Д а к ле, к а р а к т е р р а т а и њ е г о в а ис т о ри ј ск а и л и с о ц и о ло ш к а у ло г а н ис у би т н и. Би тне с у с т р ахот е и б е см и

Транскрипт

1 Д а к ле, к а р а к т е р р а т а и њ е г о в а ис т о ри ј ск а и л и с о ц и о ло ш к а у ло г а н ис у би т н и. Би тне с у с т р ахот е и б е см и с а о које р ат доноси. К а о одм аз де, н а п ри ме р. И т о од м а з де по п р опо рц и ји педес е т с т ановн ик а К ар анов а з а јед н о г у б ијен о г н ем ачко г в ојн и к а, ко је с у н е р а з у м н е, м о р б и д н е и, в е р о в а ло с е и з ц и ви л и з а ц и ј ск и х р а з ло г а, не п ри л и че в р еме н у к а д а с у се чи ни ле. Ме ђу тим, и да ље се бе сти јал но по на вља ју. У истом је кон текс т у и н а ја в љ е н а не м ач к а од м а з д а, св а ког де с е т ог м а т у р а н т а г и м н а зи је, због са бо та же, при уз го ју сви ле не бу бе. И на кра ју им пре си је не тре ба за бо ра ви ти да ро ман Гро зда не Олујић Пре ж и ве т и до с у т ра, иа ко об ја в љен са т о л и к и м з а к а ш ње њем, н и је и з г убио св о ју с а д р ж ај н у и з н а че њ ск у а к т у е л но с т, к а о н и моде рно с т и у б е д љи в о с т п ри по в е д а њ а о д р а м а т и ч ном с а з р е в а њу јед не м л ад ос т и у суро вим рат ним околностима. Транспо новањем и домаштавањем доживље ног деч јег ис ку ства у свом ро ма ну, окре ну та ис ку ше њи ма уну траш њи х с в е т о в а с в о ји х ју н а к а, Гр о з д а н а Ол у ји ћ је ус п е л а д а н а о с о б е н, утишан и лир ски на чин из гра ди при чу о од ра ста њу и фор мирању идент и т е т а у т е ш к и м ж и в о т н и м ус ло ви м а. Ис т о в р е ме но, сп и с а т е љи ц а н а м је ве што и не на ме тљи во пре не ла свој осе ћај ту ге због про лазности младо сти, и због про ла зно сти уоп ште, као што су то вир то у зно и сло је ви то ч ин ил и До с т о је вск и и Б ор а С т а нкови ћ, које аут о рк а, к ако р ече у једном од ин тер вјуа, и до жи вља ва као сво је уз о ре. А л е к с а н д а р Б. Л А КО ВИ Ћ 342 Ј ЕД НО СТА В НО СТ К АО ЗА Б О РА ВЉЕ Н А ВЕ Ш Т И Н А Кр ста По пов ски, Ина, Ла гу на, Бе о град 2017 У д о с а д а ш њ е м о п у с у К р с т е По п о в с ко г (19 6 8) с р п с к а ч и т а л ач к а п у б л и к а и м ал а је п р ил ик у д а п р ат и р а зв ој н у с т в а р а л ач к у л и н и ју ко ја св е и з р а зи т и је ис ц р т а в а ж а н р ов ск и п р е о к р е т: н а кон Дв о г л а с ја (1994) и још три пе снич ке књи ге, ау тор се од го ди не и ро ма на Еј, ко ји је ушао и у ужи из бор за НИН- ову наг рад у, ок р еће иск ључ иво р омане скној ф о р м и, у ко јој у гл а в ном н а с т о ји д а п р о б ле м а т и з у је с ло же не по р о д и ч не од но с е. Но в и р о м а н К р с т е По пов с ког с а ч и њ е н је од а л е г о р и је ко ја б и с е ла ко мо гла на зва т и п р о зи р ном: к ра ву Ра си н у, к ућ ног љу би м ца по р о д и це ко ја је из Хр ват ске ра се ље на у Олу ји, чла но ви по ро ди це постепено расп а р ч а в а ју к а ко би у т о л и л и гл а д. К р а в а у м и р е од по с ле д и ц а п ри св а ја њ а делов а њ е ног т е л а, д а би з а т и м гл а в н и л и к, в а ја р Вл а д и м и р, с ас т авио од ње ни х ко сти ју ск улп т у ру. Во ље на и рас пар ча на отаџ би на, осуђена на см рт,

