KATEGORIZIRANI RADOVI Zvonimir Janovi}, Ante Juki}, Elvira Vidovi}, Ljubica Toma{ek Sveu~ili{te u Zagrebu Fakultet kemijskog in`enjerstva i tehnologij
|
|
- Јоже Попов
- пре 5 година
- Прикази:
Транскрипт
1 Zvonimi Janovi}, Ante Jui}, Elvia Vidovi}, Ljubica Toma{e Sveu~ili{te u Zagebu Faultet emijsog `enjestva i tehnologije, Zageb Reacije i pocesi usmjeenih adialsih polimeizacija ISSN: UDK: : Autosi pegled / Authos eview Pimljeno / Received: Pihva}eno / Accepted: Sa`eta Piazani su eacijsi mehanizmi usmjeenih / `ivu}ih slobodno-adialsih polimeizacija, njihove najzna~ajnije pednosti i nedostaci, te ogani~enja pojedih pocesa, ao i mogu}nosti pimjene. Posebice su opisane eacije i pocesi polimeizacije vilnih monomea iciani difuncijsim peosidnim adialsim icijatoima, ao i slobodno adialsih `ivu}ih polimeizacija icianih ifeteima, nitosilnim i azoalilnim adialsim omplesima, polimeizacija uz povativi pijenos lan~ane eacije icianih pijenosnim di- i ti-tio adialsim vstama te polimeizacija uz pijenos atoma s alil-halogenidnim iciaju}im sustavima uz atalizatoe na temelju omplesa pijelaznih metala. Opisani su i vlastiti ezultati ista`ivanja usmjeenih / `ivu}ih adialsih polimeizacija; homo- i opolimeizacija stiena, metil-metailata, dodecil-metailata i otadecil-metailata uz difuncijsi icijato 1,1-di(tec-butilpeosi)cilohesan, nitosidni icijato (TEMPO) i omplesne baove atalizatoe. KLJU^NE RIJE^I: usmjeene `ivu}e adialse polimeizacije difuncijsi adialsi icijatoi polimeizacija ifeteima polimeizacija nitosidnim omplesima (NMP) polimeizacija pijenosom atoma (ATRP) polimeizacija povativim pijenosom lan~ane eacije (RAFT) KEY WORDS: contolled / livg adical polymeization bifunctional adical itiatos ifete polymeization nitoxide-mediated polymeization (NMP) atom tansfe adical polymeization (ATRP) evesible addition-fagmentation cha tansfe (RAFT) polymeization Reactions and pocesses contolled adical polymeizations Summay The pape discusses the eaction mechanisms of contolled / livg fee adical polymeizations, thei advantages and disadvantages, as well as limitations and possible application of appopiate pocesses. Specifically, the eactions and pocesses itiated by bifunctional peoxide adical itiatos, ifetes, azolyl and nitoxide adical complexes (stable fee adical polymeizations, nitoxide-mediated polymeization), tansfeable di- and ti-thioestes adical species (evesible addition-fagmentation cha tansfe polymeization), as well as by catalyst based on alyl halides and tansition metal complexes (atom tansfe adical polymeization) ae descibed. Futhemoe, the authos' esults of contolled / livg fee adical polymeizations ae descibed, cludg homo- and co-polymeization of styene, methyl methacylate, dodecyl methacylate and octadecyl methacylate usg bifunctional peoxide itiato 1,1-bi(tet-butilpeoxy)ciclohexane, nitoxide-itiato (TEMPO) and coppe complex catalysts. Uvod / Intoduction Reacije i pocesi adialsih polimeizacija temeljni su i najvi{e upotebljavani postupci poizvodnje polimenih mateijala. Danas se u svijetu poizvodi vi{e od dvije stote milijuna tona steti~ih polimea, a vi{e od 50 % pocesima adialsih polimeizacija. 1-3 Te polimeizacije imaju izazite pednosti pema dugim pocesima zbog jednostavnije tehni~e povedbe i dobivanja poizvoda uavnote`enih svojstava pocesima u masi, otopi ao i vodenoj suspenziji i emulziji. Me utim, s obziom na mehanizam i etiu tih eacija, nije mogu}e istodobno posti}i veliu bzu i doseg eacije, zahtjevanu moleulsu masu i usu aspodjelu moleulsih masa nastaloga polimea. 1, 4, 5 Stoga se u novije vijeme obavljaju vlo opse`na ista`ivanja novih vsta adialsih polimeizacija, posebice novih iciaju}ih sustava ojima se posti`u ontoliane, usmjeene elementane eacije polimeizacije, uz 3, 6-10 nastajanje polimea zahtijevane ga e i svojstava. Novi postupci steze polimea, ulju~ivo i velioga boja opolimea, pete`ito se temelje na tzv. `ivu}im slobodno-adialsim polimeizacijama (e. livg fee adical polymeization, LFRP), ao i na lasi~nim adialsim polimeizacijama, ali s icijatoima oji posjeduju dvije funcijse supe oji adialse ~estice stvaaju pi azli~itim tempeatuama. Unuta toga podu~ja `ivu}ih odnosno pseudo-`ivu}ih adialsih polimeizacija, najdjelotvonijima su se poazale sljede}e supe iciaju}ih sustava, odnosno eacije polimeizacije: polimeizacija ifetesim icijatoima (e. ifetes adical polymeization, IRP), nitosidnim icijatoima (e. nitoxy mediated polymeization, NMP), polimeizacija pijenosom atoma (e. atom tansfe adical polymeization, ATRP) s iciaju}im sustavima uz atalizatoe na temelju omplesnih spojeva pijelaznih metala, i polimeizacija povative pijenosno-lan~ane eacije (e. evesible addition-fagmentation cha tansfe, RAFT) s pijenosnim di- i ti-tio iciaju}im adialsim polimeizacija, bilo ionsa ili adialsa, defia se ao polimeizacija oja ne sad`i eacijse stupnjeve temacije i pijenosa lan~ane eacije, pa do pestana asta maomoleula dolazi te potpunim iscpljenjem monomea. Temeljni uvjet nastajanja `ivu}ih maomoleula je velia eativnost icijatoa, tao da je bza icijacije mnogo ve}a od bze popagacije ( i > p ), pa je boj nastalih maomoleula jedna boju moleula icijatoa. Tada je posje~an stupanj polimeizacije izavno ovisan o smanjenju molne oncentacije monomea i obnuto azmjean 68 25(2004)3: polimei
2 oncentaciji icijatoa. Stoga je osnovna zna~aja `ivu}ih polimeizacija leana me uovisnost moleulse mase i dosega eacije (onvezije), je svi polimeni lanci astu istom bzom smanjuju}i polidispeznost svojstvenu steti~im polimeima (slia 1). Tao e, budu}i da u tom slu~aju ajevi maomoleula jo{ uvije sad`e ativna mjesta, nanadno dodavanje monomea iste ili duge vste dovodi do ponovne popagacije i asta maomoleula. Taav eacijsi mehanizam u potpunosti omogu}uje utjecaj na stutunu i mofolo{u ga u (o)polimea pa je na taj na~ stetizian velii boj blo, cijepljenih, zvjezdastih i ganatih polimenih vsta (slia 2). Tu je vstu polimeizacije, amei~i znanstveni M. Szwac oji ju je gode pvi otio i opisao, nazvao `ivu}om polimeizacijom, budu}i da u mehanizmu nisu zastupljene ni eacije temacije, ni eacije pijenosa lan~ane eacije. 11 Za azliu od ionsih polimeizacija, zbog velie slonosti adialsih popagiaju}ih vsta me usobnoj eaciji, usmjeavanje i pode{avanje `ivu}ih adialsih eacija te`e je povedivo. Mehanizam na ojemu se temelje te eacije ulju~uje avnote`u astu}ih (popagiaju}ih) slobodnih adiala i ve}ega boja slabo ativnih ili spavaju}ih (e. domant) vsta, oje pi ode enim uvjetima postaju ativne iciaju}i eaciju polimeizacije (popagacije). Pevo enjem velioga dijela eativnih u neativne ili slabo ativne, spavaju}e vste, oncentacija se slobodnih adiala znatno smanjuje ~ime se izazito smanjuju bze eacija temacije i pijenosa lan~ane eacije. Stoga se eacije polimeizacije oje se temelje na opisanome mehanizmu nazivaju i usmjeene / `ivu}e adialse polimeizacije je, za azliu od ionsih `ivu}ih polimeizacija, pisutne su eacije pijenosa i temacije, me utim u mnogo manjem obujmu (slia 3). SLIKA 2. Postignu}a usmjeenih adialsih polimeizacija: DP n = = M / I o ; 200 < M n < ; 1,04 < M w / M n < 1,5 FIGURE 2. Achievement of contolled adical polymeizations: DP n = = M / I o ; 200 < M n < ; 1,04 < M w / M n < 1,5 (a) (a) (b) (b) SLIKA 1. Boj~ana posje~na moleulsa masa polimea u ovisnosti o onveziji eacije (a) lasi~ne i (b) usmjeene / `ivu}e slobodno-adialse polimeizacije FIGURE 1. The dependence of polyme numbe aveage molecula weight on convesion fo (a) conventional and (b) contolled / livg fee adical polymeization SLIKA 3. Mehanizam i uobi~ajene vijednosti onstantâ bze eacije lasi~ne (a) i usmjeene / `ivu}e (b) slobodno adialse polimeizacije FIGURE 3. Mechanism and common ate constant values of (a) conventional and (b) contolled / livg fee adical polymeizations Iao se pou~avaju samo oo deseta goda, postignut je njihov izazit azvita zahvaljuju}i ponajpije opse`nome ista`iva~ome adu i azumijevanju mehanizama djelovanja azli~itih pocesa pseudo-`ivu}ih slobodno adialsih polimeizacija. Kao {to je ve} navedeno, pema dosada{njim spoznajama te se polimeizacije po polimei 25(2004)3:
3 eacijsome mehanizmu i emijsim vstama iciaju}ih sustava naj~e{}e azvstavaju u ti temeljne supe: polimeizacije iciane ifeteima i nitosidima, adialse polimeizacije uz pijenos atoma i adialse polimeizacije povativim pijenosom lan~ane eacije. Uz postignute va`ne znanstvene ezultate u podu~ju `ivu}ih adialsih polimeizacija, velie pimjense mogu}nosti u svhu dobivanja polimea zahtijevane ga e i svojstava poazali su novi difuncijsi slobodno adialsi iciaju}i sustavi Pati~ne su pednosti difuncijsih pema lasi~nim peosidnim ili azo monofuncijsim icijatoima mogu}nosti nastajanja polimea, ao i opolimea, vlo veliih moleulsih masa use aspodjele, uz veliu bzu i doseg eacije ve}ega boja omecijalnih monomea, a tao e i velia djelotvonost stutunih pomjena u eacijama cijepljenih opolimeizacija. U ovome su adu, opisani eacijsi mehanizmi usmjeenih adialsih polimeizacija uz aspavu o pednostima i nedostacima, ao i ogani~enjima tih pocesa u uspoedbi s lasi~nim postupcima. Uz liteatuni su pegled tao e piazani i vlastiti ezultati steze, pvenstveno `ivu}e adialse polimeizacije posedstvom nitosida i uz pijenos atoma, te uz difuncijse adialse icijatoe. SLIKA 4. Mehanizam polimeizacije uz ifetese icijatoe FIGURE 4. Mechanism of ifetes polymeization Radialsa polimeizacija ifetesim icijatoima / Inifetes adical polymeization Inifetei su icijatoi eacija polimeizacije oje se odvijaju lan- ~anim adialsim mehanizmom s tim da su zna~ajno zastupljene elementane eacije pimane adialse temacije i pijenosa na icijato. Dobili su naziv pema englesoj slo`enici itiato tansfe agent temato (hv. icijato pijenosna vsta temiaju}a vsta). 3, 16 Dimoleulsa temacija i duge eacije pijenosa zanemaive su, a polimeizacija se odvija umetanjem moleule monomea u ifetesu vezu; na taj na~ na ajevima lanaca polimenih moleula ostaju dva ifetesa dijela, pa se eacija popagacije odvija mehanizmom `ivu}e adialse polimeizacije. S gledi{ta usmjeenih eacija polimeizacije ifetei mogu biti azvstani u neolio podsupa, i to: toplsi ili foto-ifetei; monomeni, polimeni ili gelni ifetei; monomeni ili maomeni ifetei; a zatim u ovisnosti o boju popagiaju}ih ativnih centaa na monofuncijse, difuncijse, tifuncijse ili vi{efuncijse ifetee, i tao dalje. Tava aznovsnost omogu}ava stezu azli~itih funcijsih, teleeli~nih, blo, cijepljenih, zvjezdastih i ume`enih polimea (slia 2). Pema stutui emijse veze, ifetei se dijele na A-B tip i C-C tip, a djeluju pema jednad`bama (1) i (2): n M AB A B A (M) n B (1) n M CC C C C (M) n C (2) gdje je A eativni adial oji sudjeluje u icijaciji i zatim popagaciji, i B slabije eativan ili neeativan adial oji pete`ito sudjeluje u eaciji temacije. U eacijama polimeizacije vilnih monomea naj~e{}e se upotebljavaju sljede}e vste ifete-icijatoa: dimetil 2,3-dicijano-2,3-difenil sucat (DMCPS), dietil 2,3-dicijano-2,3-difenil sucat (DECPS), iodobenzen 1,1-diacetat, zatim supa fenil-azo spojeva, sulfidi, ami, alosiami, halidi, te tioli A-B tipa i peosidi, disulfidi i tetafeniletani C-C tipa, 3 ao {to je to piazano eacijsom shemom na slici 4. Radialsa polimeizacija nitosidnim icijatoima / Nitoxide-mediated slobodno-adialsa polimeizacija iciana nitosidima (NMP) pipada velioj supi lan~anih eacija oji se nazivaju stabilne slobodno adialse polimeizacije. 8, 9, 17 Najva`niji je stupanj u eacijsome mehanizmu eacija popagiaju}ega maoadiala (P n ) sa stabilnim adialom (X ). Tao nastale slabo ativne vste (P n -X) mogu aspadom ponovno poizvesti slobodne adialse ~estice, pi ~emu popagiaju}i maoadiali P n eagiaju s monomeom (M), te nastavljaju eaciju popagacije, pema eacijsoj shemi piazanoj na slici 5. SLIKA 5. Mehanizam `ivu}ih adialsih polimeizacija uz nitosidne icijatoe FIGURE 5. Mechanism of nitoxide-mediated polymeization Naj~e{}e upotebljavani stabilni slobodni adiali su nitosil-adiali nastali azgadnjom nitosidnih spojeva, naj~e{}e 2,2,6,6-tetametil-pipeidosila (TEMPO) (slia 6), di-tec-butil nitosida, N-tec-butil-N-(1-dietilfosfono-2,2-dimetilpopil)nitosida (DEPN)), te 4-metosi-TEMPO (MOTEMPO), i u zadnje vijeme tiazolil adiali (slia 7). 9,18 Pemda je NMP jedna od najjedostavnijih eacija `ivu}ih slobodno-adialsih polimeizacija, ima i bojne nedostate. Tao, velii boj vilnih monomea vlo slabo ili uop}e ne polimeizia tim mehanizmom uslijed velie stabilnosti nastaloga omplesa popagiaju}ega i stabilnoga adiala. Tao e, zbog male bze eacije ~esto su potebne visoe tempeatue eacije (peo 100 C) i velie oncentacije icijatoa i monomea, {to ogani~ava pocese polimeizacije samo na poces u masi (2004)3: polimei
4 SLIKA 9. Naj~e{}i icijatoi eacija polimeizacije uz pijenos atoma (met)ailatnih i stiensih monomea FIGURE 9. Mostly used itiatos the atom tansfe fee adical polymeizations of (meth)acylate and styenic monomes SLIKA 6. Ravnote`a izme u eativnih i stabilne vste uz TEMPO ao izvo nitosil potuadiala u eaciji stabilne slobodno-adialse polimeizacije FIGURE 6. Equilibium between the active and domant species the pesence of TEMPO counte adical the stable fee adical polymeization eaction SLIKA 10. Naj~e{}i ligandi u eacijama polimeizacije uz pijenos atoma FIGURE 10. Mostly used ligands the atom tansfe fee adical polymeizations SLIKA 7. Ravnote`a izme u eativnih i stabilne vste uz tiazolil potuadial u eaciji stabilne slobodno-adialse polimeizacije FIGURE 7. Equilibium between the active and domant species the pesence of tiazolyl counte adical the stable fee adical polymeization eaction Kao je ATRP ontoliana / `ivu}a adialsa polimeizacija, moleulsa masa nastalih polimea izavno je azmjena omjeu oncentacijâ monomea i icijatoa, DP n = M / I o, pi ~emu se posti`e vlo mala polidipeznost (M w / M n < 1,3) (slia 11). 8, U zadnje vijeme tom je metodom stetizian velii boj novih polimenih mateijala odnosno opolimenih vsta: statisti~ih, alteniaju}ih, blo~nih i cijepljenih; moleulse ga e oja ulju~uje 17, leane, slabo i jao ganate te zvjezdaste i duge stutue. Radialsa polimeizacija uz pijenos atoma / Atom tansfe adical polymeization Polimeizacija uz pijenos atoma (ATRP) u pvome stupnju ulju~uje educiju icijatoa omplesom pijelaznoga metala, ~ime nastaju odgovaaju}a iciaju}a adialsa vsta i metal / halogenidni (MeX) omples. Reativne adialse vste mogu popagiati s moleulama monomea ili oduzimanjem halogenoga atoma metalnome omplesu stvoiti slabo ativne halogen-alilne vste. Tave se alilne supe iznova ativiaju omplesom i obnavljaju eaciju popagacije 8, 17, 19 pema mehanizmu piazanome na slici 8. SLIKA 8. Mehanizam slobodno adialse polimeizacije uz pijenos atoma FIGURE 8. Mechanism of atom tansfe fee adical polymeization Svojstveno je ovoj vsti polimeizacijâ da se uz icijato R-X, gdje je R po stutui sli~an monomeu (na pimje za metailatne monomee to su etil 2-bomopopionat i p-toluensulfonil loid; za stiense monomee 1-feniletil bomid; slia 9) upotebljava atalizato, omples pijelaznoga metala, Cu, Ni, Ru ili Rh, gdje su ligandi naj~e{}e 2,2 -dipiid (bpy), 4,4 -di-5-nonil-2,2 -dipiidil (dnbpy), tetametiletilendiam (TMEDA), N,N,N,N,N -pentametildietilentiam (PMDETA) i 1,1,4,7,10,10-hesametiltietilentetam (HMDETA) (slia 8, ). SLIKA 11. Slobodno-adialsa polimeizacija uz pijenos atoma (ATRP) metil-ailata: eacijsa jednad`ba i ovisnost moleulse mase i desa polidispeznosti o onveziji FIGURE 11. Atom tansfe fee adical polymeization of methyl methacylate monome: eaction equation and the dependence of molecula weight and polydispesity dex on convesion Polimeizacije uz pijenos atoma nisu seletivne i mogu iciati eaciju polimeizacije velioga boja monomea uz blage eacijse uvjete pa se mogu povoditi i pi sobnoj tempeatui, uz pisutnost isia i dugih uobi~ajenih hibitoa eacije. 30, 31 Tao e, lao se mo`e pea~iti eativne alil-halogene ajnje supe sa SN 1,SN 2, ili adialsim emijsim mehanizmima. Me utim, velii nedostata sustava ATRP icijacije nu`na je upoteba atalizatoa s pijelaznim metalom oji se naon polimeizacije moa uloniti, pa dana{nja ista`ivanja ulju~uju izdvajanje i ponovnu upoabu ATRP atalizatoa ao i azvita novih atalizatosih sustava oji omogu}uju polimeizaciju ve}ega boja monomenih vsta. polimei 25(2004)3:
5 Radialsa polimeizacija uz povativi pijenos lan~ane eacije / Revesible addition-fagmentation cha tansfe adialse polimeizacije iciane povativim pijenosom lan~ane eacije (adicija-fagmentacija) (RAFT) ulju~uje spojeve, obi~no ditio- ili titio-deivate (slia 12), oji eagiaju s popagacijsom vstom daju}i slabo ativni me upodut. 8, 17, 32 Kao {to je piazano na slici 13, ditio-spojevi mogu otpustiti alilnu supu s jednoga od sumpoovih atoma oja zatim eagia s pisutnim monomeom. Najve}a je pednost sustavâ RAFT {to mogu eagiati s veliim bojem monomea, ulju~ivo gotovo sve monomee podlo`ne lasi~noj adialsoj polimeizaciji, a pocesi polimeizacije mogu se povoditi u masi, otopi, emulziji i mioemulzijama. Me utim, nedostata im je {to su ditio ajnje supe polimenoga lanca otovne, daju obojene poizvode i neugodnoga su miisa. Tao e, povedba RAFT-ne polimeizacije ~esto zahtijeva supe i te{o dostupne emijse spojeve. SLIKA 12. Naj~e{}i ditio (a) i titio (b) spojevi upotebljavani u eacijama polimeizacije uz povativi pijenos lan~ane eacije FIGURE 12. Dithio (a) and tithio (b) cha tansfe agents mostly used the evesible addition-fagmentation cha tansfe polymeizations SLIKA 13. Mehanizam slobodno-adialse polimeizacije uz povativi pijenos lan~ane eacije FIGURE 13. Mechanism of evesible addition-fagmentation cha tansfe polymeization Radialsa polimeizacija difuncijsim icijatoima / Radical polymeization by bifunctional itiatos Najzna~ajniji icijatoi adialsih polimeizacija u poizvodnji vilnih polimea su monofuncijsi icijatoi, ao {to su dibenzoil peosid i azobisizobutionitil. 