom, najtačnijim predviđanjem njihovih investicionih aktivnosti i promocijom razvoja sekundarnog tržišta. Do kraja 2019. očekuje se da će domaći dug dostići 815m eura, što predstavlja 11.44% DBP. Međunarodni dug je počeo da se uspostavlja 2009. godine i sastoji se od programa finansiranja MMF-a koji služe za budžetsku podršku i finansiranje od raznih kreditora kao što su Svjetska Banka (SB), Njemačka Banka za Rekonstrukciju i Razvoj (KfV), Evropska banka za Rekonstrukciju i Razvoj (EBRR) i drugi manji kreditori čiji alati služe za finansiranje određenih projekata. Do sada je međunarodni dug bio uglavnom koncesionog karaktera gdje je većina kredita finansirana od strane finansijskih institucija sa mekanim uslovima. Sektori koji su najviše profitirali od međunarodnih ugovora o zajmovima su: putna infrastruktura, vodosnabdijevanje, tretman kanalizacije, obrazovanje, zdravstvo i poljoprivreda. Do kraja 2019. godine očekuje se da će stanje međunarodnog duga dostići oko 559 miliona eura, što predstavlja 7.82% BDP-a. Portfolio državnog duga Kosova takođe sadrži državne garancije u iznosu od 44 miliona evra. Garancije su date od Vlade za važne projekte koje provode javne institucije, čime se olakšava njihov pristup međunarodnim finansijama. U skladu sa 3

makroprudencijalnom politikom održivog razvoja državnog duga, a prema definicijama zakona o javnom dugu, iznos izdatih garancija dodaje se ukupnom iznosu državnog duga u svrhu izračunavanja fiskalnog ograničenja od 40% BDP-a. Pravni okvir - Osnovno zakonodavstvo za upravljanje državnim dugom je Zakon o Javnom Dugu Br. 03 / L-175, usvojen od strane Skupštine Republike Kosovo 29. Decembra 2009godine. Ovim zakonom, Vladi je dozvoljeno da "pozajmi, da obezbedi garancije za zajmove, da plati troškove naplate dugova i da plaća glavnicu i kamatu državnog duga. Zakon delegira Ministru Finansija jedino ovlašćenje za ulazak u državni dug za određene svrhe (član 3 Zakona) i definiše Trezor Kosova koji je odgovoran za upravljanje i upravljanje državnim dugom. Prema Zakonu, ukupan iznos neizmirenog duga ni u kom slučaju ne bi trebalo da prelazi 40% BDP-a, uključujući državne garancije koje bi trebalo tretirati kao državni dug prilikom izračunavanja ovog limita. U cilju povećanja transparentnosti upravljanja i definisanja odgovornosti za upravljanje, Ministarstvo Finansija je takođe izradilo podzakonske akte i srodne procedure. Od 2018godine, zakonodavstvo o državnom dugu je prošlo proces revizije sa međunarodnom pomoći, za koji se očekuje da bude finaliziran 2019 godine. Institucionalni okvir - U Ministarstvu Finansija, Sektor za Upravljanje Dugom (SUD) djeluje u okviru Državnog trezora. U upravljanju dugom, ova sekcija koordinira aktivnosti i predvidjanje sa relevantnim odeljenjima u okviru Ministarstva Finansija (Odeljenje za Makroekonomsku Politiku i Međunarodne finansije, Odeljenje za Makroekonomiju, Odeljenje za Budžet) kao i Centralna Banka Republike Kosovo kao fiskalni agent Vlade. Trezor preko SUD-u je odgovoran za definisanje ciljeva strategije zaduživanja, upravljanje rizicima zaduživanja države, pregovaranje finansijskih uslova za međunarodne zajmove, definisanje plana emisije hartija od vrednosti, i evidentiranje, izveštavanje i uslugama ukupnog duga, u skladu sa zakonodavstvom na snazi. BDP (2020-2022) je organizovan u nekoliko poglavlja i obuhvata: ciljeve upravljanja dugom i pokrivenost programa, karakteristike tekućeg portfolija duga, uključujući procenu implementacije predhodnog PDD, osnovne pretpostavke i ključne makroekonomske rizike odnose se na upravljanje državnim dugom, glavne rizike vezane za upravljanje državnim dugom i vanjske i unutrašnje izvore finansiranja. Posljednji dio programa sadrži strategiju odabranu za postizanje ciljeva u srednjoročnom periodu. 4

OBJEKTIVI UPRAVLJANJA DRŽAVNIM DOGOM 1. OBJEKTIVI UPRAVLJANJA DRŽAVNIM DOGOM G lavni cilj Vlade Kosova za upravljanje državnim dugom je finansiranje budžetskog deficita po najnižim mogućim troškovima, uz prihvatljiviji nivo izloženosti finansijskim rizicima. Podcilj 1: Mjere: Održavanje kontrole nad tempom promjene parametara duga Izraditi godišnji plan zaduživanja koji će osigurati efikasno finansiranje budžetskog deficita, u skladu sa Zakonom o godišnjem budžetu, LMFPP i ograničenjima rizika utvrđenim ovim Programom. Kontinuirano praćenje indikatora duga: odnos duga prema DBP-u, troškovi usluga duga, struktura duga itd. i preduzimanje mera za sprečavanje prekoračenja limita utvrđenih zakonom i sa Programom kao srednjoročna strategija zaduživanja. (Sa ovim mjerama se uključuje, na primer, pregovaranje o stopama i vrstama kamata ili valuti tokom procesa pregovaranja za međunarodne sporazume) Upravljanje parametrima rizika postavljanjem limita za izlaganje tri glavnih rizika: devizni rizik, rizik kamatne stope i rizik refinansiranja. Ova ograničenja su prikazana u sledećoj tabeli: Tabela 1: Granice rizika za period 2020-2022 Rirzik 1. Valutni rizik 2. Rizik kamatnih noirmi 3. Rrezik refinanciranja Granice (ograničenja) Udeo zaliha opšteg duga dominiran u stranoj valuti ne može biti veći od 30%. Procenat zaliha od ukupnog ukupnog duga sa promenljivom kamatnom stopom ne može biti više od 30%. 3.1. Unutrasnji dug koji dospijeva u toku godine ne smije biti veći od 50% od zaliha domaćeg duga. 3.2. Prosečan rok dospeća unutrasnjeg duga treba da bude duži od 1 godine 5

OBJEKTIVI UPRAVLJANJA DRŽAVNIM DOGOM Podcilj 2: Mjere: Dalje unapređenje razvoja tržišta državnih hartija od vrednosti Provesti predvidljivu i uravnoteženu politiku zaduživanja, primjenom analitičkog pristupa u odabiranju novih dužničkih instrumenata. Primjena potrebnih zakonskih i infrastrukturnih promjena / uređivanja za poticanje razvoja sekundarnog tržišta državnih Hartija od Vrijednosti. Pripreme za iniciranje postupaka za ocjenjivanje i kreditno državno rankiranje, prema pristupu međunarodnim tržištima Hartija od Vrijednosti. Pokrivenost analiza PDD i utvrđivanju osnovne valute Analize u ovom dokumentu pokrivaju period 2019-2022 i zasnivaju se na tekućim podacima o portfelju duga za 2018 godinu. Obim analize PDD-a pokriva državni dug ograničavanjem definicije u Zakonu o Javnom Dugu, gdje se državni dug definiše kao "dug u ime Institucija Centralne Vlade koje je Republika Kosovo dužna da plati, ali nec e uključivati nikakve obaveze drugih vladinih entiteta, uključujuc i, ali ne ograničavajuc i se na Opštine, javna preduzec a ili Centralnu Banku Kosova". Osnovna valuta analize u ovom dokumentu je euro. Sve vrijednosti navedene u ovom dokumentu prikazane su u milionima eura, osim ako nije drugačije navedeno. 6

2. KARAKTERISTIKE PORTOFALA DRŽAVNOG DUGE REPUBLIKE KOSOVO 2. KARAKTERISTIKE PORTOFALA DRŽAVNOG DUGE REPUBLIKE KOSOVO Ukupan državni dug na kraju 2018. godine iznosio je 1,093.05 miliona eura, od čega: - 676.62 miliona eura je domaći dug i - 416.43 miliona eura je bio međunarodni dug. Garancije su u ukupnom iznosu od 44.00 miliona eura. Indikator Duga / BDP po vrsti duga prikazan je u sljedećoj tabeli: Tabela 2: Struktura opšteg duga (neto) 2013 2014 2015 2016 2017 2018 Međunarodni dug 323.76 326.35 371.17 373.77 422.15 416.43 Domaći dug 152.51 256.52 377.78 478.97 574.27 676.62 Opšti dug 476.27 582.87 748.95 852.74 996.42 1,093.05 Državne Garancije 0.00 10.00 10.00 20.00 44.00 44.00 Dug u % DBP-a 8.94% 10.65% 13.07% 14.38% 16.22% 17.12% DBP 5,326.62 5,567.49 5,807.01 6,070.11 6,413.86 6,641.60 Zapis: Vrednosti DBP-a za 2014-2017 uzete su od stranica interneta Statistićke Agencije Kosova, za 2018 godinu, uzete su u Zakonu Budžeta 2018 Grafikon 1: Trend Opšteg Duga kao i Dug u % e DPB 1200 1000 800 600 400 200 0 8.94% 10.65% 13.07% 14.38% 16.22% 2013 2014 2015 2016 2017 2018 Sveukupan Dug Sveukupan Dug (% e BDP-a) 17.12% 18.00% 16.00% 14.00% 12.00% 10.00% 8.00% 6.00% 4.00% 2.00% 0.00% 7

2. KARAKTERISTIKE PORTOFALA DRŽAVNOG DUGE REPUBLIKE KOSOVO Procjena implementacije preliminarnog PDD-a (2019-2021) - U svrhu procjene implementacije prethodnog programa (PDD 2019-2021), glavni pokazatelji rizika na kraju 2017 godine prikazani su u tabelarnom obliku u odnosu na trenutne podatke o portfoliju duga do kraja 2018 godine. Tabela je praćena objašnjenjima o razvoju ovih indikatora i nivou ostvarenja ciljeva postavljenih u Programu. Tabela 3: Poređenje Indikatora Duga za 2017 i 2018 godinu 2017 2018 Međunar odni dug Unutra šnji dug Ukupno Međuna rodni dug Unutra šnji dug Ukupno Iznos u (mil EUR) 421.2 574.2 996.4 416.4 676.6 1,093.0 Dug kao % e DBP 6.7 9.2 16.6 6.2 10.1 17.1 Trošak duga Rrizik refinanciranja Rrizik kamatnih normi Rrezik normi za valutne razmene Isplata kamata kao % DBP Ponderisana prosečna kamatna stopa (%) Prosećno vreme dospijeća - PVD (god.) Dug koji dospijeva u 1 god (% ukupnog) Dug koji dospijeva u 1 god (% e DBP) Prosećno vreme refiksiranaj - PVR (god) Dug koji se re-fiksira 1 god.t (% ukupno) Dug sa fikson normom (% ukupno) Dug u stranoj valuti (% ukupan dug) Dug u EURO/(% e Ukupan dug) 0.2 0.1 0.3 0.2 0.1 0.3 3.0 1.0 1.8 3.2 1.4 2.1 5.8 1.8 3.5 5.2 2.3 3.4 13.7 46.9 32.9 11.5 36 26.7 0.8 4.3 4.7 0.7 3.6 4.3 4.9 1.8 3.1 4.7 2.3 3.2 42.3 46.9 45.0 42.8 36.0 38.6 61.9 100.0 83.9 61.5 100.0 85.4 33 na 14 35 na 13 67 100 86 65 100 87 U 2018 godini, učešće ukupnog duga u BDP-u blago je poraslo u odnosu na prošlu godinu, dostigavši 17.12% BDP-a, u okviru ograničenja od 40% utvrđenog Zakonom o javnom dugu. Ovaj rast je uglavnom doprinio porastu emisije domaćeg duga. Trošak usluga duga kao procenat BDP-a nije se promijenio od prethodne godine. Prosecna kamatna stopa je u proseku bila neznatno povećana u unutrašnjem dugu i blagom povećanju međunarodnog duga, što odražava ukupno povećanje od 0.3% u odnosu na prethodnu godinu. Indikatori Rizika Refinansiranja su pokazali pozitivne razvoje. Procenat domaćeg duga koji će se refinansirati u toku godine smanjio se na 36% tekućeg portfolija duga, što je za oko 10% manje nego prošle godine, ostajući u granicama utvrđenim 8

