Izdavač: Marksistički centar, Rijeka Savjet: o c u r j c i. H Marijan Baćac, Žarko Benković, Krešimir Bezić, Josip Deželjin, Deželiin. Damir Grubiša.

Транскрипт

1

2

3 Izdavač: Marksistički centar, Rijeka Savjet: o c u r j c i. H Marijan Baćac, Žarko Benković, Krešimir Bezić, Josip Deželjin, Deželiin. Damir Grubiša. Grubiša, Dušan Jasić. Jasić, Mariian Marijan Kalanj, k a n i * Zoran Kompanjet (predsjednik), Ferri Luiggi, Ragib f ',m^ Merdžanić, Žarko Panjković, Tomica Pilepić, Ivo Rudan. Nikola Samardžija, Zorislav Sapunar, Milan Slani, Predrag Stanković, Ivica Šegota, Stanislav Škrbec. Josip Štetan, Emilio Vlačić, Darivoj Žilić (zamjenik predsjednika) Uredništvo: Duško Berlot, Slobodan Drakulić, Miho Debeljuh, Ezio Giuricin, Damir Grubiša (glavni urednik), Vinko Jurcan, Nenad Miščević, Đorđe Roganović (zamjenik glavnog urednika) Sekretar redakcije: Mirjana Oklobdžija Oprema: Dorian Sokolić Tehnički urednik: Ivo Marendić Lektor: Leopoldina-Vera Banaš Korektor: Mirjana Roganović Tisak: Tipograf, Rijeka >-4 0 ) S 2 hd U co Uredništvo: Supilova 3, Rijeka (tel ) Časopis izlazi četiri puta godišnje. Pretplata 80 din. godišnje. Broj žiro-računa

4

5 RASPRAVE I ISTRAŽIVANJA Vjekostav Koprivnjak: Savez komunista i federativna z a je d n ic a... 7 Vladimir Marušić: Formiranje i razvoj idejnih orijentacija riječke omladine Slobodan Drakulić: Obrazovanje, znanje i progres Ivan Iveković: Subjektivne snage revolucije 43 Ljubinka Karpović: Deveti svjetski kongres sociologa EUROKOMUNIZAM I TALIJANSKA ZBIVANJA Predrag Vranicki: Eurokomunizam Oreste Bianchi: Korijeni historijskog kompromisa Darivoj Žilić: Talijanske teme u sovjetskom časopisu»novaja i novejšaja istorija«za g o d in u Ezio Giuricin: Napadi na KPI i»eurokomunizam« Vinko Jurcan: Teorija strukturalnih reformi KP Italije c d > t a U n d cd co MARKSIZAM I TEORIJA PRAVA Anton Perenič: Pravo i ideologija. 125 Michel Miaille: Uvod u marksističku teoriju p ra v a Nicos Poulantzas: Povodom marksističke teorije p r a v a Wolf Paul: Suvremeni pojam marksističke teorije p r a v a Oskar Negt: Deset teza za marksističku teoriju prava Hubert Rottleuthner: M arksistička i analitička teorija p r a v a Umberto Cerroni: Sovjetske pravne teorije 207 KRITIČKA KARTOTEKA Zdenko Mance: Poučan prim jer iz teorije i p r a k s e Juraj Plenković: Anarho-teroristički»intelektua l iz a m « Tomislav Dretar: Ernst Cassirer»Ogled o čovjeku«, Uvod u filozofiju ljudske kulture (Naprijed, Zagreb, ) Ljubiša Drageljević i Miomir Matulović: Herbert Marcuse»Merila vremena«. 236 Mirjana Oklobdžija: Mladi u potrazi za novim p u te v im a Stojan Obradović: Veljko Cvjetičanin»Marksistička teorija društva«(stvarnost, Zagreb, 1977.) Zdenko Pleše: Suvremeni oblici neposredne demokracije u sovjetskom sistemu. 247 argumenti - 3

6

7 rasprave i istraživanja

8

9 Vjekoslav Koprivnjak SAVEZ KOMUNISTA I FEDERATIVNA ZAJEDNICA S v rh a ovog n a p isa je s t n a s to ja n je d a se u o k v iru odnosa so cijalistič k e re v o lu c ije i n a c io n aln o g p ita n ja p o k u ša d ati o d govor o relaciji Savez kom unista federativna zajednica i to u dva aspekta : 1) u kojem je odnosu Savez kom unista spram federativne zaje d n ic e kao o rg a n iz ac ijsk o g rje š e n ja n ac io n aln o g p ita n ja u Jugoslav iji; i 2) u k o jem su o d n o su d e m o k r a ts k i c e n tra liza m kao osnovni p rin c ip d je lo v a n ja Saveza k o m u n ista i sa m o u p ra vn i fed era liza m, k ao o snovni p rin c ip d je lo v a n ja u d rž av n o j i d ru štv e n o j s tru k tu ri Ju g o slav ije. I N em a s u m n je da je u ra zv o ju ju g o sla v en sk e fe d e ra c ije Savez kom u n ista Ju g o slav ije, o d n o sn o K o m u n istič k a p a r tija Ju g o slav ije, o d ig rala o d lu č u ju ć u ulogu. Is p ra v n o sh v ativ ši i o d re d iv ši se sp ra m nac io n aln o g p ita n ja kao sa sta vn o g d ijela re v o lu c io n a rn e s tra te g ije ra d n ič k e klase u Ju g o slav iji fe d era tiv n i o b lik u re đ e n ja d rž av n e za jed n ice ju g o sla v en sk ih n a ro d a p o k az ao se kao n je n n a jp o d e sn iji o rg a n iz acijsk i oblik. M eđutim, p u t d o ovoga rje š e n ja n ije bio n im alo lak n iti je d n o stavan. Priprem ajući revoluciju, K om unistička partija Jugoslavije mora la je rije šiti sp ecifičn e p ro b le m e k o je jo j je n a m e ta la k o n k re tn a društv en o -p o v ijesn a zb ilja. R ev o lu cija se n ije m ogla izvesti u u v jetim a»čiste k lasn e borbe«i o snovni i d o m in a n ta n d ru štv e n i su k o b izm eđu ra d a i k a p ita la bio je zam ag ljen, p a če sto i p rik riv e n. K a p ita lističk u Ju g o slav iju k a ra k te riz ira n e ra z v ije n a e k o n o m sk a s tru k tu ra, m a lo b ro jn a ra d n ič k a k lasa, d o m in a n ta n a g ra rn i ele m e n t, n a c io n aln a u g n je te n o st i argumenti 7

10 n e ra v n o p ra v n o s t, n e d o s ta ta k o sn o v n ih d e m o k ra ts k ih s lo b o d a. S to g a se i n a m e ta lo p ita n je : d a li je u ta k v o j J u g o s la v iji u o p ć e m o g u ć a p ro le te r s k a re v o lu c ija?! D o g m a tsk i p r is tu p re v o lu c iji z n a č io b i o rije n ta c iju sv ih sn a g a n a iz v o đ e n je b u rž o a s k o -d e m o k r a ts k e re v o lu c ije. M e đ u tim, h is to r ijs k a je č in je n ic a d a je u ta k v im d ru š tv e n im u v je tim a K o m u n is tič k a p a r tija J u g o s la v ije u s p je la d e f in ir a ti o rig in a ln i re v o lu c io n a rn i p ro g r a m i s tr a te g iju, te je u n a r o d n o o s lo b o d ila č k o j b o rb i u s p je š n o p o tv rd iti i re a liz ira ti. D io to g re v o lu c io n a rn o g p ro g r a m a i s tr a te g ije b ila je i p la tf o r m a za u s p je š n o rje š e n je n a c io n a ln o g p ita n ja i ra z rje š a v a n je m e đ u n a c io n a ln ih o d n o s a u Ju g o s la v iji. O n o š to je ta p la tfo rm a d o n ije la k ao s p e c ifič n o n o v o k a d a je rije č o o d n o su re v o lu c ije i n a c io n a ln o g p ita n ja to je d a se n a c io n a ln o p ita n je p o s ta v lja k ao p ita n je sa m e b iti p ro le te rs k e re v o lu c ije, a ne k a o p ita n je s a v e z n ištv a, što je slučaj u oktobarskoj revoluciji,i Lenjinovoj koncepciji revolucije.1 D a bi se s h v a tila te ž in a o vog z a d a tk a, m o ra se u p o z o riti i n a č in je n ic u d a se M a rx u i E n g e lsu u n jih o v u r a z m a tr a n ju re v o lu c ije o v a j p ro b le m u o p ć e n ije n a m e ta o, j e r o n i a n a liz ir a ju u g la v n o m o n u d ru štv e n o -p o v i- je s n u z b ilju g d je je n a c io n a ln o p ita n je m a n je -v iše rije š e n o. (P ro b le m o d n o s a E n g le s k a Ir s k a, p ro b le m P o ljs k e itd., u n jih o v u ra z m a tr a n ju im a d ru g u f u n k c iju i n e ja v lja se k a o p ita n je re v o lu c ije sam e.) P o tr e b n o je ista ć i i to d a je u v rije m e k a d a K o m u n is tič k a p a r tija J u g o s la v ije d e f in ir a sv o j re v o lu c io n a rn i p ro g r a m i s tr a te g iju u m e đ u n a ro d n o m ra d n ič k o m p o k re tu p o d u tje c a je m S ta ljin a z n a č a jn o p ris u tn o s h v a ć a n je o n a c io n a ln o m p ita n ju k a o s e lja č k o m p ita n ju i d a se o n o rje š a v a lo jo š u b u rž o a s k o -d e m o k r a ts k o j fazi re v o lu c ije. K o m in te rn a k a d a i sh v a ć a sv u o z b iljn o s t i te ž in u n a c io n a ln o g p r o b le m a i m e đ u n a c io n a ln ih o d n o s a u Ju g o sla v iji, d o n o si p o v ije s n o p o g re š n u o d lu k u o p o tre b i n je z in a ra z b i ja n ja (V k o n g re s K o m in te rn e ). Iz sv eg a o v o g a v id i se u č e m u je p o v ije sna veličina i značaj platform e na kojoj će K om unistička p artija Jugosla v ije izv e sti re v o lu c iju, ali je i ja s n o z a š to je tre b a lo g o to v o d v a d e s e t g o d in a d a se o n a d e f in ir a (p r a k tič k i te k d o la s k o m J o s ip a B ro z a T ita n a n je n o čelo, g o d in e ). Iz g ra đ u ju ć i p la tf o r m u r je š a v a n ja n a c io n a ln o g p ita n ja u Ju g o s la v iji, K o m u n is tič k a p a r tija Ju g o s la v ije m o ra la je p o k a z a ti d ija le k tik u k la sn o g i n a c io n a ln o g, k ao i to d a o n a s a m a n ije n iti n a d n a c io n a ln a, n iti a n a c io n a ln a k la s n a o rg a n iz a c ija. Z b o g to g a se o s n iv a ju k o m u n istič k e p a r tije S lo v e n ije i H r v a ts k e g o d in e, a p la n ir a se i o s n iv a n je K o m u n is tič k e p a r tije M a k e d o n ije. V a žn o je n a p o m e n u ti d a se ove d v ije n a c io n a ln e p a r tije (K P S lo v e n ije i K P H r v a ts k e ) o s n iv a ju k a o s a s ta v n i d ijelo v i je d in s tv e n e K om unističke p artije Jugoslavije. O vaj o d n o s s p ra m n a c io n a ln o g p ita n ja p r a ti i s v ije s t o p o tre b i federativnog uređenja Jugoslavije. Tako Josip B roz Tito već 2. studenog g o d in e (d a k le n e k o lik o m je s e c i p r ije o s n iv a n ja K P S lo v e n ije ), p iše V e selin u M asleši o p o tre b i d a se J u g o s la v ija u re d i k a o fe d e ra tiv n a d rž a v a u k o jo j, p o n je g o v u m iš lje n ju, tre b a b iti se d a m fe d e ra tiv n ih je d in ic a.2 Is p r a v n o s t ove k o n c e p c ije r je š e n ja n a c io n a ln o g p ita n ja k a o i k o n c e p c ija re v o lu c ije u o p ć e, p o tv rđ e n a je i r e a liz ira n a k a o š to je već k a z a no, u n a r o d n o o s lo b o d ila č k o j b o rb i. U tim su d b o n o s n im i n a jte ž im d a n im a k a d a se b u rž o a z ijs k a J u g o s la v ija r a s p a la u d v a n a e s t d a n a, n a ro d i Jugoslavije, predvođeni K om unističkom partijom svojom voljom, o ruž je m i k rv lju, p o n o v n o u s p o s ta v lja ju, ali n a n o v im o sn o v a m a, J u g o s la 1 Vidi Duško Bilandžić, D ruštveni razvoj socijalističke Jugoslavije, C entar društvenih djelatnosti Saveza socijalističke om ladine H rvatske, Zagreb, 1976, str Vidi Pismo za S rbiju. V eselinu Masleši Josip Broz Tito. N acionalno pitanje 1 revolucija, Sarajevo, 1977, str. 16 i argumenti

11 viju. D rugo za sje d an je AVNOJ-a p o tv rđ u je o p re d je lje n je o federativnom u re đ e n ju Jugoslavije i donosi o tom e o d lu k u.3 M ože se reći d a je k o n stitu ira n je m F ed erativ n e N aro d n e R epublike Jugoslavije, godine u Jugoslav iji nacionalno p ita n je riješeno na klasičan fe d era tiv a n način i da je K o m u n istič k a p a rtija Jugoslavije bila osnovni k re a to r, su b je k t i nosilac takvog o rganizacijskog rješa v an ja nacionalnog p ita n ja. II R azvoj so c ijalistič k o g s a m o u p ra v lja n ja o tvorio je nove problem e s k o jim a se suočilo naše d ru štv o i koje je treb a lo rješa v ati na nov i drugačiji način. I u oblasti m eđunacionalnih odnosa pojavili su se određeni p ro b lem i n a ek o n o m sk o m, k u ltu rn o m, idejnom i političkom planu za čije rješavanje nisu zadovoljavale stare formule. Prem da je nacion aln o p ita n je u p rin c ip u riješe n o, realn i život i b o rb a za nove d ru štv en e o d n o se ak tu a liz ira le su nek e njegove asp e k te. P roces p re n o še n ja vlasti na ra d n ič k u klasu, ra d n e lju d e i g ra đ an e, njih o v a sve o d lu čn ija uloga u d o n o še n ju svih b itn ih o d lu k a na o d re đ en n ačin tražila je da opća d ec e n tra liz a c ija d o b ije i specifične k a ra k te ristik e na p lan u m eđ u n acio n aln ih odnosa. T re b alo je m ije n ja ti ulogu k ako fe d era cije, tak o i re p u blika i autonom nih pokrajina. Ujedno i konkretno razrješavanje m eđunacionalnih odnosa i problem a koji su se javljali na ovom planu, doprinosilo je snaženju sam o u p ra v n ih d ru štv e n ih o d n o sa i ra zv o ju sa m o u p ra v lja n ja. V išenacionalna za jed n ica i n a s to ja n je d a se odnosi u n jo j ra z rje ša v a ju na bazi pune i d o slje d n e ra v n o p ra v n o sti, b ra ts tv a i je d in stv a ja v lja la se kao snažna brana centralističko-birokratskim tendencijam a u društvu i kao značajni saveznik u b o rb i p ro tiv n jih. Jo š je d n o m se u k o n k re tn o j d ru štv en o j p ra k si p o tv rđ iv alo d a je n ac io n aln o p ita n je u n ašim specifičnim u v jetim a dio b iti sam e re v o lu c ije i da od njegova ra z rje ša v a n ja ovisi i produbljavanje i nastavljanje revolucije. Savez k o m u n ista u c ijelo m ovom v re m e n u p re d sta v lja osnovni sub jekt društvenih prom jena. On ih inicira i nosi. U tim prom jenam a dolazi i do n jegova v la stita m ije n ja n ja, je r se on n e p re k id n o p rilag o đ av ao novim d ru štv e n im u v je tim a k o je jc stv ara o. T ako se već godine n a svom VI k o n g re su m ije n ja im e K o m u n istič k e p a rtije Ju g o slav ije u Savez k o m u n ista Ju g o slav ije, o d riče se uloge rukovodeće d ru štv en e snage k o ju o s tv a ru je p o m o ću d rž av n e p rin u d e i sile. R azd v a jaju ći se od d rž av e i o p re d je lju ju ć i se za vodeću i u sm je ra v a ju ć u id ejno-političku ulogu u d ru štv u, Savez k o m u n ista želi izbjeći m oguće d efo rm ac ije u pravcu vlastitog birokratiziranja i pretvaranja u partiju koja će zam ijeniti ra d n ič k u k lasu u n je n o j a u te n tič n o j b o rb i za v lastito sam ooslobođ e n je i o slo b o đ en je ra d a, za izv rša v an je njen o g p ovijesnog z a d atk a opće ljudske em ancipacije. To je bila nužna pretpostavka za zamah socijalističk o g sa m o u p ra v lja n ja (p ro k la m ira n o g kao» tru d b en ič k o u p ra v lja nje tvornicama«1950. godine). Snažan podstrek i zam ah razvoja društv en ih o d n o sa d a je i novi P ro g ra m SK J koji je donesen n a S edm om k o n g re su godine. 3 Tako se, između ostalog, u odluci II zasjedanja AVNOJ-a kaže slijedeće:»da bi se oslvario princip suverenosti naroda Jugoslavije, da bi Jugoslaviaj predstavljala istinsku domovinu svih svojih naroda i da nikada više ne bi postala domenom bilo koje hegemonistićke klike, Jugoslavija se izgrađuje i izgradit će se na federativnom principu (podcrtao V. K.), koji će obezbediti punu ravnopravnost Srba, Hrvala, Slovenaca, Makedonaca i Crnogoraca, odnosno naroda Srbije, Hrvatske, Slovenije, Makedonije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine«, Politika SKJ 1 međunacionalni odnosi u uvjetima socijalističkog samoupravljanja. Centar CK SKH za idejno-leorijski rad, Zagreb, str argumenti - 9

12 N ovi, m o g lo b i se m o ž d a o c ije n iti, o d lu č u ju ć i m o m e n a t i za d a lji ra zv o j s o c ija lis tič k o g s a m o u p ra v lja n ja i za ra z v o j m e đ u n a c io n a ln ih o d n o sa, p a o n d a i re fo rm e fe d e ra c ije, n o v e u lo g e r e p u b lik a i p o k ra jin a, d a k le, sv eg a o n o g a š to d io a u to r a n a z iv a»novim fe d e ra liz m o m «, p r e d s ta v lja O sm i k o n g re s S av eza k o m u n is ta J u g o s la v ije, g o d in e. N a ovom se kongresu veom a snažno naglašava potreba stalnog p ro dubljiv a n ja i r a z v ija n ja o sn o v n o g d ru š tv e n o g o d n o sa. In z is tir a se n a s o c ija lističkom sam oupravljanju i neprekidnoj borbi protiv etatističkih d ruš tv e n ih o d n o s a n a sv im ra z in a m a o rg a n iz ira n ja d ru š tv a. P rv i p u t n a k o n rata na ovom K ongresu govori se i o nacionalnom p itanju i m eđunacion a ln im o d n o s im a u J u g o s la v iji. N e k o lik o m je s e c i n a k o n K o n g re s a z a p o č in je p rv o p riv re d n a a o n d a i d ru š tv e n a re fo rm a. D olazi d o p o z n a to g b rio n s k o g p le n u m a (IV p le n u m C K S K J, s rp a n j g o d in e ) n a k o je m je p o ra ž e n a u n u ta r p a r tijs k a g ru p a k o ja je b ila n o sila c o r ije n ta c ije n a centralističko-birokratski socijalizam. Z apočinje veom a široka diskusija 0 re o rg a n iz a c iji S av ez a k o m u n is ta Ju g o s la v ije i o n a t r a je d o n jeg o v o g IX k o n g re sa. O va n e š to š ir a e k s p lik a c ija z b iv a n ja u S av ez u k o m u n is ta b ila n a m je p o tr e b n a k a k o b is m o u o č ili d a su p r o m je n a m a u n a še m d ru š tv u p re tp o s ta v lje n e p ro m je n e k o je se z b iv a ju u S av ezu k o m u n ista. O vim želim o pokazati da i reform a federacije, te nova uloga republika i pok r a jin a k o ja z a p o č in je u s ta v n im a m a n d m a n im a g o d in e, a z a v ršav a d o n o š e n je m U sta v a g o d in e, za sv o je is h o d iš te im a ju p ro m je n e k o je se z b iv a ju u S av ez u k o m u n is ta u p e r io d u o d d o i k o je s u p o tv rđ e n e n je g o v im D e v e tim k o n g re s o m. Iz m e đ u o sta lo g, D eveti k o n g re s S av ez a k o m u n is ta J u g o s la v ije z n a č a jn o n a g la ša v a u lo g u S aveza kom unista socijalističkih republika. D ržim o da je ovaj akcent od odluču ju ć e v až n o sti za p ro m je n e k o je će se k a sn ije zb iti u fe d e ra c iji i re p u b lik a m a i p o k r a jin a m a, o d n o s n o za n jih o v u n o v u u lo g u u n a še m d ru š tv u. D o k u m e n t D e v eto g k o n g re s a» Id e jn o -p o litič k a o sn o v a d a lje g ra z v o ja S av ez a k o m u n is ta J u g o sla v ije «iz ra ž a v a p o tr e b u d a lje g ja č a n ja, u tje c a ja i o d g o v o rn o s ti S av ez a k o m u n is ta s o c ija lis tič k ih re p u b lik a k a o sam ostalnih organizacija u jedinstvenom SK J. Pored ostalog kaže se 1 slije d e ć e :» S u štin a p o lo ž a ja S av ez a k o m u n is ta s o c ija lis tič k ih re p u b lik a i n jih o v ih m e đ u s o b n ih o d n o s a u o k v irim a je d in s tv e n o g S K J re a liz u je se, p re svega: n jih o v im ra v n o p ra v n im u če šćem u d e fin is a n ju p ro g ra m s k ih ciljeva i u izgrađivanju politike SK J i zajedničkom, podjednakom odgovornošću za ostvarivanje tih ciljeva i politike; sam ostalnim izgrađivanjem konkretne političke platform e, sta vova i akcionih program a koji izražavaju interese radničke klase i o stalih r a d n ih lju d i k o ji žive n a p o d r u č ju re p u b lik e, a tim e i s tv a rn e i d u g o ro č n e in te re s e sv o je n a c ije ; ra v n o p ra v n o m z a s tu p lje n o š ć u S aveza k o m u n ista re p u b lik a u ce n tra ln im o rg a n im a S K J i ta k v im n a č in o m n jih o v o g iz b o ra i k o n s titu is a - n ja k o ji iz ra ž a v a o d lu č u ju ć u u lo g u i z a je d n ič k u o d g o v o rn o s t S av eza k o m u n ista svih re p u b lik a ; s is te m o m o d n o s a i p r a k s e u c e n tra ln im o rg a n im a S K J k o ji obezb e đ u ju : d e m o k ra ts k o s u o č a v a n je i u s a g la š a v a n je m išlje n ja ; z a je d n ič k o ra s v e tlja v a n je s u š tin e d r u š tv e n ih p ro tiv re č n o s li i k o n flik tn ih s itu a c ija i u tv rđ iv a n ja re a ln o g p u ta i m e ra k o ji v o d e p ro g re s iv n o m ra z re š a v a n ju tih p r o tiv re č n o s ti; iz g ra đ iv a n je je d in s tv e n ih sta v o v a ; o sv im b itn im p ita n jim a p o litik e i p ra k s e S av ez a k o m u n ista ; ta k a v s is te m o d n o s a u c e n tra ln im o rg a n im a S K J tre b a d a o n e m o g u ć i m a jo riz a c iju i p rim e n u im p e ra tiv n o g m a n d a ta ; 10 - argumenti

13 n ep rek id n im i odlu čn im su p ro tsta v lja n je m Saveza kom unista svake re p u b lik e p o jav a m a nacionalizm a i šovinizm a u svim naro d im a i narodnostim a i svim pokušajim a da se trenutni partikularistički interesi, o d n o sn o egoistički in tere s b iro k ra tsk ih i drugih m onopolističkih gru p a, zaogrne nacio n aln im p lašto m i p rikaže kao nacionalni interes.«' P o treb n o je n ag la siti da su se re p u b lič k i kongresi Saveza kom uni sla, prvi p u t održavali p rije saveznog, da su na n jim a prvi put doneseni statuti Saveza kom unista socijalističkih republika, a da se novo rukovodstvo Saveza k o m u n ista b ira na p a rite tn o j osnovi i to na tem elju izb o ra članova ru k o v o d stav a na re p u b lič k im kongresim a i p o k ra jin sk im k o n fe ren c ija m a k o je Savezni k o ngres sam o p o tv rđ u je. Sve ovo služi da dio a u to ra s m a tra da je na taj način izvršena o d re đ en a fed eralizacija Saveza kom unista Jugoslavije.5 T eško se složiti s ovim stav o m i sm a tra m o da 011 ne sto ji. U činjene prom jene, na neki način, logičan su slijed i kontinuitet procesa započetog jo š godine o sn iv an jem KP Slovenije i KP H rv atsk e, što se n a sta v lja godine o sn iv an jem o stalih p a r tija po re p u b lik a m a. Zatim, Savez k o m u n ista Ju g o slav ije o stao je i d alje osnovni fa k to r idejne in te rv e n c ije i p o litič k e kohezije naše ju g o sla v en sk e zajednice. On svoju u logu»ne m ože o s tv a riti kao n ek ak v a n ad n a cio n aln a o rg a n iz acija koja p re tv a ra re p u b lič k e o rg a n iz acije u svoju tra n sm isiju. U m jesto njihovog c e n tra listič k o g povezivanja, Savez k o m u n ista Jugoslavije, o stv a ru je s tv a ra la č k u id e jn o -p o litič k u sin te zu pogleda, stavova, ak tiv n o sti i inicijativa Saveza kom unista socijalističkih republika.«6 Je d in stv o Saveza k o m u n ista Ju g o slav ije zasniva se na povijesnim interesim a radničke klase, kao i zajedničkim interesim a naroda i naro d n o sti Ju g o slav ije, n a jed in stv e n o m id ejn o m i politič k o m o p re d je lje n ju svih članova SK J k o je se tem elji na m a rk sistič k o m u č e n ju i borbi za razvoj so cijalistič k o g sam o u p ra v lja n ja. O no se o s tv a ru je na tem elju za jed n ičk o g P ro g ra m a SK J, na jed in stv e n o m p rin c ip u d jelo v an ja d e m o k ra tsk o m c e n tralizm u. Savezi k o m u n ista so cijalistič k ih re p u b lik a i pokrajina za svoje sam ostalne odluke i stavove (koje donose na tem e lju i u skladu s Program om SKJ i utvrđene politike i stavova u forum im a i o rg a n im a Saveza k o m u n ista Ju g o slav ije) odgovorni su ne sam o p re d čla n stv o m SK svoje re p u b lik e i p o k ra jin e već i p red S a vezo m k o m u n ista Ju g o sla vije i njegovim fo ru m im a i d ele g atim a. Sve je ovo re g u lira n o i S ta tu to m Saveza k o m u n ista Ju g o slav ije i sta tu tim a Saveza kom unista republika i pokrajina. Um jesto zaključivanja teze o svojevrsnoj ledcralizaciji Saveza kom u n ista Ju g o slav ije s m a tra m o d a je m nogo isp ra v n ije za k lju č iti d a se na D evetom k o n g re su p o tv rđ u je i re a firm ira stav da S a vez k o m u n ista Ju g o sla vije n ije n iti nadnacionalna n iti anacionalna organizaciaj k o m u n ista Ju g o sla vije! Da se ne ra d i sam o o nek o m a p s tra k tn o m d o k aziv an ju, ovu tezu p o k u šat ćem o a r g u m e n tira ti i p ra k so m n ak o n D evetog k o n g resa Saveza k o m u n ista Ju g o slav ije. T ad a je u Savezu k o m u n ista Ju g o slav ije k re n u la je d n a te n d e n c ija k o ja je po sv o jim k a ra k te ris tik a m a d o ista značila n je govu fe d era liz aciju. O na je bila to lik o p ris u tn a u dnevnim zb iv an jim a i p o n a ša n ju n ek ih k o m u n ista, d a je n p r. u re d a k c ijsk o m razgovoru koji se vodio u časopisu»socijalizam «1971. godine form ulirana slijedeća 4 Deveti kongres Saveza komunista Jugoslavije, Kultura, Beograd, str. 417 UK 5 Vidi Dušku Bilanđ/ić. Federalizacija Saveza komunista Jugoslavije, ibid.. str Deveti kongres, ibid., str argumenti - 11

14 d ile m a :»Savez k o m u n is ta J u g o s la v ije ili sav e z n a c io n a ln ih (re p u b lič k ih i pokrajinskih ) organizacija «.1 Prem da je, kako sm o vidjeli, izvršena veom a značajna reorganizac ija S av ez a k o m u n ista, p o s to ja o je p r itis a k d a se n a to m e n e z a u sta v i, već d a se id e d a lje. T o se p o k u š a v a lo te o rijs k i a r g u m e n tir a ti s lije d e ć im :»T im e d o la z im o d o p ita n ja o d g o v o rn o s ti S av eza k o m u n is ta re p u b lik a n e s a m o za k la s n e n eg o i n a c io n a ln e in te re s e. U to m k o n te k s tu u p o z o rio b ih n a je d n u M arx o v u m isa o, u 'K o m u n is tič k o m m a n if e s tu. T a m isa o g lasi: 'P r o le ta r ija t m o ra p o n a jp r ije o s v o jiti p o litič k u v la s t, p o d ig n u ti se d o n a c io n a ln e k la se, s a m se k o n s titu ir a ti k a o n a c ija... Iz ovoga b i se k o n te k s ta m o g la, n e lo g ik o m c ita to lo g ije, n eg o lo g ik o m ra z m iš lja n ja, izv e sti m isa o d a sv a k a n a c ija im a s v o ju r a d n ič k u k la su, p a o n d a p re m a to m e i sve k o n z e k v e n c ije k o je iz to g a p ro iz la z e... (...)... P re m a to m e i z n a n s tv e n o je i p o litič k i sa sv im lo g ič n o d a s v a k a n a c ija k o ja im a ra d n ič k u k la s u, a k o ja je i n a c io n a ln i fe n o m e n, im a sv o ju p o litič k u o rg a n iz ira n o s t, s v o ju d rž a v n o s t i s v o ju p o litič k u p a r tiju, o d n o s n o p o litič k e i id e o lo šk e o rg a n iz a c ije k o je se tu jav ljaju.«* N ek i a u to ri tra ž e ć i fe d e ra liz a c iju S av ez a k o m u n ista Ju g o sla v ije sm a t r a ju d a je to p r e tp o s ta v k a u o p ć e za r u š e n je e ta tiz m a k a o s is te m a je r sm atraju da on svoj uzor im a u jedinstvenom i na principu dem okratsk o g c e n tra liz m a o rg a n iz ira n o m S avezu k o m u n ista.0 D ru štv e n a p r a k s a k o ja se d ije lo m p o k u š a la z a s n o v a ti i n a o vim p r e m is a m a v e o m a je b rz o d o v e la u k riz u n e sa m o S av ez k o m u n is ta već i č ita v o ju g o s la v e n s k o d ru š tv o. O n a je d o v e la u p ita n je k a k o o sn o v n e i p o v ije s n e in te re s e ra d n ič k e k la se, ta k o i v ita ln e in te re s e ju g o s la v e n sk ih n a r o d a i n a r o d n o s ti. O n a je d o v e la u p ita n je s a m u ju g o s la v e n s k u so c ija lis tič k u z a je d n ic u. S to g a je ja s n o d a je o v a te n d e n c ija i n a n jo j tem eljena praksa doživjela oštru osudu i k ritiku i da joj se Savez kom u n ista Ju g o slav ije, o d lu č n o o d u p ro i e n e rg ič n o je s p rije č io n a 21. s je d n ici P re d s je d n iš tv a S K J i P ism o m P re d s je d n ik a SK.T i Iz v rš n o g b iro a P redsjedništva SKJ. U P la tfo rm i za p r ip r e m u s ta v o v a i o d lu k a D e se to g k o n g re s a k až e se slije d e ć e :»U u v je tim a p a r a liz ira n o g s a m o u p r a v lja n ja, o b ič n o stije š- njenog u okvirim a poduzeća i decentraliziranog tehnokratskog i eta tistič k o g b iro k ra tiz m a, te z b o g s la b lje n ja veza a v a n g a rd e s ra d n ič k o m klasnom bazom, u Savezu kom unista su jačale tendencije idejne i politič k e d e z in te g ra c ije. T o se o s o b ito iz ra ž a v a lo : u p r e tv a r a n ju n e k ih o rg a n iz a c ija i fo r u m a S a v e z a k o m u n is ta u p r e d s ta v n ik e i z a s tu p n ik e u žeg, p a r tik u la r n o g in te re s a (sv o je ra d n e organizacije ili grane društvene djelatnosti, svoje profesije, općine, po krajine ili republike), odnosno u su p rotstavljanje tog interesa intere 7 Vidi: Radoslav Ralković, D anašnja situacija i problem i daljeg razvoja Saveza kom unista,»socijalizam«(br. 9), Beograd, 1971, str A ndrija D ujić, Savez kom unista u federativnoj zajednici,»pogledi«b r. 6, Split, 1971, str Negativna posljedica etatizm a kao sistem a bilo je i potiskivanje procesa nacionalne revolucije. K oncentracija društvene moći i političke vlasti, kao i m asovno-seljački osnov oružane borbe i njena dem okralsko-patriotska platform a, stavljaju, po logici stvari, p a rtiju na položaj jedinog jam ca i k riterija socijalističke orijentacije. K ako je ona, m eđutim, bila organizaciono i m etodološki izgrađena kao jedinstveni organizam, a ne kao federacija nacionalnih kom unističkih p a rtija, to se njen centralistički (dem okratski m om ent ovog principa bio je, stvarno, suspendiran okrutnim političkim uvjetim a m onarhofašističke dik tatu re u staroj Jugoslaviji i urotničkim karakterom djelovanja partije, a okupacioni uvjeti i vojnička organizacija oružane borbe sam o su ujaćali centralističku ideju, volju i praksu) princip proširuje kao princip etatističkog ustrojstva (podcrtao V. K.). O pćenito govoreći, centralistički model p artije poslužio je, organizaciono-m etodološki i akciono-politićki, kao prauzor (podcrtao N. S.) za prvotni, e tatistički poredak socijalističke države u nas; i ne sam o u nas.«nerkez Sm ailagić, Radnička dem okracija i radnička p a rtija, C entar za aktualni politički studij, Zagreb, 1970, str argumenti

15 sim a ra d n ič k e k lase kao cjeline, uz o tu p ljiv a n je revolucionarne odgovorn o sti za b u d u ć n o st ju g o sla v en sk e so cijalistič k e sam oupravne zajed nice ravnopravnih naroda i narodnosti... ; u p ritisc im a da se uguši uloga Saveza k o m u n ista Jugoslavije kao je d in stv en e klasne org a n iz ac ije ju g o sla v en sk ih k o m u n ista i da se u praksi dem okratski centralizam zaobilazi, potiskuje ili formalizira; u p o k u ša jim a d a se sam o staln o st rep u b lič k ih i p o k ra jin sk ih orga n izacija su p ro tsta v lja idejno-političkom i akcionom je d in stv u SK J; da se Savez kom unista Jugoslavije reducira na koaliciju republičkih i pok ra jin sk ih o rg a n iz acija ili, p ak, na neki o blik konzu ltativ n e federacije bez obaveza i odgovornosti za provedbu zajedničke politike i akcije; u n a s to ja n jim a d a se u n o se u ra d n ič k u klasu u m je tn i razdori i konflikti na tem elju nacionalne i republičke pripadnosti, prebrojavanjem i drugim nacionalističkim i šovinističkim parolam a.«10 B udući d a fe d era liz acija Saveza k o m u n ista Jugoslavije objek tiv n o u k o n k re tn im d ru štv e n o -h isto rijsk im u v je tim a u sebi nosi i ra zb ijan je njegove je d in stv e n o sti, i c ije p a n je ra d n ič k e klase i ja č a n je p artik u laristič k ih in te re sa, a sam im tim e i sn ažen je d ru g ih d ru štv en ih slojeva i izig ra v an je osn o v n ih in te re sa ra d n ič k e klase, pa i rev o lu cije sam e, stoga je ja s n a i o p ra v d a n a k ritik a fe d era liz acije Saveza k o m u n ista i njena o d b a c iv a n ja kao a lte rn a tiv e ra zv o ja SK J. To je p o tv rđ en o i na D esetom k o n g re su S K J.11 Već je re čen o d a je Savez k o m u n ista osnovni k re a to r fed erativ n e ko n cep cije Ju g o slav ije. D o sa d ašn jim izlag an jem željeli sm o pokazali n a k o ji n ačin se ra zv ijala Ju g o slav ija kao fe d e ra tiv n a zajed n ica i što je b ila p re tp o s ta v k a n jen o g ra zv o ja. E v id en tn o je d a d an a s jugosla v e n sk a fe d e ra c ija u k o jo j je n ag la še n a uloga re p u b lik a i p o k ra jin a kak o za v la stiti razvoj, ali isto ta k o i za u k u p a n razvoj u Jugoslaviji m ože fu n k c io n ira ti zah v a lju ju ć i s je d n e stra n e, ra zv o ju socijalističkog sa m o u p ra v lja n ja, a n a toj osnovi ra z rje ša v a n ju svih p ro b le m a koji se tič u k ak o m e đ u n a c io n a ln ih o d n o sa, ta k o i Ju g o slav ije u cjelini (prvenstv en o sam o u p ra v n im d o g o v aran jem, sp o ra z u m ije v a n je m i usaglašavanjem ), i s d ru g e stra n e, z a h v a lju ju ć i in teg ra tiv n o j i kohezivnoj ulozi Saveza k o m u n ista Ju g o slav ije. Savez k o m u n ista m ože ovu svoju fu n k c iju o stv a riti jed in o na laj način d a n ag la ša v aju ći s a m o sta ln u ulogu re p u b lič k ih i p o k ra jin sk ih o rg a n iz ac ija S aveza k o m u n ista, in z istira n a n jih o v o j je d in stv e n o j idejno -p olitičkoj sin te zi pogleda, stavova, a k tiv n o sti i in icijativ a. To je p re t postavka po našem m išljenju i funkcioniranja federalizma na sam o upravnim osnovam a. III D rugi a sp e k t o d n o sa Saveza k o m u n ista i fe d era tiv n e zajed n ice koji n as za n im a n a ovom m je stu je s t re la c ija d e m o k ra tsk o g c e n tra lizm a kao osnovnog p rin c ip a d je lo v a n ja Saveza k o m u n ista i sa m o u p ra vn o g fed e ralizm a kao osnovnog principa djelovanja u državnoj i društvenoj struktu ri Ju g o slav ije. N aim e, p o sta v lja se p ita n je da Li ova dva p rin cip a 10 Platforma za priprem u stavova i odluka Desetoj: kongresa SKJ.»Komunist«, Beogiad, 1973, str »Komunisti i rukovodstva Saveza komunista se moraju odlučno suprotstavljati svakoj tendenciji zatvaranja republičkih i r. jkrajinskih organizacija u sebe i pretvaarnja Saveza komunista Jugoslavije u koaliciju rep ublićkili saveza ili centralističku nadrepubličku organizaciju. Takve tendencije su s uprolnc ulo2i Saveza komunista Jugoslavije u društvu. objektivno ga slabe i znače negiranje demokratskog centralizm a i integrativne i avangardne uloge Saveza komunista Jugoslavije«, Deseti kongres Saveza komunista Jugoslavije. Dokumenti,»Komunist«. Bcocrad str argumenti -13

16 m o g u e g z istira ti je d a n p o re d d ru g o g a ; d a li su u d ija le k tič k o m o d n o s u ili p a k u n e p o m irljiv o j s u p r o tn o s ti k o ja n u ž n o izaziva p re v a g u je d n o g n a š te tu d ru g o g.12 N a o v u d ile m u se o b ič n o o d g o v a ra d a je p o g re šn o iz je d n a č iv a ti o d n o se u S avezu k o m u n ista k ao je d in s tv e n o j re v o lu c io n a rn o j o rg a n i za c iji ra d n ič k e k la se i v o d e ć o j sn a z i d ru š tv a s o d n o s im a u d rž a v n o j stru k tu ri i organizaciji društvene zajednice.m Slažem o se s takvim m išlje n je m i o d g o v o ro m. M e đ u tim, b u d u ć i se ta d ile m a ip a k p o s ta v lja, o n d a je p o tr e b n o i o v aj n a č e la n o d g o v o r o b ra z lo ž iti. U s tv a ri k a d a se p o s ta v lja o v a d ile m a i ovo p ita n je u k o je m su o d n o s u d e m o k ra ts k i c e n tra liz a m u S av ez u k o m u n ista i s a m o u p ra v n i fe d e ra liz a m u d ru š tv e n o j z a je d n ic i m i se p ita m o o d v ije s tv a ri: p rv o, k o ja je d r u š tv e n a u lo g a Saveza k o m u n ista i k ak o je on v rši i d ru g o, u k o je m su o d n o su p o v ije sn i z a d a c i ra d n ič k e k la se i n a c io n a ln o o s lo b o đ e n je (o d n o sn o o d ija le k tici k la sn o g i n a c io n a ln o g ). D obro je poznato da Savez kom unista predstavlja avangardu rad n ič k e k la s e i o s n o v n u sn a g u d ru š tv a. P o s ta v lja se p ita n je n a k o ji n a č in o n o s tv a r u je tu s v o ju u lo g u : d a li k a o ru k o v o d e ć a d ru š tv e n a sn a g a p o m o ć u a p a r a ta d rž a v e ili k a o v o d e ć a id e jn o -p o litič k a i u s m je riv a č k a s n a g a d ru š tv a. U k o lik o b i S av ez k o m u n is ta re a liz ira o sv o ju a v a n g a rd n u d ru š tv e n u p o z ic iju p o m o ć u d rž a v e i n je n o g a p a r a ta, ta d a b i b ilo sasv im izvjesno da bi se teško m oglo govoriti o principu sam oupravnog federa liz m a u d rž a v i i d r u š tv u. J a s n o je i p o z n a to iz p r a k s e iz g ra d n je so c i ja liz m a d a o v a k v o m k o n c e p tu p a r tije p r o le ta r ija ta o d g o v a ra k o n c e p t d rž a v n o g s o c ija liz m a s n a g la še n im c e n tra liz m o m i n u ž n o m d e v ija c ijo m u b iro k r a ts k i c e n tra liz a m. S avez k o m u n ista Ju g o sla v ije o d av n o se o d re k a o ta k v e u loge i o p re d ije lio se za v o d e ć u id e jn o -p o litič k u i u s m je r iv a č k u p o z ic iju u d r u š tv u.14 O n o š to je p ri to m e v ažn o n a g la siti to je d a sv a k a k o n k r e tn a d ru š tv e n o - - h is to rijs k a e ta p a s o c ija lis tič k o g ra z v o ja n a n o v o o tv a r a p ita n je : k a k o o s tv a riv a ti o v u v o d e ć u id e jn o -p o litič k u i u s m je riv a č k u u lo g u. P ri to m e se ne dovodi u pitan je osnovni princip djelovanja (dem okratski centralizam ), već se n u ž n o m o ra v rš iti o d re đ e n a p r ila g o d b a a k c ije S av eza k o m u n is ta d a to m d ru š tv e n o - h is to rijs k o m tr e n u tk u. U p ro tiv n o m p r ije ti r e a ln a o p a s n o s t d a S av ez k o m u n is ta p o s ta n e n e e fik a s a n, d a se d o v e d e u p ita n je n je g o v o je d in s tv o, n je g o v a id e o lo š k a o p re d ije lje n o s t k ao o sn o v a to g je d in s tv a, k a o r e v o lu c io n a rn a o rg a n iz a c ija r a d n ič k e k la s e.1' D is k u s ije k o je su p o k r e n u te s a d a u S a v e z u k o m u n is ta n a te m e lju s tu d ije d ru g a K a rd e lja» P ravci ra z v o ja p o litič k o g s is te m a s o c ija lis tič 12 D uško Bilandžić u svom radu priprem ljenom za ovaj skup postavlja ovaj problem na slijedeći način:»nova federalna stru k tu ra form alno živi već skoro 7 godina, a proces dogovaranja članica federacije je započeo nekoliko godina prije ustavne reform e federacije. Kakav to utjecaj ima na Savez kom unista koji je jedinstvena organizacija zasnovana na principim a dem okratskog centralizm a to je problem koga treba istražiti. Da li će suverenitet republika, točnije principi federalizm a državne stru k tu re 'o to p iti1 i 'om ekšati' principe dem okratskog centralizm a Saveza kom unista ili obrnuto? S obzirom na stupanj integriranosti Saveza kom unista s cjelokupnom društvenom strukturom ovi odnosi zaslužuju svestrano istraživanje.«vidi D. Bilandžić. Neki trajn o djelujući faktori razvoja Saveza kom unista (prilog skici istraživanja). 13 Vidi Dušan Ičević, Nacija I samoupravljanje,»pobjeda«, Titograd, 1976, str Ovo je učinjeno form alno na Šestom kongresu, prem da je takova praksa bila inaugurirana u Savezu kom unista, odnosno K om unističkoj partiji Jugoslavije daleko ranije. I rcba se sjetiti Staljinovc kritike K om unističke p artije Jugoslavije godine, u kojoj je jedan od argum enata da se K om unistička p aritja Jugoslavije»rasplinjava u bespartijskoj masi«i»u Jugoslaviji ne sm atraju za osnovnu rukovodeću snagu u zemlji K om unističku p artiju nego N arodni front«(vidi Rezolucija Inlorm acionog biroa kom unističkih p a rtija o stanju u K om unističkoj partiji Jugoslavije, Savez kom unista Jugoslavije u m eđunarodnom radničkom pokretu ,»Sedma sila«, B eograd, 1968, str. 212). 15 Na prim jer, federalizacija Saveza komunista. Na ovom konkretnom momentu iz života p artije najbolje se može sagledati što se dešava s njom e, ukoliko se ne nalaze ispravni odgovori na određene problem e koji se javljaju u društvu i ukoliko se p artija ne organizira na pravi način u datom društvenom m om entu 14 - argum enti

17 kog sam oupravljanja«i 30. sjednica Predsjedništva SKJ, u sklopu prip re m a Jed a n aesto g k o ngresa SK J n ajb o lje p o kazuju važnost davanja konkretnih odgovora kako ostvarivati vodeću idejno-političku i usm jerivačku fu n k c iju u d ato m d ru štv en o m tre n u tk u. D rugi p ro b lem o k ojem se p itam o izražavajući navedenu dilem u to je odnos u k u p n o g re v o lu c io n arn o g p ro g ra m a Saveza k o m u n ista i nacio n aln o g o slo b o đ en ja, odnosn o p ravilnog rje ša v a n ja nacionalnog pitanja. Nema sum nje da se u nas klasno i nacionalno javlja u dijalektičk o m odnosu. N aveli sm o već da je nacio n aln o pitan je, p itan je bili socijalističke revolucije u Jugoslaviji. M eđutim, klasno oslobođenje podra zu m ije v a o slo b a đ a n je čo v jek a uopće, čega je nacionalno sam o jedan segm ent. K lasno o slo b o đ en je je co n d itio sine qua non nacionalnog oslob o đ en ja.16 M ože li b o rb a za k lasn o i nacio n aln o o slo b o đ en je doći u m eđuso b n i su k o b, k oliziju? Već sm o re k li da je k lasno u v jet nacionalnog o slo b o đ en ja. Ako n acio n aln o o slo b o đ en je i nacio n aln o isp u n je n je shvatim o kao n eu g n je ta v a n je d ru g ih n acija, kao sp re m n o st da se v lastita n acio n aln a d o stig n u ć a p ro ž im a ju s n ajb o ljim d ru štv en im d o stignućim a d ru g ih n a c ija, kao o tp o r svakom z a tv a ra n ju i izolacionizm u, ako je ra d n ič k a k lasa o snovni nosilac i hegem on v lastite nacije, tad a ova koliz ija k lasn o g i nacio n aln o g, po našem m išljen ju, nije m oguća. U tom k o n te k stu p o tv rđ iv a n je n a c ija n p r. u sam o u p ra v n o j i so cijalistič k o j Ju g o slav iji, znači p ara le ln o i n jih o v u a firm a c iju i njihovo p re v la d a v a n je.17 Savez k o m u n ista je u p ra v o ona o rg a n iz acija k o ja je nosilac b orbe za o p ć e lju d sk u em a n c ip a c iju, za čovjekovo klasn o oslo b o đ en je. O na u to j b o rb i o rg a n iz ira i d o b ro vo ljn o o k u p lja id ejn e isto m išljen ik e iz svih naroda i narodnosti. I bez obzira što izražava i njihovu nacionalnu pripadnost, ona istovrem eno izražava i njihovo internacionalno opredjelje n je i sp re m n o st d a se b o re za o slo b o đ en je ra d a u širim ra zm jera m a od n ac io n aln o g. D a bi ta b o rb a b ila u sp je šn a i efik a sn a, članovi Saveza k o m u n ista Ju g o slav ije (kao i o rg a n iz ac ije k o je ga čine) p rih v a ć a ju kao osnovni princip svog unutarpartijskog djelovanja dem okratski centralizam. 16»U m jeri u kojoj )j se ukida eksploatacija jednog individuuma od s se i eksploatacija jedne n nacije od strane druge«. Karl Marx F. Engels, A partije,»naprijed«, Zagreb, 1973, str. 43. argumenti - 15

18 Vladimir Marušić FORMIRANJE I RAZVOJ IDEJNIH ORIJENTACIJA RIJEČKE OMLADINE K r a je m g o d in e, u o rg a n iz a c iji M a r k s is tič k o g c e n tr a u R ije c i, p ro v e d e n o je so c io lo šk o is tr a ž iv a n je, č iji je c ilj b io u tv r d iti s tr u k tu r u id e jn ih o r ije n ta c ija k o d s ta r ijih d o b n ih s k u p in a i n jih o v e z a č e tk e u v r e d n o tn im s ta v o v im a i o r ije n ta c ija m a k o d m la đ ih d o b n ih s k u p in a. K a k o se o n o o v d je, z b o g o p s e ž n o s ti n e m o že u p o tp u n o s ti p rik a z a ti, o g ra n ič it ć e m o se n a n e k e z n a č a jn ije d ije lo v e. P o re d o p ć ih p o d a ta k a b it će p re z e n tir a n i re z u lta ti k o ji se o d n o s e n a in fo rm ira n o s t, id e jn e o rije n ta c ije u u že m sm islu i re lig io z n o st is p ita n ik a. Is p itiv a n a p o p u la c ija b ila je o d re đ e n a d o b n im g ra n ic a m a o d 12 i 24 g o d in e i b o ra v iš te m n a p o d r u č ju o p ć in e R ije k a. O p e ra c io n o sm o je p o d ije lili u č e tir i s k u p in e i to: 1) u č e n ic i š e s tih, s e d m ih i o s m ih r a z r e d a o s n o v n ih šk o la 2) učenici svih srednjih škola na p o dručju općine 3) z a p o s le n i o m la d in c i d o 24 g o d in e 4) s tu d e n ti r ije č k ih v is o k o š k o ls k ih u s ta n o v a i H o te lije rs k o g fa k u l te ta u O p a tiji (red o v ito u p is a n e s tu d e n te b e z o b z ira n a d o b ). O v a k v a p o d je la o la k š a la n a m je a n k e tir a n je, ali se o n a te k d je lo m ič n o p o d u d a r a s a r e le v a n tn ijo m p o d je lo m, k o ja o d g o v a ra s tu p n je v im a a r tik u lir a n o s ti id e jn ih o r ije n ta c ija, n a d je c u, o m la d in u (u u ž e m sm islu ) i m la d e lju d e. K o d d je c e (tj. u č e n ik a o sn o v n e šk o le ) n a jv iš e š to m o že m o pretp o stav iti jest p o sto jan je vrednotnih orijentacija, kao osnove za bud u ć e (p o te n c ija ln e ) id e jn e o r ije n ta c ije. N a ši su n a jm la đ i is p ita n ic i v re d - n o tn o s itu ir a n i u z a v isn o sti o d o m in a n tn im fa k to r im a s o c ija liz a c ije iz n jih o v e n e p o s r e d n e o k o lin e. Z a s re d n jo š k o lc e i je d a n d io z a p o s le n e o m la d in e s m a tr a m o d a im a ju ra zv ijen e v re d n o tn e o rije n ta c ije, k o je će kod većine d e te rm in ira ti b u d u će id ejn o u s m je re n je. T ek za d ru g i d io z a p o s le n e o m la d in e i v e ć in u s tu d e n a ta k o ji su u g la v n o m e k o n o m s k i n e z a v isn i i o s lo b o đ e n i r o d ite ljs k o g a u to r ite ta, sm atram o da su razvili idejne o rijentacije u pravom sm islu. 16-argum enti

19 Određenje osnovnih pojmova Idejnim orijentacijam a sm atram o usm jerenost ka određenim tipovima globalnih društvenih odnosa, koja se m anifestira na različitim razinam a, a p re tp o sta v lja p o sto ja n je n a jširih re fe re n tn ih okvira. Id e jn e o rije n ta c ije fo rm ira ju se na osnovi v re d n o tn ih o rije n ta c ija u procesu socijaln e ek sp a n zije, tj. šire n ja re fe re n tn ih okvira m ladih od najužih d ru štv e n ih g ru p a do n a jširih. Bez p o sto ja n ja tog n ajšire g okvira odnosa ne možemo govoriti o idejnim orijentacijam a. Id e jn e o rije n ta c ije m ogu se podijeliti n a tri osnovna tipa: re g resivne (reak c io n arn e ), k o n zerv ativ n e i progresivne. O snovni k rite rij za svrstavanje po ovim tipovim a jest odnos prem a društvenim prom jenam a, odnosno socijalističkom preobražaju i hum anizaciji društva. Glavni su indikatori tog odnosa stavovi prem a sam oupravljanju, ravnopravn o sti, je d n a k o sti i so lid a rn o sti, te ak tiv n o st u društveno-političkim organizacijam a i odnos prem a religiji. O m lad in u sm o p o d ijelili n a tri p o d sk u p in e: d jecu, o m lad in u (u užem sm islu) i m lad e lju d e. D jecom nazivam o o n aj dio naših isp ita n ik a k oji su p o tp u n o, i m a te rija ln o i id ejn o, zavisni o svojim ro d iteljim a. Zato su njihovi vrednotni stavovi u najvećoj m jeri izraz utjecaja neposre d n e okolin e p a ih ne m ožem o s m a tra ti sam o staln im. G ranica izm eđu ove sk u p in e i m lađ ih o m lad in aca u v ijek je m an je ili više proizvoljna j e r se zasniva n a je d n o m k rite riju, k o jem u o bično o stali p ro tiv u rječe. V je ro ja tn o je n a jo b je k tiv n iji k rite rij za o d re đ iv a n je k ra ja d je tin jstv a sp o ln a (fizička) z relo st, ali n am je taj k rite rij za p ra k tič n e p o tre b e is tra ž iv a n ja p o tp u n o n e p rih v a tljiv. Z ato sm o o p eracio n a ln o izjednačili sk u p in u d jece s u čenicim a o snovne škole, sv jesn i d a tim e p o tc je n ju je m o je d a n dio zre lijih u čen ik a za v ršn o g razre d a. N a isti n ačin izjed n ačili sm o sre d n jo šk o lc e s o m lad in o m u užem sm islu. B itn a je o so b in a o m lad in e re la tiv n a sa m o sta ln o st u idejn o m sm islu (obično su školovaniji od roditelja i više pod utjecajem sredstav a m aso v n ih k o m u n ik acija) i isto v re m e n a m a te rija ln a zavisnost o ro d ite ljim a, što tu s a m o sta ln o st b itn o o g ran ičav a. P o red sre d n jo šk o lac a o v d je sp a d a i o n aj dio zaposle n ih o m lad in aca i stu d e n a ta koji nisu ostvarili ni djelom ičnu ekonom sku sam ostalnost i još su pod dom inacijo m ro d ite ljsk o g a u to rite ta. M ladi lju d i čine s k u p in u zaposle n ih o m lad in aca i stu d e n a ta koji su, b a r većim d ijelo m, ek o n o m sk i sam o staln i, pa zato i id ejn o nezavisni o roditeljim a. Oni po pravilu stanuju odvojeno od roditelja, bilo kao sam ci, ili s v la stito m p o ro d ico m. O snovna je ra zlik a izm eđu ove tri sk u p in e u s tu p n ju so cijaln e e k sp a n zije, tj. širin i re fe re n tn ih okvira. D jeca žive u re la tiv n o b e sk o n flik tn o j p o ro d ici i školi. O m ladinci su djelo m ičn o ušli u k o n flik tn i sv ije t o d ra slih, ali sve dok se ne zaposle ne m ogu o stv a riti p o tp u n u o d g o v o rn o st i n u žn o st v lastito g izbora, o sta ju ć i (skupa s d jeco m ) u re z e rv a tu zaštić en ih. M ladi lju d i uglavnom su već in teg rira n i u k o n flik tn i sv ije t ra d a. O slobođeni ro d ite ljsk o g a u to rite ta i za štite m ogli su o s tv a riti sv o je v la stite izb o re i p reu zeli su sve odgovorn o sti o d ra slih. Ia k o im a ju m nogo zaje d n ič k ih o so b in a, od k o jih je n ajv a žn ija in ferio ra n so cijaln i sta tu s, ove tri sk u p in e n ip o što nisu hom ogene. Bez o b zira n a d o b n e ra zlik e svi m lad i u p ro c esu so cijalizacije im a ju kao p o laz n u to č k u ek o n o m sk i, so cijaln i i k u ltu rn i položaj svojih ro d ite lja, k o ji p re su d n o u tje č e n a n jih o v e životne o rije n ta c ije. D ok se ekonom sk i ne o sam o stale, oni o rije n ta c ijs k i p rip a d a ju socio-ckonom skom sloju v la stitih ro d ite lja, kolikogod se od n jih m ogu id ejn o razlikovati. M etodološke napomene Istra ž iv a n je je bilo d esk rip tiv n o g, o d n o sn o d ijag n o stič k o g k a ra k te ra. B u d u ći da je p rv o ove v rste na riječ k o m p o d ru č ju, u p o trije b lje n je in s tru m e n ta rij za g ru b lja m je re n ja n e p rik la d a n za u tv rđ iv a n je suptilni- 2 argumenti -17

20 jih ra z lik a m e đ u is p ita n ic im a i p o je d in im s k u p in a m a. T e k r e z u lta ti ovog is tr a ž iv a n ja o m o g u ć it će p re c iz n ija i p o u z d a n ija m je r e n ja n e k ih z a n im ljiv ih a s p e k a ta id e jn ih o r ije n ta c ija k ao š to su v re d n o tn e p re fe r e n c ije, aspiracije ili religioznost m ladih. N a k o n p ro v e d e n e p ilo t-a n k e te, k o jo m sm o o b u h v a tili p o 30 is p ita n ik a iz sv a k e o d o s n o v n ih s k u p in a, z a tv o rili sm o m a n ji b ro j p ita n ja kod kojih se pokazala izrazita tendencija g rupiranja oko nekih karakter is tič n ih tip o v a o d g o v o ra. O s ta la p ita n ja o sta v ili sm o o tv o re n im. U d ile m i d a li d a se b i o la k š a m o p o sao, z a tv a ra ju ć i v e ć in u p ita n ja, i tim e p r is ilja v a ju ć i is p ita n ik e d a o d g o v a r a ju u z a d a n im o k v irim a, ili d a im o s ta v im o p o tp u n u slo b o d u (i tim e p o s p je š im o a p s tin ir a n je o d o d g o v a r a n ja n a n e k a p ita n ja ) o p re d ije lili sm o se za o vo p o s lje d n je, po n a še m m išlje n ju, p o v o ljn ije. P rim ije n ili sm o b la g i n a č in is p itiv a n ja, s m a tr a ju ć i d a je b o lje d a n a m is p ita n ic i n a n e k a p ita n ja u o p ć e n e o d g o v o re n eg o d a d o b ije m o neistinite odgovore. A nketare sm o uputili da ispitanike zam ole za sur a d n ju i o b ja s n e im d a o d g o v a r a ju (ili ne) p o tp u n o d o b ro v o ljn o i d a m o g u n a s v a k o»nezgodno«p ita n je o d g o v o riti»n e že lim o d g o v o riti«. N ije d a n is p ita n ik n ije sa sv im o d b io s u ra d n ju, a li je b ilo n a p o la is p u n je n ih u p itn ik a, k o je n is m o o b ra đ iv a li. U n e k im p ita n jim a a p s tin e n c ija je b ila č a k v e ć a o d 25 %, š to je p o s lje d ic a n e p o v je re n ja u a n o n im n o s t a n k e te, o d n o s n o a p r io r n o g i (za n e k e is p ita n ik e ) n e o tk lo n jiv o g n e p o v je r e n ja p re m a sv a k o m is p itiv a n ju k o je z a d ire u in tim n u s fe ru lič n o sti i tra ž i in fo rm a c ije p o te n c ija ln o o p a s n e za sa m o g is p ita n ik a ili n je g o v e n a jb liž e. U p itn ic i su p o p ra v ilu p o p u n ja v a n i k o le k tiv n o, tj. u z a je d n ič k o j p r o s to r iji p o d n a d z o ro m je d n o g ili v iše a n k e ta r a, č iji je z a d a ta k b io i d a p a z e d a se is p ita n ic i m e đ u s o b n o n e d o g o v a r a ju. U m a lim ra d n im o rg a n iz a c ija m a, k o d p r iv a tn ih p o d u z e tn ik a, d o m a ć ic a i si. is p itiv a n je se o b a v lja lo p o je d in a č n o. P riprem u za stro jn u obradu obavili su studenti F akulteta za indus tr ijs k u p e d a g o g iju, a s tr o jn a o b r a d a p ro v e d e n a je p o s ta n d a r d n o m p ro g r a m u I n s titu ta za d ru š tv e n a is tr a ž iv a n ja S v e u č iliš ta u Z a g re b u k o ji je sastavio i prim ijenio m r Srećko Polić. Tokom stro jn e obrade odbačeno je oko 1 /o u p itn ik a (odnosno šifring-lista ) zbog grešaka u šifriran ju i bušenju pa je konačan broj obrađenih upitnika DEM OGRAFSKE I SOCIO EKO NOM SK E K A R A K T E R IS T IK E O d n a š ih 2100 is p ita n ik a n a jm a n ja je b ila s k u p in a o sn o v a c a : 322 ili 15,3 %. S r e d n jo š k o la c a je b ilo 562 (26,8 % ). N a jb r o jn iji s u b ili z a p o sle n i o m la d in c i: 814 (38,8 % ). S tu d e n ts k a s k u p in a b r o jila je 402 (19,1 % ) is p ita n ik a. P rik u p ili sm o s lije d e ć e o p ć e p o d a tk e : sp o l, d o b, z v a n je i z a n im a n je, vrstu škole, odnosno fakulteta, te razred, odnosno godinu studija za stu d e n te. M u š k a r a c a je b ilo n e š to v iše (1153) n e g o ž e n a (910), a 37 is p ita n ik a n ije n a v e lo sp o l, a li s u su d e ć i p o n e k im u k r š ta n jim a v e lik o m v e ć in o m že n e. S p o ln a ra z d io b a p o o s n o v n im s k u p in a m a u g la v n o m je u s k la d u s o č e k iv a n jim a. M u šk a rc i su u v ećin i u sv im s k u p in a m a o sim p rv e (u č e n ic i o sn o v n e šk o le ). Po dobi sm o ispitanike podijelili u osam razreda. U prvom su ro đ e n i g o d in e i ra n ije. U d ru g o m 1954, u tre ć e m 1955, itd. d o o sm o g u k o je m s u svi ro đ e n i i k a s n ije. D is trib u c ija je p rilič n o ra v n o m je rn a, ali s p re v e lik im b r o je m n a js ta r ijih, š to je je d n im d ije lo m g re š k a u z o r k a. N a im e u n e k im r a d n im o rg a n iz a c ija m a p o d m e ta li su n a m s ta r ije» isk u sn ije «o m la d in c e. Z v a n ja z a p o s le n ih o m la d in a c a i s tu d e n a ta g ru p ira li sm o u sed a m s tu p n je v a, a d is tr ib u c ija je slije d e ć a : 18 - argumenti

21 frekvencija % 1. nepotpuna osnovna škola završena osnovna škola nepotpuna srednja škola gim nazija, ekonom ska i slično ostale srednje škole viša škola visoka škola ili fakultet bez odgovora 41 2,0 11,3 3,2 28,5 47,2 2,6 0,9 3,4 U k ršta n je sa spolom p o k azu je da su m u šk arc i češći u prvom, d ru gom i p eto m ra z re d u (n e p o tp u n a i zav ršen a osnovna škola i ostale sre d n je škole), a žene u svim o stalim. M eđu o nim a sa višom školom žena je dvostruko više od m uškaraca. Zanim anja smo grupirali u 12 skupina, a raspodijeljena su ovako: zanim anje frekvencija % 1. NKV ili priučeni radnik ,9 2. KV ili VKV radnik ,9 3. niži službenik, prodavač u trgovini i si ,5 4. srednji i viši službenik ,8 5. tehničar i pogonski inženjer 78 9,7 6. prosvjetni radnik 6 0,7 7. dom aćica 46 5,7 8. privatni poduzetnik 5 0,6 9. službenik SJS (SUP) 8 1,0 10. pom orac (ukrcan na brodu) 40 5,0 11. m edicinska sestra, odgajatelj 23 2,9 12. ostali 18 2,2 U k ršta n je m sa sp o lo m dobili sm o»m uška«i»ženska«z a n im a n ja. U češće m u šk a ra c a m nogo je veće m eđ u p o m o rcim a (im a je d n a žena), službenicim a SUP-a i radnicim a. Nema značajne razlike u grupi»tehnič a r i p o g o n sk i in ženje r«, a u svim o stalim veće je učešće žena (dom a ćice i prosvjetni radnici su isključivo žene). D o slič n e p o la riz a c ije dolazi i m eđ u sre d n jo šk o lc im a. U školam a Z d ra v stv e n o g i E k o n o m sk o -u p ra v n o g školskog c e n tra izra zitu većinu im a ju u čen ice; u g im n azijam a su ta k o đ e r u većini, a u svim o stalim u većini su m uškarci. S o cio -k u ltu ra ln o p o rije k lo Isp ita n ik e sm o po m je s tu ro đ e n ja p o d ijelili u sed a m sk u p in a po siste m u k o n c e n trič n ih kru g o v a, izdvojivši p o seb n o isp ita n ik e ro đ e n e u SR B ih je r sm o iz re z u lta ta p ilo t-an k ete z a k lju č ili da se oni svojim b ro je m i n ek im o seb u jn im k a ra k te ris tik a m a istič u m eđ u d o seljen icim a iz d ru g ih re p u b lik a. U slije d ećo j tab e li p rik a z a n a je d istrib u c ija isp ita n ik a po m je s tu ro đ e n ja : 1. grad Rijeka 2. općine R ijeka i Opatija* 3. riječka regija 4. SR H rvatska (bez 1, 2, 3) 5. SR Bosna i Hercegovina 6. ostale SR 7. inozemstvo 8. bez odgovora ,8 69 3, , , , ,9 6 0,3 15 0,7 i prometnom i kulturnom smislu neodvojivim dijelom Šireg gradskog argumenti 19