1, 4 Tim icijatoima, me utim, nije mogu}e istodobno pove}ati bzu eacije polimeizacije i posti}i velie moleulse mase uz azmjeno nisu polidispeznost nastalih polimea. Stoga, jasno je isazana poteba za ponala`enjem icijatosih sustava oji bi omogu}ili pobolj{anje poizvodnosti lasi~nih slobodno-adialsih polimeizacija. U zadnje su vijeme zadovoljavaju}i ezultati postignuti upoabom difuncijsih icijatoa Za azliu od monofuncijsih sustava, sad`e dvije nestabilne funcijse supe (peosi ili azo) oje su azli~ite slonosti pema toplsome aspadu Op}enito, dvije su vste difuncijsih icijatoa: (i) simeti~ni difuncijsi icijatoi oji sad`e dvije nestabilne supe jednae postojanosti i (ii) nesimeti~ni difuncijsi icijatoi oji sad`e dvije nestabilne supe bitno azli~ite toplse postojanosti. Va`no im je svojstvo da se tijeom pocesa polimeizacije postupno, odnosno nanadno azga uju, stalno stvaaju}i icijatose adiale, ~ime omogu}uju ponovnu icijaciju i eicijaciju , Pati~na pednost upotebe tavih icijatoa poizvodnja je polimea veliih moleulsih masa use aspodjele i velie bze eacije. Tao e se posti`u i visoe onvezije monomea {to je od posebne va`nosti budu}i da ve}i sad`aj ostatnoga, neeagianoga monomea pogo{ava fizialna svojstva mateijala i ima {tetno eolo{o djelovanje. Osim tih pednosti, vijeme eacije mo`e se zna~ajno smanjiti bez potebe mijenjanja eatosoga sustava. Istovsne ili sli~ne pednosti nije mogu}e posti}i s uobi~ajenim monofuncijsim slobodno-adialsim icijatoima, ili ~a upotebom njihovih mje{ava. Tao e, difuncijsi se icijatoi mogu oistiti i za mno{tvo dugih pimjena, ao na pimje za dobivanje blo~nih opolimea metodom stupnjevitoga dodavanja omonomea tijeom pocesa polimeizacije. 41, 42 U uspoedbi s polimeizacijama uz monofuncijse icijatoe, difuncijsi icijatoi daju ve}u moleulsu masu polimea i u`u aspodjelu moleulsih masa u a}em vemenu potebnom za postizanje potpune onvezije monomea. Upoteba difuncijsih icijatoa u slobodno adialsim polimeizacijama vilnih monomea, ulju~uje omplesni eti~i mehanizam u ojem u anim stupnjevima polimeizacije nastaju azli~ite maomoleulse vste oje sad`e i neaspadnute funcijse supe. Te }e maomoleulse vste, po nanadnome aspadu, ponovno biti ulju~ene u eaciju oz eicijaciju, popagaciju i temaciju. Kemijsa stutua difuncijsih peosidnih icijatoa mo`e se piazati sljede}om op}om fomulom: R1OOR2OOR1 Ti se icijatoi zagijavanjem azga uju na taj na~ da u pvome stupnju nastaju dva adiala, pucanjem samo jedne od dvije pisutne peosidne ( O O )supe: d R OOR OOR R OR OOR O ili op}enito: d I R R Utv eno je da u uvjetima povedbe pocesa polimeizacije pati~i ne nastaju diadialse ~estice, je je istodobna azgadnja dviju peosidnih supa u moleuli dipeosida malo vjeojatna. Pema a~unu vjeojatnosti temeljenom na onstantama bze azgadnje za difuncijse icijatoe, na eno je da posje~no nastaje samo jedna diadialsa na pet milijuna monoadialsih ~estica. Suladno mehanizmu eacija adialsih polimeizacija, eacija polimeizacije s difuncijsim icijatoima odvija se sljede}im stupnjevima: Razgadnja icijatoa: 2 ~ ~ d IR R Inicijacija uz pimane adiale: 1 R M R i ~ ~ i 2 R M R ~ Nanadna azgadnja polimenih moleula s jednom (P ) ili dvije (P ) peosidne supe: ~ P d2 R R ( 2) P 2 d2 R R ~ ( 2) 72 25(2004)3: polimei
6 ~ Polimei s jednom ili dvije neaspadnute peosidne supe, P, odnosno P nastaju po sljede}em mehanizmu: 1 n m 1 n m n m 1 1 R OM M OR R OM OR P R OR OM M OR R OOR OM OR P 1 2 n m 1 R1OR2OMn MmOR2OOR1 R OOR M OR2 OOR 1 P 1 2 n m Popagacija: Temacija: p +1 ~ ~ +1 R M R ( 1) p RM R ( 1) s tc R R P (,s 1) ~ ~ tc R Rs P s (,s 1) s ~ tomu velia stabilnost popagiaju}ega metailatnoga s nitosilnim adialom, pa se eacija ne odvija `ivu}im adialsim mehanizmom. 8, 9, 43 U tablici 2 dani su ezultati za usmjeenu slobodno adialsu (o)polimeizaciju uz pijenos atoma (ATRP) monomea stiena i dodecil-metailata i otadecil-metailata u masi pi 130 C, uz icijato 1-bomfeniletan te atalizatoe / ativatoe (1) Cu(II) / 2,2-dipiidil (byp) i (2) Cu(II) / N,N,N,N,N -pen tametildietilentiam (PMDETA). Iz danih vijednosti slijedi da se uz ligand PMDETA polimeizacije odvijaju `ivu}im mehanizmom; dobivene su potpune onvezije uz niza des polidispeznosti od pibli`no mehanizam potv en je eti~im ista- `ivanjima homopolimeizacije stiena u masi mehanizmom ATRP-a (tablica 3). Dobivene su leane ovisnosti posje~ne boj~ane moleulse mase polimea o onveziji (slia 14) i logaitma omjea moleulsih masa o vemenu eacije polimeizacije (slia 15), s vlo nisim vijednostima desa polidispeznosti, manjim od 1,2 za onvezije do 80 %. Manja odstupanja od leanosti pi ve}im onvezijama ezultat su pojave gel-efeta budu}i da se eacija odvija u masi. ~ ~ RR tc s P s (,s 1) ^estice oje sudjeluju u piazanomu eacijsom slijedu ozna~ene su sljede}im simbolima: R pimani adial, R ~ pimani adial s jednom peosidnom supom, R ( 1) maoadial, R ~ ( 1) maoadial s jednom peosidnom supom, P (RR) temiana polimena moleula, ~ ~ P (RR) temiani polime s jednom peosidnom supom, ~ ~ P (R R) temiani polime s dvije peosidne supe. (š neaspadnute peosidne supe, polimeni lanac) ~ Nastale ~estice P i P samo su pivemeno neativne (mtve) budu}i da azgadnjom pisutnih peosidnih supa postaju ponovno ativne (eicijacija). U uspoedbi sa `ivu}im adialsim polimeizacijama, velia je pednost polimeizacija uz disfuncijse icijatoe da ne zahtijevaju dodatna ulaganja u pocesnu opemu, budu}i da se mo`e oistiti postoje}a. SLIKA 14. Ovisnost boj~ane posje~ne moleulse mase i polidispeznosti polistiena dobivenoga eacijom usmjeene slobodnoadialse homopolimeizacije uz pijenos atoma (ATRP) u masi o onveziji: St : 1-PEB : HMTETA : CuB = 100:1:1:1;t=110 C FIGURE 14. The dependence on convesion of numbe aveage molecula weight and polydispesity of polystyene obtaed by atom tansfe fee adical polymeization bul: St : 1-PEB : Rezultati i aspava vlastitih ista`ivanja / Results and discussion Rezultati vlastitih ista`ivanja eacije opolimeizacije stiena (St) i dodecil-metailata (DDMA), odnosno otadecil-metailata (OD- MA) slobodno-adialsom polimeizacijom uz nitosidne icijatoe (TEMPO) u masi pi 130 C, piazani su u tablici 1. Konvezija monomea utv ena je plsom omatogafijom metodom unutanjega standada, a posje~ne moleulse mase i des polidispeznosti ode eni su omatogafijom islju~enja po veli~i, u otopi tetahidofuana i na temelju PS ba`danih uzoaa. Vidljivo je da su u ode enome vemenu i pi visooj tempeatui od 130 C postignute visoe onvezije, me utim, pema vijednostima desa polidispeznosti (>1,5) mo`e se zalju~iti da NMP mehanizam ne zadovoljava uvjete `ivu}ih polimeizacija za homo- i o-polimeizacije s metailatnim monomeima. Vjeojatni je azlog polimei 25(2004)3: SLIKA 15. Ovisnost ln (M o / M) polistiena dobivenoga eacijom usmjeene slobodno-adialse homopolimeizacije uz pijenos atoma (ATRP) u masi o vemenu eacije polimeizacije: St : 1-PEB : HMTETA : CuB = 100 :1:1:1;t=110 C FIGURE 15. The dependence of ln (M o / M) on eaction time fo polystyene obtaed by contolled atom tansfe fee adical homopolymeization: St : 1-PEB : HMTETA : CuB = 100 :1:1: 1;t=110 C 73
7 TABLICA 1. Usmjeena slobodno-adialsa (o)polimeizacija (NMP) stiena (St) s dodecil-metailatom (DDMA) i otadecil-metailatom (ODMA) nitosidnim icijatoom (TEMPO) u masi pi 130 C TABLE 1. Nitoxide itiated (TEMPO) contolled fee adical (co)polymeization (NMP) of styene (St) and dodecyl methacylate (DDMA) o octadecyl methacylate (ODMA) bul at 130 C Monome Monome Udjel / Content mol % Vijeme Time, h Konvezija / Convesion, % Posje~na moleulsa masa Aveage molecula weight, g mol -1 St AMA M n M w Indes polidispeznosti Polydispesity dex St ,31 St / DDMA St / ODMA 90/ ,50 83/ ,66 50/ ,90 30/ ,91 90/ ,61 70/ ,75 50/ ,85 TABLICA 2. Usmjeena slobodno-adialsa (o)polimeizacija uz pijenos atoma (ATRP) stiena (St) s dodecil-metailatom (DDMA) i otadecil-metailatom (ODMA) u masi pi 130 C; icijato: 1-bomfeniletan; atalizato/ativato: (1) Cu(II) / 2,2'-dipiidil (byp), (2) Cu(II) / n,n,n',n'',n''-pentametildietilentiam (PMDETA) TABLE 2. Contolled atom tansfe fee adical (co)polymeization of styene (St) and dodecyl methacylate (DDMA) o octadecyl methacylate (ODMA) bul at 130 C; itiato: 1-phenylethyl bomide; catalyst/activato: (1) Cu(II) / 2,2'-bipyidyl (bpy) (2) Cu(II) / N,N,N',N'',N''-pentamethyldiethylenetiame (PMDETA) Monome Monome Udjel / Content mol % Inicijato Initiato Vijeme Time, h Konvezija Convesion, % Posje~na moleulsa masa Aveage molecula weight, g mol -1 Indes polidispeznosti Polydispesity dex St AMA M n M w St 100 byp ,46 St / DDMA 83/17 byp 27,8 35, ,76 6 St 100 PMDETA 99, ,34 St / ODMA 83/17 PMDETA 99, ,37 TABLICA 3. Usmjeena slobodno-adialsa polimeizacija uz pijenos atoma (ATRP) stiena (St) u masi: (a) Sty : 1-PEB : HMTETA : CuB = 100 :1:1:1;t=110 C;(b) Sty : 1-PEB : HMTETA : CuB = 55 :1:1:1;t=110 C TABLE 3. Contolled atom tansfe fee adical polymeization of styene (St) bul: (a) Sty : 1-PEB : HMTETA : CuB = 100:1:1:1 ; t = 110 C;(b) Sty : 1-PEB : HMTETA : CuB = 55 :1:1:1;t=110 C t, / m X, /% GPC (RI detecto) GPC (UV detecto) M n, g mol -1 D M n, g mol -1 D M n,t *, g mol -1 (a) 20 14, , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , (b) , , , *M n,t = M icijato + M monome x ( M ) x Konvezija / ( I ) 74 25(2004)3: polimei