2 п р ед с т а в љ е н а је к р о з д ис фу н к ц и о н а л не по р о д и ч не од но с е, а л и и к р о з не о би ч но п ри с а н одно с деч ак а и к р а в е. Би з а рно с т ф а бу л а р не с т ру к т у р е не за ма гљу је але го риј ску при чу о отаџ би ни. Чак и по све та Кр сте По повског гла си Мо јој отаџ би ни Ср би ји. При ме тан је, ме ђу тим, сле де ћи пар а докс: з ам агљ ено је оно ш т о п р едс т ав љ а н ал и чје т ак в е биз а рне п риче, а т о је п ри ч а о јед но с т а в но с т и. Јед но с т а в а н н а с лов к њи г е н а г о в е ш т а в а м н о г а ко мп л е кс н а з н а ч е њ а, а л и и с т о в р е м е н о у п у ћ у је и н а и з в о р н о с т свог на стан ка Ина је скра ће но од Ра си на, име на срп ске ре ке по ко јој је јед на кра ва до ма ће ра се до би ла име. Да ли је отаџ би на о ко јој По пов ски п и ше Ју г о с л а ви ја и л и С р би ја, по с т а је м а њ е в а ж но у кон т е к с т у и де је о јед но с т а в но с т и ко ја с е н а р а з л и ч и т е н а ч и не м а н и ф е с т у је у де л у. К р с т а По пов ски у свом за бав ном ро ма ну по ста вља бит на пи та ња о то ме ка ко је мо гу ће јед но став ност су протставити из вешта че ној мо дер но сти са даш њи це, а л и и к ако је мо г у ће са ч у ва т и је од ба на л и з а ц и је и у п р о ш ћ а ва њ а ко је пре ти умет но сти и ме ђу људ ским од но си ма. Ау т ор сп р ем но од г о в а ра на хориз он т очек и в а њ а ч и т а ла ца т е с е в ећ н а п р ви м с т р а н и ц а м а р о м а н а по и г р а в а с а л а к и м р е ше њи м а ко ја пси хо ло г и ја н у д и к а о од г о в ор на с ло же на ж и в о т на п и т а њ а: С о дом ија, и нце с т и о с т а ле и з о п а че но с т и у ш ле с у у мо д у код пси хо ло г а, а ис т о в р е ме но с у од л и ч н и од г о во ри на п и т а њ а з а ко ја не ма т е од г о во ре. При ча м ја ода в но да је ту не што из о па че но. Тач но сам зна ла! Тач но сам зна ла!... Чи та лац, та ко, не мо ра да на га ђа да ли се у бли ско сти из ме ђу де ча ка, ка сни је млади ћа, и кра ве кри је не што ви ше, и су о ча ва се ка ко са сво јим све сним и л и не св е сн и м п р е д у б е ђ е њ е м, т а ко и с а и р о н и ч н и м о т к ло ном од оно г а што твр де Вла ди ми ро ви ро ди те љи и Ма ри на, њи хов по ро дич ни те рапе у т. З а к љу ч а к је једнос т ав а н, љу б а в чов ек а п р ем а ж ив от ињи и њихов а ч в р с т а в е з а но с т не мо р а ју с е н у ж но п р е т в о ри т и у с о до м и ју. Л а ко ћ а с а ко јом с е ов а к в а о зн а к а кон т и н у и р а но до де љу је, ис т и н а, не у о би ч а је ном од но с у, ч и н и д а п р о блем по в р ш но с т и по с т а