22 G otovo pola ispitanika rođeno je u Rijeci, a trećina u drugim k rajev im a S R H. M eđ u o s ta lim re p u b lik a m a istič e se B ih u k o jo j je ro đ e n o s k o ro d v a p u t v iše is p ita n ik a n eg o u sv im o s ta lim u k u p n o. D is trib u c ija m je s ta r o đ e n ja d o s ta se ra z lik u je p o n a š im o sn o v n im s k u p in a m a. M eđu z a p o sle n im i s tu d e n tim a im a m n o g o veći u d io d o s e lje n ik a iz u d a lje n ijih m je s ta. U to m e p r e d n ja č e s tu d e n ti, je d in o n e a k o s u ro đ e n i u B ih, g d je z a p o s le n i o m la d in c i č in e v e ć in u o d 61 %. Z a ra z lik u o d n jih 78 % o s n o v a c a r o đ e n o je u R ije ci. U krštanjem m jesta rođenja sa zvanjem našli sm o da je m eđu dos e lje n ic im a iz d ru g ih r e p u b lik a m n o g o veći u d io n iž ih z v a n ja, a n a r o č ito u slučaju rođenih u BiH. Tako na p rim jer od 24 ispitanika s nezavršen o m o sn o v n o m šk o lo m 13 ih je ro đ e n o u B ih. S lič n o je i sa z a n im a n je m. M e đ u n e k v a lif ic ira n im ra d n ic im a 43,4 % ro đ e n o je u B ih, a 11,8 % u d ru g im re p u b lik a m a. M e đ u ro d ite ljim a is p ita n ik a im a d a le k o v iše d o s e lje n ik a n eg o m e đ u sa m im is p ita n ic im a, a in a č e p o s to je s lič n e k o re la c ije k ao i s m je s to m ro đ e n ja is p ita n ik a. N acionalno opredjeljenje ispitanika po osnovnim skupinam a p rik a z a n o je u s lije d e ć o j ta b e li: n acionalno opred. osnovci s re d n jo šk. zaposleni stu d e n ti SUMA 1. C rnogorci % 8,3 0,0 66,7 25,0 0,6 2. H rv ati % 21,6 26,2 32,8 19,4 55,4 3. Jugoslaveni /o 8,8 33,8 40,9 16,6 29,6 4. M uslimani % 1,6 10,9 64,1 23,4 3,1 5. Slovenci /0 6,3 12,5 50,0 31,3 0,8 6. S rb i /o 6,9 15,0 58,1 20,0 7,7 7. T alijani /o 0,0 18,2 45,5 36,4 0,5 8. n eo p red ijeljen i /o 6,9 13,8 37,9 41,4 1,4 9. ostali % 11,1 22,2 44,4 22,2 0,9 UKUPNO: % 15,5 26,6 38,6 19,3 N a pitanje nije odgovorilo 8 srednjoškolaca i 9 zaposlenih om ladin a c a. U k r š ta n je m s n a c io n a ln im o p r e d je lje n je m ro d ite lja n a š li sm o d a se u d io sv a k o g o d n a c io n a ln ih o p r e d je lje n ja s m a n jio, o sim J u g o s la v e n a, kojih u odnosu na roditelje im a za trećinu više. Pogrešno bi bilo tum a čiti ovaj p orast Jugoslavena porijeklom iz nacionalno m ješovitih b rakova, je r takvih brakova m eđu roditeljim a ispitanika im a oko 10 %. N acionalno opredjeljenje je tijesno vezano s vjerskim opredjeljen je m. U v eć in i s lu č a je v a p o s to ji id e n tifik a c ija n a c io n a ln o g s o d g o v a ra jućim vjerskim opredjeljenjem, a Jugoslavena s ateizm om. Ova je podud a r n o s t n a jč e š ć a k o d M u s lim a n a (p re k o 70 % ). Z a ro d ite lje is p ita n ik a 20 argum enti

23 p o d u d a rn o st nacionalnog i v jersk o g o p re d je lje n ja jo š je veća (oko 85 % za M uslim ane), osim u slu čaju ateizm a i jugoslavenstva, gdje je upola m anja nego za same ispitanike. Socio -ekonomski položaj mlađih Da b ism o u stan o v ili stu p a n j ek o n o m sk e zavisnosti naših ispitanika z a tražili sm o od n jih p o d a tk e o izvorim a i iznosu p rih o d a, te m jestu i n ačin u stan o v an ja. Isp itan ici su m ogli navesti najviše dva izvora p rihoda. R asp o d jela po izvorim a p rih o d a je ovakva: izvor prihoda frekvencija... maksim alni % 1. džeparac ,7 srednjošk 79,7 2. zarada uz školovanje 115 5,5 studenti 15,2 3. honorarna zarada studenti 7,7 4. lični dohodak ,6 zaposleni 86,6 5. kredit i stipendija 106 5,1 studenti 22,4 6. ostalo 52 2,5 studenti 6,2 7.»ništa«164 7,8 osnovci 42,2 8. bez odgovora ,7 zaposleni 98,0 UKUPNO: ,0 - Prem a iznosu prihoda ispitanici su distribuirani ovako: iznos prihoda frekv. 0/0 najčešći izvor prihoda o/o 1.»ništa«35 2,2»ništa«45,7 2. do 50 n. d 109 6,8 džeparac 96, ,4 95, ,1 91, ,6 91, ,7 83, ,4 73, ,7 62, ,9 65, ,1 35, ,9 38, ,0 lični dohodak 78, ,2 90, ,6 82, ,9 92, ,8 80,3 A p stin iralo je 23,0 % isp ita n ik a, pa su g o rn ji posto ci izračunati^ iz ta k o u m a n je n o g to tala. U većini u k rš ta n ja ova je v a rija b la p ra k tič k i n e u p o tre b ljiv a je r se iz n ek ih u k rš ta n ja d ad e n a slu titi d a su m nogi isp ita n ic i s n ajv išim p rih o d im a za ta jili iznos tih p rih o d a. P rem a m je stu sta n o v a n ja isp ita n ik e sm o p o d ijelili u tri skupin e. U prvoj su om ladinci koji stanuju u sam oj Rijeci. Oni su ogrom na većina od 79,4 % odnosno 1666 om ladinaca. Drugi su stanovnici kvarnersk ih g ra d ić a, k o jih im a 6,1 % (129). S tan o v n ici sela čine tre ć u sk u p in u od 282 ispitanika (13,4 o), a ostali (1 /o) nisu odgovorili na ovo pitanje. argumenti - 21

24 Podatke o načinu stanovanja razvrstali smo u pet skupina: način stanovanja frekv. /o m aksim alan postotak 1. s roditeljim a ,4 osnovci (309) 96,0 2. u dom u 192 9,1 stu d en ti (71) 17,7 3. u v lastito m stan u 60 2,9 zaposleni (43) 5,3 4. kao p o d sta n a r ,9 (282) 34,7 5. n ešto d rugo 28 1,3 stu d en ti (8) 2,0 6. bez odgovora 9 0,4 zaposleni (6) 0,7 S v e s k u p in e im a ju is ti m o d a ln i o d g o v o r»s ro d ite ljim a «, ali p o s to ta k ta k v ih p a d a o d 96,0 za o sn o v c e, d o 47,0 % za s tu d e n te. Z a z a p o sle n e i s tu d e n te n a d ru g o m je m je s tu p o d s ta n a r s tv o (o k o 1/3), a za u č e n ik e»u dom u «. Odgovor» nešto drugo«uglavnom se odnosi na rodbinu, p rijatelje i roditelje bračnog druga. ID E JN O -P O L IT IČ K A IN F O R M IR A N O S T S m atrajući elem entarnu inform iranost o osnovnim pojm ovim a, n ajp o z n a tijim p o litič k im lič n o s tim a i n a jz n a č a jn ijim p o litič k im d o g a đ a jim a n u ž n o m p re tp o s ta v k o m id e jn e o r ije n tir a n o s ti, p o s ta v ili sm o n e k o lik o s e r ija o tv o re n ih p ita n ja sv im s k u p in a m a n a š ih is p ita n ik a. T ra ž ili sm o je d n o s ta v n e i k r a tk e o d g o v o re k o ji će b iti p o k a z a te lj n jih o v a p r e p o z n a v a n ja z a d a tih p o jm o v a i lič n o s ti, o d n o s n o z a m je ć iv a n ja n e d a v n ih v a ž n ih p o litič k ih d o g a đ a ja. P rv o je p ita n je g la silo :» N a p išite u k r a tk o tk o su : M arx, K a rd e lj, B re ž n je v, C he G u e v a ra, B e rlin g u e r i L en jin.«o d g o v o re sm o o c je n jiv a li šk o ls k im o c je n a m a, ta k o d a je za n a jg r u b lje p re p o z n a v a n je sv a k e od p e t lič n o sti d a v a n p o je d a n b o d. D a k le, a k o je n e tk o o d g o v o rio : M arx je vođa pro letarijata, K ardelj je naš rukovodilac. B režnjev je predsjednik R usije. Che G uevara je am erički revolucionar. B erlinguer je talija n s k i k o m u n is ta. L e n jin je v o đ a o k to b a r s k e re v o lu c ije ; d o b io je za to o c je n u o d lič a n (5). O vi su o d g o v o ri n a v e d e n i d a se vidi k a k o je o c je n jiv a n je b ilo b lag o. D ru g o p ita n je, k o je sm o o c je n jiv a li n a je d n a k n a č in g la silo je :»N a p iš ite tk o su : B a n d a r a n a ik e, A ra fa t, K is s in g e r, F ra n c o, P a lm e, G iscard.«u s lije d e ć o j ta b e li p rik a z a n i su re z u lta ti: odličan vrlo d o b a r d o b a r slab veom a loš 1. p. 87 4, , , , ,3 2. p , , , , ,1 V id im o d a je p o z n a v a n je p o litič a ra o p ć e n ito v e o m a sla b o, a u z to m n o g o s la b ije k a d a su u p ita n ju re v o lu c io n a ri, o d n o s n o v o đ e ra d n ič k o g p o k re ta. A ko o d g o v o re ra š č la n im o p o o s n o v n im s k u p in a m a, n a jb o lje re z u lta te p o k a z u ju s tu d e n ti (42,2 % v r lo d o b rih i o d lič n ih ), a d ru g i su z a p o sle n i o m la d in c i, d o k su s r e d n jo š k o lc i n e z n a tn o s la b iji. S o b z iro m d a s u z a p o s le n i o m la d in c i z n a tn o s ta r iji (o k o 5 god.) o d s re d n jo š k o la c a, p ro iz la z i d a je re d o v ito šk o lo v a n je, u o v o m p o g le d u, m n o g o u tje c a jn ije od s a m o o b ra z o v a n ja. M eđ u š k o la m a p r e d n ja č e g im n a z ije, a n a jv iš e četvrti razredi, dok su m eđu zaposlenim a najbolje rezultate im ali pros v je tn i ra d n ic i i o d g a ja te lji, a n a js la b ije d o m a ć ic e i p o m o rc i. Z n a č a jn a je i razlika izm eđu ateista i onih koji se o p redjeljuju za jednu od konfesija. A teisti im aju 33,6 % vrlo dobrih i odličnih, a svaka od konfesion a ln ih sk u p in a m a n je od 20 o (u p ro s je k u 12,5 % ) tak v ih o d g o v o ra. P o z n a v a n je v o đ a k a p ita lis tič k o g i n e s v r s ta n o g s v ije ta n e š to je b o lje, a li je p o la riz a c ija iz m e đ u o n ih k o ji su d o b ro o d g o v a ra li i o n ih k o ji n isu m nogo izrazitija. M nogo je veće raspršenje ocjena (nego u prvom pita 22 - argumenti

25 nju ) a m o d aln a je o cje n a»veom a loš«(1). M oram o upozoriti da ie baš p re d a n k e tira n je G iscard p o sjetio n ašu zem lju, pa je velika većina ispitan ik a točno odgovorila tk o je on. S d ruge s tra n e B erlinguer je bio gotovo nepoznat našim ispitanicim a što navodi na zaključak da oni pozn a ju uglavnom ličnosti s naslovnih stra n a dnevne štam pe, a uopće ne p o zn a ju n ajv a žn ije ličnosti i d o g ađ a je u su sjed n im zem ljam a. U slijed ećem p ita n ju tražili sm o da se u k ra tk o napiše što je to»kapitalizam, staljin iz am, kom unizam, fašizam i nacionalizam «. I u ovom p ita n ju tražilo se sam o p re p o zn av a n je a n ipošto neka precizna defin icija. Ip a k velika većina odgovora n ije se po najblažim k riterijim a m ogla p riz n a ti zad o v o ljav aju ćim. Evo nekoliko p rim je ra takvih odgovora: sta ljin iz a m»prelazni p erio d u kom unizam «,»besklasno d ru štvo«,» radničko sam oupravljanje«; nacionalizam»da narodi različitih v je ra b u d u jed n a k i«,»vlast ra d n ik a «,»vlada n aro d, sre d stv a za p ro izvodnju u ru k a m a naro d a«. A k ad a je d a n ra d n ik kaže da je»fašizam nepravilno upadanje u drugu zemlju«, odm ah se nameće misao da postoji i pravilno upadanje u drugu zem lju (valjda u CSSR). Č etiri osnovne sk u p in e isp ita n ik a postigle su slijedeće rezultate: odličan vrlo dobar dobar osnovci , , ,6 srednjošk. 7 1,2 40 7, , , ,5 zaposleni U , , , ,7 studenti 17 4, , , , ,9 UKUPNO: o/o 1,7 6,5 22,0 26,3 43,4 Ako b ism o p rv e tri o cje n e sm a tra li za d o v o lja v aju ćim (pozitivnim ) vid im o d a se u č e tv rto j i p eto j koloni (slab, veom a loš) nalazi p re k o dv ije tre ć in e isp ita n ik a k o ji ne p o zn a ju d o voljno neke od osnovnih pojm ova idejne naobrazbe. N aročito zabrinjava stanje među zaposlenim a koji neće im ati priliku (za razliku od osnovaca) da redovitim školo v an jem p o b o ljša ju sv o je zn a n je. L ju d im a s tak o o sk u d n im zn an jem lak še se m a n ip u lira. E le m e n ta rn o id ejn o o b ra zo v an je nužan je p re d uvjet uspješnog sam oupravljačkog angažiranja. U k ršta n je m ovih p o d a ta k a s v je rsk im o p re d je lje n je m isp ita n ik a u tv rd ili sm o d a m eđ u a te istim a im a če tiri p u ta više odličn ih i trip u t više v rlo d o b rih nego m eđ u p rip a d n ic im a k o n fe sija, ali i m eđu ate istim a gotovo polovica im a n a jn iž e ocjene. O stale re le v a n tn e v a rija b le tije sn o su vezane sa stu p n je m o b ra zo van ja, p a ih ne m ožem o s m a tra ti nezavisnim. Inform iranost o novijim političkim događajima Pokušali sm o u sta n o v iti koliko naši isp ita n ic i p ra te p o litič k e događ a je u ze m lji i sv ije tu, p a sm o zatražili da n a b ro je, po v lastito m izboru, tri p o litič k a d o g a đ a ja k od n as i isto to lik o u inozem stvu. I o v d je sm o p rim ije n ili v eom a blag o o c je n jiv a n je, ta k o d a se za tri n a b ro je n a događ a ja d av a la o c je n a o d ličan, za dva v rlo d o b a r itd. R ezu ltati po osnovnim s k u p in a m a su ovakvi: odličan vrlo dobar dobar slab bez pravog odgovora 1. osnovci /o 2. srednjošk. % ,1 6,9 19,6 67,9 2, ,9 15,3 26,2 43,8 3.9 argumenti 23

26 3. zaposleni % 9,1 19,4 16,5 53,6 1,5 4. stu d en ti % 33,8 29,1 17,2 17,7 2,2 UKUPNO: % 13,4 18,2 19,7 46,3 2,4 R e z u lta ti p o k a z u ju d a g o to v o p o lo v ic a is p ita n ik a ne m o že n a v e sti č a k n i je d a n p o litič k i d o g a đ a j u J u g o s la v iji u p o s lje d n jih n e k o lik o god in a. M o žem o z a k lju č iti d a v e ć in a m la d ih n ije z a in te r e s ir a n a za p ra ć e nje političkih zbivanja, što je b ar u slučaju zaposlenih om ladinaca razlog za o z b iljn u z a b rin u to s t i p o d u z im a n je h itn ih m je ra d a se tak v o s ta nje izm ijeni. R e z u lta ti su n e š to p o v o ljn iji k a d a tre b a n a v e s ti p o litič k e d o g a đ a je u inozem stvu. D istribucija po osnovnim skupinam a je ovakva: odličan vrlo d o b ar d o b ar slab bez pravog odgovora 1. osnovci % 6,8 14,6 13,7 63,0 1,9 2. sre d n jo šk % 20,5 19,4 19,9 37,7 2,5 3. zaposleni /0 15,6 20,0 14,6 49,0 0,7 4. stu d en ti % 47,3 27,6 10,0 14,2 1,0 UKUPNO: % 21,6 20,5 15,0 41,5 1,4 R a z lik a iz m e đ u o v ih i p re th o d n ih r e z u lta ta u k a z u je n a to d a su v a n js k o p o litič k i d o g a đ a ji m la d im a z a n im ljiv iji, a m o ž d a s u im in fo r m a c ije o n jim a d o s tu p n ije. S o b z iro m n a tije s n u p o v e z a n o s t d a n a š n je g sv ije ta i v ažn e u lo g e k o ju u n je m u ig ra n a š a z e m lja n a v e d e n e ra z lik e n e s m ije m o s m a tr a ti n e g a tiv n im a. P ro g ra m S K J K o n a č n o p o s ta v ili sm o i p ita n je» Jeste li p ro č ita li P ro g ra m S K J?«k o jim s m o h tje li m je r iti id e jn u o b ra z o v a n o s t u u ž e m sm islu. T ri o sn o v n e s k u p in e is p ita n ik a (o sn o v c i su iz r a z u m ljiv ih ra z lo g a is k lju č e n i) o d g o v a ra le su o v a k o : DA N E djelom ično bez odgovora 1. sre d n jo šk. 31 5, ,0 14 2, ,0 2. zaposleni , ,3 34 4,2 52 6,4 3. stu d en ti 95 23, ,3 23 5, UKUPNO: ,8 127? 71,9 72 4, ,3 V id im o d a je o d n o s iz m e đ u p o z itiv n ih o d g o v o ra (u k lju č u ju ć i» d je lo m ično«) i ostalih 1 : 5. U krštanje sa članstvom u SK pokazuje da je 24 - argum enti

27 sam o 8,5 % nečlanova p ro č ita lo P rogram, dok svaki treći član SK nije p ro č ita o. Iz o sta lih u k rš ta n ja vidim o da je č itan je P ro g ram a u pozitivnoj vezi sa s tu p n je m o b ra zo v an ja i s a te ističk im o p re d je lje n jem, te nešto m anje sa učešćem roditelja u NOB i članstvom u SK. K onačno m ožem o za k lju č iti d a većini m lad ih n ed o staje ele m e n tarn a idejna inform iranost što im onem ogućuje orijentaciju iznad razine prim arnih grupa. Osim jedne aktivne m anjine (pretežno studenata ) omlad in sk a p o p u lac ija čini n ein fo rm ira n u p riv atiziran u m asu idealan o b je k t m an ip u lacije. D jelom ični je u zro k te n ein fo rm iran o sti i dezorije n tira n o s ti i sv o jev rsn i plu ralizam v re d n o ta u našem d ru štv u koje jc u staln o m stv ara lačk o m p re v ira n ju, pa p o sto je će sta n je m ožem o sm a trati tek m om entom u razvoju, a nipošto gotovim stanjem. ID E JN E O R IJE N T A C IJE P re tp o sta v lja ju ć i da većina isp ita n ik a nem a razvijene idejne o rije n ta c ije, p o k u šali sm o istra ž iti b a r začetk e osnovnih id ejn ih stavova, p a sm o p o stav ili n ašim isp ita n ic im a tri g ru p e p ita n ja. Prva se odnosi n a p re fe rira n je so cijalizm a kao d ru štv en o g u re đ e n ja. D ruga na stavove p re m a s a m o u p ra v lja n ju i njegovo p ro v o đ e n je, a p o slje d n ja na članstvo u SK i aspiracije prem a učlanjenju u SK. P o željn o st so cija lizm a P red izb o ro m izm eđu d ru štv a»u k o jem čovjek z a ra đ u je m anje, ali su svi lju d i jed n a k i«ili»u k o jem p o sto ji izra b ljiv a n je i n eje d n ak o st, ali lju d i z a ra đ u ju više«gotovo svi (94,5 96) su se o p re d ije lili za prvu a lte rn a tiv u. D akle na n ačeln o j razin i m ladi u ogro m n o j većini b ira ju socijaliza m. O dgovori na slije d eća dva p ita n ja d a ju sasvim d ru g u sliku. K ao sv o jev rsn a k o n tro la p re th o d n o g p oslužila su nam slijedeća dva p ita n ja : 1. K ad a ne b iste živjeli u Ju g o slav iji u kojoj b iste zem lji željeli živ jeti? 2. K ad a b iste b ira li n ek u s tra n u zem lju po d ru štv en o m u re đ e n ju, u k o jo j b iste željeli živ jeti? O dgovaraju ći na p rvo p ita n je većina je iz a b ra la n e k u k a p ita listič k u zem lju, a n ajč ešće Š v ic arsk u i Š vedsku, k o je sm o zato p o seb n o izdvojili. R ezultati po osnovnim sk u p i nam a prikazani su u slijedećoj tabeli: Švic. i ostale socijal. sam o bez Švedska kapit. zem lje ostale Jugos. odgov. 1. osnovci /o 9,9 54,0 8,7 2,2 7,8 17,4 2. srednjošk /o 16,2 40,9 9,9 5,2 7,3 20,5 3. zaposleni o/o , ,4 59 7,2 26 3, , ,6 4. studenti o/o 20,6 24,6 12,9 5,2 15,9 20,6 UKUPNO: % 16,2 34,2 9,3 4,0 14,4 22,0 V idim o da je više od p etin e isp ita n ik a odlu čilo da ne»nasjedne«n a n ašu p ro v o k a c iju, d ok je svaki sedm i (m eđu za p o sle n im a svaki peti) odgovorio d a ne bi živio izvan Ju g o slav ije (što je ta k o đ e r a p stin e n c ija ) Ip a k a p so lu tn a većina o p re d ije lila se za nek u k a p ita listič k u zem lju, dok se za so c ija listič k e o p re d ije lio tek svaki d ese ti isp ita n ik. argumenti 25

28 D is trib u c ija o d g o v o ra n a d ru g o p ita n je z n a tn o je d ru k č ija : soc. zem. o dređene soc. zem. neodređ. kapit. zem lje o stale zem lje sam o Jugos. bez odgov. 1. osnovci /o 13,3 14,9 35,4 2,2 2,2 27,0 2. sre d n jo šk % 22,1 15,7 28,0 4,1 6,6 23,7 3. zaposleni /o 13,4 13,9 25,7 2,3 13,3 31,4 4. stu d en ti % 19,2 10,2 28,6 3,4 18,2 26,4 UKUPNO: % 16,8 13,8 28,3 3,0 10,3 27,2 U odnosu na prethodno p itanje izbor kapitalističkih zem alja goto v o d a se p re p o lo v io, d o k se b ro j b ir a n ja s o c ija lis tič k ih z e m a lja više n e g o u tr o s tr u č io. O vu p r o m je n u n a jm a n je m o ž e m o tu m a č iti n e isk re - n o š ć u o d g o v o ra, a n e s u m n jiv o se r a d i o n e z re lo s ti i n e k o n z is te n tn o s ti s ta v o v a te p ro tiv u r je č n o s ti iz m e đ u n a č e ln o g i p ra k tič n o g iz b o ra. O č ito je d a b i v e ć in a m la d ih h tje la ž iv je ti u z e m lji sa v iso k im s ta n d a r d o m i s o c ija lis tič k im d ru š tv e n im u re đ e n je m, a k a k o ta k v e n e m a, tra ž e se kom prom isna rješenja. K arakteristično je da najčešće b iraju kapitalis tič k e z e m lje o sn o v c i, š to je iz ra z d o m in a n tn o g u tje c a ja r o d ite lja k o ji su u to m p o g le d u d a le k o p ra g m a tič n iji o d m la d ih. N a jč e š ć i s u b ili odgo v o ri tip a»u so cija listič k o j«, a n a d ru g o m su m je s tu isto č n o ev ro p s k e z e m lje. U»ostale«s m o s ta v lja li z e m lje k a o š to su A lžir, Š ri L a n k a i slič n e, k o je je te š k o b ilo s v r s ta ti u d ih o to m n u p o d je lu. O d k a p ita li s tič k ih z e m a lja n a jč e š ć e su b ir a n e e v r o p s k e n e u tr a ln e z e m lje i K a n a d a. Iz o d g o v o ra n a o v a tri p ita n ja v id ljiv o je d a je s ta v m la d ih p re m a s o c ija liz m u i s o c ija lis tič k im z e m lja m a d u b o k o p r o tiv u r je č a n, š to je iz ra z d a n a š n je b o rb e iz m e đ u d v a ju s u s ta v a v r e d n o ta k o je b ism o m o g li u v je tn o n a z v a ti s o c ija lis tič k i i p o tro š a č k i. K a k o v e ć in a m la d ih n ije d o v o ljn o z re la d a se d o s lje d n o o p re d ije li za je d a n o d n jih, d o laz i do ta k v ih (n aizg led ) a p s u r d n ih iz b o ra d a isti o m la d in a c želi živ je ti u Š v i c a rs k o j a p o d r u š tv e n o m u r e đ e n ju b ira K u b u, j e r (p o o d g o v o ru n a p rv o p ita n je ) p re fe r ir a je d n a k o s t v iso k im z a ra d a m a. N avedena stru k tu ra odgovora upozorava na (ne)m ogućnosti istraživ a n ja n e k ih a s p e k a ta o v ih o d n o s a i p r e te n c io z n o s t p o k u š a ja d a se od m la d ih d o b iju d o s lje d n i o d g o v o ri n a p ita n ja (iz b o re ) k o jim a n isu d o ra s li. O dnos prem a sam oupravljanju S o b z iro m n a s a m o u p r a v lja n je b itn o je ra z lič it p o lo ž a j m la d ih na školovanju od onih koji su uključeni u radni proces. P rem da se sam o u p r a v lja n je u v o d i i u š k o le i f a k u lte te, u č e n ic im a i s tu d e n tim a p ru ž a se m n o g o m a n je m o g u ć n o s ti d a o d lu č u ju o v la s tito m p o io ž a ju i r a d u neg o š to je to s lu č a j sa z a p o s le n im o m la d in c im a. P o g le d a jm o p rv o š to o m o g u ć n o s ti s a m o u p ra v lja n ja m isle u č e n ic i o s n o v n e i s re d n jih šk o la. N a p ita n je š to b i n a jr a d ije iz m ije n ili u s v o jo j šk o li, n a jv e ć i b ro j u č e n ik a (148 ili 16,7 % ) je o d g o v o rio» n išta «. O v a k av s u o d g o v o r n e š to č e šć e d a v a li o sn o v ci o d s r e d n jo š k o la c a, ali ra z lik a n ije v e lik a. D ru g i je p o b r o jn o s ti o d g o v o r» neke n a sta v n ik e «(118 ili 13,3 % ), a tre ć i»nastavni program «(79 ili 8,9 % ). O stali odgovori (odnos nastavnik uče 26 - argumenti

29 nik, n ačin o cje n jiv a n ja, d iscip lin sk a p ra v ila i dr.) daleko su slabije za stu p ljen i. V idim o da većina učenika, i to n aro čito u osnovnoj školi (četv rtin a u čenik a uopće n ije odgovorila na p itan je), nije za in te resirana da nešto ozbiljno u svojoj školi m ijenja, što je u skladu s odgovorom n a p ita n je da li su zadovoljni svojom školom (koji je uglavnom pozitivan). Ip a k tre b a u p o zo riti da učenici viših ra zre d a p o sta ju k ritič niji prem a svojim nastavnicim a i školi. Postavili smo tri pitanja o učeničkom sam oupravljanju (bolje rečeno participaciji) koja su glasila: M islite li da bi učenici trebali odlučivati o: a) program u nastave za svoj razred ; b) d iscip lin sk im m je ra m a i n jihovom pro v o đ e n ju ; c) ocjenjivanju znanja svojih drugova iz razreda... P rik aza t ćem o p araleln o odgovore na ova tri p itan ja: odgovor program nastave ocjenjivanje disciplina 1. da ,4 2. ne ,4 3. da, pod uvj. 23 2,6 4. bez odgovora 49 5, , , , ,7 48 5,4 15 1,7 44 5,0 43 4,9 K ao što se vidi, velika većina u čenik a sm a tra se k o m p eten tn im da su d je lu je u o d lu č iv a n ju o d iscip lin sk im m je ra m a, nešto više od polovice u o c je n jiv a n ju sv o jih kolega, a m a n jin a o p ro g ra m u nastave. O pćenito b ro j pozitiv n ih o d govora ra s te sa ra zre d o m i najveći je u završnim ra z re d im a s re d n jih škola. O vu sp re m n o st d a se su d je lu je u odlu čiv an ju m ožem o s m a tra ti začetk o m b u d u će g sam o u p ra v lja čk o g an gažm ana to kom s tu d ija i n a ra d n o m m je stu pa je zato tre b a p o ticati i om ogućavali da se re a liz ira b a r u n a jsk ro m n ije m obim u. Od stu d e n a ta sm o p o k u šali d o zn a ti na kom p o d ru č ju bi se h tjeli an g a ž ira ti i k ak o z a m išlja ju m o g u ćn o st svog u če šća u rje ša v a n ju p ro blem a na svojoj stu d ijs k o j g ru p i, o d n o sn o visokošk o lsk o j u stanovi. Na p ita n je što bi n a jra d ije p ro m ijen ili n a svom fa k u lte tu najveći b ro j s tu d e n a ta (27,1 % ) o dgovorio je»ništa«ili uopće n ije odgovorio, što sm atram o ekvivalentnim. Drugi je po učestalosti (19,2 %) odgovor»organizaciju studija «, zatim slijedi» program studija«(10,7 % ), odnos profesor student (8,7 % ),»način ispitivanja i ocjenjivanja «(7,0 %) i drugi m a n je če sti odgovori. D ok p rv i odgovor tre b a tu m ačiti n e p o sto ja n jem k ritič k o g o d n o sa i m ožda o sje ć a ja nem oći d a se bilo što izm ijeni, ostali o dgovori u k a z u ju na z a in te re sira n o st stu d e n a ta da u č e stv u ju u o d re đ iv a n ju v la stitih u v je ta ra d a u k o lik o bi im se to om ogućilo. G lavna je poteškoća izgleda u tom e što studenti sm atraju da im se to (dovoljno) ne om ogućuje. Na pitanje : Da li vi osobno možete utjecati na donoše n je o d lu k a na a) vašoj s tu d ijs k o j g ru p i; b) vašem fa k u lte tu (školi)? dobili sm o slije d eće odgovore: ponekad zavisi o čemu se odlučuje bez odgovora , ,8 38 9,5 36 9, , , , ,0 V idim o d a p o sto ji velika ra zlik a s o b ziro m na nivo na k ojem se d onosi o d lu k a. M oć o d lu č iv a n ja stu d e n a ta d aleko je veća na (m an je važnoj) razin i s tu d ijs k e g ru p e nego što je na razini fa k u lte ta. Ip a k za jednu m anjinu studenata dostupno je i sudjelovanje u donošenju odluargumentl * 27

30 k a k o je se tič u c ije lo g fa k u lte ta. M o žem o z a k lju č iti d a je s tu d e n ts k o s a m o u p r a v lja n je s k ro m n o g o p seg a, tj. o g ra n ič e n o n a n a jn iž u ra z in u, i to b e z o b z ira o č e m u se o d lu č u je, š to p o k a z u je m a lo b ro jn o s t u v je tn o p o z itiv n ih o d g o v o ra n a n a v e d e n a p ita n ja. P o g le d a jm o s a d a k a k o v ide s a m o u p ra v lja n je i k a k o se p re m a n je m u o d n o s e z a p o sle n i o m la d in c i, k o ji se n a la z e u s re d in i g d je b i o n o tre b a lo b iti n a jra z v ije n ije. D a b is m o to u s ta n o v ili, p ita li sm o ih tk o b i p o n jih o v u m iš lje n ju tre b a o o d lu č iv a ti o r a s p o d je li ličn o g d o h o tk a, o d is c ip lin s k im m je ra m a, o p la n u ra d a i o s r e d s tv im a za s ta m b e n u iz g ra d n ju. G r u p ir a ju ć i o d g o v o re n a o v a p ita n ja p o k u š a li sm o sa č u v a ti š to v iše o rig in a ln ih o d g o v o ra p a sm o ih p o d ije lili k a k o se v id i u ta b e li: odlučuju o: 1. ličnim d. 2. discip. 3. planu r. 4. stam b. i. 1. ra d n ic i , ,9 24 3, ,3 2. kolektiv , , , ,8 3. kom isija 0 0, ,6 39 4, ,5 4. r. sav jet 41 5,0 29 3, ,2 30 3,7 5. rukovod. 19 2,3 34 4, ,2 15 1,8 6. stru č n ja c i 8 1,0 0 0,0 22 2,7 0 0,0 7. d ržava i si 1 0,1 0 0,0 0 0,0 9 1,1 8. ostali 30 3,7 48* 5,9 11 1,3 30 3,7 9. bez odg.** , ,2 23 2, ,1 U tr i s lu č a ja p o ja v lju je se m o d a ln i o d g o v o r» ra d n ic i«, a s a m o za p la n r a d a v e ć in a is p ita n ik a s m a tr a d a je u n a d le ž n o s ti ru k o v o d ila c a. O čito da zaposleni om ladinci sm atraju plan rada problem om rukovođ e n ja, a o s ta la tr i p ita n ja p o d ru č je m s a m o u p r a v lja n ja, p a se ta k o i o p r e d je lju ju. A ko b is m o o d g o v o rim a p o d 1. (k o je sm o iz d v o jili zb o g k la s n e k o n o ta c ije iz ra z a» ra d n ic i«) d o d a li o d g o v o re p o d 2. (k o le k tiv, svi r a d n i lju d i i si.) m o g li b is m o z a k lju č iti d a se v e ć in a is p ita n ik a o p r e d je lju je za n e p o s r e d n o s a m o u p r a v lja n je. D a le k o je m a n ja u č e s ta lo s t o d g o v o ra p o d 3. i 4. u k o jim se is p ita n ic i o p r e d je lju ju za u p r a v lja n je p re k o iz a b ra n ih p r e d s ta v n ik a. Iz re z u lta ta je v id ljiv a s a m o u p ra v n a o r ije n ta c ija v e ć in e z a p o s le n ih o m la d in a c a, o d n o s n o ž e lje d a se u č e s tv u je u o d lu č iv a n ju o s p o m e n u tim pitanjim a. Sasvim je d rukčija slika koju m ladi im aju o vlastitoj m o g u ć n o s ti u p r a v lja n ja. Ia k o su o g ro m n o m v e ć in o m (84,9 % ) o d g o v o rili d a» p o je d in a c m o že u tje c a ti n a d r u š tv e n a z b iv a n ja «k o d n a s, te k 39,3 % m la d ih s m a tr a d a»m ože u tje c a ti n a d o n o š e n je o d lu k a u sv o jo j ra d n o j je d in ic i«, a n a ra z in i r a d n e o rg a n iz a c ije ta j je p o s to ta k jo š m a n ji (28,3 % ). D akle na načelnoj razini percepcija sam oupravljačke m oći izraz ito je p o z itiv n a k a o š to je n a ra z in i r a d n e o rg a n iz a c ije p re te ž n o n e g a tiv n a. Po sv o jim a s p ir a c ija m a v e lik a v e ć in a z a p o s le n ih o m la d in a c a je s a m o u p ra v lja č k i o r ije n tir a n a, ali se v e ć in a u s v o jo j r a d n o j s re d in i o s je ć a n e m o ć n im. R e a liz a c ija ove te ž n je m la d ih d a o d lu č u ju o v la s tito m ž iv o tu i ra d u iz g le d a d a te k p r e d s to ji. P o g le d a jm o s a d a k a k a v je o d n o s n a ših is p ita n ik a p re m a S avezu k o m u n ista Ju g o slav ije. M ladi i Savez kom unista O d n a š ih 1777 is p ita n ik a 330 ih je iz ja v ilo d a su čla n o v i S K, 1342 d a n isu, 105 (p r e te ž n o s re d n jo š k o la c a ) n ije o d g o v o rilo n a p ita n je, iz čeg a z a k lju č u je m o d a n is u (jo š) č la n o v i. N a jv e ć i je u d io č la n o v a S K m e đ u s tu d e n tim a (34,5 % ), a n a jm a n ji m e đ u s r e d n jo š k o lc im a (4,2 % ), što je ra z u m ljiv o s o b z iro m n a d o b n u g ra n ic u za u la z a k u SK. * N ajbrojniji su bili odgovori»zbor radnika«(12) i slični. ** Velika apstinencija djelom ično se objašnjava zanim anjem nekih skupina ispitanika kao što su domaćice, privatni obrtnici i dr argum enti

31 M eđu zaposlenim o m lad in cim a udio članova SK veom a se razlikuje po sk u p in am a z a n im a n ja. N a jed n o m se polu nalaze službenici SJS koji su svi članovi, a n a d ru g o m d om aćice i p riv atn i o b rtn ici m eđu kojim a gotovo da i nem a članova SK. Početak rang-lisle po zanimanjim a izgled a ovako: 1. teh n iča ri i in že n je ri, 2. p ro sv jetn i rad n ici, 3. sre d n ji i viši službenici, 4. VKV i KV ra d n ic i itd. Č lanstvo u Sfc u jak o j je k orelaciji sa član stv o m ro d ite lja i n ešto sla b ijo j sa učešćem u NOB ro d itelja. V eliku većinu čine oni koji se d e k la rira ju kao ate isti, ali im a i p rip a d n ik a nek ih k o n fesija. V je ro ja tn o se tu ra d i o p o rodičnoj trad ic iji a ne a k tiv n o m isp o v ije d an ju neke konfesije. O stale v arija b le nisu značajnije povezane sa čla n stv o m u SK. Č lanovi SK z n a tn o su bolji od o stalih isp ita n ik a po id ejn o j naobrazbi. Ovo se n a ro č ito odnosi n a pozn a v an je re v olucionara, ali i političara iz ostalih zem alja. Na sličan način članovi SK prednjače i u poznavanju političkih pojm ova (kapitalizam, staljinizam itd.) pa možemo zak lju č iti d a im a ju ra z v ije n iju p o litič k u k u ltu ru od nečlanova. U p o zn a v an ju d o m aćih p o litič k ih d o g ađ aja članovi SK tak o đ e r se ističu kao što se može vidjeti iz tabele :, ocjena: odličan vrlo dobar dobar slab SUMA članstvo član SK 88 26, , , , ,6 nije čl , , , , ,6 Ia k o članovi SK im a ju gotovo d v o stru k o veći p o sto ta k odličn ih i v rlo d o b rih od nečlan o v a, ni n jih o v i re z u lta ti n isu b listav i (više od p etin e slab ih ) s o b ziro m n a blagi k rite rij o cje n jiv a n ja. Isp ita n ic i k o ji n isu o dgovorili d a li su članovi SK im aju veom a loše o cje n e, što p o tv rđ u je n a šu ra n iju p re tp o sta v k u da oni i nisu članovi. D istribucija odgovora na pitanje o političkim događajim a u inoz e m stv u po č la n stv u u SK v eom a je slič n a n av ed en o j, pa je nećem o p rik aziv ati. Isp ita n ic im a k o ji n isu članovi SK p o stav ili sm o p ita n je žele li to postati. Odgovori na to pitanje po osnovnim skupinam a ispitanika prik az an i su u tab e li: da, već sam skupina: DA pod. uvj. NE ne znam član bez odg. srednjošk % 55,9 3,0 studenti o/o 45,6 3,2 zaposleni o/o 47,7 1.1 UKUPNO: % 49,8 2, ,2 10,0 3,0 12, ,5 6,0 23,7 9, ,7 4,2 20,8 9, ,4 6,4 15,8 10,2 V idim o d a više od p o la isp ita n ik a želi ući u SK, a m eđu s re d n jo šk o lcim a d v ije tre ć in e od o n ih koji su odgovorili n a p ita n je. S d ruge s tra n e svaki šesti isp ita n ik izrič ito ne želi u SK, a m eđ u n jim a su nešto više zastupljeni zaposleni om ladinci. Pogledajm o zato koji to (po zanim anjim a ) zaposleni om ladinci žele, a koji ne žele u SK. Najveći postotak pozitivnih odgovora (66 b) im aju prosvjetni radnici. Odmah do argumenti - 29

32 n jih su PK V i N K V ra d n ic i (65,4 % ) i p r iv a tn i o b rtn ic i (3 o d 5). N a s u p ro tn o m s u k r a ju d o m a ć ic e (37 % ), o d g a ja te lji i m e d ic in s k o o s o b lje (34,8 /o) i p o s lje d n ji s u p o m o rc i sa sa m o 25 % o n ih k o ji žele u SK. S tr u k tu r a a s p ir a n a ta d je lo m ič n o je p o s lje d ic a s tr u k tu r e č la n stv a po zanim anjim a. Na p rim jer radnici nižih kvalifikacija slabije su zas tu p lje n i u č la n stv u i im a ju d v ije tre ć in e a s p ir a n a ta. S a V K V i K V ra d n ic im a te in ž e n je rim a i te h n ič a rim a izg led a d a je o b ra tn o. K a o d a je v e ć in a o n ih k o ji su ž e lje li p o s ta ti čla n o v i S K to i p o s ta la p a su z a to a s p ira c ije m n o g o rje đ e. Z anim ljivo je da prem a vjerskoj opredijeljenosti najveći udio aspir a n a ta im a ju m u s lim a n i (81,3 % ), p ra v o s la v c i (60,3 /6) p a te k o n d a a te is ti (48,1 % ), k o jih je z n a ta n d io v eć u S K, a li je ip a k sv a k i d e se ti iz ja v io d a n e želi u SK. P o g le d a jm o s a d a n e k e k a r a k te r is tik e o d n o s a n a š ih is p ita n ik a p r e m a religiji. O D N O S P R E M A R E L IG I J I P rv e n s tv e n o sm o p o k u š a li u s ta n o v iti k a k o se fe n o m e n re lig io z n o s ti p ro m ije n io iz g e n e ra c ije u g e n e ra c iju. Z a to se g o to v o je d n a k b ro j p ita n ja o d n o s io n a ro d ite lje is p ita n ik a k a o i n a is p ita n ik e sam e. Stavovi prem a religiji najviše se ističu svojom nedosljednošću. D jelo m ič a n s u u z r o k to m e n e r a z u m ije v a n je z n a č e n ja n e k ih iz ra z a (n e k i is p ita n ic i n e r a z lik u ju n a c io n a ln o i v je r s k o o p r e d je lje n je ili b r k a ju vjersko o predjeljenje s vjerskim porijeklom ) i nepovjerenjem u anon im n o st a n k e te. T a k o je 61,2 % is p ita n ik a iz ja v ilo d a n e v je r u je u B o g a, a sa m o 25,7 % izjašnjava se kao ateist. Prvo p itan je (V jeruje li?) izgleda opas n ije. N a u č e n i s m o d a n a n je g a re a g ira m o k a o n a a p s o lu tn i k r ite r ij» n a p r e d n o s ti«, p r o s v ije ć e n o s ti p a i lo ja ln o s ti p o s to je ć e m p o re tk u. Zaprepašćujuće m ali broj ispitanika kritički se odnosi prem a sam oj form u la c iji p ita n ja. U c r k v u id e 48,6 % is p ita n ik a, 48,1 % n e id e, a o s ta li n is u o d g o v o rili. S o b z iro m n a r a n ije s p o m e n u ti p o s to ta k o n ih k o ji n e v je r u ju m o ra m o zaključiti da i neki» nevjernici«idu u crkvu. I zaista u k rštanjem nalazim o da čak 28,8 % onih koji ne v jeru ju ide u crkvu. M oram o p retp o s ta v iti d a je d io is p ita n ik a n e is k re n o o d g o v o rio n a p rv o p ita n je, a d ru g i o p e t id u u c r k v u iz k o m fo rm iz m a, ali te š k o d a se tim e sve o b ja š n ja v a. P re m a iz ja v a m a is p ita n ik a 51,4 % n jih o v ih m a jk i i 30,0 % o čeva v je r u je u B o g a. S o b z iro m d a je a p s tin e n c ija n e š to v e ć a za o če v e (10,7 % ) m o ž e m o p r e tp o s ta v iti d a je ra z lik a iz m e đ u o č e v a i m a jk i n e š to m a n ja n e g o š to se o v d je p o k a z u je, a li o s ta je č in je n ic a d a v e ć in a m a jk i v je ru je, a v e ć in a o č e v a n e. A ko b is m o s u d ili p o v je r s k o m o p r e d je lje n ju, b r o j v je r n ik a m e đ u roditeljim a bio bi znatno veći. U slijedećoj tabeli prikazana su p aralelno vjerska o predjeljenja ispitanika i njihovih roditelja : vjersko opred. ispitanik m ajka otac katolik , , ,3 m uslim an 66 3,1 79 3,8 82 3,9 p ravoslavac 205 9, , ,6 o stale k o n fesije 15 0,7 6 0,3 6 0,3 a te ist , , ,4 ne želi odg. 11 0,5 9 0,4 8 0,4 b ez odgovora , , ,1 V id im o d a je u d io a te is ta m e đ u m la d im a z n a tn o p o r a s ta o u o d n o s u n a ro d ite ljs k i, d o k su se u d je li sv ak e o d k o n fe s ija sm a n jili. S u d e ć i po 30 - argum enti

33 ovim p o d acim a b ro j očeva v je rn ik a je b a r d v o stru k o veći nego što pokazuju odgovori na direktno pitanje a i za m ajke je ta razlika velika U crkvu navodno ide 43,7 % m ajki i 24,8 % očeva, apstinencija jeza očeve z n a tn o veća od one za m ajke. K ako nism o pitali koliko često ro d itelji idu u crkvu, izgleda d a su isp itan ici davali pozitivne odgovore sam o za ro d ite lje koji re d o v ito idu u crkvu, je r p o sto ta k isp itan ik a koji idu u crkvu je nešto veći čak i od postotka majki. Možemo zaključiti da mladi idu u crkvu kao i njihove m ajke, a vjeruju kao i očevi. S o b ziro m d a se s ta tistič k o m analizom pokazalo da je p itan je»v jeru jete li u Boga?«n a jp o u z d an ije od p ita n ja k o jim a sm o pokušali m je riti u če sta lo st v jern ik a, p o k u šat ćem o na osnovi njega (i analognih p ita n ja za ro d itelje) izdvojiti tip ičn e g ru p e isp ita n ik a. N a jb ro jn ija je g ru p a isp ita n ik a koji ne v je ru ju kao ni njihovi ro d itelji. Ako bism o za n em arili razlik e izm eđu očeva i m ajk i, m ogii bism o reći da ih im a n ešto više od treć in e (37 Po). Oni su po p ra v ilu završili b a r sre d n ju školu, kao i njihovi očevi, često su članovi SK, pripadnici uglednih zanim a n ja i m eđ u n jim a im a m nogo d o seljen ik a iz d ru g ih rep u b lik a. D rugi su po b ro jn o sti oni koji nisu odgovorili na neko od ovih pitanja ili su neodlučni. Im a ih nešto više od petine (22 %). T re ću sk u p in u čine oni koji v je ru ju kao i njihovi ro d itelji, a im a ih oko je d n e p etin e. N jihove su k a ra k te ristik e uglavnom su p ro tn e onim a iz p rv e sk u p in e. Č etv rta sk u p in a b ro ji oko 16 % isp ita n ik a, sasto ji se od om ladinaca k o ji ne v je ru ju iako njihovi ro d ite lji v je ru ju. Ovi isp ita n ic i obično su m nogo o b ra zo v an iji od svojih ro d ite lja i često su doseljenici iz drugih re p u b lik a. Im a ju ć i n a u m u d a sm o isp ita li sam o neke asp e k te tra d ic io n a ln ih m a n ife sta c ija re lig io zn o sti, m ožem o za k lju č iti da je rije č k a om ladina većim svojim d ijelo m nereligiozna, d a p re v la d av a te n d e n c ija ateizacije, ali da m ladi n isu izra zito p o la riz ira n i na v je rn ik e i ate iste. ZAKLJUČAK U id e jn im o p re d je lje n jim a rije č k i o m lad in ci uglavnom slijed e svoje ro d ite lje, ali p o sto ji i z n a č a ja n p o m ak kod s ta rijih d o b n ih gru p a. On je n ajč ešće povezan s većom o b ra zo v an o šć u i p ro sto rn o m p o k re tljiv o šću m lad ih. Id e jn o -p o litičk a in fo rm ira n o st je n ez ad o v o ljav aju ć a n aro čito kada se radi o političkim pojm ovim a i događajim a u Jugoslaviji. Inform iran o st je ta k o đ e r u n ajv e ćo j (pozitivnoj) k o re la ciji s o b ra zo v an je m. Ogromna je većina om ladinaca progresivno orijentirana, ali u praktičn o m izb o ru n e d o slje d n a v la stito m n ačeln o m stav u. M ladi su voljni da se sam oupravno angažiraju, ali se mnogi osjećaju u tom e onem ogućenim. V ećina nečlan o v a želi stu p iti u SK, a oni koji su već članovi zn a tn o su b o lje id e jn o -p o litič k i o b ra zo v an i od nečlanova. P rem d a su m eđu njihovim roditeljim a ateisti u m anjini, većina m ladih se ateistički opred je lju je, ali ih ne m ožem o o štro ra zlu čiti od o m lad in aca v jern ik a, već n a p ro tiv, n a m nogim p o d ru č jim a p o sto ji p o d u d a rn o st stavova i a k tiv nosti je d n ih i d ru g ih. argum enti-31

34 Slobodan Drakulić OBRAZOVANJE, ZNANJE I PROGRES Suvremeni sistem obrazovanja1 u procesu je duboke transform a cije. Drugim, češće upotrebljavanim riječima, sistem obrazovanja je u krizi. Pođemo li od pretpostavke da je sistem obrazovanja uvjetovan karakterom čitavog socijalnog sistem a, podrazum ijevajući tu i ekono miku, politiku i čitavu kulturu, onda je kriza sistem a obrazovanja danas izraz i posljedica krize socijalnog sistem a. Odatle slijedi da je izlaz iz krize obrazovnog sistem a moguć tek putem rješavanja krize socijalnog sistem a. Od prirode i dubine te krize ovise i sredstva i putevi njenog prevladavanja. Premda mi se čini najadekvatnijim, gornji slijed zaključivanja nije m eđutim ni blizu opće prihvaćenosti. Naprotiv, u pristupu krizi obrazovnog sistem a polazi se najčešće od im plicitno ili eksplicitno izražene teze da je ta kriza posljedica puke neprilagođenosti sistem a obrazovanja suvremenoj ekonom ici, socijalnoj strukturi, političkom uređenju, stupnju razvoja nauke itd., što znači da obrazovanje zaostaje za razvojem drugih socijalnih funkcija. Dovođenjem u sklad tog odnosa, bili bi riješeni bar mnogi, ako ne i svi, problemi suvremenog obrazovanja, pa i širi problemi koji su s ovima u vezi. Zbog toga se kao sredstvo rješavanja prosvjetnih problema nudi reforma obrazovnog sistem a, dakle insti tucija na kojima se odvija proces formalnog obrazovanja, i njihovih m eđusobnih odnosa. Takvo shvaćanje i djelovanje nalazimo kako na političkom istoku, tako i na zapadu, kako u zemljam a takozvanog tre ćeg svijeta tako i kod nas. Ono se u osnovi svodi na slijedeći stav: socijalno-ekonomski i politički sistem nezavisne su varijable, koje se razvijaju po vlastitim zakonima; to su zakoni rasta i ekspanzije, koje ne treba ili se čak i ne može, ili bar ne sm ije dovoditi u pitanje. Sve ostale društvene djelatnosti ovisne su o navedenima, a problemi koje u njima zatječem o posljedica su preostataka nezavisnosti ovih sekundarnih djelatnosti. Zbog toga i ono malo preostale nezavisnosti ili njenog privida 1 Pojam obrazovanja u ovom radu obuhvaća i odgoj. 32 argum enti

35 tre b a u k in u ti, p a ce tim e n e sta ti p ro b lem i koji se razv ijaju u n u ta r tih p o d ru č ja. Isto vazi i za obrazo v an je. Ovo shvaćanje se p re šu tn o tem elji na afirm aciji postoiec.h socijalnih sistem a, čiji je jedini bitni nedostatak n jihova n e p o tp u n a to ta lita rn o st. S istem nije sistem ako nije zatvoren: dakle, zatv o rim o ga. J 1 U o k v iru ra z m a tra n e pozicije ra zv ijen a je o štra (ali ne i radikalna) k ritik a obrazovnog siste m a kao p re ž itk a p ro h u jalih, preživjelih prevlad an ih ep o h a koji d ak le tre b a u k in u ti. Da bi se p rik rilo vlastito p rista ja n je uz s ta tu s quo, i n ije bilo m oguće n išta drugo; p ro tiv n ik a svakako n ećete p ro g lasiti za stu p n ik o m novog ili ču varom onog dijela trad ic ije koji predstavlja osnovu za razvoj novog. T ako je u n iv e rz ite t p ro g laše n p re žitk o m feudalnog d ru štv a, p rem d a je ja sn o d a je on fenom en g ra đ an sk o g d ru štv a koje se razvija u okviru feu d alizm a i p re d sta v lja znak i je d a n od uzro k a njegova p ro p a d an ja i iščezavanja. Ja sn o je da je u n iv erz ite t bio i u izvjesnoj m jeri ostao o b o jen o k v iro m u n u ta r koga se razv ija, no taj o k v ir nije feudalčev zam ak, nego g ra d z a n a tlija, trg o v aca i b a n k a ra. A u to ritet p ro feso ra koji se često u s p o re đ u je s vlašću feudalca, p rije bi treb a lo u sp o ređ iv ati s au to rite to m m a jsto ra, a položaj stu d e n ta ne s položajem k m eta, već kalfe. Za ra zlik u od feudalčeva, p ro fe so rsk i a u to rite t nije n a tp riro d an, već je ste č e n ra d o m ; on je nosilac ili p o sjed n ik zn a n ja koje nije dobio naslijeđ em, nego ga je ste k a o ra d o m, d ak le zarad io. N adalje, km et m ože p o sta ti slo b o d an po m ilo sti fe u d alca kom e p rip ad a ; slobodan čovjek m ože p o sta ti p lem iće m po m ilo sti vlad a ra. Ni je d a n od n jih n ije km ei ili slo b o d an po sv o jo j volji ili zasluzi (ukoliko ne govorim o o onim p lem ićim a k o ji su to tek p o stali na osnovi n ek ih usluga v ladaru). Za ra zlik u od toga, stu d e n to m p o sta je o n aj koji to želi (ukoliko izostavim o ev en tu aln i ro d ite ljsk i u tje c a j), a p ro feso ro m o n aj koji im a određ en e p re d isp o z icije k o je m ožem o nazvati talen to m, te osim toga dokaže da je ovladao o d re đ e n im zn a n jim a. I na k ra ju, u kasn o m sre d n je m vijeku, k ad a n a s ta ju u n iv e rz ite ti, n ajv e ći dio stu d e n a ta ne dolazi iz redova a risto k ra c ije ili sv eć en stv a (km etovi su n arav n o isk lju čen i), već iz redova p leb e ja ca.2 U n iv erzitet je zbog svog g ra đ an sk o g p o rije k la i tra d ic ije u sm je re n n a p o je d in a č n u p ro izv o d n ju, z a n a tlijsk i ra d, u n u ta r kojega d o b a r dio za d a ta k a tre b a d a obavi sam stu d e n t. P ro fe so r je n arav n o p o tp u n o n e zavisan (id ealn o govoreći) od p o litič k ih o scilacija jed n o d n e v n o g k a ra k te ra. U n iv erzitet počiva na p rin c ip im a slo b o d e p o u čav an ja i u čenja, d ak le s a m o sta ln o sti p o je d in c a. Z bog toga m i se čini d a je ono što sm eta su v re m e n o m o b ra zo v n o m re fo rm a to rstv u n ep rila g o đ en o st u n iv erz ite ta m aso v n o j p ro izv o d n ji k o ja se p la n ira na razini čitavog d ru štv a, ili p re ciznije, n a razin i d rž av n e vlasti za čitav o d ru štv o. U tu sv rh u m o ra n e sta ti sa m o sta ln o st čitav o g u n iv e rz ite ta, a tim e i p ro fe so ra i stu d e n a ta, k ak o s o b ziro m n a ono što će se tam o s tu d ira ti, ta k o i s o bzirom n a to tk o će što s tu d ira ti. R efo rm ira n i u n iv erz ite t bi tre b a o izbacivati m asu površno inform iranih (u sm islu općehum anističkog obrazovanja ) specijalista (u sm islu uže tehnike rada na bilo kom području ), koji sam o sta ln o m ogu d jelo v ati sam o od ča sa p rim a n ja n a re đ e n ja do časa izv ršen ja. K ad bi bili o stv a re n i ciljevi koji se p o sta v lja ju p re d re fo rm ira n i u n iv e rz ite t (a čini se d a n em a razloga v je ro v a n ju u su p ro tn o ), o n d a bi u obrazovanju bio prevladan zanatlijski rad, i počela bi epoha m ehan izira n o g o b ra z o v a n ja nalik na p ro izv o d n ju trak e. Na taj način bi u n i 2 Vidi Lawrence Stone:»The Size and Composition of the Oxford Student Body «, u zborniku" Lawrence Slone (Ed.):»The University In Society«, Vol. I Princeton University Press. Princeton 1975, str Tu nailazimo na podatak da su.-studenti koji se predstavljaju kao sinovi plebejaca dolazili u Oxtord u vrlo značajnom broju krajem XVI i početkom XVII stoljeća. Oni su sačinjavali najveći pojedini element na univerzitetu, obuhvaćajući preko 50% studenata «(vidi str. 19). Prema podacima koje 'f-nosi Stone laj postotak je polagano opadao pa su plebejska djeca krajem XVIII i početkom XIX stoljeća dcfinituno pala na daleko ispod 5% u ukupnoj studentskoj populaciji, Sto odgovara postotku djece»gentlemana«iz 1580-tih godina. 3 argumenti * 33

36 v e r z ite t p o te h n ic i r a d a k o n a č n o b io iz je d n a č e n s o b ra z o v a n je m n a n iž im s tu p n je v im a. S r e d n je o b ra z o v a n je, k a o i o sn o v n o, d a k le šk o la u u ž e m s m is lu rije č i, u o p ć e je»noviji fe n o m e n, n e š to u s k o p o v e z a n o s u s p o n o m m o d e rn e in d u s tr ijs k e i b ir o k r a ts k e d rž a v e. O p ć e n ito g o v o re ći to je b io p ru s k i iz u m, a v rlin e k o je je p o d u č a v a la b ile s u p o s lu š n o s t, šutnja, točnost i pokornost vrline h ijerarhijske jednosm jerne organiz a c ije p o p u t v o js k e, civ iln e slu ž b e i tv o rn ic e.«5 P retpostavljam da reform atori polaze od uvjerenja da će prom jen o m o rg a n iz a c ije, n a č in a r a d a i s ta tu s a u n iv e rz ite ta u d r u š tv u i p o s e b n o prem a državi, potkopati stari univerzalistički duh (koji je u krizi izm e đ u o s ta lo g i z b o g to g a), i z a m ije n iti ga s p e c ija lis tič k im id io tiz m o m in te le k tu a ln ih» v eselih ro b o ta «. N a g la š a v a n je m p o tr e b e za sve u žim s p e c ija lis tič k im o b ra z o v a n je m r a z o tk riv a se k o n c e p t k o ji leži iza s u v re m e n ih r e f o r m a to r s k ih p ra k s i u n a jr a z lič itijim d ru š tv im a (p r e m d a su ra z lik e d o b rim d ije lo m n o m in a ln e ): p ro d u ž e n im o b ra z o v a n je m n e teži s e š ir e n ju in te le k tu a ln ih i d o ž iv lja jn ih h o r iz o n a ta p o je d in c a, već n je g o v o m s v o đ e n ju n a iz v ršio c a o d re đ e n e e k o n o m s k e, s o c ija ln e, p o litič k e ili o p ć e k u ltu r n e f u n k c ije u o k v iru p o s to je ć e g p o re tk a. P o je d in c i, k o ji s u u p r e te ž n o m b r o ju u s lu ž b e n ič k o m o d n o s u p re m a s o c ija ln o j g ru p i k o ja d rž i p o litič k u i e k o n o m s k u v la s t u d ru š tv u i k u ltu r i, tr e b a d a iz g u b e i sv a k i p re o s ta li tr a g in te le k tu a ln e n e z a v is n o s ti k o ja se d o b rim d ije lo m o d rž a v a la sa m o z b o g p o s e b n o g s ta tu s a u n iv e r z ite ta u d ru š tv u, k a o i tip a o b ra z o v a n ja k o je se ta m o s tje c a lo. O sn o v n u u n iv e rz a liz m a i in te le k tu a ln e n e z a v is n o s ti i s lo b o d e č in ilo je p ra v o n a s lo b o d n o p o u č a vanje (od stran e profesora ) i pravo na slobodno učenje (od stran e stu denata ). Na tim dvjem a grupam a ležala je odgovornost za v rstu i kvalite tu r a d a n a u n iv e rz ite tu. T o n e z n a č i d a se d rž a v a n ije m ije š a la ili n ije p o k u š a v a la u tje c a ti n a z b iv a n ja n a u n iv e rz ite tu. T v rd iti ta k o n e š to b ilo b i b e s m is le n o. M e đ u tim, d a n a s se d o v o d e u p ita n je ti p rin c ip i n a k o jim a univerzitet počiva; rezultat m ože biti ili jedan viši oblik univerzite ta, ili n je g o v o s ro z a v a n je u fu n k c iju in te r e s a n o s ila c a m o ć i u d ru š tv u. D osadašnje tendencije u svijetu upozoravaju na v jero jatn ije prevladav a n je ove d ru g e m o g u ć n o sti. U p r a v u je P a u lo F re ire k a d k a ž e d a» o b ra z o v n a p r a k s a im p lic ir a te o r ijs k i s ta v o d s tr a n e e d u k a to ra «, p r e m d a to n e m o r a ju b iti b a š eduk a to ri, već n e tk o tk o m o že u tje c a ti n a n jih o v e o d lu k e. P re m a F re ire u» taj s ta v sa sv o je s tr a n e s a d r ž i n e k a d v iše a n e k a d m a n je e k s p lic itn o o d re đ e n u in te r p r e ta c iju č o v je k a i s v ije ta «.4 Č ini m i se d a se o v d je r a d i o s v ije tu u k o m e je» šk o la p re u z e la r itu a le tv o rn ic e, s đ a c im a k a o k o n a č n im p r o d u k tim a g r a d u ir a n im, e tik e tir a n im i e k s p o n ir a n im nakon odsluženog roka«.5 M nogo spom injana» svestrano razvijena ličn o st«p o s ta je s v e s tra n o o k lja š tr e n a lič n o s t, p o tr o š n o d o b ro p ro iz v o d n o g s is te m a, p ro iz v o d n o d o b ro p o tro š a č k o g s is te m a, b e s k r a jn o s a v itljiv a tv a r k o ja se n a k o n p o p u š ta n ja p r itis k a n e v ra ć a u p rv o b itn i p o lo ž a j, a u k o lik o ta o p a s n o s t i p o re d sv e g a p o s to ji, o n d a sa v ije n i p o lo ž a j tre b a u č in iti p rv o b itn im (to je z a d a ta k š k o lo v a n ja ) a za sv a k i s lu č a j je d in o m o g u ć im (to je z a d a ta k iz v je sn o g b r o ja s o c ija ln ih slu ž b i) ili b a r je d in o d o p u š te n im (to je z a d a ta k k o ji n a seb e p re u z im a d rž av a ). K a o š to sa m već n a z n a č io, ra d i se o lo m e d a se u n iv e rz ite t p o k u š a v a iz je d n a č iti sa m a s o v n o m šk o lo m k o ja» p ro d a je n a s ta v n i p ro g r a m sv e ž a n j a r tik a la k o ji su p ro iz v e d e n i is tim p ro c e s o m i k o ji im a ju is tu s tr u k tu r u k a o i o s ta la ro b a «.6 Č ak se id e d o tle d a sv a k i p o je d in a c m o ra sa v la d a ti is to v je tn o g ra d iv o n a is to v je ta n n a č in i u je d n a k o m v re m e n sk o m ro k u. N a la j n ač in se im p lic itn o n e g ira p o s to ja n je ra z lič itih spo- 3 Ian Lister:»Deschoollng Revisited«, u Ivan lllich:»after D eschooling, W hat?«, W riters and R eaders Publishing Cooperative, London 1976, sir Paulo Freire:»Cultural Action for Freedom «, Penguin Books, M arm ondsw orth 1977, str Ian Lister:»Deschoollng Revisited«, sir Ivan Ilič:»Dole Škole«, Duga, Beograd, 1972, str argumenti