2. KARAKTERISTIKE PORTOFALA DRŽAVNOG DUGE REPUBLIKE KOSOVO u BDP-u za 2019-2021. Ovo je u velikoj mjeri doprinijelo dugoročnom planu izdavanja uključujući novi instrument s rokom dospijeća od 10 godina. Prosjećno Vreme Dosppijeća (PVD) unutrasnjeg duga je takođe imalo povećanje i jeste u skladu BDP-om 2019-2021, gdje je utvrđeno da ovaj pokazatelj treba biti veći od jedne godine. Kao što je predviđeno, PVD je krajem 2018 godine dostigao 2.3 godine. Do kraja 2019 godine, očekuje se da će ovaj indikator ostati približno isti kao i planiranje održavanja trenutne strukture duga. Indikatori rizika kamatnih stopa su imali pozitivne promjene. Stopa duga koji će se re-fiksirati u toku godine je smanjen kao rezultat smanjenja iznosa duga za refinansiranje u toku godine. Dio duga sa varijabilnom kamatnom stopom i dalje je u granicama utvrđenim Programom Državnog Duga. Kao opšti cilj upravljanja dugom je da se spoljni dug ugovara sa fiksnim kamatnim stopama, ali pošto je Kosovo MAR-Mešovita 1 zemlja, izlaganje budućim stopama na međunarodnom tržištu je neizbežno. Indikatori valutnog rizika također su pokazali pozitivne promjene. U skladu sa ciljem razvoja domaćeg tržišta, domaći dug je povećan u odnosu na međunarodni dug. Denominirani dug u eurima takođe je povećan za 3% više nego prošle godine. Shodno tome, denominirani dug u stranoj valuti je u granicama Programa. Na osnovu gore navedenih procena, vidimo da su ciljevi postavljeni u programu PDD 2019-2021 uspješno ispunjeni i da je upravljanje dugom u potpunosti u skladu sa zakonskim zahtjevima i unutar granica / parametara rizika. 1 Zemlje koje se smatraju IDA-om su podložne mekim kreditima sa niskim kamatnim stopama i dugoročnim rokovima dospeća, ali i nekoncesionalnim kreditiranjem na osnovu tržišnog učinka. 9

2. KARAKTERISTIKE PORTOFALA DRŽAVNOG DUGE REPUBLIKE KOSOVO 2.1. Portofolio unutrašnjeg duga (2018) Od osnivanja tržišta Hartija od Vrijednosti u 2012 godini, Ministarstvo Finansija radi na razvoju stabilnog, diversifikovanog i transparentnog tržišta u smislu poslovanja. U tom cilju, upravlja se sistemom elektronske aukcije, kojim upravlja CBK kao fiskalni agent MF u okviru tržišta. Pravo na pristup i nadmetanje u ovom sistemu je ograničeno na PrimarnI Akteri i Primarni Učesnici, kao i na Trezor Kosova za odobravanje rezultata. Ostali učesnici, kao što su: javni subjekti, pojedinci, privatna preduzeća i osiguravajuća društva, ulažu u vrijednosne papire preko Primarnih Aktera. Status Primarni Aktera ima 8 komercijalnih banaka koje su licencirane od strane CBK-a, dok status primarnog učesnika ima Kosovski Pensioni Trust. Strukturaunutrašnjeg duga po investitorima na kraju 2018 godine bila je sledeća: Grafikon 2: Struktura unutrašnjeg duga prema investitorima 1% 31% 3% 38% 27% Komersijalne Banke Javne Institucije Penzijski Fondovi Kompanije Osiguranja Ostali Tekući portfolio unutrašnjeg duga uključuje Trezorske Zapise/BONO sa rokom dospijeća od 6 do 12 mjeseci i Državne Obveznice sa rokom dospijeća od 2 do 10 godina. Instrument sa rokom dospeća od 10 godina je prvi put izdat u Julu 2018 godine. 10

2. KARAKTERISTIKE PORTOFALA DRŽAVNOG DUGE REPUBLIKE KOSOVO Tabela 4: Protok ulaganja u hartije od vrijednosti po instrumentima Instrumenti 2013 2014 2015 2016 2017 2018 3 meseci 15.20 9.75 10.00 10.00 0.00 0.00 6 meseci 84.00 57.67 48.60 30.00 24.95 25.00 12 meseci 55.00 140.10 150.00 160.00 135.00 109.57 2 godine 0.00 52.00 126.95 159.95 175.00 154.85 3 godine 0.00 0.00 30.00 70.00 110.00 117.00 5 godine 0.00 0.00 15.00 50.00 110.00 223.40 7 godine 0.00 0.00 0.00 0.00 20.00 40.00 10 godine 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 10.00 Ukupno 154.20 259.52 380.55 479.95 574.95 679.82 Potražnja na domaćem tržištu tokom 2018 godine bila je stabilna. U skoro svim aukcijskim ponudama, ponuda je čak i premašila iznos objavljen od strane Trezora Kosova za aukciju. Bankarski sektor nastavlja da održava zadovoljavajuću poziciju likvidnosti 2. Vredi istaći da izražena likvidnost u bankarskom sektoru ne znači nužno i mogućnost povećanja investicija u LV od strane primarnih učesnika, zbog ograničenja koje organizacije roditelja imenuju za komercijalne banke sa međunarodnim kapitalom koji posluje na Kosovu. Međutim, likvidnost bankarskog sektora imala je pozitivan efekat na održavanje kamatnih stopa na zadovoljavajućem nivou. Prosječna kamatna stopa na portfolio domaćeg duga povećala se na 2.09% sa 1.88% na kraju 2017 godine. 6.00% Grafikon 3: Prosečne norme interesa / kamate 5.00% 4.00% 3.00% 2.00% 1.00% 0.00% Bono Trezora 3 meseca Bono Trezora 6 meseca Bono Trezora 12 meseca Obveznice Vlade 2 god. Obveznice Vlade 3 god. Obveznice Vlade 5 god. Obveznice Vlade 7 god. Obveznice Vlade 10 god. 2014 2015 2016 2017 2018 2 Izvor: Izveštaj o Finansijkoj Stabilnosti, CBK 2018 11

2. KARAKTERISTIKE PORTOFALA DRŽAVNOG DUGE REPUBLIKE KOSOVO 2.2. Portofolio medžunarodnog duga (2018) Do kraja 2018 godine, međunarodni dug iznosio je 416.43 miliona Eura, što predstavlja oko 38% ukupnog državnog duga, ili 6.2% BDP-a. Najveći deo ili oko 74% međunarodnog portfolija duga je izloženost prema NBIR-u i MMF-u. Grafikon 4: Struktura medžunarodnog duga prema kredotorima i tipa kredita 1% 12% 2% 0% 35% 13% 38% 12% 87% MBOR MAR MMF ISDB/SFD KFW UniCredit EBRR Multilateral Bilateralni Sredstva pozajmljena od strane MMF-a su u valuti SDR 3. Do kraja 2018 godine izloženost ovom programu iznosila je oko 160 miliona eura ili 38.4% međunarodnog duga. Očekuje se da će se zajam u potpunosti vratiti u 2022 godini, sa više od 69% iznosa kredita koji se vraća 2020 do 2021 godine, Stoga s aciljem da se smanji teret za isplatu u 2020-2021 godinni, može se razmatrati mogućnost da se refinansira ili da se delimično ili potpuno restrukturira na osnovu planiranja budžeta. Drugi najveći kreditor na Kosovu je MBIR koji čini 35.3% međunarodnog duga, dok MAR i KFW imaju jednak procenat od po 12%. 3 SDR je 'košara' valuta koja se sastoji od valuta: EUR, USD, GBP, CNI i JPI. Vrednost SDR se određuje na osnovu proseka koji se izvlači iz gore navedenih valuta. S obzirom na prirodu SDR-a i način određivanja njegove vrijednosti, ova valuta se smatra prilično stabilnom. 12

2. KARAKTERISTIKE PORTOFALA DRŽAVNOG DUGE REPUBLIKE KOSOVO 2.3 Usluge opšteg držanvog duga Sa zakonom o javnom dugu je definisao prioritet plaćanja javnog duga bilo kojoj drugoj državnoj obavezi. "... tvrdnje koje se tiču isplate glavnice i kamate državnog duga c e predstavljati prvu tvrdnju protiv opšteg računa Ministarstva... i nec e sada ili kasnije zavisiti od bilo kojeg drugog zahteva." Republika Kosovo neprekidno vrši usluge duga na vreme i efikasno tretira zahteve za isplatu, na osnovu finansijskih sporazuma koji su na snazi. Sve uplate se obrađuju od strane Budžeta Republike Kosova od strane Sektora Trezora. Sledeća tabela prikazuje usluge državnog duga tokom godina podeljenih na glavnicu i kamatu: Tabela 5: Usluga opšteg duga 2013 2014 2015 2016 2017 2018 Usluge duga 25.47 34.88 44.88 85.20 77.31 41.02 Vraćanje glavnice 13.99 22.05 28.87 65.99 58.63 22.02 Skontirani iznos i Kamata LV 11.35 12.46 15.63 18.70 18.68 19.00 Usluge duga/ukupan prihod (%) 1.78 2.41 2.65 4.82 4.04 2.04 13

3. MAKROEKONOMSKI RAZVOJI I GLAVNI RIZICI 3. MAKROEKONOMSKI RAZVOJI I GLAVNI RIZICI 3.1. Glavni makroekonomski razvoji tokom 2018. godine Realni ekonomski rast - Prema preliminarnim podacima Agencije za statistiku Kosova (ASK), realni (Bruto Domaći Proizvod) BDP tokom 2018. godine povećan je za 3.9% u odnosu na prethodnu godinu. Na osnovu dosadašnje istorije, godišnje procene ekonomskog rasta su obično veće od kvartalne. Prema tome, sudeći po pozadini pregleda ekonomskog rasta ASK i performansi potrošačkog finansiranja i investicionih resursa, očekuje se da će konačna procena rasta za 2018. godinu biti veća. Ekonomski pokazatelji pokazuju da je 2018. godina bila godina kontinuiranog ekonomskog oporavka kao rezultat poboljšanih uslova kreditiranja, povećanja prihoda iz inostranstva (doznake i kompenzacije radnika) i ubrzane dinamike realizacije (privatnih i javnih) investicija. U međuvremenu, trgovinski bilans tokom 2018. godine pogoršan je za oko 15.5% u odnosu na prethodnu godinu, uglavnom kao rezultat nedostatka metala, neizvesnosti u spoljnom ekonomskom okruženju i povećanog uvoza usluga. Očekuje se da će realni rast BDP-a u 2019. godini biti 4.7%. Ovo ubrzanje ekonomskog rasta odražava najoptimističnija očekivanja u pogledu rasta izvoza i investicija, dok se očekuje da će rast potrošnje dati glavni doprinos rastu. Inflacija - Prema ASK, uprkos prosečnoj inflaciji tokom 2018. godine od 1.1% u potrošačkim cenama i 2.7% u uvoznim cenama tokom 2018. godine i povećanje investicionih i izvoznih troškova 2018. godine učinjeno je zaključkom u porastu od 1,0% na nivou deflatora BDP-a. Ukupni budžetski prihodi - očekuje se rast od oko 11% sa 1,757 miliona evra u 2018. godini na 1,949 miliona evra u 2019. godini. Predviđa se da će prihodi do 2022. godine dostići 2,276 miliona evra. Očekuje se da će učešće direktnih poreza u odnosu na ukupnu naplatu poreza do 2022. godine ostati na istom nivou kao i 2018. godine, oko 15% u 2022. godini. Očekuje se da će PDV i akcize biti glavni doprinosi vrednosti, održavajući udeo od preko 70% od ukupno prikupljenih prihoda. Rashodi - za period 2020-2022 predviđa se rast u kontinuitetu na postepen način, dostižući 2,603 miliona u 2022. godini, što je porast od oko 3% u proseku u srednjem roku, gde se očekuje da će kapitalni rashodi porasti u proseku za 2.4%, dok će sadašnji 3.5%. Fiskalni deficit - kako je predviđeno u fiskalnom okviru, planirano je da se finansira iz domaćeg zaduživanja, spoljnog zaduživanja i jednokratnih prihoda, uključujući 14