не б ол но оч и гле д а н, п а т а ко и не и з о с т а в а н к а д а је у п и т а њу ч и т ањ е и т ум аче њ е ов ог де л а. При сно с т и з м е ђу к р а в е и чо в е к а и з в о р је ч уђ ењ а и под с м ех а, а л и т оком р ом ан а пос т а је јасно да н ије само ов а неконвенц и она лна ве з а т р е т и ра на на т а к а в на чин. Из ра зи ма из пси хо те ра пе ут ског реч ни ка као што су Ули ца по верењ а и Ул и ца ис к у ше њ а и р о н и зу је се по к у шај по б ољ ша њ а нарушен и х по р о д и чн и х одно с а, п рик аз а н у једном од н ај б ољи х делов а р ом ан а Ина. Це ло де се то по гла вље пред ста вља при ме ну ре ше ња ко је предлаже психо те ра пе ут ки ња Ма ри на, а ко ја, сем ис пра зних фра за без ика квог знач ењ а, н е н уд и В л ад им ир у и њ ег ов и м р од ит е љ и м а н и к а к в у п о м о ћ н и у т е х у. Тр а г и ко м и ч не с у сце не где јед а н у к у ћ а н и н (н ази в који М арин а на гла ша ва да се породична хијерархија не би испречила на путу оздравље ња ) тр чи ве за них очи ју са за дат ком да не пре га зи ру ке дру га два у к у ћ а н а. Н а и ме, н а т ај би н а ч и н т р е б а ло д а с е г р а д и с а об р аћ ајн иц а ко ја во ди у Ули цу по ве ре ња. 343

3 Ду хо ви те сце не овог по гла вља пре ра ста ју у ап сурд ну сли ку пород ице која је снаж на само у и нат у, и ч ије сла б о с т и по с т а ју оч и глед не п р во у де та љи ма. Је дан та кав де таљ је су пре ду ги нок ти на но га ма Вла ди миро вог оца, ко ји си г на л и зи ра ју ње г о ву за п у ш т е нос т на кон ш т о је ос т а о без по с л а. О с л а б о с т и г о в о ри и р а до с т р о д и т е љ а ко ји б е з з а д р ш ке р е а г у ју сме хом на од стра ха укру ће ну му шкост њи хо вог си на. Он до да је, наиз глед са мо уз гред но, још је дан де таљ ње го ва му шкост је не знат на спрам та ти не. Вла ди ми ров лик при ка зан је током целог романа у суко бу с а сво ји м р о д и т е љи ма, п ри че м у би в а све с т а н сво је по зиц ије с л абог н а с л е д н и ка. Ни је нео бич но што та кав на след ник по ста је умет ник, неспо с о б а н д а с е п р е к в а л и фи к у је по п у т св о ји х р о д и т е љ а. У кон т е к с т у р ом ан а, ов а к в а позиц ија подр еђ енос т и п р еноси с е н а м л ад у пос лер а тн у ге не ра ци ју у Ср би ји уоп ште. Из гу бље на си гур ност отаџ би не, до ма, а зат и м и пор од ице, п р ер ас т а у неут а ж и ву по т р е бу з а бл и ско ш ћу. У р о м а н у К р с т е По п о в с к о г и сп уњ ењ е т ак в е п о т р е б е н а л а з и с е у б л и с к о с т и с а ж и в о т и њ ом ко ја но си и ме с рп ске р е ке. Н и је и з л и ш но по с т а ви т и с ле де ће п и т ањ е: з а ш т о ау т о р би р а ба ш к р а ву? К р а в а у у ло зи к ућног љуби мц а је с т е не о че к и в а н и з б о р, а л и оно ш т о с е с у п т и л но по м а љ а н а по в р ш и н и р о м а н а, и м а ју ћ и у ви д у и св е Ра си н и не по с е бне, н аучене в еш т ине, јес т е њ е н а