37 sobnosti (u p ogledu b rz in e ili načina rada); alte rn a tiv a je prilagoditi ili o tp a sti. U stv ari se radi o tom e da se rmte.v. u! *, n....».c iv ilu, i ivdivve su su n iis postale. O snovni p rin c ip je: ni m an je ni više; sam o jednoobraznou n a p rije d o d re đ e n o vrijem e. Ako se u o d re đ en o j p o p u laciji pojavi prevelik b ro j talen a ta za knji ževnost, n arav n o s o b ziro m n a»društvene p o trebe«, onda ti ljudi m ogu stu d ira ti ono za što im a tih p o tre b a, pa m ak a r to bila m uzika, glum a, filozofija, ek o n o m ija, ru d a rstv o, v ete rin a ili p olitičke nauke. M oguće je i ne s tu d ira ti: čo v jek se m ože zap o sliti kao noćni ču v a r i čitati rom ane. Č ovjek je tu shvaćen kao biće k o je je m oguće osposo b iti za bilo što bez g u b lje n ja m a čega k o risn o g za»društvo«, d ak le državu: g u b ljen je n jegovih duhovnih p o te n c ija la je m ožda čak k orisno, n aro čito ukoliko oni n isu a d a p tira n i. T akvo sh v aćan je čovjeka označio bih ovdje kao neku v rstu b iro k ra tsk e an tro p o lo g ije. U o k v iru b iro k ra tsk e a n tro p o lo g ije čovjek se shvaća kao djelić a u to p e rp e tu ira ju ć e g so cijaln o g pogona: bez svakoga se m ože i svatko m ože bilo što. P riro d n a n a d a re n o st i slo b o d n a volja (još uvijek) sp ad a ju u p o d ru č je n ep redvidivog, d ak le zanem arivog, u k ra tk o nepostojećeg. D okaz: k a d a ih n a tje ra š, lju d i ra d e i ono što ne žele, a p ri tom e su čak i efik asn i. O no što je m oguće povezivati sa sre d n jim vijekom je st analogna pozicija birokratskih reform atora prem a poziciji m onarha na kraju navedene epohe. K o risteći su p ro tn o sti na re la ciji stu d e n ti p ro feso ri (u s re d n je m v ijek u je to bila su p ro tn o st g ra d a i sela i feudalca i grada) k o je su izazvane p ro sto rn o m sk u če n o šću, fin an c ijsk o m oskudico m kao i šire so c ija ln im p ro b le m im a koji se re fle k tira ju na u n iv erz ite t, oni p o k u šav a ju u v esti to ta lita rn u v last d ržave u obra zo v an ju. U tom e je z n a č a jn u ulo g u o d ig ra la i a k tiv n o st an g a žira n ih s tu d e n a ta koji su p o m ogli ru š e n ju au to n o m n o g ili re la tiv n o au to n o m n o g polo žaja ne sam o p ro fe so ra već i čitav o g u n iv e rz ite ta a tim e i svoju v lastitu. U niverzitet je tako postao ono što je državna vlast već stoljećim a od njega pokušavala n a č in iti n je n v eom a z n a č a ja n p rire p a k. Svestran razvoj vlastitih potencijala pom oću stjecanja znanja i vještin a više n ije cilj koji lju d i žele d o stić i zbog n jeg a sam og, ili sebe sam ih, već je to p rije sre d stv o za v rše n je o d re đ e n e so cijaln e fu n k cije, s tje c a n je novca, so cijaln o g s ta tu s a i p o litič k e m oći. O b razo v an je radi o b ra z o v a n ja p o tisn u to je iz o b ra zo v n ih in stitu c ija i na taj n ačin p o sta je p riv a tn o m stv a ri p o je d in c a. On d ak le m ože b iti fo rm a ln o o b ra zo v an i zbiljski neobrazovan, form alno neobrazovan i zbiljski obrazovan, form aln o i zb iljsk i n e o b razo v a n i na k ra ju fo rm a ln o i zb iljsk i obrazovan. O d ređ en e so c ija ln e fu n k c ije za k o je je n eo p h o d n o fo rm a ln o o b ra zo v an je m oguće je v ršiti sam o u k o lik o se» p o sjed u je fo rm a ln o obrazovanje«(p re m d a to ne znači d a je p o je d in a c i zb iljsk i o brazovan). F o rm aln o o b ra z o v a n je ta k o p o s ta je ro b o m (ono se im a ili p o sjed u je), ali ne potrošnom robom, već robom koja se upotrebljava kao sredstvo za stjec a n je p o tro šn ih ro b a. O no se prib ližav a fe nom enu k u p ljen ih plem ićk ih p o v elja, a p o d ra z u m ije v a o b ra zo v an o st kao što i sp o m en u te povelje p o d ra z u m ije v a ju istin sk o p lem en ito p o rijek lo. N akon što o b ra z o v a n je ra d i o b ra z o v a n ja kao i sv estra n razvoj vlastitih p o te n c ija la p o s ta je p riv a tn a stv ar, o n d a se i a k tiv n o st k o ja sluzi n jih o v u o z b ilje n ju povlači u sfe ru p riv a tn o sti. O na je d ru štv e n o irelevantna, budući da može ali i ne m ora biti direktno prevediva u m aterija ln u ili d u h o v n u p ro d u k tiv n o st ili o p ćen ito d ru štv e n u u p o treb ljiv o st. Ako je n ep rev ed iv a a javno se isk azu je, ona je o n d a aso c ija ln a, i za nipnncr nnsinra se može reći da huli na bogove i kvari om ladinu, ro - argumentl - 35

38 d v a, u s v rh u la k še g f u n k c io n ir a n ja p o s to je ć e g d r u š tv a, ta k a v p o je d in a c p o s ta je d ru š tv e n o b e s k o r is ta n ili k o n a č n o š te ta n k a o m o g u ći u z o r. U p ra v o se n a m e ć e p ita n je k o lik o je d a le k o v rije m e u k o m e će z b iljs k a o b ra z o v a n o s t k o n a č n o p o s ta ti ile g a ln a, n a k o n š to je p o s ta la n e f o rm a ln a, ili o d v o jiv a o d fo rm a ln e. N a k o n š to je o b ra z o v a n je p r e s ta lo b iti cilj p o se b i, i n a k o n š to je u p r o c e s u fo r m a ln o g o b ra z o v a n ja p re v la d a lo s tje c a n je s p e c ija lis tič k ih z n a n ja i v je š tin a n a d te ž n jo m ka o v la d a v a n ju fu n d a m e n ta ln im p rin c i p im a sa m o s ta ln o g n a u č n o g ra d a i š iro k im s p e k tro m re le v a n tn o g č in je ničnog m aterijala, postalo je m oguće, kao što sam već naznačio, razdvaj a n je fo r m a ln o g i z b iljs k o g o b ra z o v a n ja, fo r m a ln e i z b iljs k e o b ra z o v a n o s ti. U ta k o n a s ta lo j s itu a c iji o b ra z o v n e in s titu c ije n e m o r a ju d o is ta i o b ra z o v a ti. V eć g o d in e P a u l G o o d m a n je u p o z o ra v a o :»Mi sm o to lik o o p č in je n i d je lo v a n je m s is te m a k o ji im a o d re đ e n n aziv, n a p r im je r 'o b ra z o v a n je ', d a p r e tp o s ta v lja m o d a o n m o r a n e k a k o d je lo v a ti, p re m d a n e sa v rš e n o, k a d a je o n m o ž d a p o tp u n o p r e s ta o v rš iti s v o ju fu n k c iju, na p rim jer obrazovanja.«7 D o ista, a k o se u p ita m o k o lik o z n a n ja sm o s te k li to k o m šk o lo v a n ja i m o ž e m o g a p riz v a ti u s je ć a n je k a o re le v a n tn o, z a k lju č it ć e m o d a ga je z a p a n ju ju ć e m a lo. V e lik d io m la d ih lju d i n a k o n z a v rš e n e s r e d n je šk o le z n a v rlo m a lo o d o n o g a š to su ta m o u č ili, a ra z u m ije jo š m a n je. I s to je, ili v rlo s lič n o, i sa o s n o v n o m šk o lo m i fa k u lte tim a. A k a k o m la d i lju d i i p o re d to g a z n a ju v rlo m n o g o to g a, a ra z u m iju č a k i n e š to v iše, n ije te š k o p r ih v a titi z a k lju č a k d a» n ajv e ći d e o z n a n ja lju d i v eć i n o m s tič u v a n šk o le, a u š k o li je d in o a k o... sve v iše p ro v o d e v re m e z a to č e n i u n jo j«.8 P a ip a k se tv rd i d a s u svi d o s a d a š n ji s tr u k t u r n i i p ro g r a m s k i p o m a c i iz v o đ e n i u s v rh u e fik a s n ije g o b ra z o v a n ja, d a k le boljeg obrazovanja a ne slabijeg. K ako rezultati izostaju, upravo se nam eće p itanje u kojoj m jeri sistem obrazovanja na određenim institu c ija m a u o p ć e tr e b a d a slu ž i s tje c a n ju z n a n ja i v je š tin a, a u k o jo j m je ri su tu p r is u tn i i n e k i d ru g i ili sa m o n e k i d ru g i c ilje v i. D a n a s je sve m a n je a u to r a k o ji se n e b i slo žili s a tv r d n jo m R o b e rta F is h e ra, p o k o jo j» o b ra z o v n e in s titu c ije im a ju p rv e n s tv e n o f u n k c iju p ro iz v o d n je d o b r ih g ra đ a n a «.9 U v rije m e s ta b iliz a c ije s o c ija ln ih s is te m a d o b a r g ra đ a n in je p o s lu š a n, s p e c ija liz ir a n č o v je k b e z v la s tite in ic ija tiv e o s im n a p ra v c im a k o ji su u n a p r ije d z a d a n i. D a n a š n ji in te le k tu a la c bi također trebao biti takav. N jem u je dapače teško o d u p rijeti se p ritis c im a k o jim a je izlo žen, b u d u ć i d a je e k o n o m s k i o v is a n o d rž a v i ili d rž a v i u k o m b in a c iji s e k o n o m s k im, o d n o s n o f in a n c ijs k im m o n o p o lim a. U to m p o g le d u se o n u v e lik e ra z lik u je o d k la s ič n o g in te le k tu a lc a k o ji p r ip a d a v la d a ju ć o j k la si, p a je p r e m a to m e e k o n o m s k i n e z a v isa n, o d a k le p o tje č e i n je g o v a in te le k tu a ln a n e z a v is n o s t. O n se m o že o p r e d ije liti i p r o tiv in te re s a v la d a ju ć e k la se, n a o sn o v i v la s tite in te le k tu a ln e p o z ic ije, o č e m u sv je d o č i d o v o lja n b ro j p r im je r a iz h is to r ije. V je r u je m d a su u p ra v o ti h is to r ijs k i p r im je r i i n jih o v z n a č a j n a v e li s u v re m e n e v lasto - dršce da pokušaju u potpunosti k o n trolirati proces obrazovanja i dovesti g a u s k la d sa s v o jim in te re s im a k o ji se z a tim id e o lo šk i p r ik a z u ju k a o o p ć i, d ru š tv e n i in te re s i u p o d r u č ju o b ra z o v a n ja. Z b o g to g a se teži k o n stitu iran ju takva sistem a obrazovnih institucija i takva procesa obrazov a n ja k o ji p o sv o m k a r a k te r u č in i s a s ta v n i d io š ire g in s titu c io n a ln o g o k v ira i s o c ija liz a c ijsk o g p ro c e s a s tv a r a n ja»dobro g g ra đ a n in a «. Z n a n je k o je se u p ro c e s u o b ra z o v a n ja s tje č e, u s k o je, s p e c ija lis tič k o z n a n je, a v je š tin e u k o jim a lju d e o b u č a v a ju p r im je n jiv e su n a u s k o m, specijalističkom području djelovanja. L judim a se od d jetinjstva sužav a ju h o riz o n ti z n a n ja i m iš lje n ja, d a bi se p ro š irili v re m e n s k i h o riz o n ti vlasti b iro kratskih elita (ili b ar iluzija o njihovu širenju ). U onim po 7 Paul Goodman:»Com pulsory M iseducatlon«, Penguin Books. H arm ondsw orth str Ivan Ilič:»Dole Škole«, str R obert T. Fisher:»Classical U topian T heories of E ducation«, College and U niversity Press, New Haven 1964, str argum enti

39 d ru č jim a u k o j,rn a je to sužavanje tešk o izvodivo ili nem oguće sužava se k ru g onih koji stu d ira ju. Tu se p rije svega rad i o f ilo z o f iju hum a n istič k im n au k a m a S m a n je n je b ro ja s tu d e n a ta postiže se s t a v l j a S p rip a d n ik a tih p ro fe sija u težak ekonom ski i socijalni položaj ili se ak o je p re th o d n a m je ra za tajila, izjav lju je da»društvu«ne tre b a toliko tih»kadrova«, pa se adm inistrativnim putem ograničava upis. K ad je p o jed in ac u dilem i da li da zadovolji vlastite ili»društvene«potreb e, b iro k ra ti m u sk id a ju b rig u s v ra ta ; oni su odlučili da on stu d ira ono što ga m a n je ili nim alo ne zanim a, da bi k asn ije čitav život ra d io n ešto što ga m alo ili n ik ak o ne zanim a, i sve to n aravno u intere su»društva«. S to je u in te re su d ru štv a i na osnovi kojih k rite rija se taj in te re s u tv rđ u je, o sta je ta jn a, za svakoga tko ne p o traži p riv atn e ili so cio g ru p n e in tere se b ra n ila c a»društvenih«in tere sa. Ne radi se d ak le o tom e, tv rd e b iro k ra tsk i re fo rm a to ri, da oni (b iro k rati) ne žele p rev elik b ro j o b ra zo v an ih lju d i n ap ro tiv,»društvu«oni nisu p o treb n i.»d ruštvu«n ije p o tre b a n zb iljsk i ta le n t p o jed in aca, njihov p o ten c ija l i e n tu z ija zam (u stab iln o m d ru štv u svaki je en tu z ija zam a p rio ri sum njiv), a k ak o je nezam islivo d a se m ože pom isliti da zbog toga treb a m ije n ja ti d ru štv o, o sta je d a se p ro m ijen i ili još bolje, od d jetin jstv a ta k o fo rm ira p o jed in ac d a se on a u to m a tsk i p rilagođava postojećoj situ a c iji i n je n im p ro m je n a m a koje su p o slje d ica p ro m je n a u odnosim a m oći u n u ta r v lad a ju ć ih so cijaln ih g ru p a. S an p o jed in aca o njihovoj b u d u ćn o sti, ak o je sad ržav a o razvoj svih v lastitih p o ten c ija la, m ože se ostvariti, ali sam o u slobodno vrijem e, sat-dva dnevno. P ro d u k t tak v a p ro c esa o b ra zo v an ja je s t a u to rita rn i p o jed in ac, okljaštre n o lju d sk o biće k o je v la stitu m ogućn o st slobode doživljava kao o p a sn o st, kao n e što što ga u g ro žav a u njegovu o tu đ en o m i o tu đ u ju ćem ali i jedinom načinu života koji zna i na koji je navikao. Vlastiti potencijali su ro b a k o ja se p ro d a je n a trž ištu ra d n e snage (in telek tu a ln i na isti n ačin ali n e što s k u p lje od m an u a ln ih ) k o rp o raciji, državi, ili u d ru ž e n ju»veselih ro b o ta«koji se p re m a sam im a sebi odnose kao k a p ita list p re m a n a ja m n o m ra d n ik u i o b ra tn o, kao n aja m n i ra d n ik prem a kapitalistu. S o b ziro m n a to d a se so c io k u ltu rn i siste m suvrem enog sv ije ta o d rž av a i n ak o n što p re d s ta v lja kočnicu d aljeg razvoja, socijalno-klasna p o d je la p re th o d n ih e p o h a o d rž av a se u p o u n u tre n o m oblik u, kao p o d jela u n u ta r svakog p o je d in c a na tla č ite lja i p otlačenog. U tom slu čaju se v a n jsk i n e p rija te lj p ro tiv koga se tre b a b o riti i koga tre b a u n ištiti ja v lja i u n u ta r svakog p o jed in ca, pa se u cilju v lastito g o slo b o đ en ja čo v jek m o ra o k re ta ti i p ro tiv sam o g a sebe, p ro tiv v lastito g n ač in a života koji je u v je to v a n k lasn im u stro jstv o m d ru štv a. S tra h od p ro m je n e u širo k im slo je v im a g ra đ a n a o p a sn iji je od p u k e p rin u d e d ržav n e vlasti. T u je zn a č a jn a uloga o b ra zo v an ja, tak v a o b ra zo v an ja koje ne a firm ira i d o tje ru je p o sto je ć i n ač in života, već ga ra d ik a ln o k ritičk i p ro p itu je, kako teorijski tako i praktički. P ovezivanje šk o lo v a n ja s ra d o m u p ro izv o d n ji i slično, ne m ože v ršiti tu fu n k c iju, p re m d a nas re fo rm a to ri u v je ra v a ju u su p ro tn o, zbog toga što bi o d n o si u p ro izv o d n ji m o rali b iti ra d ik a ln o rev o lu cio n arn i, ne sam o n o rm a tiv n o već i zb iljsk i, što jo š n ik ak o n ije slu čaj n ig d je u svijetu. U okviru tržišno-takm ičarskih odnosa u društvu taj utjecaj može biti sam o o b ra zo v n o su m n jiv ili n esu m n jiv o š te ta n, a tešk o ili n ik ak o p re o b ra ž a v a ju ć i u o b ra zo v n o -p ro g resiv n o m sm islu. O pćenito govoreći, u s k la đ iv a n je p ro c e sa o b ra z o v a n ja s p ro c eso m p ro izv o d n je znači ili da je ovaj d ru g i k o rje n ito re v o lu c io n iran, pa se sad a o ček u je d a se njegov u tje c a j ra s p ro s trc i u n u ta r o d n o sa u obrazo v n o m p ro c esu, ili se pak je d n o sta v n o ra d i o to m e da odnosi u n u ta r siste m a o b ra zo v an ja nisu p o d k o n tro lo m v lad a ju ć ih g ru p a, o d n o sn o da se n jih o v n ep o ž eljan u tje caj širi p re m a p ro izv o d n o m k o m p lek su, p a kod b iro k ra c ije p o sto ji b o ja z a n od p o v eziv an ja o b ra zo v n e i p ro izv o d n e p o p u lacije u d ru štv u. T eza o p o tre b i p o v ez iv an ja o b ra z o v a n ja u školi s ra d o m u p ro izvodnji, tem elji se na pretpostavci da je za rad u suvrem enom proizvodn om p ro c e su p o tre b n o o d re đ e n o sp e c ija listič k o zn a n je koje se ne m ože argumenti - 37

40 s te ć i sa m im o b ra z o v a n je m u šk o li. P o re d te o rijs k o g, p o tr e b n o je i sve v iše p ra k tič k o g z n a n ja i v je š tin a. O va te z a je n e p o s r e d n o iz v e d e n a iz s h v a ć a n ja p o k o m e o b ra z o v a n je ra d i o b ra z o v a n ja p re d s ta v lja fe u d a ln i ili b u r ž u js k i, p a d a k le re g re s iv a n p re ž ita k. P o tr e b i s tje c a n ja s p e c ija lis tič k ih p r a k tič k ih z n a n ja već to k o m š k o lo v a n ja s u p r o ts ta v lja li s u se već p r e d p e tn a e s ta k g o d in a n e k i p ro g r e s iv n i te o r e tič a r i o b ra z o v a n ja, a m e đ u n jim a i G o o d m a n. U v eć n a v o đ e n o m d je lu o n k aže:» T v rd i se d a d ru š tv o tr e b a v iše lju d i k o ji su te h n ič k i o b ra z o v a n i. Ali in fo rm ira n i lju d i m i k a ž u d a se za p o s a o k o ji z a h tije v a v je š tin u ali n e i v e lik i ta le n t, ra d n ik m o že n a ć i o d m a h, ili b rz o is tr e n ir a ti. N a p r im je r, p ro s je č a n p o s a o u n a ja u to m a tiz ir a n ije m p o g o n u G e n e ra l M o to rs a z a h tije v a tri tje d n a o b u k e za o n e k o ji n e m a ju n ik a k v a o b ra z o v a n ja. P r ije je za to tre b a lo š e s t tje d a n a ; za ta k v e p o slo v e a u to m a tiz a c ija je s m a n jila, a n e p o v e ć a la p o tr e b u za o b ra z o v a n je m. U v o jsci i m o rn a r ic i, p r ilič n o k o m p lic ira n e v je š tin e, k a o u p r a v lja n je r a d a r o m i n je g o v o p o p r a v lja n je, uči se za godinu dana na r a d n o m m je s tu, često od stran e praktički nepism e n ih p o je d in a c a.«10 S u v re m e n o se o b ra z o v a n je sve v iše u s m je ra v a k a te h n ič k im i p riro d n o - n a u č n im d is c ip lin a m a, d o k se sve v iše z a n e m a r u ju d ru š tv e n e, kao i filozofija. Prihvatim o li, m eđutim, kao istinito ono što kaže G oodm a n, o n d a n a m je p o tr e b n o v iše š iro k o g h u m a n is tič k o g o b ra z o v a n ja, d o k b i se za v e ć in u fu n k c ija u p r o iz v o d n ji p o tr e b n a te h n ič k a z n a n ja i v je š tin e s tje c a li to k o m ra d a. Z b o g čeg a se o n d a te ž iš te u o b ra z o v n im p ro g r a m im a sv ih s o c ija ln ih s is te m a p o m ič e o d h u m a n is tič k ih p re m a te h n ič k im d isc ip lin a m a? V je r u je m d a ra zlo g e tre b a tra ž iti u o n o j d im e n z iji o b ra z o v a n ja u k o jo j se š k o lo v a n je ja v lja n e k a o s r e d s tv o za s t je c a n je z n a n ja i v je š tin a, v eć za s o c ija liz a c iju lič n o s ti, n je n o a d a p tir a n je n a s k u č e n i ž iv o t o s m o s a tn o g r a d n o g d a n a i p r o g r a m ir a n o g» slo b o d n o g vrem ena «. To ne znači da se tokom školovanja p rije stu d ija na univerz ite tu n e s tje č u n ik a k v a z n a n ja i v je š tin e, n o k a k o je jo š d a v n o k a z a o J o h n D ew ey» d o ista je s r e ta n o n a j tk o se n e m o ra, u s v rh u v la s tito g n a p r e tk a, in te le k tu a ln o g ra z v o ja, o d u č iti o d m n o g o č e g a š to je n a u č io u šk o li«.11 O brazovni program i p raksa n atu ra ju pojedincu dva oblika specija liz a c ije : p rv i je p o s lje d ic a id e o lo š k i u v je to v a n o g o d a b ir a n ja z n a n ja i v je š tin a k o je se s tje č u, a d ru g i n a č in a n a k o ji se s tje č u (p r e te ž n o u č e n je m n a p a m e t) i r e d o s lije d a k o jim im se p r is tu p a, b e z o b z ira n a in d iv id u a ln e p re d is p o z ic ije i in k lin a c ijc u č e n ik a. T a k o se n a k r a ju z n a sa m o n e š to, a s a z n a v a ti se m o že sa m o k o n z u m e n ts k i (u č e n je m n a p a m e t), p o u n ifo rm n o m re d o s lije d u. S la ž e m se sa G o o d m a n o v im z a k lju č k o m, u k o m e o n k aže d a»na ra z in i d je c e sv e to v o d i p r a n ju m o zg a. K o m p o n e n te su : a) u n ifo rm n i p o g le d n a s v ije t, b ) o d s u tn o s t m a k a k v e o d rž iv e a lte r n a tiv e, c) k o n fu z ija u p o g le d u r e le v a n tn o s ti v la s tito g is k u s tv a i o s je ć a n ja, i d) k r o n ič n a a n k s io z n o s t z b o g k o je se p o je d in a c d rž i jedinog pogleda na svijet kao jedine sigurnosti. To je s te p ran je m ozga.«1- R e z u lta t p o s to je ć e g o b lik a š k o lo v a n ja je n e s a m o s ta ln o s t i p o k o r n o s t o d ra s lih lju d i. O n i se n e o b r a z u ju za a k tiv n o u č e šć e u m ije n ja n ju s v ije ta, n e o b r a z u ju se za s lo b o d u, već za p o s lu š n o s t, p o k o rn o s t. Z b o g to g a se iz p ro g r a m a is tis k u ju o n e d is c ip lin e k o je s a d r ž a v a ju d is o n a n tn e, k ritič k e to n o v e, a z a d rž a v a ju ili u v o d e o n e za k o je se p r e tp o s ta v lja d a m o g u b ez ili s m a lo p r ila g o đ iv a n ja p o s lu ž iti o p r a v d a n ju, a tim e i saču - vanju statu sa quo. S im plom atično je da su evropske i m noge druge 10 P. Goodman:»Compulsory Mlscducation«, sir John Dewcv:»Experience and Education«. Macmillan Publishing Co.. New York, sir P. Goodman:»Com pulsory M lscducation«, str. 61. Goodm an navedenu tezu iznosi u još zaoštrenijem obliku, kad kaže:»... da budem otvoren, čini mi se da je cilj samih monaha škole progresivna regim enlaci ja i pranje mozga na naučnim principim a, direktnu prem a fašizm u C entra, Sigurno je da to nije ničija izričita nam jera, ali s obzirom na sazrijevanje autom acijc i prisu tn u dom inaciju aulom acijskog duha u školovanju, pri čem u se cjelina života prilagođava autom atskom sistem u, tam o ćemo završiti.«ibid., str argumenti

41 zem lje p ristu p ile slič n im zah v atim a u p ro sv jeti upravo sedam desetih godina, d ak le n ep o sred n o n ak o n stiša v a n ja prvog vala o m ladinskih ra d i kalno lijevih p o k re ta iz p re th o d n o g d ese tljeć a, u kojim a su vodeću ulogu igrali stu d e n ti, a m eđ u ovim a o p et stu d e n ti d ru štv en ih n a u k a 13 i filozofije. O čigledno je da se s tra h u je od p o n av ljan ja u bilo kom vidu za v lasto d ršce neu g o d n ih p ro te k lih događ aja. Zbog loga se čini sve da se oslab e već tra d ic io n a ln i ce n tri o m lad in sk ih p o k re ta (univerziteti), a u n u ta r n jih oni d e p a rtm a n i koji čine jezgro stu d e n tsk ih aktivista. O pćenito govoreći, izbjegava se način ra d a u n u ta r koga dolaze do izra ža ja k ritičk o -stv aralačk i p o ten c ija li u če n ik a i stu d en ata, a naglašava se u čenje»dru štv en o p o treb n ih «sa d rž a ja i to pom oću m em oriziranja. Pokušava se stv o riti čovjek koji ne zna re le v an tn e činjenice, ali osim toga ne zna ni k ak o d a do n jih dođe, i na k ra ju kako da ih u p o trijeb i. Takav način rada trpio je i trpi mnoge kritike hum anistički orijentiran ih au to ra. T ak o F reire ističe da»ukoliko je naš izbor za čovjeka, o b ra zovanje je kulturna akcija za slobodu i stoga čin znanja a ne mem orira n ja «.14 P u te m m e m o rira n ja se, po F reire u, fo rsira»digestivni koncept znanja«koji je»tako u o b ičaje n u tek u ćo j obrazovnoj p rak si«.15»po ovom koncep tu «, n a sta v lja F reire,»čovjek je pasivno biće, objekt procesa «16 obrazovanja, a ne njegov subjekt. Zagovornici suvrem enih readaptivnih zahvata u prosvjeti tvrde da je cilj sistem a obrazov an ja za koji se oni zalažu, čovjek kao su b je k t pro izv o d n je vlastitog života, u čem u ga navodno sp re čav a z a sta rje la s tru k tu ra obrazovnih in stitu c ija. Zbog toga im je p o tre b n o p ro d u ž en je tra ja n ja obaveznog šk o lo v an ja zbog sve veće količine sp ecija lističk o g zn a n ja p o treb n o g u» kasn ijem životu«, b u d u ći da je su v re m e n o d ru štv o i njegov način p ro izv o d n je d ale k o slo žen iji i teže ra zu m ljiv od onoga iz p re th o d n ih epoha, ra č u n a ju ć i tu i p rv u polovinu ovog sto ljeća. Prem da je nesum njivo da su suvrem ena društva složenija od prethodnih, isto je tako nesum njivo da daleko veći dio njihove teže razum ljiv o sti dolazi kao p o slje d ic a širo k ih i složenih m an ip u lativ n ih teh n ik a v lad a ju ć ih so cijaln ih g ru p a, nego kao izraz njihove p u k e kom pliciranosti. S lužbeno, sve veći dio života koji p o jed in ci p ro v o d e u školskim ili fa k u lte tsk im k lu p a m a tre b a o bi d a b u d e izraz p o tre b e za n jihovim sve širim i slo žen ijim o b ra zo v an je m. N o k ak o je p riličn o lako dokazati da škole d a n a s p ru ž a ju sla b ije o b ra zo v an je i m a n je z n a n ja i v ještin a nego što je to bio slu čaj ča k i p re d d e se ta k ili d v ad e setak godina, m o ram o se u p ita ti ne p o sto ji li m ožda neki d ru g i razlog zbog kojeg bi se treb a li d rž a ti lju d i sve veći dio sv o jih života za tv o ren i u učionicam a. Dio o d govora leži u p o tre b i p ro izv o d n je d o b rih, p o k o rn ih g ra đ an a, o čem u sam već govorio. N o s o b ziro m na tro šk o v e k o je p ro d u ž en o form alno o b ra zo v an je za h tije v a, a koji se v rtoglavo p ovećavaju, kao i na činje n icu d a p ro c e s so cijalizacije, u p o k o re n ja ličn o sti, zav ršav a ra n ije od z a v ršetk a p ro c e sa fo rm a ln o g o b ra zo v an ja, nam eće se z a k lju č ak d a po sto ji jo š n ek i z n a č a ja n so cijaln o -u p rav ljačk i razlog sve d u g o tra jn ije g p ro c esa šk o lo v an ja. P re m a G o o d m an u»nem a logike u p rije d lo g u da se p ro d u ž i obavezno šk o lo v an je, o sim k ao sre d stv o za d rž a n je n ezap o slen ih što d alje od ulica, stavljajući ih u koncentracione logore koje zovemo školam a«.1 G ovoreći p o se b n o o v iso k o šk o lsk o m o b ra z o v a n ju i n ezap o slen o sti on kaže d a je p o tre b n o»potaći d ru štv o da n ađ e ra zn a d ru g a sre d stv a za rje š e n je p ro b le m a n ezap o slen o sti m lad ih, u m je sto što se čitav te re t svaljuje na koledže«.1*1 Problem nezaposlenosti m ladih ljudi, pa i onih 11 Posebno sociologije, koja jc /bog toga proglašena subverzivnom disciplinom, pa joj šestoga ostavljaju uže mogućnosti razvoja. 14 P. Freire:»Cultural Action for Freedom«, str Ibid.. str Ibid.. str P. Goodman:»Compulsory Mlseducallon«, str Ibid.. str argumenti - 39

42 k o ji s u z a v ršili fa k u lte te, d a n a s je d o b ro p o z n a t, n o r ije tk o s u se p o k u ša ji rje š a v a n ja to g p ro b le m a d o v o d ili u vezu s p ro d u ž e n im o b ra z o v a n je m. Z n a č a ja n p ro c e n tu a ln i d io u k u p n e o m la d in s k e p o p u la c ije n a ta j je n a č in za jo š iz v je s ta n b ro j g o d in a z a o k u p lje n d ru g im p ro b le m im a, a ne problem om vlastitog m jesta u društvu, s kojim se n ajo štrije sučelja v a ju te k n a k o n z a v rš e n o g šk o lo v a n ja, a ta d a s v a tk o za seb e. Is tin a, p u te m p ro d u ž e n o g o b ra z o v a n ja za velik dio o m la d in e, p o v e ćavaju se ukupna financijska sredstva koja stoje na raspolaganju p ros v je ti, n o g lav n i te r e t fin a n c ir a n ja s tu d ija za s tu d e n te p a d a n a ro d ite lje, k o ji se b r in u za n jih o v o u z d r ž a v a n je, k n jig e, s m je š ta j, itd. B e s p la tn o š k o lo v a n je je d a le k o o d b e s p la tn o s ti, a s n o š e n je tro š k o v a za s tu d ij p o s ta je d o d a tn im o b lik o m p o re z a za p r o s v je tu k o ji p la ć a ju o n i č ija d je c a s tu d ir a ju. S lič n o je i sa s r e d n jim i o s n o v n im o b ra z o v a n je m. P ro b le m n e z a p o s le n o s ti o m la d in e p o v e ć a v a m o g u ć n o s t iz b ija n ja o m la d in s k ih i p o s e b n o s tu d e n ts k ih p o b u n a, n o u to m s lu č a ju o n e o s ta ju u o k v irim a p o s to je ć e g, u s m je r a v a ju ć i se n a z a d o v o lja v a n je u s k ih ce h o v s k ih in te re s a. O m la d in a ta d a n e želi r u š iti p o re d a k, m ije n ja ti d ru š tv o, već sa m o n a ć i sv o je m je s to u p ro iz v o d n o m ili a d m in is tr a tiv n o m a p a ra tu. T a k v e je p o k r e te s v a k a k o la k š e o b u z d a v a ti i m a n ip u lira ti, neg o o n e s tu d e n ts k e p o k r e te k o ji su se ja v ili š e z d e s e tih g o d in a, u v rije m e n a jv e ć e g e k o n o m s k o g p r o s p e r ite ta iza zv an o g b ilo p ro c v a to m v la s titih p riv re d a e v r o p s k ih i d ru g ih z e m a lja, b ilo p r ito k o m s r e d s ta v a izv e zen e r a d n e sn a g e, č im e se s m a n jio p r itis a k n a b u rz e ra d a z e m a lja izv o z n ic a ra d n e sn a g e. U to j s itu a c iji, k a d a su se s tu d e n ti o s je ć a li s ig u rn im a u p o g le d u v la s tito g b u d u ć e g z a p o š lja v a n ja i ž iv o ta, o n i su m o g li u s ta ti p ro tiv z a p o š lja v a n ja u o p ć e i p ro tiv p o s to je ć e g n a č in a ž iv o ta k o ji ih je o č e k iv a o n a k o n z a v rš e n o g s tu d ija. D a n a s, k a d a se s itu a c ija u v e lik e iz m ije n ila, ta k v a je p o z ic ija d a le k o te ž e m o g u ć a. P re m a L is te ru u to m je p o g le d u iz v rše n r a d ik a la n z a o k re t u sa m o j s v rs i o b ra z o v a n ja :»D ok je r a n ije z a d a ta k šk o la b ila p r o iz v o d n ja m la d ih r a d n ik a za tr ž iš te r a d n e sn a g e, s a d a je g la v n i n jih o v z a d a ta k d a z a d rž e m la d e lju d e d a lje o d tr ž iš ta r a d n e sn a g e. T u je v e lik a o p a s n o s t d a s r o b ra z o v n e in s titu c ije ra z v iju u 'a k a d e m s k a ig r a liš ta ' za m la d e, m je s ta u k o jim a o n i m o g u ra z v ija ti v la s tite k u ltu r e i iž iv lja v a ti f a n ta z ije o seb i k a o m la d im re v o lu c io n a rim a, p a te ć i u sv o m p ro d u ž e n o m d je tin j stvu. Tako, um jesto da budu p riprem ljene za društvo, ili u njega integ rira n e, č ita v e g ru p e m la d ih lju d i d rž i se p o d a lje o d n je g a, k a o In d i ja n c e u re z e r v a tim a.«19 J a s n o je d a s r e d n je i o s n o v n o o b ra z o v a n je ne m o g u im a ti is tu fu n k c iju r e z e r v a ta za n e z a p o s le n e k a o f a k u lte ti. P re m a G o o d m a n u»u n iž im ra z re d im a š k o la slu ži k a o v rtić «.20 A v rtić p rije sv eg a slu ži so c ija liz a c iji d je c e, n a jv a ž n ijo j fazi u n jih o v u in te g r ir a n ju u d ru š tv o. N akon svega što sam naprijed kazao, m oram postaviti pitanje : kolik o šk o lo v a n je u o p ć e slu ži o b ra z o v a n ju, k a o i k o lik o o vo p o s lje d n je p o d ra z u m ije v a z n a n ja i v je š tin e k o ris n e p o je d in c u, k o ris n e u sm islu š to s v e s tra n ije g ra z v o ja sv ih n je g o v ih p s ih o fiz ič k ih p o te n c ija la? A ko je p r im a r n a fu n k c ija n ižeg o b r a z o v a n ja s o c ija liz a c ija, s re d n je g p ro d u ž e n a s o c ija liz a c ija (uz d rž a n je d je c e i o m la d in e p o d a lje o d u lice), a v iso k o g p r ik r iv a n je n e z a p o s le n o s ti m la d ih, o n d a se fo r m a ln o o b ra z o v a n je ja v lja k a o n e š to š to je u p e r e n o p ro tiv č o v je k a, p r o tiv n je g o v ih in te re s a, i slu ži in te re s im a v la d a ju ć ih e k s p lo a ta to r s k ih m a n jin a. A ko jc g o rn ja te z a u s v o jim p r e m is a m a p r e tje r a n a, o s ta je č in je n ic a d a m e đ u z n a č a jn ije fu n k c ije o b ra zo v n o g s is te m a s p a d a o d rž a n je p o sto je ć e g so cija ln o g, e k o n o m s k o g i p o litič k o g s is te m a, k a o š to je p o s v o jim s t r u k t u r n im k a r a k te r is tik a m a n je g o v izra z. D ig e stiv n i k o n c e p t z n a n ja o k o m e g o v o ri F re ire u p u ć u je n a s n a a n a lo g iju p r e m a k o jo j se za ra z lik u od W eberove p rotestantske etike i duha kapitalizm a danas javlja obrazovn a e tik a i d u h p o tro š a š tv a. Iv a n Illic h e k s p lic iln o u p o z o r a v a n a po Lister:»Dcschoollng Revisited«, str P. Goodman:»Com pulsory M lseducallon«, str argumenti

43 obraazokvanjae d n te ^ SU U građene u siste m > način fu nkcioniranja O dnos izm eđu p ro k la m ira n ih i zb iljsk ih za d atak a škole su m ira G oodm an kad kaže:»škole za svakoga o sig u rav a ju n ajb o lju p rip re m u za k o m p lic iram svijet, one su logično p rib jež ište nezaposlene om ladine one m ogu d e p n v ile g ira n e izjed n a čiti po m ogućnostim a, provoditi istraživ an ja u svim p o d ru č jim a, i b iti nezam jen ljiv m en to r kreativnosti praktičnog biznisa, socijalnog rada, m entalne higijene, genuine pismen osti n av e d ite što god h oćete i ona će vam d ati u v jere n je da vas vodi ka svjedodžbi. Š kole n u d e vrlo m alo dokaza svoje jed in stv en e sposo b n o sti za izvođenje m a k o je od tih stv ari o b ilje je dokaza o su p ro t nom ali one i ne m o ra ju p o n u d iti dokaze, je r im se n itko ne su p ro t stav lja n iti p re d la že altern ativ e.«21 S vojim ra d ik a ln im o b ra zo v n o -te o rijsk im stavovim a G oodm an je n esu m n jiv o u tje c a o na stu d e n tsk i i općeo m lad in sk i p o k re t šezdesetih godin a u SAD. D vije g odine nak o n što je n apisao knjigu koju sam c itira o, izb ija p rv a velika s tu d e n tsk a p o b u n a u B erkeleyu (1964. godine). T im e n arav n o ne želim reći k ako je G oodm anovo teo rijsk o djelo uzrok ove ili k a sn ijih s tu d e n tsk ih p o b u n a, no n e su m n jiv o je da se te p o bune po k a ra k te ru k re ću na lin iji stavova ra d ik a ln ih te o re tič a ra obrazovanja. O no što je godine G oodm an iznosio kao svoj stav, nekoliko godina kasnije om ladina je provodila praktički.»sumnjam «, kazao je Goodm an,»da je sada ili uz bilo ka k v e za m islive refo rm e pod sadašnjom šk o lsk o m u p ra vo m šk o lo v an je n a jb o lji način k o rište n ja životnog vrem ena većine om ladine«.22 Nekoliko godina kasnije jedan od najozbiljnijih problem a koji su se postavljali pred prosvjetne i političke autoritete bilo je m asovno napuštanje škola od strane omladine. S tu d e n tsk i p o k re ti su sa svoje stra n e d o p rin ijeli šire n ju ovakvih teza m eđ u te o re tič a rim a o b ra zo v an ja. Već godine Illich iznosi prvi p u t svoje d a n a s d o b ro p o zn a te stavove o ra šk o lo v a n ju, a siste m atizira ih tri godin e k a sn ije. T ad a je m eđ u tim m asovni lijevi stu d e n tsk i p o k re t već svuda u o p a d a n ju, p a Illichev i d ru g i ra d ik a ln i obrazovni koncepti u pogled u so c ija ln e baze o s ta ju visiti u zrak u. Poluge m oći se v raćaju u ru k e p ro sv je tn ih u p ra v a i n jih o v ih g o sp o d ara koji p o k u šav a ju izvesti tak v e s tr u k tu rn e p ro m je n e u o b ra zo v an ju, k o je će (ili bi b arem trebale) isključiti m ogućnost izbijanja novih socijalno-političkih potresa sa začetkom na univerzitetu. O sla n ja ju ć i se u sv o jim te o rijsk im ra d o v im a na p risu tn o st i u tjecaj jak o g lijevog stu d e n tsk o g p o k re ta, Illich je čak jo š godine m ogao p isati:»ova je k riza ep o h a ln a. Mi sm o svjedoci k ra ja d o b a školovanja. Š kola je izgubila m oć k o ju je im ala u p rv o j polovini ovog sto lje ća, da s a k rije p re d sv o jim u čen icim a d iv erg e n ciju izm eđu eg alita rističk o g m ila kom e služi n je n a re to rik a i ra cio n alizacije stra tific ira n o g d ru štv a koju pro izv o d e n je n i c e rtifik a ti.«pet godina kasn ije, čini se da nism o u p rilici da sa isto m dozom o p tim iz m a tv rd im o kako je o b ra zo v an je o kakvom govori Illich p re d iščezav an jem, što v iše, d an a s bi se p rije m oglo govoriti o k rizi k rize, stab iliz ac iji socijalnog^ pa d ak le i obrazovnog siste m a. S u p ro tn o s ti su ponovno z a p re ta n e, što znači da m o ra ju ponovno izbiti, na nov n ačin i m ožda u d ru g im seg m en tim a d ru štv a, ali i u o b ra z o v a n ju. U ovom p o slje d n je m će n esu m n jiv o p onovno izbiti zbog toga što se u n je m u p re la m a ju o štre su p ro tn o sti d ru štv a, i to u n u ta i p o p u la c ije k o ja je u v ijek la te n tn o n em irn a, pa ak o slijedeći p u t ona ne b u d e d e to n a to r so c ija ln ih p o b u n a, o n d a će ih sig u rn o u b rz an o slije d iti. P re d sta v n ic i b iro k ra tsk e an tro p o lo g ije sa svoje stra n e sm eću s um a č in je n ic u d a je čo v je k kakvog oni z a m išlja ju i kakvim»barataju «, p ro izvod n jih o v e to ta lita rn e p ra k se, a da ta p ra k sa proizvodi su p ro tn o st. 21 Ibid., sir Ibid., str I. Illich:.A fter Deschooling, What?«, str. 35. argumenti - 41

44 koje vode njenu ukidanju. Čovjek birokratske epohe iščeznut će zajedno s birokracijom, ne bez tragova, ali će iščeznuti. Današnji obrazovni sistem sa svojim uniform iranjem u načinu života i specijalizacijom u profesionalnom području, graduiranjem i regim entiranjem, kljaštrenjem i potiskivanjem, forsiranjem kom peticije i poslušnosti, u službi je birokratskog sistema. Pa ipak se baš u njegovu okviru razvijaju tendencije koje predstavljaju njegovu negaciju. Da bi se te tendencije razvile treba nam novi obrazovni sistem u kome bismo mogli obrazovati nove ljude, koji bi trebali rušiti staro i graditi novo društvo. Raspolažemo ipak samo sa starim ljudima i starim obrazovnim sistem om u starom društvu. Time stvari postaju još složenije, jer treba obrazovati nove ljude unutar starog sistem a, no unutrašnje društvene suprotnosti to omogućuju. Ako je istina da je»danas najveća prijetnja svjetski monopol u dom inaciji nad ljudskom sviješću«,24 onda treba uvijek i svuda sprečavati stvaranje tog m onopola ili ga razbijali tamo gdje je već formiran. Takozvane objektivne okolnosti uvelike su protivne takvom djelovanju, no one su proizvod ljudi, pa ih ljudi mogu i treba da mijenjaju. Same socijalne institucije nisu nikada bile osnovni nosilac progresa u historiji, a čovjek ipak ne djeluje u potpunosti u skladu s neprom jenljivim ili prom jenljivim historijskim zakonima, osim ako se radi o zakonu nepredvidljivosti. Potpuna predvidljivost je potrebna historijskim knjigovođama, koji bilježe događaje, ali u njima ne učestvuju osim na knjigovodstveni način. Krajnji ishod uspješno provedenih akcija birokratskih reformatora može biti samo»kultura tišine«, o kojoj govori Paulo Freire, u kojoj»egzistirati znači samo živjeti«; u takvoj kulturi»tijelo provodi naređenja odozgo«a»mišljenje je teško, govor je zabranjen«.25 Bez obzira jeste li to ili nije nečiji svjesno i namjerno odabran cilj, protiv njegova ostvarenja se treba boriti, a borba je moguća u ma kakvim uvjetima. Obrazovni pogon je postao jedan od ključnih pogona za održanje postojećeg, pa njegovu stabilizaciju stoga treba uvijek iznova dovoditi u pitanje. Obrazovanje može biti u funkciji stjecanja oslobađajućih znanja i vještina ili onih koje služe porobljavanju; ono može služiti progresu ili mu stajati na putu. Obrazovanost može biti rezultat norm alne i prvenstvene djelatnosti obrazovnih institucija, ali se može sve češće i u sve većoj mjeri javljati mimo njih i usprkos njima. Kad govorim o o obrazovanju kao obrazovanju, ono je nesum njivo uvijek progresivno, no takvim tek ima postati, nakon što prestane biti obrazovanje kao manipulacija, obrazovanje kao rješavanje socijalnih problema (odnosno njihovo zataškavanje), obrazovanje kao indoktrinacija, ukratko, obrazovanje kao zatupljivanje. 24 E verett K cimcr:»school Is Dead«, Penguin Books, H arm ondsw orth, 1975, sir P. Freire:»Experience and E ducation«, sir argumenti

45 Ivan Iveković SUBJEKTIVNE SNAGE REVOLUCIJE MOGUĆNOSTI SOCIJALISTIČKOG PREOBRAŽAJA U ZEMLJAMA»CRNE«AFRIKE G ra đ a n sk a je so cio lo g ija p rije m a rk sistič k e uočila da je nem oguće nerazvijene društvene zajednice i njihove unutrašnje diferencijacije m jeriti istim k a te g o rija m a kao ra zv ijen e evro p sk e. P rim ijećen o je, naim e, da u L atin sk o j A m erici, A frici i Aziji p araleln o p o sto je dvije različite društvene strukture, skoro dva m eđusobno nezavisna društva.»dualna«društva I PRO BLEM I N JIH O V A RAZVOJA Citiram o R. Stavenhagena:»Jedno društvo je arhaično, tradicionalno, p o ljo p riv re d n o, sta g n a n tn o ili u nazad o v a n ju. D rugo je m oderno, u rb a n iz ira n o, in d u s trijs k o, d in am ičn o, p ro g resiv n o i u punom razvoju. 'A rhaično d ru š tv o k a r a k te r iz ir a ju o d n o si koji su uglavnom p o rodičnog i p erso n a ln o g tip a, i tra d ic io n a ln e in stitu c ije (...), zatim neelastična so c ija ln a s tra tifik a c ija (...), te n o rm e i v rije d n o sti koje p o d rž av aju ili b a re m p rih v a ć a ju s ta tu s q u o kao i snage trad ic io n a ln o g n ač in a života naslijeđenog od predaka, što sve čini prepreku 'racionalnoj' ekonom sk o j m isli. N a su p ro t to m e, 'm o d e rn o ' d ru štv o sasto ji se od d ru štv en ih o d n o sa 'se k u n d a rn o g ' tip a, (...). O no se d alje sa sto ji od fu n k cio n aln ih institucija, elastične stratifikacije (socijalna m obilnost), gdje se društveni status u mnogim slučajevim a stiče ličnim naporim a koji se mogu m je riti bilo k v a n tita tiv n im p o k a z a te ljim a (kao što su visina p rih o d a ili ra z in a o b ra z o v a n ja ), bilo d ru štv e n o m fu n k c ijo m (kao na p rim je r p ro fe sija ). U 'm o d e rn o m ' d ru štv u n o rm e i v rije d n o sti p o jed in aca teže prem a prom jeni, napretku, inovacijam a i ekonom skoj racionalnosti.«1 1 R. Stavcnhagcn»Sept thises crionće sur la m crlque La 11 ne on comment decolonlscr les sciences humalnes«, A ntluopos, Paris, argumenti - 43

46 D ru g im rije č im a, p re m a o v im te o r ija m a n e r a z v ije n a d r u š tv a s u u s tv a ri d u a ln a, d ih o to m n a i u n jim a s je d n e s tr a n e p o s to ji» a rh a ič n i«,» tra d i c io n a ln i«,» fo lk lo rn i«s e k to r, a s d ru g e» m o d e rn i«,» su v re m e n i«ili, k a k o n a v o d e n e k i a u to r i, je d n a su d r u š tv a» m e h a n ič k e s o lid a rn o s ti«, a d ru g a» o rg a n sk e «, je d n a se m o g u n a z v a ti» z a jed n ico m «(G e m e in sc h a fl), d o k su d ru g a» d ru štv o «(G e se llsc h a ft) u p ra v o m s m is lu te rije č i. Ia k o su ove te o r ije o s o b ito p r o s p e r ir a le s a m e rič k o m s o c io lo š k o m šk o lo m u L atinskoj Am erici, anglosaksonska ih antropologija unosi i u suvrem enu afrikanistiku.2 U k rajnjem rezultatu ispada da je m oderan kapita lis tič k i s e k to r p ro g r e s iv a n, d a je n o sila c ra z v o ja, d o k je tr a d ic io n a la n sek to r u koji ovisno od zem lje spada i do 90 % stanovništva konzerv a tiv a n i p r e p r e k a b rž e m ra z v o ju. R a z u m ije se, n ije rije č o» d u aln im «d ru š tv im a, k a o š to n a s u p o z o r a v a R. S ta v e n h a g e n, j e r je n e r a z v ije n o s t» arh aičn o g «s e k to r a u p ra v o u z r o k o v a n a ra z v ije n o š ć u» m o d e rn o g «, d a k le u d ir e k tn o j fu n k c iji ta k v e v rs te k a p ita lis tič k o g ra z v o ja. J e d a n i d ru g i s e k to r p o s lje d ic a s u je d in s tv e n o g p o v ije s n o g p ro c e s a i o n i č in e je d n o g lo b a ln o d ru š tv o.3 N o ia k o u p o tp u n o s ti d ije lim o S ta v e n h a g e n o v o m iš lje n je, is to v r e m e n o s m a tr a m o d a m e to d a o d v o je n e a n a liz e s o c ija ln e s tr a tif ik a c ije» afričk o g «i» ev ro p sk o g «ili» e v ro p e jiz ira n o g «s e k to r a d a je ja s n iju slik u o m e đ u s o b n im o d n o s im a ra z lič itih d r u š tv e n ih g ru p a, s lo je v a i k la sa k o ji u p o re d o p o s to je u p o je d in im z e m lja m a»crnog«k o n tin e n ta. P o zv at ć e m o se n a A m ilc a ra C a b ra la i n je g o v u a n a liz u g v in e js k e s itu a c ije, g d je o n to č n o r a z lik u je a frič k i seo sk i s e k to r, k o ji n ije is to r o d a n s a f rič k im g ra d s k im s e k to ro m, d o k se i je d a n i d ru g i r a z lik u ju o d e v ro p s k o g. N a afričkom selu gdje živi 90 % G vinejaca postoje, po C abralu, dva osnovn a tip a d r u š tv e n e o rg a n iz a c ije : (1) je d n a je» v e rtik a ln a «i m o ž e se n aći k o d F u la k o ji im a ju s v o ju p o lu fe u d a ln u o r g a n iz a c iju i sa s v im o d re đ e n u d r u š tv e n u h i je r a r h iju (p o g la v ic e i n jih o v a o k o lin a, z a n a tlije, p u tu ju ć i trg o v c i, se lja c i i že n e k a o p o s e b n a k a te g o r ija b e z ik a k v ih p ra v a ); (2) d ru g a je» h o riz o n ta ln a «i o n a p o s to ji k o d B a la n te s a k o ji jo š n e p o z n a ju p riv a tn o v la s n iš tv o i k o d k o jih k la s n a d if e r e n c ija c ija n ije p o č e la. U r b a nizirani A frikanci dijele se na nekoliko grupa: (1) prvu čine viši i sredn ji č in o v n ic i i č la n o v i lib e ra ln ih p r o f e s ija ( p r a k tič n o n e m a a f rič k ih trg o v a c a ili p o d u z e tn ik a!); (2) d r u g u č in e s itn i č in o v n ic i i n a m je š te n ic i u trg o v in i, a b lisk i su im i s itn i s e o s k i v la s n ic i ta b i se g r u p a p o a n a lo g iji m o g la n a z v a ti» s itn o b u rž o a sk o m «; (3) p o s e b n u g ru p u č in e n a d n i č a ri (G a la rio s) u k o je s p a d a ju d o k e r i, trg o v a č k i p o m o ć n ic i b e z u g o v o ra, p o slu g a ; (4) p ri s itn o b u r ž o a s k im o b ite ljim a živi v eći b ro j m la đ ih b liž ih ili d a ljih r o đ a k a, č e s to sa sela, k o ji su b e z p o s la i o n i č in e p o s e b n u tip ič n o a f rič k u k a te g o r iju k o je se m o ž e p ro n a ć i u sv im g ra d o v im a k o n tin e n ta ; (5) n a jz a d, p o s to ji i g r u p a d e k la s ir a n ih e le m e n a ta (p r o s ja c i, p ro stitu tk e itd.).4 Na k raju, m alobrojni E vropljani (koji privrem eno borave u G vineji je r nem a evropskih doseljenika ) u potpunosti se uklap a ju u k lasn e p o d je le m e tro p o le. P ro u č a v a ju ć i d a le k o k o m p le k s n ija d r u š tv a n eg o š to je g v in e jsk o, M. D io p je u s v o jim a n a liz a m a d r u š tv e n ih g r u p a u M a liju i S e n e g a lu, p o s e b n o p ro u č a v a o k la s e i k a s te u p r e tk o lo n ija ln im z a je d n ic a m a k o je su, doživljavajući različite transform acije, i danas p risutne u tim zem lja m a k a o» p ro fe s io n a ln e g ru p e «(n a p r im je r m o rs k i i r ije č n i r ib a r i,» tra d ic io n a ln i«z a n a tlije i m a ra b u i) i s u v re m e n e s lo je v e (k a o š to su krupna, sred n ja i sitna buržoazija, zatim seljaštvo i proletarijat).5 C itira t ć e m o jo š N k r u m a h a k o ji je b e z m n o g o d ile m a u s v o jo j k n jiz i» K la sn a b o r b a u A frici«je d n o s ta v n o p re u z e o e v r o p s k u s h e m u 2 Vidjeti na primjer knjigu M. Peil»Consensus and Conflicts In African Societies«, Longman, London, o. c. Stavenhagen. 4 A ntologija»afrika I socijalizam «, IC»K omunist«. Beograd M. Diop»H tsloire des classes soclales dans l A frlque de I'ouest«1. Le Mali (1971) 2. Le Senegal (1972), M aspero, Paris argum enti

47 d ru štv en e stra tifik a c ije i p rim ije n io je na A friku. Ipak, on je izdvojio kao poseb n u klasu»trad icio n a ne upravljače«- šefove klanova p o T vice i em ira, čija se v last tem elj, na» tradiciji i običaju, a ne n a ' S i - štvu nad zem ljom «(n a su p ro t tom e u»eksploatirane klase«na selu u b ro jio je»seljake«i»proletere«,,ako se za m noge poljoprivrednike u G ani tešk o m oze reci da sp a d a ju u te k lasične kategorije.6 Z ad ržat ćem o se na p ro b le m u» u n u trašn je g kolonijalizm a«koii proizlazi iz čin jen ic e d a u sk o ro svim afričk im zem ljam a p o sto je ogrom ne d isp ro p o rc ije u nivou ra zv ijen o sti p o jed in ih regija i da se u m nogim a od n jih te ra zlik e ne sam o o d rž av aju već i povećavaju. Pojam» u n u trašn je g kolonijalizm a«n a jtje š n je je povezan s pojm om»m arginalizacije masa«,7 Što je sam o druga strana m edalje jednostranog privrednog rasta koji koristi isključivo privilegiranim m anjinam a. Ta»marginalizacija«(p ro life ra c ija sitn ih p o ljo p riv re d n ik a i zanatlija, povećanje n ezap o slen o sti u gra d o v im a, o siro m a šen je seoskih zajednica, sm an jen je kupovne m oći m ase) je st, p re m a S a m iru A m inu, co n d ictio sine qua non in teg ra cije p riv ileg ira n ih lo k aln ih m a n jin a u sv jetsk i kapitalistički sistem. V isoke sto p e p riv re d n o g ra s ta u p o jed in im zem ljam a ne znače da se te zem lje ra z v ija ju, je r o g ro m an p ro c e n t sta n o v n ištv a koji se negdje p en ja o i do 90 % od toga n em a n ik ak v e k o risti. R azvija se izvozni sek to r i ev e n tu aln o se ra zv ija p ro izv o d n ja ro b a za se k to r»luksuzne potro šn je«, kak o ga naziva A m in, je r je je d in o ta p ro izv o d n ja»rentabilna«. N išta se ili v eom a m alo in v e stira u s e k to r p ro izv o d n je d o b a ra»m asovne p o tro šn je«je r, b u d u ći d a je k u p o v n a m oć m asa m in im aln a, taj sek to r»nije re n ta b ila n «. T ak o je»tradicionalni«se k to r p o ljo p riv red e, koji d o d u še h ra n i većinu sta n o v n ištv a, o su đ en na stag n ac iju ili nazadovanje, a uvjeti se života radnih m asa uporno pogoršavaju. Stvara še, da upotrije b im o M arxovu k a te g o riju, re zerv n a a r m ija ra d a koju»m oderan«se k to r n ije u s ta n ju a p s o rb ira ti i k o ja vrši sta la n p ritisak na nadnice zaposlenih. Ja sn o je d a u tak v o j situ a c iji ne m ože b iti riječi o nekakvom odvojenom i autonom nom» tradicionalnom «društvu, o dualizmu afričkih društava, jer nem a tog tradicionalnog društva, upozorava nas takođ e r A m in, k o jem bi z a d a ta k bio da o sig u rav a je ftin u ra d n u snagu kapitalizm u. O vakav n ač in p ro m a tr a n ja nužn o nas dovodi do klju čn o g p itan ja: kakav je razvoj za p rav o p o tre b a n n erazv ijen im ze m lja m a? B udući da to p ita n je izlazi iz užeg o k v ira te m a tik e k o ju ovdje tre tira m o, sam o ćem o p a ra fra z ira ti č e tiri od sed am S tav en h ag en o v ih»pogrešnih«teza k o je se m ogu p rim ije n iti i na A friku: p rv a p o g re šn a teza je da će se n a p re d a k n a»crnom «k o n tin e n tu o stv a riti p u te m d ifu zije in d u strijsk ih p ro izv o d a u»zaostala, a rh a ič n a i tra d ic io n a ln a p o d ru č ja «; d ru g a je da p o sto ja n je»zaostalih, tra d ic io n a ln ih i a rh a ič n ih podru č ja «p re d sta v lja z a p re k u fo rm ira n ju u n u tra š n je g trž iš ta i ra zv o ju»nacionalnog i n a p re d nog k ap italizm a«; tre ć a je teza d a je»nacionalnoj«b u ržo aziji u in teresu da slom i m oć i d o m in a c iju tra d ic io n a ln e o lig arh ije; č e tv rta je pogrešna teza da će razvoj A frike zavisiti od» sre d n je klase«k o ja je»nacionalno o rije n tira n a, n a p re d n a, p o d u z e tn a i dinam ična«." D odali bism o ovom u i v la stitu p e tu tezu k o ja glasi: p o g re šn o je v jero v a ti da b o rb a za novi m e đ u n a ro d n i ek o n o m sk i p o re d a k u k o jo j su d je lu ju a fričk e zem lje, a da nije praćena borbom za novi unutrašnji ekonom ski poredak, odnosno b o rb o m p ro tiv» u n u tra šn je g k o lonijalizm a«, m ože d o n ije ti stv arn o p o b o ljša n je p o lo ža ja ra d n ih m asa u tim ze m lja m a, m ože rije šiti pitanje, razv o ja. A b o rb a p ro tiv» u n u tra šn je g kolonijalizm a«isto je što i b o rb a za so cijalizam... / o. c. Stavenhagen diaven sir Vidjeti također S. Ainin:.IniperlalU m e e iu*developpementpement en AfrHiue«, Anthropos, Paris, argumenti - 45

48 M OGUĆNOSTI SO C IJA LISTIČ K IH PREOBRAŽAJA S v e o vo g o v o rim o z a to š to ra z lik o v a n je d r u š tv e n ih g ru p a, u o č a v a n je n jih o v ih sp e c ifič n o sti i p o s e b n ih in te re s a o m o g u ć u je re v o lu c io n a r n o m p o k r e tu d a p re m a sv a k o j o d n jih d e f in ir a n a js v r s is h o d n iju p o li tik u. N e p o z n a v a n je s tv a r n o s ti v la s tite z e m lje, n e p o z n a v a n je n je z in e k la sne realnosti, m ože im ati teške, pa i katastrofalne posljedice za revolu c iju n a k o ju se svi v iše -m a n je p o z iv a ju. M n o g i a f rič k i m a r k s is ti su upravo tu pali na ispitu : nisu shvatili ili nisu bili u stan ju shvatiti d ru š tv e n u i k la s n u re a ln o s t v la s titih z e m a lja, već su se s lije p o d rž a li»m o d ela«k o ji su m o ž d a o d g o v a r a li E v ro p i, ali su b ili n e p r im je r e n i A frici. P ro b le m je n a im e s lije d e ć i: a k o s u s o c ija lis tič k i p re o b r a ž a ji m o g u ći na sadašnjem stu p n ju razvoja m aterijalnih snaga u nerazvijenim afričk im z e m lja m a b ez p o tr e b e p re th o d n o g a p s o lv ir a n ja fa ze ra z v ije n o g k a p ita liz m a, d a k le, a k o jo š u v ije k p r is u tn i o s ta c i» sta rijih «d ru š tv e n ih fo r m a c ija k o ji se is p re p lić u u n e k im d ru š tv e n im z a je d n ic a m a m o g u n e p o s r e d n o u r a s ta ti u s o c ija lis tič k e d ru š tv e n o - e k o n o m s k e o b lik e, o n d a se postavlja pitan je da li je to m oguće postići u uvjetim a kada je rad n ič k a k la s a m a lo b r o jn a, n e d o v o ljn o s v je s n a s v o jih k la s n ih i p o litič k ih in te r e s a i n e o r g a n iz ira n a? U k r a tk o, p o s ta v lja se p ita n je s u b je k tiv n ih snaga koje m ogu u tim uvjetim a biti agensi socijalističkih tran sfo rm a c ija, a g e n si s o c ija liz m a. K ada ovako postavljam o p itanje, m oram o se p o dsjetiti da se kreć e m o n a te r e n u m a r k s is tič k e a n a liz e k la s n o -s lo je v n ih s tr u k t u r a, a n e tzv. a frič k o g s o c ija liz m a k o ji je, n e g ira ju ć i p o s to ja n je k la s n ih ra z lik a n a» crn o m «k o n tin e n tu ili ih m in im iz ira ju ć i, p ro g la s io» n a ro d «,» n aciju «n o sio c e m re v o lu c io n a rn ih p re o b ra ž a ja, p a i so c ija liz m a. U isti re d ra z m iš lja n ja s p a d a i te z a o» p ro le te rs k im n a c ija m a «k o je su k a o c je lin a e k s p lo a tira n e o d im p e rija liz m a i za k o je će o slo b o đ e n je od k o lo n ija lizm a autom atski značiti kraj svih nedaća i nepravdi.9 N ije bilo lako obračunati se s m itom o besklasnosti afričkih d ru š ta v a j e r su z a je d n ič k o z e m ljiš n o v la s n iš tv o, n e r o b n a ili o g ra n ič e n a r o b n a p ro iz v o d n ja i ro d o v s k o - p le m e n s k e veze jo š u v ije k ž iv u ć a s tv a r n o s t je d n o g d ije la»crnog«k o n tin e n ta. Ia k o su te z e» afričk o g «s o c ija lizm a još uvijek p risu tn e u političkom životu A frike,10 one danas, zah v a lju ju ć i v e ć e m b r o ju s v o jih k o n k r e tn ih s o c io lo š k ih ra d o v a, v iše n isu to lik o a k tu a ln e. P ro b le m se z a p ra v o p o ja v lju je n a d ru g o j s tr a n i: n a im e, veći broj analitičara iz sam e A frike i izvana i ovdje je nastojao prim ijen iti e v r o p s k e m o d e le m e đ u k la s n ih o d n o s a. P o la z e ć i o d g o to v ih m e to d a u p o r n o s u d o k a z iv a li u n a p r ije d p r ip r e m lje n e z a k lju č k e o m e đ u s o b n im o d n o s im a b u rž o a z ije k o ja je p o d e f in ic iji» re a k c io n a rn a «i p r o le ta r ija ta k o ji je ta k o đ e r p o d e f in ic iji» re v o lu c io n a ra n «, o n u ž n o s ti ra d n ič k o - -se lja č k o g sa v e z a k o je m su se p o n e k a d d o d a v a li» p ro g re siv n i«in te le k tualci i»nacionalna «buržoazija i u kojem je» rukovodeća uloga«au to m atski pripadala p ro leta rijatu itd. Tako je na p rim jer poznati m ađ arsk i a f r ik a n is ta E n d r e S ik u s v o je m k a p ita ln o m d je lu» H is to rija c r n e A frik e «11 sv u d a p r o n a la z io» a g r a rn i p ro b le m «i iz n je g a izv lačio z a k lju č k e o p o s to ja n ju» se lja č k o g i n a c io n a ln o g p ita n ja «, ia k o je d a n a s već s a s v im ja s n o d a se a f r ič k a s itu a c ija u to m p o g le d u b itn o r a z lik u je o d k la s ič n o g e v r o p s k o g m o d e la (m o g lo b i se z a p ra v o g o v o riti o p o s to ja n ju p o s e b n o g» afričk o g «m o d e la č ije b i k a r a k te r is tik e b ile, k a d a jc rije č o m n o g im o b la s tim a, ro d o v s k o - p le m e n s k o v la s n iš tv o n a d z e m ljo m, z a tv o re n i p riv re d n i s is te m i k o ji se o g ra n ič a v a ju n a z a d o v o lje n je o sn o v nih egzistencijalnih po treb a seoskih zajednica,» m arginalizacija «trad i cionalnog društva, rijetk a naseljenost i postojanje ogrom nih neobrađenih površina ). U vidjevši ipak da nem a organiziranog p ro letarijata 9 V idjeti na p rim je r M. Dia u o. c. antologiji str R asprave o»besklasnosti«a fričkih društava m ogu se p ratili od kongresa G eneralne unije radnika A frike (UGTAN) god. u K onakriju do konferencije a fričkih p a rtija i pokreta godine u T unisu. 11 E. Sik»H lstolre de 1 A frlque nolre«, f III, Akadcm iai Kiado, B udapest, argumenti