3. MAKROEKONOMSKI RAZVOJI I GLAVNI RIZICI besplatne prihode od likvidacije društvenih preduzeća. Spoljni dug je planiran za potrebe finansiranja projekata koji su već uključeni u postojeći okvir budžeta i projekte za zajmove za organizacije za koje vlada deluje kao garant. Očekuje se da će bankarski bilans biti u proseku iznad 4.5% nominalnog BDP-a, u skladu sa kriterijumima ZUORJF 4 za korišćenje sredstava KAP. Deficit se takođe održava na nivoima utvrđenim fiskalnim pravilom, ispod 2% BDP-a. Potreba za državnim finansiranjem učinjena je na osnovu redovnog planiranja za domaći i spoljni dug, zadržavajući ga na opravdanim nivoima. Što se tiče javnog duga za period koji je pokriven SOT-om i PDD-om, uzeto je kreditno financiranje za određene projekte (potpisane, ali ne i pretplaćene, kao i one za koje se očekuje da će biti potpisane). Štaviše, scenarij ekonomskih i fiskalnih projekcija uzima u obzir i izdavanje hartija od vrednosti, za finansiranje deficita. Uzimajući u obzir i povraćaj u srednjeročnom periodu, očekuje se postepeni porast rezerve javnog duga, ali će ukupan odnos duga prema BDP-u ostati na prihvatljivom nivou i održiv. Međutim, u projekcijama ovog Okvira nije uzeta u obzir mogućnost da Vlada izda državnu garanciju za Kosova e Re. U slučaju da u budućnosti Vlada izdaje takvu garanciju, nivo javnog duga će dostići prilično visoke nivoe, a potencijalno će se postići i najviši nivo dozvoljen Zakonom o javnom dugu. Prema Zakonu o javnom dugu, državne garancije se smatraju državnim dugom. Shodno tome, potencijalno izdavanje državnih garancija za gore navedeni projekat, povećalo bi javni dug zemlje, a time bi se smanjili ili potpuno zabranili krediti za druge projekte, uzimajući u obzir pokazatelje stabilnosti javnog duga. Deficit tekućeg računa procenjen je za 8.1% BDP-a za 2018. godinu, dok će se u 2019. godini deficit pogoršati kao rezultat visokog rasta kapitalnih investicija. Očekuje se da će se ovaj pokazatelj kretati oko nivoa od 9.5%, prosečno tokom predviđenog perioda 2020-2022. godine. Trgovinski deficit za 2018. godinu procjenjuje se na oko 29.3% BDP-a i očekuje se da će biti oko 31% u srednjoročnom periodu. Trgovinski deficit i dalje predstavlja izazov za kosovsku ekonomiju. Međutim, očekuje se da će izvoz usluga protiv-težiti značajno uvoz usluga, uglavnom zbog očekivanja porasta putovanja i diversifikacije izvoza usluga u pravcu izvoza IT i centralnim uslugama za podršku. Međutim, očekuje se da će promene poreske politike u cilju stimulisanja domaće proizvodnje i porast izvoza, zameniti uvoz smanjenjem negativnog trgovinskog deficita. 'Klauzula o investiranju' kao i sredstva likvidacije KAP-a očekuje se da će pokazati prve rezultate u prvoj polovini 2019. godine, s obzirom na to da projekti započeti u prethodnoj godini nisu počeli na vreme, te su kao takvi odloženi za 2019. godinu. 4 Zakon o upravljanju javnim finansijama i odgovornosti 15

3. MAKROEKONOMSKI RAZVOJI I GLAVNI RIZICI Iako se očekuje da će najveći efekat nastati u srednje-ročnom periodu, posebno u 2020. godini. Projekti u klauzuli mogu biti povećanog ili sporijeg intenziteta, u zavisnosti od faze procedura pokretanja projekta. Pored sredstava predviđenih projektima klauzule (približno 197 miliona evra godišnje za period 2020-2022), najmanji uticaj u srednjoročnom periodu će biti na korišćenje slobodnih likvidacionih sredstava u KAP, koji prelaze u državni budžet i isključivo su posvećeni kapitalnim projektima, u skladu sa zakonskim kriterijumima za njihovo korišćenje. Bankarski sektor - nastavlja obeležavanje ubrzanog porasta u davanju kredita. Ukupni krediti su u decembru 2018. dostigli blizu 2.76 milijardi evra (2,755 miliona evra), što predstavlja povećanje od 10.9% u odnosu na isti period prethodne godine. U narednih nekoliko godina očekuje se da će biti dalje olakšice zaduživanja, i time se očekuje porast kreditne potražnje. Depoziti - Glavno finansiranje bankarske aktivnosti i nastavlja da se vrši preko depozita. Ukupni depoziti u decembru 2018. godine iznosili su 3.4 milijarde evra (3,392 miliona evra), čime je zabeležen godišnji porast od 9.1%, što je više od stope; istovremeno sa rastom u istom periodu prošle godine. Kao i prošle godine, rast poslovnih depozita u nastavku je dominantan u odnosu na rast pojedinačnih depozita za 14.3% i 7.1%, respektivno. 3.2. Glavni faktori rizika Glavni faktori rizika koje treba uzeti u obzir za srednjoročni period navedeni su u nastavku: 1. Rizici energetskog sektora Vlada namerava da sprovede projekat elektrane Kosova e Re sa kapacitetom od 500 MW. Komercijalni ugovori za projekat elektrane Kosova e Re uključuju obaveze za uspešno okončanje investicija od preko 1 milijarde evra. Prema ovim ugovorima, Nova elektrana Kosova e RE 5, koji je javni kupac električne energije na veliko, garantovaće kupovinu (prijem) sve energije proizvedene u elektrani Kosova e Re, u narednih 20 godina, dakle, dužina ovog perioda predstavlja nepredvidivi potencijalni rizik. Štaviše, postoji rizik za projekat elektrane Kosova e Re u vezi sa investicijama potrebnim za (i) otvaranje novog rudnika za proizvodnju uglja za elektranu Kosova e Re (isporučuje EKK), (ii) obezbeđivanje adekvatnog vodosnabdevanja (Iber-Lepenci) i (iii) investicije u elektroenergetsku mrežu (KOSTT 6 ). 5 Kompania e Re elktrične enrgije na Kosovu, 100% u vlasništvu Vlade Kosova. 6 Operator sistema, prenosa i tržišta, DOO, 100% u vlasništvu Vlade 16

3. MAKROEKONOMSKI RAZVOJI I GLAVNI RIZICI 2. Potencijalne vladine garancije Sadašnje garancije državne vlade iznose 44 miliona evra za dve kreditne linije u Kosovskom fondu za osiguranje depozita i gradski saobraćaj u Prištini (JP Lokalne uprave). Iz internih procena, Vlada smatra da je malo verovatno da se ove garancije moraju pozivati i da se kreditni rizik smatra preniskom. Garancija vlade zahteva odobrenje ne samo od same vlade, već i od parlamenta (za većinu od 2/3 za odobrenje). Trenutno, Ministarstvo finansija nije primila nijedan drugi zahtev za garanciju. U slučaju da postoji neki takav zahtev, ostaje da se vidi kakva je verovatnoća i obim rizika koji proizilaze iz takvih mogućih garancija. 3. Pod-izvršenja kapitalnih rashoda Porast javnih kapitalnih rashoda za tretiranje strukturalnih prepreka predstavlja stub strategije Vlade da podrži prijateljsko ekonomsko okruženje za ekonomski rast. Poslednjih godina, uprkos poboljšanjima, nedovoljno izvršenje kapitalnih rashoda premašilo je 5% od ukupnih budžetskih iznosa. Za oprezne ciljeve planiranja, okvir 2020-2022 predviđa istorijski nivo pod-izvršenja za kapitalne projekte koji se finansiraju iz redovnog budžeta, dok su za projekte finansirane od zajma, pretpostavke su još konzervativnije. Međutim, pod-izvršenje kapitalnih projekata na pretpostavkama baznog scenarija, posebno za projekte zaduživanja, uzima se u obzir potencijalni rizik za sniženje predviđenih porasta. To je zato što izvršenje kapitalnih projekata finansiranih iz koncesionog duga, nakon potpisivanja finansijskih sporazuma, ostaje još uvek izazov za budžetske organizacije, uglavnom kao rezultat o brzoj odluci za kredit, odnosno bez osiguranja da postoje svi preduslovi,, da je projekat zreo, sa detaljnim studijama i analizama (uključujući analizu tržišta), kako bi se osigurao trenutni početak implementacije projekta nakon ratifikacije kredita i da se kreditna sredstva iskoriste što efikasnije. Drugi faktori koji su vredni pomenuti su nedostatak odgovarajuće harmonizacije procedura nabavki sa procedurama kreditora od početka procesa, nezadovoljavajuće učešće zvaničnika resornog ministarstva tokom procesa pregovaranja kredita, konsolidacija i nestabilnost jedinica za implementaciju projekata, nedostatak kapaciteta za takve projekte, itd. Kao preporuka NKR-a (Nacionalna kancelarija revizije) i na osnovu plana implementacije preporuka koje je odobrena od strane Vlade, počela se izveštavati u vladi o nivou izvršenja projekata zaduživanja, pored izveštavanja i ministra finansija kvartalni pojedinačni izveštaji koje se primaju od strane Budžetske Organizacije i subjekta o izvršenju projekta u skladu sa zahtevima zakonodavstva. 4. Visoka zavisnost prema doznakama Doznake predstavljaju važan izvor eksternog finansiranja na Kosovu 2018. godine, što predstavlja povećanje od 5.4% u odnosu na 2017. godinu. Ovi tokovi su značajno ublažili trgovinski deficit i uglavnom se koriste za potrošnju, čime se 17

3. MAKROEKONOMSKI RAZVOJI I GLAVNI RIZICI ublažavaju negativni efekti siromaštva i visoke nezaposlenosti na Kosovu. Pad/porast ovih tokova prenosi se na niži / veći raspoloživi dohodak, a zatim na nižu / veću potrošnju koja se zatim odražava u BDP-u i manjim / većim budžetskim prihodima. 5. Pritisak za porast potrošnje na transfere Kao što je navedeno u SOR-u 2020-2022, fiskalni prostor unutar granice zakonskog deficita od 2 posto ide do oko 0.0 posto BDP-a (0 miliona eura) u 2020. i 2021. i 0.6 posto BDP-a (50.3 miliona evra) u 2022. godini, pošto se predviđa da će fiskalni deficit prema fiskalnim pravilima iznositi 2.0% u 2020. i 2021. i 1.4% u 2022. Prema ovim projekcijama, jasno je da fiskalni prostor za prilagođavanje novim transfernim inicijativama socijalna je prilično ograničena. Povećani pritisak na korištenje javnog novca kao redistribucija, posebno kada takva redistribucija ne cilja na siromaštvo, već se temelji na drugim kriterijima, predstavlja fiskalni rizik za fiskalnu strategiju usmjerenu na društveno-ekonomski razvoj. 6. Fiskalni rizici od prikupljanja prihoda Prema studiji EU-a iz 2017. godine, vrednost neformalne ekonomije na Kosovu procenjena je na 1,845 miliona evra, što čini oko 31.7% BDP-a. Ovo predstavlja lagani pad u odnosu na prethodnu procenu u 2015. godini kada je neformalna ekonomija iznosila oko 31.7% BDP-a. Trenutno, ne postoji procena veličine poreskog jaza koji proizlazi iz poreske evazije od strane neformalne ekonomije. Projekcije prihoda budžeta za 2019. godinu i naredne dve godine uključuju dodatni iznos od 14 miliona evra godišnje koji se prikuplja kao rezultat napora Poreske uprave za umanjenje poreskog jaza. Međutim, to ne predstavlja nikakav rizik za budžetski balans jer Zakon o budžetu 2019 uključuje odredbu (član 18.) koja u skladu sa tim zahteva uskraćenost potrošnje shodno s okolnostima u slučaju ne prikupljanja ovih 14 miliona evra. Važan fiskalni rizik povezan sa poreskim prihodima je da li se mogu prikupiti poreska naplaćivanja ili ne. Prema godišnjem finansijskom izveštaju za 2018. godinu, fakturisanih neplaćenih računa iznose 632 miliona evra, od čega se 462 odnose na nivo centralne vlade i 170 na nivo lokalne samouprave. Ovih 632 miliona evra fakturisanih neplaćenih računa predstavljaju značajan porast u odnosu na 2016. godinu (516 miliona evra) i 2017. (539 miliona evra). Prosečan godišnji rast za period 2016-2018. Iznosi 10.8%. 7. Neplaćene obaveze Članom 39 Zakona o UJF i propisuje da su neplaćene obaveze plaćanja koja su istekla preko 30 dana. Trenutno nema informacija koje pokazuju koliki je iznos neplaćenih obaveza. Finansijski izveštaj obuhvata aneks neplaćenih obaveza koje obuhvataju finansijske obaveze, fakturisanih plaćanja i neplaćene obaveze, ali ne 18

