Пре глед ни чла нак :342.7( ) doi: /zrpfns Др На та ша Љ. Де ре тић, до цент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул

Транскрипт

1 Пре глед ни чла нак :342.7( ) doi: /zrpfns Др На та ша Љ. Де ре тић, до цент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду N. D e re t p f.u n s.a c.r s РИ М СКО I US L I BE RO RU M У КОН ТЕК СТУ Д А Н А Ш ЊЕ ПО П У Л А Ц И О Н Е ПО Л И Т И К Е Д Р Ж А ВЕ СР БИ Ј Е 1 Са ж е т а к: Пра во по осно ву де це (ius li be ro rum) ко је под ра зу ме ва обаве зу ра ђа ња у бра ку, скло пље ном по прав ним про пи си ма пр ви пут је деф и н и с а н о у в рем е в л ад ав ин е и мп ер ат ор а Ав г у с т а. О н д о н о с и ка д у ка р н е з а ко не ка о сп е ц и ф и ч а н од го в ор р и м с ке д р ж а в е н а с в е оп ш т е оп а да ње м о - ра ла и по ро дич них вред но сти у Ри му. Крај њи циљ ка ду кар них за ко на им - п ер а т о р а Ав г у с т а је б и о д е м о г р а ф с к и и и с т и с е н и је м ог а о п о с т и ћ и бе з д о н о ш е њ а н и з а н о р м и, ко је с у з ал аз ил е у б р ојн е д ом ен е п р а в а и ж и в от а, ог ра н и ч а в а ј у ћ и л ич н у с л о бо д у п о је д и н ц а у и н т е ре с у в и ш и х ц и ље в а. Пра во по осно ву де це бар као иде ја, над жи ве ло је Рим ску им пе ри ју, до ж и в ља ва ју ћи ра з ли чи те т рансформације. И п о ред то га, ш то је ово п ра во б и л о ф ор м а лн о у к ин ут о у в рем е в л адав ине Конс т а нт ин а, и м ал о је у т иц аја на прав ни и дру штве ни жи вот ка сни јих европ ских др жа ва. И Вла да Ре публ и ке Ср б и је, п ре ко с в ог н а д л е ж н ог м и н и с т а р с т в а се оп ре де л и л а з а м е ре под стицања рађа ња де це и од го ва ра ју ћих при ви ле ги ја мајкама и породица - ма са ви ше де це. Ти ме би тре ба ло да се убла жи де мо граф ски про блем у др жа в и Србији. У ов и м мерама се може наћи л и ни ја п о ве з и ва ња са р и м ск и м ius li be ro rum јер крај њи циљ и ка ду кар них за ко на био је де мо граф ски. Да нас је за у зе т ве о ма флек с и би лан с т ав у п о г ле ду п ро п и са ко ји ма се огра ни ча ва ју л ич н е с л о бо де п о је д и н а ц а з ара д в иш и х и нт е ре с а (оп с т а н ка д р ж а в е). То и не тре ба да чу ди ка да се зна да пра во ро ди те ља по осно ву ро ђе ња де те та, да н а с и м а ра з л и ч и т у ко н о т а ц и ј у. Ум е с т о н а з и в а п рав о п о о с н ов у дец е, да н а с се т о н а з и в а н а д ок н а д ом ко ја п р и п а да р о д и т е љи м а ко ји се од л у че за по том ство. На док на ду да је др жа ва, ко јој је у ин те ре су да ра ђа ње де це, дове де до за у с т а в ља ња не га т ив ни х де мо граф ск и х т рен до ва у др жа в и Ср би ји. 1 Рад је по све ћен Про јек ту Би о ме ди ци на и за шти та жи вот не сре ди не ко ји фи нан - с и р а М и н и с т а р с т в о Ре п у б л и ке С р б и је 1697

2 Др На та ша Љ. Де ре тић, Рим ско Ius Li be ro rum у кон тек сту да на шње популационе... (стр ) Не м а с а м о н а з и в i u s li b e r or u m д р уг ач иј у ко н о т а ц и ј у в е ћ с е д а н а с и п о ја м р о д и т е ља ра з л и к у је. У р и м с ком д р у ш т в у р о д и т е љ је м о га о б и т и с а м о отац, док се да нас тај по јам ти че оба ро ди те ља, ка ко оца, та ко и мај ке. О т и ш ло се даље, п а т ако дан ас род ит ељи мог у б ит и како дв а м уш ка рц а (ко ји ма ће де те ро ди ти су ро гат мај ка) та ко и две же не (од ко јих ће се јед на од лу чи ти за ван те ле сну оплод њу ка ко би ро ди ла де те). К љу ч не р е ч и: д е ц а, оп с т а н а к д р ж а в е, в и ш и ц и љ, п р ив ил ег ије, л и чн а с л о бо да, с т о п а н а т а л и т е т а. УВОД Оп ште је по зна то да је од нај ра ни јих да на људ ске исто ри је, по ро ди ца те мељ сва ког дру штва, чи ју ста бил ност чи не де ца (ро ђе на у тој по ро ди ци или усво је на); у њи хо вом по ди за њу на ла зи се те мељ ма те риј лне и мо рал не т р ај нос т и д р ж а в е. У с у п р о т ном, п р е т и и з у м и р а њ е к а ко по р о д и це, т а ко и са ме д р ж а ве у це л и н и. Да су брач на де ца до но си ла Р им љ ан има м ног обр ојне по г од но с т и и п ри ви ле г и је, до к а з у је у п р а в о ри м ск а ус т а но в а i u s li b e ro r u m, као скуп при ви ле ги ја за ро ди те ље по осно ву де це. Ко ре не овог пра ва на лази мо још у пр вим да ни ма сту па ња Ри мља на на исто риј ску по зор ни цу (у вре ме кра ље ва), али је оно пр ви пут ја сно де фи ни са но у прин ци па ту, кроз т зв. к а д у к а р но з а ко но да в с т в о и м пе р а т о р а А в г у с т а. А в г ус т је, к а о м у да р вла дар, до бро знао да је по ро ди ца са де цом стуб сва ког дру штва и да тре ба на ћи на чи на, па ако тре ба и на те ра ти по је дин це да не што учи не за оп шту ствар за оч у ва ње и про спе ри тет рим ске др жа ве. Има ти што ви ше де це значи ло је бо гат ство јед не др жа ве јер је то би ло у скла ду са v ir t u s (в р л и ном) на ко ји се гле да ло као нај бит ни ји основ рим ског дру штва у ства ра њу и траја њу Р и м ске и м пе ри је. Vir tus ae ter na in tem po ra du rat вр л и на ве ч и т о т ра је г о в о ри л и с у с т ари Р им љ ан и, док с у нови Р им љ ан и и з в р емен а А вг ус т а г о в о ри л и Vir tus post num mos па ре па вр ли на. Да би спа сио по ро дич ни мо рал ко ји је био по ра жен но вим по гле ди ма на жи вот, Ав густ је за кон ским п у т ем с а н к ц ион ис а о цел ибат (неженс т в о) и б р аков е б е з деце (orbi) ко ји су у вре ме ње го ве вла да ви не, све број ни ји. По след њих го ди на се и Ре пу бли ка Ср би ја озбиљ но су о ча ва са драма - т и ч ном де мо г р а фском с л иком где је с т опа см р тнос т и в ећ а од с т опе р ађањ а. Фла г ра н т на де по п у л и з а ц и ја зе м љ е (сма ње ње с т а нов н и ш т в а) озби љ но п р е т и д а у г р ози оп с т ан а к н аше д рж ав е која је и н аче у з ачељу е в р опск и х д рж ав а по бро ју ро ђе не де це; по ста је мо ста рач ко дру штво. По ред ни ске сто пе на тал и т е т а, св е до ц и смо и ви с оке с т опе ис ељ а в а њ а м ла д и х љу д и, б е з ко ји х не ма по в е ћ а њ а на т а л и т е т а. 1698