ау т ен т и ч н а јед но с т а в но с т. У однос у и змеђу Вл ад им ир а и њ е нем а и з о п а че но с т и н и с о до м и је, и н т е р в е н ц и је пси хо т е р а пе у т а ис по с т а в љ а ју се као не по треб не, а ње но име за и ста је сте са мо име јед не срп ске ре ке. Вла ди мир је онај ко ји же ли да са чу ва је ди ни мо дел љу ба ви ко ји је имао т о ком ж и в о т а, у з д и ж у ћ и г а н а н и в о у ме т н и ч ког де л а. Н а с у п р о т њ е м у, д ру г и же ле д а Ра си н у н а ч и не м а њ ом. Од г о в о р н а п и т а њ е з а ш т о ау т о р би ра кра ву а не пса за љу бим ца свог глав ног ју на ка кри је се, опет, у јед нос т а в ној ч и ње н и ц и: к ра ва се мо же по је с т и. Уп ра во т о и ра де Влад им ирови р о д и т е љи ск и д а ју ћ и ме с о с а њ е н и х бу т о в а, ч и не ћ и је т а ко не по в р а т но осла бље ном. Вла ди мир сма тра да је ње гов грех ве ћи и да је сво ју љу бими цу мр тву из дао. У ту зи због ње не смр ти, у на ра ста ју ћем бе су, али и у не у т а ж и в ој гл а д и, он и н си с т и р а н а т о ме д а је по је де це л у. С в е с т а н д а с е глад за бли ско шћу ви ше не мо же уто ли ти, он при ста је да ис пу ни сво је по т р е б е з а х р а ном. И ов о г а п у т а, је д и н а ко ја у т о ме мо же по мо ћ и је с т е с а м а к р а в а Ра си н а. Је да н од по с т у па к а сма њи ва њ а је ск ра ћ и ва ње ње ног и ме на, т е т а ко п р о ф е с о р Д а ви д Жу т и ћ п р ед л а же Вл а д и м и ру д а ск р а т и и ме ск у л п т у р е з а по т ре бе и з ло жбе у Бри се л у: Шт а ће ва м т о с р б о ва ње т а мо? По г о т о во тај сред њи век, то је све ве о ма ди ску та бил но..., или: До вољ но је Ина, тек да се зна да је жен ско. Ра си на је... као да сте обу кли ма ји цу с нат писом Ко с о в о је с р ц е Ср б и је. Н а си л но по јед но с т а в љи в а њ е че с т о је у р о ма н у Ина, при че му је све вре ме ја сна опо зи ци ја са оним што је из вор но, п ри р од но и, к а ко је в е ћ по ме н у т о, ау т е н т и ч но у св о јој јед но с т а в но с т и. Мо д е рн а у м е тн о с т т еж и у п р ош ћ ав ању, с и мб ол им а, н аг ов еш т ајим а, 344

4 ре чи су про фе со ра Жу ти ћа, и чи та лац не мо же а да не оста не за пи тан над сми слом и гра ни ца ма упро шћа ва ња, ка ко у умет но сти, та ко и у живо ту. Умет ник ко ји уз по моћ свог про фе со ра и мен то ра схва та да уметност по чи ње за пра во та мо где пре ста ју ствар ност и исти на оста је па рал и с а н у св ом с т в а р а л ач ком р а д у. Њ е м у у по моћ п ри т и че не ко ко де л у је про сто, а ко се ис ка зу је као по штен чо век, пра ви при ја тељ, и истин ски љу би тељ умет но сти. Ла за, Вла ди ми ров друг из вој ске, вешт је са ру кама, осе тљив на су зе и слаб у из ра зу, али оно што до би ја по себ ну ва жност у роману јесте ње гова способ ност не само да осети важност једне скулпту ре и да по шту је ге ниј ства ра о ца не го и да у че с т в у је у и з ра д и у ме т н