3. MAKROEKONOMSKI RAZVOJI I GLAVNI RIZICI dodeljuje iznose za ove različite kategorije. Ministarstvo finansija planira da ove različite kategorije podeli u finansijskom izveštaju za 2019. godinu Relevantni rezultati će biti uključeni u SOT 2021-2023. godine. 8. Fiskalni rizici sudskih predmeta Važan pokazatelj fiskalnih rizika u sudskim predmetima je razvoj godišnjih državnih uplata za sudske odluke. Tabela 7 predstavlja isplate sudskim odlukama u poslednjih tri godina, kako na centralnom tako i na lokalnom nivou. Generalno gledano, isplate za sudske odluke ne čine više od 1% ukupnog rashoda budžeta, iako pokazuju niz porasta tokom godina. Većina troškova za sudske slučajeve u 2017. i 2018.godini proizilazi iz nivoa lokalne uprave. Plaćanja za sudske odluke na centralnom nivou uglavnom se pripisuju Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja, Ministarstvu kulture, omladine i sporta i Ministarstvu unutrašnjih poslova. U 2018. godini, isplate po osnovu sudskih odluka iznosile su 0,52% tekućih izdataka budžetskih organizacija na centralnom nivou i oko 2,71% na lokalnom nivou, što zajedno čini 1,05% sveukupnih budžetskih rashoda. Da bi se dobila potpunija slika o fiskalnim rizicima koji proizlaze iz troškova sudskih predmeta, bit će potrebno znati koliko će biti veliki troškovi koji mogu proizaći iz predmeta koji su u toku pred sudom 7. Tabela 6. Isplate na osnovu sudskih odluka (milion Evr) 2016 2017 2018 2018/Ukupan rashod BO-a Centralna Vlada 4.11 5.26 7.59 0.52% Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja 51.79% 46.47% 31.25% 6.28% Ministarstvu kulture, omladine i sporta 2.65% 7.19% 13.61% 3.45% Ministarstvu unutrašnjih poslova 4.17% 16.98% 3.15% 0.21% Lokalna uprava 2.23 6.29 12.67 2.71% Opština Uroševac 7.21% 17.25% 22.86% 9.82% Opština Leposavić 0.00% 3.20% 17.61% 49.29% Opština Mitrovica 6.65% 8.55% 8.31% 5.58% Opština Prizren 4.60% 8.82% 7.74% 2.36% Ukupno (mil Evr) 6.34 11.54 20.26 1.05% Ukupna naplata / ukupan rashod budžeta (%) 0.38% 0.66% 0.97% 7 SOT-a sledeći će uključiti detaljnije informacije o glavnim plaćanjima za sudske odluke i pokušaće kvantifikovati veličinu troškova koji mogu nastati iz predmeta koji su u toku pred sudom. 19

3. MAKROEKONOMSKI RAZVOJI I GLAVNI RIZICI 9. Fiskalni rizici koji proizlaze iz JP-a Vlasništvo nad PJV-a, koje su prvenstveno namenjene za pružanje javnih dobara, izlaže Vladu Kosova velikim rizicima, bilo kroz potrebu da se garantuje nepromenjena isporuka javnih dobara ili kroz izloženost potencijalnim finansijskim obavezama. Trenutno su pod zaduženim kreditima u iznosu od 57 miliona, a zagarantovani krediti uključuju iznos od 44 miliona. U srednjoročnom periodu, rizici koje predstavljaju javna preduzeća odnose se na njihov nedostatak likvidnosti i potrebu za doprinosom dioničara u obrtni kapital (subvencije) uprkos dugoročnom finansiranju putem kredita. 20

4. ANALIZA GLAVNIH RIZIKA VEZANA SA STRUKTUROM DRŽAVNOG DUGA 4. ANALIZA GLAVNIH RIZIKA VEZANA SA STRUKTUROM DRŽAVNOG DUGA Održivo upravljanje državnog duga zahteva pravilnu analizu glavnih tržišnih rizika i drugih pratećih rizika. U okviru tržišnih rizika analizira se (a) U okviru tržišnih rizika analiziraju se (a) rizik od stope deviznog kursa i (b) rizik kamatnih stopa, dok se drugi rizici analiziraju (c) rizik od refinansiranja, (d) rizik pod-zaduženih kredita javnim entitetima (e) rizik potencijalnih obaveza koje izlaze od kreditnih garancija i (e) operativni rizik. U nastavku će biti predstavljena analiza uticaja ovih rizika na zaduženi portfelj na srednjeročnom periodu. 4.1 Rizik normi deviznih razmena Devizni rizik je oblik tržišnog rizika koji nastaje kada se krediti daju u stranim devizama. Nepovoljne promjene u ovoj varijabli mogu rezultirati dodatnim troškovima usluga duga, nižom vrijednošću isplate nego što je prvobitno ugovoreno, ili povećanjem općeg stanja duga. Pošto su svi prihodi Vlade Kosova prihvaćeni u Evrima, svako zaduživanje u drugim valutama stvara izloženost deviznom riziku. Kosovski portfoflio međunarodnog duga trenutno se sastoji od tri valute: Euro, SDR i veoma mali udio u SAR-u. Vlada Republike Kosovo je ugovorila i ratifikovala kredite i u valutama USD, ali povlačenja / isplate iz ovog kredita još nisu počeli. Većina novih projekt/kredita pregovaranih i koji su u procesu pregovaranja su u Evrima. Uzimajući u obzir sledeću strukturu u kojoj je samo 15.41% ukupne zalihe duga je u valuti koja nije u evrima, rizik devizne razmene je nizak i nalazi se u okviru ogranićenja od 30% koju je postavio PDD 2019-2021. Tome doprinosi i činjenica da je Kosovo usvojilo Evro kao lokalnu valutu, kao jednu od visokostojećih valuta. Ovo predstavlja prednost u odnosu na zemlje regiona koje imaju svoje nacionalne valute. 21

4. ANALIZA GLAVNIH RIZIKA VEZANA SA STRUKTUROM DRŽAVNOG DUGA Grafikon 5: Struktura opšteg duga po valutama 15.24% 0.17% 86.76% EUR SDR SAR Pošto neki kreditori imaju sopstvenu politiku finansiranja valute, izbegavanje pozajmica u stranoj valuti je u nekim slučajevima nemoguće. Uzimajući u obzir povoljne uslove kreditiranja, prihvatljivi su i ekonomski povoljni da ih pozajmljuju i od ovi kreditora. 4.2 Rizik kamatnih normi Ova vrsta tržišnog rizika pojavljuje se kada kamatna stopa na kredit nije fiksna, već je subjekat kretanju kamatnih stopa na tržištu. Nepovoljne promjene kamatnih stopa utiču na rast međunarodnih i domaćih usluga duga. U Kosovskom portfoliju duga, udeo duga sa promenljivom kamatnom stopom je relativno mali, 15% od ukupnog portfolija duga, i nalazi se unutar granica od 30% definisanog u PDD za 2019-2021. U strukturi međunarodnog duga, glavna izloženost dolazi od programa finansiranih sa MMF-a. Sastav portfelja duga prema vrsti kamatne stope je kako slijedi: Grafikon 6: Struktura opšteg duga po vrsti kamate 15% 85% Fiksna Variabilna 22

4. ANALIZA GLAVNIH RIZIKA VEZANA SA STRUKTUROM DRŽAVNOG DUGA U narednim godinama, očekuje se da će izloženost programu MMF-a ići prema smanjenju, jer će se zajam iz ovog programa biti vraćen do 2022. Međutim, portfolia duga takođe sadrži nove kredite koji su ugovareni sa promjenlivim stopama, ali koji nisu još isplaćeno. U zavisnosti od stepena implementacije ovih projekata, izloženost riziku kamatnih stopa može se povećati. Kao iu slučaju deviznog rizika, u specifičnim slučajevima, potpuno izbegavanje rizika je nemoguće. Stoga, kontrolisana i upravljujuća izloženost riziku kamatne stope prihvatljiva je u slučaju portfolija državnog duga Republike Kosovo. 4.3 Rizik od refinansiranja U okviru unutrašnjeg duga, rizik od refinansiranja se odnosi na mogućnost da investitor /vlasnik papira od vrednosti ne može zameniti postojeću investiciju novom investicijom u vreme dospeća. Ovo može uticati na povećanje troškova refinansiranja i neispunjenja iznosa za pozajmicu na određenoj aukciji. U portfelju državnog duga na Kosovu, izloženost riziku refinansiranja postepeno je smanjena kao rezultat produženja prosečnog vremena dospeća kroz emitovanje papira od vrednosti sa različitim dospećima. Do kraja 2018. godine, iznos domaćeg duga koji dospeva u toku godine pao je na 36% sa 47% koliko je bio prošle godine. Kao prilično efikasan pokazatelj, profil povrata duga pokazuje stepen koncentracije duga koji se mora refinansirati /otplatiti tokom godina: 350 300 250 200 150 100 50 0 Grafikon 7: Profil povratka ukupnog duga (2018) Međunarodni Dug Unutrašnji Dug 23

4. ANALIZA GLAVNIH RIZIKA VEZANA SA STRUKTUROM DRŽAVNOG DUGA 4.4 Rizik od kontigentnih obaveza koje proizilaze iz kreditnih garancija i podpozajmljenih kredita U portfelju državnog duga, potencijalni izvor ovog rizika predstavljaju garantovani krediti od strane javnog sektora i međunarodni zajmovi podpozajmljeni od Ministarstva finansija kompanijama koje pružaju osnovne javne usluge. Garantovani krediti na kraju 2018. godine iznose 44 miliona evra i čine manje od 1% ukupnog duga. Deo portfelja koji može tražiti bliže praćenje je državna garancija protiv urbanog saobraćaja i podpozajmljenih kredita kompanijama koje nude javno dobro. Analize finansijskih i ekonomskih rizika izazvale su zabrinutost zbog slabog učinka javnih kompanija. Dublje preusmeravanje finansijskih rezultata ovih kompanija može prouzrokovati teret za Vladu u srednjoročnom periodu, kako u subvencioniranju usluga koje pružaju, tako i za preuzimanje finansijskih obaveza prema spoljnim kreditorima. Imajući u vidu mogućnost da se u narednih nekoliko godina iznos garantovanog duga može povećati u zavisnosti od modela finansiranja izgradnje energetskih kapaciteta (Nova kosovska elektrana i ne samo), pristup odobravanju novih državnih garancija će i dalje biti strogo regulisan. Da bi se ograničio uticaj rizika od kontigentnih obaveza i dalje će se sprovoditi niz sledećih mera: (a) praćenje finansijske pozicije korisnika, (b) početna procena mogućnosti materijalizacije postojećih kontigentnih obaveza. U zavisnosti od procene navodnih gubitaka, utvrdiće se i tarife sprovodljivih garancija prema Zakonu o javnom dugu. Kao mera za upravljanje ovim rizicima služi i uključivanje garancija u visini iznosa ukupnog duga u izračunavanju granice duga naspram BDP-u. 4.5 Operativni rizik Operativni rizik povezan je sa načinom organizovanja aktivnosti upravljanja državnim dugom. U funkciji efikasne unutrašnje efikasne kontrole, upravljanje državnim dugom se i dalje vrši u skladu sa važećim zakonskim odredbama. Pravila i procedure za funkcionisanje divizije za upravljanje dugom u Trezoru/MF su izrađena sa jasnim i sistematizovanim odgovornostima za zaposlene. Međutim, operativni rizik koji proizilazi zbog veoma malog broja osoblja unutar DUD-a je i prethodno identifikovan od strane misija Svetske banke i nastavlja da predstavlja poteškoće u radu divizije, čije adresiranje je stalno u procesu. Zakonodavstvo o državnom dugu je u procesu revizije prilikom čega se odrediti mehanizmi koji doprinose minimiziranju operativnog rizika. Jedan od tih mehanizama je formalizacija koordinacije svih aktera uključenih u lanac prouzrokovanja državnog duga. Očekuje se da će ovaj proces biti završen do kraja 2019. godine, uz tehničku podršku stručnjaka Svetske banke. 24

4. ANALIZA GLAVNIH RIZIKA VEZANA SA STRUKTUROM DRŽAVNOG DUGA Izrada sledećih srednjoročnih strateških dokumenata: Analiza održivosti duga, Srednjoročni okvir rashoda i Program državnog duga se vrše u koordinaciji sa makroekonomskim odeljenjem i relevantnim strukturama u okviru Ministarstva finansija. Međutim, u cilju dobrog upravljanja u oblasti državnog duga, značajna je prethodna koordinacija između DUD-a i Odeljenja za međunarodnu finansijsku saradnju u okviru MF-a kako bi se obezbedilo strogo sprovođenje Programa kroz koordinaciju finansiranja sa MFI prema identifikovanim granicama rizika. 25