3 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 4/ ПО П У Л А Ц И О Н А ПО Л И Т И К А РИ М С К Е Д Р Ж А ВЕ У вре ме ка да је рим ска др жа ва би ла у на ста ја њу, због еко ном ског напрет ка др жа ве, а и ка сни је, ка да је рим ска др жа ва би ла у нај ве ћем успо ну, ду го ни је би ло ни ко ме до пу ште но да се од рек не искон ске оба ве зе да има де цу и да се оже ни. Ри мља ни су од нај ра ни јих да на шти ти ли де те још док је у м ајч ин ој у т р об и о ч ем у с в ед оч и п ос е б а н с т а р а т е љ (c u r a t o r v e n t r i s). 2 И ма т и ш т о ви ше де це зна ч и ло је б о г ат с т во ри м ске д р ж а ве. Та к во понашањ е је омо гу ћи ло Ри мља ни ма да од ма лог бро ја на по чет ку не гу ју ћи брак и ра ђа ју ћи де цу број ча но над ма ше све та да шње на ро де. Има по да та ка да је Рим у вре ме pa x roman a био број ча но, пр ви пра ви ве ле град у исто ри ји (имао је бли зу ми ли он ста нов ни ка) и ни је дан дру ги град за ду го ни је мо гао да му кон к у ри ше (о си м Кон с т а нт инопољ а, који је п р ои зв од ис т е ц иви л и з ац и је). Лондон ће т е к г о д и не и м а т и м и л и он и т ри с т а х и љ ад а с т а новн ик а. 3 Та си ту а ци ја ће се дра стич но про ме ни ти услед по ли тич ке и еко ном ске кризе ко ја је за хва ти ла рим ску др жа ву и ко ја ће до ве сти до ко нач не про па сти ри м ске д р ж а в е По п у ла ц и о на по л и т и к а Р и ма у пе ри о д у к ра љ ев с т в а У пе ри о д у ко ји по зна је о б л и к о р г а н и з о в а њ а љу д и к р оз г енс, в р е ме ном ће се до го ди ти да генс као про из вод на и по ли тич ка зе јед ни ца по чи ње да гу би н а в а ж но с т и. Ра с п а дом г е н с а н а с т а је кон с о р ц и ју м к а о по р од и чн а з ад ру г а ста рог рим ског дру штва ко ји се ја вља у два об ли ка: нај пре као по ро дич на з а јед н иц а а гн ат а, а пот ом к а о пор од и чн а з а јед н и ц а к рв н и х с р од н и к а к а о п р о и з в од на је д и н и ца, с п ри в ат ном св о ји ном на д с р ед с т вима з а п р ои з в одњу. С о б зи р ом да је и мо ви на р е дов н и п р а т и л а ц по р о д и це, т р е ба ло је о б е з б е д и- т и с у бје к а т који ћ е п р о д у ж и т и и м е п о р о д и ц е и с а ч у в а т и њ е н у и м о в и н у. По с е бно, з б ог п а г а н ског в е р о в а њ а д а је в е л и к а не с р ећ а з а једн у пор од и ц у у ко л ико би ис т а и зум рла. И ако у Улп ијанови м Рег ула ма с т оји наче лн и с т а в да су ста ре ши не сво јих по ро ди ца ка ко отац по ро ди це, та ко и мај ка по ро ди це, 5 појaм ро ди те ља (p a re n s) дугo се у рим ској исто ри ји од но сио са мо на претка му шког по том ка (отац, де да, пра де да), из раз ло га што су са мо они мо гли ста ја ти на че ло по ро ди це, тј. са мо су они мо гли има ти уло гу p a te r fami li a s -а, ко ји има очин ску власт (pat r ia potesta s). У ри м ском па т ри јар ха л ном д ру ш т ву, 2 М и р о с л а в М и л о ш е в и ћ, Р и м с ко п р а в о, Бе о град 2005, O б р а д С т а н о је в и ћ, Р и м с ко п р а в о, Бе о град 2007, В и д. Н а т а ш а Д е р е т и ћ, К р а т а к о с в р т н а р е ш а в а њ е д е м о г р а фс к и х п р об л ем а у Р и м с кој д р ж а в и, Збор ник ра до ва Прав ног фа кул те та у Но вом Са ду, 2/2009, U l p i a n u s R e g. I V,1: S u i i u r i s s u n t f a m i l i a r u m s u a r u m, i d e s t p a t e r f am il ia e, i t e m q ua e ma ter fa mi li ae. Нав. пре ма : К њи г а Ре г у л а, пре вод А. Ро мац, 1987,

4 Др На та ша Љ. Де ре тић, Рим ско Ius Li be ro rum у кон тек сту да на шње популационе... (стр ) мај ка ни је има ла ста тус ро ди те ља, иа ко је ва жи ло пра ви ло да је мај ку увек мо г у ће по у зда но у т в р д и т и, 6 за раз ли ку од оца за ко га су би ле пред ви ђе не са мо не ке прет по став ке, као што је она, да се сва ко де те ко је је ро ди ла удата же на сма тра си ном или кћер ком ње ног му жа, док се не до ка же су прот но отац је онај на ко га ука зу је брак. 7 Од нај ра ни јих да на у рим ском дру штву оби чај је био да се не до ста так п ри р од не р е г е не р а ц и је јед не по р о д и це, ко јој п р е т и и з у м и р а њ е, на док на д и в е ш т ач ком р е г е не р а ц и јом усв о је њ ем. Ти м п у т ем с е ус т а но в љ а в а л а оч и н- ска власт ка ко над стра ним ли цем (над ту ђим де те том) што се зва ло a d o pt io, та ко и над осо бом ко ја је ли це свог пра ва (adro ga t io). Ко ли ки је зна чај при даван усво је њу ја сно је из прак се да је о то ме кон сул то ва на ши ра дру штве на з а јед н и ца (ск у п ш т и на), а не с а мо по р о д и ца ; усв о је њ е је до зв о љ а в а но с а мо оно ме ко ни је имао брач них по то ма ка и ко их с об зи ром на го ди не ста ро сти, ве ро ват но ви ше ни је ни мо гао до би ти. У пе ри о д у к ра љев ст ва, п и та ња из по ро д и ч ног п ра ва ре г ул исана су поред оби ча ја и тзв. кра љев ским за ко ни ма. О то ме нам пру жа до каз Ди о ни си је ко ји г о в о р е ћ и о Ро м у ло ви м з а ко н и ма к а же: Ро м ул је оц у п р е да о по т п у н у власт над си ном и то до жи вот но; пра во жи во та и смр ти (ius vi tae ac ne cis) до пу шта ло му је да си на ба ци у там ни цу, да га из ба ци из по ро ди це, да га в е з а ног п ри н у д и н а по љ о п ри в р ед не р а до в е и л и д а г а у бије...такођ е је оц у би ло до пу ште но да про да си на...шт а ви ше, отац је све до тре ће про да је стицао све оно што би син за ра дио...по сле тре ће про да је син се осло ба ђао оца. 8 Ро м у л у с е т а ко ђе п ри п и с у је још јед на од р ед ба и з к р аљ евск и х з акона која с е ти че при хва та ња и из ла га ња тек ро ђе не де це. Та ко је отац по ро ди це (p a te r fa mi li a s) по свом на хо ђе њу од лу чи вао да ли ће при зна ти де цу ко ју му је њего ва же на, или же не ње го вих си но ва ро ди ла, или ће их из ло жи ти ван ку ће (на фо ру му), пре пу шта ју ћи их оно ме ко же ли да их узме. 9 Из ла жу ћи их ван ку ће, осу ђи вао их је на смрт или у нај бо љем слу ча ју, на роп ство. 10 Вр еменом је очин ска власт ипак све де на у не ке окви ре, та ко што је Ро мул од ре дио да је отац ду жан да при хва ти сву му шко ро ђе ну де цу и пр во ро ђе ну кћи, из у зев нак азне деце. 11 На к ра ју је р о д и т е љ ско п ра во по т п у но кориг овано у см исл у да је отац по ро ди це мо рао да при хва ти сву де цу ро ђе ну у ње го вој по ро ди ци чи ме је ко нач но огра ни че на евен ту ал на са мо во ља оца. Да је и др жа ва би ла 6 D. 2,4,5.:... ma ter sem per cer ta est. 7 D. 2,4,5... pa ter ve ro is est qu em nup ti ae de mo strant 8 D i o n i siy s, A n t i q u i t a t e s Ro m a n e I I, 26,27. 9 Вид. Ната ша Де ре тић, Да ли је право излагања и продаје деце (ius exponendi) ван - в р е м е н с к а к а т е г о р и ја. З б о р н и к р а д о в а Пр а в н о г ф а к ул т е т а у Ко с о в с ко ј Ми т р о в и ц и, 2015, Пјер Гри мал, Р и м с к а ц и в и л и з а ц и ја, Бе о град 1969, Di o ni si us, II, 15,