49 koji bi m ogao p o k re n u ti a n tik o lo n ija ln u b o rb u noki ^. došli do za k lju č k a da su p o k re ti za nacionalno osinim-i ^ dogm aticari k a ra k te ra, d a u n ajb o lje m slucaju molu dcvešu J f b u r L ^,0 f k S k ra tsk ih re v o lu c ija k o je neće izm ijen ili položaj e k s p l o a t i r a h su z a stu p a li tezu d a k o lo n iziran i naro d i m o ra ju vezati svofu «ishin b o rb u ev ro p sk o g p ro le ta rija ta. D akle, valjalo* i J e čekau d o f n e ^ z riju u v jeti za so cijaln i p re v ra t u m etro p o li kojim će se autom atski u k in u ti kolo n ijalizam, a p o ro b lje n, n aro d i b iti oslobođeni nacionalne, klasn e e k sp lo ata cije. To je bio k u rs koji su pedesetih godina slijedne p o jed m e k o m u n ističk e g ru p e u Africi - u stv ari filija li m etropolitan, skih p a r tija k o je zbog takvog svojeg stav a nisu sudjelovale u borbi za nacio n aln o o slo b o đ en je ili su jo j se p rik lju čile tek kasnije (najpoznatiji je slučaj K o m u n istič k e p a r tije Alžira). Taj stav je u to vrijem e bio posljedica Staljinove politike prem a koloniziranim i obojenim narodim a, p o litik e k o ja je išla cik-cak lin ijo m izm eđu dva ra ta, ali i dosiijc p o b jed e n a d sila m a osovine i k o ju je ra ščlan io G eorge P adm ore u svo jo j p o zn a to j stu d iji» P an afrik an iza m ili kom unizam?«.1- N o p rije nego što izložim o neke od tih teo rija, upozoravam o na m eto d o lo šk e p ro b le m e k o je v alja ra ščistili kako bism o znali o čem u govorim o. P rije svega, tre b a razlik o v ati (I) su b jek tiv n e snage u sm islu d ru štv e n e k lase, d ru štv e n o g slo ja, klasnog saveza koji se u d alim d ru štv im a i situ a c ija m a p o ja v lju je kao agens so c ijalistič k ih p re o b ražaja a zatim, (2) o rg a n iz ira n e su b je k tiv n e snage koje o b u h v aćaju političke p a rtije, p o k re te ili k o alicije p a r tija, sin d ik a ln e, vojne ili d ruge org a n i zacije k o je u p o je d in im d ru štv im a sto je na čelu tih revolucionarnih p ro c esa. O sobito je zn a č a jn o p ita n je k lasn ih i p o litič k ih saveza i kom p ro m isa, k ak o n a u n u tra š n je m, ta k o i na regionalnom, odnosno k o n tin en ta ln o m i šire m m eđ u n a ro d n o m p lan u, što je o p et vezano za tak tik u i stra te g iju p o je d in ih re v o lu c io n a rn ih p o k re ta, za re aln e odnose snaga u d a tim d ru štv im a, za e ta p e ra zv o ja p ro c esa so cijalistič k e revolucije, za unutrašnje i vanjske pritiske. Iz n o sim o ta k o đ e r je d n o C abralovo u p o zo ren je koje svakako im a svoju te o rijs k u ali i p ra k tič n u v rije d n o st, b a re m k ad a je riječ o»horizontalnim «d ru štv e n im g ru p a m a k o je jo š u v ijek p o sto je u najzabačenijim d ijelo v im a k o n tin e n ta. N aim e, klase se, k ako on kaže, ne p o jav lju ju kao opći i isto v rem en i fen o m en u svim d ru štv e n im g ru p a m a. N jihova p o jav a zavisi od nivoa ra zv o ja p ro izv o d n ih snaga i od o blika vlasništva n ad sre d stv im a za p ro izv o d n ju.»taj se razvoj o d v ija sporo, p o stu p n o i na n e je d n a k n ač in, d o ž iv ljav a ju ć i k v a litativ n e prom jene«koje»na o d re đ en o j razin i a k u m u la c ije dovode do k v an titativ n o g skoka«i tek ta d a se p o ja v lju ju k lase i k lasn i su k o b i. Povijest n aro d a m eđ u tim ne p o čin je s p o jav o m k lasa. T v rd iti ta k o n ešto značilo bi da se m noge lju d sk e za jed n ice, a to se o d n o si i n a d o b a r dio gvinejskog stan o v n ištv a, nalaze izvan ili d a žive bez h isto rije. P rem a tom e, za k lju č u je C abral,»ako je k lasn a b o rb a p o k re ta č k a snaga p o v ijesti, ona to p o sta je tek u o d re đ e n o m h is to rijs k o m p e rio d u. To znači da je p rije i nužno p o slije b o rb e k lasa (...) p o sto ja o je d a n ili više fa k to ra koji su p o k re ta li h isto riju (...) ta j fa k to r h is to r ije svake lju d sk e g ru p a c ije je način p ro izv o d n je (...) N ivo ra zv o ja p ro izv o d n ih sn ag a koji je o d lu ču ju ći elem ent s a d rž a ja i o b lik a k lasn e b o rb e je p ra v a i p o k re ta č k a snaga p o v ijesti«.1 Ova je napom ena korisna jer podsjeća da klasna borba nije bila pokreta č k a sn ag a m n ogih d ru štv e n ih g ru p a k o je su se u k lju čile u proces n a ro d n o o slo b o d ila č k e b o rb e. Evo, d ak le, jo š je d n e tem e o k ojoj bi tre bali ra z m išlja ti dogm atici! No, v ra tim o se p ro b le m u su b je k tiv n ih d ru štv e n ih snaga koje su nosioci re v o lu c io n a rn ih p re o b ra ž a ja. T u ra zličiti afričk i a u to ri pozivaju ći se n a ra z lič ite situ a c ije d a ju ra zličite odgovore. Pokušat ccm o ovdje izložiti nek e od n jih o v ih teza. 12 G. Padmore.Pan-Afrlcanlsm or Communism?. - Vidjeti poglavlje»communism and Black N ationalism-, > antologiju str A. Cabral.Unllć cl lulte«, lome I. Maspero. Paris, l )/.->, sir argumenti 47

50 RAZLIČITI PRISTU PI F rank Fanon koji se m ože sm atrati zastupnikom neke vrste populistič k o g m a rk s iz m a (p o d s je ć a m o d a su ga d o g m a tic i d e f in ir a li m n o g o g o re ) je s m a tr a o d a je u» k o lo n ija ln im z e m lja m a re v o lu c io n a ra n sa m o se lja č k i sloj«k o ji» n em a š to d a izg u b i, a m o že d o b iti sve«.» D e k la sira n, is c r p lje n o d g la d i, s e lja k je p rv i o d sv ih e k s p lo a tira n ih o tk r io d a p o m a ž e je d in o n a s ilje. K o lo n iz a c ija i d e k o lo n iz a c ija sa m o je o d n o s sn a g a. E k s p lo a tira n i s h v a ć a d a n je g o v o o s lo b o đ e n je z a h tije v a u p o tr e b u sv ih s re d s ta v a, p o s e b n o sile.«n a s u p ro t s e lja š tv u» p r o le ta r ija t je d io n a še g naroda koji je najviše m ažen od kolonijalnog režim a. E m brionalni p role ta r ija t g ra d o v a je re la tiv n o p riv ile g ira n (... ) U k o lo n iz ira n im z e m lja m a p ro letarijat m ože sve izgubiti (... ) To su ti elem enti koji sačinjav a ju n a jv je r n iju k lije n te lu n a c io n a lis tič k ih p a r tija, i p o lo ž a je m k o je g z a u z im a ju u k o lo n ija ln o m s is te m u č in e 'b u rž o a s k u ' f r a k c iju k o lo n izira n o g n a r o d a «. M e đ u tim,» lu m p e n p r o le ta r ija t, ta g la d n a d e trib a liz ir a n a i d e k la n iz ira n a p o v o rk a p r e d s ta v lja je d n u o d sn a g a k o je su u k o lo n i z ira n o m n a r o d u n a n a js p o n ta n iji i n a jr a d ik a ln iji n a č in re v o lu c io n a rn e «. R a z u m ije se, p o n je m u je b u rž o a z ija k v is lin š k a, re f o r m is tič k a i kom - prom iserska, sprem na da se u svakom tren u tk u nagodi sa kolonizato ro m.14 P o le m iz ira ju ć i s a F a n o n o v im te z a m a, C a b ra l, k o ji se s la ž e d a g lav n i te r e t o ru ž a n e b o rb e n o si s e lja š tv o, u p o z o r a v a d a se o n o, b a r e m u gvinejskom slučaju, ne m ože sm atrati agensom revolucije. T reba razlikov a ti, p is a o j e d a lje, fiz ič k u o d re v o lu c io n a rn e sn a g e. G v in e ja n ije K in a, ta k o d a»naši p a r tijs k i a k tiv is ti i p r o p a g a to r i n is u s id e jo m n a c io n a ln o g o s lo b o đ e n ja n a iš li n a is tu d o b ro d o š lic u k o d s e lja k a u G v in e ji k a o što je to b io slu č a j u K in i«.15 U o sta lo m»ne m o že se g o v o riti o se lja č k o j k la si (... ) s e lja c i p r e d s ta v lja ju p o s e b a n slo j«. U b e s k la s n o j z a je d n ic i B a la n te s a, n a p r im je r, s e lja š tv o n e p o s to ji k a o p o s e b n a k la s a, v eć se je d in o m o že g o v o riti o p o ljo p riv re d n ic im a. P o s to je, d o d u š e, b o g a ti i s iro m a š n i p o ljo p riv re d n ic i, a k o d F u la i M a n d ja k a ra z lik e k o je d ije le p le m e n s k u o lig a rh iju o d o b ič n ih p o ljo p r iv r e d n ik a v eć e s u n eg o š to s u ra z lik e k o je p o s to je m e đ u A frik a n c im a u g ra d o v im a. I p o re d to g a u h is to r ijs k o m s m is lu s e lja c i, ia k o p r e d s ta v lja ju s k o ro c je lo k u p n o sta n o v n iš tv o G v in eje, n is u g la v n a k la s a.»d ru g o v i k o ji s u s u d je lo v a li v m o b iliz a c iji p o d s je ć a C a b ra l m o g u re ć i s k a k v im su s e p ro b le m irn a s u k o b ili d a b i m o b iliz ira li s e lja k e.«16 M e đ u tim, ra z v o j o ru ž a n e b o rb e p o s te p e n o u n o s i p r o m je n e u n a č in ž iv o ta i r a z m iš lja n ja s e lja š tv a, ta k o d a s e lja c i p o s te p e n o p o s ta ju sv e s p o s o b n ijim d a ig ra ju u lo g u o d lu čujuće snage u oslobodilačkom p o kretu.17 Ali, a k o u lo g a a g e n s a p o v ije s ti n e p r ip a d a s e lja š tv u i a k o tu u lo g u n e m o že v rš iti n i r a d n ič k a k la s a k o ja je b r o jč a n o i o rg a n iz a c io n o sla b a, k o je m o n d a d r u š tv e n o m s lo ju o n a p rip a d a?»t ražili sm o ra d n ič k u k la s u G v in e je i n is m o je n ašli«r e k a o je C a b ra l. U G v in e ji ta k o đ e r n ije b ilo a u to h to n e in te lig e n c ije, ta k o d a n ije b ilo» re v o lu c io n a rn ih in te le k tu a la c a «.»B ili sm o m a la g r u p a s itn ih b u r ž u ja k o ja se p o b u n ila p ro tiv s tv a r n o s ti ž iv o ta u G v in e ji, p ro tiv p a tn ji k o je sm o u p o z n a li.«t a j n u k le u s (p o d s je ć a m o : C a b ra l je s jo š č e tir i d ru g a o sn o v a o A frič k u p a r tiju n e z a v is n o s ti G v in e je -B isa o i K a p V e rd e a PAIGC) u sp o sta v io je k o n ta k te sa slo je m n a m je šte n ik a -n a d n ič a ra 14 F. Fanon»Prezreni na svijetu«, Stvarnost, Zagreb. 15 A. Cabral»Revolution in Guinea«, Stage 1, London, 1969, str o. c. Cabral»Unllć...«, str o. c. Cabral»Revolution...«sir argum enti

51 (fran c u sk i»salaries«ili p o rtu g alsk i»salariados«), u koji su se u b ra ja li doken, radnici na brodovim a, trgovački pomoćnici, ali i posebna kateg o rija nezap o slen ih o m lad in ac a, o k ojoj sm o već govorili, i, kako kaže C abral,»našli sm o svoj m aleni p ro le ta rija t«. Iz te g rupe su re g ru tiran i prvi k adrovi. T okom dvije godine k roz p a rtijsk e kurseve u K onakriju p ro šlo je oko 1000 lju d i i oni su stek li ono što C abral naziva»m entaliteto m ra d n ič k e klase«.»k ada su se ti kadrovi v ratili u seoske oblasti, oni su na seljake prenijeli taj m entalitet.«18 N e što d ru g a čiji stav im ao je godine S a m ir Amin, koji je tada sm a tra o da je nosilac re v o lu c io n arn ih d ru štv e n ih p re o b ra ž a ja u zem lja m a A frike ta n a k sloj d o m aćih slu žb en ik a (fran c u sk i»fonctionnaire«), koji se m ože id e n tific ira ti sa sitn o m b u rž o azijo m. K asnijom evolucijom taj je sloj u dijelu razvijenijih zapadnoafričkih zem alja postao tum a čem in te re sa d o m aćih p riv ile g ira n ih k lasa (p lan ta žera i trgovaca), dok je u m a n je ra zv ijen im ze m lja m a re g ije (rije č je o M aliju i G vineji), zbog n e z n atn o g u tje c a ja lo k aln ih p o sjed n ičk ih k lasa ovaj elem enat bio»čistiji«i»progresivniji«, u sp ije v a ju ć i u jed n o m tre n u tk u p rid o b iti širo ke slojeve stan o v n ištv a. U iz v je šta ju za p rv i k o ngres N aro d n o g p o k re ta za o slo b o đ en je Angole (MPLA), koji je k ra je m o d rž an u L uandi, kaže se da je b o rbu za n acio n aln o o slo b o đ en je p o k re n u la»nezadovoljna s itn a buržoazija čiji su se mnogi elem enti borili za očuvanje vlastitih klasnih privilegija«. T akva je situ a c ija bila d ik tira n a»socijalnim sastav o m naro d a u to j p o v ijesn o j fazi«. T okom b o rb e za n acio n aln o o slo b o đ en je dolazi do d ife re n c ija c ije i ra zm im o ilažen ja, p a se s je d n e stra n e nalaze»oni k o ji su se id e n tific ira li s p ro le ta rija to m i seljaštv o m «, a s d ru g e»oni koji su se stalno nadali da će zauzeti m jesto portugalske buržoazije«. A ngolski p je sn ik M ARIO DE ANDRADE koji se u je d n o m tre n u tk u n aša o n a čelu MPLA, s m a tra m e đ u tim d a su k lju č n u ulogu u ra zv ijan ju n acio n aln e sv ije sti o d ig rali a sim ilira n i in telek tu alci koji su se pobunili p ro tiv k o lo n ija ln e stv a rn o sti.»od g odine književnici su postali p rv i a n im a to ri n a c io n aln o g o tp o ra č ita m o u jed n o m njegovom te k stu oni su u b rz a li ra zv itak te (n acio n aln e) sv ije sti. D o b a r p je sn ik p o stao je isto v re m e n o i p isac p o litič k o g tra k ta ta. P išući an g a žira n u b o rb e n u p o eziju, on je s p o n ta n o p o sta o i p o litič k i p ro p a g a to r (...) I p je sn ik je p ozvao n a ro d n a b o rb u za n ac io n aln o o slo b o đ en je (...) Ti će se isti in te le k tu a lc i (...) k a sn ije naći n a čelu p o litič k ih p o k re ta u Angoli, Gvin eji i M ozam biku.«30 S više n ija n si slič an sta v je izrazio Paul B an lh o u d, i to u v rijem e k a d a se nalazio n a p o lo ž a ju g en e raln o g se k re ta ra S in d ik a ln e fe d era cije K onga (B razzaville). O svrćući se na situ a c iju u zem lji p o slije o b a ra n ja n e o k o lo n ija ln e v lad e o p a ta Y ouloua on je pisao:»p roblem vlasti u našoj zem lji još nije naišao na pravo rješenje. U stvari ne kažemo i ne možem o k azati d a re v o lu c io n a rn o m vlašću u p ra v lja ra d n ič k a k lasa kao u e ta p i d ik ta tu re p ro le ta rija ta, k o ja je jo š d alek i san, n iti da njom u p ra v lja ju slu žb en i činovnici im p e rija liz m a, k ak o je to bilo pod neok o lo n ija liz m o m. R ev o lu cio n arn a vlast K ongo-b razzavilla n astav ljaju ć i b o rb u za n a c io n a ln o o slo b o đ e n je i za u čv ršćen je n ac io n aln e nezavisnosti, povjerena je borbenoj fronti protiv im perijalizm a, protiv kolonijalizm a, protiv neokolonijalizm a i protiv feudalizm a (...). To je na 18 Ibid. 19 A. Neto»Relatorio do Comlle Central ao 1 Congresso do MPLA«, Luanda. 1977, 20 o. c. antologija str argumenti - 49

52 rodna i dem okratska vlast pod vodstvom inteligencije u savezu s ra d n ič k o m k la s o m i ra d n im s e lja š tv o m.«21 O v d je k a o k u rio z ite t s p o m in je m o i te z u p re m a k o jo j»u n e d o s ta tk u fo r m ira n e r a d n ič k e k la se u lo g u a g e n s a p o v ije s ti p re u z im a o m la d in a «k o ju je s k o ro is to v r e m e n o b r a n ila g ru p a o k o k o n g o a n s k o g p a r tijs k o g lis ta» E tu m b a «š to se o s la n ja la n a ra d ik a liz ira n e o d re d e o m la d in s k e m ilic ije. N o postoji i veći broj autora koji bez obzira na k o nkretnu stvarn o s t a f rič k ih z e m a lja z a s tu p a k la s ič n u tez u o a v a n g a rd n o j u lo zi p ro le ta r ija ta. P ri to m u im je g la v n i a r g u m e n t k o ji p o tk r e p lju ju c ita tim a k la s ik a m a rk s iz m a d a (m a lo ) b ro jn o s t ra d n ič k e k la s e n ije, s č im e se u p o tp u n o s ti sla ž e m o, p r e p r e k a za n je z in u o d lu č u ju ć u u lo g u u p ro c e s u d ru štv e n ih tra n s fo rm a c ija k o je su u toku. I za ista, k v an tita tiv n i p o k a z a te lji o b r o jn o s ti r a d n ič k e p o p u la c ije u n e k im a f rič k im z e m lja m a n isu b e z n a č a jn i. K a o p r im je r n a v o d im o c ifre k o je n a m d a je H e n riq u e G u e rra o k la s n o j s tr u k tu r i s ta n o v n iš tv a A ngole, g d je je g o d in e n a u k u p n o 5,6 m iliju n a ž ite lja, o d k o jih se 1, m o g lo s v r s ta ti u k a te g o riju»ak tiv n ih « p rip a d a lo» p ro le ta rija tu «(o d če g a v iše o d p o lo vice in d u s trijs k o m ), 1, seo sk o m» p o lu p ro le ta rija tu «, a svim k a te g o rija m a b u rž o a z ije z a je d n o (a frič k o j» p o lu b u rž o a z iji«20.000, evropskoj» poluburžoaziji«45.000, sitnoj buržoaziji i kru p noj buržoaziji 5.000).22 P roblem dakako nije u kvantiteti, već u osob in a m a te ra d n ič k e k la se, p ri č e m u k la s n a s v ije s t i r a z in a o rg a n iz ira n o s ti ig r a ju o d lu č u ju ć u u lo g u. M eđutim, većina se au to ra slaže da kolonijalna situacija, u uvjetim a n e r a z v ije n ih d r u š tv e n ih z a je d n ic a k a o š to su a frič k e, n ije o m o g u ć ila o b lik o v a n je je d n e a v a n g a rd n e k la s e ili je d n o g s lo ja k o ji b i sa m u s m je ra v a o o s lo b o d ila č k i p o k r e t i p ro c e s e s o c ija ln ih p r e o b r a ž a ja. T a a v a n g a rd a n ije m o g la b iti n iti r a d n ič k a k la s a, k o ja u v e ć in i z e m a lja»crnog«k o n tin e n ta p r e d s ta v lja n e z n a ta n p o s to ta k s ta n o v n iš tv a i k o ja je n e d o v o ljn o k la s n o s v je s n a i n e o r g a n iz ira n a. Z a š to je to ta k o o b ja š n ja v a se u je d n o m te k s tu F r o n te o s lo b o đ e n ja M o z a m b ik a (F R E L IM O ). K a o ra z lo z i se n a v o d e : (1) d iv lja č k a k o lo n ija ln a r e p r e s ija, (2) id e o lo š k a d o m in a c ija b u rž o a z ije n a d ra d n iš tv o m i (3) p o k u š a ji m a te r ija ln e i id e o lo šk e k o ru p c ije k o jo m s u k o lo n ija ln e v la s ti n a s to ja le s tv o riti»m alu e litu ra d n ič k ih a r is to k r a ta «. T o je, k a k o se is tič e, s e k to r k o ji je b io iz u z e tn o» ra n jiv n a m a n e v re n e p r ija te lja «i k o ji je p o s lije n e z a v is n o s ti, z a h tije v a ju ć i p o b o ljš a n je n a d n ic a i n e d is c ip lin o m» n e sv je sn o s u ra đ iv a o u a k c ija m a p riv re d n e s a b o ta ž e k o je je p o k re n u o n e p r ija te lj«. Z bog sveg a to g a n a m e ć e se p o tr e b a» in te n z iv n o g p o litič k o g r a d a i id e o lo šk e b o rb e p ro tiv k a p ita lis tič k ih te n d e n c ija «m e đ u ra d n iš tv o m.23 S lič n a a n a liza društvenih prilika u G vineji dovela je A m ilcara C abrala do zaključk a k a k o u k o lo n ija ln im u v je tim a, u e ta p i b o r b e za p o litič k u n e z a v is n o s t, svi d r u š tv e n i s lo je v i lo k a ln o g s ta n o v n iš tv a ig r a ju u lo g u a g e n s a p o v ije s ti. U to j fazi u n u tr a š n je k la s n e p r o tiv r je č n o s ti g v in e js k o g d r u š tv a ig ra ju d ru g o r a z r e d n u u lo g u ia k o su v iše ili m a n je p r is u tn e.24 D o ra d ik a ln ih prom jena, m eđutim, dolazi u tren u tk u kada je osvojena politička nezav is n o s t i k a d a se s itn a d o m a ć a b u rž o a z ija k o ja je s u d je lo v a la u b o rb i za n e z a v is n o s t p o ja v lju je k a o je d in i slo j k o ji je u s ta n ju k o r is titi se i n s tr u m e n tim a d rž a v n e v la s ti k o ji su n a s lije đ e n i o d k o lo n ija liz m a. I o n a 21 Ibid., str ^22 G uerra»angola: E stru lu ra econom lca e classes socials«, M aiaka, L uanda, 1973, 23»Resolufao de polit lea geral A reuniao do Coinlte Central«u časopisu Tem po br. 286/1976, M aputo, str o. c. A. Cabral»Revolution...«, str argum enti

53 ta d a p re u zim a vlast.»ne znam u čije im e zapisao je C abral uz n ap o m e n u da bi želio da g riješi ali je čin jen ic a da ona to č in i«p red tim slo je m se ta d a o tv a ra ju dvije m ogućnosti: prva, da se udruži s im perijalizm o m i re ak c io n a rn im slo je v im a kako bi se p o tv rd io kao klasa i dru g a, d a se p rik lo n i ra d n ic im a i seljac im a, što znači da kao klasa izvrši sam oubojstvo.25 AVANGARDNA PARTIJA IL I FRONTA? Ako je ja s n o d a su n aro d n o o slo b o d ilač k i p o k re ti u e ta p i b o rb e za n ac io n aln u n ezav isn o st bili p o litič k i izraz širo k ih k lasn ih saveza, odnosno k o m p ro m isa, o n d a se p o sta v lja p ita n je da li se ti savezi mogu o d rž a ti i u slije d ećo j eta p i, u e ta p i b o rb e za socijalizam? Da li su takvi kom prom isi nužni ili nisu? Koje su alternative? O dgovori su ra zličiti. D anas je već širo k o p rih v a ć e n a i d o k azan a čin jen ic a da su s usp o s ta v lja n je m p o litič k e n ezav isn o sti u b rz a n i p ro c esi klasn e d iferen c ijacije u zem ljam a»cme«afrike, da je intenzivirana klasna borba. Dugo potisk iv an e ili zaobila žen e k lasn e su p ro tn o s ti o d jed n o m iz b ija ju u p rv i plan i p o č in je više ili m a n je b rz a k la sn a i p o litič k a p o lariz acija d ru štv en ih snaga. Z ap rav o do te p o la riz a c ije n u žn o m o ra doći, k ako u zem ljam a k o je su se u p ra k s i o rije n tira le k a so cijalizm u, ta k o i o n im a koje su o tv o ren o sta le n a s tra n u neo k o lo n ijalizm a. O d ržav a n je k onfuzije o»afričkom «socijalizm u ili» nekapitalističkom «putu razvoja može eventu a ln o za n e k o v rije m e o d lo žiti ili u s p o riti ovaj p ro c es, ali n išta više.»u neokolonijalnoj situaciji, više ili m anje naglašena vertikalna stratifik a c ija d o m o ro d ač k o g d ru š tv a i p o s to ja n je p o litič k e vlasti sastav ljen e o d a u to h to n ih e le m e n a ta, d ak le p o s to ja n je n acio n aln e države jo š više p ro d u b lju ju p ro tiv rje č n o s ti i o težav aju, ak o ne i p o tp u n o onem o g u ć u ju, s tv a ra n je je d in stv e n e fro n te k o ja bi bila isto toliko širo k a kao u k o lo n ija ln o m s lu č a ju p isao je A m ilcar C abral. M aterija ln i re z u lta ti (p rv en stv en o n a c io n a liz a c ija k ad ro v sk ih s tru k tu ra i povećanje dom orodačke ekonom ske inicijative, posebno u oblasti trgovine) i psiholo šk i e fe k ti (p o n o s što v am a u p ra v lja ju su g ra đ a n i, k o rišće n je religiozne ili trib a ln e so lid a rn o sti) p rid o n o se s je d n e s tra n e m obilizaciji zn ačajnog d ije la n a c io n a listič k ih snaga. M eđ u tim, s d ru g e s tra n e, nužno re p resiv an o d n o s n eo k o lo n ija ln e d rž av e p re m a sn ag a m a n acio n aln o g o slo b o đ en ja, p o g o rša n je k la sn ih k o n tra d ik c ija, o b je k tiv n o za d rža v an je ag e n ata i vanjskih znakova strane dom inacije (kolona koji zadržavaju svoje privilegije, s tra n ih o ru ž a n ih sn ag a, ra sn e d isk rim in a c ije ), u b rz a n a p au p e ri za cija se lja štv a i više ili m a n je v id ljiv u tje c a j in o zem n ih fa k to ra p rid o n o se o d rž a v a n ju isk re n acio n alizm a. N a osnovi n eo k o lo n ijaln ih fru s tr a c ija p o ste p e n o se ra z v ija sv ije st širo k ih n a ro d n ih s e k to ra, što dovodi do o k u p lja n ja većine sta n o v n ištv a oko id eala nac io n aln o g oslo b o đ e n ja. O sim toga, d o k se a u to h to n a v la d a ju ć a k lasa p ro g resiv n o p re tv a ra u p ra v u b u rž o a z iju, razvoj tru d b e n ič k e k lase k o ju sačin ja v aju ra d n ic i g ra d o v a i p o ljo p riv re d n i p ro le te ri k o je p o sre d n o e k sp lo a tira im perijalizam otvara nove perspektive evoluciji nacionalnog oslobođ e n ja. Bez o b z ira na ra z in u n jezin e p o litič k e sv ije sti (iznad m in im a ln e granice koju sačinjava svijest o njezinim potrebam a ), ova se trudben ič k a k la sa u n e o k o lo n ija ln o j s itu a c iji p o ja v lju je kao p ra v a n aro d n a a v a n g a rd a b o rb e (...) Ali, o n a neće b iti u s ta n ju o stv a riti svoju m isiju u toj b o rb i (k o ja se ne završav a o sv a ja n je m n ezavisnosti) ak o se č v rsto 25 Ibid., str. 57. argum enti-51

54 n e u je d in i s d ru g im e k s p lo a tira n im s lo je v im a s e lja š tv o m (f a rm e r i, n a d n ič a ri, z a k u p n ic i, s itn i p o ljo p riv re d n i v la sn ic i) i s itn o m n a c io n a li stičkcrm b u rž o a z ijo m.«26 P o la zeći o d ta k v e a n a liz e C a b ra l se u d ile m i fro n ta ili p artija, koja se još godine postavila u G vineji, opredijelio za frontu.»ali upozorio je u okviru te fronte postoji p art i ja k o ja n jo m e ru k o v o d i (... ) Z b o g p o tr e b a b o rb e sa č u v a li s m o o p ć i a s p e k t (o rg a n iz a c ije ), ali u o k v irim a te b o rb e m i z n a d e m o š to je n a ša p a r tija, z n a d e m o g d je o n a p r e s ta je, a g d je se n a la z e lju d i k o ji s u n a m s e s a m o p rid ru ž ili.«o sv rć u ć i se g o d in e p o n o v o n a is tu d ile m u, C a b ra l je z a p isa o :»M ožda je u s tv a rn o s ti n a š a p a r ti j a jo š u v ije k fr o n ta, ali je našim svakodnevnim radom m oram o sve više m ijenjati u p artij u (... ) D a n a s sm o svi u 'p a r tiji', a li se p o s te p e n o d e f in ir a n u k le u s lju d i k o ji će b iti p ra v a p a r ti j a (... ) B it će sv e tež e i te ž e p o s ta ti č la n o m p a r tije. T a a v a n g a rd a k o ju sm o stv o rili, ta j in s tr u m e n t š to s m o ga m o d e lira li (... ) m o r a se s ta ln o u s a v r š a v a ti.«27 T re ć i k o n g re s PA IG C k o ji je o d rž a n u o s lo b o đ e n o m B is a u ip a k je z a d rž a o fro n to v s k i k arak ter organizacije. V je r o ja tn o je ta k v o o p r e d je lje n je PA IG C i g v in e js k o g ru k o v o d s tv a p o s lje d ic a m a te r ija ln e n e r a z v ije n o s ti z e m lje, š to je u v je to v a lo d a k la s n e p r o tiv r je č n o s ti u G v in e ji jo š u v ije k n is u to lik o iz o š tre n e k a o u n e k im drugim afričkim zem ljam a. N asuprot tom u, u M ozam biku i Angoli p ro ces u n u tr a š n je d if e r e n c ija c ije p o č e o je jo š p r ije o s v a ja n ja p o litič k e n e z a v is n o s ti. U n u tr a š n ja k riz a u F R E L IM O, k o ja je iz b ila u ja v n o s t g o d in e b ila je u z ro k o v a n a m e đ u s o b n im s u p r o ts ta v lja n je m d v ije p o litič k e lin ije, k o je s u r a n ije k o e g z istira le u p o k r e tu : (1) je d n e k o ja je» p re d s ta v lja la in te re s e o n ih e le m e n a ta k o ji s u u b o r b i v id je li s r e d s tv o d a se k a o e k s p lo a ta to r s k a k la s a s u p s titu ir a ju k o lo n ija ln im k la sa m a «i (2) d ru g e k o ja je» o d g o v a ra la in te r e s im a m a s a i k o ja se b o r ila za u k id a n je e k s p lo a ta c ije č o v je k a p o č o v je k u «.23 Ia k o je n a d ru g o m k o n g re s u F R E L IM O o d rž a n o m g o d in e re v o lu c io n a r n a te n d e n c ija o d n ije la p re v a g u, u b o js tv o p rv o g p r e d s je d n ik a D r E D U A R D O M O N D L E N E A s lije d e ć e g o d in e o m o g u ć ilo je r e a k c io n a r n o j fr a k c iji d a p o n o v o k re n e u p ro tiv o fa n z iv u. P re d v o đ e n a p o tp r e d s je d n ik o m F R E L IM O U r ia S im a n - g o m, k o ji se p r iv re m e n o n a š a o n a č e lu t r iju m v ir a ta k o ji je n a s lije d io M o n d le n e a, r e a k c io n a r n a g r u p a je z a s tu p a la te z u d a» d a n a š n ja b o rb a nije ideološka ili klasna «.» Pitanje znanstvenog socijalizm a ili k apitaliz m a u M o z a m b ik u n e s m ije n a s d ije liti (... ) č ita m o u je d n o m S im a n g o v o m p a m fle tu. A ko tr e n u tn o p o s to ji b u r ž o a s k a k la s a i a k o je s p re m n a p r id o n ije ti o s lo b o đ e n ju z e m lje, m o ra m o p r ih v a titi n je z in u s u r a d n ju (... ) M i jo š n is m o d o v o ljn o ja k i d a se is to d o b n o b o rim o protiv Portugalaca i njihovih saveznika i da pokrećem o ra t protiv nacionalne buržoazije.«29 S dolaskom SAM ORE MACHELA na čelo pok r e ta o v a je te n d e n c ija, m e đ u tim, p o r a ž e n a š to je» stv o rilo u v je te d a borba za nacionalno oslobođenje definitivno p re raste u narodnu dem o k r a ts k u re v o lu c iju.10 O vo r a š č iš ć a v a n je te re n a, o m o g u ć ilo je F R E L IM O d a u p r ije la z n o m p e r io d u k o ji je u s lije d io d e m o k r a ts k o m p r e v r a tu u L isabonu godine i potpisivanju sporazum a s novom portugalskom 26 o. c. A. Cabral»Unltć...«str Ibid., str. 234, i S. Machel»O processo da Revoltirao dem ocratica popular em M ozam bique«, Lourenco M arques, str U. Sim ango»gloomy S ituation In FRELIMO«, D ar Es Salaam, S. Machel»Unldade, Trabalho, Vlgllancla«, Louren?o Marques, 1974, str argum enti

55 vladom, o d n ese u v je rljiv u p o b je d u n ad udru žen o m neokolonijalnom opozicijom u k o jo j se, k ak o se m oglo očekivati, našao i S im ango U pravo zato što n ije išao istim p u tem, MPLA je počevši od 1972 m o rao voditi te šk u u n u tra š n ju b o rb u p ro tiv frak cija, a od 1974 u p u stiti se u p ra v i ra t p ro tiv n e o k o lo n ijaln e koalicije FNLA UNITA (F ronte n acio n aln o g o slo b o đ en ja A ngole, n a čijem je čelu sta ja o R o b erto H olden i U m je za p o tp u n u nezav isn o st A ngole, k o ju je p re d v o d io Jo aq u im Saw im bi) a p o d rž av ale su je z a irsk o -ju žn o a fričk e in terv e n cio n ističk e sn a ge. N edovoljno d e fin ira n a ideološka p la tfo rm a i n ed o sljed n a politička p ra k sa MPLA om ogućili su d a se u njegovu k rilu staln o obnav ljaju fra k c ije k o je su se sve više ili m an je pozivale na isti p ro g ram : tu je p rv o bila C h ip e n d in a g ru p a (R evolte de l E st), k o ja je k asn ije p rišla FNLA, o tv o ren o su ra đ u ju ć i s ju ž n o a frič k im in terv e n cio n ističk im k o r p uso m n a ju g u Angole, z a tim tu je bila brazzav ilsk a gru p a, koju su p re d v o d ila b ra ć a A n d rad e (R evolte Active) i k o ja je u jed n o m tre n u tk u uživala p o d ršk u kongoan sk o g režim a, tu je na k ra ju bila frak cija Nito-Alves Jo se V an D unem (g ru p a se pozivala na»n arodnu vlast«poder Popular) a u m aju godine pokušala je izvršiti vojni udar. O vakav razvoj d o g a đ a ja u M ozam biku i u Angoli uzrokovao je radik aliza ciju stav o v a v lad a ju ć ih p o k re ta, k o ji su se na svojim kongresim a k o n stitu ira li u» p a rtije ra d n ič k e klase«k o ja će, kako se navodi,»čvrsto u je d in iti ra d n ik e, se lja k e i re v o lu c io n arn e in telektualce«,31 i u k o jo j neće biti m je s ta za s itn o b u rž o a sk e elem en te. Ia k o je u e k o n o m skom životu jedne i druge zem lje ostavljen određen prostor za kontrolira n u p riv re d n u a k tiv n o st ovog slo ja,32 on se žigoše kao sad a šn ji ili p o ten c io n a ln i»agent im p erijalizm a«. T ak o se na p rim je r u jed n o m dokum entu FRELIM O objašnjava da je dom aća srednja i sitna»nacionalna«b u rž o a z ija p ro izv o d n a p o ra k o lo n ija liz m a d a u p o slje d n ji čas stv o ri d o m o ro d a č k u e litu n a k o ju bi se m ogao o slo n iti u b o rb i p ro tiv n a p re d o v a n ja FR E L IM O. T aj, d o d u še, m a lo b ro ja n sloj (toj k ate g o riji, k ak o se p ro c je n ju je ne p rip a d a više od lju d i), o sta o je u zem lji p o slije n ezav isn o sti k ao»duhovni p re d sta v n ik «i» b ra n ite lj m a te rija ln ih in te re sa neo k o lo n ijalizm a«. R ije č je o slo ju, k ak o se n avodi, k o ji je»izuzetno žedan v lasti i bogatstv a«i k o ji se p o n aša kao»operativni ag e n t re a k c ije u n ašo j sre d in i«, je r gaji a m b icije d a će zauzeti m je sto i ulogu što su n e k a d a p rip a d a li k o lo n ija ln o j b u rž o aziji.3' T ak o je u o b je zem lje ra z rije š e n a d ilem a fro n te ili p a r tija i to u k o rist p a r tije k o ja se d e fin ira kao a v a n g a rd a ra d n ič k e klase, d ak le k lasičn o m len jin ističk o m term inologijom. K oliko je to p rim je re n o u v je tim a»crne«a frike p o k az at će v rijem e. P re th o d n i p o k u ša ji s tv a ra n ja k ad ro v sk ih»radničkih«p a r tija kao sv o jev re m en o u M aliju k a d a se p la n ira la tra n s fo rm a c ija v lad a ju ć e S u d a n sk e u n ije ili u K ongo-b razzavillu, g d je je N a cio n aln i p o k re t re v o lu cije (M NR) p re o b ra ž e n u P a rtiju ra d a n isu u sp jeli: u M aliju je p ro c es ra d ik a liz ac ije, doživjevši svoj v rh u n a c sa stv a ra n je m N a cionalnog k om i te ta o b ra n e re v o lu c ije, za u sta v lje n v o jn im u d a ro m godine, dok P artija rada Konga (u trenutku svog osnivanja brojila je svega nekoliko s to tin a član o v a) n ik a d n ije u sp je la s ta ti n a v la stite noge. O staje ta k o đ e r d a se p ro v je ri u p ra k si v a lja n o st tra n s fo rm a c ije T an g an jik an - sk e a frič k e n ac io n a ln e u n ije (TANU), te p ro c e sa k o je su n aja v ili revolucionarni vojni režimi u Beninu, Som aliji i Etiopiji. 31 o. c.»relatorlo...«str Ibid., str o. c. *Re*olu(ao.. str. 29. argumenti 53

56 H I S T O R IJ S K I B L O K D r u g a č iji p r is tu p is tim p ita n jim a im a p o z n a ti a f rič k i h is to r ič a r J o s e p h K i-z e rb o k o ji s m a tr a d a re v o lu c ija m o ra b iti s tv a r m a s a a n e n ek e m a n jin e ili av a n g ard e.» K ad je je d n o m u tv rđ e n a p ra v iln a s tra te g ija č ita m o u je d n o m n je g o v o m te k s tu r e v o lu c io n a rn a je sv a k a e ta p a, sv a k a a k c ija, s v a k a o rg a n iz a c ija k o ja se n a la z i n a n je z in o j lin iji i č in i n je z in in te g ra ln i d io, č a k i a k o se ra d i o ta k tič k o m k o m p ro m isu.«p o š to u a f rič k im u v je tim a, k a k o o n tv rd i, ni je d n a k la s a n e m o že b iti a p r io r i i a p s tr a k tn o p ro g la š e n a re v o lu c io n a rn o m, a b u d u ć i d a su u je d n o p a r tijs k im a f rič k im s is te m im a sve p o litič k e o rg a n iz a c ije p o s ta le in s tr u m e n tim a o b ra n e in te re s a a s im ilir a n ih i p riv ile g ira n ih m a n jin a, K i-z e rb o p re d la ž e f o r m ir a n je» h is to r ijs k o g p o k re ta č k o g b lo k a«u k o je m će n e o tu đ e n i in te le k tu a lc i (k a d ro v i) p o m o ć i e k s p lo a tir a n o j v e ć in i s ta n o v n iš tv a ( p r ije sv eg a s e lja c im a ) d a se» sa m o o d re d e «. Z a la ž u ć i se za k o n s titu ir a n je h is to r ijs k o g b lo k a k o jim se p o v e z u ju i n f r a s tr u k t u r a i s u p e r s tr u k tu r a, o v aj a u to r tv rd i d a a f r ič k a k u ltu r n a re v o lu c ija n e tre b a d a č e k a s a z rije v a n je e k o n o m s k ih u v je ta, v eć d a p o č e v ši o d d a n a s m o že b iti» p o k re ta č k v a lita tiv n ih p ro m je n a «k o je će, r a z u m ije se, b iti iz v rše n e i d o v rše n e te k p o s lije p re u z im a n ja e k o n o m s k e v la s ti o d k a p ita la.34 K i-z e rb o se u o v o m s v o je m te k s tu p o z iv a n a G ra m s c ija. P o š to je to slu č a j u p o s lje d n je v rije m e i k o d n e k ih d ru g ih a u to r a k o ji se b a v e p ro b le m im a n e r a z v ije n ih z e m a lja, k r a tk o ć e m o se o s v rn u ti n a G ra m s c i je v e te k s to v e k o ji se o d n o s e n a p ita n je ta lija n s k o g» M ez zo g io rn a «, g d je o n t r e tir a p ita n je o d n o s a ra z v ije n i s je v e r n e r a z v ije n i ju g I ta lije i u v o d i k a te g o rije k a o š to su» h e g e m o n ija «i» h is to r ijs k i b lo k «k o je se m ogu prim ijeniti i na A friku. 5 Po G r a m s c iju, p r o b le m ta lija n s k o g ju g a je n a c io n a la n i u s k o v ez an za ra z v o j m e đ u n a ro d n o g k a p ita liz m a, k o ji k a r a k te r iz ir a p o s to ja n je visok o in d u s tr ija liz ir a n ih z o n a s je d n e s tr a n e, i n e d o v o ljn o r a z v ije n ih o b la s ti s d ru g e, s tim d a je n e r a z v ije n o s t o v ih p o s lje d n jih u n e p o s r e d n o j fu n k c iji ra z v ije n o s ti p rv ih. U to j sk ic i ta lija n s k ih p rilik a, G r a m s c i g o v o ri 0 potčinjavanju sela gradu, poljoprivrede m odernoj in d ustriji, o egois tič n im i k o o p e r a tiv is tič k im te n d e n c ija m a š to p o s to je u n u t a r ra d n ič k e k la se, o a to m iz a c iji s e lja č k o g s v ije ta p o tč in je n o g z e m ljo p o s je d n ic im a koji je u nedostatku vodstva p repušten bezizglednim eksplozijam a nez a d o v o ljs tv a, o n e g a tiv n o j u lo z i in te le k tu a la c a k o ji o s ig u ra v a ju h e g e m o n iju b u rž o a z ije n a d n e p is m e n im m a s a m a i to m e slič n o. D a k le, n a d ru g i n a č in G ra m s c i n a m g o v o ri o p ro b le m u» u n u tra š n je g «k o lo n ija liz m a i» m a rg in a liz a c ije m asa«k o ji je a k tu a la n za d a n a š n ju A frik u g d je su, k ao š to sm o v id je li, s u p r o tn o s ti selo g ra d je d n a o d d o m in a n tn ih k a r a k te r is tik a n o v o o s lo b o đ e n ih z e m a lja. I s to se ta k o n je g o v a a n a liz a» R iso rg im e n ta «, k o ji je u je d in io i o s lo b o d io I ta liju p o z iv a ju ć i se na n e o d r e đ e n e p a r o le»ne z a v isn o sti i je d in s tv a «, a n ije rije š io o s n o v n e so c ija ln e p ro b le m e se lja č k o g ju g a, m o že p r im ije n iti n a p ro c e s p o litič k o g o s a m o s ta lje n ja z e m a lja»crnog«k o n tin e n ta. Iz» R iso rg im e n ta «su proizašle d v ije ra z lič ite Ita lije : je d n a, s je v e r n a, in d u s tr ija liz ir a n a, k u ltu r n a, s re la tiv n o d in a m ič n o m b u rž o a z ijo m i s v je s n o m ra d n ič k o m k la s o m i d ru g a, ju ž n a, g d je s u je d in i p re d s ta v n ic i c e n tr a ln e v la sti b ili ž a n d a r i p o re z n ik, g d je je la tif u n d is ta m o g a o n e s m e ta n o p lja č k a ti i g d je se p o s re d n ič k e k la se lib e ra ln e p ro f e s ije, n a s ta v n ic i, sv e ć e n ic i, d rž a v n i s lu ž b e n ic i, d a k le in te le k tu a lc i p o ja v lju ju, b u d u ć i d a s u p o tk u p lje n e 1 privilegirane, kao neka vrsta kvislinga posredstvom kojih zem ljopo- 34 J. Ki-Zcrbo»Intcllestuels, ouvriers ct paysuns«, A. G ram sci»la questione M erldlonale«, E ditori Riuniti, Koma, argum enti

57 sjed n jk d rz, u z a v isn o st, seljak e. N a su p ro t.h isto rijsk o m b lo k u, indus trija lc i - ze m ljo p o sjed n ici G ram sci se zalagao za k o n stitu ira n je novog bloka, saveza k o j, će u je d in iti hom ogeni i k o n ce n triran i p ro leta rifc! g ra d o v a i sirom as ne, a to m iz ira n e seljač k e m ase ju g a, ali ne n a način d a ovi p o slje d n ji b u d u p o tć in je n i p rv im a, d a b u d u stav ljen i u položaj n eke v rste re v o lu c io n arn e rezerve ili g ru p e za p ritisak, već da b u d u a k tiv n i činioci k lasn o g saveza u k o jem će ra d n ič k a klasa ostv ariti svoju»hegemoniju«. Taj klasni savez, u kojem posebno m jesto pripada intelektualcim a, treba politički i ideološki ujediniti većinu radnog stanovništva u borbi protiv kapitalizm a i buržoaske države. To bi, u talijanskim ali i a frič k im u v jetim a, zahtije v alo da se ra d n ič k a klasa oslobodi svojeg»elitizm a«i usk o g»sindikalnog k o rp orativizm a«, a da seljaštvo izađe iz sv o je č a h u re m alih m eđ u so b n o izo liran ih zajednica. D akle, po G am sciju, p o ja m h eg e m o n ije u k lju č u je d ik ta tu ru p ro le ta rija ta ali, isto tako i ideju o ideološkom vodstvu proletarijata i o jedinstvu grad selo. P ri to m u p a r tija k o ja m o ra o sp o so b iti v lastite in telek tu alce, bez k o jih se ne m ože ni za m isliti n jezin o ideološko vodstvo, igra ulogu»kolektivnog«in te le k tu a lc a. N o, v ra tim o se Africi u kojoj je ra sk o rak izm eđu m ase p o ljo p riv re d n ik a i m a lo b ro jn ih ra d n ik a, izm eđu sela i gra d a, i p o re d s u p ro tn ih id ea liz iran ih ili d o g m atizira n ih verzija, vjero ja tn o d ale k o izra ženiji nego u G ram scijev o j Ita liji. N ezavisnost, kako kaže Renć Dum ont, koristila je isključivo stanovnicim a gradova.16 Međutim, u tim se gradovim a proletarijat (relativno je privilegiran u odnosu n a seljač k e m ase) n alazi p o d id eo lo šk im p ritisk o m b u rž o azije koja se k o risti n a c io n a listič k im p a ro la m a i d rž av n im a p a ra to m kako bi u č v rstila sv o ju h eg e m o n iju. T ak o p a ro le o»nacionalnom jedinstvu«pa i o»socijalizmu«, često postaju oruđe te dom inacije. Nedovoljno organizira n i seljaci i ra d n ic i u tim u v je tim a ne m ogu sam i n a m e tn u ti svoja rješenja, svoja shvaćanja. S druge strane postoji ogrom na masa zavisnih poljoprivrednika. Iako su je uspjele pokrenuti sam o velike društv en e k a ta k liz m e b o rb a za n ac io n aln o o slo b o đ en je u ze m lja m a što su p ro šle p u t o ru ž a n e re v o lu c ije ili g ra đ a n sk i ra to v i ali se poslije»norm alizacije«v ra tila u le ta rg iju seo sk e svakodnevnice. L išeno vodstva kojega, u u v je tim a n era z v ije n ih d ru š ta v a kao što su a fričk a, m ože o sig u ra ti je d in o ra d n ič k a k lasa, bez o b zira k oliko je m a lo b ro jn a i slaba, seljaštvo prepušteno sam o sebi nesposobno je da razbije okove ograničenog u n iv e rz u m a u k o je m živi. D akle, ra d n ič k o j klasi tre b a fizička snaga se lja štv a, a s e lja štv u tre b a id eo lo šk a o rije n ta c ija i o rg a n iz acijsk a s p o so b n o st ra d n ič k e klase. Jed n o ne ide bez dru g o g a i tu p aro le o rad n ič k o -seljačk o m savezu ili o d ik ta tu ri p ro le ta rija ta, ak o nisu p o p ra ćene konkretnim m eđusobnim prožim anjem interesa svih eksploatiranih slo jev a, k o n k re tn o m p o litič k o m i ra d n o m m o b iliz acijo m m asa i k o n k re tn o m b o rb o m za d ru štv en o -ek o n o m sk e p re o b ra ž a je ne sam o u g ra d o v im a već i u selim a v eom a m alo znače. Da bi se k o n stitu ira o ta k a v» h isto rijsk i blok«ra d n ik a -selja k a p od h eg e m o n ijo m p ro le ta rija ta k o ji će b iti u s ta n ju n o siti se sa b u rž o a sk im b lokom, p o tre b n o je s je d ne s tra n e d a se ra d n ič k a k lasa oslo b o d i sv o jih u sk o g ru d ih elitističk ih pogleda, potrebno je da centralni dio svojih program a posveti em ancip aciji selja štv a, d a p ris tu p i njeg o v u o rg a n iz ira n ju i ra d n o j m obilizaciji n udeći m u već d a n a s k o n k re tn e p ro m je n e. R azu m ije se, d a bi u tom e u sp je la, ra d n ič k a k la sa m o ra o sig u ra ti s u ra d n ju»intelektualaca«koji u nerazvijenim zajednicam a igraju izuzetno značajnu i nerijetko negativnu ulogu. 36 R. Dumont.L Afrique noire est mul parile«, Le Seuil, Paris, 1962, str argumenti - 55

58 Ako se tako gleda na problem e suvrem ene A frike, onda dilem a fronte ili p a r tije n e m a to lik i z n a č a j. Z a p ra v o u g ra m s c ija n s k o m p r is tu p u o v im p ro b le m im a tr e b a p o s to ja ti i p a r tija k a d r o v s k a o rg a n iz a c ija p r o le te r s k e a v a n g a rd e i f r o n ta p o litič k i iz ra z» h is to r ijs k o g b lo k a«, siste m a k la sn ih saveza k o ji će o k u p iti sve e k s p lo a tira n e slo je v e u z a je d n ič k o j b o rb i p ro tiv k a p ita liz m a argum enti

59 Ljubinka Karpović DEVETI SVJETSKI KONGRES SOCIOLOGA Ove godin e u U ppsali Š v ed sk a od 14. do 19. a u g u sta o d ržan je D eveti sv je tsk i k o n g re s sociologa. Z n an stv e n i p ro g ra m ovog k o n g re sa o d v ijao se p od zajedničkom tem om Putevi društvenog razvoja. U re a liz ira n ju p ro g ra m a u če stv o v a lo je svojim re fe ra tim a, izlaganjim a ili u raspravam a preko 2500 učesnika iz 140 zem alja u četiri plen a rn e sjed n ice, se d a m n a e st ra d n ih g ru p a, na d v an a est sim p o zija, u dvad e set šest a d hoc g ru p a i trid e se t č e tiri istraž iv a čk a k o m ite ta. Pored toga, č e trn a e s t s p e c ija ln ih se k c ija o rg a n iz ira la su d ru g a m eđ u n a ro d n a i n ac io n aln a u d ru ž e n ja, in s titu ti, c e n tri za d o k u m e n ta c iju i d ru g e in stitu cije, d o k je Istra ž iv a č k i k o o rd in a c io n i k o m ite t, pod p re d sje d a v a n je m A laina T o u ra in a, o d rž a o sam o je d n u s je d n ic u n a tem u: In te g ra c ija so ciologije g ra n ic e sp ec ija liz acije, što je, kao što ćem o v id jeti, više nego n ed o v o ljn o za a k tu a ln o s ta n je sociologije. R azu m ljiv o je iz ovih p o d a ta k a d a je d a n u česn ik kongre sa ne m ože ni fizički stići d a b u d e p ris u ta n m a k a r sam o na o nim m je stim a g d je se o č e k u ju z a n im ljiv a izlag a n ja i d isk u sije, iz čega re z u ltira nem oć d a se d a sv e o b u h v a ta n p rik a z svega onoga što se lih d an a zbivalo, kao i da ta j p rik a z b u d e lišen s u b je k tiv n o g a sp e k ta. S v je tsk i k o n g re s sociologa m je sto je g d je se m o ra m a n ife stira li c je lo k u p n o b o g a tstv o d ru štv e n ih p o jav a, g d je se m ogu sre sti lju d i koji se n jim a b av e i p ro u č a v a ju ih, m je sto g d je se m ogu izm ijen iti iskustva i g d je se b rig a o b u d u ć e m sociološkom n a r a š ta ju m ože, p re zen ta cijo m dostignutog stupnja razvoja i neriješenim problem im a, posebno istaći. P re d sje d n ik Š v ed sk o g o rg a n iz a c ijsk o g k o m ite ta i novoizab ran i p re d sje d n ik M e đ u n a ro d n o g u d ru ž e n ja sociologa, Uli H im m e lstra n d, u im e o rg a n iz a to ra u u v o d n o m n a p isu k o n g re sn ih m a te rija la p re d v iđ a tri v rste argumenti 57

60 p o s je tila c a k o n g re sa, k o ji su po sv o jim p o tre b a m a i z a h tje v im a u o d n o su n a k o n g re s, ra z lič iti. N ajb ro jn ija grupa posjetilaca dolazi na kongres bez jasno određen o g c ilja. In te r e s i o v ih p o s je tila c a n is u s p e c ija liz ir a n i, o n i, d ru g im r ije č im a, te š k o m o g u iz v rš iti s e le k c iju te m a i re f e r e n a ta. O r g a n iz a to r k o n g re s a z n a d a je o v im p o s je tio c im a n a jte ž e, a li s m a tr a d a je k o n g re s za n jih p rilik a d a s a z n a ju š to se u ra z lič itim d ije lo v im a s v ije ta sa so c io lo g ijo m (m o ž d a i so c io lo z im a!) d o g a đ a, d a č u ju te m e n a k o jim a se jo š u v ije k ra d i, te k o je, k a o ta k v e, jo š u v ije k n is u z a š ta m p a n je. M n o g o je lak še, s m a tra o rg a n iz a to r, o n im p o s je tio c im a k o ji već im a ju sv o je d e fin ira n o p o lje in te re s a ili su član o v i Istra ž iv a č k o g k o m ite ta In te r n a c io n a ln o g u d r u ž e n ja so cio lo g a. O ni n a k o n g re s u m o g u č u ti d o k le s u n jih o v e kolege stigle, m ogu izm ijeniti stručna iskustva. P o đ im o i m i za o v a k o ra z lič ito in to n ir a n im ž e lja m a i p o tre b a m a m n o g o b ro jn ih p o s je tila c a k o n g re s a, p r id r u ž im o se n a jb r o jn ijo j g ru p i i p o tra ž im o m je s ta re a liz ira n ja n jih o v ih p o tre b a. B o g a t p ro g r a m k o n g re s a izaziv a k o d p o s je tila c a p ita n je k a k o s tić i, k a k o iz a b ra ti o n o n a jv re d n ije, k a k o č u ti o n o n a jb o lje. P re m a o s n o v n o j te m i k o n g re s a, n a jz a n im ljiv ije su p le n a rn e s je d n ic e : 1. T e o rije, m o d e li i id e o lo g ije ra z v o ja 2. Procesi, suprotnosti i sukobi u transform aciji suvrem enih d ru šta v a 3. S pontanitet i planiranje u društvenom razvoju 4. D ru štv a, k u ltu r e i c iv iliz a c ije : a u to n o m n o s t i z a v isn o s t P redsjedavaju : Jerzv J. W iatr (Poljska), R einhard B endix (SAD), Ulf H im m elstrand (Švedska) i C lifford Geetz (SAD). P o red uloge d a vodi sje d n ic u, u sm je ra v a raispravu i vodi k a ev en tu a ln o m z a k lju č k u, p r e d s je d a v a te lji s u im a li v a ž n iju fu n k c iju d a o d a b e ru r e f e r a te i s a o p ć e n ja k o ja s u v r ije d n a p le n a r n e s je d n ic e, k o ja p o d s tič u d is k u s iju i p r ik a z u ju sv u š ir in u r a z lič itih n a č in a t r e tir a n ja p ro b le m a. Is k r e n o v je ru ju ć i d a su o n i to m p o s lu p riš li te m e ljito i n e p r is tra - sn o, o d g o v o rn o i s tru č n o, p o s ta v lja se p ita n je d a li je, u p ro s je k u, d v a i p o l s a ta p o s je d n ic i d o v o ljn o za iz la g a n je p e t d o s e d a m d is k u ta n a la i u č e s n ik a, a d a se p ri to m e z a c r ta n a te m a s a g le d a u sv im n je n im a s p e k tim a, d a se ra s p ra v i o r a z n o v rs n im p o s to je ć im m o d e lim a n e k o g i k ak v o g ra z v o ja, d a se te k n a v e d u, a k a m o li p ro c ije n e, ra z lič ite id e o lo g ije i njihova uloga u društvenom razvoju, da se čuje o tran sfo rm aciji d ru š tv a u R u m u n iji, ju g o is to č n o j A ziji, n a S r e d n je m is to k u i I n d iji, d a se o b ja s n e d ile m e n e r a z v ije n ih, r a s tr z a n ih iz m e đ u id e o lo g ije p r iv a tn e in ic i ja tiv e i d irig ira n e p riv re d e, d a se sa g le d a u lo g a re v o lu c io n a rn e p a r tije i cjelokupna dijalektika sp ontaniteta i plan iran ja u društvenom razv o ju, k a o i ra z lič ite k u ltu r e i c iv iliz a c ije u u z a ja m n o m p r o ž im a n ju i m e đ u z a v is n o s ti. Č e tiri p le n a rn e s je d n ic e, n a ju ž e v e z a n e za o s n o v n u te m u k o n g re sa, re a liz ira n e su za d e s e t s a ti, što, sa m o za se b e, d o v o ljn o g o v o ri o a tm o s fe ri k o ja je na n jim a v lad a la. Prije svega, važni referenti iz pojedinih tem a već su poznati stru č n ja c i, n jih o v a s ta n o v iš ta su v rlo č e s to i slu ž b e n a, ta k o d a i e v e n tu a ln a d is k u s ija n ije više s tv a r p o je d in c a, već p o d ig n u ta n a n iv o id e o lo š k ih s is te m a. O v a k o, n a a p s tr a k ta n n a č in p o d ig n u ta te m a, n e m a v iše re a ln a, već a k s io m a ts k a o b ilje ž ja, č im e d is k u s ija p o s ta je m a č e v a n je n a d u ž in i koplja, dok se protivnik cijeni na p ristojnoj udaljenosti. P a ž ljiv i p r o m a tr a č, p o re d z n a č a jn ih d o p rin o s a p o je d in ih r e f e r e n a ta n e k im te m a m a, n a p r im je r, M. R u tk ie v itc h, W. W e se lo w sk i, B. D e n itc h, T. Z a s la v sk a ja, P. S z to m p k a, im a o je d o ja m d a se p r e z e n tir a n i ideolo argum enti

61 Ski sistem i»pipkaju«, ali da se neće zagrliti, te da su referenti zatvorenici p o je d in ih ideologija, te o rija i m odela i da bolje ilu strira ju nego što o b ja šn ja v a ju p o jed in e tem e. J B S v ak ak o d a su se življe, n eo č ek iv an ije i indiv id u aln ije intonirane d isk u sije o d v ijale u ra d n im. ad hoc g ru p a m a, gdje je kolegijalna atm o sfe ra d o m in ira la n a d o ficijeln o m. Tu se osnovna tem a kongresa prouča vala pom nije, m inucioznije i, naravno, kreativnije. P rem a b ro ju p rija v lje n ih izlaganja i d isk u ta n a ta najzanim ljivija tem a radnih grupa bila je Nacionalni i etnički pokreti u Evropi Sjevernoj A m erici, A frici i L atin sk o j A m erici, a zatim P rofesionalna stru k tu ra form iranje klasa i klasne svijesti. P eta ra d n a g ru p a, k o ja se bav ila p ro b lem o m pro fesio n aln e i klasne s tru k tu re, p o d ije lila je sv o ja ra z m a tra n ja u dvije podtem e: B orba klasa u ra zličitim d ijelo v im a sv ije ta u X X sto lje ć u i B o rb a klasa u svjetskom ekonom skom sistem u. N ajzapaženije i zaista originalno izlaganje profeso ra G io v an n ija A rrig h ija o ra d n ič k o j klasi Z apadne Evrope, njenom h isto rijsk o m n a slje đ u i re v o lu c io n arn im p ersp ek tiv am a, je st d o prinos m a rk sistič k o j te o riji k lasa i rev o lu cije. Iz la g an je d aljih učesnika iz M ozam bika, S irije, S o v je tsk o g Saveza i P eru a p re d sta v lja le su jedan od ta k o rije tk ih n a ovom k o n g re su m a k ro sk o p sk ih p rilaz a p ro u č av an ju p o jed in ih p ro b le m a. E k o n o m sk a s tra n a ra z ra d e klasn e s tru k tu re odno sila se n a p ro u č a v a n je o d n o sa izm eđu ra d n ič k e klase i n am ješten ik a, tre jd ju n io n a u n eslo b o d n o m d ru štv u, novoj m eđ u n a ro d n o j podjeli rada, na društvene klase u socijalizm u, na idcologizaciju klasne svijesti i dr. O sje ć a n je d o re č e n o sti logično je slije d ilo ovako sv estra n o, otvoreno i p ro d u h o v lje n o tr e tira n je d ru štv e n ih k re ta n ja u našem sto lje ću i ulozi ra d n ič k e k lase. O sv jed o čen i in te re s sociologije i p o sjetila ca kongresa za ovu te m u p o k azao je d a so cio lo g ija m ože o sje titi goruće p roblem e našeg d o b a. P ro m a tra ju ć i p a ž ljiv ije k o n g re sn e m a te rija le p o sjetila c zasta n e p re d p ita n je m za što su se d o sta slične tem e p o litič k e sociologije (C en trifu g aln e sile u siste m u in te re sa, K o rp o rativ izam u p o slije ratn o m k a p ita listič k o m d ru štv u ) n ašle p ro s to rn o i o rg a n iz acijsk i o dvojene od radne grupe koja je obrađivala tem u Država: prisila i ubjeđivanje (Državna p ris ila i k a p ita listič k i n ač in p ro izv o d n je, O sig u ra n je p o d ršk e kao strukturalni problem m oderne politike, K ontradikcije u političkoj integ ra c iji m asa). O v d je z a ista ne m ožem o n išta z a k lju č iti, p re tp o sta v k a, m e đ u tim, d a se ra d i o n e d o s ta tk u v je štin e u k o m p o n ira n ju p ro g ram a ili o p re o b ilju m a te rija la, ne izgleda v je ro ja tn a. Izg led alo je d a će re fe re n ti u g ru p i P o litičk i k o n te k st sociologije o b ja sn iti m je sto sociologa u d ru štv u i ulogu sociologa s o bzirom na državu, vladu i politiku. P ro fe so r Y oung o p tu ž io je a m e rič k u vladu za k o ru p c iju, m an ip u liranje m asam a, za popustljivost krupnom k a p ita lu... Ove optužbe iznesene o d lu čn im to n o m n ač in ile su izv a n red a n u tisa k, čiji je efek at, m e đ u tim, počeo d a p a d a o n o g časa k a d a su p risu tn i p o stali svjesni da a m e rič k a v lad a ove o p tu ž b e ne slu ša, o d n o sn o d a n ije ni p o slala»svoje ljude«ili p a k oni n eć e d a se jave. P ro fe so r F e rra ro tti p ra v io je v a rija n te za G ram scijev e tek sto v e o o d n o su in te le k tu a la c a i v la d a ju ć e klase, pažljiv o pazeći, p ri to m e da G ram sci ja ne sp o m en e. Z alagao se, n arav n o, za k re a tiv n e sociologe, koji su ta k o rije tk i, a ip a k žrtv e p o litik e kao p ra k se (!). R e fe re n t iz Ju g o sla v ije Z ag o rk a G olubović govorila je o ra sk o ra k u izm eđu id eo lo šk ih n ač ela i p o litič k e p r a k s e, o d n o sn o o p ra ti noj po re đ e n o sti so cio lo g ije i sociologa dnev n o j politici. V lade, p o litik a i drž av e n isu sam o n ap a d an e, već isto tak o šno i b ra n je n e (na p rim je r p ro f. H o rst T a u b e rt iz D -a em a štv en i razvoj i m a rk sistič k o -so c ija listič k a sociologija u argumenti - 59