и ч ког дела. Он се не слаже са мо де р н и м т е орија ма и су г е с т и ја ма о у п ро ш ћав а њу п р о ф е с о р а Жу т и ћ а. Пр ед лог п р о ф е с о р а д а с е к р а в љ ој ск у л п т у ри од ру би гл а в а и н с т и н к т и в но о с е ћ а к а о не ч у в е н у б л а с ф е м и ју, а л и и к а о не по што ва ње умет нич ке ау то ном но сти. Пи та ње о то ме ко лико је уметн и к сло б о да н да с т ва ра, а з а т и м и п редс т ави свет у своје у ме тн и чко дело, о с т а је у р о м а н у о т в ор ено. Ир он и јско р а зр ешењ е де л у је у т ом кон т ек с т у као је ди но мо гу ће, те та ко Влади мир иступа из сво је уло ге сла бог на следни ка ко ји не уме да од го во ри на спо ља шње при ти ске ни оне ње го вих р о д и т е љ а, н и М а р и н и не, н и п р и т и ске св ог ме н т о р а. С к у л п т у р а к р а в е која у сто је ћем ста ву оба вља ма лу нужду супрот стављена је чувеној брисел ској фон та ни у об ли ку де ча ка ко ји пи шки: Ми слио сам да то бу де па ро ди ја на њи хо вог де ча ка: то што зна њи хов де чак, зна и на ша обич на срп ска кра ва! Ви дљи во је, ме ђу тим, да је та ква скулп ту ра су прот став ље на и јед ној с рп ској а л т е р на т и ви: Вла д и м и р до би ја п ред лог да њег ово у ме т н и ч ко де ло по с л у ж и к а о е кспо н а т у с р едњ ој в ет ерин а рској ш кол и. По ну да ли по вичког ветерина ра Миро сла ва само је мито ко је би Вла дими ра тре ба ло да за др жи у ње го вој, већ на у че ној, па сив ној уло зи. Он, међу т и м, одбија п ривилег ије и з а ш т ит е т ак в е у лог е, и одл уч ује д а ист уп и као пра ви му шка рац. Вл а д и м и р св о ји м не о че к и в а н и м по с т у п ком у к а з у је д а с е р а њи в а по зи ци ја ра се ље ни ка, умет ни ка, и не ка да шњег вој ни ка, ипак мо же прева зи ћи. Да би од бра нио част сво је по ро ди це, као и мо рал не и умет ничке вред но сти до ко јих му је ста ло, он мо ра за бо ра ви ти да је ње го ва м уш ко с т не з н а т н а сп р а м т а т ине. З а т о к р ај р о м а н а К р с т е По пов ског н и је п р ед ви д и в, а л и је јед но с т а в а н, п а Вл а д и м и р не р е а г у је н и к а к ви м хе рој ск и м ч и ном. Одговор на ра зочарања и п рит иске окол ине и мп улсиван је и и н с т и н к т и в а н, а л и п р ед с т а в љ а а к ц и ј у ко ја п о н и ш т ав а п р аз н ин у на ста лу још на по чет ку ро ма на. Не и сти ни та и би зар на при ча о сек су изме ђу чо в е к а и к р а в е до би ја р а с п ле т ко ји в о д и ус по с т а в љ а њу р а в но т е же Вла ди мир за и ста ре а гу је сек сом и ини ци ра се у свет пра вих му шкара ца. Ст а ра б ор ба си на и мај ч и н и х љу ба в н и к а у овој си т у а ц и ји по с т а је се кун дар на у од но су на бор бу са свим на мет ну тим ау то ри те ти ма са врем е н о с т и : њ и хо в о д е ј с т в о п о ч о в е к а ј е п а р а л и ш у ћ е, и о н н е ус п е в а д а 345