5 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 4/2018 з а и н т е р е с о в а на з а м у ш ко по т ом с т в о, гле да ју ћ и у њи ма р ат н и ке, до к а з је и од р ед б а, н а в од но до не т а у в р ем а к р аљ а Т ул а Хос т ил ија, ко јом се пру жа др жав на по моћ оцу ко ме се ро де три си на: по моћ се огле да ла у то ме што је та квом оцу из јав них сред ста ва из да ва на хра на ри на све до пу но лет ства де це По п у ла ц и о на по л и т и к а Р и ма у пе ри о д у р е п у б л и ке Вре ме репу блике, романисти уобичајено описују као пе ри од од пет веко ва у ко ме су се де си ле нај ду бље про ме не у те ри то ри ји, дру штве ној структ у ри, д р ж а в ном у р е ђе њу, п ри в р е д и и по с е б но мо р а л у т а да ш њ ег д ру ш т в а. 13 По с ле в е л и ког т е ри т о ри ја л ног ш и р е њ а и у н у т р а ш њи х с у ко ба, на п у ш т а с е по ла ко ста ра струк ту ра вла сти на сле ђе на из вре ме на ка да је Рим био са мо po lis (град). По ли ти ча ри с по чет ка ре пу бли ке су би ли Ри мља ни ста рог ко - в а, кон з е р в а т и в н и х по глед а и с т р ог и х мор а лн и х н ачел а. 14 Они о др жа ви бри н у ка о о својој пород иц и. Засн ивал и су пород ице са чес т ит и м и мора лн и м же на ма о че му све до че за пи си о њи хо вим су пру га ма, ти па же не као Кор нели ја, мај ка бра ће Гра ха, ко ја ка да је тр го вац по ку шао да јој про да дра го ка мење, по к а з а ла на сво је си но ве и рек ла: ово су моји д раг уљи. Так ва чес т ит ос т и м о р а л н и ж и в о т у г л ед н и х људ и п ос т аћ е од п р ав ил а и зуз ет а к, к а ко је од ми цао пе ри од ре пу бли ке. Римско друштво ће све више постајати корумпира но д ру ш т во. 15 Ко ру п ц и ја је з а х в а т и ла све по р е д ру ш т в а, ч и ме су до ве де не у п и т а њ е т еме љне в р еднос т и с т ар ог ри мског д ру ш т в а. 16 Р и м ско д ру ш т в о до ж и в љ а в а кор ен ит е п р омене и в еом а д ин а м и ч не п р е о б р а ж а је не с а мо у еко ном ској, већ и у ши рој дру штве ној струк ту ри; то је из ме ђу оста лог има ло за по след иц у и п ро ме ње не од но се у по ро д и ц и. Уме с т о с тарог па т ријарха лног на чи на жи во та, где се др жа ло до обра за и ча сти на сце ну по ла ко сту па ју д ру г е в р ед но с т и. Вр е ме ном с е на п у ш т а с т а р о по и ма ње по р о д и це, ко ја т р е ба да бу де с т у б сва ког дру штва и у ко јој је тре ба ло да бу де што ви ше де це, јер су де ца бо г ат - ство јед не др жа ве. Са да се бо гат ство тра жи у ма те ри јал ним ства ри ма; оне чи не љу де моћ ним и ути цај ним, а не де ца. Пр во бит на ис кљу чи ва и до ми нантна уло га ше фа по ро ди це пре ма свим чла но ви ма сво је по ро ди це, па и де ци, в р еменом с е свела на ра вноп рав а н, т олера нт а н и и зна д свег а мо рала н одно с. Сл а бљ е њ е в л а с т и ше фа по р о д и це т о ком р е п у бл и ке, и ма ло је з а по с ле д и ц у 12 Ан те Ро мац, Из во ри рим ског пра ва, За греб 1973, 14: Di o ni siys, 3, 22, 10: Lex la ta est... iu bens si cui tri gem ni ni na sce ren tur fi lii, ei de pu bli co ali men ta ad pu ber ta tem usque sup pe di ta ri. 13 О. Ста но је вић, Дра го мир Стој че вић, Ан те Ро мац, Dic ta et re gu lae iu ris, Бе о град 1984, Вид. На та ша Де ре тић, Суп тил на и нео до љи ва при ма мљи вост ко руп ци је у по литичким круговима Ри ма, Збор ник ра до ва Прав ног фа кул те та у Но вом Са ду, 3/2017, Re i n h a r d Ci m m e r m a n n ( Ц и м е р м а н), T h e L a w o f O b li g a t i o n s Ro m a n Fo u n d a t i o n s o f t h e C i v i l a n Tr a d i t i o n s, Ox ford Ka pe Town 1995,

6 Др На та ша Љ. Де ре тић, Рим ско Ius Li be ro rum у кон тек сту да на шње популационе... (стр ) да је нај пре би ло огра ни че но пра во на од ба ци ва ње но во ро ђен ча ди, да би на кра ју би ло и уки ну то. Во ди ло се ра чу на и о то ме да ли се де те ро ди ло у брачној за јед ни ци или у ван брач ној. Та ко, за кон не при зна је да је де те за че то у з а ко н и т ом б р а к у у ко л и ко с е р од и у јед ан аес т ом мес ец у н акон см рт и св ог оца, јер За кон XII та бли ца у ста ву 4. стрикт но про пи су је да се де те мо же род ит и у десет ом а л и не у је да на е с т ом ме се ц у по сле м ужев љеве см рт и. Тиме се на ње га ни је мо гло при ме ни ти на че ло: In fans con cep tus pro iam na to ha be tur, уста но ва за че тог, а не ро ђе ног де те та ко је се има ло сматрати рођеним уко - ли ко се ро ди у де се том ме се цу по сле смр ти оца По п у ла ц и о на по л и т и к а Р и ма у п ри н ц и па т у Након ду го го ди шњих гра ђан ских ра то ва с им пе ра то ром Августом отпо - ч и ње пе ри од у н у т ра ш њег м и ра и п ро спе ри те та ( pax ro ma na ри м ск и м и р у тра ја њу од два ве ка); то је пе ри од у зна ку при вред ног и кул тур ног на прет ка. У вре ме ка да Ри мља ни по ста ју го спо да ри све та, де ша ва ју се зна чај не про - ме не у у к у п н и м д руш т в ен и м односима. Од г р а да д р ж а в е (по л и с а) с т в о р е но је цар ство. Пр о це с г о м и л а њ а в е л и ког б о г а т с т в а и в е л и ког б р о ја р о б о в а у ру ка ма по је ди на ца, за по чет кра јем ре пу бли ке, окон чан је у прин ци па ту. По - ро ди це се све ви ше бо га те; при хва та ју се но ви оби ча ји ко ји ће вре ме ном пот - п у но з а ме н и т и с т а р е о би ча је; но ве на ви ке све ви ше воде у ра зв ат и немора л. Сла би по ро дич на чвр сти на и стро гост по ро дич ног мо ра ла. С т а р а р е л и г и ја г у би у т и цај, ра ђа ју се но ви по гле ди на свет ко ји је из не дрио до та да не по знат у ре л и г и ју ко ја је би ла но ва и н и је још за го спо да ри ла све том хри ш ћа н с т во. Р и м ско с т а нов н и ш т в о је у в р е ме А в г у с т а п р е по ло в љ е но, не с а мо з б ог ми ну лог гра ђан ског ра та већ и због еко ном ске кри зе. Љу ди су се не ра до одл у ч и в а л и н а з а сн и в а њ е по р о д и це, л и ш а в а л и с е св е сно пот омс т в а, а т име оне мо г у ћ а в а л и п ри р од н у р е г е не р а ц и ју д ру ш т в а. Ч и т а ви де ло ви Ц а р с т в а, на р о ч и т о он и и з ло же н и у па д и ма не п ри ја т е љ а с у оп у с т е л и. О па да њ е б р о ја с т а нов н и к а ви ше је по г о д ило г р а д нег о с е ло. Ар хе о ло зи с у о т к ри л и д а с у кра јем тре ћег ве ка не ки гра до ви спа ли на те ри то ри ју ко ја ни је из но си ла ни де с е т и де о не к а да ш њ ег г р а д ског под ру ч ја. 17 По с е б но с у биле у г р ожене по - ро д и це нај бо г а т и ји х Р и м љана, слободно рођен и х, који су п лашећ и се за своје бо гат ство, не ра до за кљу чи ва ли бра ко ве и та ко оста ја ли без ле ги тим них нас лед н и к а. И з т и х ви ш и х с ло је в а ри м ског д ру ш т в а р е г ру т о в а н је в л а да ју ћ и ка дар, по мо ћу ко га је им ператор Август обез бе ђи вао до ми на ци ју чи сто крв - них Ри мља на над кон гло ме ра том раз ли чи тих на ро да ко ји су ушли у са став Р и м ског ца р с т в а. Уп р а в о т ој А вг ус т ов ој у зда н и ц и п р е т и ло је и з у м и р а њ е. Др жа ва, од но сно им пе ра тор Ав густ је при мо ран да интервенише јер се сма О. Ста но је вић, 88.

