А У Т О Р И Л Е Т О П И С А ЉУ БИ Ц А А Р С И Ћ, р о ђ е н а 1955. у Б е о г р а д у. П и ше п р о з у. К њи г е п р и по в ед ак а : Прст у ме со, 1984; Б а р у т а н а, 1991; Ци п е л е б ув ин е б оје, 1998; Са м о з а з а в од н и це (из бор), 2003; Ти гра с т и ја од т и гра, 2003; Мац о, да л ме во лиш, 2005; All i n c l u si ve, 2012. Ро ма ни: Чу в а р и ка з ач ке и в и ц е, 1988; З о н а с у м р а ка, 1997; Ико на, 2001; Ма н г о, 2008; Ра ј с ка в р а т а, 2015; Ч у в а р и к а з а ч ке и в и ц е, 2017. Об ја ви ла и књи гу: Љу б и ц а Ар с и ћ в о д и ч кроз по е тич ки и ин тим ни свет, 2011. При р е д и л а ви ше а н т о ло г и ја. ЈОВИЦА АЋИН, ро ђен 1946. у Зре ња ни ну. Пи ше пе сме, крат ке приче и есеје, п ревод и с немачког, фра нц уског и ен гле ског. Об ја в ље не к њи г е: Ун а к р с т д и в љи н а п а м ћ е њ а, 1970; Из а з о в х е р м е н е у т и ке, 1975; Па у ко в а п ол ит и ка, 1978; Ш љун а к и м а хов ин а, 1986; По е т и ка ра с т р ој с т в а, 1987; Ду ге сенке кратки х сенки, 1991; Поет ика кривотворења, 1991; Уништ ит и п о с ле мо је с м р т и, 1993; Га т ања п о п еп е л у о и з гн а н с т в и м а и ло го р и м а, 1993; Апо ка лип са Сад на цр ти о Бо жан стве ном мар ки зу, 1995; Леп тиров са нов ник, 1996; Не з е м а љ с ке п о ја в е, 1999; Љу б а По п о в и ћ о д и с е ја је д н е с е н ке, 2000; Ле б де ћ и о бје кт и, 2002; Ко хо ће да во ли, мо ра да умре, 2002; Ма ли ерот ски реч ник срп ског је зи ка, 2003; Се ни шта и други рас - ка з и (на ма ке дон ском), 2005; Дн е в н и к и з г н а н е д у ш е, 2005; Го л и д е м о н и / На ге же не (ко а у тор -илу стра тор М. Ми ле тић), 2006; Про читано у тво - јим очи ма, 2006; Ше тњ а п о к р ов у с аб р ан и ц рт еж и Ф р а нц а Ка фке, 2007; Го л и п р и п о в е д ач о ко је ч е м у и з г у бљ е н ом и н а ђ е н ом, 2008, 2011; Уш ћ е о ке а н а и д р у ге п р и ч е, 2011; По е т и ка к р и в о т в о р е њ а у т р а г а њу за о б ма на ма, 2013; Је в ан ђе ље п о мага рц у и др у ге п р и че о с и т н и м све т и м т р е н у ц и м а, 2013; Ср о д н и ц и, 2017. ВЛ АД А Н БА Ј Ч Е ТА, р о ђен 1985. у Б о с а н ској Кру п и, Би Х. Зав рш ио је с рп ск у и оп ш т у к њи же в но с т н а Ф и ло ло ш ком ф а к у л т е т у у Б е о г р а д у, где је ма сте ри рао ( Про за Сте ва на Ра ич ко ви ћа ) и док то ри рао ( Књиже в но д је ло Б о р и с л а в а М и х ајлов ић а М и х из а, 2015 ). Б ав и с е с р пс ком књи жев но шћу ХХ ве ка, тј. срп ском са вре ме ном про зом. МИХ АИ Л БЕЛОВ (Михаи л Валерьевич Бе лóв), ро ђен 1970. у Гор ком, да на с Н иж њи Нов г о р од, Р у си ја. Ис т о ри ча р, з а в р ш ио 1992, и док т о ри ра о 902