62 U ra s p ra v i se č u la i ir o n iz ira ju ć a in to n a c ija k a d a se s a» d rž av n o g te re n a «p re š lo n a lič n i, re c im o, k a d a je je d a n p o s je tila c u p ita o p ro f. J o a c h im a Iz ra e la k a k o to d a je o n n a p ro š lo m s v je ts k o m k o n g re s u p r e d s ta v lja o SAD, a n a o v o m Š v e d sk u. V je r o ja tn o b i d is k u s ija p o s ta la ž iv lja d a r e f e r e n ti n is u»zaobišli«pitan ja lične prirode. O p ć i je d o ja m d a r e f e r e n ti ili p r e c je n ju ju ili p o tc je n ju ju u lo g u so c io lo g a u o d n o s u n a p o litik u ili u n u t a r s a m e p o litič k e p r a k s e, te d a su o d d is k u ta n a ta n e š to i n a u č ili, iz rič ito p o z iv a ju ć i n e k e o d n jih d a o b a v e z n o p o p o d n e d o đ u n a n a s ta v a k s im p o z ija, n a k o n če g a su se, n o še n i d ru g im in te re s im a, iz rič ito p o z v a n i d is k u ta n ti p o p o d n e n a š li n a g ru p i za S o c io lo g iju n a c io n a ln ih p o k re ta i im p e rija liz a m. A tu je p o z n a ti p r o f e s o r A n o u r A b d e l-m alek m e đ u m n o g o b ro jn im posjetiocim a svih rasa i nacionalnosti izveo analizu prom ijenjenog m o d e la re v o lu c io n a rn ih sn ag a i u k a z a o n a lo g ičan k ra j im p e rija liz m a. O stali su referenti govorili u prilog novom načinu shvaćanja nacion a ln o g, o d n o s n o n je g o v tr e tm a n u o b lik u n a c io n a lita rn o g, k o je p o s ta je m isao revolucije dojučerašnjih kolonija im perijalističkih zem alja. P rilo z im a M. š a h o v ić a i K h a n R a s h e e d u d d in a o z n a č a ju u p e r s p e k tiv a m a p o k r e ta n e s v r s ta n ih ; te m a o n a c io n a ln im i r e v o lu c io n a rn im p o k r e tim a is p u n ila je o č e k iv a n ja m n o g o b ro jn ih u č e s n ik a, š to s u o n i, p o v re m e n o, sp o n ta n im a p la u z im a p o z d ra v lja li. Protekli K ongres sociologa ukazao je na bogatstvo pojava suvrem e nog sv ije ta, k o je su n a š le a d e k v a ta n b ro j z a in te re s ira n ih m e đ u s o c io lo z im a za n jih o v o p ro u č a v a n je. D ru g im r ije č im a, s u v re m e n a s o c io lo g ija o s je ć a p u ls n a še g d o b a i z b ilja je ta m o g d je se n e š to d e ša v a. Ia k o se so c io lo g iji n e m o že o d re ć i a k tu a ln o s t, to is to n e m o ž e s e re ć i za n je n e interne problem e kao nauke. N aim e, m akroskopsko sagledavanje p ro b le m a ili p u te v i p re v la d a v a n ja s p e c ija lis tič k e o g ra n ič e n o s ti p u te m in t e g ra cije p o d ru č ja k o je su u k au z aln o j vezi je d a lji z a d a ta k s a m ih sociologa. N am eće se zaključak da, kada to ne bi bio problem sam e sociolo g ije, p ro g r a m n je n o g k o n g re s a n e b i b io ta k o r a s c je p k a n, ra z je d in je n, te m e p o je d in ih g ru p a ta k o o d v o je n e, d a n e k a ž e m o iz o lira n e je d n e od d ru g ih. U opće uzev, k o n g re s bi b io m a n je ra z u đ e n, više c e n trip e ta la n. Z b o g ra z u đ e n o s ti p r o b le m a i s a m o g k o n g re s a d is k u s ije s u s e k re ta le o d č isto a k a d e m s k e, p r e k o k r e a tiv n e d o d is k u s ije n is k o g le ta, p o n e k a d čak m anifestacijskog, a ne naučnog k arak tera, efikasnost čega je diskuta b iln a. S vjetskom kongresu je, b ar po našem shvaćanju, ned o stajala pedag o šk a d im e n z ija b rig a o s o c io lo š k o m n a r a š ta ju. N a im e, so c io lo šk i podm ladak nije m ogao dobiti nikakvu pom oć u tom e da pronađe adekv a tn o m je s to in f o r m ir a n ja p r e m a s v o jim p ro f e s io n a ln im in te re s im a, a k a m o li d a n a k o n g re s u d o b ije m o g u ć n o s t d a se za n e k u s p e c ija liz a c iju odluči. U tom sm islu je organizator stv arn o» radio «za akadem ske socio lo šk e p r e d s ta v n ik e ili za m e đ u n a ro d n e o rg a n iz a c ije v e z a n e so c io lo g e, š to je p o m a lo c ije lo j k o n g re s n o j a tm o s fe ri d a v a lo o s je ć a j a k a d e m iz m a sa m alo m ladalačke svježine. S v e p ris u tn i e n g le sk i je z ik, u v e d e n je d n o s ta v n o m k o n v e n c ijo m u s v rh u e f ik a s n o s ti s p o ra z u m ije v a n ja, n e s a m o d a je p o k a z iv a o u te m e - lje n o s t so c io lo g ije u a n g lo s a k s o n s k o m s v ije tu v eć je tir a n iz ir a o o v u lažn o h o m o g e n u je z ič k u c je lin u n a k o n g re s u d o v o d e ć i p o je d in c e p o n e kad u poziciju da se stide ex privato govoriti svojim m atern jim jeziko m. N e ra z u m ljiv o je z a š to m n o g o lju d s k a, m n o g o n a c io n a ln a i m n o g o - ra s n a so c io lo šk a z a je d n ic a m o ra, u in te r e s u s o c io lo g ije (d a li s a m o to? ), g o v o riti is k lju č iv o e n g le sk i i d a li je to o b ilje ž je n je n e b u d u ć n o s ti ili p ro š lo s ti argum enti

63 eurokomuni zam i talijanska zbivanja

64

65 Predrag Vranicki EUROKOMUNIZAM* M ark sističk a an aliza n ek ih b itn ih p ita n ja suvrem enog svijeta pokazala n a m je, m islim, v eom a ja sn o d a je M arxova d ija le k tik a sve p rije nego jedna revolucionarna šablona. S obzirom na kom pleksnost historijs k ih z b iv a n ja o sn iv ačim a m a rk siz m a n ik a d n ije palo n a p am e t da po stav e n e k u općevažeću te o riju re v o lu c ije n iti te o riju p a rtije. H isto rijski preobražaji, njihove form e i trajanje zavise od mnogih historijsk ih k o m p o n e n a ta od k o jih su m noge i n ep red v id ljiv e. Isto tak o i o d n o s re v o lu c io n a rn ih snaga, n jih o v n ačin o rg a n iz ira n ja i m eto d e b orbe. S am o je je d a n d o g m a tsk i sta ljin iz a m m ogao p re tp o s ta v lja ti d a se lenjinske form e borbe i organizacije mogu pretvarati u apsolutne i neprikosnovene. Nije trebalo dugo čekati pa da se pokaže da se svaki dogm a tizam m o ra b la m ira ti p re d h isto rijo m. S a svim tim o k o ln o stim a p o v ezan a je je d n a od n a jin te re s a n tn ijih i n a jd u b ljih tra n s fo rm a c ija u k o m u n istič k o m p o k re tu ra zv ijen ih zem a lja, prvenstveno u zapadnoj Evropi, eurokom unizam. S obzirom na cjelo k u p n i k o n c e p t o m e to d a m a re v o lu c io n arn e b o rb e i o s tru k tu ri socija listič k o g d ru š tv a za k o je se bore, o d m ah je bio d o če k an od b iro k ra i- sk o -e ta tistič k ih sn ag a isto č n o e v ro p sk ih ideologa kao an tiso v jetizam, re vizionizam, socijaldem okratizam. To sam o ukazuje da daljnje osam o staljivanje kom unističkih pokreta i traženje vlastitih koncepata revolu cije i so cijalizm a, što je već bilo započelo ju g o sla v en sk im o tp o ro m i k o n c e p tim a sa m o u p ra v lja n ja, s tv a ra je d n u p o tp u n o novu situ a c iju u m e đ u n a ro d n o m k o m u n istič k o m p o k re tu. R e p e rk u sije i p o slje d ice takve s itu a c ije d a n a s su jo š nesagledive. Ali će po svoj p rilici b iti za cijeli daljnji razvoj suvrem enog svijeta presudne. * Ovo je peto poglavlje moje knjige Marksizam I socijalizam, koja izlazi kao šesti svezak Odabranih djela u izdanju SvcuCtlišne naklade Liber i Naprijed. Sasvim je razumljivo da ovo poglavlje donosi pretpostavku moje analize nekih bitnih pitanja marksizma i socijalizma sto sam ih izvršio u prethodnim poglavljima kao i moje stavove o tim pitanjim a. argumenti 63

66 S ve d o n a jn o v ije g v re m e n a s ta n je u r a d n ič k o m i s o c ija lis tič k o m p o k r e tu b ilo jc k a r a k te r iz ir a n o s n a ž n o m p o d v o je n o š ć u i u v e lik o j m je ri i a n ta g o n iz m o m iz m e đ u s o c ija ld e m o k r a ts k ih, s o c ija lis tič k ih i k o m u n i s tič k ih p a r tija. P rv e d v ije su u g la v n o m o d b a c iv a le r e v o lu c io n a rn e lo rm c b o rb e, p rila g o đ iv a le se d e m o k ra ts k im u v je tim a g ra đ a n sk o g p a rla m e n ta riz m a, a v eći d io s o c ija ld e m o k r a c ije se i n a v la s ti u v e lik o j m je ri k re ta o u n u t a r o k v ira a n c ie n re g im e a. Ia k o i d a n a s k o m u n is tič k a k ritik a u p rv o m re d u z a m je r a s o c ija ld e m o k r a ts k im p a r tija m a d a s u p a r tije p o re tk a, ip a k tre b a s p o m e n u ti d a i u n jim a p o s to je lije v a k rila k o ja se ne m ire s postojećim i kojim a je k rajn ji cilj ipak socijalistička tran sfo r m a c ija b u rž o a s k o g d r u š tv a. J o š v iše je o v a j r e v o lu c io n a rn i s a d r ž a j uz d e m o k ra ts k e o b lik e b o rb e p r is u ta n k o d m n o g ih s o c ija lis tič k ih p a r tija k o je s u ta k o đ e r p o s ta le m a s o v n e i k o je su v e o m a s n a ž n o is ta k le sv o ja g le d a n ja n a s o c ija liz a m k a o d e m o k r a ts k o d r u š tv o k o je tr e b a n e sa m o d a n a s ta v i n a sve d o s tig n u te g ra đ a n s k e s lo b o d e n e g o d a ih i d a lje ra z v ije p re k o s a m o u p ra v n ih o b lik a o rg a n iz a c ije d ru š tv a. U ta k v o j s itu a c iji, u z m n o g e d ru g e p r o m je n e u s tr u k t u r i i o d n o s im a u s u v re m e n o m s v ije tu, k o m u n is tič k e p a r ti j e s u m o ra le d a r ije š e d ile m u : ili iz o la c ija o d š irin e p r o g r e s iv n ih te ž n ji n e s a m o r a d n ič k e k la s e n eg o i š iro k ih m a s a n a r o d a u ra z v ije n im z e m lja m a ili p r e k in u ti s m n o g im s ta ljin is tič k im i k o m in te rn o v s k im k o n c e p tim a o p o k r e tu i s o c ija liz m u. S obzirom na m noge još druge okolnosti o kojim a će biti riječi, kom u n is tič k e p a r tije su r ije š ile o v u d ile m u n a je d in o m o g u ć i n a č in a k o su željele i h tjele da ostanu živa politička i socijalna snaga u novim h isto rijs k im o k o ln o s tim a. Jo š je d n o m se p o k a z a lo d a m a rk s iz a m n ije n i k a k v a je d n o m z a u v ije k d a n a d o g m a, n e g o m isa o n o te o r ijs k o o r u đ e za š to u s p je š n ije s a v la d a v a n je i rje š a v a n je u v ije k n o v ih i n e p r e d v iđ e n ih h is to r ijs k ih k o n s te la c ija. O p tu ž b e k o je s u se o d m a h s ru č ile n a n o v e k o n c e p te e u ro k o m u n iz m a, iz a z v a n e n e to lik o n a s to ja n jim a d a se rije š i problem strategije i taktike u novim uvjetim a, nego prvenstveno k ritik o m so c ija liz m a k o ji n ije jo š d o se g a o n iti n iv o g r a đ a n s k ih s lo b o d a, a p ro b le m e n e p o s r e d n e, s a m o u p ra v n e d e m o k r a c ije o d b a c io k a o n e m a rk s i- s tič k i k o n c e p t, z a b o r a v lja ju d a is te ili slič n e id e je u p r o m ije n je n im h is to rijs k im u v je tim a n e m a ju n ik a d is to z n a č e n je i is te d o m a š a je. R eviz io n iz a m s o c ija ld e m o k r a c ije u z a v rš n o m p e r io d u D ru g e in te rn a c io n a le ogledao se u njihovoj nesposobnosti i n esprem nosti da jed n u revoluc io n a rn u s itu a c iju i re v o lu c io n a rn o rije š e. U m je s to to g a g la v n in a s o c ija l d e m o k ra c ije je s p a š a v a la b u rž o a s k i p o r e d a k o s ta v lja ju ć i n a c je d ilu je d in i re v o lu c io n a rn i p o d v ig ru s k ih b o ljš e v ik a k o ji je o d š k r in u o v r a ta u h is to r ijs k i n o vo. D a n a š n ji z a h tje v i e u r o k o m u n iz m a d a se p r im je n ju ju d e m o k r a ts k e fo r m e ( p a rla m e n ta ln e i o s ta le ) b o rb e, d a se s tv a r a š iro k i f r o n t p r o g r e siv n ih d e m o k r a ts k ih i s o c ija lis tič k ih sn a g a, d a se u p o tr ije b e m n o g i m e h a n iz m i d rž a v e k o ji n isu sa m o re p re s iv n i itd. p ro iz la z e iz sa sv im d ru g ih i u v e lik e p r o m ije n je n ih h is to r ijs k ih o k o ln o s ti. P o tr e b n o je za r a z u m ije v a n je o v ih p o m a k a i tr a n s f o r m a c ija b a r e m u n a jk r a ć im c r ta m a n a z n a č iti s p e c if ič n o s t s u v re m e n e h is to r ijs k e s itu a c ije. U prvom redu prijeko je potrebno još jednom ko n statirati izvanre d a n n a p r e d a k n a u k e i te h n ik e, p ra v u n a u č n o -te h n ič k u re v o lu c iju k o je je č o v je č a n s tv o u ra z v ije n im re jo n im a s v ije ta d o ž iv je lo. O n a je u tim z e m lja m a d o v e la d o b rz o g p o b o ljš a n ja ž iv o tn ih u v je ta ; n iv o ž iv o ta k a o i č o v je k o v a d o k o lic a n e u s p o r e d iv o su b o g a tiji n e g o š to s u p o s to ja li, te im a m o v eć fe n o m e n p o tro š a č k o g d r u š tv a i m e n ta lite ta k o ji, n a r a v n o, im a ju i sv o je n a lič je. S a is to ta k o v e o m a s n a ž n im ra z v o je m te r c ija r n o g s e k to r a p r iv re d e s itu a c ija je u tim z e m lja m a v eć ta k v a d a r e v a n d ik a c ije r a d n ič k e k la s e n is u z a o k u p lje n e p rv e n s tv e n o p r im a r n im in te r e s im a osi g u r a n ja e g z iste n c ije, n eg o m n o g o v iše c je lo k u p n im p o lo ž a je m r a d n o g 64 - argumenti

67 čovjeka u tim g ig an tsk im siste m im a ek o n o m sk e i političke moći U vezi s ovakvim razvojem već n ekoliko d ese tljeća tra je i jedan specifičan proces ja č a n ja države ne sam o kao a p a ra ta sile nego isto tako i aoaratn u p ra v lja n ja, evidencije, u sm je ra v a n ja i ek o n o m sk ih tokova u ž e lje n o m sm je ru. L ib e ra listič k a e ra k ap italizm a je već davna p ro šlo st a državno -k a p ita lističk e te n d e n c ije p o s ta ju sve d o m in a n tn ija stv arn o st u tim zem ljam a. O ne se ne isp o lja v a ju sam o u snažnom u tje c a ju i interventnim m o g u ćn o stim a drž av e u d ru štv e n e i e k o n o m sk e procese, nego isto tako i u p o d rž a v lje n ju o d re đ e n ih g ra n a in d u s trije koje u nekim zem ljam a već dosiže o s je tm je nivoe. S tim u vezi je i povezano jačanje izvršne v lasti n a ra č u n p re d sta v n ič k e. D aljnja karakteristika suvrem ene etape jest sve veća internacionalizacija kapitala, stvaranje ne sam o snažnih m ultinacionalnih kompan ija nego i poveziv an je p o je d in ih drž av a ra d i o v lad a v an ja cjelokupnim ra zv itk o m i iz b jeg a v an ja ja č ih p o tre sa s o b ziro m na m ogućnosti sukoba n acio n aln ih in te re sa u to m razv o ju. P o sto ja n je ovakvih in stitu c ija i k o r poracija ukazuje sam o da se i socijalistički pokreti ne mogu više zatvara ti sam o u sv o je n ac io n aln e g ra n ic e, k ad a ishodi o d re đ en ih borb i ne zavise sam o o d re a g ira n ja i m o g u ćn o sti p o jed in e k ap italistič k e zem lje. Sve veće u je d in ja v a n je ili b a re m u sp je šn a k o o rd in a c ija progresivnih pokreta postaje još više im perativom. U vezi sa d o sa d re čen im su v re m e n i sv ije t je suočen s jo š jednom sasvim sp ecifičn o m i novom situ a c ijo m ra zv o jem tak o snažnih sre d stav a u n išta v a n ja, što je d ije lo m re z u lta t već n avedene naučno-tehničke rev o lu cije, d a je p ita n je rje š a v a n ja s v je tsk ih su k o b a dobilo sasvim d ru g e d im en zije i m o g u ćn o sti. D ok su n ek a d ra to v i izm eđu pojedinih drž av a b ili logični n astav c i n jih o v e u n u tra š n je p o litik e, d an a s bi ta logika ra zv o ja d ovela do g u b lje n ja svake logike, je r je sam a biološka eg z iste n cija u p ita n ju. O vdje je n a neki n ačin razvoj d e stru k tiv n ih sre d stav a p re šao u sv o ju s u p ro tn o s t i p o s ta je m alo po m alo g aran to m jed n e lab iln e ali ip ak p o sto je ć e k o eg z iste n cije ra zličitih siste m a i zem alja. P o sto ja n je dva sn a ž n a v o jn a b lo k a d a je suvre m e n o j situ a ciji tak o đ e r p o seb a n žig, te je razvoj so c ija liz m a i n a Isto k u i na Z apadu velikim d ijelo m u v je to v a n ovak v im s ta n je m stv a ri, o k o jem se u n a jm a n ju ru k u m o ra v o d iti ra č u n a. N i je d a n od ovih blo k o v a ne d o p u šta b arem dosad nek e n ag lije u n u tra š n je p ro m je n e k o je bi dovele u p ita n je njegovu eg z iste n ciju. Uz ovaj b lo k o v sk i sv ije t p o sto ji i širo k i sp e k ta r ze m alja u ra zv o ju k o je su p ro šle k ro z a n tib lo k o v sk u re v o lu c iju i čije o slo b ađ an je, uz sve teškoće i problem e koji postoje, označuje suvrem enu etapu svjetskog ra z v o ja u velikoj m je ri ta k o đ e r sv o jev rsn o m. G olem a siro v in sk a baza n a jja č ih k a p ita lis tič k ih ze m a lja p re šla je u ru k e slo b o d n ih država na tim p o d ru č jim a, što ta k o đ e r u n o si sasv im nove ele m e n te u ekononv sk o -p o litič k a k r e ta n ja d a n a šn jic e. T om e p rid o n o si jo š i čin jen ic a da je najveći b ro j tih z e m a lja d a n a s a n tib lo k o v sk i n a s tro je n te je p o k re t nesvrstanih, iako u sebi veom a raznorodan, specifični m om ent suvrem ene h isto rije. Već se iz ovih k ra lk ih i su m a rn ih n ap o m e n a vidi da je razvoj su v re m e n ih n a p re d n ih sn ag a, k ak o s o c ija listič k ih tak o i k o m u n ističk ih, o d re đ en n ek im k o o rd in a ta m a k o je se uvelik o ra z lik u ju od h isto rijsk ih k o n ste la c ija p rije n ek o lik o d e se tlje ć a. M eđ u tim, ovom e tre b a d o d ali još neke e le m e n te k o ji ta k o đ e r snažno u tje č u na ra z m išlja n ja i tra n s fo rm a cije koje suvrem eni kom unizam doživljava u tim zem ljama. On se razvija u je d n o j d o sad n ep o z n a to j p o litič k o j d em o k ra c iji u k o jo j su davne težnje n a p re d n ih sn ag a za slo b o d o m o rg a n iz acije, štam p e, m išljen ja, štrajka itd. u potpunosti ostvarene. N apredni pokreti dobivaju na masovnosti, a sve više i ona iskustva koja će im jednom trebali kada budu 5 argumenti - 65

68 vladajući. M islim na osvajanja m nogih pozicija u kom unalnim u p rav a m a, a fe n o m e n i s u o d lu č iv a n ja, r a d n ič k e k o n tro le, p o ja č a n e u lo g e s in d ik a ta i n jih o v a a u to n o m ija in d ik a c ije su z n a č a jn ih p o m a k a u ra z v o ju s v ije s ti ra d n o g č o v je k a k a o i p ro c e s a k o ji o z n a č u ju već e le m e n te n o v o g u s ta r im s tr u k tu r a m a k a p ita lis tič k o g s v ije ta. R e v o lu c io n a rn i p ro c e s i d o b iv a ju tim e d r u g a č ije im p u ls e te ć e i n jih o v e e ta p e b iti n u ž n o d ru g a č ije i ra z lič ite o d» k lasičn ih «. T o m e tr e b a d o d a ti d a r a d n ič k a k la s a n ije v iše o s a m lje n a u sv o m n a ja m n o m o d n o s u i e k o n o m s k o -p o litič k o j o tu đ e n o s ti, n eg o d ije li tu sv o ju s itu a c iju sa š iro k im s lo je v im a r a d n ih lju d i u ra z lič itim i č e s to p o tp u n o n o v im s e k to r im a d ru š tv e n e d je la tn o s ti. N e k a d a š n ja b itn a r e la c ija r a d n ič k a k la s a s e lja š tv o p o s ta je u n e k im z e m lja m a g o to v o b e s p r e d m e tn a, j e r je s e lja š tv o s v e d e n o s a m o n a n e k o lik o p o s to ta k a c je lo k u p n o g s ta n o v n iš tv a. Z a to rela c ija ra d n ič k a k la sa / š ir o k i s p e k ta r s r e d n jih slo je v a k o ji u v e lik e d ije le s u d b in u i ra d n ič k e kla se p o s ta je d o m in a n tn o p ita n je n o v ih saveza. O n o š to d a lje k a r a k te r iz ir a s u v re m e n u e p o h u je s u i p o tr e s n a isk u s tv a fa š iz m a i s ta ljin iz m a. R a d n ič k o m p o k r e tu i so c ija listič k o -k o m u n i- s tič k o m u o p ć e n e m o že se v iše p r is tu p a ti s te z a m a d a s u g ra đ a n s k e slo b o d e n a jo b ič n ija f o r m a ln o s t i d a je za p ro g r e s iv n e p o k r e te ire le v a n tn o k a k a v je p o litič k i s is te m b u rž o a z ije n a v la sti. T u s v o ju k r a tk o v id n o s t i n a iv n o s t p o je d in i p o k r e ti p la tili s u n e s a m o d e c im ira n je m s v o jih re d o v a, n e g o i n e s ta ja n je m s h is to r ijs k o g p o p r iš ta i p o n e k o lik o d e s e tlje ć a. S lič n o je is k u s tv o, is to ta k o tra g ič n o a z a p ra v o i jo š tra g ič n ije, je i se radilo u im e socijalizm a iskustvo staljinističkog tero ra i b arb arstv a. M o g u p ro g r e s iv n i p o k r e ti jo š b iti u d ile m i k a k o o c ije n iti b it s ta ljin iz m a, k a k o g a o k a r a k te r iz ir a ti. Ali d a je sv im s lo b o d o u m n ijim n a p r e d n im s n a g a m a o d io z n a p o m isa o d a b i ta k o n e š to tr e b a lo d a b u d e p a r a d ig m a za n jih o v a s o c ija lis tič k a h tije n ja d a n a s je v eć u p o tp u n o s ti fa it a c c o m p li. O v o m e tr e b a d o d a ti sv a k a k o i h is to r ijs k i o tp o r ju g o s la venskih kom unista staljinističkim pretenzijam a kao i teorijske i p rak tič k e r e z u lta te u k o n c ip ir a n ju i ra z v ija n ju o n ih d ru š tv e n o - e k o n o m s k ih o d n o s a k o ji je d in o im a ju d ig n ite t s o c ija lis tič k o g. I d e ja s a m o u p r a v lja n ja p o s ta je sve više te m e ljn o m h is to rijs k o m id e jo m u z n a k u k o je se o d v i j a j u i sve će se v iše o d v ija ti p re s u d n e h is to r ijs k e b itk e za n o v e o d n o s e m e đ u lju d im a. Ia k o se u ju g o s la v e n s k o m s lu č a ju zb o g n e r a z v ije n o s ti p rilik a c je lo k u p a n o v a j p ro c e s, k a k o sm o već v id je li, o d v ija u su ž e n ijim d e m o k r a ts k im o k v irim a, s a m a k o n c e p c ija i n je g o v a d o s a d a š n ja i d je lo m ična realizacija im aju svakako h istorijsko značenje. O v o m e tr e b a jo š d o d a ti i v la s tita te o r ijs k a i p o litič k a is k u s tv a k o ja p o s to je u p o je d in im e u r o k o m u n is tič k im p a r tija m a i p o k r e tim a. F ra n c u s k i s o c ija lis tič k i i r a d n ič k i p o k r e t p o z n a s v o ju K o m u n u k a o i iz v a n re d n a d o s tig n u ć a u b o rb i za p o litič k u d e m o k ra c iju, č e m u tr e b a d o d a ti i izvjesna pozitivna iskustva politike narodnog fronta. Š panjolski kom u n is ti im a ju iza se b e je d a n tra g ič a n g r a đ a n s k i r a t, k o ji im je d o v o ljn o m o g a o p o k a z a ti š ta z n a č i ra z je d in je n o s t i s e k ta š tv o u re d o v im a ra d n ih m a s a n a s u p r o t s n a g a m a s u v re m e n e re a k c ije. T a lija n s k i o p e t k o m u n isti im a ju ne s a m o d o v o ljn o is k u s tv a sa sv o jim fa šiz m o m, n e g o i z n a č a jn o te o rijs k o n a s lije đ e je d n o g lu c id n o g G r a m s c ija k a o i z n a č a jn o g p o litič kog rukovodioca T ogliattija. Iz svih ovih p raktičkih i teorijskih iskus ta v a ovi p o k re ti su m o ra li n a k r a ju d a c r p e n a ja d e k v a tn ija s a g le d a v a n ja i p o tic a je za rje š a v a n je v la s titih h is to r ijs k ih s itu a c ija k o je su, k a k o sm o v id je li, sv e d ru g o sa m o ne s itu a c ije M a rx o v a ili L e n jin o v a v re m e n a. L e n jin o v a r je š e n ja v la s tite s itu a c ije ni u k o je m s lu č a ju više ne m o g u d a ti o d g o v o re n a p rik a z a n u n o v u i v e o m a k o m p le k s n u k o n s le la c iju su v re m e n o g s v ije ta. Ali je z a to L e n jin o v a m a r k s is tič k a te o rijs k a 66 argum enti

69 i p ra k tič k a k re ativ n o st isto lak o p arad ig m atičn a kao i M arxova duboka te o rijsk a m isao. P red z a p ad n o e v ro p sk e k o m u n ističk e p a rtije postavio se dakle jedan z a d atak za koji n ije p o sto ja o n ikakav re cep t i koji je bio isto tako kom p le k sa n i težak kao i p rije n ekoliko d ese tljeća. U jed n o j h isto rijsk o j situ a c iji k o ja b a re m u E v ro p i n ije o k a rak te riz ira n a očekivanjem nekih ra tn ih su k o b a k o ji bi značili zap rav o d ru štv e n u i lju d sk u k ata stro fu stra te g ija b o rb e m o rala je da p revagne p re m a sag led av an ju dugoročni jih p e rsp e k tiv a i ra zv o ja a ne nekog bliskog d an a revolucionarnog o k r šaja. A s obzirom na dem okratske m ogućnosti klasne borbe u tim društv im a, k o je n arav n o n ik ad n isu do k ra ja o sig u ran e, i na što ovi p okreti m oraju računati, cjelokupni problem socijalističke revolucije, kao transform acije društveno-ekonom skih odnosa, dobiva nove konture i obilježja. J e d n a m o žd a od osn o v n ih id eja vodilja, na tem elju kako rekosm o p rv e n stv e n o sta ljin istič k o g isk u stv a, je s t i o sta je da socijalizam u raz v ijen im ze m lja m a ne m ože zn a čiti k o ra k n azad u pogledu d em o k ra tsk ih p ra v a g ra đ a n a, nego n jih o v o d a ljn je ra z v ija n je i p ro d u b ljiv a n je novim d e m o k ra tsk im sa d rž a jim a so cijalizm a. A to je značilo o stv ariv a n je svih d e m o k ra tsk ih o b lik a k o je p o sto je ći u stav i tih zem alja o m o gućuju i u n o še n je novih s o c ija listič k ih e le m e n a ta u s tru k tu ru jo š uvijek vladaju ć ih b u rž o a sk ih o d n o sa, što bi sam o značilo da o sv a ja n je političke v lasti n e bi bio p o č e ta k je d n o g d u b ljeg re v o lu c io n arn o g p re v rata. Ove p a r tije su m o rale d ak le d a rije še nek o lik o važnih p ita n ja : da izbjegnu izo laciju je d n o m s e k ta šk o m i fo rm a ln o -ra d ik a ln o m p o litik o m k o ja nem a re a ln ih izgleda u n ep o sre d n o j b u d u ć n o sti, d a p re v la d av a ju isto tako u sk o g ru d n i i sek ta šk i o d n o s p re m a d ru g im so cijalistič k im i n ap red n im p o k re tim a i d a se rije še bilo kak v a tu to rs tv a te da p o sta n u au to n o m n e u sv o jim p ro c je n a m a i o d g o v o rn o sti p re d svojom ra d n ič k o m klasom i narodim a. N ije ni m alo č u d n o d a su te p a r tije gotovo sve d o sad bile zaokuplje n e u p ra v o ovim p ita n jim a. P ita n je b o rb e za o sv a ja n je političkog te re n a od s o c ija listič k ih i p ro g re siv n ih snaga o d lu čan je bio p ro b lem k o ji je tre b a lo rije šiti. E la b o ra c ija k o n c e p ta jed n o g razv ijen o g i zapad n o ev ro p sk o g so cijalizm a, sa svim te o rijsk im p ro b le m im a s tim u vezi. m ogla se o sta v iti za d ru g i dio p o sla, iako je, kak o sm o vidjeli, usko vezan s prvim, te se i o njem u m oralo nešto reći. U vezi s prvim m omentom, koji za v ršav a u o s v a ja n ju p o litič k e vlasti i p re tv a ra n ju b u rž o ask e d ržav e u p rije la z n u i so c ija listič k u, e u ro k o m u n istič k e p a rtije su u p rv o m re d u p o n u d ile u sk u s u ra d n ju i z a je d n ič k u b o rb u za te ciljeve svim o sta lim p ro g re siv n im sn ag a m a uz p o štiv a n je p olitičkog p lu ra lizma i prije i poslije zauzim anja vlasti. Od dosadašnjih socijaldem o k ra ts k ih p a r tija u ovom e su se ra zlik o v ala u osnovi u dva m om enta: o ne o s ta ju re v o lu c io n a rn e p a r tije, tj. jav n o izjav lju ju da n akon o sv a ja n ja v lasti ne žele da o sta n u u o k v irim a b u rž o ask o g siste m a, nego ga n a m je ra v a ju ra zn im m je ra m a d o k in u ti i d ru g o, sp re m n e su da na n a silje b u rž o a z ije isto ta k o odgovore re v o lu c io n arn im n asiljem. N itko d an a s ne m ože p ro re c i kakve sve situ a c ije u tak v im p o litičk im p ro c e sim a m ogu n a s ta ti i za to bi svako slije p o i b ezuvjetn o o sla n ja n je sam o na m irn i i p a r la m e n ta rn i p u t b ila više nego lak o u m n o st. M eđutim, da bi u p ra v o ovo bilo u sp je šn o, p o tre b n a je ne sam o p o d ršk a širo k ih ra d n ič k ih m a sa novoj p o litič k o j vlasti nego i sp re m n o st da se razne a k c ije, od k o jih je n p r. m e to d a g en e raln o g š tra jk a je d n a od m ogućih, e fik a sn o p rim ije n e u tak v o m slu č a ju. Zbog toga se d a n a šn ja b o rb a ovih s n ag a ne m ože o g ra n ič iti sam o n a p o litič k e o b lik e p a rla m e n ta rn e b o rb e, n ego i n a o sv a ja n je ra zn ih d ru g ih d ru štv e n ih pozicija, o čem u će jo š argumenti 67

70 b iti rije č i, i r a z v ija n je s o c ija lis tič k e s v ije s ti k o d š iro k ih m a s a, k o je n e ć e b iti s p u ta n e u sv o m r a z m iš lja n ju i a k c iji d o s a d a š n jim v e o m a ja k im fe tiš iz m o m p a r tije i v o đ a, d rž a v e i p o litič k ih in s titu c ija. R a d i se o p o tre b i d u b o k o g p rije lo m a u sv ije sti m a s a k o je m o ra ju u sv o jim s a d a š n jim a k c ija m a u k o m u n a m a i tv o rn ic a m a p o s ta ti s v je s n e d a se s o c ija liz a m n e z a v rš a v a o s v a ja n je m p o litič k e v la s ti n eg o d a je o n p e r io d re v o lu c io n a r n o g m ije n ja n ja d r u š tv e n ih o d n o s a k o ji z n a č e p re v la d a v a n je državno-kapitalističkih i državno-socijalističkih u pravcu stvaranja jed n o g k o m p le k s n o g d r u š tv a n a b azi a s o c ija c ije s lo b o d n ih p ro iz v o đ a č a. M islim d a m o ž e m o k o n s ta tir a ti d a se ove e u r o k o m u n is tič k e p a r tije, k o d to g a n e m islim n a p o je d in c e, n is u jo š d o v o ljn o rije š ile o s n o v n ih p r e o k u p a c ija o k o p o litič k o g m o m e n ta. J o š u v ije k v iše d o m in ir a p ro b le m o s v a ja n ja v la s ti s o s ta lim s o c ija lis tič k im s n a g a m a i m je r e k o je b i se z a tim»odozgo«v rš ile u s m is lu p re v la d a v a n ja p r iv a tn o g v la s n iš tv a i k a p ita lis tič k o g n a č in a p ro iz v o d n je, p ri č e m u n a c io n a liz a c ija jo š u v ije k le b d i k a o g la v n a m je ra. M e đ u tim, š to se m o g lo v id je ti iz c je lo k u p n o g o v o g d je la, re v o lu c io n a rn e sn a g e m o r a ju b iti d o k r a ja s v je s n e d a to jo š u v ije k z n a č i o s ta ja n je u g ra n ic a m a s ta ro g g r a đ a n s k o g d r u š tv a, d rž a v n o -k a p ita lis tič k ih o d n o s a s p o litič k im s o c ija lis tič k im s n a g a m a n a v la s ti. Z a to je d e f in itiv n ije r a š č iš ć a v a n je te p r o b le m a tik e i ja s n o ć a o s n o v n o g c ilja k o ji m o ra b iti p re v la d a v a n je o tu đ iv a n ja sv a k o g v išk a rad a od sam ih proizvođača, dakle sim ultano ostvarivanje sam oupravlja n ja u o n im o b lic im a i s tr u k tu r a m a k o je će o d g o v a r a ti tim z e m lja m a fu n d a m e n ta ln o p ita n je n e sa m o b u d u ć n o s ti n eg o i s u v re m e n e e ta p e n jih o v e b o rb e. U e v e n tu a ln im k o n tr a r e v o lu c io n a r n im p r o tu u d a r im a ra d n e m a s e će u v ije k b iti te ie m o b iliz ir a ti za o b r a n u n o v e p o litič k e v la sti, neg o za o b ra n u n jih o v e n e p o s r e d n e vla s ti n a d s r e d s tv im a za p r o iz v o d n ju i je d n o g n o v o g h is to r ijs k o g r e a lite ta u k o m e o n e s a m e u p r a v lja ju s v o jo m p r o iz v o d n jo m i r a s p o d je lo m. Z a to je o sn o v n a i n a d a h n ju ju ć a re v o lu c io n a r n a d e v iza d a n a š n je h is to r ije k o ja b i m o r a la b iti isp isa n a na s v im r e v o lu c io n a r n im z a s ta v a m a d e v iza s a m o u p r a v lja n ja! P red za p a d n o e v ro p sk im k o m u n istim a k ao i re v o lu c io n a rn im s o c ija lis tim a p r im a r n o je p ita n je u o v o m m o m e n tu b ilo o tk r iv a n je o n ih pute v a re v o lu c ije i o s v a ja n ja v la s ti k o ji b i b ili š to v iše p r im je r e n i o p is a n o j s itu a c iji. P o s tu p n o je s a z re la s p o z n a ja d a su u v je ti b o rb e v e o m a ra z ličiti od onih p rije nekoliko desetljeća i da inzistiranje na starim form u la m a m o že d o v e s ti d o o s je tn o g s la b lje n ja i iz o la c ije p o k r e ta. T o bi sam o značilo p rep u stiti historijsko p oprište raznim građanskim i socijald e m o k ra ts k im re fo rm is tič k im s n a g a m a k o je se u g la v n o m k re ć u u g ra nicam a starog društva. Na p rom jenu cjelokupne političke strategije u tjec a le su u p rv o m re d u s p o z n a je o k r u p n im p r o m je n a m a u tim d ru š tv im a u k o jim a je n a s ta la ja k a p r o le ta r iz a c ija š ir ih s lo je v a k o ji u p o tp u n o s ti d ije le s u d b in u i ra d n ič k e k la se ; n a d a lje b lo k o v s k a p o d je la s v ije ta i ta k v a r a z o r n o s t s u v re m e n o g n u k le a rn o g o r u ž ja d a g o to v o is k lju č u je n e k e r a tn e k a ta s tr o f e š irih ra z m je r a, te p r o m je n e k o je s u n a s ta le i u s a m o m g r a đ a n s k o m d r u š tv u, p o s e b n o u n je g o v o j d rž a v i, te v e o m a v iso k i n iv o ra z v o ja p o litič k e i k u ltu r n e d e m o k ra c ije k o ja o m o g u ć u je o tv o re n u b o r b u za n o v a s h v a ć a n ja i h is to r ijs k e p e rs p e k tiv e. V e ć in a a n a liz a s o c ija lis tič k ih i e u r o k o m u n is tič k ih te o r e tič a r a slaže se d a se s u v re m e n a b u rž o a s k a d rž a v a n e m o ž e v iše tr e t i r a t i s a m o k ao g o la r e p re s iv n a sn a g a n eg o d a o n a ra s p o la ž e i š iro k im» id e o lo šk im a p a ra to m «(C a rrillo ) n a k o je m p o č iv a n je z in a h e g e m o n ija. A v e lik i d ije lo v i to g a a p a r a ta o d c rk v e, šk o le, u n iv e rz ite ta, s r e d s ta v a za in fo rm a c ije itd. sk lo n i su d a se b o re za o s lo b o đ e n je o d k a p ita lo v o g m o n o p o la i p o s ta n u sa v e z n ic i s o c ija lis tič k ih sn a g a. N jih o v o o s v a ja n je i p rid o b iv a n je za so c i ja lis tič k u p o litik u n u ž n o m o ra im a ti i re p e rk u s ije n a re p re s iv n e o rg a n e 68 - argumenti

71 države, Što je o p et veom a z n a čaja n m o m en at s obzirom na o su iećen i- bilo kakvih k o n tra re v o lu c io n a rn ih p o k u ša ja u izvanredno složenoj dina mici suvrem enih revolucionarnih procesa. Sve su ovo razlozi da su se te k o m u n ističk e p a rtije o predijelile za p rim je n u svih legalnih m o g u ćn o sti k o je im b u rž o ask a dem o k ra cija p ru ža kao i za s u ra d n ju sa svim p ro g resiv n im i socijalističk im snagam a koje su z a in te re sira n e za p ro d u b ljiv a n je d em o k ra cije i u k ra jn jo j liniji socijalistički preobražaj društva. To je sm isao»historijskog kom prom isa«kod T alijan a, saveza ljevice kod F ran c u za kao i politike pom i re n ja kod Š p an jo laca. Č injenica je da se n iti ra d n ič k a klasa n iti široki slojevi ra d n ih lju d i ne nalaze sam o u k o m u n ističk im p a rtija m a, nego i u m nogim d ru g im. A bez svih n jih se ne m ože zam isliti izgradnja jed n o g d e m o k ra tsk o g so cijalistič k o g d ru štv a. Isto tak o je nem oguće u ovakvim situ a c ija m a p o k u šav a ti re p ro d u c ira ti p rije đ e n e revolucionarne s itu a c ije, bilo ru sk e ili ju g o sla v en sk e, k o je su se odigravale u sasvim drugim historijskim okvirim a. Bilo bi to negiranje određenih historijsk ih d o stig n u ć a, što bi m oglo dovesti do ra scje p a izm eđu n aro d n ih m asa i političkih avangardi, a to bi sam o olakšalo kontrarevolucionarne pok u šaje. S o cijalizam m o ra n a sta v iti h is to rijs k a d o stig n u ć a g ra đanskog d ru štv a i u p ita n ju slo b o d a m o ra b iti jo š s u p e rio rn iji. U tom e je jed in o njegova historijska vokacija, sm isao i perspektiva. S tavovi e u ro k o m u n ista da se m o ra ju p o štiv a ti u ovakvom razvoju u sta v n a leg aln o st, p lu ra liz a m p a r tija i izb o rn i re z u lta ti ne m ože dakle d a b u d e n ik ak v a iz b o rn a ta k tik a, nego b a re m u ovakvim situ a cijam a n a ja d e k v a tn ija rje š e n ja. S tim u vezi se i b u d u će p rijelazn o d ru štv o ne naziva više d ik ta tu ro m p ro le ta rija ta, p ri čem u su n aro čito francuski kom unisti inzistirali da se iz program a izostavi ova klasična m arksističk a fo rm u la c ija. Ovo je izazvalo veliku b u ru u k o m u n ističk o m svijetu, isto ta k o kao što je to bilo u n ajn o v ije v rije m e sa b risan je m»lenjinistički«iz naziva k o m u n istič k e p a r tije Š p an jo lsk e. M eđutim, tre b a im ati na u m u d a se k od svega to g a ra d i o p o litic i, a ne o znanosti! A p o litik a m o ra voditi ra č u n a o p ro m ije n je n im o k o ln o stim a i o d re đ en im re p e r k u sija m a k o je one im a ju n a p o k re t. Č in jen ica je d a b u rž o azija n astu p a već n ek o lik o d e se tlje ć a s p aro lo m»dem okracije«k o ja bi tre b a lo da g a ra n tira n ek e b itn e slo b o d e, n a s u p ro t te rm in u» d ik tatu ra«koji u tom k o n te k stu o zn a ču je n e g ira n je n ek ih e le m e n ta rn ih d ru štv e n ih sloboda. N ikoga se ne tiče što je L en jin veom a ja sn o i a rg u m e n tira n o pokazao d a je sv ak a p o litič k a k la sn a vlast o d re đ e n a d ik ta tu ra, je r se u o brani svog p o re tk a o sla n ja n a ra zličite in s tru m e n te sile koji su to k o m h isto rije ne jednom stupali na scenu. M eđutim, nakon fašističkih i staljinistič k ih stra h o v la d a p o ja m d ik ta tu re je u širo k im m asam a dobio sasvim o d re đ e n i sm isa o i bilo bi ilu zo rn o d a n a s nekoga u v je ra v a ti d a je svaka p o litič k a vlast o d re đ e n i tip d ik ta tu re, i d a p od d ik ta tu ro m p ro le ta rija ta tre b a p o d ra z u m ije v a ti jo š š iru i ra z v ije n iju d e m o k ra c iju od gra đ an sk e. Pa ak o je tak o, z a što se o n d a ne bi b u rž o a sk o m te rm in u» građanska d em o k ra cija«su p ro tsta v io m nogo p lau z ib iln iji te rm in»socijalistička dem okracija«. O sim toga s itu a c ija sc u ra zv ijen im ze m lja m a ra z lik u je i po tom e što ra d n ič k a k la sa n ije više o sam lje n a, nego m ože i u vezi s političk o m v lasti ra č u n a ti n a p o d ršk u i savez širo k ih slo jev a ra d n ih lju d i koji se n alaze u slič n o m so cijaln o m o d n o su. K ao što je n ek a d L enjin za o d re đeni period ruske revolucije govorio o m ogućnosti dem okratske diktatu re p ro le ta rija ta i selja štv a, u ovim slu čaje v im a se m ože govoriti o vlasti ra d n ič k e k lase i o sta lih slo je v a ra d n ih lju d i. Ali i u ovom slu čaju bit ovog saveza i političke vlasti m ora biti određena osnovnim historijskim interesim a one klase koja čini tem elj sistem a m odernog društva, argumenti - 69

72 a to je p ro iz v o đ a č k a k la sa. N e z a to š to b i o n a tre b a la im a li n e k o izu zetno m jesto ili biti privilegirana, nego zbog toga što raspolaganje p roiz v o d im a n je n a ra d a, ra s p o la g a n je v išk o m r a d a z n a č i i v la d a n je d r u š tv o m. H e g e m o n ija r a d n ič k e k la se (G ra m sci) u ta k v o m s is te m u v la sti sa sv im je p r ir o d n a, j e r o n a m o ra o s ig u ra ti d a se p ro iz v o d n je n a r a d a n e o tu đ u je b ez o b z ira k o je bi to sn a g e v ršile. D ok g o d p o s to ji jo š d rž a v a u c ije lo m to m p rije la z n o m p e r io d u, o n a će r a s p o la g a ti in s tr u m e n tim a s ile r a d i o b ra n e ove h e g e m o n ije o d b ilo k a k v o g n a s iln o g p o k u š a ja n je n a obaranja. U tom sm islu je ova hegem onija pro letarijata ujedno i d ik tat u r a p r o le ta r ija ta, is to ta k o k a o š to je h e g e m o n ija b u rž o a z ije d ik ta tu r a b u rž o a z ije. M islim d a s u n e d o v o ljn a o b ja š n je n ja n e k ih te o r e tič a r a u e u ro k o m u - n is tič k o m p o k r e tu k o ji p o k u š a v a ju d a te r m in» d ik ta tu r a p ro le ta r ija ta «o b ja s n e i o p ra v d a ju za n e r a z v ije n e s itu a c ije, k a o š to je n p r. b ila ru s k a, u k o jo j je p r o le ta r ija t s a č in ja v a o o s je tn u m a n jin u d ru š tv a, š to je jo š b ilo p o g o rš a n o i g o to v o n e m in o v n im g ra đ a n s k im ra to m. N e ra d i se o to m e d a li je u p ita n ju v iše ili m a n je ra z v ije n a z e m lja i d ru š tv e n e o k o l n o s ti. O n e će u v je to v a ti sa m o m o g u ć n o s t š ire ili u že d e m o k ra c ije u d ru š tv e n im p ro c e s im a, ali n e b itn o k a r a k te r v la s ti. L e n jin je s v a k u v la si je d n e k la se o k a r a k te r iz ir a o, k a k o s m o v id je li, d ik ta tu r o m. Ali to ne z n a č i, k a o š to sa m ta k o đ e r o b ja s n io, d a s u ra z lič ite fo r m e te g ra đ a n s k e ili s o c ija lis tič k e» d ik ta tu re «ire le v a n tn e za ra z v o j s u v re m e n o g d ru š tv a. Is to ta k o o n e n e za v ise s a m o o d d o b re v o lje p o je d in a c a, o rg a n iz a c ija ili k la s a ia k o i o n i m o g u u m n o g o m e n a n jih u tje c a ti. Z a to se i d ik ta tu r a b u rž o a z ije m o že is p o lja v a ti u ra z lič itim fo r m a m a d e m o k ra ts k o g p lu ra liz m a k a o i u fa š is tič k im je d n o p a r tijs k im s is te m im a. I s ti je slu č a j i sa d ik ta tu r o m p r o le ta r ija ta. I n te r e s ra d n ič k o g i s o c ija lis tič k o g p o k re ta sig u rn o je ta j d a o s ig u ra š to je v iše m o g u ć e p lu ra liz a m ra z v o ja k a k o u k rilu g ra đ a n s k o g d r u š tv a ta k o i u s o c ija liz m u, j e r o n o s ig u ra v a veće d r u š tv e n e s lo b o d e k o je su v a ž a n p r e d u v je t za p u n iji i n e s m e ta n iji ra z v o j lič n o s ti, k la s e i s o c ija liz m a. T e o r ijs k i se d a k le n e m o že o b e s n a ž iti M arx o v i L e n jin o v k o n c e p t i s h v a ć a n je d ik ta tu r e p r o le ta r ija ta k a o h is to r ijs k e o p o z ic ije d ik ta tu r i b u rž o a z ije. Ali k o n k r e tn o - h is to r ijs k a is k u s tv a, p o ja v e i o k o ln o s ti o k o jim a jc b ila rije č n e sa m o d a o p r a v d a v a ju n e g o i n a m e ć u p o tr e b u d a se u p o litič k o j b o rb i ta j te rm in n a p u s ti. S o c ija listi i k o m u n is ti te ž e za s lo b o d n ijim, p r a v e d n ijim i m o ra ln ijim d ru š tv e n im p o re tk o m. Z a š to bi n a k o n sv ih to ta lita r n ih n a s ilja n a d lič n o s ti i c ije lim s lo je v im a, k la s a m a pa i narodim a koja današnje čovječanstvo naziva dik tatu ram a p repušta li b u rž o a z iji to z a d o v o ljs tv o i iz b o rn e p o e n e d a sv o j već a n a h ro n ič k i d ru š tv e n i p o re d a k n a z iv a d e m o k ra c ijo m, a d a re v o lu c io n a rn e sn a g e sv o j i d a lje n az iv aju k o m p ro m itira n im i o d io zn im te rm in o m d ik ta tu ra?! S a sv im je b ilo ra z u m ljiv o, k a k o re k o s m o, d a su e u r o k o m u n is tič k e p a r tije b ile p r v e n s tv e n o p r e o k u p ir a n e o n im p ro b le m im a k o je je tre b a lo n e p o s r e d n o rije š iti s o b z iro m n a u rg e n tn e p o tr e b e p o litič k e b o rb e k ao i o c r ta v a n ja ra z v ije n ije g so c ija liz m a k o ji b i b io liše n d o s a d a š n jih negativ n o sti i o d g o v a ra o n iv o u i p s ih o lo g iji č o v je k a ra z v ije n o g m o d e rn o g d r u š tv a. M e đ u tim, ovo je s a m o je d n a s tr a n a p r o b le m a k o ja s a m a p o se b i n e rje š a v a o vo k ru p n o h is to r ijs k o p ita n je. V eć sm o iz d o s a d a š n jih a n a liz a v id je li d a je o s ta ja n je sa m o n a to m p o litič k o m te re n u, o s v a jan je vlasti i nacionalizacija sredstava sigurno velik korak u ograničav a n ju i p r e v la d a v a n ju d r u š tv a p riv a tn o g v la s n iš tv a. Ali d a se jo š u v ije k k re ć e m o u o k v irim a p o litič k o g, g ra đ a n s k o g d r u š tv a i d a s a m sis te m, bez obzira na snage koje ga nose, im a u biti državno-kapitalistički karakter. Toga bivaju svjesni već m nogi socijalisti i kom unisti, iako razra d a c ijele ove p ro b le m a tik e i p ro g ra m a ls k o u s v a ja n je n ije jo š p o tp u n o 70 - argumenti

73 , p ro d u b ljen o. I ovi p o k re t, su jo š u vijek opčinjeni, kako je to dobro ukazao B asso, p o litič k im d im en zijam a. Dok se, m eđutim vrše sve no zn a te p o litič k e in terv e n cije i p ro ra č u n i, odvija se već d u lje vrem ena je d n o so cijaln o k re ta n je, p re v ira n je, traž en je koje označuje već prve klice nove so cijaln e revolucije. R iječ je o raznim oblicim a p articip acije i an g a žm an a koji o zn a čavaju o nu stv a rn u h isto rijsk u p ersp ek tiv u novih d ru štv e n ih o d n o sa i zbog toga je odnos p re m a ovim procesim a sigurno fu n d a m e n ta ln o p ita n je d a n a šn je g so cijalistič k o g i eurokom unističkog pokreta. Ovi politički pokreti im aju danas mogućnost da preko različitih o b lik a n ep o sred n e d e m o k ra c ije ra z v ija ju i ja č a ju d em o k ra tsk u sv ijest i u p ra v lja č k a isk u stv a ra d n ič k e klase i ra d n ih ljudi. Tim e će prilikom preuzim anja korm ila države u svoje ruke uvelike skratiti razd o b lje d rž av n o -b iro k ratsk o g u p lita n ja i u p ra v lja n ja i o d m ah p re tv a ra ti ra z g ra n a te siste m e d rž av n ih in stitu c ija k o n tro le i u p ra v lja n ja u servise i funkcionalne dijelove sam oupravne organizacije društva. O no što b itn o k a ra k te riz ira su v re m e n u e ta p u razvoja klasne borbe je s t u p ra v o ja k p ro d o r g en u in o so c ija listič k ih id eja ra d n ič k e k ontrole i s a m o u p ra v lja n ja. D e b ata n ije više sam o te o rijsk a, nego te ten d en cije i k o n tro v erze p ro ž im a ju i p ra k su. O ne se ja v lja ju, m ogli bism o reći, n a dva p lan a : je d a n p ro b lem d ire k tn e d em o k ra cije u jo š postojećim o k v irim a k a p ita liz m a i d ru g i, d a ljn ji razvoj n ak o n o sv a ja n ja vlasti od s tra n e so c ija listič k ih snaga. S vjedoci sm o jed n o g k o m pleksnog k re ta n ja p ri čem u u ra zv ijen im z e m lja m a n a s ta ju novi fenom eni ra d n ič k e b orbe i organizacije koji u takvim oblicim a nisu postojali.»radničke komisije«(s p an ija),»sindikalizam poduzeća«(ita lija, F ran c u sk a) kao i razni vidovi p a rtic ip a c ije, u p rv o m re d u p ro b lem su o d lu čiv an ja (M itbestim - m ung) i ra d n ič k e k o n tro le, n ajv a žn iji su fenom eni s k o jim a se d an a šn je ra zv ijen o d ru štv o suočava. Već su m nogi te o re tič a ri novog sindikalizm a C am acho, G orz, T re n tin, M allet, Foa i d r. u p ozorili na novu situ a ciju u ra d n ič k o j klasi i na n jih o v e re v a n d ik a c ije k o je se više ne m ogu o b ja s n iti sam o e k o n o m istič k im za h tje v im a i ciljevim a. R azvijeniji dijelovi ra d n ič k e klase već ja s n o u o ča v aju svoj o tu đ en i položaj i n jih o v a b o rb a p o p rim a sve više a n tisiste m sk i k a ra k te r, tj. u sm je re n o st na p ro m je n u ra d n ih u v je ta i sa m ih ra d n ih o d n o sa. R ad n ičk a klasa se p re k o svoje sin d ik a ln e a k c ije sve više b o ri, k ak o je to fo rm u lira o K. C oates, za što veću in fo rm ira n o st, k o n tro lu d je la tn o sti m en a d žera, p rav o v eta na arbitrarne odluke i predstavništvo radnika za ostvarivanje ovih funkcija. S tim u vezi je p o k re n u to h is to rijs k o p ita n je ra d n ič k e p a rtic ip a c ije i kontrole. Velika debata još uvijek traje o tom e da li u sadašnjoj situaciji jo š u v ijek k a p ita listič k ih d ru štv e n ih odnosa, p a čak i sa so cijald e m o k ra tsk im v lad a m a, tre b a p o d rž av ati p ro c ese su o d lu čiv an ja ili odm ah p re la z iti n a siste m ra d n ič k e k o n tro le. V ećina ra d ik a ln ijih s tru ja, k ak o k o m u n ista ta k o i s o c ija lista, d ale k o o d lu č n ije se p rik la n ja ju tezi d a su o d lu č iv a n je n ije ni m alo p rim je re n a fo rm a b o rb e ra d n ič k e klase za n je n a p ra v a, je r se u k ra jn jo j lin iji svodi n a k la sn u su ra d n ju, a ne k la sn u k o n te sta c iju. P o litik a su o d lu č iv a n ja m ože dovesti zbog toga do m istifik a c ije stv a rn ih o d n o sa, s p a ša v a n ja k a p italizm a i o d g o v o rn o sti i ra d n ič k e k lase za one p ro m a ša je i slab o sti koji su in h e re n tn i sam om kapitalističkom sistem u. Zato u tim raspravam a prevladava teza, naročito u revolucionarnom dijelu socijalističkog pokreta, da je form a učestv o v a n ja ra d n ik a u o d lu č iv a n ju u n u ta r k ap italizm a ra d n ič k a k o n tro la, a za so c ija listič k i razvoj sam o u p ra v lja n je. S ig u rn o je da je ova so lu cija n a ja d e k v a tn iji izraz stv a rn ih o d n o sa i m o g u ćn o sti i tak v o rje še n je koje u sebi nosi o no b itn o h is to rijs k i novo. M eđ u tim, ip ak se m ože p o stav iti i p ita n je n ije li i o b lik su o d lu č iv a n ja je d n a od m o g u ćn o sti»školovanja«radničke klase da što prije ovlada svim elem entim a inform acija i upravargumenti - 71

74 lja n ja b ez k o jih je n je n a i k a s n ija h e g e m o n ija n e m o g u ć a. P o g o to v o a k o se p re k o re v o lu c io n a rn ih o rg a n iz a c ija i s in d ik a ta ja s n o p o s ta v e g ra n ic e ov o m fe n o m e n u i s h v a ti ne k a o rje š e n je d ru š tv e n ih p r o tiv r je č ja, n eg o sa m o k a o p o la z n u to č k u za ra d ik a ln ije o d n o s e u p r a v lja n ja r a d n ič k u k o n tro lu i s a m o u p ra v lja n je. Uz ove k la s n e b o rb e tr e b a b a r e m n a v e s ti i v eć p rilič n a is k u s tv a k o ja re v o lu c io n a rn i p o k re ti u d e m o k ra ts k o m s is te m u p a r la m e n ta r iz m a z a d o b iv a ju p u te m o s v a ja n ja ra z n ih fu n k c ija u k o m u n a m a i d ru g im d r u š tv e n im i p o litič k im o rg a n iz a c ija m a i s tr u k tu r a m a. I n a o v o m p la n u se g o m ila je d n o v a ž n o h is to r ijs k o is k u s tv o k o je će d o v e s ti d o to g a d a sa sv im već re č e n im p ro c e sim a sn ag e ra d a neć e z a p o č in ja ti p rv im is k u s tv im a u p r a v lja n ja d ru š tv o m te k n a k o n p o litič k o g o s v a ja n ja v la sti, neg o će to o s v a ja n je v la sti b iti re z u lta t već m n o g ih z n a č a jn ih is k u s ta v a u ra z n im o b lic im a p a r tic ip a c ije i u p r a v lja n ja, r a z v ije n ije s v ije s ti r a d n ih lju d i i n jih o v e sp o so b n o s ti d a u p ra v lja n je sv o jim tv o rn ic a m a i d ru š tv e n im p o s lo v im a o d m a h u z im a ju u s v o je ru k e. S o c ija ln a re v o lu c ija je o v im fe n o m e n im a već h is to r ijs k i za p o če la! M oglo b i se v e o m a Ia k o p r e tp o s ta v iti d a će b o r b a s n a g a r a d a za osvajanje društvenih pozicija još u n u tar kapitalističkog društvenog pore tk a iz b a c iti n a p o v rš in u jo š m n o g e d ru g e k re a tiv n e o b lik e b o rb e tih sn a g a te se m o ra b iti s p re m a n n a m n o g e in ic ija tiv e k o je n is u u v ije k p re d v id ljiv e. Z b o g sv ih tih ra z lo g a, k a k o sm o već u o v o m te k s tu n a p o m e n u li, š irin a i d u b in a s u v re m e n e k la s n e b o rb e n e m o že se sv o d iti sa m o na p o litič k u b o rb u p re k o p o litič k ih o rg a n iz a c ija i p a rla m e n ta rn o g siste m a. Toga su svjesne i eurokom unističke p artije, iako su po m om m išlje n ju te k n a p ra g u je d n e h is to r ijs k e d e b a te i r a z ra d e c ije le s tr a te g ije o k o p ro b le m a tik e s a m o u p ra v lja n ja i s o c ija liz m a. J o š u v ije k s u fo r m u la c ije c ilje v a o p te re ć e n e id e ja m a d e m o k ra tiz m a k a o r e z u lta ta d o s a d a š n je g ra z v o ja g ra đ a n s k e d e m o k ra c ije, jo š u v ije k se d rž a v a ja v lja k ao n e k i d e u s ex m a c h in a č im e s a m o o rg a n iz a c ija ra d n ih lju d i n e d o la z i ta k o ja s n o u p rv i p la n. Z b o g sv ih tih ra z lo g a n e m islim d a se lije v i p o k r e t u E v ro p i n ala zi n a p ra g u n e k ih s p e k ta k u la r n ijih h is to r ijs k ih p o b je d a n e g o n a p ra g u m ije n ja n ja n e s a m o svog k o n c e p ta p o litič k e b o rb e n e g o i c je lo k u p n e sv o je s o c ija lis tič k e s tra te g ije. V id je li sm o d a se ta b o r b a n e m o ž e v iše is c rp ljiv a ti u ta k tic i p o litič k o g p a r la m e n ta r iz m a, n e g o d a b i se m o ra lo k o ris titi već p o s to je ć im m o g u ć n o s tim a za o s v a ja n je š to je v iše m o g u ć e socijalnih pozicija, bez obzira da li se radi o raznim oblicim a p articipac ije ili ra d n ič k e k o n tro le ili n e k ih p o č e tn ih o b lik a s a m o u p ra v lja n ja. Ia k o je u n u ta r k a p ita lis tič k o g s is te m a n e m o g u ć a r a d ik a ln ija re a liz a c ija s a m o u p ra v n o g k o n c e p ta, p re k o d ru g ih s p o m e n u tih fo r m i d ru š tv e n o g a n g a ž m a n a m o g u ć a je i te o r ijs k a e la b o r a c ija i s v je s n a p r ip r e m a r a d n ih lju d i za s a m o u p ra v n e s o c ija lis tič k e s a d r ž a je i p ro c e s e. J o š je d a n p u t tre b a n a g la siti d a se jo š u v ije k i s o c ija lis tič k e i k o m u n is tič k e sn ag e n is u d o k r a ja rije š ile d rž a v n o s o c ija lis tič k o g k o n c e p ta, za k o ji sm o već v id je li d a n e rje š a v a b itn o p ita n je v re m e n a. Š ir o k im m a s a m a n is u u m n o g o č e m u jo š ja s n e ove v ažn e d is tin k c ije i p o ra z i s o c ija liz m a. Fetiška i najam na svijest nije historijska prošlost, nego još uvijek i h istor ijs k a s a d a š n jo s t. I b e z o b z ira š to će b u d u ć i p ro c e s i i s p o litič k o m p o b je d o m s o c ija lis tič k ih sn a g a m o ra ti d a iz v je sn o v rije m e r a č u n a ju na p o s to ja n je i d rž a v n ih s tr u k tu r a, d e f in itiv n ija h is to r ijs k a p o b je d a je sa m o u n jih o v u o d u m ir a n ju i h e g e m o n iji s a m o u p ra v n ih p ro c e s a i u p r a v lja n ja. U p ra v o zb o g to g a bi tre b a lo o s n a ž iti p o č e tk e ove s a m o u p ra v - lja č k e p ra k s e, a jo š v iše s v ije s ti d a p o s ta n u is to ta k o k o n c e p tu a ln a d o m in a n ta, k ao što je sve d o sa d u ra d n ič k o j k la si ta d o m in a n ta b ila 72 - argum enti