8 Na slici 16 piazana je ovisnost onvezije o vemenu eacije slobodno adialse polimeizacije metil metailata, u otopi silena, iciane monofuncijsim benzoil peosidom, i difuncijsim peosidnim icijatoom, 1,1-di(tec-butilpeosi)cilohesanom. Vidljivo je da se uz difuncijsi icijato posti`u visoe onvezije u znatno a}em vemenu eacije, pa je tao vijeme potebno za onveziju monomea od 70 % uz difuncijsi icijato a}e gotovo za 50 % (35 m) u odnosu na vijeme uz monofuncijsi icijato (60 m). Va`no je naglasiti da je uspos znatno ve}oj bzi eacije zad`ana visoa vijednost moleulsih masa, ao i azmjeno niza des polidispeznosti dobivenoga polimea (vidi tablicu 4). Najve}e pimjense mogu}nosti imaju pocesi polimeizacije s difuncijsim peosidnim icijatoima ojima se uz veliu moleulsu masu i azmjeno nisu polidispeznost nastaloga polimea mo`e istodobno posti}i i visoi doseg eacije polimeizacije. Pi tome je i manje uupno vijeme povedbe eacije polimeizacije, budu}i da se eacija odvija pi visoim tempeatuama. Na temelju tih icijatoa unapje eni su pocesi polimeizacije, odnosno postupci dobivanja polimenih mateijala ulju~ivo homopolimee, te statisti~e, cijepljene i blo~ne opolimee odgovaaju}ih, optimalnih pimjensih svojstava. Zahvala / Acnowledgement Dio vlastitih ista`ivanja, osim na Zavodu za tehnologiju nafte i petoemiju Faulteta emijsoga `enjestva i tehnologije, poveden je u Ista`iva~omu stitutu oncena Baye u Leveusenu, Njema~a, i Max Planc Institutu u Mazu, Njema~a. Stoga se autoi zahvaljuju na suadnji d. R. Meyeu (Baye AG), pof. d. K. Müllenu i d. M. Klappeu (Max Planc Institut). LITERATURA / REFERENCES SLIKA 16.Ovisnost onvezije o vemenu slobodno-adialse polimeizacije metil metailata u otopi silena uz monofuncijsi peosidni icijato pi 95 C i difuncijsi peosidni icijato pi 115 C; M = 2 mol dm -3, I =10-2 mol dm -3 FIGURE 16. The dependence of convesion on time of poly(methyl methacylate) fee adical polymeization xylene solution usg monofunctional peoxide itiato at 95 C and bifunctional peoxide itiato at 115 C; M = 2 mol dm -3, I =10-2 mol dm -3 TABLICA 4. Posje~ne vijednosti moleulsih masa i polidispeznost poli(metil metailata) dobivenoga slobodno-adialsom polimeizacijom metil-metailata u otopi silena uz monofuncijsi peosidni icijato pi 95 C (*) i difuncijsi peosidni icijato pi 115 C (**); M = 2 mol dm -3, I =10-2 mol dm -3 TABLE 4. Aveage molecula weight values of poly(methyl methacylate) obtaed by methyl methacylate fee adical polymeization xylene solution usg monofunctional peoxide itiato at 95 C (*) and usg bifunctional peoxide itiato at 115 C (**); M = 2 mol dm -3, I =10-2 mol dm -3 Polime / Polyme Zalju~a / Conclusion 10-4 x M w 10-4 x M n PDI = M w / M n PMMA* 4,66 2,48 1,88 PMMA** 4,20 2,33 1,80 U novije se vijeme vlo opse`no ista`uje podu~je usmjeenih adialsih polimeizacija, posebice pocesi i eacije iciane novim difuncijsim adialsim icijatoima, ifeteima, nitosilnim i azoalilnim adialsim omplesima, pijenosnim di- i ti-tio adialsim vstama, ao i iciaju}im sustavima uz atalizatoe na temelju omplesa pijelaznih metala. 1. Janovi}, Z.: Polimeizacije i polimei, HDKI - Kemija u dustiji, Zageb, Vogl, O.: J. Macomol. Sci. Pue & Appl. Chem. A 35(1998), Vogl O., Jaycox, G. D.: Tends polyme science - Polyme science the 21st centuy, Pog. Polym. Sci. 24(1999), Rempp, P., Meil, E. W.: Polyme Sythesis, John Wiley & Sons, New Yo, Reichet, K. H.: Polyme Reaction Engeeg, Technische Univesität, Bel, Maduga, E. L.: Fom Clasisical to Livg/Contolled Statistical Fee-Radical Copolymeization, Pog. Polym. Sci. 27(2002), Otsu, T.: Inifete Concept and Livg Radical Polymeization, J. Polym. Sci. A: Polym. Chem. 38(2000), Matyjaszewsi, K. (Ed.): Contolled/Livg Radical Polymeization: Pogess ATRP, NMP, and RAFT; Ameican Chemical Society: Washgton, D.C. 2000, Vol Klappe, M., Muellen, K.: Contolled Polyme Synthesis Homogeneous and Heteogeneous Pocess, Macomol. Symp. 163(2001), Janovi}, Z., Toma{e, LJ., Jui}, A.: Reacije i pocesi usmjenih adialsih polimeizacija, Polimeni mateijali i dodatci polimeima, I. ^ati}, M. Rujni}-Soele (u.), Zageb, Du{tvo za plastiu i gumu, 2002, Szwac, M., Rembaum, A., J. Polym. Sci. 22(1956), Kamath, V. R.: New itiatos fo PS offe big effciencies, Moden Plastics, Septembe, 1981, Dhib, R., Gao, J., Penlidis, A.: Simulation of fee adical bul/solution homopolymeization usg mono- and bi-functional itiatos, Polym. Reac. Eng. 8(2000), Benbachi, M., Benjelloun, D.: Investigation of Fee Radical Polymeization Usg Dipeoxyestes as Bifunctional Initiatos, Polyme 42(2001), Choi, K. Y., Liang, W. R., Lei, G. D.: Ketics of bul styene polymeization catalyzed by symmetical bifunctional itiatos, J. Appl. Polym. Sci. 35(1988), Otsu, T., Yoshida, M.: Maomol. Chem. Rapid Commun. 3(1982), Davis, K. A., Matyjaszewsi, K.: Statistical, Gadient, Bloc, and Gaft Copolymes by Contolled/Livg Radical Polymeizations, Adv. Polym. Sci. 159(2002), Steenboc, M., Klappe, M., Müllen, K., Baue, C., Hubich, M.: Decomposition of stable fee adicals as self-egulation contolled adical polymeization, Macomolecules 31(1998), Nanda, A. K., Matyjaszewsi, K.: Effect of (PMDETA)/(Cu(I)) Ratio, Monome, Solvent, Counteion, Ligand and Alyl Bomide on the Activation Rate Constants ATRP, Macomolecules 36(2003), Xia, J., Matyjaszewsi, K.: Contolled / Livg Radical Polymeization. ATRP Usg Multidentate Ame Ligands, Macomolecules 30(1997), Matyjaszewsi, K., Shipp, D. A., Wang, J.-L., Gimaud, T., Patten, T. E.: Utilizg Halide Exchange To Impove Contol of ATRP, Macomolecules 31(1998), Wang, J.-S., Matyjaszewsi, K.: Conolled / Livg Radical Polymeization. Halogen ATRP Pomoted by a Cu(I)/Cu(II) Redox Pocess, Macomolecules 28(1995), Aehat, S. V., Matyjaszewsi, K.: ATRP of Styene and n-butyl Acylate, Macomolecules 32(1999), Tsaevsy, N. V., Sabu, T., Goebelt, B., Matyjaszevsy, K.: Synthesis of Styene-Acylonitile Copolymes and Related Bloc Copolymes by ATRP, Macomolecules 35(2002), polimei 25(2004)3:
9 25. Matyjaszewsi, K., Patten, T. E., Xia, J.: Contolled / Livg Radical Polymeization. Ketics of the Homogeneous ATRP of Styene, J. Am. Chem. Soc. 119(1997), Mühlebach, A., Gayno, S. C., Matyjaszewsi, K.: Synthesis of amphiphilic bloc copolymes by ATRP, Macomolecules 31(1998), Gayno, S. C., Matyjaszewsi, K.: Step-gowth polymes as macoitiatos fo livg adical polymeization: synthesis of ABA bloc copolymes, Macomolecules 30(1997), Davis, K. A., Chaleux, B., Matyjaszewsi, K.: Pepaation of bloc copolymes of polystyene and poly(t-butyl acylate) of vaious molecula weights and achitectues by ATRP, J. Polym. Sci. A: Polym. Chem. 38(2000), Hong, S. C., Jia, S., Teodoescu, M., Kowalewsi, T., Matyjaszewsi, K., Gottfied, A. C., Boohat, M.: Polyolef gaft copolymes via livg polymeization techniques: pepaation though the combation of Pd-mediated livg olef polymeization and atom tansfe adical polymeization, J. Polym. Sci. A: Polym. Chem. 40(2002), Xia, J. H., Gayno, S. G., Matyjaszewsi, K.: Contolled/Livg Radical Polymeization ATRP of Acylates at Ambient Tempeatue, Macomolecules 31(1998), Robson, K. L., Khan, M. A., De Paz Banez, M. V., Wang, X. S., Ames, S. P.: Contolled Polymeization of 2-Hydoxyethyl Methacylate by ATRP at Ambient Tempeatue, Macomolecules 34(2001), Chong, Y. K., Le, T. P. T., Moad, G., Rizzado, E., Thang, S. H.: A Moe Vesatile Route to Bloc Copolymes and Othe Polymes of Complex Achitectue by LRP: The RAFT Pocess, Macomolecules 32(1999), Pisyazhnyu, A. I., Ivanechev, S. S., Polym. Sci. USSR 12(1970), Ivanechev, S. S., Polym. Sci. USSR 20(1979), Villalobos, M. A., Hamielec, A. E., Wood, P. E.: J. Appl. Polym. Sci. 42(1991), Cav, L., Rouge, A., Meye, T., Renen, A.: Ketic modelg of fee adical polymeization of styene itiated by the bifunctional itiato 2,5-dimethyl-2,5-bis(2-ethyl hexanoyl peoxy)hexane, Polyme 41(2000), Gao, J., Hungenbeg, K. D., Penlidis, A.: Pocess modellg and optimization of styene polymeization, Macomol. Symp. 206(2004), Choi, K. Y., Lei, G. D., AIChE Jounal 33(1987), Füs, N., Hamielec, A. E., J. Appl. Polym. Sci. 27(1982), Maten, F. L., Hamielec, A. E., Macomolecules 22(1989), Gavet, D. J., Janda, K. D.: Bifunctional itiatos fo fee adical polymeization of non-cossled bloc copolymes, Tetahedon Lett. 39(1998), Riess, G.: Micellization