20 07. г од ине н а Д рж а вном у н и в е рз ит ет у Н. И. Ло б а че в ск и у Н и ж њ е м Нов го ро ду, на ко јем је про фе сор и шеф Од се ка за но ву и са вре ме ну истори ју. О б л а с т и и н т е р е с о в а њ а с у м у ис т о ри о г р а фи ја, ис т о ри ја Сло в е н а, а п о с е бн о и с т ор иј а С р б а и С р б и је. О б ј а в љ е н е к њ и г е: Пе р в о е с е р бс ко е вос с а ние 1804 1813. и Рос сия: собы ия, до ку мен ы, ис орио ра - фия, 1999; У и с о ко в с е р б с ко й н а ц и о н а л ьн о й и д е о л о и и: м ех ан и з м ы фор мировани я и с ецифика ра зв и и я: коне ц X V III середина 30 -х. X I X в е ка, 2007. АЛЕН БЕ ШИЋ, ро ђен 1975. у Би ха ћу, БиХ. Пи ше по е зи ју, књи жевну кри ти ку и есе је, пре во ди с ен гле ског (Џин Рис, Џа меј ка Кин кејд, Ени Пру, Џојс Ке рол Оутс, Бо жи дар Је зер ник, Џон Фа улс, Ке трин Беј кер, Џон Рал стон Сол, Брус Че твин, То ни Хо ланд, Де рек Вол кот, Те џу Кол итд.). К њиг е пес ама: У ф ил игран у ре з, 1998; На ч и н д и м а, 2004; Голо срце, 2012; Х р о н и ка с и т н и ц а (из бор), 2014. Књи ге есе ја и кри ти ка: Ла в и р и н т и ч и - т а њ а, 2006; Не п о н о в љи в и о б р а з а ц, 2012. МИ ЛИ ЦА ВИ ДИЋ, ро ђе на 1989. у Срем ској Ми тро ви ци. Пре води лац и суд ски ту мач за фран цу ски и пре во ди лац за фран цу ски и шпанск и је зи к. С т е к л а је д и п ло м у м а с т е р с т у д и ја н а од с е к у з а р о м а н и с т и к у н а Ф и ло з о ф ском ф а к у л т е т у у Но в ом С а д у и н а од с е к у з а х и сп а н и с т и к у Уни вер зи те та у Ави њо ну у Фран цу ској. Ба ви се пи са ним и кон фе ренциј ским пре во ђе њем, тре нут но жи ви у Но вом Са ду. М И Р О ВУ К СА НО ВИ Ћ, р о ђ ен 19 4 4. у К рњ ој Је л и ( Го р њ а Мо р а ч а), Ц р н а Го р а. П и ше п р о з у, по е зи ју и е с е је. Уп р а в н и к је Би бл и о т е ке СА Н У (од 2011), глав ни уред ник (од 2008) Из да вач ког цен тра Ма ти це срп ске и а к адем и к, а био је у п р а в н и к Би б л и о т е ке М а т и це с рп ске (1988 2014) и по т п р ед с ед н и к М а т и це с рп ске (20 0 4 20 0 8). О б ја в љ е не к њи г е: К л е т в а Пе ка Пер ко ва, ро ман, 1977; Гор ске очи, п ри пове тке, 1982; Не му ш т и је з ик, за писи о зми јама, 1984; Вучји траго ви, записи о вуковима, 1987; Гради - шта, ро ман, 1989; Та м о о н и, по е ме и ко мен т а ри, 19 92; Мо р ачн и к, поеме, 1994; Да ле ко б и л о, мо за ич ки ро ман у 446 уро кљи вих сли ка, 1995; Се мољ го ра, азбуч ни ро ман у 878 при ча о ри је чи ма, 2000; То ч и л о, к а м е ( р) н и ро ман у 33 ре че ни це, 2001; Кућ ни круг, ро ман у кон цен трич ном сну, 2003; Сем ољ з ем ља, азбуч ни ро ман о 909 пла нин ских на зи ва, 2005; По