75 n u žn o st o b a ra n ja k ap italistič k o g n ač in a proizvodnje. D anas je već k ra jn je v rijem e da se b u d e u p o tp u n o sti n ačistu šta iza toga treb a da slijedi! M eđutim, već i ovi dosadašnji zaokreti i progres koji su komunistič k e snage u čin ile u ra zv ijen im ze m lja m a im aju h isto rijsk o značenje. U p rv o m re d u tim e su stv o ren e m ogućn o sti saveza lijevih i progresivnih snaga k o je su d o sad bile ra z je d in je n e i d rugo, om ogućeno je da se do k ra ja ra z ru ši sta ljin istič k i k o n cept so cijalizm a i da p re sta n e njegova dom inacija u kom unističkom pokretu. A koliko je ona bila dosad pog u b n a za razvoj so cijalizm a, vid jeli sm o u p ro šlim poglavljim a. T reba o d m ah n ap o m e n u ti d a ni ovaj eu ro k o m u n istič k i p u t neće biti še tn ja po v ele g rad sk im b u lev a rim a. To i oni sam i zn ad u veom a d obro. Isto tako d a će i ova s tra te g ija doživjeti i po k o je poraze, koji će m ožda biti k a tk a d i d ra m a tič n iji. M eđ u tim, to neće b iti n ikakav arg u m e n t protiv ove s tra te g ije i k o n cep ta, iak o će se k o n z e rv ativ n o -b iro k ratsk e snage i n ek e d ru g e tim e o b iln o k o ristiti p ro tiv eu ro k o m u n ističk o g p o k reta. N e tre b a zab o rav iti d a su i d o sad a šn ji k o n cepti i re v o lu c io n arn a p ra k sa koja se na njim a tem eljila poznavali ne jedan historijski poraz. Z a v ršav aju ć i ova ra z m išlja n ja o eu ro k o m u n iz m u, k o ja pišem sam o ra d i to lik o p o tre b n o g m e đ u n a ro d n o g m a rk sistič k o g dijaloga, želio bih još jednom potcrtati da je u cjelokupnom tom kom pleksu problema p ita n je sa m o u p ra v lja n ja c e n tra ln o p ita n je i u sa d a šn jim i u budućim b o rb a m a p ro g re siv n ih snaga. N ije to lik o b itn o koliko ćem o ga teo rijsk i d e k la rira ti, nego k o lik im će in te n z ite to m ti p o k re ti razviti stra te g ijsk i p ra v ac p o litič k e b o rb e ne u je d n o m nego u dva b itn a sm je ra : u sm je ru i oblicim a p o litič k e p a rla m e n ta rn e b o rb e i u tje c a ja s tim povezane i u sm je ru b o rb e za o sv a ja n je novih so cijaln ih p o zicija (rad n ičk a k o n tro la, ra d n ič k i sav jeti, novi oblici sin d ik a ln e b o rb e, o sv a ja n je p o zicija u k o m u n a m a i p ro m je n e k o je se m ogu o d m a h v ršiti ild.) i u tom sm islu b o rb e za s ta ln u tra n s fo rm a c iju sv ije sti ra d n o g čovjeka. Da u njegovoj svijesti nestanu fetiši države, vođa, partije itd. kao zam jene za nekad a šn je sa k ra ln e in s titu c ije i da uvidi d a je on sam, u d ru ž en i proizvođač i o sta li ra d n i lju d i, stv a rn i s u b je k t i s u p sta n c ija ove h isto rije. Ova strana danas fundam entalnog problem a m orala bi, mislim, dobiti prevagu u k o n k re tn o j h is to rijs k o j re v o lu c io n a rn o j p ra k si. Z ato je, m islim, prim am i zadatak m arksističkih i šire socijalističkih snaga da se osvaja n je m so c ija ln ih p o zic ija što ja č e u tje č e i te o rijsk i na p ro filira n je je d n e nove sa m o u p ra v n e sv ije sti kao b itn e poluge za p re v la d av a n je svih oblik a fe tišizam a k o jim a je ra d n i čovjek u svojoj o tu đ e n o j h isto rijsk o j eg z iste n ciji robovao. BILJEŠK E I KOMENTARI O va ra z m iš lja n ja o su v re m e n o j eta p i ra zv o ja m a rk sistič ke i socijalističke misli i prakse pod nazivom» eurokom unizam «n e m a ju n a m je ru, kao što nem a n ije m o je d jelo u cije losti, da nekom e nam ećem svoje m išljenje kao jedino ispravno i m a rk sistič k o. O no proizlazi iz želje za k re ativ n im m a rk sistič k im d ijalo g o m o p ro b le m im a koji su p re su d n i za m o d e rn a čo v je k a i k o ji su jo š u v ijek p re d m e t m nogih neslaganja, vehem entnih diskusija i raspri m eđu m arksistim a i socijalistim a. Osim toga postoji i izvjesna logika teorijsk ih an a liz a, p a m islim d a za ovaj d ijalo g neće biti n ein tere santno drugovim a u kom unističkim i socijalističkim pokretim a razvijenog kapitalizm a kakve konsekvencije proizlaze argumenti - 73

76 iz d o s a d a š n jih te o rijs k ih a n a liz a i p r a k tič k ih d o s tig n u ć a m a rk sistič k o g p o k re ta k o je sam u ovom d je lu iznio. O vo p o g la v lje je o sim to g a p o sv e ć e n o p rv e n s tv e n o tzv. e u r o k o m u n iz m u, ia k o sve o n o š to će b iti u to m k o n te k s tu re č e n o v rije d i g o to v o u p o tp u n o s ti i za re v o lu c io n a rn e so c i ja lis tič k e sn a g e u o p ć e, k o je s u d a p a č e, k a o n p r. fra n c u s k i s o c ija lis ti, u n e k im s ta v o v im a i p r ije d o šli d o k r e a tiv n ijih r je š e n ja o d k o m u n is ta (n p r. u p r o b le m a tic i i s h v a ć a n ju sa m o u p ra v lja n ja ). P o se b n o g o v o rim o e u r o k o m u n iz m u, j e r ta j p o k re t, k o m u n istič k i, d o ž iv lja v a n a jr a d ik a ln iju p ro g r e s iv n u e v o lu c iju, š to je u v ije k s ta ja o d o s lje d n o i je d in s tv e n o n a m a rk s is tič k im p rin c ip im a, š to je b io d io K o m in te rn e i j e r predstavlja organizaciju najčvršće političke stru k tu re s n ajja č o m b a z o m u ra d n ič k o j k lasi. N a p a d i k o ji s u v e o m a b rz o u s lije d ili o d s tr a n e e ta tis tič ke b ir o k r a c ije n e k ih is to č n o e v r o p s k ih z e m a lja n is u b ili ve za n i to lik o u z p ro b le m e n o v e ta k tik e i p o litič k e s tr a te g ije o v ih p o k re ta, n eg o p r v e n s tv e n o s ta v lja n je m u p ita n je je d n o g s o c ija liz m a k o ji n ije n a n iv o u n iti g r a đ a n s k ih s lo b o d a i u k o je m je ra d n ič k a k la s a u p o tp u n o s ti o d v o je n a o d s tv a rn e v la sti k a o i m o g u ć n o s ti r a s p o la g a n ja r e z u lta tim a sv o g a ra d a. O no š to je d a k le n a jv iš e u z b u d ilo b ir o k r a ts k e d u h o v e n ije bila C arriilova analiza evropske situacije i izvlačenje zak lju č k a o n o v im o b lic im a b o rb e, n e g o k o n s ta ta c ija d a se p ro le te rs k a d rž a v a k ak v u je z a m iš lja o L e n jin n e n a z ire»pos lije v iše o d 50 g o d in a v la s ti ni sa je d n e s tr a n e. U m je s to n je n a r a s ta o je m o ć n i d rž a v n i a p a r a t iz n a d d r u š tv a k o ji je sve d ru g o sa m o n e 'je f tin a d r ž a v a o k o jo j je s a n ja o L e n jin. A ko su sve d rž a v e o r u đ a d o m in a c ije je d n e k la s e n a d d ru g o m i a k o u S S S R -u n e m a a n ta g o n is tič k ih k la s a, te s to g a o b je k tiv n o n e p o s to ji p o tr e b a za u g n je ta v a n je m d r u g ih k la s a, n a d k im e v la d a ta d rž a v a? (S. C a rrillo, L» u ro c o m u n ism o «e lo stato. R om a, 1977, str. 192). Isto tako njegove d aljn je kons ta ta c ije k a o n p r. d a je» u n u ta r te d rž a v e n ik a o i d je lo v a o s ta ljin is tič k i fe n o m e n, u z s e r iju fo r m a ln ih k a r a k te r is tik a slič n ih k a r a k te r is tik a m a fa š is tič k ih d ik ta tu r a «( s tr. 192), p ri č e m u p o te r ta v a d a se ra d i o fo r m a ln im k a r a k te r is tik a m a, j e r se ta d v a re ž im a ip a k b itn ije ra z lik u ju. I s to ta k o C a rrillo k o n s ta tir a s p ra v o m d a je» fe n o m e n s ta ljin iz m a, k o ji je b io oblik totalitarizm a, obilno korišten u kapitalističkoj pro p a g a n d i, o s la b io d e m o k r a ts k u v je r o d o s to jn o s t k o m u n is tič k ih p a r tija u je d n o m d ije lu s ta n o v n iš tv a n a š ih z e m a lja «( s tr. 193). K o n s ta tir a ju ć i d a je je d a n o d u z r o k a p a d a H r u šč o v a, k o ji je za p o če o d e s ta ljin iz a c ijo m, m o ž d a u n je g o v o j n e s p o s o b n o sti d a p re o b ra z i d rž a v n i a p a r a t s tv o re n o d S ta ljin a, k o ji se p re m a to m e n ije m n o g o d e m o k ra tiz ira o, n e g o je č a k i zad rž a o m n o g o o d s v o jih p r in u d n ih a s p e k a ta i u o d n o s im a p re m a d ru g im s o c ija lis tič k im z e m lja m a k a o š to to g ru b o p o k a z u je v o jn a o k u p a c ija Ć c h o slo v a č k e. I a k o su iščez le, k aže C a rrillo, m a so v n e i s tr a š n e re p r e s a lije S ta ljin o v a v re m e n a, ia k o se n a n e k im p o d r u č jim a m o že k o n s ta tir a ti i iz v je s ta n p ro g re s, ip a k»još ne s to jim o p r e d d rž a v o m za k o ju bi se m o g lo s m a tr a ti d a je r a d n ič k a d e m o k ra c ija! (s tr. 194). A š la je o n d a s o c ija liz a m, d o d a jm o, a k o n ije b a r e m r a d n ič k a d e m o k ra c ija?!«u vezi s d o s a d a š n jim ra s c je p o m u s o c ija lis tič k o m p o k r e tu i ja k im a n ta g o n iz m o m iz m e đ u ra z n ih s o c ija lis tič k ih i 74 argum enti

77 k o m u n istič k ih p a r tija d an a s je na dnevnom redu veom a poželjn o i re k ao b ih im p era tiv n o približavanje svih onih so c ija listič k ih p o k re ta koji u osnovi zastu p a ju b itn e M arxove i so cijalistič k e re v o lu c io n arn e in ten cije u vezi s organizacijo m novog d ru štv a. Z ato tre b a u prvom red u naglasiti da su u p ra v o n a jja č e d a n a šn je so cijalistič k e p a rtije, talijan sk a, fra n c u sk a i šp a n jo lsk a, u svom p led o a je u za d em okratski p u t b o rb e i za d e m o k ra tsk i socijalizam došle i do tem eljnih z a h tje v a i k o n ce p ata, neke čak i p rije od k o m unističkih, o s a m o u p ra v lja n ju kao su štin i socijalizm a. Isto to vrijedi i za n ek e sin d ik a ln e p o k re te, a p o sto je i časopisi (npr. L aulo g estio n e t le so eialism e, što ga u re đ u je Yvon B ourdet) koji su posvećeni prvenstveno ovom tem eljnom pitanju. N a ovom m je stu b it će dovoljn o da ilu strira m poziciju s o c ija lista sa dva stav a. J. P. C hevenem cnt je u svom članku Izgledi socijalizm a u Južnoj Evropi, govoreći o p re v la d av a nju blokovskog sistem a i starih proturječja u krilu radničkog p o k re ta, u stv rd io :»R askid znači ra đ a n je novih d ru štv e nih o d n o sa u izrič ito j su p ro tn o sti sa logikom ak u m u lacije, bila o n a k a p ita listič k a ili b iro k ra tsk a. To je sm isao sam o u p ra v n o g o p re d je lje n ja S o cijalističk e p a rtije, usvojenog u Epineu i potvrđenog u njenom program u i u 15 teza o sam o u p ra v lja n ju u sv o jen ih u ju n u 1975.«(Socijalizam u svelu b r. 1, 1977, s tr. 51). Isto la k o je na tom istom sav jeto v a n ju š p a n jo lsk i so c ija list F ra n c isk o B u stelo u svom članku Od ka p 'ta lizm a do so cija lizm a pisao:»d ruštvo koje želim o a čije se k o n tu re n e m ogu o d re d iti u cjelini, i to prv e n stv e n o zbog n e d o s ta tk a h isto rijsk o g m o d ela kao i zbog činjenice, p re m a n aše m m išlje n ju, što se do d an a s u sv ije tu n ije o stv a rio a u te n tič n i i o rig in aln i so cijaliza m, m ože se o stv ariti, po o c je n i s o c ija lista, je d in o u slobodi i sa p u n im učešćem svih z a in te re s ira n ih bez čega ne bi bila m oguća s tv a rn a sloboda bez o b z ira na u sp je h e koji se o stv are. Ako većina ne u čestv u je p u n o p ra v n o u o rg a n iz ira n ju d ru štv a, ak o nem a u sv o jim ru k a m a vodice su d b in e, p a čak ak o se na m a te rija l nom p la n u i n a p re d u je, u v ijek će p o sto ja li p o lčin jav a n je većine m a n jin i, i neće p o sto ja ti so cijalizam. S o c ijalističk a ra d n ič k a p a r tija Š p a n jo lsk e s m a tra d a se taj p u t učešća m ože o stv a riti u p ra v o k roz sam o u p ra v lja n je.«(socijalizam u s v e tu b r. 1, s tr. 45). Ia k o ovaj k o n cep t n ije jo š d o v o ljn o ra zra đ en i o sm išljen niti od so c ija lista n iti od k o m u n ista u tim ze m lja m a, iako on još n ije p o sta o o sn o v n a vizija, sv ijest i tem eljn o praktipko nastojanje širokih radnih slojeva ideja sam oupravlja n ja više neće silaziti sa h is to rijs k e pozornice, kao što je to bio slu č a j u k o m u n istič k o m p o k re tu sta ljin istič k o g p erio d a T re će in te rn a c io n a le. D ru g a č ija je s itu a c ija sa s o c ija ld e m o k ra tsk im p o k re tim a i p a r tija m a. G lavna k ritik a k o m u n ista je da su te p a rtije u o snovi p a r tije p o re tk a, d a su se o g ra n ič ile n a u p ra v lja n je g ra đ a n sk im d ru štv o m i njegovim u sav ršav an jem. T očno je d a je to d o sa d a šn ji re z u lta t s o c ija ld e m o k ra tsk ih p a rtija koje su bile na vlasti. Ne treba kod toga ipak zanem ariti određ e n a d e m o k ra ts k a d o stig n u ć a i niz re z u lta ta na p o d ru č ju s o c ija ln e z a štite i o sig u ra n ja k o je su one izvojšlile. Isto tak o bili b ism o n e p ra v e d n i k a d a ne b ism o k o n sta tira li da i u n u tai tih p a r tija p o sto je lijeve ten d e n cije, koje d o sad nisu im ale argumenti - 75

78 prev ag u, ali k o je u sp ije v a ju da b a re m u p ro g ra m s k im a k tim a ja s n ije o c r ta ju id e je d e m o k ra ts k o g s o c ija liz m a k a o g lav n o g c ilja. A ko se o s v rn e m o n a n a jd r ž a v o tv o r n iju s o c ija l dem okraciju njem ačku, naići ćem o u o rijentacijskom p ro g ra m u d o 1985, k o ji je b io u s v o je n n a k o n g re s u u M a n h e im u god. na veom a jake etatističke koncepcije ali i intenc ije iz g ra d n je d e m o k ra ts k o g s o c ija liz m a, d a k le p re v la d a v a n ja k a p ita lis tič k o g n a č in a p ro iz v o d n je. D e m o k r a ts k i s o c ija liz a m se p re m a n jim a z a sn iv a n a te m e ljn im v r ije d n o s tim a : slo b o d i, p ra v e d n o s ti i s o lid a rn o s ti.» D e m o k ra ts k i so c ija liz a m n e o b e ć a v a d a k le n iti ra j n a z e m lji i r je š a v a n je sv ih lju d s k ih p ro b le m a, n iti je o n g o to v i p la n je d n o g n o v o g d ru š tv e n o g p o re tk a. O n se o s tv a r u je z a p ra v o u to m e d a slo b o d u, p r a v e d n o s t i s o lid a rn o s t iz b o ri, d a ih o č u v a i d a se u n jim a p o tv rd i. U to m e leži d u b lji ra z lo g za to d a je so c ija liz a m tr a jn i z a d a ta k i d a će ta k a v o sta ti.«( O r ie n tie ru n g s ra h m e n 85, Iz d. P. O e rtz e n, H. E h m k e i H. E h re n b e rg, B o n n -B a d G odesberg, 1976, str ). U p ro g ra m u se izrič ito n ag la ša v a d a se so c ija ld e m o k ra c ija o s la n ja p rv e n s tv e n o n a d rž a v u, n a» s o c ija ln u i p ra v n u državu«. Zadaća je države da osigura razvoj slobode, p rav e d n o s ti i s o lid a rn o s ti te z b o g to g a n e s m ije p o s ta ti p lije n m o ć n ih in te re s n ih g ru p a. O ni s m a tr a ju d a je m o g u ć e p o s tić i d a d rž a v a p o s ta n e n e z a v isn a o d in te r e s a k ru p n o g k a p ita la, d a s to g a m o ra o ja č a ti p ra v a s u d je lo v a n ja i s u o d lu č iv a n ja ra d n ik a k a o i s a m o s ta ln o s t s in d ik a ta.» S o c ija ld e m o k ra ts k a d ru š tv e n a p o litik a p o tv r đ u je i u to m s m is lu a k tiv n u u lo g u d rž a v e u o b lik o v a n ju n a še g d r u š tv e n o g p o re tk a. Ali o n a o d lu č n o o d b a c u je s v a k o p o d r ž a v lje n je ' d ru š tv a.«(i b id, s tr. 27). O ni i o v d je n e z a z iru d a ta m o g d je je n e m o g u ć e d r u g a čije, n u ž n o s r e d s tv o je p r e v o đ e n je s r e d s ta v a za p r o iz v o d n ju u d ru š tv e n o v la s n iš tv o. A v eć je i u G o d e s b e rš k o m p r o g r a m u, k o ji je in a č e to lik o k r itiz ir a n k a o g r a đ a n s k i p ro g r a m, k o n s ta tir a n o d a u to m s lu č a ju d r u š tv e n o v la s n iš tv o m o ra da b u d e u p ra v lja n o p re k o s a m o u p ra v lja n ja i d e c e n tra liz a c ije. U n a v e d e n o m p r o g r a m u s to ji:» S v ak a k o n c e n tr a c ija e k o n o m s k e m o ći, ta k o đ e r i u d rž a v n o j ru c i, s k riv a u seb i o p a sn o sti. Z ato m o ra d ru š tv e n o v la sn ištv o d a b u d e u p ra v lja n o p re m a p r in c ip im a s a m o u p r a v lja n ja i d e c e n tra liz a c ije.«(ib id. s tr. 34). M e đ u tim k o d N ije m a c a je s ta r a tr a d ic ija d a postoji prilična divergencija izm eđu teorije i prakse. U p rak si je s o c ija ld e m o k r a c ija, o g ra n ič e n a i iz b o rn im s a v e z im a i interesim a, daleko više etatistički o rijen tiran a a m nogo m a n je s a m o u p ra v n o. T o je s ig u rn o o s n o v n a p r o tiv r je č n o s t k o ja će i s o c ija ld e m o k r a c iju i c ije lo d r u š tv o d o v o d iti u s ta ln e k riz e i o p a s n o s ti k o n z e rv a tiv n ih r e s ta u r a c ija. Z b o g to g a n a s n e tre b a č u d iti k a d a m a r k s is t k a o L. L ib e r tin i s m a tr a d a u» su štin i s o c ija ld e m o k r a c ija p rih v a ć a k a p ita lis tič k i s is te m u c je lin i i želi d a u n je g a u n e s e is p ra v k e i o s a v r e m e n jiv a n ja, a da m u ipak ne prom ijeni u n u trašn je ustrojstvo«(s o c ija liza m u s v e tu, b r. 1, o d 1977, s tr. 169) ili C a rrillo k a d a p iš e d a n e m o že b iti n ik a k v e k o n fu z ije iz m e đ u e u r o k o m u n iz m a i s o c ija ld e m o k ra c ije n a id eo lo šk o m p o lju,» b ar n e o n e so cija ld e m o k r a c ije k a k v a je b ila d o s a d a d e f in ir a n a. O n o š to se o p će n ito naziva u ro k o m u n iz a m teži d a p r e o b r a z i k a p i ta lis tič k o d ru š tv o, a n e d a n jim e u p r a v lja ; teži d a iz ra d i s o c ija lis tič k u a lte r n a tiv u s is te m u d rž a v n o g m o n o p o lis tič k o g 76 - argum enti

79 k ap itala, a n e d a se u njega u klopi i da bude jedna od nje- V ne<< (L>>urocornunism o«e lo stato, U vezi s analizam a suvremenog monopolitičkog kapitalizm a i d ržav e kod d a n a šn jih zap ad n o ev ro p sk ih m ark sista p re v la d av a m išlje n je d a se s itu a c ija pogoršava, naročito a k o se uzm e u o b zir i d jelo v an je i stv a ra n je m u ltin acio n aln ih k o m p an ija. P revladava m išlje n je da se vlast sve više k o n c e n trira u izvršnim tije lim a države, da jač a sam ovolja i o g ra n ič a v a n je p o litič k ih sloboda, državna a d m in istracija i b iro k ra c ija, a slab i uloga p o litič k ih p a r tija itd. (Vidi an a lize N. P o la n tzasa, E. M andela, H. L efebrea i dr.) M eđ u tim, s o b ziro m n a jo š u v ijek p o sto je će sta n je političk o g p lu ra liz m a i d e m o k ra c ije eu ro k o m u n ističk i p okret u p ra v o i teži d a svojom a k c ijo m sp rije č i deg e n era ciju takvih o d n o sa i d a b u d e ona sn ag a k o ja će in sistira ti na očuvanju i p ro š iriv a n ju d e m o k ra tsk ih slo b o d a koje su postig n u te. Zato B erlin g u e r in sistira d a se»izgradnja višeg, prav ed n ijeg, p ro d u k tiv n ije g u re đ e n ja m ože i m o ra ra zv ijati bez u tje c a ja na naše Ustavom zajam čene slobode i poštujući ustavne demok ra ts k e p rin c ip e i p ra v ila. T re b alo bi, u stv ari, da bude ja sn o d a p ro c e s p ro g resiv n o g p re v la d a v a n ja k ap italistič k e log ike p re d s ta v lja u č v ršćen je i p o sp je šu je staln o šire n je vidova d e m o k ra tsk o g života, p o što p o ste p e n o ogra n ič av a vlast o lig a rh ijsk o g tip a ek o n o m sk ih i p o litič k ih do sad a vladajuć ih g ru p a, a do n ajv išeg s tu p n ja ra zv ija su d jelo v an je, o sje ćaj o d g o v o rn o sti i in ic ija tiv u u svim slo jev im a n aro d a i kod p o je d in a c a, te p ro š iru je slogu i d ru štv e n e osnove države.«(e. B erlin g u er, K o m u n is tič k i prijedlog, Z agreb, 1977, str. 51). A u sv o jim ra z m iš lja n jim a p ovodom d o g ađ a ja u Čileu B erlinguer se prvo ograđuje da se dem okratski put u socijalizam m ože d e fin ira ti n a p ro sto i sam o kao p a rla m e n ta rn i, j e r»mi n ism o za ražen i p a rla m e n ta rn im k re te n izm o m, dok ih im a k o ji su z a ražen i a n tip a rla m e n ta rn im kreten izm o m. Mi s m a tra m o p a rla m e n t osn o v n o m in stitu c ijo m talijan sk o g p o litič k o g života, ne sam o d a n a s nego i u fazi p re la za u so cijaliza m i u to k u njegove izgradnje.«(razm išljanja o Italiji n a k o n d o gađaja u Čileu, M ark sizam u svetu, b r. 8 od 1977, s tr. 29). U k a zu ju ći n a p o tre b u širo k o g fro n ta ra d n ih lju d i i k o n se n su s d a bi se izvršio p ro g resiv n i p re o b raž aj čitav e ek o n o m sk e i so cijaln e s tru k tu re i svih vodećih id eja n a c ije i v rije d n o sti, B erlin g u e r z a k lju č u je d a to neće biti lag a n p u t, bez b o rb e i je d n o sta v a n. I zato»ozbiljnost p ro b le m a u zem lji, sta ln a o p a sn o st od re a k c io n a rn ih av a n tu ra i potreba da se konačno naciji otvori siguran put za ekonom ski ra zv o j, za d ru š tv e n u obnovu i za d e m o k ra tsk i p ro g res čin e sve h itn ijim i zre lijim rije še n o st d a se stig n e do onoga što bi se m oglo d e fin ira ti kao novi veliki 'h isto rijsk i kom p ro m is ' izm eđ u sn ag a k o je o k u p lja ju i p re d sta v lja ju veliku većin u ta lija n sk o g n aroda.«(ibid., str. 40). K o m u n istič k e p a r tije ra zv ijen ih ze m alja, koje se d an a s n az iv aju e u ro k o m u n istič k im, iako ista g led išta z a stu p a ju i partije i drugih nekih industrijski razvijenih zem alja (Jap an ), p o k u ša v a ju d ak le e la b o rira ti svoju stra te g iju i ta k tik u b o rb e kao i k o n c e p t je d n o g ra zv ijen o g so cijalizm a koji bi n a s ta v lja o n a d e m o k ra tsk e i slo b o d a rsk e tra d ic ije njih o v ih zem alja. Zato je značajna deklaracija KP Italije, Francuske argumenti - 77

80 78 argumenti i Š p a n jo ls k e k o ju s u d o n ije li u M a d r id u g o d. u k o jo j m e đ u o s ta lim n a v o d e :»U iz g ra d n ji n o v o g s o c ija lis tič k o g d ru š tv a š p a n jo ls k i, fra n c u s k i i ta lija n s k i k o m u n isti o d lu č n i su u stavu da djeluju u okviru pluralizm a političkih i d ru štvenih snaga, da poštu ju i g aran tiraju individualne i kolektiv n e s lo b o d e, k a o š to su : s lo b o d a m iš lje n ja i iz ra ž a v a n ja, s lo b o d a šta m p e, p ra v o z b o ra i d o g o v o ra, slo b o d a m a n ife s ta c ija, slo b o d n o k r e ta n je g r a đ a n a u z e m lji i in o z e m s tv u, s in d i kalne slobode, nezavisnost sindikata i pravo na štrajk, nep o v re d iv o s t p riv a tn o g ž iv o ta, p o š to v a n je p r in c ip a o p ć ih izb o ra i m o g u ć n o s t d e m o k r a ts k ih s m je n a n a v la s ti p u te m o s v a ja n ja iz b o rn e v eć in e, p o š tiv a n je re lig io z n ih i k u ltu r n ih s lo b o d a, slo b o d a iz ra ž a v a n ja i m iš lje n ja u filo z o fiji, k u ltu ri i u m je tn o s ti. Ž e lja i o d lu č n o s t d a se g ra d i so c ija liz a m u d e m o k ra c iji i slo b o d i, b a z ira n i s u n a k o n c e p c ija m a k o je su n a š e tr i p a r tije u tv rd ile o d v o je n o, d je lu ju ć i p o tp u n o n ez a v isn o je d n a o d d ru g e.«(k u ltu r n i r a d n ik b r. 3 o d 1977, s tr. 100). U vezi s je d n im o d c e n tr a ln ih p r o b le m a k o ji se k o d to g a p o s ta v lja, a to je p ita n je o d n o s a p r e m a d o s a d a š n jo j b u rž o a - skoj državi, koja je u m arksističkoj teoriji uglavnom p ro m a tr a n a s n je n e re p re s iv n e s tr a n e, te se i p o s ta v lja o z a h tje v z a r a z b ija n je to g a p a r a ta i m e h a n iz m a sile, d a n a s v eć p re v la d a v a k o d e u r o k o m u n is tič k ih te o r e tič a r a g le d a n je k o je je već u izvjesnom sm islu zastupao i G ram sci kada je razlikov a o» so c ie ta civile«i» so c ie ta p o litic a «. G r a m s c i n ije d rž a v u s h v a ć a o k a o h o m o g e n i a p a r a t v la s ti, n e g o je s m a tr a o d a g r a đ a n s k a k la s a o s tv a r u je s v o ju h e g e m o n iju n e s a m o p re k o a p a r a ta v la s ti n e g o i p re k o n iz a in s titu c ija» so c ie ta civile«, pri čem u neke in stitu cije i ne m o raju im ati državni k arak ter. N a ovo nadovezuju analize i dosadašnjih talijan sk ih kom unista kao i M archaisa, C arrilla i drugih njihovih teoretičara. C arrillo izričito pravi razliku izm eđu represivnog apar a ta d rž a v e i id e o lo š k ih a p a r a ta k o ji se p o n je g o v u m iš lje n ju n a la z e u k riz i (c rk v a, š k o la, k u ltu r a, in fo rm a tiv n i m e d iji itd.). B u rž o a z ija n e b i m o g la d u g o v la d a ti a d a n e u s p ije v a d o b iti k o n s e n s u s tih id e o lo š k ih a p a r a ta. Z a to» stra te g ija d a n a š n jih re v o lu c ija u r a z v ije n im k a p ita lis tič k im z e m lja m a m ora težiti da preobrazi ideološke aparate, da ih transform ir a i is k o r is ti a k o n e p o tp u n o, a o n o d je lo m ič n o p r o tiv d r ž a v n e v la s ti m o n o p o lis lič k o g k a p ita la. S a v re m e n o iskustvo pokazuje da je to m oguće; i da je to ključ za tran s f o r m ir a n je d rž a v n o g a p a r a ta d e m o k r a ts k im p u te m, o s im u s lu č a ju, š to je d a n a s te š k o z a m is liti, v o jn e ili e k o n o m sk o - -p o litič k e k a ta s tr o f e u ra z v ije n im z e m lja m a.«(l» eu ro co m u - nism o «e lo stato, str. 30). V eć s a m s p o m e n u o d a k o n c e p t d r u š tv a k o je b i p ro iz a š lo iz ta k v a k r e ta n ja i k la s n e b o rb e e u r o k o m u n is ti te k o c r ta v a ju u n a jo p ć e n itijim o b ris im a, s m a tr a ju ć i ga u v e lik o j m je ri p rije la z n im, s n a c io n a liz ira n im s e k to r o m k ru p n o g k a p ita la i jo š p o s to ja n je m m a lo g i s r e d n je g k a p ita la. P ri to m s m a tr a j u d a će ra d n ič k a k la s a s o s ta lim s n a g a m a ra d a p rid o b iti v e ć in u s ta n o v n iš tv a i id e o lo š k ih a p a r a ta d rž a v e za sv o je id e je i tim e su k c e s iv n o v rš iti s o c ija liz a c iju u z p o s ta ja n je i p lu ra liz m a p a r tija i š iro k e d r u š tv e n e d e m o k ra c ije, la k o se jo š u v ije k o s la n ja ju n a v e lik u u lo g u d rž a v e, f r a n c u s k i npr. eurokom unisti m isle da će odum iranje države biti reali-

81 zira n o tim e što će u socijalizm u»radnici odlučivati a država o rg a n izira ti«(j. F abrc, F. H inckcr. L. Ševe, Les com m unistcs et 1e ta t, P aris, 1977 str. 167) i da će država u g la v T m ja ti sve dok ne isčeznu klase i im perijalizam. U cijelom 0V,0 T i nct U k 0 jl Staje U Velik j m Jeri u državno-socija listič k im o k v irim a, a tim e d ruštveno-ekonom ski gledano u okvirim a državno-kapitalističkim, nedostaje dakle dublje sagledavanje i razrada participativne i sam oupravne problem a tik e na te m e lju k o je tek m ožem o ra zu m jeti i o d u m iran je drž av e i p re v la d a v a n je n aja m n o g ra d a i navedenih oblika otuđenja. Osim toga, još jednom napom injem, ova kompon e n ta, sv ak a k o n a jv a ž n ija k a d je gledam o u jed n o j daljoj h is to rijs k o j p e rsp e k tiv i, m o ra la bi da bude bitni sastavni dio socijalističke strategije. Današnje okolnosti dem okratskog d ru š tv a i m o g u ćn o sti k o je ono p ru ž a d aje p rilik u da ra d n ič k a k la sa p re k o ra z n ih o b lik a p artic ip a c ije, radničke k o n tro le i ra z ra d e id eja sam o u p ra v lja n ja p re đ e u lazu osvaja n ja p o litič k e v lasti sa d ale k o većom svijesti, znanjem i k u ltu ro m nego što je to bio d o sad u h isto riji slučaj. A to je za p o b je d u h u m a n istič k o g i m ark sističk o g k o ncepta jedan od bitnih preduvjeta. Danas više nije moguće vladati i upravlja ti k o m p lic ira n im m eh a n iz m o m su v rem en o g d ru štv a barem ovog kojeg poznajem o bez velikih iskustava, znan ja i in fo rm ira n o sti u u p ra v lja n ju. D anas je situ a c ija još to lik o složena, n a ro č ito d o k jo š p o sto je i robno-novčani o d n o si, d a zvuči ro m a n tič n o L en jin o v a p re tp o sta v k a da će se stv a ri p o je d n o sta v iti, d a će i k u h a ric a m oći u p ra v lja ti d rž av o m. Iz g le d a d a će o n a u p ra v lja ti, k ako n etk o reče, onda k a d a više ne b u d e k u h aric a! P re m a to m e, je d a n od b itn ih p re d u v je ta ra d n ič k e vlasti u najširem sm islu te riječi jest obrazovanje, kultura, upravlja č k o isk u stv o i p re v la d a v a n je n a ja m n ič k e sv ije sti ra d n ič k e k lase, k o jo m je o n a i u n a jra z v ije n ijim d ru štv im a, b arem veliki n je n i d ijelo v i, jo š u v ijek o p tere će n a. Bez svega toga o n a n e m ože p o s ta ti v la d a ju ć a k lasa n iti snage ra d a vladaju ć e snage. Sve d o tle će n e tk o u im e n jih u p ra v lja ti sa svim m o g u ćim d e v ija c ija m a ili d e fo rm a c ija m a k o je b iro k ra tiz a m sa so b o m nosi. B asso je n p r. veom a o štro u m n o zapazio ovaj p ro b le m k a d a je p isao da je»m odel p a r tije k o ju p o zn a jem o općenito stvoren da bi odgovorio drukčijim potrebam a, bitno p o tre b a m a p a r la m e n ta rn e b o rb e, ili p a k re v o lu c io n arn e borbe u tradicionalnom sm islu riječi, to jest da se razum i je m o, u sm islu velikih re v o lu c ija, ru sk e ili kineske. Ali p a r tija k o ja h o će d a p re d v o d i p ro le ta rija t u b o rb i što se vodi za re v o lu c io n a rn e ciljev e svakog d a n a i u svim d ijelovim a d ru š tv a, n eiz b je žn o m o ra im ati d ru g a č iju g ip k o st. N a prvom m je s tu m o ra se voditi ra č u n a d a c e n ta r v la stite d jelatn o sti b u d e ne p o litič k i te re n g ra đ a n sk o g d ru štv a, to je s t p a rla m e n ta rn i te re n (p re m d a ovaj u v ijek o sta je važan kao tere n n a k o je m u se o d rž a v a ju b o rb e što se z b iv a ju u zem lji), nego sam d ru štv e n i su stav, j e r sam o na taj n ačin p a r tija m ože o rg a n iz ira ti i p re d v o d iti m ase ne u a p s tra k tn o m o b lik u građ a n a -b ira č a, nego u k o n k re tn o m o b lik u zb iljsk ih lju d i koji su u k lju č e n i u o d re đ e n e d ru štv e n e o d n o se i koji p o sje d u ju o d re đ e n a o b ilje ž ja i p re cizn e p o d stic a je za borbu.«(l. B asso, Izg le d i e v ro p ske ljevice, B eograd, 1971, str. 176). argumenti - 79

82 O o v o j s tr a n i p ita n ja, p o m o m m iš lje n ju, za v isi v e lik im dijelom ne sam o k arak ter nove vlasti, nego i tem po i uspješ n o s t ra z v o ja s tv a rn o g so c ija liz m a i u ra z v ije n im z e m lja m a. O d ovo g a za v isi k o lik o će p o je d in e z e m lje o s ta li u g ra n i c a m a d rž a v n o -k a p ita lis tič k ih o d n o s a s a s o c ija lis tič k im s n a g a m a n a v la s ti i s k o lik o m će se b rz in o m o d v ija ti p re v la d a v a n je tih s tr u k tu r a u s m je r u d o k id a n ja n a ja m n ih o d n o s a, n a ja m n e s v ije s ti i e k o n o m s k o g i p o litič k o g o tu đ e n ja. J o š više, o d p o lo ž a ja r a d n ih lju d i u tim n o v im s is te m im a, o d n jih o v e p a s iv n e ili a k tiv n e u lo g e u u p r a v lja n ju i k r e ir a n ju je d n o g n o v o g so c ija ln o g s v ije ta z a v ise v e lik im d ije lo m i š a n se k o n tr a r e v o lu c io n a r n ih sn a g a u e v e n tu a ln o m p o k u š a ju d a z a u s ta v e h o d h is to r ije. U vezi s p ro b le m a tik o m ra z n ih o b lik a p a r tic ip a c ije i ra d n ič k o g s a m o u p r a v lja n ja u p u ć u je m n a v e o m a d o b re a n a lize i prikaze R. S upeka u već spom enutoj knjizi P a rtic ip a cija, r a d n ič k a k o n tr o la i s a m o u p r a v lja n je (v id i n p r. s tr ), g d je d a je tip o lo g iju ra z n ih o b lik a p a r tic ip a c ije iz k o je se ja s n o v id i d a se n e r a d i o id e n tič n im p ro c e s im a, n eg o v e o m a ra z lič itim i d a se p r e m a to m e m o ž e jo š m n o g o to g a o č e k iv a ti u h is to r ijs k o j p r a k s i m o d e rn ih s n a g a ra d a. Isto tako bih m ogao u p u titi na već obilnu lite ratu ru pojed in ih e v r o p s k ih s o c ija lis ta i k o m u n is ta k o ji r a s p r a v lja ju o o v o j p ro b le m a tic i. O sim v eć m n o g ih k o je s a m s p o m e n u o o v d je d o d a o b ih r a z m a tr a n je i s ta v o v e b e lg ijs k o g k o m u n is te P. Joyea, koji je pisao da se»s a m o u p r a v lja n je situ ira u p ersp e k tiv i r e a liz a c ije so c ija liz m a «d o k»s u o d lu č iv a n je n e d o v o d i u p ita n je s is te m i n je g o v u lo g ik u «(A u to g e s tio n e t coges tio n, C ahiers m arxistes, br. 36, juni 1977, str. 1). A s obziro m n a jo š u v ije k k a p ita lis tič k e o k o ln o s ti J o y e s m a tr a, k a o i m nogi drugi, da» dok s u o d lu č iv a n je ten d ira da z a tv o r i radn ik e u lo g ik u k a p ita listič k o g s iste m a, r a d n ič k a k o n tr o la n a s to ji d a p r o š ir i zo n e a k c ije g d je ra d n ic i o d lu č u ju u p o tp u n o j a u to n o m iji. R a d n ič k a k o n tr o la n e m a c ilj d a d ije li v la s t sa k a p ita lo m n eg o d a u m a n ji v la s t k a p ita la, d a o d u z m e sve veći broj problem a patronalnoj sam ovolji, da poveća p o step e n o s tv a r n a p ra v a ra d n ik a... R a d n ič k a k o n tr o la n ije cilj p o se b i n eg o s re d s tv o. O n a m o r a o m o g u ć iti r a d n ic im a d a b u d u b o lje in fo rm ira n i d a b i m o g li v rš iti m n o g o e f ik a s n iju o s p o ra v a ju ć u p r e s iju s o b z iro m n a c ilje v e k a p ita lis tič k o g p o d u z e ć a. Z a to je m o g u ć e o d r e d iti se za p e r s p e k tiv u ra z v o ja p r e k o ra d n ič k e k o n tr o le p r e m a s a m o u p r a v lja n ju.«(ib id., s tr. 8). V eć s a m s p o m e u n o d a je i r a z v ije n ija s in d ik a ln a a k c ija o d re đ e n a v eć tim i s lič n im d im e n z ija m a k la s n e b o r b e k o ja se već uv elik e ra z lik u je po sv o jim s a d rž a jim a o d n e k a d a š njih. K. C oates je pišući o toj problem atici ustvrdio :»Oslan ja ju ć i se n a is k u s tv o B r ita n s k ih s in d ik a ta T o n y T o p h in i j a sm o p o k u š a li d a g e n e ra liz ira m o sv e n u ž n e z a h tje v e u četiri grupe: M oć koja je radnicim a po treb n a m ože se rezim irati u četiri riječi: m oć d o bijanja in fo rm a c ija, uspostavlja n ja n a d g le d a n ja d je la tn o s ti m e n a d ž e r a, n a m e ta n ja ve la n a a r b itr a r n e o d lu k e i z a d o b ija n ja p r e d s ta v n iš tv a r a d n ik a za o s tv a riv a n je o v ih fu n k c ija. P o d r u č ja o d lu č iv a n ja n a k o ja se z a d o b ija n je o v ih m o ć i o d n o s i o b u h v a ć a ju u p ra v o m srn i slu rije č i c je lo k u p n u o b la s t in d u s tr ijs k o g d je lo v a n ja.«(k argum enti

83 C oates, Izg led i za socija liza m u V eliko j B rita n iji Sociiali zam u svetu, br. 1 od 1977, str. 60). S o b ziro m na ra zličite m ogućnosti b o rb e radničke klase i ra d n ih slojeva sp o m en im o i o rig in alan oblik te borbe u S p an iji p re k o tzv. ra d n ič k ih k o m isija koje ne bi treb ale da b u d u niti k lasičn i sin d ik a t n iti p o litič k a p a rtija, ali su im re v a n d ik a c ije i na so cijaln o m i n a političkom planu. Cam acho je u određenju tih kom isija navodio da su one društv en i i p o litič k i p o k re t je r u k ra jn jo j lin iji p o stav ljaju i pita n je p ro m je n e p o litič k e v lasti. O ne o stv a ru ju svoje ciljeve uz p u n u a u to n o m iju i n ezavisnost, ne p o tčin jav a ju ć i se nikakvoj p a r tiji ili o rg a n iz aciji bilo kojeg tipa. Ovaj pokre t» sm a tra sve ra d n ik e p ro ta g o n istim a ra d n ič k o g pokre ta, kao i k o m isija, p u te m zboro v a po ra d n im ce n trim a, on u klanja barijere izm eđu organiziranih i neorganiziranih koje su posto ja le u klasičn im sin d ik a tim a. Isto v re m e n o on osigurava direktnu dem okraciju, dem okraciju suverene skupštine i učešća m a sa u u p ra v i i k o n tro li n je n ih v la stitih poslova danas, n az n a č u ju ć i n a izv jestan n ačin k ru p n u ulogu koju one mogu odigrati sutra u kontroli i upravljanju preduzećima.«(m. Cam acho, R a zg o vo ri u zatvoru. R a d n ičk i sin d ik a ln i pokret, M arksizam u svetu, br. 9 od god., str. 12). Iz svih ovih ra z m a tra n ja vidi se d a je tok socijalnih revolucija u razvijenim zem ljam a u velikoj m jeri prom ijen jen. S o c ija listič k a re v o lu c ija u svim ovim slu čaje v im a neće više z a p o č in ja ti o sim m ožda u izuzetnim slu čajev im a p o litič k im o sv a ja n je m v lasti kojo m će d o m in ira ti m ala i d isc ip lin ira n a a v a n g a rd a p ro le ta rija ta, g d je je i sam p ro leta r ija t o s je tn a m a n jin a sta n o v n ištv a, bez većeg obrazovnog i k u ltu rn o g niv o a i bez ik ak v ih isk u sta v a u u p ra v lja n ju. B o rb a za ra zn e o b lik e p a rtic ip a c ije, k o n tro lu n ad o d lu k am a, u p ra v lja n je sv o jim z a je d n ic a m a itd. velika je re v o lu c io n arn a šk o la za sn ag e ra d a i razvoj n jih o v e sv ije sti. To je u jed n o i b itn a g a ra n c ija d a p o litič k o o sv a ja n je vlasti neće zav ršiti u te h n o b iro k r a ts k im siste m im a koji sam o p e rp e tu ira ju b itn e karakteristike najam nog odnosa i isto takve svijesti. O sim već n av e d en e lite ra tu re, k o ja p o sta je o ovim p ita n jim a i fe n o m e n im a sve b ro jn ija, m ogao b ih jo š za čitaoce n av e sti: G. M arch ais, Le Def i d e m o c ra tiq u e, P aris, 1973; In d u s trie lle D e m o k ra tie in W e ste u ro p a, izd. F. V ilm ar, Reinb eck b ei H a m b u rg, 1975; Le S o cialism e p o u r la F rance, izvještaj CK KP Francuske, odobren od kongresa 1976; M ark sizam u sv e tu b r. 9 od god. posvećen su o d lu čiv an ju i radničkoj kontroli i br. 8 od posvećen eurokom unizm u; S o cijalizam u sv etu b r. 1 od 1977; S. V rcan, Uz ra s p ra v u o e u ro k o m u n iz m u, K u ltu rn i ra d n ik b r. 5 od L. G ru p p i, II c o m p ro m e sso sto rico, R om a, 1977; S ozialism us fu r Ita lie n, izd. J. B isc h o ff i J. K reim e r, H am b u rg -W estb erlin 1977; F. Fonvieille-Alquier, L eurocom m unism e, Paris, argumenti - 81

84 O r e s te B ia n c h i KORIJENI HISTORIJSKOG KOMPROMISA Politička linija koju je izabrala K PI je pravilna. D jelom ično nepov o lja n re z u lta t p o s lje d n jih iz b o ra za re g io n a ln e v la d e n e z a h v a ć a o v u č in je n ic u d u b lje, ia k o n a m e ć e p o z o r n o r a z m iš lja n je o to m e k a k o je shvaćena ova politička linija, prihvaćena od p artije koja se dalje rukov o d ila n jo m e i n a ra z in i r u k o v o d s tv a i n a ra z in i p a r tijs k e b a z e. O vo je, sintetički rečeno, stav koji je izrekao generalni sek retar E nrico B erling u e r. O sim to g a o č ito je d a n ije rije č o ro š a d i o b r a m b e n ih p o z ic ija k ao što bi se m oglo učiniti na prvi pogled, već o ponovnoj potvrdi kontin u ite ta k o ji s o n e s tr a n e s lu č a jn o s ti p riz n a je v r ije d n o s t s tr a te g ijs k o g iz b o ra k o ji se p r o je k c ir a ju u b u d u ć n o s ti ta lija n s k o g d r u š tv a i p re d stavljaju plod dugog p uta koji su do sada prešli p artija i radnička klasa.»d o lazim o iz d a le k a i id e m o d a le k o «, p o d v u k a o je T o g lia tti u g o v o ru o d rž a n o m u P o s la n ič k o m d o m u ta lija n s k o g p a r la m e n ta o d m a h n a k o n n e o b o riv e p o tv rd e d e m o k rš ć a n a n a p o litič k im iz b o rim a, k ao odgovor onim a koji su sm atrali da je K PI već potpuno oslabljena.* P olitika KPI i njena teorijska op red jeljen ja daju ne sam o povijesn o o p ra v d a n je n je n e p r is u tn o s ti n a š iro k o j sc e n i ta lija n s k ih p o litic kih snaga, već potvrđuju i B erlinguerov principijelan i pravilan stav. N e ra d i se o lo m e d a se n a p iš e p o v ije s t K P I, u o s ta lo m k ro n o lo š k i p o z n a to j. O n o š to se želi is ta ć i u o v im re c im a je s t p r ije sv eg a C rv e n a nit, tj. jedna elaboracija koja je od ove p artije stvorila jed n u od n ajs n a ž n ijih p a r tija k a p ita lis tič k o g Z a p a d a. T o je o n o š to jo j je p rib a v ilo a u to r ite t i p re s tiž n a n a c io n a ln o m i in te rn a c io n a ln o m p o lju, a li š to je is to v re m e n o izazv alo ja č u (a š to je ra z u m ljiv o ) z a b r in u to s t n je n ih d i rektnih protivnika, upravljača talijanske ekonom ske i političke m oći, * Ovo bi trebalo im ati na um u je r je to referentna točka neophodna za svakog tko želi razum jeti a prije nego Sto izriče svoje m išljenje i konačan sud da bi se izbjegle nesm otrene i površne pretpostavke argum enti

85 a ne sam o nepovjerenje (to je nepobitna činjenica) u pojedinim oblastim a sv jetsk o g k o m u n ističk o g p o k re ta, i oso b ito u pojedinim kom u m stič k im p a rtija m a na vlasti u tzv.»zajednici socijalističk ih zem aljad olazim o izdaleka«, govorio je T ogliatti. A ktualne pozicije KPI nisu d ak le re z u lta t ta k tič k ih o tk lo n a p re m a sa d a šn jo sti. N jeni korijeni d o tječu (u p o tra z i k o ja je n astala ) s je d n e s tra n e iz teškog poraza koji je p re trp io ta lija n sk i ra d n ič k i p o k re t d o lask o m fašizm a i s druge stran e iz n a jv a ž n ijih p o v ijesn ih p re v ra ta n ak o n prvog svjetskog ra ta u kom e je o k to b a rsk a re v o lu c ija bila p rim a ra n d o gađaj. Ne m ožem o a da se ne p risje tim o G ram scija, ne zato d a ga o p te re tim o s onim što se danas čini, je r je G ram sci p rije svega bio čovjek svog doba i njegovo djelo im a stro g o o d re đ e n o m je sto u p o v ijesti, a p ovijest je za G ram scija»politika n a d jelu«, već zato što su njegova istraživ a n ja povijesti, politike, filozofije, ekonom ije i književnosti, popraćena dubokim poznavanjem Marxa, Engelsa, Lenjina i drugih em inentnih predstavnika m arksistič k e m isli ili idealizm a, koji dovode G ram scija u p risu tn o sti novih č in jen ic a o stv a rn o sti u k o jo j on d jelu je. K P I je, a n a p rv o m m je stu p o seb n o važno p ita n je države, države k a p ita listič k o g Z ap a d a, Ita lije, g d je se, kao p o slje d ica krize proizašle iz p rv o g velikog sv jetsk o g ra ta, p o tv rd io niz izm jen a kao što je p o ra st n e p ro d u k tiv n o g ra d a, n a s ta ja n je novih so cijaln ih slojeva iz sitn e b u r žoazije u sve većem b ro ju i na sve širem p o lju i k o jim a će se poslužiti fašizam d a bi o stv a rio v la stitu m aso v n u bazu. O tu d a G ram scijev in tere s za novi položaj u k o ji dolazi ra d n ič k a klasa i n aro d n e m ase. Država izgleda G ram sciju kao ekstrem no složeno tijelo koje proizlazi iz građ an sk o g d ru š tv a (p riv re d a, škole, ra zn a u d ru ž e n ja, p a rtije, sin d ik ati, in stitu c ije, k a to lič k a crk v a) što sto je uz b ok v la stito g i veom a stv arn o g represivnog aparata. Za G ram scija država, dakle, ne može biti sagled a n a p rv e n stv e n o sam o u sm islu država-vlast. O datle slijed i nužnost d a se ra d n ič k a k la sa o p re d ije li za novu s tra te g iju u b o rb i p ro tiv kapitalizm a i p ro tiv m o d e rn e d rž av e kao n jegova izraza. Uz bok ra d n ič k e k lase m o ra ju se naći i seljaci i siro m a šn e m ase Ju g a, kao p o k re ta čk e sn ag e re v o lu c ije ; in te lig e n c ija u o k v iru velikih n ac io n aln ih p ita n ja Juga i p ita n ja V a tik a n a. N a d n ev n i re d p a r tije G ram sci p o sta v lja slo g a p ro b lem savezništva, k o je m o ra b iti p o stig n u to ra d i in te re sa ra d n ič k e klase, n a osnovi p ro d u b lje n e an a liz e n a c io n a ln e stv a rn o sti i sn ag a n a p o litič k o j sceni. R adi se o tom e da se u toj borbi daje prioritet političkom i kulturnom rukov o đ e n ju ra d n ič k e k lase kao sre d stv u a firm a c ije v lastite hegem onije. D a bi se h eg e m o n ija ra d n ič k e k lase o stv a rila, m o ra se nužno osv o jili m a k sim u m k o n sen sa. G ram sci uviđ a d a je čas n a p a d a na Z im ski dvorac za k a p ita listič k i Z ap a d n em o g u ć čin. B o rb a m ože biti sam o n astav ljen a na duge sta z e s p o ste p e n im o b a ra n je m o b ra m b e n ih siste m a b u rž o ask e v lasti o tim a ju ć i ovim p o s lje d n jim a saveznike k o jim a raspolaže. R adi se o p re la s k u p o k re tn o g ra ta (n a p ad n a d ržavu) na ra t za položaje (p o stu p n o ali k o n s ta n tn o rje š e n je»kazam ata«), to je s t p ro d ira n je ra d ničk e k lase u sve o n e slo žen e p o litič k e a rtik u la c ije od k ojih se sa sto ji g ra đ a n sk o d ru š tv o i k o je p re d s ta v lja ju z a štitn i p o ja s b u rž o ask e države. To je n em in o v an p rije la z n ak o n o sek e z a p ad n o g ra d n ič k o g p o k re ta, čiji se p o ra z m ože p rip is a ti u velikoj m je ri b aš p o m a n jk a n ju političkog o rg a n iz a c ijsk o g v o d stv a, k o je bi bilo sp o so b n o d a na vrijem e uvidi kako na Zapadu kapitalistička država nije bila sam o jedina i jedn a n je z in a m a n ife s ta c ija re p re s ija (u p rav o Z im ski dvorac), već se m ogla o k o ris titi p o re d re p re s ije i v la stito m heg e m o n ijo m u fu n k c iji k o n z e rv ira n ja, a u slu č a ju fa šiz m a čak i kao re a k c io n a rn a hegem onija. U je d n o m p ism u iz M oskve d ru g o v im a koji su o stali u Ita liji G ram sci je pisao godine s tim e u vezi:»odluka koja je u Rusiji bila jasna. argumenti 83

86 u s m je r ila je m a s e n a u lic e, n a re v o lu c io n a rn i ju r iš. U c e n tr a ln o j i zapadnoj Evropi zapliće se u sve one političke su p erstru k tu re, ostvare n e n a jv e ć im ra z v o je m k a p ita liz m a, čin i la k š o m i o p re z n ijo m a k c iju m asa, i stoga traži od revolucionarne p artije m nogo kom pleksniju strategiju i taktiku i veću istrajn o st od onih koja je bila p otrebna boljševic im a u r a z d o b lju iz m e đ u m a r ta i n o v e m b ra 1917.«U b ilje š k a m a o M a c h ia v e lliju G ra m sc i jo š o d r e đ e n ije ra z v ija o v u m isa o :»N a Is to k u d rž a v a je p r e d s ta v lja la sve, c iv iln o d ru š tv o je b ilo is k o n s k o i želatinozno. N a Z apadu je izm eđu države i civilnog društva postojao pravedan odnos i kad je država podrhtavala, opažala se odm ah snažna stru k tu ra civilnog društva.«d rž a v a je b ila s a m o p rv a u tv r d a iza k o je su s ta ja li s n a ž n i lan c i u tv r d e i k a z a m a ta š to se v iše ili m a n je p o d ra z u m ije v a lo o d d rž a v e do d rž a v e, n o o vo je z a h tije v a lo b riž ljiv o u tv r đ iv a n je n a c io n a ln o g k a r a k te ra. S a m fa šiz a m, k o ji je p r e d s ta v lja o a u to r ita tiv n u e g z a lta c iju d rž a v e, n e ja v lja se sa m o k a o p rin u d a, re p re s iv n a m a š in a, s r e d s tv o d o m in a c ije, v eć i p ra v n o u re đ e n je, s is te m n a g la sja, o b lik id e a ln o g u p r a v lja n ja. T im m a n je je m o g la b iti s v e d e n a n a je d n a d ž b u d r ž a v a - re p r e s ija lib e ra ln a b u rž o a s k a d rž a v a. O d a tle p ro iz la z i za ra d n ič k u k la s u s je d n e s tr a n e jednosm jerna vizija države -nasilja, kojoj je trebala neizbježno sup ro t staviti revoluciju -nasilje. O dakle je proisticalo označivanje m etoda p artije p o z v a n e d a n ik a d n e n a p u s ti» re k o g n is c ira n je n a c io n a ln o g te re n a «, k o ji se, p re m a G r a m s c iju, p re v o d i u je d n u p o m n jiv u p r o d u b lje n u a n a lizu p ro c e s a n a o b lik o v a n je i ra z v o j k la s e i d rž a v e u Ita liji, š to se n ik a d a n e o d v a ja o d g lo b aln o g ra z u m ije v a n ja p o litič k ih, e k o n o m s k ih i k u l tu rnih fenom ena na evropskom nivou, koje nalaže nap u štan je m arksis tič k e k o n c e p c ije k a o sa m e se b i d o v o ljn e m a d a n u ž n o a u to n o m n e a k o je u m o g u ć n o s ti d a p re k o filte r a k r itik e a s im ilir a o d d ru g ih o n o š to se p o k a ž e v a lja n o. T o je g la v n a je z g ra je d n e n a u č n e lo g ik e i je d n e so c i ja ln e s v ije s ti o b lik o v a n e k a o n a u k a. G ra m s c i s m a tr a d a se m a rk s iz a m n e m o že z a tv o riti u in te g ra liz a m i d a se m o ra k a o sv a k a n a u k a o tv o riti p re m a v je č n o j is tin i i p re m a tr a jn o j in te g ra c iji. G ra m s c ije v e la b o ra t p re d s ta v lja za ta lija n s k i k o m u n is tič k i p o k r e t p r ije sv eg a n a p u š ta n je sv a k o g o s ta tk a slije p o g i u z a lu d n o g s e k ta š tv a, k o je o s ta je ta k v o č a k i k a d se p r e d s ta v lja p o d la ž n im v e lo m to b o ž n je g in te rn a c io n a liz m a, a d a b i se m o g la p re d lo ž iti p r im je n a n e u p o tr e b ljiv ih» m o d ela«; i d ru g o, prisvaja si nacionalnu stvarnost kao pluralističku artik u laciju na ekon o m s k o m, s o c ija ln o m k a o i n a p o litič k o m p o lju. P lu r a liz a m n ije sh v a ć e n k a o d r u š tv o u k o m e n e m a h e g e m o n is tič k e sn a g e, o n e k o ja b i o d rž a v a la ra v n o te ž u iz m e đ u ra z lič itih sn a g a, v eć s u p r o tn o, v e lič a se h e g e m o n ija r a d n ič k e k la se u o s tv a riv a n ju p ra v o g d e m o k ra ts k o g p lu ra liz m a n e m o g u ć e g b ez p o ra z a m o n o p o lis tič k e d o m in a c ije, k o ja g u ši s v a k o slo b o d n o iz ja š n ja v a n je. P o z iv a n je n a G r a m s c ija iz r a z d o b lja o d do (» B ilješke iz zatvora «) i ne bi trebalo biti shvaćeno kao rasprava 0 n je g o v u d je lu, već b itn a p o tv rd a c r v e n e n iti k o ja d o p u š ta d a se shvati na koji način je on otvorio put budućem razvoju politike K PI 1 s tim da se bolje shvate sve novine p o slije njega. Prva važna novina u kon tin u itetu za K PI je razum ijevanje odlučuju ć e g o d n o s a k o ji se s tv a ra iz m e đ u d e m o k ra c ije i p a r tije m a sa. Po G r a m s c iju p a r tija se m o ra la o s lo b o d iti s e k ta š k e z a tv o re n o s ti d a bi p o s ta la n e o p h o d n o s re d s tv o u o s tv a r iv a n ju h e g e m o n ije ra d n ič k e k la se. Istina je da je G ram sci, nasuprot raspadanju tradicionalnih dem okratskih p artija pod udarcim a reakcije, postavio problem uključenja ostalih p o litič k ih f o r m a c ija u K P I, k a k o b i se o n e o rg a n iz ira n o ra s p a le. N aslućujući buduće povijesne događaje T ogliatti predviđa u borbi p rotiv fašizm a i nacifašizm a nastajan je stalnog oblika p artije m asa kao 84 argum enti

87 i p o slje d icu - p ad k o n ce p cije ra d n ič k e p a rtije kao jed in stv en e ra d ničke p a rtije. N a k n ad n o se nam eće p ro d u b lje n je istog koncep ta hegem onije i to osobito poslije poraza fašizma koji postavlja partiju nasup ro t p o tre b i da d je lu je u jed n o m d ru štv u složenom na jo š k o m pleksnih n ačin od pozn ato g ekonom skog, socijalnog i političkog pluralizm a i k oje je u s itu a c iji da m o ra u zeti u o b zir snažno u k o rije n je n p lu rip artitizam na selu. Ako se k o n cep t h eg em o n ije p rije odnosio na hegem oniju p a r tije kao izraz g lo b aln o sti ra d n ič k e klase, sad a je to hegem onija ra d n ič k e klase, a ne p a rtije, izražav an je većine ove klase je potp u n o d ru g a č ije i o so b ito tešk o, je r se tre b a la p o tv rd iti na ovom terenu. U a n tifa šistič k o j b o rb i, d ak le, sazrijev a novi oblik, odnosn o skok u te o re t sk o m n a p re tk u p a r tije za jed n o sa sh v aćan jem b iti d em o k ra cije kao u v je ta p o tv rd e ra d n ič k e klase u n jen o j ak c iji so cijalistič k e pre o b raz b e d ru štv a. U je d n o j ra sp ra v i k o ja je izašla u R in a scila 15. ja n u a ra B erlin g u er p o tv rđ u je :»N ačelo k o je nas je in sp irira lo je i najp o v o ljn iji te re n na kom e se m ože i tre b a voditi ra d n ič k a i n aro d n a b o rba. To je područje dem okracije, obrane i razvoja svih sloboda i svih dem okratskih in stitu c ija. Do u v je re n ja o n estain o j v a lja n o sti ovog p ra v ila došli sm o p o v ijesn im p u te m n a osnovi doživljenog političk o g isk u stv a Italije u p o slje d n jo j polovici ovog sto lje ća. Z em lja kao što je naša, k o ja je p re tr p je la fa šistič k u tira n iju, sh v atila je n ep ro c je n jiv u v rije d n o st slob ode i d e m o k ra c ije je r je isp ro b a la koliko p o sta je tešk a b o rb a i kako m ra č n a m ože p o sta ti p e rsp e k tiv a k ad a je p o tisn u ta svaka g aran cija dem okracije, svako upražnjavanje prava na slobodu. Ali mi smo tretira li sve n u žn e p o slje d ice i to ne sam o s n eg ativ n e s tra n e, to je st onih iz k o jih se sa sto ji m a n ja k slo b o d e i tla č e n je d em o k ra cije, nego iz pozitiv n e stra n e, to je s t o nog što d o p u š ta i p o k re će p o tv rd u p o tp u n o g u p ra ž n ja v a n ja slo b o d e i d e m o k ra tsk e m eto d e k o ju je ra d n ič k a klasa želje la p o sta v iti u to k u a n tifa šistič k e b o rb e, u o slo b o d ila čk o m ra tu i u svojim budućim borbam a. Preokret povijesne situacije koji je posljed ica p a d a n ac ifašizm a, p ro c e sa u k o jem je p a r tija ra d n ič k e klase im ala o d lu č u ju ć u ulogu, p o stav io je u Ita liji nove z a d atk e K P k o ja je bila začetnik form ule jedinstvene vlade još u odborim a nacionalnog oslobođenja. Kao što je Gram sci već naglasio, druga važna inovacija kontin u ite ta je s t s tv a ra n je nove p a rtije, sp o so b n e d a b u d e p rije svega nacionalna a ne nacionalistička, i u isto vrijem e različita, otvorena radnic im a, in te le k tu a lc im a av a n g a rd e nezavisno od ra se, re lig ije ili filozofskog u v je re n ja. P a rtija m asa k o ja n ije sv eo b u h v a tn a na id eološkom p lan u u sm je re n a je n a osnovi to čn o o d re đ e n o g p o litič k o g p ro g ra m a po kom e bi iz ra d n ič k e k lase stv o rila u p ra v lja č k u (v lad a ju ću ) klasu velikog d e m o k ra t skog revolucionarnog pokreta za ostvarivanje pune autonom ije nacionaln o g p u ta u so cijalizam. Z ato je ova p a r tija u s ta n ju da staln im i aktivnim radom djeluje na političku i socijalnu stvarnost zemlje. Zauzim a n je p o zic ija u k o rist p riv re m e n e vlade (p re o k re t u S alerm u ), za jed n o sa svim o sta lim p o litič k im sn ag a m a, čak i m o n a rh istič k im godine p rije p o tp u n o g o slo b o đ e n ja, p o slu žila je T o g lia ttiju kao n ep o sred an dokaz o tom e kako treba da radi nova partija (odgoda rješenja instituc io n a ln o g p ro b le m a p o slije p o ra za n acifašizm a). Ovu su poziciju veom a ž e sto k o o sp o ra v ali u p rv o m re d u so c ija listi i re p u b lik a n c i za h tije v aju ći neprom išljeno udaljavanje kralja, jednostavno zaboravivši da se kraljev sk a k u ća o slo n ila na u d ru ž e n e o k u p ac io n e snage, i d a su n a sjev eru u p a rtiz a n sk im re d o v im a bile p ris u tn e m o n a rh istič k e snage k o je nisu bile n eznatn e. P o litičk i o d g a ja ti za T o g lia ttija je značilo zn a ti sa k u p iti stv a rn e činjenice u nekoj situaciji. Kralj je bio protjeran referendum om argumenti 85