7 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 4/2018 тра ло да јав не по сло ве не мо гу до стој но оба вља ти мо рал но про па ла и окаља на ли ца, а та ква су она ли ца ко ја се ни су мо гла на зва ти не чи јим му жем или оцем. 18 А в г ус т до но си законе којима је хт ео да под с т а к не и м ућ не с т а новни ке Ри ма на скла па ње бра ко ва и ра ђа ње де це. То су тзв. ка ду кар ни за ко ни у ко ји ула зе: Lex Iu lia de adul te ri is За кон о пре љу би; Lex Iu lia et Pa pia Pop pa ea За кон о ра ђа њу по том ства и L e x Iu li a d e m a r i t a n d i s or d i ni b u s ко ји се ба ви п р е в а с ход но бра ком. А в г ус т је т ако з аконск и м п у т ем са н к ц и о н и са о це л и бат (не жен ство) и бра ко ве без де це (or bi) ко ји су све ви ше узи ма ли ма ха. До ноше њем на ве де них за ко на пре вас ход но се же ле ло по ди за ње угле да и до сто - јан ства бра ка, па је у том сми слу про гла ше но за кљу че ње бра ка за при мар ну о б ав ез у св аког Р и м љ а н и н а и з ви ш и х с ло је в а д ру ш т в а. Же ле о с е мо р а лн и п р е по р од д ру ш т в а, а л и ри м ској мо р а л но п р о па лој и т е ле сно де г р а д и р а ној на ци ји ви ше ни је би ло ле ка. 19 За ко ном Lex Iu lia et Pa pia Pop pa ea, Ав густ је же лео да по ве ћа број брачне де це, али не број брач не де це обич них смрт ни ка већ брач не де це припа д н и к а нај ви ш и х сло је в а ри м ског д ру ш т в а. За т о њи ма у п ућује п р екор е; бе з м и ло с т и и с а ж а љ е њ а по зи в а с е на њи хов не до с т а т а к па т ри о т и зма и њи хов его и за м, т ра же ћ и ча к да у ко л и ко не п ро ме не сво је по на ша ње, бу д у под ве де н и под иста пра ви ла ко ја ва же за Ве стал ке. Ка да апе ло ва ње на ра зум и ср ца бог а т и х Р и м љ а на н и је у р о д и ло п ло дом, А в г ус т је з а кон ск и м п у т ем на ме т н уо за кљу че ње бра ка и ра ђа ње ле ги тим них на след ни ка у што ве ћем бро ју. Све - с т а н да ће би т и из и г ра ва ња за ко на, фа во ри зо ва о је по т ка зи ва че, обе ћа ва ју ћ и и м ви со ке на г раде По т вр ђе њу Та ц и т а, т и но ви ч у ва ри зако на по тк азивач и, р е в носно с у п р и ја в љи в а л и и м а њ а в л а сн и к а б е з н а с ледн ик а, и м ањ а људ и ко ји ни су има ли пра ва ро ди те ља за то што су оста ли без де це, та ко да су многи имућ ни Ри мља ни у Ри му и у Ита ли ји, сво јим има њем пла ти ли њи хо ву по х ле п у. 20 Ко ли ко је Ав густ био оку пи ран иде јом да на те ра Ри мља не да се по вин у ју од ред ба ма на ве де ног за ко на, мо ж да нај сли ко ви ти је по ка зу је п ри мер ко ји је од Ка си ја пре у зео исто ри чар Омо. Им пе ра тор Ав густ је у јед ном од сво јих го во ра на Фо ру му, оку пље не Ри мља не прет ход но по де лио на две гру пе: мало б р ој не оче в е по р о д и ц а с јед не, и не же њ е у и м по з а н тном б р оју, с д руг е с т р а не. Н а кон х в а ло спе в а оче ви ма фа м и л и ја ш т о с у с е по ко ри л и њ е г о ви м з а ко н и ма и ш т о с у у в е ћ а л и до мо ви н у на р а ш т а јем г р а ђа на, ч и ме с у о си г у- ра л и Р и м љ а н и ма д у г и н и з по т о ма к а, о бра т ио с е п р е корн и м р еч има, д ру г ој г ру п и ок у п љ ен и х г р а ђ а н а: О с е ћ а м ч уд н у не у г од но с т п р ем а в а м а које не 18 Гл и г о р и је Ге р ш и ћ, С и с т е м р и м с ко г а п р и в а т н о г а п р а в а, Бе о град 1882, Д р а г о љу б А р а н ђ е ло ви ћ, Ра с п р ав е и з п р ив а тн о г п р а в а Је д а н р и м с к и з а ко н п р о т и в м а т о р и х м о м а к а, Бе о град 1913, Та ц и т, А на л и, I I I, 28. ( P ubl ije Cornel ije Tacit, Ab e xce ss u div i Aug ust i Annale s), Пре вод, Љ. Цре па јац, Бе о град, 1970). 1703

8 Др На та ша Љ. Де ре тић, Рим ско Ius Li be ro rum у кон тек сту да на шње популационе... (стр ) знам ка ко да на зо вем. Љу ди? Ви не чи ни те ни јед но људ ско де ло. Гра ђа ни? Уко ли ко би то би ло ва ма пре пу ште но, ви би сте град оста ви ли да про пад не. Ри мља ни? Ви што се тру ди те да то уни шти те. Али ко год ви би ли, ка кво год би ло име ко јим би сте хте ли да бу де те на зва ни, ме ни се не ће сма њи ти јед но из у зет но осе ћа ње То за ди ра ње у лич не сло бо де по је ди на ца, на и шло је на ве ли ки от пор. Вла да ју ћи слој рим ског дру штва то га до ба ни је био до ра стао за дат ку ко ји је пред њим по ста вљен. Су ви ше су би ли окре ну ти се би и сво јим лич ним з а д о в о љ с т в и м а, д а би р а з м и ш љ а л и о оп ш т е м и н т е р ес у. Нов а г ен ер ац ија Р и м љ а на би т но с е р а з л и ко в а л а од Р и м љ а на и з в р е ме на Ре п у бл и ке ко ји с у су ш т и н у бра ка ви де л и у по т ом с т ву. Да је т а ко, ја сно п ро из и ла зи из од г о во ра ри м ског г р а ђа н и на ко ји на п и т а њ е цен з о р а п ри з а к љу че њу б р а к а, од г о в а р а Ux o re m n e li b eror u m p ro crea nd or u m h ab e s же ним се да бих имао де це; тек на кон доби ја ња по тврд ног од го во ра, цен зор је признавао брак легитимним (m a t r i m o ni u m i u st u m). 22 Иа ко по сто ји од нај ра ни јих да на, пр ви пут на из ри чит за кон ски на чин, у и н т е ре су од р жа ва ња д ру ш т ва, де фи н и ше се iu s li be ro r u m (пра во по осно ву де це) ко је под р а з у ме в а р а ђа њ е де це у б р а к у ск ло п љ е ном п р е ма п р о п и си ма з а ко на. 23 Очи то је, да је циљ ове уста но ве по ве ћа ње на та ли те та уз фа во риз о в а њ е з а ко н и т е з а јед н и це. Ва н б р ач на з а јед н и ца (c o n c u bi n a t), иа ко т о ле риса на, ни је омо гу ћа ва ла ван брач ној де ци да ути чу на ста тус ро ди те ља; са мо с у и зуз е тно м ајц и, у кол ико је сп а д а л а у к ат ег орију ч асн и х л иб е рт и нк и (ослобођеницa), ко ја је би ла кон ку би на па тро на, при зна ван i u s lib er or u m. Осло бо ђе ник Ла тин је мо гао да стек не рим ско гра ђан ство, уко ли ко би, уз дру ге усло ве до ка зао да се оже нио ра ди де це и до ка же пред па тро ном или управ ни ком про вин ци је да има де те од го ди не да на ста ро сти. 24 Пра во по осно ву де це (i u s li b e ro r u m) се у рим ској др жа ви мо гло сте ћи, а л и је могло би т и и до де ље но з а сл у ж н и м по је д и н ц има, од с т ране сенат а и л и и мперат ора. Са п ра к с ом до де ле iu s li be ro r u m-а по че ло се већ у до ба Ав гу ста. Сти ца ње и до де ла ius li be ro rum - а је пред ста вља ло из у зет но ве ли ку при виле ги ју из раз ло га што су пра ва ко ја су се сти ца ла по осно ву ро ди тељ ства, од но сно, по осно ву по том ства, има ла од раз на не ко ли ко обла сти. У обла сти т у т ор с т в а с об зи ром да је же на на кон пу но лет ства и да ље би ла под тутор ством (t u t e l a m u li e r u m), од ње се зах те ва ло да има де цу ка ко би би ла осло бо ђе на од т у тор ства. 25 Да би сте кла ову при ви ле ги ју сло бод но ро ђе на же на 21 Нав. пре ма. Leon Ho mo (Омо), Pro blems so ci ax de Ju dis ed d a pre zent, Па риз 1922, Гај С в е т о н и је Тр а н к в и л, Дв а н а е с т р и м с к и х ц а р е в а Ј у л и је Це з а р, Б еог р а д 20 03, Вид. Ми ла Јо ва но вић, Авг ус т ов о брачно з а ко но да в с т в о (ка д у ка р н и з а ко н и), необјавље на док тор ска ди сер та ци ја, Бе о град, G a i u s, Inst. I, G a i u s, Inst. I,