в ра т а к у Раванград, биог ра ф ске п ри по ве с т и с п ро ло г ом и п и смом своји х л икова, 2007; О т в с ј у д у, че т и ри р а з л и ч и т е п ри по в е т ке с ис т и м н а ме р а м а, 20 0 8; Се м ољ људ и, азбуч ни ро ман у 919 при ча о на дим ци ма, 2008; Чит ањ е т а в а н и ц е, п ри по в е д а к а 20, 2010; К л ес а н кам е н, огле ди и за пи си, 2011; Ода бра ни ро ма ни Ми ра Вук сановића, 1 3, 2011; Бих по ље, по рат на пу топи сна при по вест с про ло гом Вла ди ми ра Ћо ро ви ћа и мо ли твом Иве Андри ћа, 2013; Да н о н оћ н и к, з а п и си, ко ме н т а ри, и з р е ке, м а ле п ри че, пе сме 903
у про зи, есеј чи ћи, се ћа ња и ра зни освр ти, 2014; Си ла зак у реч, о (срп ском) је зи ку и (сво јој) по е ти ци, 2015. Књиге раз го во ра и при ча: Ли ко ви Ми лан а Ко њо в и ћ а, 1991; Каж е Ми р о В у кс ан ов и ћ (при ре дио М. Јев тић), 2000; Се м ољ Ми р а В у к с а н о в и ћ а (п ри р е д ио М. Је в т и ћ), 2011. При р е д ио ви ше к њи г а с рп ск и х п и с а ц а. ВУ ЛЕ ЖУ РИЋ, ро ђен 1969. у Са ра је ву, БиХ. Пи ше про зу и ра дио- -д р а ме. К њи г е п ри по в е д а к а : Умри му шки, 1991; Дв и је г о д и н е х л а д н о ћ е, 1995; У к р е в е т у с а Ма д о н ом, 1998; Ва л ц е р и и с н о ш а ји, 2001; Ка т е н а ч о, 2011; Та ј н а ц р в е н о г з а м ка, 2015; Ро м а н б е з о р м а н а, 2017. Ро ма ни: Б л а г и да н и за т и м п ро ђ у, 2001; Рин фуз, 2003; Ти гре ро, 2005; Ц р не ћур ке и др у га к њи га Ц р н и х ћ у р к и, 2006; Мр т в е б ра в е, 2008; На р од ња ко в а с м р т, 2009; Не де ља п а цо ва, 2010; Срп ска т р и ло г и ја ба би ло н и ја да, 2012; Ре п у бл и ка Ћо п ић на род но о с ло бо д и лач к и ро ман у де ве т офан з и ва, 2015; По мор и с т ра х п о вес т о за п и с у на к у ж ном је ван ђе љу, 2018. К њи г а рад ио -д рама: Цр ни глас за бе лу хар ти ју се дам ра дио-дра ма о срп ским пи сци ма, 2017. Д У Ш А Н И ВА Н И Ћ, р о ђ е н 19 4 6. у Гру б а че в ом По љу код Гр а ч а ц а, Хрватска. К њи жев н и ис то ри чар, есе јис т, ба ви се епо хом с рп ског ре а л и зма и рома н т и зма. Објав љене к њи г е: Српска п ри п о вје т ка и з ме ђу ро ман т и ке и р еал из м а, 1976; З а б а в н о - п о у ч н а п е р и о д и ка Ја в о р и С т р а ж и л о в о, 1987; Модели књижевног говора, 1990; Српски реализам, 1996; Књижев - н о с т Срп с ке К ра ји н е, 1998; Ос н ов и т е кс т ол ог ије, 2001; Св ије т и п р ич а, 2002; С т а р м а л и Јо в а н а Јо в а н о в и ћ а З м а ја (с т у д и ја и и з б о р т е к с т о в а), 2005; Ка пое ти ци срп ског ре а ли зма, 2007; Огле ди о Сте ри ји, 2007; Књиж е в н а п е р и о д и ка с рп с ког ре а л из м а, 2008; Врел а у в