5. IDENTIFIKACIJA POTREBA ZA FINANSIRANJEM I IZVORI FINANSIRANJA 2019-2022. 5. IDENTIFIKACIJA POTREBA ZA FINANSIRANJEM I IZVORI FINANSIRANJA 2019-2022. U zavisnosti od unutrašnjih i spoljnih tržišnih uslova, Ministarstvo finansija određuje izvore za finansiranje identifikovanih potreba u srednjoročnom periodu na osnovu svoje destinacije. Planirano je da se finansiranje kapitalnih projekata vrši preko međunarodnog duga, odnosno zaduživanja pod koncesijskim uslovima od strane međunarodnih finansijskih institucija, dok će se sredstva za budžetsku podršku obezbediti na domaćem tržištu. U nastavku su prikazani spoljni i unutrašnji izvori finansiranja koji su dopstupni Vladi Republike Kosovo. 5.1 Spoljni izvori finansiranja Vlada Kosova ugovara međunarodni dug od strane multilateralnih i bilateralnih kreditora. Glavni izvori multilateralnog finansiranja su međunarodne finansijske institucije kao što su MAR, MMF, EBRD, EIB u kojima je Kosovo učlanjeno. Krediti MAR-a se ugovaraju pod veoma povoljnim uslovima uz niske fiksne kamatne stope i dugoročnim dospećima u valutama Evro i SDR-a. Krediti iz programa MMF-a ugovoreni su sa kraćim rokom dospeća, sa promenljivim kamatnim stopama i denominirani su u valuti SDR-a. Krediti EBRD-a su ugovoreni sa dužim rokom dospeća od preko 15 godina, imaju promjenjive kamatne stope EURIBOR 6 meseci, njihova prednost je jer su denominirani u EVR valuti. Uslovi kredita EIB-a su skoro slični kreditima EBRD-a, ali njihov prioritet je u mogućnosti da izaberu vrstu fiksne ili varijabilne kamatne stope. Ostali multilateralni kreditori uključuju: Islamsku razvojnu banku (IRB) i Saudijski razvojni fond (SRF). U međuvremenu, bilateralni kreditori uključuju Nemačku banku za obnovu i razvoj (KfW), austrijsku UniCredit Bank, Exim Bank u ime Vlade Mađarske i NATIXIS u ime francuske vlade. Ovi kreditori takođe finansiraju niske fiksne kamatne stope sa dugim rokovima dospeća od 18 do 30 godina, sa uslovljenom vrstom 8 kredita koji se, prema stručnim procenama, ne preporučuje s obzirom na ograničenja koja oni predstavljaju. Neki bilateralni krediti se nude kroz kombinaciju izme]u grantova i kredita. U zavisnosti od usvojenih politika i obaveznih za dužnika, većina kreditora finansira samo određene projekte u određenim sektorima. Procedure za ovu vrstu zaduživanja karakterišu se pregovaranjem i pratećim procedurama koje mogu trajati 3-12 meseci. Pored kamatne stope i drugih tarifa, na međunarodne kredite 8 Tied aid credit Uslovni krediti za pomoć. Razvijena zemlja će obezbediti bilateralni kredit u zemlji u razvoju, ali obavezuje da se novac troši na robu ili usluge proizvedene u zemlji koja nudi kredit. 26

5. IDENTIFIKACIJA POTREBA ZA FINANSIRANJEM I IZVORI FINANSIRANJA 2019-2022. se sprovode i tarife obavezivanja koje se izračunavaju na neisplaćeni iznos, počevši da teku od trenutka potpisivanja. Prednost ovog tipa zaduživanja, za razliku od papira od vrijednosti, je u tome što sredstva iz kredita služe kao infuzija novca iz vana. Očekuje se da će Kosovo nastaviti da uzima kredite iz ovih službenih stranih izvora. Pošto je Kosovo sada kategorizovano kao deo Grupe Svetske banke ('GSB') kao mešovite zemlje MAR, očekuje se da će Kosovo i dalje imati pristup srednjoročnom periodu finansiranja sa povoljnim uslovima u okviru Grupe Svetske banke. Krediti iz MAR su sa najpovoljnijim uslovima za Kosovo, uzimajući u obzir i podršku koju pruža GSB u preliminarnom dizajniranju projekata. Ovome se dodaje i činjenica da u ovim kreditima nije uslovljeno sprovođenje projekata od strane domaćih kompanija koje nude kredit kao što se dešava nekim bilateralnim kreditorima. Ostali kreditori prema kojim su ugovoreni krediti u okviru međunarodnog portfelja i za koje se očekuje da će otpočeti isplate uključuju Međunarodni razvojni fond OPEC-a, EBRD i Evropsku investicionu banku (EIB). Kako bi se izbegli nepodnošljivi nivoi rizika, zaduživanje iz međunarodnih izvora finansiranja će se vršiti prema sledećim prioritetima, ali će se pratiti u skladu sa ograničenjima rizika utvrđenim u ovom PDD-u: - valuta evro, fiksna kamatna stopa - valuta evro, varijabilna kamatna stopa - valuta ne-evro, fiksna kamatna stopa - valuta ne-evro, varijabilna kamatna stopa U nastavku su prikazane sve finansijske institucije (potencijalni kreditori) u kojima Kosovo ima pristup finansiranju, podeljene prema vrsti finansiranja: Finansiranje budžeta Međunarodni monetarni fond (MMF), Svetska Banka Finansiranje projekata: Svetska Banka Međunarodna asocijacija za razvoj (MAR) Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) Evropska investiciona banka (EIB) Nemačka banka za obnovu (KfW) Savezna Republika Austrija Islamska banka za razvoj (IBR) Saudijski razvojni fond (SRF) Fond OPEC-a za razvoj (OFID) 27

5. IDENTIFIKACIJA POTREBA ZA FINANSIRANJEM I IZVORI FINANSIRANJA 2019-2022. Japanska agencija za međunarodnu saradnju (JICA) Razvojna Banka Saveta Evrope (CEB) Republika Mađarska Republika Francuska. Tabela 7: Spoljni izvori finansiranja i njihovi uslovi, zasnovani na trenutnim stopama Kategorija kreditora Valuta Vrsta kamate Kamatna stopa (%) Grace period godina Dospeće (godine) MMF SDR Varijabilne 1 + varijabilne 3 5 MAR SDR Fiksne 0.75 10 25 MAR- EUR EVR Fiksne 1.27 5 25 Multilateralne - Islamske USD/SDR Fiksne 2-4 3-5 18-20 Multilateralne - EBRD/EIB EVR Varijabilne 1 + varijabilne 4 15 Bilateralne - Austrija EVR Fiksne 1.1 6 21 Bilateralne - KfW EVR Fiksne/ Varijabilne 3.6 3 12-40 Bilateralne - Francuska EVR Fiksne 0.036 5 35 Bilateralne - Mađarska EVR Fiksne 0 1.5 17 Izgledi vezani za zaduživanje kod međunarodnih finansijskih institucija prate trenutno uspostavljene odnose i uglavnom će biti u obliku direktnih i podpozajmljenih koncesionih kredita za podršku strateškim oblastima. Projekti koji se finansiraju multilateralnim kreditima do sada su bili uspešniji u njihovoj realizaciji zbog stručnosti koju ovi kreditori imaju u pružanju finansiranja. Generalno, pozajmljeni bilateralni krediti za finansiranje projekata nisu bili efikasni u kontekstu sprovođenja projekata, jer uključuju brojne institucionalne strane, diplomatske nivoe komunikacije, što uzrokuje kašnjenja u početku sprovođenja projekta. Pored toga, država u ulozi kreditora se ne pojavljuje sama, već preko vladinih agencija ili drugih finansijskih institucija, koje u većini slučajeva nemaju tehničku stručnost u pružanju finansiranja i praksi za uspešno sprovođenje projekata. Iz tog razloga smatramo da je manje prikladno ući u bilateralne kreditne odnose za kredite uslovne vrste, koji se ne preporučuju. U okviru trajanja ovog dokumenta planirano je da se iz fondova iz spoljnih izvora finansiranja, odnosno iz Svetske banke, uključimo u razvojni program kroz 28

5. IDENTIFIKACIJA POTREBA ZA FINANSIRANJEM I IZVORI FINANSIRANJA 2019-2022. instrument duga operacije za razvoj politika (ORP) 9 u iznosu od oko 45 miliona evra. Cilj Programa za razvoj ORP za javne finansije i ekonomski rast je da podrži Vladu Kosova u njenim naporima da upravlja fiskalnim rizicima i reformama kroz donošenje odluka zasnovanih na činjenicama i fiskalnu transparentnost i da podrži poslovno okruženje koje je povoljnije za ekonomski rast, makro fiskalnu stabilnost i jednako otvaranje radnih mesta. 5.2 Unutrašnji izvori finansiranja Ministarstvo finansija ima za cilj da pruži širok spektar instrumenata različitih dospeća kako bi se podstaklo interesovanje na širem nivou investitora i smanjili troškovi finansiranja. Trezorski zapisi se izdaju sa rokom dospeća do 12 meseci, dok se državne obveznice mogu izdati sa rokom dospeća od 2 do 20 godina. U 2018. godini prvi put je izdata prva 10-godišnja obveznica sa najdužim rokom dospeća koju je izdala Vlada. Celokupna emisija je u valuti EVR, čime se eliminira valutni rizik, a primljena sredstva služe za direktno finansiranje budžeta. Izdavanje trezorskih obveznica karakteriziraju niži troškovi kamata zbog svoje kratkoročne prirode, ali nose rizik refinansiranja i, indirektno, kamatne stope jer se kamatna stopa mijenja s refinansiranjem. Državne obveznice karakterišu veći troškovi kamata kao rezultat dugoročnog dospeća, ali s druge strane, rizik refinansiranja je manji u odnosu na kratkoročne obveznice. Dok obveznice uglavnom služe za upravljanje likvidnošću finansijskog sektora, obveznice su instrumenti koji privlače investitore koji zahtevaju veći povrati investicije i nemaju nepredviđene potrebe za likvidnošću. Jedan tabelarni prikaz o očekivanoj strukturi domaćeg duga po instrumentima prikazano je u nastavku: 9 Development Policy Operation (DPO) 29

5. IDENTIFIKACIJA POTREBA ZA FINANSIRANJEM I IZVORI FINANSIRANJA 2019-2022. Tabela 8: Očekivana struktura duga po instrumentima na kraju 2018. godine Instrumenti Struktura Stopa (trenutna) Trenutno stanje 2018 Očekivano stanje 2019 Ulazi od tržišnih aktera T-obveznice Odbitni jednokratno 0.42% Evr 134.57 milion Evr 60.00 milion Neke od banaka koje imaju ograničenja od svojih matičnih banaka spremne su ulagati u kratkoročne instrumente. 2-godišnje obveznice Fiksno jednokratno 1.24% Evr 154.85 milion Evr 174.85 milion Za dvogodišnje obveznice postoji interes za ulaganje pošto se smatraju kratkoročnim vrednosnim papirima u odnosu na one 3, 5, 7 i 10 godina. 3 godišnje obveznice Fiksno jednokratno 1.54% Evr 117.00 milion Eur 217.00 milion Osim banaka i osiguravajućih društava, 3-godišnji instrumenti su takođe preferirani od strane penzionih fondova i CBK. 5-godišnje obveznice Fiksno jednokratno 2.57% Evr 223.40 milion Evr 288.40 milion Penzijski fondovi i posebno CBK preferiraju ulaganje u ove instrumente 7-godišnje obveznice Fiksno jednokratno 3.78% Evr 40.00 milion Evr 55.00 milion Penzioni fondovi preferiraju kupovinu 7-godišnjih obveznica, investiciju koja pomaže u sprovođenju strategije za produženje dospeća portfolija 10-godišnje obveznice Fiksno jednokratno 5.28% Evr 10.00 milion Evr 20.00 milion Desetogodišnja obveznica izdata je u julu 2018. godine, za koju su izdvojeni penzioni fondovi i većina dionika 30