9 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 4/2018 (i n g e n u a) мо ра ла је да ро ди тро је де це, а осло бо ђе ни ца (l ib e rt i n a) ч ет в о р о де це. 26 У обла сти на с ле ђи ва ња као на гра ду за оже ње не љу де и за оче ве фа мил и ја, Lex Iu lia et Pa pia Pop pa ea је од ре дио да све што је у јед ном те ста мен ту за ве шта но нео же ње ним и не у да тим ли ци ма при па да у те ста мен ту спо ме - ну тим на след ни ци ма или ле га та ри ма ко ји има ју де цу; а ако та квих не ма, он да д р ж а ви. 27 У по гле д у ме ђу с о б ног на с ле ђи в а њ а с у п ру ж н и к а, Ул п и ја н у Ре г у л а м а на в о д и да је јед но з а јед н и ч ко де т е би ло до в ољ но с у п ру ж н и ц и ма за сти ца ње пу не ca pa ci ta s у ме ђу соб н и м од но си ма. 28 Су п ру ж н и ц и ко ји н и су има ли де це, мо гли су да на сле де са мо по ло ви ну на сле ђа. У пе ри о ду принци па та, мај ке ко ји ма је би ло при зна то i u s li b e ro r u m, н и с у с а мо о с ло ба ђа не ту тор ства, већ су сти ца ле и мо гућ но ост да на сле де сво ју де цу. 29 И у обла с т и оба в ља ња д р жа в н и х фу н к ц и ја iu s li be ro r u m је био од знача ја је р је омо г у ћ а в а о м у ш к а р ц и ма з а у зи ма њ е нај ви ш и х ја в н и х фу н к ц и ја. Ко ће би т и кон з ул и л и г у в е р не р п р о ви н ц и је, н и је з а ви си ло с а мо од т о г а ко је ста ри ји или чу ве ни ји по по ре клу, већ и од то га да ли спа да у ка те го ри ју p a t re s; да ли је по тен ци јал ни пре тен дент на ви со ку функ ци ју оже њен и има б р ач н у де ц у. М но г и ри м ск и п и сц и, ме ђу њи ма и Св е т о н и је, п ру ж а ју до к а з е о то ме да је Ав густ оче ве по ро ди ца че сто хва лио и нов ча но на гра ђи вао. 30 При то ме, пред ност су има ли они са ви ше де це над кан ди да ти ма са ма њим бро јем де це; од но сно, пред ност је да ва на оном са јед ним де те том од оног ко де це уоп ште не ма. 31 Да се ни је увек тра жио услов ве ћи број де це, мо же нам као до каз по слу жи ти че сто ци ти ра на Га је ва ре че ни ца: да ни је без де це (si ne li b e r i s) онај ко јед ног си на или кћер има. 32 Отац са i u s li b e ro r u m по А в г у с т о в ом б р ач ном з а ко но да в с т ву, мо г а о с е осло бодити неких јав них оба ве за (e x c u s a t i o), укљу чив ши и оба вљање тутор ства. Та ко, рим ски гра ђа нин ко ји је жи вео у Ри му, уко ли ко је имао тро је де це, осло ба ђан је од тзв. m unera p ublic a (јав не ду жно сти да бу де ту тор); ако jе жи вео у Ита ли ји или про вин ци ји тре ба ло је да има че тво ро де це Pa u l u s, Sent. 4, 9, 1 27 Д. Аран ђе ло вић, U l p i a n u s, Reg. 16, 1а. 29 У в р е м е в л а д а в и н е Х а д р и ја н а д о н е т је S e n a t u s c o n s u l t u m Ta r t u li a n u m ко ји пред став љ а п о ч е т а к р е ф о р м и i u s l i b e r o r u m - а. Т и м е ј е и з м е њ е н о д о т а д а ш њ е п р а в и л о д а ј е м а ј к а мо гла да на сле ди сво ју де цу са мо ако је из ме ђу њих по сто ја ла аг нат ска ве за, тј. ако су би ли под ре ђе ни jедној очин ској вла сти. Ју сти ни јан је на кра ју уки нуо услов да мај ка мо ра да има i u s l i b e r o r u m да би на сле ди ла сво ју де цу. Нав. пре ма. А. Ро мац, Ре ч н и к р и м с ко г п р а в а, За греб 1975, С в е т о н и је, Ав густ, Гај Пли ни је Мла ђи, Пи сма (пре вод: А. Вил хар, Бе о град 1982, VII, 16). 32 D. 59, 16, А. Ро мац,

10 Др На та ша Љ. Де ре тић, Рим ско Ius Li be ro rum у кон тек сту да на шње популационе... (стр ) Iu s li b e ro r u m к а о ск у п п ри ви ле г и ја мо г а о је би т и до де љ ен и не ко ме ко не ма де це или их не ма у до вољ ном бро ју (тро је, од но сно че тво ро). 34 Пр ва о с о б а ко јој је би ло д о з в о љ е но т о п р а в о, п р е т по с т а в љ а с е, би л а је у п р а в о А в г у с т о в а с у п ру г а, Л и ви ја ко ја н и је и ма л а с а њи м де це. 35 Се нат јој је до делио по ме ну то пра во не са мо због то га што су је ува жа ва ли, већ пре ма не ким тврд ња ма, ви ше из же ље да се до дво ре Ав гу сту. Ав гу стов на след ник Ти бе ри је ( год. н.е.) ви дев ши да су пот ка зива чи из вре ме на Ав гу ста пра во зло за др жа ву, од лу чу је се да коц ком изабе ре пет бив ших кон зу ла и исто то ли ко цен зо ра, са за дат ком да спре че исф о рс и р а н у п р и м е н у з а ко н а. Ун о с и н е ке н о в и н е, а л и п о т в р ђ е њу Та ц и т а, Ти б е р и је п р е к и д а с а А в г у с т о в ом п р а к с ом по м а г а њ а оч ев а с е в иш е д ец е, ко ји су му се обра ћа ли за по моћ. 36 Као при мер да је ка сни је опет до де љи ван i u s li b e ro r u m, у из во ри ма се на во ди Кла у ди је во на гра ђи ва ње же на ко је су г р а д и ле б р о до в е; њи ма је додељив ано помен ут о п р ав о нез ависно од т ог а да ли су уда те или не. 37 Н а кон в л а да ви не К л а у д и ја не ма по у зда н и х по да т а к а о и н д и ви д у а л ном до де љи в а њу i u s li b e ro r u m -а. Пли ни је Мла ђи све до чи о доде л и i u s li b e ro r u m -а у до ба вла да ви не Тра ја на ( год. н.е.). Као при мер, да је при ви ле ги ја пра ва ро ди те ља са тро је де це (ко ја је би ла основ за до дељи ва ње ви со ких др жав них функ ци ја) мо гла би ти и до де ље на, мо же да по - слу жи и прак са ца ра Тра ја на: он је то пра во до де лио Пли ни ју Мла ђем и Св е т о н и ју Тр а н к ви л у ко ји с у з аузимал и вис оке полож аје у д рж ави. 38 У врем е в л а д а в и н е Х ад р иј ан а ( г од. н. е.) д о н е т а ј е к о н с т и т у ц и ј а (SC Tеrtulianum) ко јом се же ни до пу шта, да под од ре ђе ним усло ви ма, уко ли ко има тро је, или че тво ро де це, мо же да бу де ин те стат ски на след ник сво јој де ци. Па ул у ве зи са овим се нат ским ми шље њем ка же да i u s li b e ro r u m има мај ка ко ја тро је де це има, или их је има ла, као и она ко ја ни ти их је има ла ни ти их има; има их ако су де ца жи ва, не ма их ако их је из гу би ла; а не ма их ни ти их је има ла она ко ја је цар ском ми ло шћу по ме ну то пра во сте кла Dion Cas si us, Hi s t o r i a Ro m a n u m, 55,2,5-6. п р у ж а п о д а т ке и з ко ји х п р о и з и л а з и д а се i u s li b e r o r u m м о г а о д о д е л и т и и м у ш к а р ц и м а и же н а м а, п о је д и н о м л и ц у и л и г р у п и л и ц а, трај но или при вре ме но, ми ло шћу (in via gra ti o sa) с е н а т а, од н о с н о и м п е р а т о р а. 35 Ли ви ја је има ла два си на из прет ход ног бра ка; са Ав гу стом ни је има ла де це (ако се из у зме њи хо во за јед нич ко де те које је рано умрло). Август је из претходног брака (са Скри - бо ни јом) имао са мо јед но де те, Ју ли ју, ко ју је уда вао три пу та и при то ме усва јао уну ке. Ав густ је уз јед ну за ко ни ту кћер имао и два усво је ни ка, Га ја и Лу ци ја (де цу Ју ли је и Агри пе). Ти ме је био ис пу њен фор мал ни услов да има тро је де це да би био на вла сти. Иа ко је то би ло без зна ча ја с об зи ром да је им пе ра тор био из над за ко на. Нав. пре ма. Све то ни је, Ав густ, Та ц и т, А н а л и, III, С в е т о н и је, К л а у д и је, Пли ни је Мла ђи, Пи сма, 2,13,8. 39 Pa u l u s, S e n t. 4,9,