5 де лу је у мно штву су прот ста вље них зах те ва ко ји се пред ње га постављају. К р с т а По пов ск и у р о м а н у Ина при ка зу је и јед ну и дру гу вр сту тих зах те ва, те та ко с јед не стра не раз об ли ча ва уси ље ну мо дер ност и ве штачку ком плек сност, док с дру ге ука зу је на опа сност од све оп штег упро шћава њ а и ба на л и з а ц и је. Ис т и на се п р о на ла зи не где и з ме ђу и јед но с т а в на је по пут фра зе ко ја се у ро ма ну лајтмотив ски по на вља умет ност по чиње та мо где пре ста је жи вот. По повски у својој прози успешно преиспит у је д а т у м и с а о по к а з у ју ћ и ш т а зн а ч и д у би н ско з а х в а т а њ е у ж и в о т с а по но в о ож и в љ е ном с т р а ш ћу. У св ом но в ом р о м а н у под с е ћ а ч и т а о це н а з а б о р а в љ е н у в е ш т и н у јед н о с т а в н о с т и, к а ко у у м е т н и ч ко м с т в ар ању, та ко и у жи во ту. С а њ а ВЕ СЕ Л И НО ВИ Ћ К РУ Г М Е ТА К РИ Т И Ч К Е К ВА Д РА Т У РЕ Марко Па о ви ца, Ме та кри тич ки из ле ти, Срп ска књи жев на за друга, Београд 2017 К њи г а Ме т а к р и т и ч к и и з л е т и че т в о р о де л но је кон ц и п и р а н а, а ко и зу з ме мо у в одн у б елеш к у, биб л иог р афи ју, и нде кс и мен а и б елеш к у о аут о ру. К р о з с е гме нт е Поглед и, П р егл е д и, По р т р е т и и К њи г е М а р ко П а о ви ц а до но си од а б р а не огле де и о св р т е, ко ји п р ед с т а в љ а ју р е з у л т а т њ е г о в ог п р о у ч а в ањ а с ав р емене с р пс ке к њиже вне к р ит ике. И ако н и је с ис т ем а тс к и п р ис т уп ио и ст р а ж и в а њу, мо же с е р е ћ и д а је ус пе о д а а де к в а т н и м и д о б р о о р г а н и з о в а н и м и з б о р ом и л у с т ру је св о је кон ти ну и ра но ин те ре со ва ње за одређене про бле ме и те ме срп ске књиже в не к ри т и ке, по че в од 19 91, ко јом је д а т и р а н н ај с т а ри ји п у б л и ко в а н текст, па до го ди не. Од че тр на ест огле да и освр та ко ји се ба ве по е то ло шким, ме тод ол о ш к и м и п е р и о д и з а ц и ј с к и м п и т а њи м а, т е с т а в о в и м а к р ит ич ар а и к ри т и ком кон к р е т н и х мо но г р а фи ја, и з д в а ја с е и је д а н п ри лог о оп ш т и м и ак ту ел ним про бле ми ма са вре ме не кри ти ке. Ра ди се, на и ме, о Фрагме н т и м а о к ри т и ц и, где с е п р е и сп и т у је ко ји с у з а д а ц и к ри т и ке, к а к в а је њ е н а с уд би н а у кон т е к с т у по с т мо де р н и зм а и ко ја је у ло г а к ри т и ч а р а у д а т ом т р е н у т к у ( г о д ине). У ов ом к р а ћ е м о с в р т у п р о н а л а з и мо, да к ле, за ме т ке м но г и х ме т а к ри т и ч к и х п ро м и ш ља ња г о спо д и на Па о ви це, ко ји су раз ви је ни у оста лим сег мен ти ма књи ге. За сту па ју ћи став по којем је за да так кри ти ке да про на ђе пут до сре ди шта де ла, де ко ди ра њего ву ши фру и омо гу ћи ин тер су бјек тив ни су срет на те ме љи ма са гла снос т и з ајед н и ч ког ис к у с т в а, ау т ор се су о ча в а са но во на с т а лом сит уац ијом: 346