88 g o d in e. U s p rk o s to m e p ro š lo je v iše o d g o d in e d a n a o d k r a ja r a ta d o k je p o d n e s e n a te š k a p r ija v a s u k riv n je i o d g o v o rn o s ti k ra lje v s k e k u ć e koja je bila upletena u afirm aciju fašizm a u ratu. R epublika je izglas a n a sa s a m o 2 m iliju n a g la so v a više. D e set m iliju n a T a lija n a g la salo je za m o n a rh iju. Is k u s tv o je p o k a z a lo d a p a r tija m o ra d e f in itiv n o p re v la d a ti v iziju p a r tije k a o u d ru ž e n ja č la n o v a k o ji su sa m o p ro p a g a to ri, p ro p o v je d n ic i s o c ija lis tič k ih i k o m u n is tič k ih id e ja i k o ji se o g r a n ič a v a ju sa m o na g o lu i je d n o s ta v n u p r ija v u k a p ita lis tič k ih v r ije d n o s ti. U sa d iv ši p a r tiji s p o s o b n o s t d a vodi p o litik u r a z u m ije v a n ja ra z lik a iz m e đ u z a h tje v a i m o g u ć ih o b je k tiv n ih p r ib liž a v a n ja d a b i se o s tv a rili k a o tre n u c i p r o d ir a n ja p re m a o b je k tiv n o m k r a ju (tzv. m e đ u -e ta p a ) T ogliatti je izbjegao da p artija padne u klopku nem oguće oružane pobune, koja bi, prem a nekim a, slijedila propast naci-fašizm a, kroz preobrazbu narodnooslobodilačke borbe u narodni rat za u tem eljenje socijalistič k e m o ći. A ko bi se su k o b d o g o d io u z e m lji u k o jo j d o m in ir a ju A n g lo -A m e rik an c i, p a r tija k o ja je tr e b a la v o d iti o ru ž a n e p o b u n e b ez organiziranih vlastitih snaga a im ajući u vidu da je u tren u tk u oslobođ e n ja b ro jila 30 tisu ć a u p is a n ih n a ju g u i 90 tis u ć a n a s je v e r u, a v a n tu ra, k o ja a k o b i se v id je la n e iz b je ž n o b i p ro m a š ila c ilj i z e m lju p o v u k la u katastro fu neprocjenjivih dim enzija ( usprkos 30-godišnjoj politici spora z u m a K P I). T o g lia tti je v eć n o v e m b ra g o d in e u je d n o m g o v o ru o d rž a n o m u sali s tu p o v a u S in d ik a ln o m d o m u u M o sk v i s m a tr a o p o tre b n im d a is ta k n e :» Još je p re b rz o d a se d a n a s k o n k r e tn o m isli n a I ta liju k o ju ž e lim o iz g ra d iti iza p o tp u n o g u n iš te n ja fa š iz m a i n a k o n p r o tje r iv a n ja i u n iš te n ja fa š is tič k ih o s v a ja č a. O n o š to m o ž e m o re ć i i d a p a č e š to sm o d o s a d a d u ž n i o b ja v iti je, d a je a p s u r d n o m isliti n a v la st je d n e p a r tije ili d o m in a c iju je d n e k la s e u o v o j s itu a c iji n a še z e m lje k o ja im a za so b o m tra g ič n o is k u s tv o s fa šiz m o m, i k o ja je is k r sn u la iz ove b o ln e e ta p e, iz n e m o g la, p o k o re n a, is c rp lje n a, s n a r o d o m č ija je u loga b ila d o s to jn a p a ž n je i k o ji m o ra u v elik o j m je ri p o b o ljšati svoju politiku. O sovina talijanske politike trebala bi biti jedins tv e n a i u s k a s u r a d n ja sv ih d e m o k r a ts k ih i n a r o d n ih sn a g a. T o b i b ila o sn o v a n a k o jo j bi se iz g ra d io d e m o k r a ts k i re ž im, k o ji b i u n iš tio k o rijene fašizm a i dao narodu ozbiljno jam stvo protiv svakog m ogućeg pon a v lja n ja tra g ič n e a v a n tu r e k o ja je k o š ta la I ta liju b la g o s ta n ja, slo b o d e, n e z a v isn o sti i č a s ti. J o š s m o d a le k o o d 20. k o n g re s a K P S S S R -a, a ip a k nitko ne m ože negirati KPI da se nije predstavila na nezavisan i origin a la n n a č in, k o ji o d b a c u je u n a p r ije d z a d a n e m o d e le, b ilo s a d a š n je bilo buduće. R aznolikost u partijskom radu bi trebala da bude shvać e n a k a o s tr a te š k i iz b o r a n e k a o o g ra n ič e n i m a lo g ra đ a n s k i n a č in k o ji teži d a si p rib a v i p r is ta n a k n c - k o m u n is ta. U te m e lje n a je n a u v je r e n ju is ta k n u to m v iše p u ta d a d u b o k a veza m o ra o rg a n s k i p o v e z iv a ti d e m o kraciju i socijalizam.«to je naznačio G ram sci kada je upozorio u Italiji na prisutnost vatikanskog pitan ja koje nije p risutno u drugim evropsk im z e m lja m a i ra d i k o g a bi o v a veza m o ra la b iti s p o s o b n a d a živi je d in s tv e n o d n o s lije v ih ra d n ič k ih sn a g a, k a o i s p o ra z u m o s u r a d n ji s k a to lič k im n a r o d n im p o k re to m k o ji je s a s ta v n i d io s p e c if ič n e ta lijanske političke situacije. Nova p artija je tako postavila problem savlađ iv an ja sta ro g n e p o v je re n ja m a rk s is tič k i in s p irira n o g ra d n ič k o g p o k re 86 - argum enti

89 ta p re m a k ato ličk i in sp irira n o m k rugu. N adilaženje tog p ita n ja utoliko je p o tre b n ije, u k o lik o je v la stita fa šističk a d ik ta tu ra prouzrokovala dub o k u p ro m je n u na tim p o ljim a u n ap red n o m i d em o k ra tsk o m sm islu izraženom na p o seb a n način. B ilo bi d o b ro da se ne zaboravi d a ie u NOB-i pao ne m ali b ro j p re d sta v n ik a klera, koji je bio povezaniji s narodnom sredinom. Shvatiti i im ati pravo suditi prisutnim u vlastitom k ato ličk o m p o k re tu značilo je ra d iti na izgradnji solidnih osnova novih siste m a vlasti, u kom e su bile p risu tn e tri osnovne kom ponentekom unistička, socijalistička i katolička.»idem o daleko«, govorio je T ogliatti. Č injenice su potvrdile valjan o st izgovorenih riječi k o m u n ističk o g vođe u onoj k ritičn o j fazi godine. K P I je n astav ila ne sam o p o sto ja ti već se i razv ijala svih ovih godin a s d o slje d n o šću svog poče tn o g izb o ra na nacionalnom p o lju kao i u m eđ u n a ro d n im o d n o sim a. O no što je bilo o b ilje žje»talijanskog puta«u so cijalizam dobiva sve ja s n ije c rte. O b jašn jav a se politika saveza koji je postao osnovna tem a strategije KPI; prije svega objašnjava se ekonom sko-socijalno-politička kriza koja je pogodila zemlju poče tk o m 70-ih g odina, k ak o m o ra ln a tak o i id ejn a, politič k o m reform om, re fo rm a, k o jo j n ije bio cilj o stv a re n je opće-socijalne pravde, već je bila p o tv rd a d e m o k ra c ije novog tip a, n a p re d n e d em o k ra cije k o ja je p rid o b ila n a p re d n iji sa d rž a j d a bi o tv o rila sve širi p ristu p ra d n ic im a u u p ra v lja n je d ržav o m i d ru štv o m, a bila je i n ap a d na v eleposjedništvo kapitalizm a. P olitici re fo rm e kao tre n u tk u o stv a re n ja n a jn a p re d n ijih tekovina u so c ija listič k o j p e rsp e k tiv i n isu m a n jk a le k ritik e i n erazu m ijev a n je u k rilu in te rn a c io n a ln o g p o k re ta. Iz onog što je n ap isan o u k o m en taru izašlom u id eo lo šk o m p re g le d u K P SSSR -a, k o m u n istu proizlazi da n ije izra zito p rik la d n a u ovom m o m e n tu nego da jc po svoj prilici in d iv id u a lističk i o rije n tira n a. Č lanak je p o tp isa o neki S ciak n a zaro, koji ističe d a je i d a n a s v a lja n a L en jin o v a k ritik a re fo rm ista koji su p rije pola stoljeća tražili prolaz za bilo koji elem ent budućnosti u unutrašn jo st k a p ita listič k o g d ru štv a. A u to r k o m e n ta ra je izgleda za n em ario da su oni re fo rm isti ne zato što se b o re za re fo rm e već zato je r su u borb i za re fo rm e p re sta li da ih p ro v o d e i zab o rav ili su re v o lu c iju, o sv ajan je v lasti; d ok re v o lu c io n ari s p a ja ju b o rb u za re fo rm e s b o rb o m za vlast. Činjenica je da su u politici reform e, koju provodi KPI, sukobi u ekon o m sk o j sfe ri dobili sv o je p ra v o zn a če n je. K ako jc ek o n o m sk a sfe ra b ila v iđ en a o d v o jen o od čin jen ic e da p re d s ta v lja k o rije n burž o ask e političke moći i konflikte u ovoj sferi, buržoazija je prihvatila kao p rirodne i beskonačne činjenice, po m ogućnosti što više poboljšane. Razo tk riv a n je lažne ideologije ovog ra z d v a ja n ja d jelo je K PI. K o m u n isti se ne p re d s ta v lja ju kao sn ag a k o ja se zadovoljava tim e d a postigne p o b o ljša n je siste m a, već se n am e ću kao a lte rn a tiv a siste m u. B o rb a za re fo rm e i p ro g ra m ira n je p o sta v lje n a kao n acio n aln o p ita n je odgovara težnji širo k ih m asa k ato lič k ih ra d n ik a. N jen a p ra v iln a p rim je n a u re đ u je se u in te rk la siz a m d e m o k ršć a n a k o jim a je sve teže z a stu p a ti bez p o slje d ic a p o m ire n je izm eđ u ra d n ič k e k lase i k ap italizm a, kao vječne čin jen ic e, kao v ječ n e m o g u ćn o sti. Politici nac io n aln o g saveza tjera n o j u p o rn o šć u K P I p rid ru ž io se novi m o m en at su ra d n je o kom e se m ožda najviše raspravljalo m eđu onim a koji su okarakterizirali aktivn o st p a r tije z a d n jih godin a, ali ta k o đ e r i izm eđu n a jo d g o v o rn ijih za s tra te g iju ta lija n sk o g p u ta u so cijaliza m. O va su ra d n ja p o zn a ta kao»povijesni kom prom is«, proizašla je iz razm išljanja o tragičnim čileansk im d o g a đ a jim a što d ru g e snage n isu izvršile ili u k o lik o su to učinile ne izgleda d a su u s ta n ju d a iz toga izvuku o d g o v araju će zaklju č k e. O va s u ra d n ja, iak o d a tira od p rije n ek o lik o godina, plod je k o n tin u ite ta u inovacijam a što karakteriziraju način postojanja KPI. Na konferenargumentl 87

90 c iji o rg a n iz a c ije k o ja je o d rž a n a u F ire n z i g o d in e T o g lia tti je izn io tv rd n ju :» M a rk siz a m n ije d o g m a v eć u p u ta za a k c iju «. D a n a s je a k c ija r a d n ič k e k la s e d o š la d o to č k e u k o jo j, d a b i se ra z v ija la d a lje, m o ra o tk r iti n o v e s ta z e k o je jo š n is u b ile u ta b a n e u p ro š lo s ti. O tk r iti n o v e p u te v e, p re d v id je ti n a č in n a k o ji se o n i m o g u ra z v iti i p ro ć i ih s ig u rn im k o ra k o m je s t o n o š to m o r a ju u č in iti v o đ e je d n e m a r k s is tič k e p a r tije. T o g lia tti je ju g o s la v e n s k o is k u s tv o u iz g ra d n ji s o c ija liz m a o z n a č io k ao p lo d n u p o s lje d ic u to g p rin c ip a. U is to m d u h u B e rlin g u e r a n a liz ira č ile a n s k o is k u s tv o iz k o je g p ro iz la z i d a su s u d b in e slo b o d e i d e m o k ra c ije, su d b in a je d n o g d ru š tv a p o tp u n o u ru k a m a je d n o g ra d n ik a : d a re a k c io n a r n a o fa n z iv a d e s n ic e m o že p ro ć i je d in o a k o d o đ e d o s lo m a iz m e đ u ra d n ik a i sv ih so c ija ln ih slo je v a, k o ji n isu n e o p h o d n o re a k c io n a rn i ali k o ji m o g u p o s ta ti m a se k o jim a u p r a v lja re a k c ija z b o g p o g re š n e p o litik e o n ih k o ji s n o se o d g o v o rn o s t za r a d n ič k i p o k re t. O d a tle p ro iz la z i p o s lje d ic a p o u k e, d a n iti iz g ra d n ja s o c ija liz m a n eg o č a k n iti je d n o s ta v a n iz b o r p u ta k o ji im a izlaz u s o c ija liz m u n e m o ž e b iti u s p je š n o p re d e n a k o n e m a uz seb e 40 ili 51 p o s to n a r o d a, već je d in o a k o im a a p s o lu tn u v e ć in u ra d n ič k e p o p u la c ije, i to u k o lik o se n e u č in e g re š k e s e k ta š k o g k a r a k te r a, s b ije g o m u b u d u ć n o s t j e r n e n a la z e o d g o v a r a ju ć u p r o v je r u u e fe k tiv n o j e k o n o m sk o j i p o litič k o j s itu a c iji u z e m lji i v an i. O d g o v a ra ju ć u p a ž n ju u o v im k lju č n im m o m e n tim a tr e b a p u n o v iše p o s v e titi z a p a d n im z e m lja m a n a p r e d n o g m o n o p o lis tič k o g k a p ita liz m a g d je jc s o c ija ln o ra s lo ja v a n je v e o m a o b iln o i g d je s u p o litič k e s n a g e n a g la še n o r a z je d in je n e. S to g a se n a m e ć e p o litik a k o ja b i tr e b a la v o d iti v iše ra č u n a o to m e n eg o š to g a je v o d ila u p r o š lo s ti. K o n tr a d ik c ija k o ja se s ta b iliz ira la iz m e đ u v elik o g k a p ita la i sta le ž a p o lu k v a lific ira n ih i p o lu in d u - s tr ijs k ih slo je v a m a le i s r e d n je in d u s tr ije o m o g u ć ila je u a n tim o n o p o - lističkoj borbi m nogo šire saveze od onih koje je radnička klasa poznavala a koji dolaze u sektore m ale i srednje buržoazije. Savezi su odob re n i iz m e đ u o s ta lo g i č in je n ic o m d a se r a d n ič k a k la s a b o ri u g r a n i ca m a in s titu c ija i d e m o k r a ts k ih slo b o d a p o tv r đ e n ih u s ta v o m u k o m e su s re d n ji slo je v i tra ž ili u g la v n o m d e m o k r a ts k e z a h tje v e p r o tiv v e lik e m o ći m o n o p o la. O va b o r b a n u d i d a k le š iro k o p o lje č e k a n ja, š iro k u je d in s tv e n u p la tf o r m u za a k c ije ra d n ič k e k la se, za ra z v o j d e m o k ra c ije k o ja bi se u d ru ž ila s b o rb o m za so c ija liz a m. M a rk s iz a m n a s u či d a iz m e đ u d e m o k ra c ije i s o c ija liz m a n e p o s to ji n ik a k a v k in e s k i zid. O va a n a liz a p o s ta je s tra te š k i s a d r ž a j» p o v ije sn o g k o m p ro m is a «, o s im to g a o n a m o ra v o d iti r a č u n a d a s o c ija lis tič k e sn a g e k o je im a ju ra z lič ite in te re s e n is u z a je d n o a k o n e m o g u iz ra z iti s v o je in te re s e č a k i n a n iv o u d rž a v e, n je n e Z a k o n o d a je a z a tim i u p o litič k o j fo r m i. D o v e lo b i n a s d a k le u d u b o k u z a b lu d u m iš lje n je d a se m o ž e o d r ž a ti je d n a ta k v a koalicija snaga s prinudnim m etodam a. M ože se održati sam o s dem o k r a ts k im o d n o s im a i o b lic im a d e m o k r a ts k e b o rb e, č a k te š k e a li u o k v i r u d e m o k ra c ije k o ja m o ra o d o b r iti i u s o c ija liz m u p ra v o u o k v iru g ra n ic a d rž a v n o g z a k o n a d a m o g u p re ć i u o p o z ic iju o n e s n a g e k o je n e m isle d a se k a s n ije iz je d n a č e s is to m k o a lic ijo m. U g o v o ru o d rž a n o m 25. m aja sekretarim a federacije i pokrajinskih kom iteta K PI B erling u e r je o v a k o o k a r a k te r iz ir a o v a lja n o s t iz b o ra p o v ije s n o g k o m p ro m is a p o n o v n o p o tv rđ u ju ć i:» P o v ije sn i k o m p ro m is iz ra ž a v a i s a ž im a v elik i p la n tr a n s f o r m a c ije d r u š tv a i d rž a v e p re k o je d in s tv e n o g i d e m o k ra ts k o g p o k re ta k o ji v iše ne n a m je r a v a o s tv a r iti re ž im v eć c je lin u o d n o s a i k lim u n e sa m o p o litič k u već i c iv iln u, te h u m a n u p o s u r a d n ji i s o lid a r n o sti. N e što š to je s o n e s tr a n e fo r m u le v la d e k o ja d o p u š ta m o g u ć e p rib liž a v a n je a d a n e s tv a r a tr a u m e i ra s c je p e iz m e đ u n a r o d a i n a c ije. N ije s lu č a jn o d a p o v ije s n i k o m p ro m is n ije sa m o s tr a te g ija, p o litič k a linija, već je m etoda.«88 - argum enti

91 Dva ra n ija p o d a tk a k o ja je B erlin g u er ad re sira o na p a rtiju i zem lju p rije tra g ič n ih Č ileanskih d o g ađ a ja dolaze n ak n a d n o obogaćeni i ih događaja. Prvi je izrečen na priprem nom sastanku CK sazvanog sep. I otž % rf g T e- vezi Sa X m k n g re so m koji je održan m a n a 1972.»S red n jem slo ju p ro izv o đ a ča kao i teh n ičarim a u proizvodnji ista k n u o je B erlin g u er - m ožem o i m o ram o d ati sigurnost da, ne sam o da ne želim o u g u šiti in icijativ e, već da ih znam o staviti u okvir velikoizbornog p ro g ram a. S am a k o n stru k c ija so cijalističk o g d ru štv a im a po* tre b u za in icijativ o m jed n o g takvog slobodnog i plodnog sporazum a V odim o b rig u i o to m e k ad a govorim o o jed n o m povezanom dru štv u pluralistički bogatom trenucim a autonomije.«d rugi p o d a ta k iznio je u odgovoru onom e koji nije shvatio lekciju 0 Č ileu i u p o rn o je tražio n a p u š ta n je d em o k ra tsk o g tere n a i prijelaz k b izarn o j stra te g iji u s ta n k a v o jničkog k a ra k te ra, kojim bi se uništila re ak cija. U R in a sciti od 20. s e p te m b ra, 4. i 9. o k to b ra istak ao je:»n aprotiv, m i m islim o d a u k o lik o v lad a ju ć e g ru p e b u d u u p o rn o ostale na to m e d a ra z b iju d e m o k ra tsk i okvir, da izvrše ra scjep zem lje na pola 1 da ra z b u k ta ju re a k c io n a rn o n a silje da nas to m o ra n a tje ra ti da još jače čvrsto držim o u svojim rukam a izvor obrane i slobode i demok ra tsk o g p o k re ta k ak o bi izbjegli v e rtik a ln u p o d jelu zem lje i da nas to obav e zu je d a s jo š većom m ogućn o šću, in telig en cijo m i strp ljiv o šću izo liram o re a k c io n a rn e g ru p e i d a p o traž im o svaki m oguć sporazum i dodirnu točku izm eđu svih narodnih snaga.«pojednostavniti ove tvrdn je s tra te šk o g k a r a k te r a s o p tu ž b a m a o v je ro ja tn im p ro p u stim a KPI na o lta r saveza sa d e m o k ršć a n sk o m p a rtijo m sim p to m je podvale ili nesposobnosti shvaćanja trenutaka u kojim a se ostvaruje veliki povijesni p re o k re t i s k o jim se p o litič k i izbori h v a ta ju u koštac. H isto rijsk i ko m p ro m is je novi p u t koji se m o ra p rije ć i. Ovaj p rijed lo g ili kako vam se više sv iđ a izazov koji je n ajv e ća p a r tija ra d n ič k e klase lan sira la d ru g im n a c io n a ln im p o litič k im sn ag a m a za izg ra d n ju jed n o g d ru štv a, im a te šk o o b o riv e s a d rž a je koji se m a te rija liz ira ju u o stv a re n ju dem o k ra c ije k o ja p o sta v lja k ra j isk o rišta v a n ja ra d a, g a ra n tira u sp ješn u je d n a k o st svih g ra đ a n a i p o tp u n o s t d e m o k ra tsk ih i g ra đ a n sk ih prava. B ogata je d e m o k ra ts k im vezam a na p o lju slo b o d e m isli, izražavanja, u d ru ž iv a n ja ; u te m e lje n a je na n aro d n o m p ris ta n k u i p a rtic ip a c iji razlika u u p ra v lja n ju laičk o m d ržav o m, k o ja n ije ideologizirana, to talita ristič k a, to je so c ija listič k o d ru štv o k o je je d c c e n tra liz ira n o i koje nije b iro k ra tsk o ; za so c ija listič k u i slo b o d n u Ita liju, nezavisnu i suverenu bez h ip o te k a i s tra n ih u v je ta ; g d je će p o litič k i izbori b iti u vijek o d re đeni p o litič k o m v o ljo m i in te re sim a n aro d a. Ova a ne d ru g e b izarne in te rp r e ta c ije s a d rž a j je koji je K PI p o stav io kao n e p ristra n»povijesnom k o m p ro m isu «. Jed a n p o litič k i p rije d lo g n agriza bazu dem okršć a n sk e p a r tije u n a ro d n o j i ra d n ič k o j k o m p o n en ti i zao štrav a in tere sn e s u p ro tn o s ti do v rh u n c a. P risilja v a n ajv iše s tru č n ja k e o b ra n e d a ig raju s o tv o re n im k a r ta m a i d a b u d u p a ž ljiv iji p re m a p o tre b a m a nacije, da se o g le d a ju sa velikim p ro b le m im a tre n u tk a : k ap italizm o m, socijalizm om, m iro m, p ra v d o m, slo b o d o m, p riro d o m države, koji m ože b iti sve o sim p rije la z a K P I na p o d re đ e n u p o zic iju p o što v a n ja p re m a dem okršć a n sk o j p a r tiji. P o litičk i p rije d lo g je p o stav io crk v u isp red n eo p h o d n o sti u s a g la ša v a n ja v je re sa za d ac im a s k o jim a se m o ra su k o b iti dem o- k ršć a n sk a p a r tija i koji n isu u s u p ro tn o s tim a n avedenim u E v an đ elju. Crkva je već izašla na vidjelo sa eklektičkom hijerarhijom, diferencira n je m i ra z n o v rsn o šć u stavova; od izo p a čav a n ja k o m u n ista u p ro s osti pa do z n a č a jn e e p is to la rn e u z a ja m n e izm jen e izm eđu b isk u p a iz Irege m o n sig n o rea B e lta z ija i g en e raln o g se k re ta ra E. B erlin g u era Ovaj po litičk i p rije d lo g je u zro k o v ao pad an tik o m u n istič k o g p re d u v je re n ja na kom e d e m o k ršć a n sk a p a r tija g ra d i sv o ju sre ću za d a ljn jih 30 godina.

92 D a n as č a k n iti o n i s lije p i n iti o n i n a ju d a lje n iji o d p o litič k e s tv a rn o s ti z e m lje n e m o g u o s ta ti p o s tr a n i u u v je r e n ju d a s u k o m u n is ti izv a n d e m o k ra c ije s v a k id a š n jic e re p u b lik e, k a o o p o z ic io n is ti v iše ili m a n je d o s a d n i, v iše ili m a n je p o d n o š ljiv i, k o ji u lije v a ju s tr a h a li k o ji su izvan događanja. K PI je u n u tar nacionalnog tkiva, u n u tar civilnog d ru štv a d rž a v e, sa sv o jim č la n o v im a (u p is a n ih o k o 2 m iliju n a, a 42 % su ra d n ic i). S a sv o jim b ira č im a p re k o 12 m iliju n a sa v la s titim p re d s ta v n ic im a u k o m u n a ln im u p ra v a m a (p re k o 100 h ilja d a s u k o m u n is ti o d g o v o rn i d ir e k tn o ili k a o d io v ećin e, u u p ra v i p o d r u č ja u k o m e živi 29 m iliju n a g ra đ a n a š to čin i 52 % ta lija n s k e p o p u la c ije ), u d v a p a r la m e n ta d o m a (320 iz m e đ u p re d s ta v n ik a i s e n a to r a o d u k u p n o g b r o ja o d 952, dakle više od 30 % ). A unutar, iako još u parcijalnom obliku, na pod r u č ju c e n tra ln e m o ći s a s v o jim p r is u s tv o m u p a r la m e n tu u v e ć in i k o ja u p r a v lja v la d o m (u I ta liji se d a n a s m o r a ju p o lo ž iti ra č u n i, i o v o j sn a z i, i to n e sa m o u Ita liji). Biti u n u tar p artije podrazum ijeva se i pitanje odgovornog i doslje d n o g p o n a š a n ja k o ja id u s o n e s tr a n e u s k o g ru d n ih in te r e s a tip ič n ih za p artije i različite političke snage. To je i ujedno i sposobnost tran s fo r m a c ije p a r tijs k ih in te re s a u p o litič k o j a k c iji o d n a c io n a ln o g in te re s a, s h rabrim prijedlozim a m ada ne jednostavnim i neposrednim shvaćan jim a k o ja ih m o g u u k r a tk o v rije m e s ta ja ti p o p u la r n o s ti u n a jm a n je p o litiz ir a n im s lo je v im a n a r o d a. Ali je to i s ig u rn a p o tv r d a d u lje g v re m e n s k o g ra z d o b lja k a d a će se u s p je ti u v je r iti i o n i n a js u m n jič a v iji d a Ita liji n e k o ris ti p r e tje r a n a d e m a g o g ija te r ito r ija ln ih z a h tje v a is to k ao i k o m p a ra tiv n a. B e rlin g u e r je is ta k a o u već c itir a n o m iz v je š ta ju s e k r e tarim a federacije i pokrajinskih kom iteta (da izbiranje je izbor jed in s tv e n ih i s tro g ih m je r a k o je je iz v rš ila K P I n ije s a m o n e o p h o d n o i obavezno da bi se izbjeglo da zem lja ode u degradaciju, p ropast, raspad a n je, d a k le u slo m d e m o k ra ts k o g re ž im a već d a ovi iz b o ri s tv a rn o o d g o v a r a ju fu n k c iji k o ja u o v o j p o v ije s n o j fa zi p r ip a d a ra d n ič k o j k la si i s K P, o n i su p rv i n o sio c i p o tr e b a s p a s e n ja i o b n o v e z e m lje, r a d a k o ji p o d n o s i a k tu a liz a c iju lin ije š iro k e s o lid a r n o s ti i je d in s tv e n o s ti. D a k le, to je poziv n a r a z m iš lja n je o n o m tk o je slije d io s p a ž n jo m i s im p a tijo m p o litik u K P k a o p o litik u p a r tije u o p o z ic iji, o g ra n ič e n a n a f u n k c ije u v lad i. T o je p o ziv s a m o j p a r tiji, d a ta m o g d je se m a n if e s tir a ju zn a ci n e s tr p lje n ja i n o s ta lg ič n o g p o v r a tk a k e k s tr e m is tič k o j š ta m p i k o jo j je s ta lo d a n a d o m je s te je d in s tv e n u b o rb u m a s a u fro n ta ln o m su k o b u su o č e d a p a r tijo m DC s a r e z u lta tim a p ro v o c ir a n o g v e r tik a ln o g ra s c je p a u z e m lji. S u k o b iz m e đ u ra d n ik a k o m u n is ta i d e m o k rš ć a n a o d ra ž a v a se iz m e đ u is te lje v ic e i v e lik e m a s e k a to lik a, k o ji u k o lik o se ne bi id e n tific ira le s DC, o s je tile b i d u ž n o s t d a s lije d e n e m in o v n e u p u te k o je će p o tje c a ti o d n a jk o n z e rv a tiv n ije c rk v e n e h i je r a r h ije i z a la g a ti se za je d a n novi a n tik o m u n is tič k i k riž a r s k i r a t n a k o ji se v eć d a n a s poziva desnica iste DC. Poziv je također upućen onim sek retarim a p artije k o ji su se o p u s tili u u v je r e n ju d a je za o s ig u r a n je p o b je d e d o v o ljn o im ati na raspolaganju dobro podm azanu» m ašinu za sak u p ljan je glasova«k o ja b i p o k re n u la iz b o re. O ni z a b o r a v lja ju d a je p a r ti j a» p a r tija b o rb e i u p ra v lja n ja «i d a ta lija n s k i p u t u so c ija liz a m n ije» p a rla m e n ta rn i p u t«. O sim to g a p o g re š n a f o r m u la m o že s tv o riti ilu z iju o la k o ć i b o rb e. T a lija n s k i p u t u so c ija liz a m jc p r ije sv eg a b o r b a m a s a, p o k r e t m asa, pom ak odnosa snaga, koje se kasnije izražavaju na p arlam en tarno m nivou, i iz p a r la m e n ta p o n o v n o se o d ra ž a v a ju n a z e m lju i to u k o lik o p a r la m e n t n ije v iše sa m o» trib in a o p tu ž b e «, g o v o rn ic a o k o jo j je L e n jin g o v o rio k a d a je r a d n ič k a k la s a m o g la b iti p r e d s ta v lje n a s a m o m alobrojnim predstavnicim a. D anas je radnički pokret p risu tan u p arla m e n tu g d je se sa ta k v o m č v r s tin o m d u b o k o u re z a o u z a k o n o d a v n u d je la tn o s t, i zb o g n je g a u Ita liji u z a d n jim g o d in a m a n ije b ilo v a ž n ije g 90 - argum enti

93 zakona o kom e v lad a n ije bila p risilje n a d e b a tira ti s KP, i koji nije p ro ša o bez da je sak u p io p rijed lo g e za izm jenu (am andm ane) bez povoljnog glasa p ris ta n k a ili su zd ržav a n ja KP. E to zašto je B erlinguer p o tk rije p io v a lja n o st p o litič k e lin ije k o ja se p o tv rd ila kroz dugo vrem en sk o ra zd o b lje, ali k o ja im a p o tre b u da u novoj stv arn o sti i novoj p rid o šlo j re a ln o sti o d re d i ne n a p u šta n je m jed n e u m jere n e m obiliza cije c je lo k u p n e p a r tije kolik o d isk u sijo m k o ja bi o b jasn ila zašto se n a p re d u je u u sp je šn o j p ra k tič n o j realizaciji. N ije pogriješio onaj koji je u za d n je v rije m e n ap isao za h v alju ju ći ak tu a ln o j politici KPI o»nerazum ljivoj filozofiji k o n tin u ite ta «i o»slalom u izm eđu štapova povijesti«. Ne izn e n ađ u je n esp o so b n o st sh v aćan ja od stra n e bilo kog političk o g p ro m a tra č a. D ogm atsk o j m isli ili z a in te resira n o m p ro tivniku je d n o sta v n iji je u d a r nego n a p o r d a bi se sh v atila osnovna činjenica. K PI n ije n ik a d a im p ro v izira la svoje p o litičk e izbore kao što nikada n ije»priženila«je d n u fo rm u lu. Č itava n je n a p ovijest je svjedočanstvo s tv ara lačk o g n a s to ja n ja, i to ne d o g m atsk o g iz idealističke b aštin e u kojo j se in sp irira la. O na to čini s p u n o m au to n o m ijo m, sa slrogošću analiza, sa dovoljno kritičkim duhom prem a sebi i m irnom ocjenjivan ju d ru g ih. Prevela N even ka LICUL argum enti-91

94 D a r iv o j Z ilić TALIJANSKE TEME U SOVJETSKOM ČASOPISU»NOVAJA I NOVEJŠAJA ISTORIJA«ZA GODINU Ć a so p is-d v o m je se č n ik u iz d a n ju A k a d e m ije n a u k a S S S R s a d r ž a jn o je usm jeren povijesnoj tem atici novijeg doba. G odište ovog časopisa obilježava aktualnost i raznovrsnost priloga. L etim ičan pregled sadržajne o rijentacije za pro m atran i period pokazuje zavidni interes poklonjen talijanskoj problem atici. K lasiifkacija sadržaja značajnijih ru brika pokazuje da opće tem e im aju osam naslova, O ktobar četiri, E vrop a č e tir i, L a tin s k a A m e rik a tri, A zija d v ije, a p o je d in a č n e su p o d ije lje n e k a k o slije d i: F ra n c u s k a s e d a m, I ta lija š e s t, SAD p e t, N je m a č k a p e t, R u m u n js k a i K u b a p o d v ije, a p o je d n a P o rtu g a lu, B u g a rs k o j, I r s k o j, V el. B r ita n iji, M a đ a rs k o j, P o ljs k o j, Ju g o s la v iji, K in i, V ije tn a m u, K a n a d i, Č ileu. D a k le, p o b r o ju te m a I ta lija se n a la z i n a d ru g o m m je s tu, o d m a h iza F ra n c u s k e, š to g o v o ri o ja č in i in te r e s a i n a g la še n o j u s m je r e n o s ti redakcije, čiji m otivi ne m ogu biti sam o puka slučajnost. U o v o m o s v rtu o d s p o m e n u tih š e s t n a p is a p r ik a z u je m o s a m o tri, k o ji su p o te m a tic i in te r e s a n tn i za p ro fil n a š e g č a s o p is a. U p rv o m : d ru g o m b r o ju o b ja v lje n je n a p is o ra z v o ju n e o f a š iz m a u I ta liji, č iji je a u to r G. S. F ila to v, d o k to r p o v ije s n ih z n a n o s ti, p ro f e s o r- s p e c ija lis t za p o v ije s t I ta lije i a u to r v ećeg b r o ja ra d o v a iz te o b la s ti. A u to r u s v o jo j o p sež n o j i d o k u m e n tira n o j s tu d iji k o n s ta tir a d a g o d in e k o rije n i fa šiz m a n is u b ili u Ita liji u n iš te n i i d a je n je g o v a ž iv o tn o s t u v je to v a n a kako zadržavanjem veza tako i im anentnom težnjom talijanskog kru p nog kapitala da u novom povijesnom stan ju re sta u rira u novim oblicim a reakcionarnu diktatu ru. Italija je i pored brzog poslijeratnog ekon o m sk o g ra z v o ja o s ta la i d a lje n a js la b ija k a r ik a e v r o p s k o g k a p ita lis tič k og s is te m a š to se p o s e b n o o s je tilo 70-tih g o d in a, u v rije m e so c ija ln o - -e k o n o m sk ih k riz a, k o je je u je d n o i d o b a n a g le a f ir m a c ije n e o f a š is tič k og p o k r e ta u Ita liji, ali i r a z d o b lje o p ć e g ja č a n ja ra z n ih n e o fa š is tič k ih g ru p a i te n d e n c ija u n izu z e m a lja. U I ta liji je p o s e b n o d io n a jre a k c io argumenti

95 n a rn ije b u rž o azije sp re m a n tra ž iti izlaz iz složene s it u a r iip ;, m n ^ cionalnih m etoda buržoaske dem okracije. PrJg,edj; f zvoja neofašizma u Italiji od osnivanja MSI pro sinca godine, F ilatov iznosi da se M SI u tom vrem enu prvenstveno re g ru tira la iz red o v a s ta rih fa šista. V eljače g. u zatvorim a se m izd rž av a n ju kazni nalazilo o su đ en ih fašista, čiji j e b ro j 1950 eo dine sveden na 382 lica. K P I je već godine is tik la p o tre b! d a ^ e» stare in stitu c ije i s ta ri oblici ekonom sk o g i političkog života«m o raju lik v id ira ti, tj. o n em o g u ć iti p o litič k a i so cijaln a m oć k ap italistič k e klase ak o se žele lik v id ira ti k o rije n i koji su p o rodili i doveli na vlast fašizam Vec u je sen godin e fa šisti se p rvi p u t jav n o p o ja v lju ju na rim skim ulicam a izazivajući n ered e. To je dovelo do o d re d b i u novom U stavu kao i do p rv ih za k o n a k o jim a se z a b ra n ju je fa šističk a djelatn o st, ali se one n isu p ro v o d ile sv jesn o m sab o tažom o rg a n a vlasti. U daljavanje K PI i S P I iz vlade i n je n a m o n o p o liz acija u ru k a m a d em o k ršć an a, antikom unizam talijanskih građanskih stranaka, dalo je poleta svim konzervativ n im sn ag a m a u Ita liji i o jač alo pozicije k ru p n o g k apitala. M ada u n u ta r M SI p o č in ju fra k c ijsk e b o rb e oko vodstva, valorizacije prošlosti, ta k tik e i s tra te g ije, g odine izlaze prvi z n a čajn iji legalni i ilegalni neofašistički m anifesti, a g. bilo je utvrđeno postojanje 2000 sekc ija M SI u ju ž n o j i sre d n jo j Ita liji sa 30 jav n ih glasila. Te godine MSI fo rm ira v la stitu s in d ik a ln u c e n tra lu i o stv a ru je z n a čaja n p ro d o r na rim sk o sv eu č ilište te v rši p o k u šaje u sp o sta v lja n ja veza s desnicom u d e m o k ršć a n sk o j stra n c i, s m o n a rh istim a, p rid o b iv a se k ru p n i n ap u ljsk i b ro d o v la sn ik L au ro, i N a p u lj p o s ta je c e n tro m n eofašističkog p o k reta. O rg an izacijsk i i p ro p a g a n d n i a p a ra t M SI ra s te brže od stv arn e m oći u političkom životu zem lje, što je bilo omogućeno individualnom financijskom podrškom industrijalaca kao i prilozim a K onfindustrije. Na izborim a g. M SI d o b iv a 5 % glasova i 38 p o slan ik a u P arlam e n tu. 1 p o re d p e rso n a ln ih p ro m je n a u ru k o v o d stv u (B orghese-a lm irante, Marsan ich i dr.) su k o b i» u m jerenih«i»ekstrem nih«se n a sta v lja ju, koji i n ak o n izv a n red n o g k o n g re sa nisu izglađeni, pa ovi p o slje d n ji izlaze iz M SI. Oni osnivaju»ordine nuovo«, specijaliziravši se za»kaznene«e k sp e d ic ije. Iz b o rim a godine cijela desn ica pa i MSI je o sla b lje n a a o ja č a v a ljev ica. G lasove d esn ice p riv u k li su d em o k ršć an i unutar kojih se javljaju prve krize uvjetovane dinam izm om u međun a ro d n im o d n o sim a, k ra je m p o litik e h lad n o g ra ta i tež n jo m ojačanog talijanskog m onopolističkog kapitala za proširenjem m eđunarodnih veza. U sam om MSI vrši se prvi jači prodor mlađeg, obrazovanog pokolje n ja na ra č u n»starih «. K P I isto v rem en o n a svom V III kongresu u v iđ a p o tre b u d a se sre d n ji i sitn i slojevi b u rž o azije p rib liže p a rtija m a ra d n ič k e k lase, k a k o bi se suzio p ro s to r desnici i razb ila izolacija ra d ničk e k lase. D esnica u n u ta r d e m o k ršć a n sk e s tra n k e b ila je o ja č a n a dolaskom De G a u lle a n a vlast u F ra n c u sk o j i p ru ž ila je snažan o tp o r novoj, lijevoj, fra k c iji k o ja se u sp ro tiv ila p o litic i općeg konzerv ativ izm a i frontainog o tp o ra p re m a z a h tje v im a ra d n ič k e klase, a s ciljem d a se b a r dio ra d n ik a p rid o b ije za d e m o k ršć a n sk u p a r tiju. N a izv an red n o m kongresu g. d e sn ic a za d rža v a ru k o v o d stv o p a r tije i I960. T am b ro n i prvi p u t fo rm ira v la d u uz p o d rš k u n e o fa šistič k ih p a rla m e n ta ra c a. To je bio ja v n i izazov c ije lo j a n tifa š is tič k o j ja v n o sti, ali je i o h ra b rilo desnicu, p a M SI p ro v o k a to rs k i saz iv lje svoj k o n g re s u G enovi. No on je bio o n em o g u ć en sn ažn o m a k c ijo m a n tifa šistič k ih m asa. Te se go ine e a v aju i p rv a ja v n a p o litič k a u b o jstv a, što je p re te k st T am ro m ju a z a h tije v a» izv a n red n a p u n o m o ćja«, p ra v o na k o rište n je vojs e sa svr hom očuvanja» autoriteta vlasti«. Neuspjeh Tam brom ja znaci ujedno argumenti - 93

96 i početak obnove jedinstva antifašističkih snaga (prvi p ut i dio katolik a) ali i slo m re p re s iv n o g a n tik o m u n iz m a. D e m o k rš ć a n i u s v a ja ju n o v u ta k tik u u s p o s ta v lja ju k o a lic iju sa S P I, tv o re ć i tzv.»lijevi c e n ta r«, ko ji n ije b io p o v o ljn o p r im lje n o d v e lik ih m o n o p o la i K o n f in d u s trije. SPI tim e napušta» jedinstvo akcije «sa K PI. Prvi pokušaj državnog p rev r a ta ja v lja se 1964, u k o ji su b ili u m ije š a n i v iso k i o fic ir i k a r a b in ije r a i S IF A R -a ( o b a v je š ta jn e slu ž b e ) s v e z a m a u s p e c ija ln im s lu ž b a m a NATO p a k ta i CIA-e. V rše n a s u p ris lu š k iv a n ja, p r ip r e m lje n i s p isk o v i lica za logore i si. N eki od o tp u š te n ih v iso k ih o fic ira o d m a h su se p rib liž i li M S I. U c ije lo m r a z d o b lju o d g. u tje c a j M S I u ja v n o s ti o p a d a i u s tra n c i ja č a ju e le m e n ti sk lo n i n a s ilju, ta k o d a M S I u s tv a ri im a»dva lica«, p a je te š k o p o v u ć i g ra n ic u iz m e đ u le g a ln ih i ile g a ln ih o b lik a n e o f a š is tič k o g p o k re ta. U e g alu k o n c e m 60-ih g o d in a vodi B o rg h e s e k o ji g. osniva» Nacionalni front«u cilju p revrata koji je pokušan p ros in c a g o d in e. K a s n ije je u tv r đ e n o d a je i u o v a j p u č b io u m ije š a n d io p o lic ijsk ih sn a g a k a o i d a se c ije la a k c ija v o d ila sa z n a n je m S ID -a ( r e o rg a n iz ira n i S IF A R ) i n e k ih v is o k ih o fic ir a a v ija c ije s c ilje m d a se u s p o s ta v i v o jn o -fa š is tič k a d ik ta tu r a. T ih g o d in a o tp o č in je i tzv.»crni te ro r«, o zn a č e n b o m b a š k im a f e ra m a i k rv o p ro lić im a. V lada»lijevog centra «nije ispunila nade, bila je neodlučna u poduz im a n ja m je ra, p a se već u p ro lje ć e g o d in e ja v lja ju p rv i z n a c i d e p r e s ije k o ja p re la z i u» e k o n o m s k u k riz u «. P r o lje ć a izb i j a j u k r u p n i n e m iri m e đ u s r e d n jo š k o ls k o m i s tu d e n ts k o m o m la d in o m, a» to p lu je sen «1969. g o d in e o b ilje ž a v a ju b r o jn i i k o n a č n o g e n e ra ln i š tra jk, s o c ija ln o o b o je n. O d g o d in e S P I se p o n o v o p rib liž a v a K P I, a u n u ta r d e m o k rš ć a n a ja č a ju te n d e n c ije k o je tra ž e p re k id re fo rm i i o š tre m je re p ro tiv š tra jk o v a. N a če lo M S I d o la z i k a o g e n e ra ln i s e k r e ta r G. A lm ira n te s c ilje m d a o k u p i sv u a n tik o m u n is tič k u d e s n ic u, n a p u š ta ju ć i iz v a n js k e fa š is tič k e o z n a k e. Iz a iz b o ra g o d in e u M S I u lazi m o n a rh is tič k a p a r tija, p a M S I d o b iv a i s n a ž n u f in a n c ijs k u p o tp o r u o d K o n f in d u s trije, Ita lc e m e n ta, M o n tija -n a f ta, L a u r a te» C o n tin e n ta l lili n o is b a n k «. Č la n stv o M S I tih se g o d in a s a 64 % s a s to ji o d slu ž b e n ik a, č in o v n ik a, trg o v a c a, o b r tn ik a, d ije la b e s p o s le n ih, d ije la o fic ir s k o g k o ra i» zla tn e m lad ež i«. M S I b r o ji č la n o v a. U z M S I se p o ja v lju ju b r o jn e g ru p e tzv.» a k tiv ista «k o je v rš e fiz ič k e n a p a d e, te ra z n e d ru g e g ru p e k a o» O m la d in sk i fr o n t«, FU A N (s tu d e n ts k a o rg a n iz a c ija M S I), N acionalna federacija bivših boraca R SI, ali i vrlo agresivne kao»nac io n a ln a a v a n g a rd a «,»N ovi p o re d a k «,» N a c io n a ln i fro n t«te te r o r is tič k e k a o» O d red i a k c ije M u sso lin i«,» P o k re t r e v o lu c io n a rn e a k c ije «te ra z n a n a iz g le d m iro lju b iv a d r u š tv a k a o» Š u tljiv a v e ć in a «,» C e n ta r m iro lju b i vog o tp o ra «, k o ji je p la n ira o u lje tu g o d in e p ris iln o iz n u đ iv a n je d e k r e ta P re d s je d n ik a R e p u b lik e o r a s p u š ta n ju v la d e i P a r la m e n ta. T a š iro k a m re ž a n e o f a š is tič k ih o rg a n iz a c ija r a z v ija n a 70-tih g o d in a p r o d r la je i u o d g o v o rn e o rg a n e v la sti, u z is to d o b n u ja k u id e o lo š k u d je la tn o s t z a sn o v a n u n a tr a d ic ija m a, n a c io n a liz m u, šo v in iz m u, a n tik o m u n iz m u, a n tis o v je tiz m u, r e v a n š iz m u i ir e d e n tiz m u (g la silo M S I»II S e c o lo d Italia«od 20. V III piše :»... duh palih m ože se sm iriti kada se talija n s k i b a r ja k p o n o v o p o d ig n e n a d R ije k o m, P u lo m i Z a d ro m «). Uz p o k u š a je o k u p lja n ja d e s n ic e, A lm ira n te o v M S I n a s to ji d a p o : m o ću te r o r is tič k ih a k c ija p re d s ta v i s e b e v la d a ju ć o j k la s i k a o sn a g u s p o s o b n u d a v o d i b o r b u sa d e m o k r a ts k im s n a g a m a o p tu ž iv š i ih za» n e sta b iln o st«, k a k o b i to m k r ila tic o m o p ra v d a o m e to d e te r o r iz m a uz is to v re m e n o r a z v ija n je b r o jn ih a te n ta ta z a p o č e tih u M ila n u, u ju ž n o j I ta liji, u c e n tr a ln o j Ita liji, n a ž e lje z n ic a m a i si. T a» s tra te g ija n a p e to sti«d o b ro je d o š la v la d a ju ć o j k la s i k o ja o p tu ž u je e k s tr e m 94 - argumenti

97 na k rila ta lija n sk e p o litič k e scene. M SI posebno iačn,v n i, ju g u K a lije g d je su so cijaln i i ekonom sk i p ro b lem i leški. d e m o S s k a osnova jav n o g života u sk a. trad ic io n a liz am i o lp o r r e f o r m n m VZ M š f UHkimi971jeCajHe-m V,aSniKa mafije> spelculanata, što je i om ogućilo MSI da godine na izborim a znatno ojača (npr. na SicilijM 6 o/ S r T 7 ramj 6 % >- To Jačanje MSI bio je signal za K PI d a k ro z» a n tifa šistič k u m obilizaciju«p o k re n e b o rb u za dugoročno re fo rm e i s tru k tu ra ln e za h v ate (p osebno na jugu) s ciljem da se podrže»sv1 p ro izv o d n i slojevi, a suzi osnovu šire n ja i p o d ršk u neproizvodnim parazitskim kategorijam a. Frontalne akcije neofašista u gradovim a uspjelo se presjeći godine, ali u n u ta r d e m o k ršć a n a ja č a ju ponovo desne ten d e n cije n ap u štan jem p o litik e»lijevog centra«i za k a z u ju se izvanredni izbori u situaciji so cijaln e n a p e to sti i te ro r a (u b o jstv o F e ltrin c llija i dr.). Na izborim a MSI dobiva 8,7 % glasova 5 m ilijuna, ali u cjelini oni negiraju skreta n je»udesno«, p a n ak o n k ra tk o tr a jn e vlade»desnog centra«, sredinom ponovo se fo rm ira v lad a»lijevog centra«, koja uz neke nove m je re n a e k o n o m sk o m p la n u nag la ša v a svoj an tifa šističk i k a ra k te r pojačav ši, k o rište n je m za k o n a iz i godine, d je la tn o st sudova, tužilaštava i policije protiv neofašista, pa je u tom okviru otvorena istraga i n a d sam im G. A lm iran teo m.»a ntifašistička m obilizacija«nikla d je lo v a n je m K P I o d ig ra la je z n a tn u u logu u p re o b ra ž a ju javnog m išlje n ja i n jeg o v a p ritis k a n a d e m o k ršć a n sk u p a rtiju, k o ja je kroz G. And re o ttija u P a rla m e n tu je se n i g odine izv ijestila o vezam a visokih v o jn ih k ru g o v a sa M SI i d ru g im n e o fa šistič k im org a n iz ac ija m a. L jeta te godine talijanski je javni život bio uzburkan referendum om o razvodu b ra k a. M SI se iz ja sn ila p ro tiv p ra v a na razvod n ad a ju ći se da će p riv u ći k a to lič k e m ase, d o b iti in d ire k tn u p o d ršk u V a tik a n a i oslabiti ra d n ič k e p a r tije n jih o v im tje ra n je m na a n tik a to lič k e pozicije s kojih je m oguće o d v o jiti v je rn ik e i p o k az ati kak o v je rsk e p ro le te rsk e m ase ne slije d e sv o je p a r tije. T e se g o d in e ja v lja i p rv a o tm ic a k o ju vrše»crvene brigade«. Relere n d u m k o ji je u stv a ri o rg a n iz acio n o p o ta k la d e m o k ršć a n sk a p a rtija s ciljem da se pokaže moć prem a ljevici, zabijanjem klina između radn ičk ih p a r tija i k a to lič k ih tru d b e n ik a, n ije u spio (59 % se izjasnilo za razvod). Iz a re fe re n d u m a slije d e k rv o p ro lić a (B rescia), ali i snažni p ro te s ti, g en e ra ln i š tr a jk, n a p a d i n a sje d išta M SI, pa o p et d iv erz ija u v lak u» Ita ltra n s«. M SI o p tu ž u je za ovo»crvene«, ali je A lm irante ra s k rin k a n k ao lažac. K ao p o slje d ic a tih k rv o p ro lić a i a te n ta ta dolazi do sukoba u MSI u kojim a bivši m onarhisti traže javno ograđivanje strank e od te ro r is ta o sje ć a ju ć i d a s tra n k a gubi p o d ršk u. Cilj n eo fašista bio je d a n e re d im a i ja v n o m n esig u rn o šć u p rid o b iju s re d n je slojeve kao n a ju g ro ž e n je i n a jp rije m ljiv ije za»red«, a tim e stv o re i osnovu za s tv a ra n je»bloka p o re tk a «. S k riv a ju ć i se p od ra zn im»crvenim «nazivim a, n e o fa šisti su n a sto ja li i n a ta j n ačin stv o riti o d re đ en i jav n i o^ nos p re m a ljevici u cje lin i. L o k aln i izbori godine pokazali ja č a n je K P I, s la b lje n je d e m o k ršć a n a, M SI. Dio m o n a rh ista n a p u šta M S I 'č ijih se 42 poslanika našlo pod sudskom istragom. U pio jcce. g dolazi do u n iso n ih n a p a d a d esn ice na K P I, je r su za je o i i izbori za P a rla m e n t (n a p a d a n a je i vlada»lijevog ceri ra«) a n tik o m u n istič k e izjave i p rije tn c Pavla V S t^ te D ep art. SAD Na listam a MSI pojavljuju sc bivši visoki oficiri, vrše se ubojstva^ i n o to rn i n eo fašisti i si. No bom baški napadi, iz zatvora bježe osuđeni K PI sn a ž n o p o b je đ u je n e» n a sje v e ru vec P, P ut in a ia j'n ije,ir»lr MSI subi istovrem eno oko 1/3 poslanič- o sv a ja pozic o ije i na ju g u, dok ivioi gum kih m je sta. argumenti - 95

98 Z av ršav aju ć i s tu d iju, F ila to v z a k lju č u je da M SI sa m a po sebi n ije o p a sn o st za ta lija n s k u d e m o k ra c iju, već ra sk o l u vodećem slo ju i u n u ta r d e m o k ršć a n sk e p a r tije, p ritis a k re a k c io n a rn o g c rv en o g k rila, d je la t nost tajnih službi uz neke strane faktore zajedno s negativnim ekonom skim m anevrim a. Cilj MSI je da održava napetost kako bi sebe ponud ila kao u d a r n u sn ag u p o re tk a i sta la n a čelo p ris ta š a a u to rita tiv n e vlasti, a p ro v o k a c ija m a izazvala a n tifa š is tič k e sn ag e u u ličn e su k o b e i o ru ž a n e o b ra č u n e. O p isu ju ći p ra v a c a k c ije K P I, a u to r p riz n a je v rije d n o st s tra te g ije i ta k tik e k o ju p rim je n ju je K P I u b o rb i s d e sn ic o m u cje lin i. Iz b o ri i godin e p o k a z u ju» pom ak osovine«p o litič k o g života»ulijevo«, ali o p a sn o st n ije lik v id ira n a, o n a o p s to ji, je r je za iskorjenjivanje neofašizm a neophodna duboka reorganizacija ekonom ske i socijalne strukture zemlje. U tre ć e m i č e tv rto m b ro ju o b ja v lje n a je s tu d ija J. P. L isovskog, k a n d id a ta ek o n o m sk ih n a u k a, sta rije g n au č n o g s u ra d n ik a I n s titu ta za m e đ u n a ro d n i ra d n ič k i p o k re t A N SSSR, sp e c ija lis ta za ek o n o m ik u i n o v iju p o v ije st Ita lije p o d n aslo v o m»m afija i su v re m e n i ta lija n sk i kap italizam «. A u to r d e fin ira m a fiju k ao sp e c ifič n u fo rm u o rg a n iz ira nog k rim in a la, n e k a d v ez an u s tra d ic ijo m i n a č in o m ž iv o ta sic ilija n sk o g d ru štv a, a d a n a s sve d u b lje p o v ezan u sa svim s fe ra m a e k o n o m sk o g i p o litič k o g živ o ta Ita lije, sra šć iv a n je m sa sv ije to m b izn isa, u p ra v e i p o litike. D aju ći g enezu m a fije, a u to r n je n o p o rije k lo tra ž i n a S ic iliji iz v re m e n a p ro p a s ti fe u d aln o g d ru štv a. O na je p o a u to ru p lo d z a k rž lja lih, k ra jn je za o sta lih p ro iz v o d n ih i so c ija ln ih o d n o sa o b ilje ž e n ih b e z g ra n ičn im g o sp o d stv o m biv še fe u d aln e a r is to k ra c ije la tifu n d is ta. M etode iz v a n ek o n o m sk o g p ritis k a i d ire k tn o g n a s ilja fe u d a ln e a r is to k ra c ije iskorištavali su i oni koji su neposredno ostvarivali te m etode. Banditizam i k rim in a l n a širo k o je k o riš te n ra d i z a š tite in te re s a i p riv ile g ija v la d a ju ć e k lase. To je o sn o v a m a fije k o ja se u p rim a r n o m s ta d iju re g ru tira la u o snovi iz s re d n jih z e m ljo p o s je d n ik a -a re n d a to ra, n a sta lih iz p o slu g e fe u d alaca. A re n d a to ri su bili so c ija ln o s tr u k tu r ir a n i izm eđu la tifu n d is ta i siro m a šn ih s e lja k a, b iv a ju ć i n a ta j n ačin p o sre d n ic i izm e đ u ra d a i v la sn ištv a što je so c ija ln a, a n e k rim in a ln a p o ja v a. S iro m a šn i se lja k b io je su b a r e n d a to r. O d su stv o ja k e c e n tra ln e v lasti, n je n a u d a lje n o st, n e iz g ra đ e n o st kao i n e p o v je re n je p re m a n jo j, uz o d su stv o la tifundista koji žive u gradovim a om ogućilo je arendatorim a da uzurpir a ju so c ija ln e p o zic ije n a siln im p u te m. V eć od d ru g e p o lo v in e X IX s to lje ć a m a fija je u s m je re n a n a g u šen je ra stu ć e g selja č k o g p o k re ta. Postav ši o ru ž je p ritis k a i te ro r a od m a fije su p o sta le o v isn e lo k aln e v la d a ju ć e s tru k tu re, k o je z a u z v ra t š tite m a fiju. A u to r s m a tra d a m a fija d a n a s u o g o ljelo m v id u ra d i o no što i k a p ita liz a m k ao s iste m ra d i p rikriveno. P ritajena u doba fašizm a, m afija je ponovo» procvjetala«dolaskom saveznika godine. Dobivši podršku saveznika, desnice, zem ljo p o sje d n ik a i s e p a ra tis ta k ao o d g o v o r na širo k i p o k re t s e lja štv a k o je je tra ž ilo p o d je lu v ele p o sje d a, m a fija je već u v rije m e p rv ih o b la sn ih izb o ra godine, a pogoto v o n a k o n n jih, n ak o n p o b je d e ljevice, izvršila b ro jn a u b o jstv a, o ru ž a n e n a p a d e n a selja č k e sk u p o v e, ljev ičare, s je d iš ta s in d ik a ta i lije v ih p a r tija. S lič n o se p o n o v ilo i k od o p ćih izb o ra godine, kada je zabilježeno 500 ubojstava. Kada su se neke osam o s ta lje n e b a n d its k e g ru p e o k re n u le i p ro tiv d e m o k ršć a n sk e s tra n k e (pa i protiv nekih vodećih m afijaša ), godine osniva se posebna kom a n d a za b o rb u s b a n d itiz m o m. U hvaćeni p rip a d n ic i ovih b a n d itsk ih g ru p a m iste rio z n o su lik v id ira n i p o slije p rv ih ja v n ih izjav a k o je su u k aziv ale n a p o litič k e ličn o sti k ao in ic ija to re te ro ra g o d in a o zn a č u je k ra j s ta re p a trija r h a ln e m a fije k o ja je b ila sn až n o p o g o đ en a zakonom o ze m ljišn o j re fo rm i, k o ji je izazvao nova 96 - argumenti

99 so cijaln o -e k o n o m sk a k re ta n ja. N a scen u se u sp in je m odern iziran a aradsk a m a fija k o ja n alaz, eg z iste n ciju u g ra đ ev in arstv u, in d u strm f, viru tra n s p o r tu. naglom razv o ju g rad o v a, tj. u kapitalistiekom podm zetn ištv u. E k o n o m sk im razv o jem ra sle zaposlenost a lim e se inni k lije n te ln a z a v isn o st b esp o slen e i poluzaposlene lu m p p ro letersk e mase od»padrona«. M afija n a sto ji d a u sp o stav i d ire k tn i u tjecaj nad žalo šlja v an jem, s n a b d ije v a n je m velikih p o tro ša č a, p ro d a jo m građevinsko«ze m ljišta a p o č in je se b av iti i trgovinom n ark o tik a. Od 1955 pa sve do godine tra je o g o rč en a b o rb a izm eđu»stare seoske«i»nove g rad ske«m afije. S p e k u la c ije su nem in o v n o izazivale i k o ru p c iju u kojoj su u p ra v ilu bili u p le te n i ja v n i fu n k c io n a ri, m ahom dem okršćani povezani s n ek im m a fija šk im kru g o v im a. To je dovelo do ozbiljnih sukoba u d em o k ršć a n sk o j stra n c i na S iciliji, ra scje p a pa i p rivrem enog gubitka vlasti u k o rist v la stitih d isid e n a ta. Ovi su pokušali provesti neke m jere a n tim a fija šk o g k a ra k te ra, izb a civ an jem p o z n a tijih m afijaša iz različitih k o n zo rcija, d ire k c ija i si., ali ta j p o k u šaj n ije bio duga vijeka. In terv en cija d ržav e u e k o n o m sk i razvoj povećala je b ro j različitih in stitu cija a tim e i b ro j fu n k c io n a ra, slu žb en ik a, činovnika, k om isionera, posre d nika, poduzim ača, trgovaca, advokata, što je sve živjelo na račun državn ih fondova, a od v o d eć ih lič n o sti ovisilo je d o b iv an je licenci, koncesija, k re d ita, o lak šica, p o sla i ra d a. To vodi ja č a n ju»ličnih veza«i svojevrsnog partijskog klijentelizm a, ali i utjecaja i kontrole nad znatn im b ro je m sta n o v n ištv a. Istin a, d e m o k ršć a n sk a s tra n k a nije iz svojih p o litič k o -izb o rn ih in te re s a n a s to ja la da p re v iše u b rz an o m ije n ja socija ln o -e k o n o m sk u s tr u k tu r u ju g a, ali razvoj koji je bio p o ta k n u t državno- -m o n o p o listič k im m je ra m a p re d s ta v lja o je osnov za b u ja n je gradske m afije. O na je p o sre d n ik, g a ra n t šu tn je, izm eđu onog koji»daje«i onog k o ji»izvodi«p o sao. Živi od p ro v izije. B ro jn e k o ru p c io n a šk e afere, naglo i n e z a k o n ito b o g a ć e n je čin o v n ik a i fu n k c io n a ra pokazali su da je m a fija b ila d u b o k o p ro d rla u sve s tru k tu re jav n o g života juga. G odine 1962/1963. dolazi do k rv a v ih o b ra č u n a m ed u g ra d sk o m m afijo m koja p o p rim a sva o b ilje ž ja am e rič k o g g an g sterizin a, bilo d ire k tn im vezam a s m a fijo m u SAD b ilo p u te m p ro tje r a n ih g an g stera. U tim o b ra ču n im a stra d a li su i p rip a d n ic i slu žb e sig u rn o sti, a u m ije šan i su bili i neki lokalni d e m o k ršć a n sk i fu n k c io n a ri. S u d sk i p ro cesi u p ra v ilu su zav ršavali o slo b a đ a ju ć im p re s u d a m a, a a m n e stije i n ed o sljed n o st m je ra dale su n ovu sn ag u m a fiji k o ja od g odine p o k azuje ten d e n ciju širen ja cijelo m Ita lijo m. U d ru žen i i o rg a n iz ira n i n a p o ri d e m o k ra tsk ih snaga u b o rb i sa m a fijo m d a tir a ju od 60-tih g o d in a k ad a je p o d n ese n p rijed lo g d a se o lo rm i p a r la m e n ta rn a k o m isija za istra ž iv a n je k riv ičn e odgovorn o sti m afije- No d e m o k ršć a n i o težu s fo rm ira n je m k o m isije, i tek godine kada se n a S ic iliji fo rm ira v lad a»lijevog ce n tra«, u sv aja sc g o d in e z a k o n 0 k o m isiji. T ek n a k o n novih m a fija šk ih te ro ristič k ih n ap a d a o- m isija uz brojne opstrukcije počinje radom, iza koje godine počinje 1 e n e rg ič n ija a k c ija o rg a n a re p re sije. T ak o je došlo prvi p u t i do p rijecloga za izgon g lav a ra sic ilija n sk e m afije, za koga je bilo u tv r eno a je im ao veze n e sa m o sa lo k aln im d em o k ršć a n im a nego i s ne im v a t i nim fu n k c io n a rim a. Po nalo g u k o m isije o tp o čele su i istrag e u nekim d rž av n im u sta n o v a m a i a d m in is tra c iji na S iciliji, kojom su p u tv rđ e n e b ro jn e n e z a k o n ito sti, ro d b in sk e i d ru g e veze v a im *** n ik a sa m a fija šim a, što je izazvalo sm je n jiv a n je ne n un s o dina zatim dovelo i do o sta v k e o b la sn e vlade. T ako je n p r. 60-t.h god na 80 % licenci za g ra đ e v in sk e ra d o v e u P alerm u d a to b o s vl. nesoiida n ak o n k a ta str o fe u A g rig en tu g odine (sru šio se, u slije d nesolid ne g ra d n je, cijeli b lo k zg ra d a sa p rib ližn o 5000 stan o v n ik a), neki su 7 argumenti - 97