6. DUGOROČNA STRATEGIJA DUGA 2020-2022 6. DUGOROČNA STRATEGIJA DUGA 2020-2022 6.1 Metodologija Na osnovu najboljih postojećih praksi i standardiziranih smernica Svjetske banke za izradu strategije srednjoročnog duga, tokom odabira strategije za period 2020-2022, neke alternativne strategije će biti analizirane sa različitim kombinacijama dužničkog portfelja. Za potrebe analize upotrebljen je analitički alat, osmišljen od strane Svetske banke, ažuriran podacima iz baze podataka o dugovima i predviđanjem prihoda i rashoda-budžetskog deficita po SOR-u 2020-2022. Analize se vrše kategorizacijom dužničkih instrumenata pod zajedničkim uslovima, dodavanjem novih projekata za koje nije bilo isplata. Analize su uzele u obzir potrebu da se stanje gotovine održi na 4.5% BDP-a. Analitički alat SAMB-a 10 omogućava analizu troškova i rizika različitih strategija zaduživanja u različitim scenarijima za kamatne stope i stope vrednovanja. Rizik se mjeri kao odstupanje troškova od osnovnog scenarija kada su tržišta uzdrmana. Strategija koju treba izabrati je ona koja pokazuje najveću održivost različitih šokova koji se sprovode. 6.2 Rezultati i odabir srednjoročne strategije duga Analize su pokazale da trenutna strategija duga prema dugu prilično dobro ostaje protiv budućih tržišnih šokova. Odabir će se nastaviti u srednjoročnim periodu 2020-2022 sa strategijom status quo upravljanja dugom može se opravdati tumačenjem rezultata analiza izvršenih u skladu sa gore navedenim ciljevima Vlade: Održavanje kontrole nad tempom promene parametara dugova - Upravljanje državnim dugom će i dalje biti u skladu sa srednjoročnim ekonomskim izgledima i ključnim prioritetima Vlade za pravovremeno obezbeđivanje finansijskih resursa uz povoljne uslove i održavanje stabilnosti ključnih indikatora duga. Sprovođenje ovih prioriteta zahteva stalno praćenje trenutnog nivoa duga i procenu uticaja novih obaveza na ključne pokazatelje u cilju zadržavanja u određenim granicama. U mjeri u kojoj tržišni uslovi dozvoljavaju, u srednjoročnim periodu, prioritet će biti dobivanje novog duga u evrima i po fiksnim kamatnim stopama od strane multilateralnih kreditora. To se radi kako bi se sačuvala predvidljivost rashoda budžeta. Opći pokazatelji duga predviđeni za naredne godine prikazani su u sljedećoj tabeli: 10 Analitički alat za srednjoročnu strategiju upravljanja dugom 31

6. DUGOROČNA STRATEGIJA DUGA 2020-2022 Tabela 9: Predviđeni indikatori duga 2019-2022. Indikatori 2019 2020 2021 2022 Međunarodni dug 559.43 715.23 869.83 1038.73 Unutrašnji dug 814.82 954.82 1084.82 1214.82 Opšti dug 1,374.25 1,670.05 1,954.65 2,253.55 Državne garancije 44.00 44.00 44.00 44.00 Opšti dug plus garancije 1,418.25 1,714.05 1,998.65 2,298.55 BDP 7,123.00 7,520.00 7,946.00 8,389.00 Dug kao% BDP-a 19.91 22.79 25.15 27.40 Unutrašnji dug koji dospeva u roku od godinu dana % 39.72 36.19 31.42 27.62 OUO (unutrašnji dug) 2.30 2.40 2.50 2.60 Rashodi za kamate kao% BDP-a 0.39 0.39 0.35 0.36 Spoljni dug / unutrašnji dug 40/60 43/57 45/55 46/54 Dug u lokalnoj valuti % 89.86 93.80 96.28 97.50 Dug u inostranoj valuti % 10.14 6.20 3.72 2.50 Dug sa fiksnom kamatom % 84.26 84.94 87.94 90.00 Dug sa varijabilnom kamatom % 15.74 15.06 12.06 10.00 Glavni indikatori duga će nastaviti da postepeno rastu u srednjoročnom periodu, ostajući u granicama propisanim Zakonom i PDD-om. Očekuje se da će struktura međunarodnog i unutrašnjeg duga ostati blizu sadašnjeg nivoa, što predstavlja željenu strukturu koja odgovara tržišnim uslovima. Rashodi od kamata će imati blagi porast sa 0.3% -0.4% BDP-a. Pozitivna kretanja će imati i indikator spoljnog duga koji će dospeti u okviru godine kao rezultat dospeća spoljnog portfelja. To će doprinijeti smanjenju rizika refinansiranja i stabilne krive prinosa u srednjoročnim periodu: 32

6. DUGOROČNA STRATEGIJA DUGA 2020-2022 450 400 350 300 250 200 150 100 50 0 Grafikon 8: Povratak profita 2022 (predviđeno) Međunarodni Dug Unutrašnji Dug Razvoj tržišta papira od vrednosti - prema ovoj strategiji, tekući portfelj spoljnog duga se održava, nastavljajući prema produženju dospeća portfelja u okviru mogućnosti koje nudi unutrašnje tržište. Većina unutrašnjeg duga do kraja 2019. godine će se sastojati od petogodišnjih obveznica. Posebna pažnja će se posvetiti izboru dužničkih instrumenata za nova zaduživanja u smislu količine, vrste, ključnih parametara, strukture itd. kao i sprovođenje složene analize finansijskih uslova i blagovremenih izgleda za njihovo izdavanje. Na osnovu aktuelnih kretanja na domaćem tržištu u ovom periodu BDP-a, planirano je izdavanje instrumenata sa dužim rokom dospeća u odnosu na tekuće instrumente, instrumente sa rokom dospeća od 15 do 20 godina. S obzirom na dalji razvoj domaćeg tržišta, maloprodaja obveznica i razvoj sekundarnog tržišta ostaje cilj koji će se ostvariti u narednim godinama. Takođe će se nastaviti s početnim pripremama za izdavanje vanjskih obveznica evro obveznica. Ove pripreme uključuju reviziju zakonodavstva kako bi se omogućilo takvo izdavanje na vreme, nakon čega sledi kreditni rejting (kreditni rejting), tako da se rizik za kosovske evro obveznice može meriti na isti način kao i ostale državne obveznice. U tom smislu će biti potrebna napredna tehnička pomoć. Smatra se da program DPO podržava međunarodnu dimenziju kredibiliteta i pristupa stranim tržištima. 33

Republika e Kosovës Republika Kosova Republic of Kosovo Qeveria Vlada Government Ministria e Financave - Ministarstvo za Finansija - Ministry of Finance Thesari i Kosovës Trezor Kosova - Treasury of Kosova O JAVNOM DUGOVANJU GODIŠNJI BILTEN 2018 Divizija za upravljanje dugova April 2019

2 Godišnji bilten 2018 o javnom dugu Sadržaj Sadržaj... 2 Skraćenice... 3 UVOD... 4 1.1 Zalihe opšteg duga 2014-2018... 6 1.2 Servisiranje ukupnog duga 2014-2018... 8 2.1 Stanje međunarodnog duga... 10 2.2 Novi međunarodni krediti 2018... 11 2.3 Povlačenja od međunarodnih kredita... 13 2.4 Povlačenja iz međunarodnih kredita... 14 2.5 Sevisiranje međunarodnog duga... 15 2.6 Portofolio međunarodnog duga po vrsti valute... 16 2.7 Međunarodni portfolio duga po vrsti zanimanja... 17 3.1 Stanje unutrašnjeg duga... 19 3.2 Servisiranje unutrašnjeg duga... 19 3.3 Unutrašnji dug po instrumentima... 20 3.4 Prosećne kamatne stope... 21 3.5 Vlasnici vrednosnih papira... 22 4.1 Stanje državnih garancija... 24 Prilog 1. Obelodanjivanje medunarodnih kredita... 26 Prilog 2. Finansijski uslovi za medunarodne kredite... 28 Prilog 3. Povlacenja od kredita od 2014 do 2018... 31 Prilog 4. Servisiranje duga od godine 2014 do 2018... 33

3 Godišnji bilten 2018 o javnom dugu Skraćenice MUR Međunarodno undruženje za razvoj ASK Agencija za statistike Kosova SB Svetska banka EBRD Evropske Banke za Obnovu i Razvoj EIB Evropska Investiciona Banka FODK Fond Osiguranja Depozita Kosova FOMR Fond OPEC-a za Međunarodni Razvoj IBR Islamska Banka za Razvoj Imp. BO Projekat Implementacija Budžetska Organizacija KfW Njemačka banka za obnovu i razvoj MBOR Međunarodna Banka za Obnovu i Razvoj MF Ministarstvo za Finansije MMF Međunarodni Monetarni Fond MER Ministarstvo Ekonomskog Razvoja MI Ministarstvo za Infrastrukturu MONT Ministarstvo Obrazovanja, Nauke i Tehnologije MSPP Ministarstva Životne Sredine i Prostornog Planiranja MZ Ministarstvo Zdravstva Natixis Predstavnik Francuske Republike za investicije SAR Saudi Riyal SDR Specijalna prava na povlačenje SFR Saudijski Fond za Razvoj UniCredit Banka UniCredit u Austriji BDP Bruto Domaći Proizvod BRK Budžet Republike Kosovo EURIBOR Međubankovna stopa ponuđena po EURO RKJN Regulativna Komisija za Javne Nabavke HV Hartije od vrednosti Vlade Republike Kosovo MPŠRR Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja MTI Ministarstvo za trgovinu i industriju RBI Međunarodna Banka Raiffaisen AG u Austriji

4 Godišnji bilten 2018 o javnom dugu UVOD Na osnovu Zakona o javnom dugu br. 03 / L-175 i Pravilnikom VRK Br. 22/2013 o procedurama izdavanja i upravljanja državnim dugom, državnim garancijama i opštinskim dugovima, kako bi se osigurala transparentnost u Izveštavanju o državnom dugu, Trezor Kosova objavljuje Četvrti po redu Bilten s podacima o Ukupnom državnom dugu, koji obuhvata period od stvaranja portfelja državnog duga u 2014. godini do kraja fiskalne godine 2018. Prema Zakonu o javnom dugu, opšti dug se definiše kao "ukupan državni dug i opštinski dug. Državni dug je dug koji se uzima u ime institucija centralne vlade, a Republika Kosovo je obavezna da ga plati, ali ne uključuje nikakvu obavezu drugih vladinih entiteta, uključujuc i ali ne ograničavajuc i se na opštine, javna preduzecá ili Centralnu banku Kosova ". Nadalje, državni dug je podeljen na domac i dug i međunarodni dug. "Unutrašnji dug se definiše kao državni dug koji se podleže zakonima Republike Kosova, dok se međunarodni dug kao državni dug podleže sporazumu sa inostranim vladama, vladinim agencijama, međunarodnim finansijskim organizacijama ili drugim stranim organizacijama i organizacijama prema međunarodnim sporazumima, ugovorima, konvencijama ili drugim sličnim sporazumima koji su predmet zakona jedne zakonske nadležnosti osim one u Republici Kosovo. Portfolio državnog duga do kraja 2018. godine čine domací dug i međunarodni državni dug, kao i tri državne garancije. Do danas, Kosovo nema opštinski dug ili emitovanu opštinsku garanciju. Bilten takođe otkriva i druge istorijske podatke od početka stvaranja portfelja državnog duga. Bilten se sastoji od četiri dela, u prvom delu nalaze se podaci o opštem dugu, u drugom delu podaci o međunarodnom dugu, u trecém delu podaci o domacém dugu i u poslednjem delu su prikazani podaci o državnim garancijama. Sve vrednosti navedene u ovom dokumentu prikazane su u milionima evra, osim ako nije drugačije naznačeno.

5 Godišnji bilten 2018 o javnom dugu OPŠTI DUG

6 Godišnji bilten 2018 o javnom dugu 1.1 Zalihe opšteg duga 2014-2018 Portfolio za državni dug Kosova je stvoren 2009. godine. Državni dug Kosova uključuje međunarodni dug, unutrašnji dug i državne garancije. Od 2009. do 2011. godine, portfelj dugova na Kosovu sastojao se samo od međunarodnih kredita, ali od 2012. godine rast opšteg duga je počeo da doprinosi izdavanju hartija od vrednosti Republike Kosovo. Dug Kosova je pozajmljen za finansiranje projekata u oblastima obrazovanja, poljoprivrede, katastra, energetike, zdravstva, vode, daljinskog grejanja, bankarskog sistema, rehabilitacije puteva i železnice i budžetske podrške. U Prilogu 1, svi krediti i projekti koji se finansiraju iz državnog zaduživanja obelodanjeni su od početka stvaranja portfolija do kraja 2018. godine, a hronologija performansi duga za zadnje četiri godine prikazana je u nastavku. Do kraja 2014. godine, ukupni dug iznosio je 582,87 miliona eura, a u odnosu na nominalni iznos iz prethodne godine, povecán je za 22%, uglavnom kao rezultat novog izdanja vrednosnih papira, u iznosu od 104 miliona eura. Tokom 2015. godine Opšti dug je povecán za 28% u odnosu na prethodnu godinu, obeležavajući iznos 748,95 miliona eura. Povecánje uglavnom potiče od novih emisija vrednosnih papira u iznosu od 121 milion eura, a primitkom prve tranše novog programa MMF-a u 2015. godini je u iznosu od 36 miliona eura. Do kraja 2016. godine dug je iznosio 852,74 miliona eura, a u odnosu na nominalni iznos prethodne godine povecán je za 14%. Ovo povecánje najvec im delom je rezultat novih emisija vrednosnih papira u iznosu od 101 milion eura. Na kraju 2017. godine Ukupni dug iznosio je 996,42 miliona evra, u odnosu na prethodnu godinu podrazumeva povecánje od oko 17%. Povecánje je došlo kao rezultat povlačenja dve tranše u iznosu od 100,37 miliona evra iz Programa MMF-a koji je postignut u 2015. godini i novih izdavanja hartija od vrednosti u iznosu od 95,30 miliona evra. Osim povlačenja koje se mogu videti u Prilogu 3 po kreditima, bilo je i otplate kreditau iznosu od 58,63 miliona evra, detalji o otplati kredita prikazani su u Prilogu 4. Ovo je bio prvi državni kredit Republike Kosova da bi se nastavio u narednim godinama sa novim kreditima, pozajmljeni od različitih poverilaca. Novi krediti su namijenjeni za finansiranje projekata iz oblasti obrazovanja, poljoprivrede, katastra, energije, zdravstva, vode, centralnog grejanja, bankarskog sistema, rehabilitacije puteva i železnice i budžetske podrške. U Prilogu 1 objavljuju se svi projekti finansirani iz državnog zaduživanja. U međuvremenu, od 2012. godine povecánje Opšteg duga počelo je da doprinosi izdavanju hartija od vrednosti Republike Kosova. Dok je na kraju 2018. godine Opšti dug iznosio je 1.093.05 miliona evra, što je u odnosu na prethodnu godinu zabeleženo povecánje od oko 9,67%. U poređenju sa