of bloc copolymes, Pog. Polym. Sci. 28(2003), Fische, H.: The Pesistent Radical Effect Contolled Radical Polymeizations, J. Polym. Sci. A: Polym. Chem. 37(1999), DOPISIVANJE / CORRESPONEDENCE Pof. d. sc. Zvonimi Janovi} Sveu~ili{te u Zagebu, Faultet emijsog `enjestva i tehnologije Mauli}ev tg 19 HR Zageb, Hvatsa / Coatia Tel.: , Fax: zjanovºfit.h Posljednje vijesti Piedila: Godana BARI] Vatootpona plastia Na podu~ju mateijala ponovno je na~jena zna~ajna ovacija. Razvijen je polimeni mateijal oji se pi sobnoj tempeatui pona{a poput svae duge plastie, a pi visoim tempeatuama oje se azvijaju piliom po`aa on se petvaa u mateijal nali eamici. Kabeli u ojima bi se abio ovaj mateijal ne bi bili u opasnosti tijeom po`aa, a eleti~ni bi sustavi adili bez pestana. Do sada abljena plasti~na obloga na abelima nije toplsi postojana pi tempeatuama oje se azvijaju pi po`au te dolazi do defomacije abela i peida ada eleti~nih sustava. Me utim, upoaba mateijala oji se pi visoim tempeatuama petvaa u eamici sli~an mateijal, omogu}ila bi da eleti~ni ue aji poput automatsih vata, dizala, a~unala te opeme oja se abi u slu~aju opasnosti i dalje ade. Testianja pi tempeatuama vi{im od C uazala su na to da uobi~ajena plasti~na izolacija na abelima izd`i manje od deset muta, plastia sa smanjenom goivosti ne{to dulje, a eamiziaju}a plastia uspje{no obavlja svoju za{titnu ulogu i dulje od dva sata. Uz za{titu abela eamiziaju}a }e plastia na}i svoju pimjenu u mnogim dugim podu~jima u u}anstvima i vozilima. Ista- `ivanja su usmjeena i na azvoj vatootpone pjene za izolaciju zidova, stopova, ovia vata i pozoa ~ime bi se spje~avalo {ienje plamena u slu~aju nastana po`aa. [to s otpadnim plasti~nim samoljepljivim taama za paianje? Otpadne plasti~ne samoljepive tae uobi- ~ajeno se spaljuju ili odla`u uz stanovite to{ove po poduze}u ili ooli{. Stoga se enulo u azvoj samoljepljivih taa za paianje oje stvaaju znatno manje otpada. Samim time je i jeftije njihovo zbjavanje. Cijena je spaljivanja tone plasti~noga otpada oo 100, a odlaganja oo 60. Nova mogu}nost je ompostianje oje po toni o{ta 30. Poizvo a~ samoljepivih taa tvta LogoTape je u suadnji s Faunhofeovim Institutom za sigunost ooli{a i pitanja enegije (UMSICHT) iz njema~oga gada Obehausena azvio bioazgadljivu samoljepljivu tau iz obnovljenih mateijala. Uz stalni poast cijena nafte te napoe na smanjenju to{ova za poizvodnju bioazgadljivih samoljepljivih taa one }e se mo}i podavati po istoj uobi~ajenoj cijeni ao i do sada. Nova samoljepljiva taa za paianje ima ista mehani~a svojstva, po~etnu silu lijepljenja i otponost tganju, tajnost te mogu}nost tisa ao i onvencionalne samoljepljive tae, mada se svojstvo bioazgadljivosti ne povezuje uvije s tehni~im zahtjevima oji se postavljaju na samoljepljive tae za paianje. Doba se svojstva mateijala naglo smanjuju ada se tae stave u hpu za ompostianje. Uolio su i ostali mateijali oji se abe za paianje bioazgadljvi, tada se cijela ambala`a mo`e odlo`iti za ompostianje bez azdvajanja pojedih mateijala. Razvijena taa izazvala je velio zanimanje dijela poizvo a~a polietilensih filmova stoga {to su njena svojstva onuentna svojstvima onvencionalnih taa. Na~jena je na osnovi mlije~ne isele i poliestea te se mo`e pea ivati na iste na~e ao i polietilensi filmovi. U nomalnim uvjetima ompostiani se film azga uje i smanjuje masu naon otpilie ~etii tjedna. Novi poizvod nazvan Bio-Flex 219F, poizvo a~ tvta LogoTape pedstaviti }e na t`i{tu tijeom Mateial Wold, 11/ (2004)3: polimei
Microsoft PowerPoint - 01Raspodjele [Compatibility Mode]
MOLEKULSKA MASA POLIMERA Ključno svojstvo za posena svojstva polimea Neki piodni polimei jednoznačno definiana molekulska masa Sintetski i dugi piodni polimei: Neunifomnost Dispeznost? Raspodjela molekulskih
ВишеCAPVT VI
CAPVT VI KOMPLEKSI Što je omples? A molecular entity formed by loose association involving two or more component molecular entities (ionic or uncharged), or the corresponding chemical species. The bonding
ВишеIErica_ActsUp_paged.qxd
Dnevnik šonjavka D`ef Kini Za D`u li, Vi la i Gran ta SEP TEM BAR P o n e d e l j a k Pret po sta vljam da je ma ma bi la a vol ski po no - sna na sa mu se be {to me je na te ra la da pro - {le go di ne
ВишеPretvorba metana u metanol korištenjem metalnih oksida
PRETVORBA METANA U METANOL KORIŠTENJEM METALNIH OKSIDA Ružica Tomašević Kolegij: Anorganski reakcijski mehanizmi Asistent: mag. chem. Vinko Nemec Nositelj kolegija: doc. dr. sc. Vladimir Stilinović 11.
ВишеМ И Л Е Н А К У Л И Ћ Ј ЕД НО Ч И Н К А ЗА П Е ТО РО ПУТ ИЗ БИ ЛЕ ЋЕ Сред пу ша ка, ба јо не та, стра же око нас, Ти хо кре ће на ша че та, кроз би ле
М И Л Е Н А К У Л И Ћ Ј ЕД НО Ч И Н К А ЗА П Е ТО РО ПУТ ИЗ БИ ЛЕ ЋЕ Сред пу ша ка, ба јо не та, стра же око нас, Ти хо кре ће на ша че та, кроз би лећ ки крас. Би ле ћан ка, 1940. Да ли те бе ико ве се
ВишеZ A K O N O SUDSKIM VEŠTACIMA I. UVODNE ODREDBE lan 1. Ovim zakonom ure uju se uslovi za obavljanje vešta enja, postupak imenovanja i razrešenja sudsk
Z A K O N O SUDSKIM VEŠTACIMA I. UVODNE ODREDBE lan 1. Ovim zakonom ure uju se uslovi za obavljanje vešta enja, postupak imenovanja i razrešenja sudskih veštaka (u daljem tekstu: veštak), postupak upisa
ВишеPowerPoint Presentation
Anorganski reakcijski mehanizmi: klasifikacija Nino Jukić 14. svibnja 2019. Sadržaj Što je mehanizam? razvoj reakcijskih mehanizama kroz povijest (općenito i anorganska kemija) elementi glavnih skupina
ВишеМинистарство просвете, науке и технолошког развоја ОКРУЖНО ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ХЕМИЈЕ 22. април године ТЕСТ ЗА 8. РАЗРЕД Шифра ученика Српско хемијско
Министарство просвете, науке и технолошког развоја ОКРУЖНО ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ХЕМИЈЕ 22. април 2018. године ТЕСТ ЗА 8. РАЗРЕД Шифра ученика Српско хемијско друштво (три слова и три броја) УПИШИ Х ПОРЕД НАВЕДЕНЕ
Вишеbilten1.qxd
PROMOCIJA I EDUKACIJA za unapre enje zdravstvenog i socijalnog statusa `ena - rezultati istra`ivanja - Sarajevo, 2004. Bilten br. 1 Ure iva~ki kolegij: Jasmina Mujezinovi}, Irena Petrovi}, Nuna Zvizdi},
ВишеSluzbeni glasnik Grada Poreca br
18. Na temelju lanka 34. stavak 1. to ka 1. Zakona o komunalnom gospodarstvu ("Narodne novine" broj 36/95, 70/97, 128/99, 57/00, 129/00, 59/01, 26/03, 82/04, 110/04 i 178/04) te lanka 40. Statuta Grada
Више18 1 DERIVACIJA 1.3 Derivacije višeg reda n-tu derivaciju funkcije f označavamo s f (n) ili u Leibnizovoj notaciji s dn y d x n. Zadatak 1.22 Nadite f
8 DERIVACIJA.3 Derivacije višeg reda n-tu derivaciju funcije f označavamo s f (n) ili u Leibnizovoj notaciji s dn y d x n. Zadata. Nadite f (x) ao je (a) f(x) = ( + x ) arctg x (b) f(x) = e x cos x (a)
ВишеPI1_-_funkcije_i_srednja_log._temp._razlika
lternativni način određivanja značaji istosjernog i protusjernog reuperatora U zadnje izdanju, ao i u prethodni izdanjia, udžbenia Terodinaia II, [], dano je analitičo rješenje značaji o ovisnosti o značajaa
ВишеДр Биљана Шмит Curriculum Vitae Презиме: Шмит (рођена Мојсиловић) Име: Биљана Име оца: Милутин Датум рођења: Крагујевац Адреса: Универзи
Др Биљана Шмит Curriculum Vitae Презиме: Шмит (рођена Мојсиловић) Име: Биљана Име оца: Милутин Датум рођења: 20. 01. 1964. Крагујевац Адреса: Институт за хемију Радоја Домановића 12, 34000 Крагујевац,
ВишеISSN X Билтен Градске општине Барајево БРОЈ Септембар У БАРАЈЕВУ ПРОС АВ ЕНА С АВА И ДАН ОПШТИНЕ ИЗ РАДА СКУПШТИНЕ ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ
ISSN 1451-494X Билтен Градске општине Барајево БРОЈ 68-69 Септембар 2017. У БАРАЈЕВУ ПРОС АВ ЕНА С АВА И ДАН ОПШТИНЕ ИЗ РАДА СКУПШТИНЕ ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ БАРАЈЕВО ГОДИНА ОД ОР ИРА А ПРВЕ СРПСКЕ В АДЕ У ВЕ
ВишеNa osnovu ~lana 73
Na osnovu ~lana 73. stav 2. Zakona o vodama ("Slu`bene novine Federacije BiH", broj 70/06), federalni ministar okoli{a i turizma, uz saglasnost federalnog ministra za poljoprivredu, vodoprivredu i {umarstvo,
ВишеZ A K O N
Z A K O N O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O BANKAMA I DRUGIM FINANSIJSKIM ORGANIZACIJAMA ^lan 1. U Zakonu o bankama i drugim finansijskim organizacijama - "Slu`beni list SRJ", br. 32/93, 61/95, 44/99, 36/2002
ВишеPonedjeljak, S L B E N I G L A S N I K B i H Broj 35 - Stranica 17 PRAVILNIK O IZMJENAMA I DOPUNAMA PRAVILNIKA O PRIMJENI ZAKONA O POR
Ponedjeljak, 5. 5. 2008. S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Broj 35 - Stranica 17 PRAVILNIK O IZMJENAMA I DOPUNAMA PRAVILNIKA O PRIMJENI ZAKONA O POREZU NA DODATU VRIJEDNOST ^lan 1. U Pravilniku o primjeni
ВишеSluzbeni glasnik 3/08.indd
Broj: 3 - GOD. VII. 2008. Krapina, 15. 05. 2008. List izlazi jedanput mjese no i po potrebi ISSN 1845-7711 S A D R Ž A J AKTI GRADSKOG VIJE A 1. Godišnji obra un Prora una Grada Krapine za 2007. god. 2.