11 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 4/ По п у ла ц и о на по л и т и к а Р и ма у до м и на т у И де ја п ра в а по о сно ву де це до ж и в љ а в а ра з л и ч и т у т ра нс ф ормац ију и у по с т к л а си ч ном пе ри о д у. Пр ви х ри ш ћ а н ск и ца р Кон с т а н т и н, до л а ском на власт ( год. н.е.) ге не рал но уки да санк ци је за нео же ње не и су пружни ке без де це и свим ли ци ма при зна је i u s li b e r o r u m, без об зи ра ко ји су ста тус та ли ца има ла у дру штву и без об зи ра на број де це. 40 Ти ме и да ље н и је би ло ко нач но р е ше но п и т а њ е i u s li b e ro r u m -а, с об зи ром на чи ње ни цу да се у из во ри ма мо гу про на ћи по да ци ко ји го во ре о то ме ка ко су им пе рат о ру и на кон 320. г о д и не у п у ћ и в а не мол б е з а до де л у i u s lib eror u m -а. Та ко су Хо но ри је и Те о до си је, 410. г о д и не до не л и кон с т и т у ц ију D e i u r e lib er o r u m ко јом су, из ме ђу оста лог, уки ну ли ius li be ro rum у фор ми да га сви ма до дељу ј у. 41 Пом ен ут у ко нс т ит уц иј у је п р еуз е о и Ју с т и н и ја н, 42 ко ји п р и с т у п а у к и д а њу ско р о сви х п р е о с т ал и х ог р ан ичењ а у б р ачн и м односи м а, које с у у ве л и к ад ук арн и з а ко н и. Та ко, де о Ју с т и н и ја но ве ко д и фи к а ц и је под на зи вом C o d e x, с а д рж и конс т ит уц ију којом с е у к ид а о б а в е з а д а в а њ а одо б р е њ а од с т р а не и м пе р а т о р а з а б р а к с а би в ш и м гл у м и ца ма. 43 По ме н у т ом кон с т и т у- ц и јом Ју с т и н и ја н ве ћ и н и же на н и ског ра н г а до п у ш т а бра к са п ри па д н и ц и ма ви ш и х с ло је в а, 44 при че му за бра на и да ље ва жи за про сти тут ке. 45 Увод ни део No vel lae са д р ж и и д ве кон с т и т у ц и је ко је су у ве зи са брач н и м з а бранама: пр ва кон сти ту ци ја до пу шта брак сенаторском ре ду оба по ла са осло бо ђе ници ма (Nov. 78,3) и дру га кон сти ту ци ја же на ма ни ског ран га до пу шта брак са при пад ни ци ма ви ших сло је ва дру штва (Nov. 117, 6). 2. РИМ СКО I US L I BE RO RU M У КОН ТЕК СТУ ДА НА ШЊЕ ПО П У Л А Ц И О Н Е ПО Л И Т И К Е Д Р Ж А ВЕ С Р БИ Ј Е Моћ не Рим ске империје нема одавно, али и да нас сва ко озби љан је свестан да је ра ђа ње де це и њи хо во по ди за ње, те мељ ма те ри јал не и мо рал не трај но сти др жа ве. Ра ђа ње де це је и да нас лан ча ни про цес ко ји по вла чи за со бом и п и т а ње оп с т а н ка бра ка и по ро д и це, а т и ме и ч и т а вог д ру ш т ва. Иа ко се зна да је ре про дук ци ја ста нов ни штва од ве ли ког зна ча ја за де мо граф ски 40 По себ ном кон сти ту ци јом из 320. го ди не н. е. (C. T h.v I I I,,16,1: D e in f ir m a n di s c e li b a t u s e t o r b i t a t u s) би ло је пред ви ђе но да они ко ји ма је по ста ром пра ву, као нео же ње ни ма за кон пре тио ка зна ма, да бу ду сло бод ни и да та ко жи ве и да се по мог ну убра ја њем у оне ко ји су брак скло пи ли, те да сви јед на ко стек ну по ло жај ка кав за слу жу ју. 41 C.Th.VI II,17,3. 42 C.8,58(59),1,2. 43 C. 1,4,33,2; C, 5, 4, 29). 44 C. 1,4, 33, C. 5, 4,