рлет и о к њиж е вној ба ш т и н и Ср ба у Хр ва т ској, 2009; Ка ге не з и срп ске п о е з и је п ре г ле д и и с т у д и је, 2011; У ма т и ц и п р и че о дје л у Јо ва на Ра д у ло в и ћа, 2013; За ш т о чи та ти До си те ја? До си теј Об ра до вић и срп ска кул ту ра, 2015; До га - ђа ј и п р и ч а с рп с ка м е м о а р с ко - а у т о б и о г ра ф с ка п р о з а, 2015. При р е д ио ви ше к њи га с рп ск и х п и са ца (Сима М ил ут инови ћ Сарајл ија, Ђура Ја кш и ћ, Ђ о р ђ е М а р ко в и ћ Ко д е р, М и л о ш Ц р њ а н с к и, Б р а н ко Ра д и ч е в и ћ, Л а з а Ко с т и ћ, С и мо М а т а вуљ, М и ло в а н Ви д а ко ви ћ, До си т е ј О б р а до ви ћ, Ву к С т е ф а но ви ћ К а р а џ и ћ...) и а н т о ло г и ја. ЏЕ ФРИ ЈУ ЏИ НИ ДИС (Jef frey Kent Eu ge ni des), ро ђен 1960. у Дет р о и т у, СА Д. Д в е г о д и не по з а в р ше т к у с т у д и ја е н гле ског и к р е а т и в ног пи сања на Универзитету Стенфорд објавио је прву кратку причу. Његов а п р о з а је о б ја в љи в а н а у м но г о б р ој н и м ч а с о п и си м а, и з ме ђу о с т а л и х и Њу јор ке ру и Па риз ри вјуу. Ње го ва пр ва књи га The Vir gin Su i ci des (Са мо - у б и с т в о н е в и н о с т и, п р е в е де н а н а с рп ск и 2011), о б ја в љ е н а 19 93. г о д и не, доживела је врхунац успеха 1999. го ди не, захва љу ју ћи филм ској адап та цији Со фи је Копо ле. Ско р о де се т г од и на к асн ије објав љује р ома н Middlese x 904
(Ми дл се кс не ш т о и з ме ђ у, п р е в е ден на с рп ск и 20 0 4), ори г ина лн у, епск у п ри ч у о с уд би н и би ћ а ко је у с е би о б је д и њу је о б а по л а, з а ко ју је н а г р а ђен Пу л и це р о вом на г ра дом 20 02. г од ине, а доби тн и к је и бр ојн и х д руг и х на г ра да и к њи жев н и х с т и пен д и ја. Год и не 2011. објавио је свој т рећ и роман T he Mar ri a ge Plot (Брач ни за п ле т, пре ве ден на срп ски 2014), а 2017. и пр ву з б и р к у п р и ч а Fresh Com pla int. Жи ви у Прин сто ну, у са ве зној др жа ви Њу Џер зи. (А. Б.) КА МИЈ ЛО РАНС (Ca mil le Laurens), рође на 1957. у Дижону, Францу ска; пра во име јој је Ло ранс Ри ел (La u rens Ruel). Фран цу ска спи са тељи ца, свој пр ви ро ман In d e x (Инд е кс) о бја ви л а је 19 91. г од ине. С рпск и м ч и т а о ц и м а је п р е св е г а по зн а т а по св о ји м р о м а н и м а Ni moi ni toi (Ни ја ни ти, 2004) и Dans ces bras-là (У т ом з а г р љ а ј у, 20 0 4). П и ше р о м а не, е с е је, а л и и ко л у м не з а ви ше ф р а н ц у ск и х д не в н и х л и с т о в а. И н т е р е с у је се за све вр сте умет но сти и за то је об ја ви ла, 2017, есеј под на сло вом La p e t i t e d a n s e u s e d e q u a t o r ze a n s (Ма л а п л е с а