ВишеUntitled-1
Youth Employment Project (Y P) - a a ( ) ( ) Р Е П У Б Л И К А С Р П С К А ЈУ ЗАВОД ЗА ЗАПОШЉАВАЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ Пале BOSNA I HERCEGOVINA FEDERACIJA BOSNE I HERCEGOVINE ZAVOD ZA ZAPOŠLJAVANJE Влада
ВишеNEURONAL
NEW IRON PROIZVODI : MEDICINALIS D.O.O. ODGOVORAN ZA RH : D.O.O. NEW IRON SASTOJCI PROIZVODI : MEDICINALIS D.O.O. ODGOVORAN ZA RH : D.O.O. KELATI (prema grč. pandža) Kelati su kompleksni spojevi u kojima
ВишеMicrosoft Word doc
UTJECAJ ISTROŠENOSTI RADNIH ELEMENATA MLINA NA TROŠKOVE ENERGIJE PRI USITNJAVANJU EFFECT OF WORN-OUT HAMMER MILL'S WORKING ELEMENTS ON GRINDING ENERGY COSTS V. Kušec, S. Pliesti, S. Jer inovi Stru ni lanak
Вишеuntitled
CIP - Katalogizacija u publikaciji Nacionalna i sveu~ili{na knji`nica, Zagreb UDK 616.62-008.22-085.825 VJE@BE pri prevenciji i lije~enju inkontinencije / . - Zagreb : Simbex, 2003.
Више1 Konusni preseci (drugim rečima: kružnica, elipsa, hiperbola i parabola) Definicija 0.1 Algebarska kriva drugog reda u ravni jeste skup tačaka opisan
1 Konusni preseci (drugim rečima: kružnica, elipsa, hiperbola i parabola) Definicija 0.1 Algebarska kriva drugog reda u ravni jeste skup tačaka opisan jednačinom oblika: a 11 x 2 + 2a 12 xy + a 22 y 2
ВишеMicrosoft Word - IZVODI _3. deo_.doc
IZVODI ZADACI III deo Izvodi imju šiou pimenu. O upotei izvod u ispitivnju to funcije monotonost, estemne vednosti, pevojne tče, onvesnost i onvnost iće poseno eči u delu o funcijm. Ovde ćemo pozti n neolio
ВишеISPIT_01_X_2015_R.cdr
P Z GAKE EMJE ZA UEE ZČKE EMJE Predmetni nastavnik: r M.. vanović, docent ME PEZME (BAVEZ ŠAMPAM LVMA) BJ EKA (UKLK E AE ZAAKA AZVJE, BAVEZ E PPA A VAKJ A) APMEE: (0) (+1) (0) (+1) - ZA PAJE ELEMEA U EPJEĆM
ВишеPHM bos 13_09.qxd
je, prije svega, namijenjen parlamentu, konkretnije ~lanovima komisija, osoblju i drugim slu`benicima parlamenta. je, tako er, namijenjen i gra anskom dru{tvu, posebno organiziranim grupama, kao {to su
ВишеMicrosoft Word - New Microsoft Word Document.doc
ZAKON O IZMJENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ZA[TITI ZRAKA ^lan 1. U Zakonu o za{titi zraka ("Slu`bene novine Federacije BiH", br. 33/03) u ~lanu 1. stav 2. alineja 1. rije~i: "najboljih raspolo`ivih tehnologija"
ВишеПРИ ЛОГ 1 1. ЗАХ ТЕ ВИ Прет ход но упа ко ва ни про из во ди из чла на 3. овог пра вил ника про из во де се та ко да ис пу ња ва ју сле де ће зах те в
ПРИ ЛОГ 1 1. ЗАХ ТЕ ВИ Прет ход но упа ко ва ни про из во ди из чла на 3. овог пра вил ника про из во де се та ко да ис пу ња ва ју сле де ће зах те ве: 1.1. Сред ња вред ност ствар не ко ли чи не ни је
ВишеBroj 65 Strana 8 NOVINE FEDERACIJE BiH Ponedjeqak, Na osnovu ~lana 161. stav 1. Zakona o za{titi od po`ara i vatrogastva ("Slu`be
Broj 65 Strana 8 SLU@BENE NOVINE FEDERACIJE BiH Ponedjeqak, 11.10.2010. Na osnovu ~lana 161. stav 1. Zakona o za{titi od po`ara i vatrogastva ("Slu`bene novine Federacije BiH", br. 64/09), federalni ministar
ВишеУпорна кап која дуби камен
У БЕ О ГРА ДУ, УПР КОС СВЕ МУ, ОБ НО ВЉЕ НЕ ПЕ СНИЧ КЕ НО ВИ НЕ Упор на кап ко ја ду би ка мен Би ло је то са др жај но и гра фич ки јед но од нај бо љих из да ња на ме ње них пре вас ход но по е зи ји
ВишеMicrosoft Word - 1.GRAD VODICE-2015.
OSNOVNE ZNAČAJKE GOSPODARSKIH KRETANJA U GRADU VODICAMA U 2015. GODINI Šibenik, studeni 2016. SADRŽAJ Uvod... 3 1. Broj poduzetnika u gradu Vodicama u 2015. godini prema GFI... 4 2. Financijski rezultati
ВишеSlide 1
MEĐUNARODNO SAVJETOVANJE I RADIONICA IZAZOVI STRATEGIJE ZAŠTITE OKOLIŠA I ODRŽIVOG RAZVOJA 29. 9. 2005. Izborom tehnologije zbrinjavanja otpada do zaštite okoliša i novih vrijednosti Dr. sc. Slaven Dobrović
ВишеSVEU ILIŠTE U MOSTARU EKONOMSKI FAKULTET STRU NI STUDIJ VITEZ SMJEROVI MARKETING I MENADŽMENT PREDMET: ISTRAŽIVANJE TRŽIŠTA ŠKOLSKA / GODI
SVEU ILIŠTE U MOSTARU EKONOMSKI FAKULTET STRU NI STUDIJ VITEZ SMJEROVI MARKETING I MENADŽMENT PREDMET: ISTRAŽIVANJE TRŽIŠTA ŠKOLSKA 2015. / 2016. GODINA Profesor: Izv. prof. dr. sc. Sandra So e Kraljevi
Вишепо пла ве, ко ја је Од лу ком Вла де о уки да њу ван ред не си ту а ци је на де лу те ри то ри је Ре пу бли ке Ср би је ( Слу жбе ни гла сник РС, број
по пла ве, ко ја је Од лу ком Вла де о уки да њу ван ред не си ту а ци је на де лу те ри то ри је Ре пу бли ке Ср би је ( Слу жбе ни гла сник РС, број 63/14) оста ла на сна зи, осим за оп шти не Ма ли
ВишеIrodalom Serb 11.indd
Садржај Реализам 3 Вер на сли ка ствар но сти 5 Де фи ни ци ја 5 Ре а ли зам као стил ски правац или ме тод (ми ме за) 5 Гра ни це и глав не осо би не епо хе ре а ли зма 6 Књи жев ни жан ро ви ре а ли
Вишеsluzbene vijesti qxp
SLU@BENI LIST GRADA SAMOBORA - BROJ 6 GOD. LVII - 29. 6. 2011. KAZALO AKTI GRADSKOG VIJE]A 1. ODLUKA o izmjenama i dopunama Odluke o dono{enju GUP-a Grada Samobora...........................................
ВишеХ а л и ло ви ће в а л и т е р а р н а с у г е с т и ја д а смо з а б о р а ви л и д а с е ч у д и мо, а са мим тим за бо ра ви ли да ми сли мо и ства
Х а л и ло ви ће в а л и т е р а р н а с у г е с т и ја д а смо з а б о р а ви л и д а с е ч у д и мо, а са мим тим за бо ра ви ли да ми сли мо и ства ра мо; за бо ра ви ли да се оду шевља ва мо, опа жа
Више1 Vježba 11. ENERGETSKE PROMJENE PRI OTAPANJU SOLI. OVISNOST TOPLJIVOSTI O TEMPERATURI. Uvod: Prilikom otapanja soli u nekom otapalu (najčešće je to v
1 Vježba 11. ENERGETSKE PROMJENE PRI OTAPANJU SOLI. OVISNOST TOPLJIVOSTI O TEMPERATURI. Uvod: Prilikom otapanja soli u nekom otapalu (najčešće je to voda) istodobno se odvijaju dva procesa. Prvi proces
ВишеDJEČJI VRTIĆ TROGIR TROGIR Trogir, Klasa: UP/I /19-01/1 Urbroj Na temelju članka 1a, 20. i 35. stavka 1. podstavk
DJEČJI VRTIĆ TROGIR TROGIR Trogir, 24. 04. 2019. Klasa: UP/I-034-01-01/19-01/1 Urbroj. 2184-17-19-1 Na temelju članka 1a, 20. i 35. stavka 1. podstavka 4. Zakona o predškolskom odgoju i obrazovanju (NN
ВишеLjubav mir cokolada prelom.pdf
Ke ti Ke si di LJU BAV, MIR I ^O KO LA DA Edicija KETI KESIDI Ke ti Ke si di je na pi sa la i ilu stro va la svo ju pr vu knjigu sa osam go di na. Ra di la je kao ured ni ca za pro zu u ~a so pi su D`e
Више, 2015
, 2015 I. О О... 1 ед ет у еђ њ... 1 Ак де ке ло оде, епо ед о т п о то пол т ко, т ко е ко оо њ дело њ... 1 Ауто о ј Ф култет... 2 т ту Ф култет... 2 те ет т Ф култет... 3 О еле ј Ф култет... 4 о Ф култет...