12 Др На та ша Љ. Де ре тић, Рим ско Ius Li be ro rum у кон тек сту да на шње популационе... (стр ) раз вој јед не зе мље, да нас је ра ђа ње де це да ле ко ис под по тре ба про стог об нав љ а њ а с т а нов н и ш т в а (не о б е з б е ђу је с е н и п р о с т а р еп р од у кц ија). С једне стра не су љу ди ко ји не же ле брак, ни су за ни ка кво ве зи ва ње, и с дру ге стра не, све че шћа по ја ва су бра ко ви без де це, са мо хра не мај ке, оче ви са децом без су пру ге, су ро гат мај ке. Та кав тренд у све ту на ла зи мо и у соп стве ном ок ру же њу. Да на ш њи де мо г р а ф ск и р а з в ој Ре п у бл и ке Ср би је и ма п у но а но ма л и ја, па п ит а њ е сма њ е њ а с т а нов н и ш т в а и њ е г о вог и н т ен зи вног с т ар ењ а п р ет и да оз би љно у г р ози опш т и д руш т вен и и економ ск и ра з в ој с а да ш њи х и бу д у ћ и х г е н е р а ц и ја. С рб ија и м а н ег ат и вн и н ат а л ит е т д уг о г од ин а у н аз а д. П р ем а ста ти стич ким по да ци ма у Ср би ји је од до про сеч но ро ђе но бе ба, а у м р ло љу д и. Ра злози депоп ул из ац ије д ржаве су м ног обр ојн и, по чев од м ин ул и х рат ов а који с у однел и ог р о ма н бр ој на шег с т а нов н и ш т в а, у ста ро сној до би ка да су мо гли да бу ду ро ди те љи. Ових да на, на свим ма нифе с т а ц и ја ма где с е о б е ле ж ав а с т о г од ина од з а в р ше т к а Пр в ог св е т ског ра т а, и с т и ч е с е п о р а ж а в а ј у ћ и п о д а т а к д а је д р ж а в а С р б и ја т ад а и зг уб ил а 28% це ле по п у л а ц и је (1, 2 м и л и о на с т а нов н и к а). О н да је ус ле д ио Д ру г и св е т ск и р ат, па г р а ђа н ск и р ат и б ом ба р до в а њ е Ср би је де в е де с е т и х г о д и на п р о ш лог ве ка, што се за вр ши ло ка та стро фал ним еко ном ским, социјалним и друштве - ним ста њем. Све то, уз сто пу смрт но сти од три де сет хи ља да ста нов ни ка годи шње, као и од се ље них у нај бо љим го ди на ма до ве ло је до фра пант ног смањ ењ а с т а нов н и ш т в а д р ж а ве Ср би је. И да на с смо сведоц и нови х рат ов а ко ји с е в о де у гл а в а ма по т ен ц и ја л н и х р о д и т е љ а, да л и з а сно в а т и по р о д и ц у или не и да ли у њој из ро ди ти де цу. А раз ло зи пре ми шља ња су ма те ри јал не не во ље скоп ча не са и н д и ви д у а л и змом, не за по сле но ш ћу, незадовољавајућ и м еко ном ским стан дар дом, стам бе ним про бле мом, еманципацијом, неналаже - њем аде кват ног парт не ра итд. У д р ж а ви Ср би ји с у по р о д и ца и од но си у њ ој, до ж и в е л и ог р ом н у т ра н- с ф о рм ац ију. З аос т ал у а г р а рн у д рж аву, к а к в а је би л а п р е Д ру г ог св е т ског ра та, сме ни ла је ин ду стри јализована и ур ба ни зо ва на др жа ва у ко јој је за живео нов, мо де ра н на ч и н ж и во т а, а т и ме и но ви по гле д и на све т. Ур ба н и за ц и ја и и н д у с т ри ја л и за ц и ја на ови м п ро с т о ри ма од и г ра ла се у ве о ма к рат ком ро к у (за све га не ко ли ко де це ни ја), за раз ли ку од дру гих европ ских др жа ва где је т ај п роцес т рајао вековима. Послед ице сви х т и х дешавања т рп и дана с ч ит аво д ру ш т в о. С у п р о т но ус т а љ е н и м па т ри јар х а л н и м о би ча ји ма ус т а л и л и су с е ту ђи кул тур но -уметнички садржаји, који има ју и те ка ко ути ца ја на фор мира ње све сти о зна ча ју по ро ди це и де це ко ја тре ба да се ро де у њој. Све до ци смо п ри х в а т а њ а навик а које св е више в оде у р а з в р ат и не мо ра л. Гра м зи в о с т и б о г а ће њ е п р еко ноћ и је у н иш т ило по в е р е њ е, по ш т е њ е и о с т а ле в р л и не на шег па три јар хал ног на ро да. 1708

13 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 4/2018 Де мо г р а ф ск и с т ру ч њ а ц и св а ко д нев но опо м и њу да је по п у л а ц и о на по - ли ти ка др жа ве Ср би је ис под цр ве не цр те, што зна чи, да не ма ни про сте ре про дук ци је ста нов ни штва. По ре ђе ња ра ди, сва ко днев но се ис ти че алар - ман тан по да так да је сто па при ра шта ја би ла пре ко 20%, (пе де се тих го ди на XX ве ка), а да нас је све га 2,2%. Већ је одав но кон ста то ва но да смо у са мом вр ху др жа ва ко је су свр стане у старачка дру штва. Си ту а ци ја је то ли ко алар - мант на да је пи та ње ни је ли већ ка сно за би ло ка кав бо љи так у по гле ду по п у л а ц и о н е по л и т и ке д рж ав е С рбије. О д е ц и ко ја би би л а к ру н а јед ног успе ш ног б р а к а р а з л и ч и т о с е р а з м и ш љ а и з ви ше р а з ло г а: з б ог р а з л и ч и т и х ин те лек ту ал них и обра зов них ни воа су пру жни ка ко ји у брак сту па ју са раз - ли чи тим вас пи та њем и гледи штима ; због не зре ло сти јед ног или оба су пружни ка за уло гу ро ди те ља; због стам бе них и ма те ри јал но -еко номских те шко - ћ а ; з б ог п р е з а по с ле но с т и и л и не з а по с ле но с т и р о д и т е љ а На ше дру штво се ни је нај бо ље сна шло у овом вре ме ну тран зи ци је и не о л и б е р а л не и де о ло г и је ко ја је, к а о с а в р е ме н и еко ном ско -по л и т и ч к и п р а - в а ц, и з ме ђу о с т а лог, п р о т и в цент рал ис т и чког усме ра в а њ а д р ж а в н и х ор г а на. Др жа ва, од но сно др жав ни ор га ни не мо гу да за ди ру у ин тим ну сфе ру по је - д и на ца. За сн ив ањ е пор од ице и рађањ е деце у њ ој з ависи иск ључ иво од вољ е по је д и на ца. О п ш т и и н т е р е с с е не где з а г у био па св а к и по је д и на ц р а д и оно ш т о с а мо њ е м у од г о в а р а. Мо де р а н на ч и н ж и в о т а је у не о ко р е н и т е п р о ме не у до ж и в љ а в а њу по р о д и це; м л а д и љу д и од у с т а ју од з а сн и в а њ а по р о д и це је р у њој не ви де оа зу ми ра, већ те рет, а у де ци ви де око ве. Кри ви ти же не за то што не же ле да бу ду мај ке и да ра ђа ју по том ство и ти ме допринесу спасавању овог друштва од из у ми ра ња, је крај ње не ко ректно. Же на на овим про сто ри ма је одав но еман ци по ва на и По р о д ич н и з а кон 46 јој да је мо гућ ност да сло бод но од лу чу је о ра ђа њу (чл. 5), а ако већ од лу чи да по ста не мај ка, он да мај ка и де те ужи ва ју по себ ну за кон ску за шти ту (чл. 5 ст.2). Та ко пи ше у за ко ну, али је чи ње ни ца да же не све ка сни је по ста ју мај ке из ви ше раз ло га: због сти цања финансијске си гур но сти, ка ри је ре, не до стат - к а одг ов арајућег пар тнера с који м ће подел ит и уло г у р о д и т е љ а. Уп ра во зб ог то га, не тре ба се чу ди ти тзв. уго во ри ма о парт нер ству, ко ји ма у по след ње вре ме п ри бе г а ва ју ег зи с т ен ц и ја л но обез бе ђе не же не ко је, све сне да и м о т к у- ца ва би о ло шки сат, не мо гав ши да на ђу по год ног парт не ра ко ји би био ро дитељ њи хо вом де те ту, ска ла па ју са ду го го ди шим при ја те љем по ме ну ти уго - вор. У том, за на ше при ли ке, не сва ки да шњем уго во ру, ко ји је уред но ове рен у су ду, до на тор (ко ји је у већ у за ко ни том бра ку) при зна је да је би о ло шки о т а ц де т е т а, а л и да би о ло ш кој мај ц и п р е п у ш т а с т а ра њ е о де т е т у. До на т ор се од ри че сва ког ро ди тељ ског пра ва пре ма том де те ту, јер иста пра ва већ има у по сто је ћем ле ги тим ном бра ку са дру гом же ном. 46 Слу жбе ни гла сник РС, бр. 18/2005, br. 72/2011, br. 6/