ч и ц а о д 14 г о д и н а) и н сп и рис а н а ч у в е ном ис т о и ме ном ск у л п т у р ом Е д г а р а Де г а а. По с лед њи р о м а н Cel le que vo us croyez (Мо гла бих то би ти ја) о б ја ви л а је 2015. г о д и не. З а св ој к њи же в н и р а д до би л а је н а г р а д у Ф е м и н а ( Fe m i n a), к а о и н а г р а д у Ре н о д о ( Ren aud au t), кој у с у јој д од ел ил и ф р а н ц ус к и г и мн аз ија лц и з а р о м а н У т ом з а г р љ а ј у. Д в а п у т а је би л а но м и но в а н а з а н а г р а д у Гон к у р (Gon co u r t), з а р омане У т ом за гр љају (2000) и Ни ти ни ја (20 06). Роман и су јој п ре ве де н и на т ри де се т а к све т ск и х је зик а. Но си ла ц је ор де на ви т е з а умет но сти и књи жев ност фран цу ског ми ни стар ства кул ту ре. (В. М.) ВЕ Л И М И Р М Л А Д Е НО ВИ Ћ, р о ђ е н 1989. у С ме де р е ву. З а в р ш ио је основ не и ма стер сту ди је француског је зика и књижевности на Филозофском ф а к у л т е т у у Но в ом С а д у. O бл а с т и и нт е р е с о в а њ а с у м у ф р а н ц у ск а к њи же в но с т Х I Х и Х Х в е к а, р а т у к њи же в но с т и, с а в р е ме н а ф р а н ц у ск а к њи же в н о с т. О б ја в и о је д р а мс к и т е кс т Д р уг и п ор е д м ен е, 2014. и био у р ед н и к з б и р ке п р и ч а п о с в е ћ е н е с т о г о д и ш њи ц и В е л и ко г р а т а Пр и ч е бо ла и по но са, 2014. МИ ЛИ ВОЈ НЕ НИН, ро ђен 1956. у Локу, Шајкашка. Књижевни крит и чар и ис т о ри чар. Об ја в ље не к њи г е: С- аве т и к р и т и ке, с - око в и п о е з и је, 1990; Св е т и с л а в С т е ф а н о в и ћ п р е т е ч а м о д е р н и з м а, 1993; С ме ром и без ње, 1993; Су о ча ва ња, 1999; Ства ри ко је су про шле, 2003; Ста ри ли - сац, 2003; С л у ч а ј н а к њи г а ко л а ж о То д о р у Ма н ој л о в и ћ у, 2006; Срп ска п есн ичка моде рна, 2006; Сит не књи ге о пре пи сци срп ских пи са ца, 2007; С л а т ка к њи га, 2008; Се да м бе л е ж а ка м а л а к њи га о Ц р ња н с ком, 2009; Са в и че н т а срп ск и к њи жев н и ц и ис ко са, 2010; Све т и м и р ис п а м т и ве ка фр а г м е н т и о Ла з и Ко с т и ћ у, 2011; С а в и ћ Ми л а н, 2011; Се д а м б р е ж у - ља ка к њи га о Ц рња нс ком, 2013; С л а вн и Ша јка ш о Ла з и Ко с т и ћу, 2014; 905
С л о в о т в р д о о п р е п и с ц и И л а р и о н а Р у в а р ц а, 2016; Св и м о ји б а н а т с к и п и с ц и п р ик а з е и п р и к а з и, 2016; Св е т и с л а в С т е ф а н о в и ћ, оп е т, 2016; Сретен Марић, 2017; Срп ских но ви на до да так и дру ги до да ци, 2017. Прире дио ви ше књи га и ан то ло ги ја. М И Х А Ј ЛО П А Н Т И Ћ, р о ђ е н 1957. у Б е о г р а д у. П и ше п ри по в е т ке, к њи же в н у к ри т и к у, е с