ВишеPismeni dio ispita iz Matematike 1
Zenica, 00007 Odediti koeficijent uz 8 u azvoju tinoma 0 + + Rješiti i diskutovati sistem lineanih jednačina u zavisnosti od paameta a: a y + z = + ( a) y + z = 0 y+ a z = Ispitati funkciju i nactati gafik:
ВишеNa osno vu čla na 58. stav 2. tač ka 1. Za ko na o osi gu ra nju (Slu žbe ni gla snik RS br 55/04, 70/04 i 101/07) i čla na 50. stav 1. ali neja 2. St
Na osno vu čla na 58. stav 2. tač ka 1. Za ko na o osi gu ra nju (Slu žbe ni gla snik RS br 55/04, 70/04 i 101/07) i čla na 50. stav 1. ali neja 2. Sta tu ta ADO «TA KO VO Osi gu ra nje», Kra gu je vac
Вишеbogadi-2.vp
PREGLEDNI RAD SIGURNOST 48 (2) 125-139 (2006) A. Bogadi-[are, M. Zavali} * ME\UNARODNE SMJERNICE ZA ORGANIZACIJU SLU@BE MEDICINE RADA UDK 331.45/.48:613.6 PRIMLJENO: 5.9.2005. PRIHVA]ENO: 9.2.2006. SA@ETAK:
ВишеTamara Basic.qxp
KRATKI ^LANCI/SHORT ARTICLES Tamara Ba{i} * ZA[TO MONETARNI ODBOR: MONETARNI ODBOR I ENDOGENA FLEKSIBILNOST CIJENA WHY MONETARY BOARD: MONETARY BOARD AND ENDOGENIC PRICE FLEXIBILITY APSTRAKT: U ovom radu
ВишеMicrosoft PowerPoint - IR-Raman1 [Compatibility Mode]
Spektar elektromagnetnoga t zračenja 10 5 10 3 10 1 10-1 10-3 10-5 10-7 E(kJ/mol) 10-6 10-4 10-2 1 10 2 10 4 10-8,cm X UV zrake zrake prijelazi elektrona IR mikrovalovi radiovalovi vibracije rotacije prijelazi
ВишеPLINSKO
POSTUPCI ZAVARIVANJA TALJENJEM PLINSKO ZAVARIVANJE - ALUMINOTERMIJSKO ZAVARIVANJE TALJENJEM termit lonac troska talina kalup tračnica zavareni spoj predgrijavanje ELEKTROOTPORNO ZAVARIVANJE POD TROSKOM
ВишеTFI POD
2 Devetomjese ni izvještaj za 2012.godinu 3 5 BILANCA stanje na dan 30.09.2012. Naziv pozicije Prethodno Teku e A) POTRAŽIVANJA ZA UPISANI A NEUPLA ENI KAPITAL B) DUGOTRAJNA IMOVINA (003+010+020+029+033)
ВишеMicrosoft PowerPoint - X i XI termin - odredjivanje redosleda poslova [Compatibility Mode]
ODREĐIVANJE REDOSLEDA POSLOVA DŽONSONOV METOD P očetak k k k m in t i1 m a x t i2 ili m in t i3 m a x t i2 R e š e n je tre b a tra žiti n a d ru g i n ač in S vođenje p ro b le m a n x3 n a fik tiv a
ВишеNa osnovu ~lana 61
Na osnovu ~lana 61. stav 6. Zakona o vodama ("Slu`bene novine Federacije BiH", broj 70/06), federalni ministar poljoprivrede, vodoprivrede i {umarstva donosi PRAVILNIK O USLOVIMA I KRITERIJIMA KOJE MORA
ВишеGlava I - Glava Dokumentacija III - Iz ra da koju bi lan sa kontroliše uspe ha Poreska i naj češ će inspekcija Sadržaj greš ke Sadržaj 3 Predgovor 13
Glava I - Glava Dokumentacija III - Iz ra da koju bi lan sa kontroliše uspe ha Poreska i naj češ će inspekcija Sadržaj greš ke Sadržaj 3 Predgovor 13 Glava I 17 DOKUMENTACIJA KOJU KONTROLIŠE PORESKA INSPEKCIJA
ВишеŽIVOTOPIS Alen Bjelopetrović, mag. chem. Osobni podaci: Datum rođenja: 2. svibnja Mjesto rođenja: Državljanstv
ŽIVOTOPIS Alen Bjelopetrović, mag. chem. e-mail: Alen.Bjelopetrovic@irb.hr Osobni podaci: Datum rođenja: 2. svibnja 1991. Mjesto rođenja: Državljanstvo: Pula, Republike Hrvatske Poznavanje jezika Materinji
Више281 Radenko St. Rankovi} UDK (497.11): ULOGA MEDIJSKOG SPONZORA U SRPSKOJ KINEMATOGRAFIJI Od svih umetnosti, filmska umetnost ~iji je osno
281 Radenko St. Rankovi} UDK 791.43(497.11):658.14 ULOGA MEDIJSKOG SPONZORA U SRPSKOJ KINEMATOGRAFIJI Od svih umetnosti, filmska umetnost ~iji je osnov dugometra`ni igrani film mo`da je najvi{e okrenuta
ВишеPowerPoint Presentation
Materijali za konverziju energije Pt/C I believe that water will one day be used as a fuel because the hydrogen and oxygen which constitute it, used separately or together, will furnish an inexhaustible
ВишеHRVATSKI SABOR Na temelju lanka 88. Ustava Republike Hrvatske, donosim 2298 ODLUKU O PROGLA ENJU ZAKONA O PROFESIONALNOJ REHABILITACIJI I ZAPO LJAVANJ
HRVATSKI SABOR Na temelju lanka 88. Ustava Republike Hrvatske, donosim 2298 ODLUKU O PROGLA ENJU ZAKONA O PROFESIONALNOJ REHABILITACIJI I ZAPO LJAVANJU OSOBA S INVALIDITETOM Progla avam Zakon o profesionalnoj
ВишеSVEU ILIŠTE U MOSTARU EKONOMSKI FAKULTET STRU NI STUDIJ MOSTAR SMJEROVI MARKETING I MENADŽMENT PREDMET: ISTRAŽIVANJE TRŽIŠTA ŠKOLSKA / GOD
SVEU ILIŠTE U MOSTARU EKONOMSKI FAKULTET STRU NI STUDIJ MOSTAR SMJEROVI MARKETING I MENADŽMENT PREDMET: ISTRAŽIVANJE TRŽIŠTA ŠKOLSKA 2017. / 2018. GODINA Profesor: Izv. prof. dr. sc. Sandra So e Kraljevi
ВишеПО Е ЗИ ЈА И ПРО ЗА Д РА ГА Н ЈО ВА НО ВИ Ћ Д А Н И ЛОВ РЕ Ч И СТ РА Ш Н И Ј Е ОД ВЕ ЈА ВИ Ц Е ОПРА ШТА ЊЕ С МАЈ КОМ До ђе и к ме ни ста рост да ми у
ПО Е ЗИ ЈА И ПРО ЗА Д РА ГА Н ЈО ВА НО ВИ Ћ Д А Н И ЛОВ РЕ Ч И СТ РА Ш Н И Ј Е ОД ВЕ ЈА ВИ Ц Е ОПРА ШТА ЊЕ С МАЈ КОМ До ђе и к ме ни ста рост да ми у коб ном оби ла ску ску пи је дра и скло ни ме пред
ВишеCJENIK KUĆNE I KOMERCIJALNE SERIJE AZURI DC INVERTER ZIDNI KLIMA UREĐAJI SUPRA STANDARDNO UKLJUČENO -- Wifi sučelje -- Led display -- Automatski rad -
AZURI DC INVERTER ZIDNI KLIMA UREĐAJI SUPRA STANDARDNO UKLJUČENO Wifi sučelje Led display Automatski rad Automatsko pokretanje Inteligentno odmrzavanje Samodijagnoza Filter za pročišćivanje zraka Cold
ВишеPRILOG 1. Ovisnost tla ne vrsto e betona i vodocementnog omjera za razli ite razrede cementa PRILOG 2. Razredi tla ne vrsto e za obi ne i te ke betone
PRILOG 1. Ovisnost tla ne vrsto e betona i vodocementnog omjera za razli ite razrede cementa PRILOG 2. i tla ne vrsto e za obi ne i te ke betone i tla ne vrsto e C8/10 C12/15 C16/20 C20/25 C25/30 C30/37
ВишеMicrosoft Word _Vipnet_komentar_BSA_final.doc
Zagreb, 21.11.2011. Hrvatska agencija za poštu i elektroni ke komunikacije Juriši eva 13 HR-10 000 ZAGREB PREDMET: Javna rasprava - Prijedlog odluke kojom se HT-u odre uju izmjene i dopune Standardne ponude
Вишеи сво је по ла зи ште као ме сто свог ис хо ди шта, на кра ју за кљу чу је да она то у ства ри не ће: Ска чем, у но ћи, мр клој као веч ност: Ја, у ст
и сво је по ла зи ште као ме сто свог ис хо ди шта, на кра ју за кљу чу је да она то у ства ри не ће: Ска чем, у но ћи, мр клој као веч ност: Ја, у ства ри, не же лим да умрем. Ни кад! Та ко се ва пај
ВишеBILANCA iznosi u tisu ama kn AKTIVA A) GOTOVINA I DEPOZITI KOD HNB-a I. Gotovina II. Depoziti kod HNB-a B) DEPOZITI KOD BANKARSKIH INSTITUC
BILANCA 30.09.2010 iznosi u tisu ama kn AKTIVA A) GOTOVINA I DEPOZITI KOD HNB-a I. Gotovina II. Depoziti kod HNB-a B) DEPOZITI KOD BANKARSKIH INSTITUCIJA F) VRIJEDNOSNI PAPIRI I DRUGI FINANCIJSKI INSTRUMENTI
ВишеMicrosoft Word - KVADRATNA NEJEDNACINA.doc
Kvadatne nejednačine su olia: a a a a c> c c c KVARATNA NEJENAČINA ZNAK KVARATNOG TRINOMA gde je -ealna pomenljiva nepoznata) i a,,c su ealni ojevi, a. U delu vadatna funcija smo analiziali ao može izgledati
ВишеПО Е ЗИ ЈА И ПРО ЗА ЗО РА Н КО С Т И Ћ А Р Х И В ЧО ВЈ ЕЧ НО СТ И ДУГ На д е ж д и Пре да мном ни шта не скри ва ти. Јер ја сам ду жан на шој дје ци п
ПО Е ЗИ ЈА И ПРО ЗА ЗО РА Н КО С Т И Ћ А Р Х И В ЧО ВЈ ЕЧ НО СТ И ДУГ На д е ж д и Пре да мном ни шта не скри ва ти. Јер ја сам ду жан на шој дје ци пје сме ко је би, Бог ће да ти (кад по ста не мо прах
ВишеINDIKATOR SVJETLA FUNKCIJE TIPKI 1. Prikazuje se temperatura i parametri upravljanja 2. Crveno svjetlo svijetli kad grijalica grije 3. Indikator zelen
INDIKATOR SVJETLA FUNKCIJE TIPKI 1. Prikazuje se temperatura i parametri upravljanja 2. Crveno svjetlo svijetli kad grijalica grije 3. Indikator zelenog svjetla koji prikazuje sniženu temperaturu. Uključuje
ВишеZ A K O N O JAVNIM NABAVKAMA I. OSNOVNE ODREDBE 1. Predmet zakona i definicije Predmet zakona lan 1. Ovim zakonom ure uje se planiranje javnih nabavki
Z A K O N O JAVNIM NABAVKAMA I. OSNOVNE ODREDBE 1. Predmet zakona i definicije Predmet zakona lan 1. Ovim zakonom ure uje se planiranje javnih nabavki, uslovi, na in i postupak javne nabavke; reguliše
ВишеSlide 1
Primjeri dobre prakse komuniciranja informacija o kvaliteti visokih učilišta sa zainteresiranom javnošću Fakultet kemijskog inženjerstva i tehnologije Sveučilišta u Zagrebu Povijest Fakulteta 97. obljetnica
ВишеKonstr
7. FTG10OM1 BEZHALOGENI VATROOTPORNI ENERGETSKI I SIGNALNI KABEL Izolirani gumom G10 i oplašteni termoplastičnim LSOH plaštem Tipska oznaka: FTG10OM1 E90 Norma: CEI 20-45 Nazivni napon: 0, 6 / 1 kv Ispitni
ВишеMicrosoft Word - Mjerila za utvrdjivanje prekomjerne upotrebe javne ceste SLFBiH doc
Godina IX Broj 52 Ponedjeljak, 28. listopada/oktobra 2002. godine S A R A J E V O Pretplata za II polugodi{te 2002. uklju~uju}i i pretplatu za "Slu`beni glasnik BiH": KM 100.- Na temelju ~lanka 63. stavak
ВишеMicrosoft PowerPoint - Dopunsko zdravstveno osiguranje - Solaris pptx
DZO PRIJENOS RIZIKA S OSIGURANIKA NA OSIGURATELJA Morana Krušarovski, dipl.iur. OSIGURANJE Prijenos rizika s osiguranika na osiguratelja Smanjenje financijskih gubitaka OBVEZNA I DOBROVOLJNA OSIGURANJA
ВишеIstraživanje i proizvodnja nafte i plina Sektor istraživanja Služba istraživanja stijena i fluida Transportni sustav Kromatografska analiza prirodnog
Sektor istraživanja Služba istraživanja stijena i fluida Kromatografska analiza prirodnog plina 5368-3/17 12.01.2017. MRS Datum uzorkovanja: 04.01.2017. Datum dostave uzorka: 04.01.2017. Datum ispitivanja:
Више6. TEHNIČKE MJERE SIGURNOSTI U IZVEDBI ELEKTROENERGETSKIH VODOVA
SIGURNOST U PRIMJENI ELEKTRIČNE ENERGIJE 6. TEHNIČKE MJERE SIGURNOSTI U IZVEDBI ELEKTROENERGETSKIH VODOVA Izv.prof. dr.sc. Vitomir Komen, dipl.ing.el. 1/14 SADRŽAJ: 6.1 Sigurnosni razmaci i sigurnosne
ВишеPowerPoint-Präsentation
3 Predavanje 3 Mart 2017. FAKULTET ZAŠTITE NA RADU U NIŠU Predavanje 3. 1 Prof. dr Milan Đ. Blagojević 3 Faze razvoja požara, razvoj u zatvorenom prostoru Mart 2017. FAKULTET ZAŠTITE NA RADU U NIŠU Predavanje
Вишеу ве ли кој по све ће но сти је зи ку, сте кла је сво је по бор ни ке ме ђу ком пет е н т н и ји м ч и т а о ц и м а, ш т о не с у м њи в о и м по н у
у ве ли кој по све ће но сти је зи ку, сте кла је сво је по бор ни ке ме ђу ком пет е н т н и ји м ч и т а о ц и м а, ш т о не с у м њи в о и м по н у је ов ом п и сц у. Е, с а д, д а л и ћ е С р д и ћ
ВишеTest 2 resen
Ime: Ide: MTEMTIČO MOELOE TEST. Mooeul ecij e odvij po ledećem dvotupjevitom meizmu: gde je itemedi tivii eul ett Pozti d je pomt ecij pvog ed, o je dugi tupj limitijući: κ b Pozti d je pomt ecij dugog
ВишеPowerPoint Presentation
OSNOVE ORGANSKE HEMIJE Šta je to organska hemija i zašto je proučavamo Organska hemija ili Svijet ugljika/karbona Organske supstance (npr. maslinovo ulje, šeder, škrob, svila, guma, papir, penicilin )
ВишеEvidencijski broj: J11/19 KNJIGA NACRTI SANACIJA ZATVORENOG SUSTAVA ODVODNJE U KM , AUTOCESTA A1 ZAGREB - SPLIT - DUBROVNIK, DIONICA OTO
Evidencijski broj: J/9 KNJIGA.. NACRTI SANACIJA ZATVORENOG SUSTAVA ODVODNJE U KM +, AUTOCESTA A ZAGREB - SPLIT - DUBROVNIK, DIONICA OTOČAC - PERUŠIĆ separator (post) spojno okno (zamjena postojećeg okna)
ВишеMicrosoft Word - Vježba 5.