14 Др На та ша Љ. Де ре тић, Рим ско Ius Li be ro rum у кон тек сту да на шње популационе... (стр ) Др жа ва не спор но, тре ба да има флек си бил ни ји став и пре ма тзв. су ро гат мај ци од но сно же ни ко ја је при ста ла да ро ди де те брач ном па ру с ко ји ма је за кљу чи ла уго вор; пар до би ја де те свог ге нет ског по ре кла, што при род ним п у т ем н и је би ло мо г у ће о с т в а ри т и. 47 С у р о г ат -мај к а је по де фи н и ц и ји п у но - лет на жен ска осо ба ко ја без на кна де или сти ца ња би ло ка кве имо вин ске или нов ча не и л и не ке д ру г е ко ри с т и но си ем б ри он ко ји је з а че т би о ме д и ц и н ск и по т по мог н у т ом оп лодњ ом, а пос ле дев е т ме с е ц и п р е д а је де т е би о ло ш к и м р о д и т е љи ма. 48 Ме ђу т и м, т а по че т на де фи н и ц и ја с у р о г ат -мај ке с е у по с ледње вре ме у све ту пре тво ри ла у сво ју су прот ност и по ла ко на ла зи плод но тле и на овим на шим про сто ри ма. Ра ди се о то ме да имућ ни му шкар ци, оку пир а н и к а р и је р ом и м а т е р и ја л н и м б л а г о с т а њ е м, у н е к и м з р е л и м г о д и н а м а пожеле д а к а о с а мо х р а н и р о д и т е љи, и л и у до г о в о ру с а св о ји м п а р т не р ом, има ју де цу. Тра же су ро гат мај ке, ко је би им омо гу ћи ле да се оства ре као ро ди те љи, а они пре ма њи ма не би има ли ни ка квих оба ве за, осим нов ча не на кна де за ко ју се до го во ре. Слич но ра де и имућ ни брач ни па ро ви ко ји плаћа ју су ро гат мај ке да но се и ра ђа ју њи хо ву де цу и на тај на чин по ште де се бе све га оно га што труд но ћа и ства ра ње по ро ди це и брак са дру гом осо бом но си. Д р ж а в а т р е ба да по мог не р а зн и м ме р а ма с о ц и ја л не з а ш т и т е он и м р о - ди те љи ма ко ји из раз ло га бе де, си ро ма штва и бо ле сти не мо гу да се ста ра ју о сво јој де ци. Да њи хов по ло жај по бољ ша ју и та ко их осло бо де ег зи стен ција лн и х п р о блема к ако би св оју паж њу усмерил и на рађањ е и под из ањ е деце. По себ но, тре ба ста ти на пут прак си цен та ра за со ци јал ни рад, ко ји из го ре на ве де них ра ло га, ола ко узи ма ју де цу од би о ло шких ро ди те ља и да ју их у х р а н и т е љ ске по р о д и це, ко је по т ом о с т в а ру ју м но г о в е ће на к на де не г о ш т о је со ци јал на по моћ и деч ји до да так. Цен три за со ци јал ни рад тре ба ју да се по тру де да на ђу на чин да угро же ним по ро ди ца ма са ви ше де це по бољ ша ју усло ве жи во та и та ко де цу оста ве да ра сту уз би о ло шке ро ди те ље. Вла да Ре п у бл и ке Ср би је, од но сно њена на длеж на м ин истарст ва, суочен и с а т р ен у тном а ла р ма н т ном си т у а ц и јом по п и т а њу на т ал ит ет а, одл уч ил и с у се на по ли ти ку ме ра за под сти цај на та ли те та. Јед на од тих ме ра су нај но вије и з ме не За ко н а о ф и н а н с и ј с кој п о др шц и п о ро д и це са де ц ом ко ји ва жи од 1. ју ла г о д и не. 49 У ови м мер ама с е може наћ и л ин ија пов езив ањ а с а ри м- ским i u s li b e ror u m је р је к р ајњи ц и љ и к ад у к а р н и х з а ко на био де мо г р а ф ск и. Све оста ло је дру га чи је, јер ове ме ре не ма ју плу то крат ски ка рак тер као што 47 Ви д. Гор да на Ко в а чек- Ст а н и ћ, По ро д ич но п ра в н и асп е к т и с у ро га т -м а ј ке, Прав ни жи вот, 9/2001, Ши ром све та све су ро гат-мај ке мо ра ју да ис пу ња ва ју исте усло ве: тре ба да бу ду ста ре из ме ђу 18 и 35 го ди на, да има ју јед но или ви ше сво је де це, ако је уда та њен су пруг мо ра да да пи са но одо бре ње за ова кав по сту пак, не сме да има кри ми но ге ну про шлост, мо ра да до ка же мо рал ну и пси хо ло шку зре лост, као и до бро фи зич ко здра вље. 49 Слу жбе ни gласник РС, бр. 11/2017, бр. 50/

15 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 4/2018 су има ли ка ду кар ни за ко ни из вре ме на им пе ра то ра Ав гу ста, ко ји је хтео да имућ не љу де на те ра на за кљу че ње бра ка у ко ји ма би се ра ђа ло по том ство. Та да ш ње и м ућне љу д и, у ко л и ко би се огл у ш и л и о сво ју обаве зу з ара д ви шег ци ља (очу ва ње др жа ве), сустизале су санкције личне и имовинске природе. По ме н у т е и з ме не За ко н а о ф ин а н с и ј с кој п од ршц и п ор од иц е с а дец ом су до не т е с на дом да се у не се ви ше п ро ме на у по п у ла ц и о ној по л и т и ц и д р жаве али и да би се уна пре дио си стем со ци јал них да ва ња за по ро ди це са де цом. За кон је међут и м наиша о на лавин у комент а ра и не г о до в а њ а са ви ше с т ра на. Не го до ва ле су мај ке са тро је и ви ше де це ко ја су ро ђе на пре го ди не, јер оне не до би ја ју н икак ву надокнад у по основу род итељст ва. 50 Посебно је тежак по ло ж ај м ај к и које и м ају б олесно дет е р ођ ено п р е ја н уар а 2018.; оне н ис у овим за ко ном об у хва ће не иа ко се го ди на ма без у спе шно бо ре да до би ју ста - тус ро ди тељ не го ва тељ и да се из јед на че у пра ви ма ко ја има хра ни тељ. 51 Но ви на овог За ко на је што је про ши рен круг же на ко је има ју пра во на на кна ду за вре ме по ро диљ ског од су ства. По ред же на ко је су у рад ном од но су, са да пра во на на кна ду има ју и же не ко је са мо стал но оба вља ју де лат ност, же не ко је су в ла сн и це по љо п ри вред ног г а зд и н с т ва; же не ко је су ра дно а нг а жоване по основу п ривре ме н и х и по вре ме н и х по сло ва, у г о во ра о дел у и аут орског у г овора; незапослене жене које су у период у од 18 ме се ц и, п ре ро ђе ња де т е та, ос т ва ри ва ле п ри хо де; же на ко ја је усво ји т ељ, хра н и т ељ и л и с т а ра т ељ де т е т а; за по сле не же не ко је су у рад ни од нос ст у пи ле на кон ро ђе ња де те та; мај ка ко ја је у пе ри о ду од 24 ме се ци пре ро ђе ња де те та би ла по љо привредни осигураник. Ре а г о в а л а је и По в е р е н и ца з а з а ш т и т у р а в но п р а в но с т и ко ја је под не л а пред лог за оце ну устав но сти од ре да ба За ко на ко ји ма су ума ње на пра ва же на ко је с е ба в е по љ о п ри в р е дом. О не с у с т а в љ е не у не јед на к по ло ж ај у од но с у н а о с т а ле з а пос ле не же не ко је п р и м а ју н а к н а д у з а пор од и љс ко од с ус т в о. Њи ма се тра жи ду жи рад ни стаж (24 ме се ци) ра ди оства ри ва ња пра ва на н а д ок н а д у, н е г о д р у г и м к ат ег ор ијам а (18 м е с е ц и). Вр л о б р з о н а кон т о г а, усле д ио је п ро тест по к ре та Ма ме с у за кон, где је пред ло же на из ме на за ко на, к а ко би с е р еш ил и п р облем и са исп лат ом на к наде, која у нек и м с л учајевима иде од не ко ли ко сто ти на до пар хи ља да ди на ра. 52 По с е б но је п и т а њ е ко л и к а 50 Пра во на ро ди тељ ски до да так по овом за ко ну има ју де ца ро ђе на 1.ју ла и касни је, а за дру го, тре ће или че твр то де те ро ђе но од 25. XII То из раз ло га што бо ле сно де те до би ја на док на ду од др жа ве у ви си ни од ди на ра на име ту ђе не ге и по мо ћи, док хра ни те љи до би ја ју пла ту од ди на ра, упла ћен стаж оси гу ра ња и пен зи ју. 52 Мно ге мај ке, већ пр вих да на при ме не но вог за ко на, уви де ле су да по ро диљ ску накна ду не ће до би ја ти од по сло дав ца, већ ди рект но од др жа ве и то ско ро ме сец да на ка сни је. То з н а ч и, д а к а д а д о б и ј у р е ш е њ е о б ол ов ању, п ор од и љ е т р е б а и д а г л а д у ј у с а с в е д е ц о м пу на два ме се ца док им не стиг не пр ва пла та, ка ко је из ја ви ла јед на од мај ки на про те сту. Уз а л уд су мај ке у к а зи в а ле на још јед н у а но ма л и ју овог з а ко на. Уме с т о да и м д р ж а в а обе з бе д и б а р м и н и м а л н у з а р а д у ( д и н.) о н е ћ е п р и м а т и п о р о д и љ с к у н а к н а д у у з а в и с н о с т и од 1711