Milion Euro (% e BPV) 7 Godišnji bilten 2018 o javnom dugu prošlogodišnjim rastom, ovo povecánje nije predstavljalo veliko povecánje opšteg duga, jer je ove godine iznos isplate iznosio 11,69 milion evra, dodajucí nove emisije domacég duga od 102,43 miliona evra, dok je, s druge strane, servisiranje duga iznosilo 22,02 miliona evra. Vredi napomenuti da je u posljednje dvije godine pokazatelj Dug / BDP blago porastao, na kraju 2017. godine iznosio je 16,22%, dok je na kraju 2018. godine iznosio 17,12%. Za detalje o isplatama i otplati duga molimo vas da pogledate Aneks br. 3 i br. 4. Slika 1. Zaliha državnog duga (2014-2018) Slika 2. Sadržaj državnog duga 1,200.00 1,000.00 800.00 600.00 400.00 200.00 0.00 10.65% 16.22% 17.12% 13.07% 14.38% 2014 2015 2016 2017 2018 18% 16% 14% 12% 10% 8% 6% 4% 2% 0% 62% 2018 38% Opšti dug Opšti dug (% BDP-a) Međunarodni dug Unutrašnji dug Tabela 1. Ukupni dug 2014 2015 2016 2017 2018 Medjunarodni dug 326.35 371.17 373.77 422.15 416.43 Unutrašnji dug 256.52 377.78 478.97 574.27 676.62 Sveukupan opšti dug 582.87 748.95 852.74 996.42 1,0903.05 Državne garancije 10.00 10.00 20.00 44.00 44.00 Sveukupan opšti dug (% BDPa)* R 10.65 13.07 14.38 16.62 17.12 BDP 5,567.49 5,807.01 6,070.11 6,413.86 6,641.60 Napomena: Međunarodni dug varira po godinama i kao posledica variranja valutnog kursa. * Vrednosti BDP-a za period 2018 uzete su sa internet Stranice Agencije za statistiku Kosova, za 2018. Kalkulisanje pokazatelja obuhvata i Garancije.

8 Godišnji bilten 2018 o javnom dugu 1.2 Servisiranje ukupnog duga 2014-2018 Republika Kosovo kontinuirano otplacúje dug u potpunosti i blagovremeno, a tretira zahteve za visoku efikasnost placánja u skladu sa važecím finansijskim aranžmanima i pravnom osnovom za servisiranje duga. Sva placánja se obrađuju iz budžeta Republike Kosova od strane Trezora/DMB, (Odeljenje za upravljanje dugom). Sledec a tabela 2 prikazuje servisiranje državnog duga od 2014. do 2018. iz budžeta Republike Kosovo, podeljenog na glavnicu, kamatu i diskontovani iznos LV, kao i druge naknade. Tabela 2. Servisiranje opšteg duga 2014 2015 2016 2017 2018 Servisiranje duga 34.88 44.88 85.20 77.31 41.02 Otplata glavnice 22.05 28.87 65.99 58.63 22.02 Kamata i diskontovani iznos HV 12.46 15.63 18.70 18.34 18.71 Ostale tarife 0.37 0.37 0.50 0.34 0.29 Servisiranje duga /Prihodi (%) R 2.41 2.65 4.82 4.04 2.05

9 Godišnji bilten 2018 o javnom dugu MEĐUNARODNI DUG

10 Godišnji bilten 2018 o javnom dugu 2.1 Stanje međunarodnog duga Tokom 2018. godine, međunarodni dug je beležio pad za 1% u odnosu na prethodnu godinu, zbog povlačenja iz MMF-a i projektnih kredita u znatnijim iznosima. Tokom 2018. godine povlačenje u najvišim iznosima izvršili su MMF i KfV, što se vidi u Prilogu 3. Na kraju 2018. godine, Međunarodni dug iznosi 416,43 miliona evra, što predstavlja oko 38% ukupnog državnog duga ili 6,27% BDP-a. Najvecí deo ili 74% portfelja međunarodnog duga je protiv MBOR-a i MMF-a. Slika 3. Međunarodni dug po poveriocima 2018 1% 2% 0% 0% Slika 4. Međunardoni dug po kategorijama poverioca 2018 12% 35% 13% 38% 12% 87% MBOR MAR MMF UniCredit KfW IsDB SFR EBRD Multilateralni krediti Bilateralni krediti Tabela 3. Međunarodni dug po godinama prema poveriocima Poverioci 2014 2015 2016 2017 2018 MBOR 192.33 180.99 169.65 158.32 146.98 MAR 20.84 28.86 36.02 41.12 49.51 MMF 101.73 127.74 113.96 160.77 160.14 UniCredit 2.00 2.96 6.49 7.04 7.04 KfW 9.46 30.62 47.64 54.81 48.91 ISDB 0.00 0.00 0.00 0.10 3.32 SFR 0.00 0.00 0.00 0.00 0.25 EBRD 0.00 0.00 0.00 0.00 0.28 Total 326.35 371.17 373.77 422.15 416.43 Napomena: Međunarodni dug se menja tokom godina kao rezultat promene deviznog kursa. Dug u stranim valutama konvertovan je po preovlađujucím kursevima na kraju fiskalne godine.

11 Godišnji bilten 2018 o javnom dugu 2.2 Novi međunarodni krediti 2018 Tokom 2018. godine dogovoreno je i potpisano sedam (7) novih finansijskih sporazuma. Ugovaranje novih finansijskih sporazuma u cilju finansiranja sledec ih projekata: 1. Sporazum o kreditu između Republike Kosovo i Raiffeisen Bank International AG ima za cilj finansiranje projekta izgradnje sistema za snabdevanje pijac om vodom u opštini Uroševac. 2. Sporazum o kreditu između Republike Kosovo i Unicredit Bank Austria AG namenjen je finansiranju projekta izgradnje sistema vodosnabdevanja u opštini Istok. 3. Sporazum o kreditu između Republike Kosovo i Unicredit Bank Austria AG ima za cilj finansiranje projekta izgradnje vodovodnog sistema u opštini Gračanica. 4. Sporazum o kreditu između Republike Kosovo i Unicredit Bank Austria AG ima za cilj finansiranje projekta odlaganja otpadnih voda u opštini Podujevo. 5. Sporazum o kreditu između Republike Kosovo i Unicredit Bank Austria AG ima za cilj finansiranje projekta izgradnje kanalizacionog sistema u opštini Štimlje. 6. Sporazum o finansiranju između Republike Kosovo i Međunarodne asocijacije za razvoj projekta za digitalnu ekonomiju na Kosovu ima za cilj razvoj infrastrukture širokopojasne interkonekcije u nepokrivenim područjima, jačanje ljudskog kapitala i podršku preduzecíma da uvedu Kosovo u digitalnu ekonomiju buduc nosti. 7. Sporazum o kreditu između Republike Kosovo i Evropske investicione banke za projekat autoputa Priština - Pec, Segment Kijevo - Zahać ima za cilj da izgradi dvostruku traku od 30 km jednog autoputa koja je deo puta koji povezuje Prištinu sa granicom Crne Gore. Tabela 4 prikazuje nove kredite potpisane tokom 2018. godine. Podaci o finansijskim uslovima za ove kredite, kao i za druge kredite koje je ratifikovala Skupština Republike Kosovo, prikazani su u Aneksu 2.

12 Godišnji bilten 2018 o javnom dugu Tabela 4. Novi međunarodni krediti 2018 Kredit/Projekt Poverioc Datum sporazuma Valuta Vrednost Tip zajma BO Sprovedba Status Projekat za puteve Priština - Pec, Segment Kijevo - Zahac Projekat digitalne ekonomije na Kosovu Projekat za sistem odlaganja otpadnih voda za opštinu Podujevo Projekat izgradnje sistema za snabdevanje pitkom vodom za opštinu Uroševac Projekat izgradnje vodovodnog sistema za opštinu Gračanica Projekat izgradnje kanalizacionog sistema za opštinu Štimlje EIB 29.05.18 EUR 80.00 DP MER Ratifikovan MAR 20.07.18 EUR 20.70 DP MER Ratifikovan UniCredit 24.09.18 EUR 5.35 DP Opština Podujevo Nije ratifikovan RBI 27.11.18 EUR 5.13 DP Opština Uroševac Nije ratifikovan UniCredit 27.11.18 EUR 5.12 DP Opština Gračanica Nije ratifikovan UniCredit 27.11.18 EUR 2.39 DP Opština Štimlje Nije ratifikovan Projekat izgradnje vodovodnog sistema za opštinu Istok Napomena: DP- Direktno pozajmljivanje, P -Pod-pozajmljivanje UniCredit 27.11.18 EUR 5.09 DP Opština Istok Nije ratifikovan

13 Godišnji bilten 2018 o javnom dugu 2.3 Povlačenja od međunarodnih kredita Krediti ugovoreni tokom 2018. godine pripadaju 65% sektoru putne infrastrukture, 18% sektor vodne infrastrukture i javni sektor 17%. Projekti finansirani iz međunarodnog duga su projekti koje je inicijalno odobrio Nacionalni investicioni komitet i deo su Srednjoročnog okvira rashoda i godišnjeg budžeta. U tabeli 5 u nastavku, predstavili smo podatke o nadoknadenom međunarodnom dugu tokom 2009-2018. Godine za finansiranje projekata koji pripadaju sektorima kako slijedi. Vrsta sektora Tabela 5. Međunarodni dug po sektorima Iznos sredstava investiranih od godine 2009 do 2018 Podela po % Sektor obrazovanja 14.52 2.38% Finansijski sektor 5.22 0.86% Sektor poljoprivrede 36.34 5.96% Sektor izvoza 14.30 2.35% Energetski sektor 67.45 11.06% Željeznički sektor 81.90 13.43% Sektor vodne infrastrukture 114.00 18.70% Sektor centralnog grejanja 5.00 0.82% Javni sektor 28.91 4.74% Sektor putne infrastrukture 226.83 37.21% Ukupno 609.67 100.00%

14 Godišnji bilten 2018 o javnom dugu 2.4 Povlačenja iz međunarodnih kredita Tokom 2018. godine, budžetske organizacije koje finansiraju projekte iz međunarodnog duga nastavile su da povlače sredstva iz kredita. Štaviše, javna preduzecá su nastavila da privlače sredstva iz pozajmljenih kredita od Ministarstva finansija, kao što se može vidjeti u Dodatku 3. Sledi povlačenje sredstava od strane poverilaca tokom godina. Tabela 6. Povlačenje povjerilaca Poverilac 2014 2015 2016 2017 2018 MAR 7.37 6.54 7.01 7.95 7.49 MMF 0.00 35.64 35.62 100.38 0.00 UniCredit 2.00 0.96 3.54 0.55 0.00 KfW 7.46 22.49 22.47 13.40 0.45 ISDB 0.00 0.00 0.00 0.10 3.21 SFR 0.00 0.00 0.00 0.00 0.26 EBRD 0.00 0.00 0.00 0.00 0.28 Ukupno 16.83 65.62 68.64 122.38 11.69 Napomena: Međunarodni dug se tokom godina razlikuje zbog fluktuacije kursa. Za povlačenja iz kredita u stranim valutama koristi se kurs na dan transakcije.