е је и с т у д и је. К њи г е п ри ч а : Х р о н и ка с о б е, 1984; Вон де р у Бе р л и н у, 1987; Пе с н и ц и, п и с ц и & о с т а л а м е н а ж е р ија, 1992; Не мо гу да се се тим јед не ре че ни це, 1993; Но во бе о град ске при че, 1994; Седм и да н ко ш а в е, 1999; Ј у т р о п ос л е, 2001; Ако је то љу бав, 2003; На ј л е п ш е п р и ч е Мих а јл а Па нт ић а, 2004; Же на у му шким ци пе ла ма the best of (из бор), 2006; Пр в и х д е с е т г о д и н а, 2006; О в о г а п у т а о б о л у, 2007; Све при че Ми хај ла Пан ти ћа I IV, 2007; При че на пу ту, 2010; Хо да ње по облац и м а, 2013; Ка да ме угле да оно што тра жим, 2017. С т у д и је, к ри т и ке, огле д и, к ри т и ч к а п р о з а, п у т о п и си: Ис к у ш е њ а с а ж е т о с т и, 1984; Алексан дриј ски син дром 1 4, 1987, 1994, 1999, 2003; Пр о т и в с и с т е м а т ич н о - сти, 1988; Шум Ва в и л о н а (ко а у т о р В. П а в ко ви ћ), 1988; Дес е т п ес ам а, де сет раз го во ра (ко а у тор С. Зу ба но вић), 1992; Но ви при ло зи за са вре - м е н у с рп с к у п о е з и ј у, 1994; Pu z zle, 1995; Шта чи там и шта ми се до га ђа (лични а збу ч ник п и са ца), 1998; Киш, 1998; Мо дер ни с т ич ко п ри п о ве да ње, 1999; То р т у р а т е к с т а ( p u z z le I I ), 2000; Ог л е д и о с в а ко д н е в и ц и (puz zle III), 2001; Свет иза све та, 2002; Ка п е т ан соб не п ло в ид бе ( pu z zle IV ), 2003; Шта чи там и шта ми се до га ђа (лич ни азбуч ник пи са ца) 2, Сва ко дневник чи т а ња, 2004; Жи вот је упра во у то ку (puz zle V), 2005; Пи с ц и го во ре, 2007; Дру ги свет иза све та, 2009; Неи зг убљен о в рем е, 2009; Слан ка мен (puz zle VI), 2009; Шта чи там и шта ми се до га ђа (лич ни азбуч ник пи са ца) 3, Днев ник јед ног ужи ва о ца чи та ња, 2009; A short hi story of Serbi a n li te ra t u re (г ру па ау т о р а), 2011; Б ит и р оке нр ол (коаут о р П. Попови ћ), 2011; Стан без адре се (puz zle VII), 2014; Од сти ха до сти ха свет иза с в е т а 3, 2014; При че од во де све ри бе Ср би је (коаут о р М. Т уц ов и ћ), 2014; Осно ви срп ског п ри по ве да ња, 2015; Шта чи там и шта ми се до га ђа (лич ни азбуч ник пи са ца) 4, Чи та ти, шта дру го, 2016. При ре дио ви ше к њи г а, а н т о ло г и ја и з б о р н и к а. Д Е ЈА Н П Е Т РОВИ Ћ, р ођен 1977. у О си је к у, Хр в ат ск а. Д и п ло м и ра о филозо фи ју на Фи ло зоф ском фа кул те ту у Бе о гра ду. Дво го дишње постд и п л о м с ке с т уд ије и з п ол ит и ч к и х н аук а з а в р ш и о н а Ун и в е р з и т е т у у Б о ло њи. Н а т р е ће м п р о г р а м у р а д ио Б е о г р а д а м у је е м и т о в а но око д в е с т о т и н е о с а м д е с е т е м и с и ја, у г л а в н о м и з о б л а с т и ф и л м а. Аут о р в иш е с т о т и на е сеја, аут орск и х и с т ру чн и х т ек с т ов а, п рик аз а к њиг а, и нт е рвјуа, п ре во да и фи л м ск и х к ри т и к а. Об ја в ље не к њи г е: Асп е к т и г ло ба л и за ц и је, 2009; Да л е ко је Ха д е р с ф и л д, 2011. 906