5. MASTI I ULJA Pokus 1. ODREĐIVANJE JODNOG BROJA MASLINOVOG I SUNCOKRETOVOG ULJA Jodni broj izražava u postotcima onu količinu joda koju može vezati adicijom neka mast (ulje) ili masna kiselina. Nezasićene
ВишеBor, Srbija GEOLOGIJA MINERALNIH LEŽIŠTA Andrea Čobić
Bor, Srbija GEOLOGIJA MINERALNIH LEŽIŠTA Andrea Čobić (ancobic@geol.pmf.hr) Sadržaj kolegija Ekonomski aspekt mineralnih ležišta Analitičke metode u istraživanjima mineralnih ležišta Teksture i strukture
ВишеFrekventne metode analize sistema automatskog upravljanja
Kaskadna kompenzacija SAU Kaskadna kompenzacija U inženjerskoj praksi, naročito u sistemima regulacije elektromotornih pogona i tehnoloških procesa, veoma često se primenjuje metoda kaskadne kompenzacije,
Више35-05
ZAKON O ORGANIZACIJI ORGANA UPRAVE U FEDERACIJI BOSNE I HERCEGOVINE I - TEMELJNE ODREDBE ^lanak 1. Ovim Zakonom se ure uje organizacija i na~in funkcioniranja organa dr`avne uprave u Federaciji Bosne i
ВишеPorezni_10_2012.indd
Primjena stopa za obra~un doprinosa Goran Kri`anac i Jasna Prepeljani} Primjena stopa za obra~un doprinosa 1. Uvod Sukladno ~l. 2. Zakona o izmjenama i dopunama Zakona o doprinosima (NN 22/12), sni`ena
ВишеAnte MARINOVI]-UZELAC SREDNJI GRADOVI MIT ILI STVARNOST?
Ante MARINOVI]-UZELAC SREDNJI GRADOVI MIT ILI STVARNOST? Na prijelazu izme u 60-ih i 70-ih godina ovog stolje}a oblikovala se doktrina o unapre enju srednjih gradova zauzev{i va`no mjesto u op}oj teoriji
ВишеPrirucnik za izradu pravnih propisa
P R I R U ^ N I K Sarajevo, februar 2006. Bosna i Hercegovina Savjetodavni odbor za reformu zakonodavstva P R I R U ^ N I K (Tehni~ki uslovi i stil) Sarajevo, februar 2006. 2 P R I R U ^ N I K Pripremili:
ВишеМинистарство просветe и спортa Републике Србије
Министарство просветe и спортa Републике Србије Српско хемијско друштво Републичко такмичење из хемије 21.05.2005. Тест за I разред средње школе Име и презиме Место и школа Разред Не отварајте добијени
ВишеРЕПУБЛИКА СРБИЈА МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА СРПСКО ХЕМИЈСКО ДРУШТВО РЕПУБЛИЧКО ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ХЕМИЈЕ Лесковац, 31. мај и 1. јун
РЕПУБЛИКА СРБИЈА МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА СРПСКО ХЕМИЈСКО ДРУШТВО РЕПУБЛИЧКО ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ХЕМИЈЕ Лесковац, 31. мај и 1. јун 2014. године ТЕСТ ЗНАЊА ЗА VIII РАЗРЕД Шифра ученика
ВишеSluzbeni List Broj OK3_Sluzbeni List Broj OK2.qxd
SLU@BENI LIST GRADA KRAQEVA GODINA XLIX - BROJ 5 - KRAQEVO - 24. FEBRUARA 2016. GODINE AK TI GRADONA^ELNIKA GRA DA KRA QE VA 73. Na osno vu ~la na 7. stav 3. Za ko na o oza - ko we wu obje ka ta ( Slu
ВишеMatematiqki fakultet Univerzitet u Beogradu Iracionalne jednaqine i nejednaqine Zlatko Lazovi 29. mart 2017.
Matematiqki fakultet Univerzitet u Beogradu 29. mart 2017. Matematiqki fakultet 2 Univerzitet u Beogradu Glava 1 Iracionalne jednaqine i nejednaqine 1.1 Teorijski uvod Pod iracionalnim jednaqinama podrazumevaju
ВишеAlkeni nastavak
Alkeni nastavak 2. Dehidratacija alkohola U industriji: prevođenjem alkoholnih para preko Al 2 O 3 (Lewis-ova kiselina). Laboratorijsko dobijanje Akohol može biti: 3, 2 ili 1. THF tetrahidrofuran -rastvarač
ВишеПре глед ни чла нак :347.74(497.11) doi: /zrpfns Др Дра жен С. Ми љић Уни вер зи тет у Ба њој Лу ци d ra ze n.mi u nibl.r
Пре глед ни чла нак 35.077.2:347.74(497.11) doi:10.5937/zrpfns51-13936 Др Дра жен С. Ми љић Уни вер зи тет у Ба њој Лу ци d ra ze n.mi ljic @ u nibl.r s УПРАВ НИ УГО ВО РИ ПРЕ МА ЗА КО НУ О ОП ШТЕМ УПРАВ
ВишеSVEU ILIŠTE U MOSTARU EKONOMSKI FAKULTET SMJER MARKETING PREDMET: ISTRAŽIVANJE TRŽIŠTA ŠKOLSKA / GODINA Profesorica: Izv. prof. dr. sc. Sa
SVEU ILIŠTE U MOSTARU EKONOMSKI FAKULTET SMJER MARKETING PREDMET: ISTRAŽIVANJE TRŽIŠTA ŠKOLSKA 2017. / 2018. GODINA Profesorica: Izv. prof. dr. sc. Sandra So e Kraljevi Predavanja: Konzultacije: Demonstratorica:
ВишеТА ТЈА Н А ЈА Н КО ВИ Ћ ЗА ЕМИ СИ ЈУ РАЗ ГО ВО РИ С ПО ВО ДОМ 204 Мо гу да поч нем? Да? Да кле, пр во на шта по ми слим кад чу јем реч бом бар до ва њ
ТА ТЈА Н А ЈА Н КО ВИ Ћ ЗА ЕМИ СИ ЈУ РАЗ ГО ВО РИ С ПО ВО ДОМ 204 Мо гу да поч нем? Да? Да кле, пр во на шта по ми слим кад чу јем реч бом бар до ва ње је М и р т а. М и р т а, н а гл а в ној аут о буској
ВишеPowerPoint Presentation
ZA RAZDOBLJE OD 01.01. DO 31.12 2019. GODINE Zagreb, veljača 2019. E v id e n c ijs k i b ro j P re d m e t B ro jč a n a o z n a k a p re d m e ta iz J e d in s tv e n o g rje č n ik a ja v n e (C P V
ВишеKATUŠIĆ ANTONIO.pdf
SVEUILIŠTE JOSIP JURAJ STROSSMAYER ELEKTROTEHNIKI FAKULTET OSIJEK Preddiplomski studij raunarstva PROGRAMSKI JEZIK RUBY ZAVRŠNI RAD Antonio Katuši OSIJEK, svibanj 2015. SVEUILIŠTE JOSIP JURAJ STROSSMAYER
ВишеSVEU ILIŠTE U MOSTARU EKONOMSKI FAKULTET SMJER MARKETING PREDMET: ISTRAŽIVANJE TRŽIŠTA ŠKOLSKA / GODINA Profesorica: Izv. prof. dr. sc. Sa
SVEU ILIŠTE U MOSTARU EKONOMSKI FAKULTET SMJER MARKETING PREDMET: ISTRAŽIVANJE TRŽIŠTA ŠKOLSKA 2014. / 2015. GODINA Profesorica: Izv. prof. dr. sc. Sandra So e Kraljevi Predavanja: Petak od 12 do 14 Konzultacije:
ВишеMicrosoft PowerPoint - 3_Elektrohemijska_korozija_kinetika.ppt - Compatibility Mode
KOROZIJA I ZAŠTITA METALA dr Aleksandar Lj. Bojić Elektrohemijska korozija Kinetika korozionog procesa 1 Korozioni sistem izvan stanja ravnoteže polarizacija Korozija metala: istovremeno odvijanje dve
ВишеConseil UE Vijeće Europske unije Bruxelles, 3. listopada (OR. en) 12513/17 LIMITE PUBLIC PV/CONS 49 NACRT ZAPISNIKA 1 Predmet: sastanak Vi
Conseil UE Vijeće Europske unije Bruxelles, 3. listopada 2017. (OR. en) 12513/17 LIMITE PUBLIC PV/CONS 49 NACRT ZAPISNIKA 1 Predmet: 3560. sastanak Vijeća Europske unije (opći poslovi) održan u Bruxellesu
Више