15 Godišnji bilten 2018 o javnom dugu 2.5 Sevisiranje međunarodnog duga U toku 2018. godine za servisiranje Međunarodnog duga je plac eno 34,32 miliona evra, što predstavlja 1.72% budžetskih prihoda 2018. Iz Priloga 4 može se primetiti da je oko 22% iznosa isplacéno MMF-u, dok je oko 53% servis duga MBOR-u, i 25% za druge poveriloce. U sledecój tabeli 6 u nastavku prikazano je servisiranje duga deljeno sa glavnicom, kamatom, naknadom za obavezom kamate i drugim naknadama. Servisiranje međunarodnog duga VLada - Povrat - Kamata - Tarife obaveza - Ostale tarife Tabela 7. Servisiranje međunarodnog duga kroz godine 2014 2015 2016 2017 2018 32.37 39.38 77.29 70.63 34.32 1.83 7.14 0.15 2.41 25.79 22.05 27.54 60.55 52.39 15.68 9.71 9.35 9.20 9.69 10.11 0.01 0.06 0.18 (0.18) 0.00 0.07 0.18 0.23 0.50 0.00 Javne institucije na koje MF ima podzajam 0.54 2.24 7.13 8.23 8.53 - Povrat - Kamata - Tarife obaveza - Ostale tarife 0.00 1.33 5.45 6.24 6.35 0.25 0.79 1.59 1.97 1.90 0.14 0.13 0.07 0.02 0.29 0.15 0.00 0.02 0.00 0.00 Servis duga / ukupni prihodi (%) 2.23 2.33 4.37 3.69 1.72 Napomena: Naknade za pozajmice i ostale naknade plac aju se iz sredstava za kamate.

16 Godišnji bilten 2018 o javnom dugu 2.6 Portofolio međunarodnog duga po vrsti valute Međunarodni portfolio duga trenutno se sastoji od tri valute, EUR, SDR 1 i SAR. Vlada Republike Kosovo je ugovorila i ratifikovala kredite u USD, ali još nije počela da povlači dotične kredite, kao što se može videti u Aneksu 1. Tabela 8. Zaliha duga u stranoj valuti Poverioc Valuta 2014 2015 2016 2017 2018 MAR SDR 13.04 18.07 24.88 28.40 34.12 MMF SDR 63.68 79.97 78.71 111.05 110.34 SFR SAR 0.00 0.00 0.00 0.00 0.25 Ukupno 76.73 98.03 103.59 139.45 144.71 Do kraja 2018. godine, oko 35% ili 144.71 milion eura međunarodnog portfolija duga duguje se u SDR 2 i SAR valuti. Dug na SDR uglavnom je pozajmljen od strane MMFa, dok je vrednost SAR-a posuđena iz SDR-a, dok je preostalih 65% pozajmljeno u valuti eura od drugih poverioca. Slika 5. Međunarodni dug prema vrsti valute Slika 6. Zalihe krediti u stranoj valuti 2018 2018 2018 2018 0% 35% 0% 24% 65% 76% SDR EUR SAR MAR MMF SFR 1 SDR vam je dao 'košaru' valute i ima sledec e prednosti: EUR, USD, GBP, JPI i CNI. Vrednost SDR se određuje na osnovu prosjeka koji se povlači iz gore navedenih valutnih vrijednosti. Ovaj izveštaj se razmatra svakih pet godina od strane Izvršnog odbora MMF-a. Sa pregledom obavljenim u novembru 2015. godine, Odbor je odlučio da uključi kineski renminbi valute i peti trošak na dan 1. oktobra 2016. godine. 2 To je neto vrijednost izloženosti, koja podrazumijeva iznos izloženosti isključujuc i euro komponentu. Sa uključivanjem kineske valute 1. oktobra 2016. godine, formula se promenila i sada je odziv u novoj "korpi" evra 30,93 odsto.

17 Godišnji bilten 2018 o javnom dugu 2.7 Međunarodni portfolio duga po vrsti zanimanja Deo portfolija duga koji ima promenljivu stopu sastoji se od duga prema MMF-u, posredovanja EBRD-a i duga prema ISDB 3. Tako je do kraja 2018. godine oko 39% portfelja međunarodnog duga izloženo promenjivim kamatnim stopama. Tabela 9. Izloženi iznosi prema variabilnoj kamati Kamata 2014 2015 2016 2017 2018 Fiksna 224.62 243.43 259.81 261.38 252.70 Variabilna 101.73 127.74 113.96 160.77 163.73 Ukupno 326.35 371.17 373.77 422.15 416.43 Slika 7. Izloženi iznosi prema variabilnoj kamati 2018 2018 39% 61% Fiksni Varijabla 3 Dug prema ISDB ima varijabilnu stopu, ali na osnovu finansijskog sporazuma kasnije kamatna stopa c e biti fiksna.

18 Godišnji bilten 2018 o javnom dugu UNUTARAŠNJI DUG

19 Godišnji bilten 2018 o javnom dugu 3.1 Stanje unutrašnjeg duga Republika Kosovo je počela sa izdavanjem svojih hartija od vrednosti od januara 2012. godine. Razvoj tržišta se pokazao veoma uspešnim u smislu interesovanja investitora i troškova zaduživanja, pri čemu je ova vrsta zaduživanja doprinela kao ključni katalizator za finansiranje budžetskog deficita. Važno je napomenuti da je tokom 2018. godine po prvi put izdata 10-godišnja obveznica nominalne vrednosti 10,00 miliona evra. U 2018. godini, domací dug je 676,62 miliona eura, što predstavlja oko 62% ukupnog državnog duga ili 10,19% BDP-a. Relativno povecánje domacég duga iz godine u godinu je: 68% u 2014. godini, 47% u 2015. godini, 27% u 2016. godini, 20% u 2017. i 18% u 2018. godini. Tabela 10. Unutrašnji dug Unutrašnji dugovi (neto) 2014 2015 2016 2017 2018 Zalihe duga 256.52 377.78 478.97 574.27 676.62 Nova izdavanja 104.01 121.26 101.19 95.30 102.43 Napomena: Izdavanja i zalihe su prikazane u neto vrednosti 3.2 Servisiranje unutrašnjeg duga S obzirom da Republika Kosovo posluje sa budžetskim deficitom, pri čemu MF kroz Srednjoročni okvir rashoda (SOR) I Zakona za budžet, ne predviđa amortizaciju unutrašnjeg duga, Trezor/MF, pored održavanja aukcija za prikupljanje novih sredstava od izdavanja hartija od vrednosti takođe održava aukcije za refinansiranje domacíh dužničkih instrumenata koji dospevaju. Shodno tome, u tabeli 11 i 12 prikazani su sledec i iznosi: iznos izdat za refinansiranje i kamate za hartije od vrednosti od osnivanja tržišta od 2014.godine do 2018. Iako Tabela 13 predstavlja isplatu kamate ročnosti po godinama. Tabela 11. Emitovan iznos za refinansiranje 2014 2015 2016 2017 2018 Emitovan iznos za refinansiranje 272.17 261.02 320.60 249.95 319.95 Tabela 12. Servisiranje unutrašnjeg duga Unutrašnji dug 2014 2015 2016 2017 2018 Plaćanje interesa u diskontovanom iznosu HV 2.50 5.50 7.91 6.67 6.69 Plaćanje glavnice (refinansiranje) 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 Kamata/Ukupni prihodi (%) 0.17 0.32 0.45 0.38 0.34

20 Godišnji bilten 2018 o javnom dugu Tabela 13. Isplata kamata i diskontovani iznos HV po dospecú Instrument 2014 2015 2016 2017 2018 3 meseci 0.07 0.07 0.03 0.00 0.00 6 meseci 1.06 0.89 0.40 0.04 0.04 12 meseci 1.09 2.39 2.34 0.76 0.33 2 godine 0.28 1.91 2.94 2.55 1.31 3 godine 0.00 0.24 1.20 1.68 1.61 5 godine 0.00 0.00 1.00 1.63 2.60 7 godine 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 10 godine 0.00 0.00 0.00 0.00 0.80 Ukupno 2.50 5.49 7.91 6.67 6.69 3.3 Unutrašnji dug po instrumentima U 2014. godini, Trezor / MF su počeli sa izdavanjem instrumenata sa rokom dospecá od 2 godine i sa rokom dospecá od 3 i 5 godina tokom 2015. godine. Tokom 2016. godine, Trezor / MF je bio orijentiran na izdavanje novih instrumenata sa dospecém od 2, 3 i 5 godina dok je u 2017. godini strategija izdavanja vrednosnih papira bila usmerena na daljnje produljenje ročnosti, izdavanje uglavnom novih petogodišnjih instrumenata i uvođenje po prvi put na tržište vrednosnih papira novi instrument od 7 godina. U cilju daljeg doprinosa produženju prosečnog roka dospecá u 2018. godini Trezor / MF je nastavio sa implementacijom novih instrumenata uglavnom sa rokom dospecá od 5 godina i instrumentima refinansiranja sa rokom dospecá od 2 i 3 godine; i po prvi put realizuju 10-godišnju emisiju instrumenata. Tabela 14 prikazuje dinamiku izdavanja instrumenata po ročnosti tokom godina. Tabela 14. Unutrašnji dug po instrumentima (nominalna vrednost) Instrument 2014 2015 2016 2017 2018 3 meseci 9.75 10.00 10.00 0.00 0.00 6 meseci 57.67 48.60 30.00 24.95 25.00 12 meseci 140.10 150.00 160.00 135.00 109.57 2 godine 52.00 126.95 159.95 175.00 154.85 3 godine 0.00 30.00 70.00 110.00 117.00 5 godine 0.00 15.00 50.00 110.00 223.40 7 godine 0.00 0.00 0.00 20.00 40.00 10 godine 0.00 0.00 0.00 0.00 10.00 Ukupno 259.52 380.55 479.95 574.95 679.82

21 Godišnji bilten 2018 o javnom dugu 3.4 Prosećne kamatne stope U nastavku prikazana je sledeća prosečna kamatna stopa na instrumentu, kao i krivulja kamatnih stopa za svaki instrument koji je izdat tokom godina. Kao što se vidi na slici 8, prosječna kamatna stopa je ona u kojoj dugoročne hartije od vrednosti imaju najvecú kamatnu stopu u odnosu na kratkoročne hartije od vrednosti zbog povezanih rizika u dužem vremenu roka ročnosti. Tabela 15. Prosečna kamatna stopa za instrument Instrument 2014 2015 2016 2017 2018 Blagajnički zapisi 3 meseca 0.56% 0.63% 0.21% 0.07% - Blagajnički zapisi 6 meseca 1.34% 1.64% 0.25% 0.17% 0.35% Blagajnički zapisi 12 meseca 1.72% 1.57% 0.48% 0.23% 0.45% 6.00% 2 obveznice 2.76% 2.79% 0.83% 0.47% 1.41% 3 obveznice - 3.09% 1.63% 0.87% 1.41% 5 obveznice - 4.94% 2.49% 1.15% 2.59% 7 obveznice - - - 3.25% 3.77% 10 obveznice - - - - 5.28% Slika 8. Prosećne kamatne stope 5.00% 4.00% 3.00% 2.00% 1.00% 0.00% Blagajnički zapisi 3 meseca Blagajnički zapisi 6 meseca Blagajnički zapisi 12 meseca 2 Obveznice 3 Obveznice 5 Obveznice 7 Obveznice 10 Obveznice 2014 2015 2016 2017 2018

22 Godišnji bilten 2018 o javnom dugu 3.5 Vlasnici vrednosnih papira Prema Pravilniku MF-CBK br. 01/2014 o tržištu osnovnih i sekundarnih hartija od vrednosti Vlade Republike Kosovo, pored osnovnih učesnika i primarnih učesnika, druga fizička i pravna lica imaju pravo da kupuju hartije od vrednosti primarnih i sekundarnih vrednosnih papira Vlade Kosova. Kao rezultat, pored komercijalnih banaka koje su primarni i primarni učesnici kao primarni učesnik, hartije od vrednosni drže i druge fizičke i pravne investitore (preduzecá i fizička lica). U nastavku smo predstavili stanje vlasnika vrednosnih papira za 2015.,2016, 2017 i 2018. godinu. Tabela 16. Vlasnici hartija od vrednosti (nominalna vrednost) Instrument 2015 2016 2017 2018 Komercijalne banke 227.36 238.92 243.42 257.25 Penzijski fondovi 95.87 79.93 104.10 210.12 Javne institucije 26.56 127.33 198.74 185.98 Kompanije osiguranja 20.36 20.25 21.52 22.92 Ostalo 10.40 13.52 7.17 3.55 Ukupno 380.55 479.95 574.95 679.82 Slika9. Vlasnici hartija od vrednosti 2018 3%1% 27% 38% Banke Penzioni fondovi Instituti. javnost Comp. Osiguranja Drugo 31%