А Н Ж Е Л А П Р О ХО Р О ВА, р о ђ е н а 1970. у Д њ е п р о пе т р ов ск у, би вш и СССР, где је жи ве ла до сво је сед ме го ди не. Тре нут но жи ви у Но вом Са ду. Го ди не 2015. је сте кла зва ње док то ра фи ло ло шких на у ка на Од се ку за слави с т и к у Ф и ло з о ф ског ф а к у л т ет а у Нов ом С ад у. З апос лен а је к а о доцен т за ру ски је зик на Од се ку за сла ви сти ку на истом фа кул те ту. Ба ви се ист р а ж и в а њи м а у о б л а с т и л и н г в о к у л т у р о ло г и је, н а у ч н и м и к њи же в н и м п р е в о ђ е њ е м. ДА НИ ЦА СТУ ПАР, ро ђе на 1993. у Бе о гра ду. Од 2017. је на док торс к и м с т у д и ја м а Ф а к у л т е т а л и ков н и х у ме т но с т и у Б е о г р ад у, н а с меру у ме т н и чк а г р афик а. П ише е с еје, с т уд и је, к њи же в н у и л и ков н у к ри т и к у, о б ја в љу је у пе ри о д и ц и. СТ Е ВА Н ТОН Т И Ћ, р о ђен 1946. у Гр да нов ц и ма код Са н ског Мос т а, Би Х. П ише поезију, п р оз у, е с еје и п ут оп ис е, п р е в о д и с не м ач ког. К њи г е пе с а м а : На у ка о д у ш и и д р у ге в е с е л е п р и ч е, 1970; Та ј н а п р е п и с ка, 1976; На ш е г ор е в у к, 1976; Хул и м и п о с в ећ ује м, 1977; Ц рн а је м ат и н едјељ а, 1983; Тај на пре пи ска и дру ге пје сме, 1985; Праг, 1986; Ринг, 1987; Иза бране пје сме, 1988; Са ра јев ски ру коп ис, 1993; Ли рика (из бор), 1995; Мој пса ла м / Mein Psalm, 1997; Ол у ј н о јат о (из бор), 2000; Son ntag in Ber lin, 2000; Бла го слов из гнан ства, 2001; Са ра јев ски ру ко пис 33 иза бра не пје сме / Handschrift aus Sa ra je vo 33 aus gewählte Ge dic hte, 2005; Све то и про клето, 2009; Ан ђ е о м и б а н у к р о з р е ш е т ке, 2010; Вје р н а з в и је з д а / Ве р н а т а sвезда, 2012; Св ако дне в н и с м а к с в и је т а, 2013; D e r täglic h e We l t u n te r ga ng, 2015; Бе з ум н и п л ам е н и з аб р ан е и н ов е љуба вн е п јес м е, 2015; Х р ис т ов а лу да, 2017. Ро ман: Твоје срце, зеко, 1998. Књи ге есе ја и пу то пи са: Im Au ftrag des Wor tes Tex te aus dem Exil, 2004; Та мје ста пу то пи си (у про зи и с т и х у), 2018. Го ди не 2009. су му иза шла Из а б р а н а дје л а, 1 4 (По е з и ја; Тв оје с рц е, з еко; Је з и к и н е и з ре ц и в о п је с н ич к и п ор т ре т и; По н а л о з и м а п о е з и је). С а с т а вио ви ше пе сн и ч к и х а н т о ло г и ја. П р и р е д и о Б р а н и с л а в К А РА НО ВИ Ћ 907