100 v o d e ć i d e m o k rš ć a n i o tv o re n o p riz n a li s n a g u m a fije i o d g o v o rn o s t vlad a ju ć e s tr a n k e. O d g. s lije d i n iz ja v n ih o p tu ž b i i is tr a g a o k o veza n e k ih m in is ta r a i n jih o v ih z a m je n ik a s m a fijo m. U k o m isiji s u p r e d s ta v n ic i K P I d o k a z iv a li veze n e k ih lič n o s ti d e m o k rš ć a n s k e s tr a n ke ne sam o s m afijom već i s terorističkim grupam a ultradesnice. S lijed ila s u n o v a u b o js tv a m a fija š k o g k a r a k te r a, š to je u b rz a lo n e k e s u d s k e p ro c e s e, a li s b e z n a č a jn im m je r a m a i k a z n a m a. M a fija je to m p rilik o m p r ije tila fiz ič k o m lik v id a c ijo m s u d a c a. I s tr a g e u vezi u b o js ta v a (k a o n p r. u b o js tv o n o v in a ra M a u ra, k o ji je r a s k r in k a v a o m a fiju, p r o k u r a to r a u P alerm u ) i godine bile su bezuspješne, a s velikim naporo m ru k o v o d e ć ih d e m o k rš ć a n a s p r ije č e n je iz b o r s p e k u la n ta, k o ru p c io - naša i sum njivog po vezam a s m afijom za p redsjednika gradskog sav jeta Palerm a godine. L je ti g o d in e p o s ta lo je v id ljiv o d a je m a f ija p ro te g la s v o ju d je la tn o s t n a c ije lu I ta liju i d a se p o č e la b a v iti n o v im» p o slo m «o tm ic a m a i u c je n a m a. O tk riv e n e su veze m a fije s v is o k im s u d s k im fu n k c io n a rim a a u tv r đ e n o je d a je m a fija» p ro d rla «i u s a m u k o m is iju z a b o r b u p ro tiv m a fije. P r e tp o s ta v lja se d a b a n d e o tm ič a r a im a ju i o d re đ e n e veze s ta lija n s k im i š v ic a r s k im b a n k a m a. U s a m o je d n o m r a z d o b lju o d p e t g o d in a ra č u n a se d a je p la ć e n o za o tk u p o te tih o so b a o k o 100 m ilija rd i lira. T a k o đ e r je u tv r đ e n o d a m a f ija p re k o e m ig ra c ije i trg o v a č k ih veza p r o d ir e i u d ru g e z a p a d n o e v ro p s k e z e m lje, s u r a đ u je s n e o f a š is tim a o k o n a b a v e, k u p n je i tr a n s p o r ta o r u ž ja iz Z a p a d n e N je m a č k e u I ta liju. Z a k lju č u ju ć i s tu d iju a u to r s m a tr a d a je o p s to ja n je p a r a z its k ih s lo je v a u d r u š tv u o s n o v a za p ro c v a t m a fije. T a j se p a r a z itiz a m r a z v o je m neok a p ita lis tič k o g d r u š tv a š iri r a đ a n je m b r o jn e b ir o k r a c ije. V eze m a fije s d rž a v n o -m o n o p o lis tič k im k a p ita lo m, u p r a v o m i v la d a ju ć im p o litič k im g ru p a m a g o v o ri d a je o n a s u v re m e n i e le m e n a t k o ji k a p ita lis tič k o d ru štv o r a đ a i k o jim se k o r is ti u b o rb i s r e v o lu c io n a rn im i d e m o k r a ts k im p o k re to m. S. I. D o ro fje je v, d o k to r e k o n o m s k ih n a u k a i s t a r iji n a u č n i s u r a d n ik O d je la za h is to r iju m e đ u n a ro d n o g ra d n ič k o g p o k r e ta I n s t i t u ta m a rk s i- z m a -le n jin iz m a p r i C K K P S S, s p e c ija lis t za p o v ije s t I ta lije i a u to r n iza z a p a ž e n ih r a d o v a iz p o v ije s ti I ta lije i s u v re m e n ih e k o n o m s k o -d r u š tv e n ih p o ja v a, u p o z n a to j r u b r ic i»za p o m o ć u č ite lju p o v ije s ti«č e tv rto g b r o ja o b ja v lju je p re g le d» P o litič k o g ž iv o ta I ta lije 7 0 -tih g o d in a «. A u to r p o laz i o d p re m is e d a je» kao i ra n ije, n a ra z v o j d o g a đ a ja u I ta liji v e lik u tje c a j p o k a z iv a o r a s t m o ć i i a u to r ite ta s o c ija lis tič k ih z e m a lja «, d o k s u SAD i Z ap. N je m a č k a» sta ln o p o k u š a v a le m ije š a ti se u ta lija n s k e u n u tr a š n je p o slo v e«. P r o m a tr a ju ć i d e m o k rš ć a n e k a o g la v n u s tr a n k u ta lija n s k e m o- nopolističke buržoazije, on koaliciju» lijevog centra «zvanu i po p ro g ra m u i p o s tr u k tu r i, u r a z d o b lju g., o c je n ju je k a o p o k u š a j da se izolira i porazi K PI. To nije uspjelo, što su pokazali i izbori iz g. kada je dem okršćanska stran k a oslabila, a u jed in jen a SPI dož iv je la te ž a k p o ra z k o ji je d o v e o i d o o r ije n ta c ije v e ć in e n a s u r a d n ju sa K P I. R e a k c ija u z e m lji, p o m o g n u ta v a n js k im fa k to r im a, u s tr a ja v a na tzv.» strategiji napetosti«, a u okviru nje dolazi i do rascjepa ujed i n je n e S P I n a r a n iju S P I i S D P (u je d in je n e s u o d ). S o c ija l d e m o k r a ti p o s ta ju n o s ila c n e s ta b iln o s ti, s ta ln o ru š e ć i v la d e k a k o b i se s tv o rile p r e d is p o z ic ije za u v o đ e n je» ja k e v la sti«. U to m s k lo p u, z a p o č in je n iz te r o r is tič k ih a k c ija, a g o d in e i p o k u š a j d rž a v n o g p re v ra ta. U c ilju s p a š a v a n ja s v o jih p o z ic ija s n a s to ja n je m d a o ja č a ju, d e m o k rš ć a n i s u is tu p a li s te z o m d a z e m lju u g ro ž a v a ju d v ije k r a jn o s ti: lje v ic a i d e s n ic a. O č ito u c ije lo m s k lo p u te» s tra te g ije n a p e to sti«o d g o d in e m e đ u in te le k tu a ln o m o m la d in o m ja č a ju e k s tre m n e g ru p e 98 - argumenti

101 p ro v o k a to rsk o -n eo fašistič k o g k a ra k te ra sa pseudorevolucionarnim nazi K P i" oštro* i s t u p i 1a"Z" 31' * rušuačkc ncrede P*oliv * * * % Tih se godina nazrijeva dolazeća ekonom ska kriza koia ie nlam.i* godine. N jen e u zro k e a u to r povezuje s nepovoljnom s L k t u r o m ak tiv n o g sta n o v n ištv a (od 52 m in. sta n o v n ik a 19,5 m in je zaposlenih od čega su 12 min. najam ni radnici a čak 7 min. sitni robni proizvođači, o d n o sn o 3 9 % z a p o sle n ih ra d i u uslu žn im d jelatn o stim a ) Od počinju ozbiljni socijalno-ekonom ski pokreti radničke klase vezani i sa sk la p a n je m novih k o lek tiv n ih ugovora. To je dovelo do velikih i b ro jn ih š tra jk o v a 4,5 p u ta više nego godine i težnje za je d in stv o m a k c ije svih triju z n a č a jn ijih sin d ik a ln ih ce n trala. Novi zakoni i sk lo p lje n i k o lek tiv n i ugovori d o n ijeli su niz dostig n u ća u korist ra d n ič k e k lase (u o b la sti z a ra d a, so cijaln e i zdrav stv en e za štite ali i sta tu sn e sig u rn o sti i p ra v a ra d n ik a u p o d u ze ćim a odnoseći se na rask id ra d n o g o d n o sa, šk o lo v an je, položaj sin d ik a ta i si.). Iste se godine usvaja z akon o fo rm ira n ju 15 o b la sti (5 sa p o seb n im sta tu to m fo rm ira n o već ranije ), što je ocijenjeno kao krupan korak u dem okratizaciji upravnog a p a ra ta. Iz b o ri za o b lasn e sk u p štin e i u sv a ja n je zakona o razvodu, p re d sta v lja li su d a lji u s p je h ljevice i p ro g resiv n ih snaga talijan sk o g d ru štv a. X II k o n g re s K P I iz godin e a u to r o c je n ju je vrlo pozitivno (usvojen nov s til ra d a ), o tv a ra n je m K P I u p ra v cu su ra d n je s različitim p o litič k im sn a g a m a n a k o n k re tn im p ita n jim a. T a p o litik a K PI izazvala je k o n tra a k c iju re a k c io n a rn ih sn ag a k o je n a sto je d em o k ršć an sk u stranku skrenuti udesno. Ekonom ska kriza stvorila je»dodatnu napetost«. Isto v re m e n o i M SI vrši re o rg a n iz a c iju u dva p ra v ca u cilju u je d in je n ja cijele d esn ice o k o M SI, uz fo rm a ln o o d je ljiv a n je pogrom a- šk ih o m la d in sk ih g ru p a od M SI. M SI na ju g u p o k azuje veće u sp jeh e, je r je p o b o ljša n i p o lo žaj ra d n ič k e k lase na s je v e ru jo š više povećao ra zlik e ju g sjev er. N a to m e M SI vodi p o litik u so cijaln e dem agogije, a d o b iv a p o d rš k u i zbog n ek ih m je ra u sfe ri z e m ljišn ih p o sjed a koje su n aizgled b ile u p e re n e p ro tiv sitn ih p o sje d n ik a. M SI se širila na ra č u n d e m o k ršć a n a i p rv i p u t iza ra ta p o sta je p rv a po snazi u nekim južnijim gradovim a. Takova situacija dovela je do okretanja dijela demokršćana prem a ljevici, i vlada poduzim a niz m jera antifašističkog kara k te ra. N o d e sn ic a u s tra n c i se n ije p re d av ala, što se vidjelo kod izb o ra G. L eonea za p re d s je d n ik a R e p u b lik e koji je iza b ran i glasovim a M SI. S lič n a sp re g a d esn ice d e m o k ršć a n a i M SI bila je p ri re feren d u m u o u k id a n ju z a k o n a o ra zv o d u b ra k a godine. S p retn o m tak tik o m ljevica i p ro g re siv n e sn ag e izbjegle su n a m e ta n je»religioznog rata« g o d in e p rv i je p u t p o slije ra ta ta lija n sk i p a rla m e n t ra sp u šte n godinu dana prije isteka m andata, što je bio očiti znak političke nestab iln o sti. O c je n ju ju ć i X III k o n g re s K P I i re fe ra t B erlin g u era a u to r kaže da je» kongres p o d v u k a o m e đ u n a ro d n u so lid a rn o st ta lija n sk ih ra d n ik a i svih trudbenika u borbi za m ir, dao podršku vijetnam skom narodu ^ p rin c ip im a p rija te ljs tv a i s u ra d n je sa so cijalistič k im ze m lja m a a.piijc svega sa S o v je tsk im S avezom i K PSS«. K ongres je u tv id io u is na ja č a n je a n tifa š is tič k o g p o k re ta izrazivši p o tre b u za»vladom d e m o k ra t ske obnove«. Iz b o ri godin e p o k azali su snagu K PI je r su dem o k ršć an i, SD P, P S IU P i lib era li doživjeli p ad glasova dok je M SI o jačan a p re la sk o m d ije la glaso v a lib e ra la za M SI. Ia k o jc d esn ica u.c je lin i d o b ila sa m o 1 % glasova više nego 1968, godine, taj p o m a k ^ o b io j veliko z n a č e n je je r je govorio o b lag o m s k re ta n ju u d e sn o s p d a se d esn ici p rim a k n u i d e m o k ršć a n i. Prvi se p u t iza 50-ih godi argumenti -99

102 ponovo pojavljuje vlada»desnog centra «. O na je vodila dvostruku politik u u k o ris t r e a k c io n a rn ih b u rž o a s k ih k ru g o v a u z is to d o b n o g o n je n je te r o r is tič k ih i z a v je re n ič k ih g ru p a o b je lo d a n iv š i veze n e o f a š is ta s te r o r is tim a, m a fijo m i o tm ic a m a. O p a sn e o ru ž a n e a k c ije n e o f a š is ta u M ila n u i G en o v i s r u š ile s u m it o n e o f a š is tim a k a o p r is ta š a m a p o s to je ć e g p o k r e ta š to izaziv a z a o k r e t u ja v n o m m iš lje n ju g o d in e d o la z i d o z b liž a v a n ja tr i j u s in d ik a ln ih c e n tr a la n a je d in s tv e n im p r i n c ip im a. V la d a» d esn o g c e n tra «p a d a i d o la z i v la d a»lijevog«š to je ir itira lo k ru g o v e k ru p n o g k a p ita la k a k o u I ta liji ta k o i o d re đ e n e s tr u k tu r e u SAD. P o s ta lo je o č ito d a se I ta lijo m n e m o ž e u p r a v lja ti n e sa m o p r o tiv K P I, n eg o n e i b ez n je. U I ta liji se k a o d o m in ir a ju ć e n a m e ta lo» k o m u n istič k o p ita n je «, p o s e b n o u u v je tim a o š tr e k riz e k o ja je izb ila 1974/75. godine. U vidjelo se također da je m ogućnost daljeg ekonom s k o g ra z v o ja n a r a n ijim o s n o v a m a is c r p lje n a n is k im z a r a d a m a i in te n z ifik a c ijo m r a d a u z o te ž a n i p la s m a n ro b a š iro k e p o tr o š n je, p o r a s t c ije n a n a f te i p o g o rš a n im p o lo ž a je m ta lija n s k e p o ljo p r iv r e d e m je r a m a Z E T -a. S e k to r u s lu g a o d k o je g je ž iv je lo c c a 40 % s ta n o v n iš tv a p o s ta o je r a n jiv n a g lim s k o k o v im a c ije n a i p a d o m v rije d n o s ti lire. S ta ln a besposlenost je uvećana sm anjenom m ogućnošću ap sorpcije radne snage u in o z e m s tv u, u z te n d e n c ije d a se b ro j p o v r a tn ik a p o v e ć a v a o v iše nego što je odlazilo na rad izvan Italije. D anas 2 /3 nezaposlenih u Ita liji čini om ladina do 24 godine. M eđu razvijenim kapitalističkim zem lja m a I ta lija im a n a jm a n ji p o s to ta k a k tiv n o g s ta n o v n iš tv a, a b ro j z a p o s le n ih ž e n a je d n a k je 50 % n iv o u z a p a d n o e v ro p s k ih z e m a lja. S to g a b o rb a za za p o sle n o st znači u istin u i b o rb u za d u b o k e p ro m je n e u ta lij a n s k o j e k o n o m ic i. D o g a đ a ji u Č ile u g o d in e u tje c a li s u n a s t r u j a n j a u ta lija n s k o m d r u š tv u, j e r je Č ile p o b r o jn im k a r a k te r is tik a m a s lič a n I ta liji (v e lik i p o s to ta k s itn e b u rž o a z ije u s t r u k t u r i s ta n o v n iš tv a ). Iz tih d o g a đ a ja K P I je izvukla o d re đ e n e za k lju č k e, u sv o jiv ši p o litik u» povijesn o g k o m p ro m isa «. T a p o litik a o z n a č u je z a h tje v K P I d a p re u z m e o d g o v o rn o s t za v o đ e n je d rž a v n e p o litik e p u te m je d in s tv a t r i j u o s n o v n ih d e m o k r a ts k ih p ra v a c a u ta lija n s k o m p o litič k o m ž iv o tu u z n je g o v a n je i ra z v ija n je s a v eza ra d n ič k e k la s e s a s itn im ro b n im p ro iz v o đ a č im a. T a j k u r s K P I iza zv ao je b u r n e ra s p ra v e u I ta liji i izv a n n je te je za ra z lik u o d v a n j s k ih p r ije tn ji d io ta lija n s k ih p o litič a r a p o k a z a o tre z v e n iji o d n o s. N a XIV kongresu K PI B erlinguer je upozorio da je srljan je zem lje u ekon o m s k u k a ta s tr o f u p ra v a c k o ji p r v e n s tv e n o k o r is ti re a k c iji, i s to g a je tre b a sp rije č iti za jed n ičk o m a k c ijo m sv ih d e m o k ra ts k ih sn ag a. Po a u to r u» k o n g re s je p o tv rd io in te r n a c io n a lis tič k u s o lid a r n o s t ta lija n s k ih k o m u n is ta sa sv im b r a ts k im p a r tija m a s v ije ta i o s u d io a n tis o v je tiz a m i a n tik o m u n iz a m m a č ije g p o rije k la «. Iz b o rim a za o b la s n e s k u p š tin e g o d in e s n a ž n o je o ja č a la lje v ica sa 38,7 n a 45,5 % g la so v a, d o k su sve o s ta le p a r ti j e u k lju č u ju ć i i M S I n a ju g u z a b ilje ž ile p a d b r o ja g la so v a. O vi iz b o ri z n a č ili su s n a ž a n o k r e t u lije v o. P o d lo k a ln im u p r a v a m a K P I i S P I n a š lo se v iše o d 50 9o s ta n o v n iš tv a Ita lije. T o je izazv alo d u b o k u k riz u i b u r n e d e b a te u n u ta r d e m o k rš ć a n a k a o i z n a č a jn a p e r s o n a ln a p o m ic a n ja. D e m o k r š ć a n i is tin a n isu p r ih v a tili» p o v ije sn i k o m p ro m is «, ali su iz ra z ili s p r e m n o s t d a se r a z m a tr a ju o d re đ e n a p ita n ja i s K P I. D e sn ic a je to m e p r u ž ila s n a ž a n o tpor kako u stranci tako i izvan nje, što dovodi do ra sp u šta n ja P arlam enta i godine održavaju se dvostruki izbori tzv. ad m in istrativ n i i p a r la m e n ta r n i. D e m o k rš ć a n i s u p o šli u iz b o re s lo z in k o m»za«ili» protiv«kom unističke vlade, s ciljem da se stvori osjećaj d ram a tičnosti (slična taktika je u p o trijebljena godine), a u izbornu kam p anju se uključuju i lideri SAD, Zap. N jem ačke i F rancuske poznatom argum enti

103 prijetnjom iz Puerto Rica. M eđutim KPI je postigla svoj najveći poslijera tn i u sp je h s 34,4 % i d aljo m p o d jelo m glasača SDP i liberala koji su se okrenuli bilo dem okršćanim a bilo MSI koja opada i prema rezultatim a iz godine. To je bio dokaz isp rav n e politike K PI u lokalnim u p ra v am a. S to više, d em o k ršć an i su p re p u šta li grad sk e u prave K PI u» teškim gradovim a«kao što su M ilano, N a p u lj, n ad a ju ći se da će tako k o m p ro m itira ti K P I. N ovim k o lek tiv n im ugovorim a godine ostvarene su neke načelne odredbe Ustava, davši pravo sindikatim a da rasp ra v lja ju i u č e stv u ju u ra z m a tra n ju niza ek o n o m sk ih odlu k a značajnih za razvoj poduzeća. Poslije izbora dem okršćani nisu bili spremni oform iti vlad u»desnog centra«, je r bi o n a b ila m oguća jed in o uz podršk u M SI, a»lijevi ce n tar«je p o sta o n eo stv arljiv je r je S PI odbila ući u vlad u bez K P I. P rvi p u t iza ra ta fo rm ira n a je je d n o p a rtijsk a demokršćanska vlada koja nije im ala unaprijed zagarantiranu podršku većine u P a rla m e n tu, već je zavisila od iznesenog pro g ram a. U njegovoj izradi dem okršćani su konzultirali sve»ustavne partije«, sindikate, poslodavce. R e z u lta t je b io da su se»ustavne p artije«uzdržale od glasan ja, M SI je g lasala p ro tiv vlade, k o ja je to m k o m b in acijo m ipak u sp jela doći na v last. N o p ro g ra m je bio n ed o sljed n o o stv ariv a n u slije d sukoba i p a ra liz ira n o sti u v o d stv u d e m o k ršć a n a.»im obilizam «vlade je donekle bio i n a m je ra n p o tez u n ad i d a će on š te titi ljevici k o ja je»prešutno«p o d rž av ala je d n o p a rtijs k u vladu. Z a k lju č u ju ć i svoj p re g le d a u to r k a ra k te riz ira sad a šn ji tre n u ta k Ita lije k o n s ta ta c ijo m d a je»u Ita liji p o ste p e n o p ro b ija la sebi p u t p ra k sa je d in stv e n e a k c ije ra z lič itih so c ija ln ih i p o litič k ih s n a g a... su ra d n ja m eđ u ra z lič itim o d re d im a tru d b e n ik a...«ali d a sta n je»ostaje složeno«, p ro tiv rje č n o, u k o jem sn ag e p ro g re sa p o k az u ju» m aksim um gipkosti uporedo sa strogom dosljednošću u svojim akcijam a«. argumenti -101

104 E z io G iu ricin NAPADI NA KPI I»EUROKOMUNIZAM«č e h o s lo v a č k a je š ta m p a u z a d n je v rije m e p o o š tr ila s v o ju k ritik u K om unističke p artije Italije. T e su k ritik e b rz o p r e r a s le u o š ta r n a p a d n a c je lo k u p n u p o litik u i id e o lo šk e p o z ic ije ta lija n s k ih k o m u n is ta, u o tv o re n u d is k r e d ita c iju p o litič k e p ra k s e ove v elik e K o m u n is tič k e p a r tije. G la silo C K K PČ» T rib u n a «k r itiz ir a s ta v o v e n e k ih ru k o v o d ila c a K PI zbog toga što, kako piše ovaj list,» pružaju h ranu buržoaskoj štam pi k ritik o m p rilik a u K PČ i Č SSR «. O s ta la č e h o s lo v a č k a š ta m p a, k ao i g la silo» T rib u n a «, o s u đ u je K P I zb o g» p o m a g a n ja «k o n tra r e v o lu c iji in te rn a c io n a liz a c ijo m id e je» p ra š k o g p ro lje ć a «1968, k o jo m se n a č e ln o p okušavaju osporiti» prave«intencije i naknadna ob jašn jen ja za postup a k s n a g a V a rš a v s k o g u g o v o ra. K a o p o s e b n u s la b o s t i g r ije h p r ip is u ju se n a jv e ć o j ta lija n s k o j ra d n ič k o j p a r tiji s im p a tije i z a š tita» p o litič k im brodolom cim a i avanturistim a «kako su tam o nazvane p ristalice i potp isn ic i P ovelje 77. U o k v iru ovog d o b ro o rg a n iz ira n o g, ali p o m a lo b rz o pletog napada, jedna od najtežih osuda je da K PI čini» povijesnu izdaju«in te re s a r a d n ič k e k la s e sv o je z e m lje. K r itik e ta lija n s k im k o m u n is tim a n is u nove: p o č e le su, u Č ehoslov a ć k o j, već g o d in e k a d je o rg a n K PČ» R u d e p ra v o «n a p a o list»l U n ita«p re b a c iv š i n a n je g o v e u r e d n ik e o d g o v o rn o s t z b o g n e is tin ito g i n e o b je k tiv n o g iz n o š e n ja č e h o s lo v a č k ih o k o ln o s ti. T a d a je, s a s tr a n e ć e h o slo v a čk e šta m p e, n a jn e o d g o v o rn iji z a k lju č a k b io d a p is a n je»l U nita«p o d s je ć a n a» z a p a d n o n je m a č k i S p rin g e ro v n o v in s k i k o n c e rn «. P redm et zadnjih napada» Tribune«je u n u trašn ja politika K PI. Talija n s k a se k o m u n is tič k a p a r tija o p tu ž u je za n a r u š a v a n je u n u ta r p a r tijsk e d e m o k ra c ije, zb o g» o b ra n e k a p ita lis tič k e s ta b iliz a c ije u ze m lji«te, p rv e n s tv e n o, zb o g» b itn ih p r o m je n a p o litič k e i id e o lo š k e lin ije «. O vaj n a p a d n u ž n o u lazi u o d n o s u s o p ć im c ilje v im a p o litik e n e k ih s o c ija li argumenti

105 stič k ih drž av a u ra z d o b lju novih, č v rstih»ofanzivnih borba«protiv ideo loških i drugih skretanja u kom unističkom pokretu. T a lija n sk a k o m u n istič k a p a r tija n ije o su đ en a sam o za reform izam revizionizam, p o v ijesn o izd a jstv o i o p o rtu n izam nego i, što je važniie za» ev ro k o m u n ističk e tendencije«. J Ja sn o se m ože z a k lju č iti d a se ovdje ne ra d i sam o o k ritici političke p ra k se i p o stu p a k a ru k o v o d stv a je d n e velike k o m unističke p a rtije O štra k ritik a p re m a K PI m ože n am poslužiti jed in o kao p rim je r za n e što što n u žn o s to ji u o d n o su sa cje lo k u p n im i širim p roblem im a socijalizm a; kao p o k azatelj novih, d u b o k ih tra n sfo rm a c ija u odnosim a između radničkih i kom unističkih partija u svijetu. Ovaj napad pokazu je p rije svega, bez ik ak v ih n eja sn o ć a, ono b itn o što sto ji iza njega: o sv je tlju je k a r a k te r u k u p n ih p o litič k ih n a sto ja n ja k o jim a se pokušav a ju siste m sk i o sp o riti i n e g ira ti o p će p o stav k e»evrokom unizm a«; tj. principe i težnje onih kom unističkih partija koje, u svijetu, na princip im a n ezav isn o sti u m eđ u n a ro d n o m ra d n ič k o m p o k re tu, sam ostalno o d re đ u ju v la stitu p ra k s u zavisno od k o n k re tn ih u v je ta svojih zem alja. U c e n tru k ritik a i n a p a d a isto ta k o su se nedavno nalazile ostale velike k o m u n istič k e p a r tije Z ap a d n e E vrope: p rije svega šp an jo lsk a i fra n c u sk a. K P F ra n c u sk e, n a p rim je r, o su đ e n a je za»antisocijalističke, a n tik o m u n istič k e p ro v o k a c ije i akcije«, a o rije n ta c ija ove p a rtije poisto v je ćen a je, od s tra n e čeh o slo v ačk o g lista»tribuna«, sa»nacionalnim so cijalizm o m H itlero v o g fašizm a«. P ro d u žu ju ći n esm eta n o n ap ad im a»kritički«č la n ci če h o slo v a čk e šta m p e nisu šte d je li svoje riječ i ni p re m a n ek im m a n jim k o m u n istič k im p a rtija m a, k o je su se o p re d ije lile za» au to n o m n i p u t u so cijalizam «, kao što je to slu čaj za KP V. B ritan ije i J a p a n a.»e v ro kom unizam «kao u v je ta n naziv specifičnog p u ta b o rb e za socijalizam, u n u ta r velike id eo lo šk e i p ro p a g a n d n e m ašine k o ja je sta v lje n a u p o k re t u n ek im so c ija listič k im d rž av am a istočne E vrope, n o rm a ln o se o b ja š n ja v a kao» n ajn o v ija fo rm a an tik o m u n izm a«, kao neka izm išljotina buržoaske propagande sračunata na razbijanje jedinstv a m e đ u n a ro d n o g k o m u n istič k o g p o k re ta. Z ašto to lik o n ag lo sti i n e trp e ljiv o sti u o su d i»evrokom unizm a«? O b je k t p o litič k e i id eo lo šk e z a te g n u to sti izm eđu k o m u n ističk ih p a rtija o č itu je se o v d je cijelo m svojom stv a rn o m težinom i važnošću. R adi se dakle o nem alo značajnom sukobu između vodećih snaga m eđunarodnog k o m u n istič k o g p o k re ta ; o o tv o re n o j o p re č n o sti k o ja sa svojim p o slje d ic a m a, p rije svega p o litič k o g k a ra k te ra, m ože d u b o k o za d irati ne sam o u osnove odnosa izm eđu kom unističkih partija nego i u pozn a te ali jo š n e rije še n e p ro tiv u rje č n o s ti k o je se n alaze u u sta lje n im i izg ra đ en im siste m im a»realnog socijalizm a«. N a p a d n a K P I i p o seb n o n a»evrokom unizam «proizlazi iz»straha«od a n ta g o n istič k ih te o rijs k ih i p o litič k ih sn ag a u k o n te k stu svjetsk o g ra d n ič k o g p o k re ta. O no što n a jja s n ije d o k az u je o sn o v an o st takve v rste» strah a«, a jo š više n e to le ra n tn o s t i n e ra z u m ije v a n je p re m a svakoj v rsti k ritik e i k re ativ n o g d ijalo g a je su z a d n je p rim je d b e čehoslovačke telev izije i šta m p e n aše m d o p isn ik u T an ju g a iz P raga, u re d n ic im a lista»nin«i R ad io Z ag reb a, k o jim a su naši n o v in ari sv rsta n i u»antičehoslo v ačk e novinare«i sv ak a k o zahvać en i u ta m o u sm je re n o m k o n te k stu k ritik e» b u rž o ask e šta m p e k o ju k o n tro lira CIA«. S tavovi n ap a d ača m a n je p ro izla ze iz o b je k tiv n ih i k o n zek v en tn ih k ritik a a sve više sadrže, kao svoju pravu i nedjeljivu osnovu, bezobzirnu i svestranu diskrim i n a c iju svih a n ta g o n istič k ih snaga. S vako m alo d u b lje i o tv o ren ije^iz n o šen je o b je k tiv n ih o k o ln o sti, ili tra ž e n je novih, a u to n o m n ih o b lik a b o ro e za socijalizam u kom unističkim partijam a drugih zem alja, pose no argumenti 103

106 z a p a d n e E v ro p e, u v je tu ju i iz a z iv a ju, u n e k im s o c ija lis tič k im z e m lja m a, n a s ta n a k je d n o g o b lik a n a m a n e p r ih v a tljiv o g» o tp o ra «n a k ritič k i d ija log i ra z u m ije v a n je. N e s ra z m je rn e r e a k c ije i č v r s ti n a p a d i o v e v rs te ; n e p r ih v a ć a n je d o s to jn o g k ritič k o g d ija lo g a, u p o tr e b a b rz o p le tih o s u d a i rije č i o d s tr a n e š ta m p e u o v im z e m lja m a, m o g u n a m s u g e r ir a ti, a m o ž d a i d o k a z a ti, d a se ta m o n e želi ili n e m o že u la z iti u a n a liz u b itn ih p ro b le m a d r u š tv a, d a ta m o n e p o s to ji m o g u ć n o s t p ra v iln o g o d n o š e n ja p re m a v la s tito j d ru š tv e n o j s tv a rn o s ti. N a p a d i n a» e v ro k o m u n iz a m «, n a sv a k i a u to n o m n i i n a c io n a ln i o b lik iz g ra d n je s o c ija liz m a o č itu ju ja s n o iz ra ž e n u te ž n ju p o r ic a n ja i d e v ija c ije o d o p ć ih z a k lju č a k a B e rlin s k e k o n fe re n c ije k o m u n is tič k ih i r a d n ič kih p artija Evrope, održane godine. F orm ulacije B erlinskog dokum e n ta g o v o re o in te rn a c io n a ln o j, d o b ro v o ljn o j s u r a d n ji n a p r in c ip im a p u n e n e z a v is n o s ti, s a m o s ta ln o s ti i n e m ije š a n ja : o to m e d a s v a k a k o m u nistička p artija odgovara najp rije pred svojom radničkom klasom. P o se b n o i is k riv lje n o tu m a č e n je z a k lju č a k a iz B e rlin a o d s tr a n e s u b je k a ta» s o c ija lis tič k e z a je d n ic e «s a d r ž i, u seb i, o s n o v n e z a h tje v e o n ih sn a g a k o je n e g ira ju i o d b a c u ju sv a k o o d s tu p a n je o d m o n o litn o s ti i h e g e m o n iz m a u o d n o s im a iz m e đ u k o m u n is tič k ih p a r tija. O c je n e d a su te n d e n c ije» e v ro k o m u n iz m a «u z e le m a h a i d a ih tre b a n u ž n o p o k u š a ti o b u z d a ti ra z v ile su se n e d a v n o n a p ro s la v i šezd e seto - g o d iš n jic e o k to b a r s k e re v o lu c ije, o d rž a n o j u M o sk v i, u k o jo j su p r is u stv o v a le d e le g a c ije 123 p a r tije. P o s tu p a k p r e m a S a n tia g u C a rillu, p is c u e s e ja» E v ro k o m u n iz a m i d rž a v a «, k o ji u K r e m lju n ije d o b io rije č, p o le m ik a k o ja je n a s tu p ila n a k o n g o v o ra g e n e ra ln o g s e k r e ta r a K P I E n ric a B e rlin g u e r a b ili s u p rv i z n a c i o tv o re n o g s u k o b a s» e v ro k o m u n iz m o m «. O d m a h n a k o n to g a, u M o sk v i, n a š lo se za p o tr e b n o o r g a n iz ir a n je je d n e velike m eđunarodne teoretske konferencije pod nazivom»veliki o ktob a r i s u v re m e n a e p o h a «. U u v o d n im iz la g a n jim a č la n a P o litb iro a Mih a ila S u slo v a i s e k r e ta r a C K K P S S B o ris a P o n o m a rjo v a s a d r ž a n a su o s n o v n a m iš lje n ja i tez e to g s k u p a. P o s ta v k e je d n o g p o n o v n o iz ra ž e n o g h e g e m o n iz m a u m e đ u n a r o d n o m k o m u n is tič k o m p o k r e tu ja v lja ju se o v d je z a je d n o sa tv r d n ja m a k a k o je» zreli s o c ija liz a m «o s n o v n o m je rilo sv a k o g p ro le te rs k o g in te rn a c io n a liz m a i k a k o se o s n o v a o d n o s a m e đ u k o m u n istič k im p a r tija m a n alazi je d in o u is p ra v n o j p rim je n i p ro v je r e n ih»općih z a k o n ito s ti«. U ovom skupu se sistem izgrađenog i zrelog socijalizm a su p ro t s ta v lja sv im d ru g im m o g u ć im i a lte r n a tiv n im p u te v iin a re v o lu c io n a rn e b o rb e : je d in o» re a ln i s o c ija liz a m «, k o ji se o s n iv a n a p r o v je r e n im is k u stvim a potvrđenim dugogodišnjom praksom, osigurava sebi traja n razvitak ; drugi oblici i pokušaji izgradnje socijalizm a o staju sam o apstrak tn e m ogućnosti i hipoteze. P roleterski i» socijalistički«internacion aliza m se o c je n ju je o v d je k ao n e z a m je n ljiv a o sn o v a z n a n s tv e n o g m a r ksizm a i odnosa m eđu svim kom unističkim partijam a. Ali, o k a k v o m se in te rn a c io n a liz m u o v d je ra d i? N a K o n fe re n c iji k o m u n is tič k ih p a r tija E v ro p e u B e rlin u b ili s u u s v o je n i z a k lju č c i o drugarskoj m eđunarodnoj su rad n ji na principim a nezavisnosti i dobrov o ljn o sti. T e o r ijs k e p o s ta v k e k o m u n is tič k ih p a r ti j a z a p a d n e E v ro p e, k o je su s v rs ta n e p o d u v je tn im ali o p ć im n a z iv o m» E v ro k o m u n iz a m «, a posebno teorijske postavke K PI, nužno traže, kao konzekventno provođ e n je z a k lju č a k a B e rlin s k e k o n fe re n c ije, p r ih v a t s a d r ž a ja je d n o g n o v o g o b lik a in te rn a c io n a liz m a. M iš lje n ja su k o m u n is tič k ih p a r ti j a k o je se za la ž u za a u to n o m n i p u t u s o c ija liz a m d a p o litič k a p r a k s a in s p ir ir a n a n a c io n a ln im in te re s im a ne s m ije n ik a d d a g u b i iz v id a m e đ u n a ro d n i okvir i osnovne ciljeve solidarnosti argum enti

107 K ada n ek e k o m u n istič k e p a rtije p o sta v lja ju p itan je nužne potrebe nezavisnosti u p o litič k o j izg ra d n ji i u pogledu b o rb e za socijalizam,, sklad u s d ru štv en o -p o litičk im u v jetim a svake posebne zem lje tad T s ' ne zah tije v a n ik ak v o s u p ro ts ta v lja n je»nacionalnih«in tere sa općim inte re sim a in te rn a c io n a ln e so lid a rn o sti u m eđ u n a ro d n o m kom unističkom po k re tu. U o d n o sim a izm eđu k o m u n istič k ih p a rtija ja v lja ju se tako dviu ra zličite i s u p ro tn e ten d e n cije: je d n a k o ja tum ači internacionalizam kao m je rilo p o litič k e m o n o litn o sti»socijalističke zajednice«ali i kao ideološka o snova p o tč in je n o sti u m eđ u n a ro d n im ra zm jerim a; druga k o ja za h tije v a u sp o sta v lja n je novih o d n o sa zasnovanih na priznavanju autonom ije i jednakosti svake partije, na priznavanju»jedinstva u različitosti«. Ove dvije o p re č n e ten d e n cije k o je su uvijek laten tn o i a p s tra k tn o m iro v ale u o sn o v n im te o rijsk im ela b o ra c ija m a kom unističkih p a rtija, k o n k re tn o su se razvile i p re ra sle u o štru p ro tiv rje č n o sl nakon B erlin sk e k o n fe re n c ije. O pća p ro tiv rje č n o s t k o ja se razvila u n u ta r m eđ u n aro d n o g kom u n istič k o g i ra d n ič k o g p o k re ta, kao p o litič k i i teo rijsk i sukob izm eđu k o m u n istik č ih p a r tija, m ože n am p o k azati da se ovdje ne radi sam o o s u p ro ts ta v lja n ju izm eđ u je d n o g ili d rugog m odela p olitičke prakse: da o v d je n u žno, kao u v je t rje š e n ja p o sto je ćih su p ro tn o sti, ne treb a je d n o sta v n o b ira ti izm eđ u ra z lič itih p u tev a izg ra d n je socijalizm a, nego da, z a je d n o s p o jav o m ovih n e p o m irljiv ih p ro tiv rje č n o sli, tre b a nužno zahtijevati, na području revolucionarne prakse m eđunarodnog komun istič k o g p o k re ta, je d n o novo k ritič k o p re isp itiv a n je svih postig n u tih rezultata i koncepcija. S v ak o k ritič k o p re isp itiv a n je p o sto je ć ih osnova revolucionarne p ra k se ne s m ije z a n e m a riti m a rk sistič k u m eto d u. Ali, da bi se to m oglo efik a sn o o stv a riti tre b a o slo b o d iti m a rk siz a m od v la stitih zap rek a; tro ba ga očistiti od teorijskih m istifikacija i dogmi, od svih onih ideološk ih p o sta v k i k o je služe više kao a p o lo g e tsk e osnove u sta lje n ih s tru k tu ra i in te re s a nego kao p u t za o sv a ja n je novih o b lik a ra zo tu đ en ja. M a rk sistič k a m e to d a tre b a da b u d e sp re m n a da n eg ira o tu đ en e snage d ru š tv a k o je z a h tije v a ju od n je da b u d e m rtv a d o k trin a ili d ogm atska ideologija: m arksizam, dakle, i uslijed svih postojećih teškoća i p ro tu rje č n o sti tre b a o sta ti n ajv e će i n a jja č e k ritičk o u p o rište i in sta n cija našeg ra z d o b lja. Mi ne m o žem o sa sig u rn o šć u z n a li d a li k o m u n ističk e p a rtije za p a d n e E v ro p e, p o se b n o K P I, im a ju p rav o, kad sad ržaj v lastite političke prakse ispoljavaju u m etodi političke borbe mirnim putem i u opred je lje n ju za p o litik u n a jšire g p o v ez iv an ja sa svim d ru g im d em o k ra tsk im sn ag a m a u o k v iru k a p ita lis tič k ih in stitu c ija i o dnosa. Mi ne m ožem o p re d v id je ti k ak v e će b iti p o slje d ic e tih p o seb n ih p o litič k ih pra v aca i ne sm ije m o p rih v a titi n ije d n u so lu ciju kao a p so lu tn o d an u i nep o g rešivu. Ali, k a d a je d n a velik a k o m u n istič k a p a r tija, na p rim je r K PI, posta v lja nove te o rijs k e i p ra k tič n e zah tje v e u o d n o su na v lastite društv e n o -p o litičk e i ek o n o m sk e u v je te za izvojevanje ra d ik a ln ih p ro m jen a u d ru štv u, tim e se o n a ne uzdiže u»limb«a p so lu tn e sav ršen o sti, to znači sam o d a se ova p a r tija n ije za tv o rila u zasad e m rtv ih i nepiom je n ljiv ih te o rijs k ih k o n cep cija. Ovi p ravci razv o ja i n a sto ja n ja svakako predstavljaju prilog obogaćenju i razvoju m arksizma, revolucionarnih i političkih teorija. Interesi koji stoje ispod shvaćanja socijalizm a kao»svjetskog socijalističkog sistem a«ili»zajednice«; koji podređuju socijalizam nedov o ljn o o b ja š n je n im»općim z a k o n ito stim a«o d b a c u ju n užnost i m o8llc nost različitih puteva revolucionarne borbe i oblika socijalizma: od xiargumentl -105

108 č u ju je d n o m z a u v ije k m iš lje n je d a je b o r b a za s o c ija liz a m o p ć i p ro c e s u sv je ts k im ra z m je rim a. H egem onističke tendencije ne stv araju sam o p repreke širenju soc ija liz m a i n e v o d e je d n o s ta v n o s a m o n je g o v o m n e u s p je h u : o n e su o d u v ije k p re d s ta v lja le n e g a c iju i b ile p rv i n e p r ija te lj s v a k o g te o rijs k o g i p ra k tič n o g n a p r e d o v a n ja n a o v o m p o d r u č ju. B o rb a za s o c ija liz a m zn a či, iz m e đ u o s ta lo g, b o r b u p r o tiv k o n s titu ir a n ih s n a g a u d r u š tv u, p ro tiv sv ih o b lik a o tu đ e n e d ru š tv e n e sile. P o d tim s n a g a m a se s v a k a k o m o r a ju p o d ra z u m ije v a ti ra z n i o b lic i d rž a v n e i p o litič k e o rg a n iz a c ije d r u š tv a, p ro iz v o d n e o d n o s e k o ji se u o v im a o č itu ju. Da bi m arksistička analiza o tkrila ispod svake m istifikacije u d ru štv u p ra v u s u š tin u n e k o g o tu đ u ju ć e g p ro c e s a, d a bi d a k le m a rk s iz a m m o g a o z a d o v o ljiti o v im p r e tp o s ta v k a m a k o je s u p o d s tic a le s a m n je g o v ra z v o j i b ile o s n o v n e te o r ijs k e k o n c e p c ije n je g o v ih k la s ik a, tr e b a m o p r ije sv eg a s h v a titi i s lu ž ili se n je g o v im k re a tiv n im i k r itič k im o s n o v a m a. S ta n je p o tiš te n ja, k r itič k e i r e v o lu c io n a rn e n e d o z re lo s ti, k o je je č e s to u g ro ž a v a lo u p ro š lo s ti ali k o je i d a n a s s la b i s n a g e ra d n ič k ih i r e v o lu c io n a rn ih p a r tija, u m je tn o n a m e tn u ta d o g m a ts k a o g r a n ič e n ja i p o d je le m a rk s iz m a u v je to v a n i su sv a k a k o, u d o b ro m d ije lu o d s tr a n e o n ih p o litič k ih in te re s a, č e s to d rž a v n e s tr a te g ije, k o ji z a h tije v a ju č v r s tu i neosporivu dogm atizaciju, izjednačivanje i jed n o ro d n o st revolucion a r n e p ra k s e. S v e su to o b ilje ž ja o n ih s n a g a, u n u t a r n e k ih p o s to je ć ih država socijalističkog k arak tera, koje su još sasvim daleko od u sp ješn o g r a z r je š e n ja v la s titih p o litič k ih o tu đ e n ih o s n o v a i p r o tiv r je č n o s ti; ali k o je tv rd o g la v o z a h tije v a ju, k a o u v je t s ta b iln o g p o litič k o g ra z v o ja, d a m a rk s iz a m b u d e o tu đ e n a i n e k r itič n a» n e b e sk a a p s tr a k c ija «, z a š titn a ideologija političkih i državnih interesa. T a k v e sn a g e k o je u v je tu ju p r o g a n ja n je r e v o lu c io n a rn e p r a k s e i te o rije p o d p la š te m d rž a v n ih s t r u k t u r a i in te r e s a ; te o r ijs k a s h v a ć a n ja k o ja k r iju u se b i p ra v e p o litič k e o s n o v e» iz g ra đ e n ih i re a ln ih so cijalizam a«n e m o g u u s v o jiti i r a z u m je ti k o n c e p c iju d a je s o c ija liz a m p ro c e s u s v ije tu k o ji će n u ž n o im a ti r a z lič ite s a d r ž a je, n a č in e i o b lik e ra z v o ja. C ehos^ovačk i tje d n ik» T v o rb a «, je d a n o d p r e d s ta v n ik a o v e z a d n je te o r ijs k e o fa n z iv e p ro tiv sv ih a u to n o m n ih o b lik a iz g ra d n je s o c ija liz m a d a je sv o ju o c je n u s u š tin e» e v ro k o m u n iz m a «; ta k v a s u š tin a b i te ž ila, p o o v o m listu, s la b lje n ju, iz m e đ u o s ta lo g,» p o litič k o g s u b je k ta d rž a v e kao in stru m e n ta, p re d sta v n ik a i izv ršio c a in te re sa ra d n ič k e klase «. T a k v i sta v o v i n is u n o v i: a li p r ik a z u ju s u š tin u te o r ija i p o litič k ih te n d e n c ija u d rž a v a m a» s o c ija lis tič k e z a je d n ic e «; n a g la š u ju p o z ic iju i posebnu ulogu koju država im a u tim sistem im a. P o litik a h e g e m o n iz m a i m o n o litiz m a u m e đ u n a r o d n im o d n o s im a nalazi sv o je p re tp o s ta v k e u p o litič k im o sn o v a m a s is te m a» re aln o g so c ija liz m a «. P re tp o s ta v k e s v a k o g ra z v o ja s o c ija liz m a n a la z e se is k lju č iv o, za k o n c e p c ije s is te m a» re a ln o g s o c ija liz m a «, u sve v iše iz ra ž e n o j sn az i i u lo zi d rž a v e, a n e u d a ljn je m d ija le k tič n o m i s v e s tr a n o m ra z v o ju društvenih m ogućnosti i političkih institucija, u postepenom o dum iran ju d rž a v e. S n ag e k o je n a p a d a ju a lte r n a tiv n e m o g u ć n o s ti u iz g ra d n ji s o c ija lizm a posebno se boje» slabljenja države«kao»izvršioca«interesa radničke klase. Z ašto? P redaja tvornica radnicim a, neposredna p articip a cija i vlast radničke klase koja bi se ostvarila i razvijala zajedno s rje š e n je m o s n o v n ih p o litič k ih s u p r o tn o s ti iz m e đ u r a d a i k a p ita la, č a k i sa m o u p ra v lja n je : to su sve z a p re k e k o je o n e m o g u ć u ju p ra v i život drža argum enti

109 ve i n je n ih in stru m e n a ta. P ravi život države je život n o liti^ ih č ija, v las, n a d p o li,lik o m fu n k c ijo m : b i r o k r a c S " d r* Ve T o im enovanog n o sio ca, p re d sta v n ik a in le re sa ra d n ič k e klase ovdie sč p o ja v lju je u v la st,to j su p ro tn o sti: kao n epravi, a p stra h ira n i i i v0, d ru štva, k a o o tu đ e n o st od d ru štv e n,h snaga. P o litičk a funkcija u ovakvim u v jetim a m oze p ris v a ja ti sebi n a ro č ita o v lašten ja i prava- interesi se ra d n ič k e k lase ra z v ija ju u n jo j kao n ek a poseb n o st, kao isključivost V last ra d n ič k e k lase se za tv a ra u u sk o j fu n k c iji države; u krugu im eno v an ih p re d sta v n ik a te fu n k c ije, kao o so b ito st a ne kao jedan oblik općeg p risv a ja n ja. e U n ek im z e m lja m a k o je g ra d e»zreli socijalizam «postoje, dakle snage k o je govore sve više s p o zicija države kao takve a sve m anje»u im e«ra d n ič k e k lase: in te re si ra d n ič k e klase se p o tp u n o o stv aru ju i isc rp e u državi. To, sv ak a k o, m ože biti sam o djelim ičn o ispravno. U državam a»realnog socijalizma«nisu još sasvim riješene osnovne p ro tu rje č n o sti izm eđ u k a p ita la i ra d a ; n ije se u d ovoljnoj m jeri shvatilo da su te n e rije še n e su p ro tn o s ti o snove jed n o g n ep o tp u n o svladanog oblika p o litič k o g o tu đ e n ja. U ovim ze m lja m a nisu m ožda p o tp u n o sazrele m o g u ćn o sti n e g ira n ja o n e v rste» p re d sta v lje n e o pćenitosti«, kako kaže M arx, u k o jo j p o sto je»rad kao o d re đ e n je u k ojem je svatko postavljen, a k a p ita l kao p riz n a ta o p ć e n ito st i m oć zajednice«(e konom sko-filozof ski rukopisi iz 1844). U političkim sistem im a»suverenih«država»socija lis tič k e zajednice«n ije jo š p o tp u n o n ad m a še n i svladan sukob ni s p riv a tn im v lasn ištv o m u njeg o v o m g en e raln o m obliku: vrlo često d rž av n a in s titu c ija p re d s ta v lja, u n jim a, jed n u v rstu o stv a re n ja općosti p riv a tn o g v lasn ištv a. M arx, u»prilogu jevrejskom pitanju «, piše:»u m om entima osjeć a n ja sv o je p o se b n e v rije d n o sti p o litič k i život teži tom e da zaguši svoju p re tp o sta v k u, g ra đ a n s k o d ru štv o i njegove elem en te, i da se k o n stitu ira kao z b iljsk i n e p ro tiv rje č a n ro d n i život čovjeka.«m arx ovdje govori o m o m e n tim a o č ito v a n ja o tu đ e n o sti n ak o n p o litič k e re v o lu c ije u buržoask o j d ržav i. N e z a h tije v a ju li d rž av e» so cijalističk e zajednice«, u istin u ja k o slič n im n a m je ra m a, d a se» k o n stitu ira ju kao zb iljsk i n e p ro tiv rje čan rodni život čovjeka«? Ne teže li one, u prom ijenjenom obliku i različ itim o k o ln o stim a»da zag u še sv o je p re tp o sta v k e, g ra đ a n sk o d ru štv o i njegove elem ente«? O vdje, u o d n o su izm eđ u ra d n ič k e k lase i sve jač e uloge države k o ja ne teži o d u m ira n ju, već o b ra tn o, novom izra žaju sv o je klasične fu n k c ije ; u k a r a k te r u o d n o sa izm eđ u ra d n ik a, čo v jek a i p o litič k ih snaga o č itu ju se p o sto je ć e p ro tiv rje č n o s ti k o je u v je tu ju o tu đ e n je državnih i političkih struktura od društvenih snaga u sistem im a»izgrađenog socijalizm a«. Te još nedovoljno istražene protivrječnosti u nekim zem ljama»soc ija listič k e zajed n ice«o d re đ u ju n u žn o st p o s to ja n ja p o litik e hegem o nizm a i m onolitizm a u m eđunarodnom kom unističkom pokretu. P o sta v k e» n eid e o lo g ijsk e države«i k o n cep cija p o litičkog p lu ralizm a k ao osn o v e novih m o g u ćih s o c ija listič k ih o d n o sa koje je K PI razvila z a je d n o s n ek im d ru g im k o m u n istič k im p a r tija m a z a p ad n e E vrope očito n e g ira ju p o sto je ć u u lo g u d rž av e, u s ta lje n e p o litič k e shem e i dogm atsk e te o riz a c ije u s iste m im a»realnog«i»izgrađenog«so cijalizm a. N apadi na K P I, o š tre re a k c ije p re m a»evrokoinunizm u«p o k azu ju ovdje, u pravom svjetlu, vlastite logične uvjete i pretpostavke. Teze kom unističkih partija k o je se zalažu za je d n o novo, a u to n o m n o sh v aćan je v lastite p ra k se protive se svim koncepcijam a koje tvrde da je socijalizam u stvari argumenti 107

110 je d a n» iz g ra đ e n i s v je ts k i siste m «; p ro tiv e se sv im s ta r im i n o v im o b lic im a h e g e m o n iz m a. S n a g e k o je u p o r n o n a s to je o d b a c iti n u ž n o s t n o v ih o b lik a p o litič k e p r a k s e u iz g ra d n ji s o c ija liz m a, n e p o k a z u ju n iš ta n o v o n a p o d r u č ju teorije i prakse m eđunarodnog kom unističkog pokreta. One m ogu p reds ta v lja ti, za s u š tin u h is to r ijs k o g ra z v o ja d r u š tv a, s a m o n o v i, p ro m ije n je n i o b lik o tu đ e n ja argum enti

111 Vinko Jurcan TEORIJA STRUKTURALNIH REFORMI KP ITALIJE STRATEGIJA I TAKTIKA KP ITALIJE OD V III KONGRESA DO SA D A ŠN JIH DANA KP Italije ulazi u novu borbu za dem okratizaciju talijanskog društv a i n jeg o v u re fo rm u p o k re ta n je m p ro c e sa so cijalistič k ih zahtjeva. P o četa k d e m o k ra tiz a c ije su z a h tje v i s tru k tu ra ln ih re fo rm i, koji počin ju s odlukam a V III kongresa godine pa do najnovijih zahtjeva i obaveza d a K P Ita lije snosi o d g o v o rn o st za d a ljn ji pro g resiv n i razvitak ta lija n sk o g d ru štv a. S to g a je nužn o d a se o sv rn e m o na neke povijesne čin je n ic e i p ro g ra m a ts k e teze V III k o n g re sa i k u rs KP Ita lije u pos lje d n ja dva d e se tlje ć a. I U s a d a š n jim u v je tim a u sv ije tu su za m e đ u n a ro d n i k o m u n ističk i p o k re t p u te v i p rije la z a iz k a p ita liz m a u so cijaliza m n a jz n a č a jn ije p ita nje. Uvjeti borbe radničke klase za svakodnevne zahtjeve, za dem okrac iju i za so cijaliza m z n a tn o su d ru k č iji nego što su bili p re d nekoliko decen ija. Mi živim o u ra z d o b lju sn až n o g ja č a n ja so c ija listič k ih snaga, više od jedne trećine čovječanstva živi u zem ljam a, koje grade socijalizam, jača n je so c ija listič k o g p ro c e sa se n a sta v lja k ak o u ra zv ijen im k a p ita listič k im z e m lja m a, ta k o i u o n im a k o je su tek d obile svoju nacionalnu slo b o d u, u to m p ro c e su s o c ija listič k e snage n aro čito su razv ijen e u Ita liji, F ra n c u sk o j i n e k im d ru g im k a p ita listič k im z e m lja m a Z apada. Ovaj se proces nije mogao zaustaviti ni suvrem enim razvojem kapitalizm a, k o ji se m a n ife s tira o u s tv a ra n ju ja k ih m o n o p o lističk ih g ru p a, u jačanju ekonom ske i političke vlasti buržoaskih država, paternalistič - argumentl -109

112 ko m p o litik o m m o n o p o lis ta i ra z n im re fo rm is tič k im te o rija m a s o c ija l d e m o k ra c ije. K o m u n is tič k i r a d n ič k i p o k r e t s u o č e n s a d a š n jim s ta n je m p rilik a u s v ije tu p o v e o je d is k u s iju o p u to v im a p r ije la z a iz k a p ita liz m a u so c i ja liz a m. T e se d is k u s ije v o d e n a ra z n im s a v je to v a n jim a, k o n fe re n c ija m a, k o n g re s im a i u te o re ts k im r a s p ra v a m a u listo v im a i č a s o p is im a k o m u n is tič k ih p a r tija. U tim d is k u s ija m a d a la je iz u z e tn o z n a č a ja n p rilo g K P Ita lije. O n a je d o p r in ije la d a se ja s n ije u tv rd i lin ija k o m u n is tič k ih p artija o m ogućnosti m irnog prijelaza u socijalizam, što se snažno o d raža v a u te o r iji s tr u k tu r a ln ih r e fo rm i k a o n a jk o m p le k s n iji p r o g r a m a ts k i zahtjev za tran sfo rm aciju talijanskog kapitalističkog društva. I I N eophodno je potrebno ukazati na neke osnovne m om ente ekon o m s k o g i p o litič k o g k r e ta n ja u I ta liji n a k o n d ru g o g s v je ts k o g r a ta u s v rh u o b ja š n je n ja te m e lja n a k o jim a se b a z ira te o r ija s tr u k tu r a ln ih re fo rm i p ro g r a m a ts k a re a ln o s t b o rb e ra d n ič k e k la s e Ita lije za d e m o k r a c iju i s o c ija liz a m. Italija je u poslijeratnom periodu postigla snažan ekonom ski p ro s p e r ite t. O d a g r a r n o - in d u s tr ijs k e p o s ta la je in d u s tr ijs k o - a g r a r n a z e m lja. I n d u s tr ijs k a p r o iz v o d n ja u č e s tv u je u n a c io n a ln o m d o o h tk u s a 40 % u o d n o s u n a 27 % u g o d in i. V r ije d n o s t izvoza p o r a s la je o d 10,8 % na 21,3 % od b ru tto dohotka. N a ro č ito je v a ž n o za I ta l i j u s tv a r a n je z la tn e i d o la rs k e re z e rv e k o ja p re la z i v eć d v ije h ilja d e m ilija r d i lira. N a c io n a ln i d o h o d a k p o v e ć a n je dva puta, a investiciona ulaganja povećana su od 7 na 16 % nacionaln o g d o h o tk a. I s to ta k o u d v o s tr u č e n a je p ro d u k tiv n o s t ra d a. M e đ u tim, o v a k a v se p riv re d n i p r o s p e r ite t n ije a d e k v a tn o o d ra z io n a p o v e ć a n je ž iv o tn o g s ta n d a r d a. P ro fiti p o s lo d a v a c a p o v e ć a li s u se n e k o lik o p u ta, d o k s u ra d n ič k e n a d n ic e ra s le za sv e g a 3 %. Ia k o se p o v e ć a o b r o j novou p o s le n ih, e k o n o m s k a e m ig r a c ija 1 n ije s m a n je n a. M iliju n i tr i s t a h ilja d a nezaposlenih i dalje pred stav lja društveni problem. Ovi podaci u v jerljiv o g o v o re d a s u o s n o v n e p r o tiv u r je č n o s ti k o je o p te r e ć u ju ta lija n s k o d r u š tv o i d a lje p r is u tn e. Z a tim se n a r o č ito is p o lja v a ju p r o tiv u r je č n o s ti u disproporciji privrednog razvoja Juga i S jevera Italije. T a lija n s k o se lo n a r o č ito o s je ć a te ž in u m o n o p o lis tič k e p e n e tr a c ije u poljoprivrednoj proizvodnji. P ojava m onopolističkog financijskog kap itala u poljoprivredi i nedovoljna intervencija države dovela je talija n s k o selo u te ž a k p o lo ž a j. S elo o s ir o m a š u je, p r o iz v o d n ja s ta g n ira, s e lja č k i p o s je d i s u n e s ig u rn i, m a te r ija ln a e g z iste n c ija s e lja k a z n a tn o je slabija od in dustrijskih radnika i građana uposlenih u tercijalnoj djela tn o s ti. K r e ta n je p o litič k ih sn a g a I ta lije o d z a v r š e tk a r a ta m a n if e s tir a sve o n e s u p r o tn o s ti k o je s u k a r a k te r is tič n e za k a p ita liz a m s ja k o m b u rž o a - skom državnom m ašinom i jačan je m onopola u suvrem enom kapitalis tič k o m d ru š tv u. U p o s lije r a tn o m r a z d o b lju p ro g r e s iv n e p o litič k e sn ag e, koje su učestvovale u antifašističkom p o kretu otpora, udruženo n astu p a ju u z a h tje v im a za n a c io n a ln o je d in s tv o, za p ro g la š e n je re p u b lik a n sk o g u r e đ e n ja, u iz ra d i i d o n o š e n ju d e m o k r a ts k o g u s ta v a i z a k o n a o s tv a r a n ju n iz a z n a č a jn ih d rž a v n ih p r iv r e d n ih o rg a n iz a c ija. M e đ u tim, te se sn a g e p o č in ju r a z je d in ja v a ti u d o b a z a o š tr a v a n ja m e đ u n a ro d n ih o d n o s a i g o d in e i p o la r iz ir a ti p re m a z a p a d n o m i is to č n o m b lo k u. D e m o k rš ć a n i i s o c ija ld e m o k r a ti p o tp u n o se o s la n ja ju n a z a p a d n i 1 Oko dva m ilijuna T alijana odselilo se posljednjih 10 godina u razne prekom orske zemlje. 110-argum enti

113 W ok V d ece d ržav n e pozicije drže desne d em o k ršć an sk e snage od 1947 do 1960 godm e. P o litick, k u rs d em o k ršć an sk e s tra n k e čvrsto sc oslani i na za p ad n i b lo k i p o d rž av a p o litik u blokovske podjele sviieta S i ; c e n ta r p o k re ću d e m o k ra tsk e snage u d em o k ršć an sk o j stran ci O n na s to ji d o b iti p o d ršk u za svoj p ro g ra m od snaga koje su učestvovale u vladi i so cijalistič k e p a r tije Ita lije. M eđutim, ljevica d em o k ršć an a ne d ovoljn o o d lu čn a zbog sv o jih k lasn ih p o b u d a, n ije bila u sta n ju da z n a tn o više u čin i na u n u tra š n je m p lan u. N ešto više je u sp jela na oslo* badanj u vanjske politike od suviše jake orijentacije na blokove nastojeći učvrstiti veze sa neangažiranim zem ljama. S o cijalisti, d a ju ć i p o d ršk u d em o k ršć an sk o j ljevici, k idaju akcioni savez sa k o m u n istim a. To je izazvalo d o sta polem ike izm eđu KP Italije i so c ija listič k e p a r tije Ita lije. S o cijalisti s m a tra ju da se m ože koristiti svim m ogućnostim a na putu dem okratske obnove i socijalizma ne ček aju ć i sam o n a veće ak c ije, d o k k o m u n isti polaze od stava d a nije moguća bilo kakva podrška politici dem okršćanskih vlada. P o litik a K P Ita lije b ila je od do godine u osnovnim kon ce p c ija m a o k re n u ta p re m a v a n jsk o p o litič k im p ro b lem im a u d aljav a ju ći se od ž iv o tn ih p ro b le m a ta lija n sk o g d ru štv a, od ciljeva za crta n ih u pokretu otpora i u prvim godinam a poslije rata. Svoju aktivnost i politič k u p ro p a g a n d u u sm je ra v a je d n o s tra n o p o d velikim u tje c a je m sta ljinističkog dogm atizm a. N apušta sredstva klasne borbe, kojim a se uspješn o k o ristila u p o k re tu o tp o ra i u p o litič k o j b o rb i za n acionalno je d in stvo, re p u b lik a n sk o u re đ e n je i u stav. O snovno je težište n jen e d je la t n o sti n a o b ra n i isto č n o g b lo k a, što v je što k o riste re ak cio n a rn e snage u po litič k o j b o rb i, d a p rik a ž u K P kao a g e n ta S o v je tsk o g Saveza. S u v rem en o k re ta n je u n u ta r K P Ita lije p o čin je n e p o sred n o poslije D vadesetog k o n g re sa K P SSSR -a. U to m p e rio d u dolazi do p o k u ša ja da se d u b lje a n a liz ira s ta n je u su v re m e n o m ra zv itk u d ru štv a, pro n a đ u u zro ci d e fo rm a c ija i z a s to ja u m e đ u n a ro d n o m k o m u n ističk o m p o k re tu a naročito se iscrpno analiziraju ideološke krize u kom unističkim partija m a. T o je bio p o č e ta k b o rb e p ro tiv d o g m atizm a i p riličn o snažan zaokret partijske političke strategije i taktike ka problem im a talijanskog d ru štv a, o živ ljav a n je d in a m ič n e i e fik a sn e b o rb e iz p erio d a p o k re ta o tp o ra i g o d in a p o slije o slo b o đ en ja. K om unistička partija Italije znatno je brže od drugih kom unističk ih p a r tija u k a p ita listič k im z e m lja m a sag led a la d ru štv e n u stv arn o st, k re n u la p u te m p o k re ta n ja d e sta ljin iz a c ije i zap o čela p ro c es b o rb e za d e m o k ra c iju i socijalizam. T o g liatti, u sv o jim b ro jn im d isk u sija m a, govorim a i napisim a, snažno pokreće raspravu o deform acijam a u kom u n istič k im p a r tija m a u S ta ljin o v o doba. O n izražava stav d a i kom u n istič k e p a r tije k o je n isu n a v lasti m ogu d a ti z n a č a ja n p o ticaj ka socija liz m u s o rije n ta c ijo m p re m a re fo rm a m a i e k o n o m sk o j tra n sfo rm a c iji s o c ija listič k o g tip a. T o g liattije v o je g led ište d a je m oguće ići u izgradn ju so cijalizm a i sa n e k o m u n istič k im ra d n ič k im p a rtija m a, koje se iz ja šn ja v a ju za so cijalizam. To znači da K P Ita lije sm a tra d a se so cijalizam m ože g ra d iti i s onim p a rtija m a koje se ne nazivaju kom unističkim. Teorija strukturalnih reform i je pokušaj Kom unističke partije Italije d a ra z ra d i ak c io n e za h tje v e i z a d a tk e p rije la z a m irn im p u tem u so cijalizam. F o rm u lira n a je i p la tfo rm a p o litič k ih a k c ija : b o rb a za reali z a c iju u sta v a, o sv a ja n je p o zic ija u p a rla m e n tu, o p ćin sk im i p ro v in cijskim sk u p štin a m a, p o stiz a n je što većeg u tje c a ja u m aso v n im o rg a n i z a c ija m a i p o k re tim a i s tv a ra n je m asovnog d em o k ra tsk o g fro n ta svih argumenti - 111

114 r a d n ih m a s a : s e lja k a, in te lig e n c ije i s r e d n jih slo je v a k o ji s u s p re m n i da se bore protiv m onopola. K o m u n is tič k a p a r tija I ta lije p o lazi u iz ra d i te o rije s tr u k tu r a ln ih re fo rm i o d p r e tp o s ta v k e d a su već iz v rše n i n e k i e le m e n ti s o c ija lis tič k e re v o lu c ije, s tim e š to su : ta lija n s k e m a s e p le b is c ito m g la sa le za r e p u b lik a n s k o u re đ e n je, n a c io n a liz ira n o je n e k o lik o z n a č a jn ih p r iv re d n ih g ra n a, a n a jz n a č a jn ije je d o n o š e n je d e m o k ra ts k o g u s ta v a u k o je m su s a d r ž a n e o d re d b e : d a se ta lija n s k a d rž a v a z a sn iv a n a ra d u ; r a d n ik u se garan tira pravo na rad i učešće u uprav ljan ju proizvodnjom ; provođen je a g r a r n e re fo rm e ; s m a n je n je v la s ti m o n o p o la ; u v o đ e n je re g io n a ln e autonom ije ; zaštita privatne im ovine, ali i njeno ograničenje ; ogranič e n je v e le p o sje d a. R e fo r m e p r e d s ta v lja ju k o m p le k s tih i n e k ih d ru g ih z a h tje v a k o je tr e b a r e a liz ira ti u p r e o b ra z b i b u rž o a s k o g d ru š tv a. P o litik a K P Ita lije, u s m je r e n a je n a ja č a n je u tje c a ja u n a c io n a ln o m p a r la m e n tu, s e n a tu i o p ć in s k im i p r o v in c ijs k im s k u p š tin a m a. V o d e ćim u tje c a je m u p ro v in c ija m a i o p ć in a m a p o ja č a v a ju se sn a g e so c ija liz m a, s tv a r a se š ir a p o litič k a p la tf o r m a p ro g r e s iv n ih s n a g a i v e ć a m o g u ć n o s t o rg a n iz a c ije k o o p e r a tiv n e p riv re d n e d je la tn o s ti i ja č a n je u tje c a ja u m a s o v n im o r g a n iz a c ija m a i u s ta n o v a m a o r g a n iz ira n im u o k v iru o p ć in e. S a v o d e ć im p o z ic ija m a p a r la m e n tu b i se o s ig u ra lo m ije n ja n je s tr u k tu r e v la sti, veći u tje c a j ra d n ič k e k la s e n a c je lo k u p n u n a d g r a d n ju, a im a lo bi p re su d a n zn ačaj za u sm je ra v a n je n ac io n aln e p riv re d e. K o m u n is ti se n a r o č ito z a la ž u za u s p o s ta v lja n je u s ta v n ih in s titu c ija, a k o je s a b o tir a ju sve v la d e d e m o k rš ć a n s k e p a r tije, a to s u u p rv o m r e d u in s titu c ije u k o jim a se p re d v iđ a k o n tr o la i in ic ija tiv a n a r o d a. Da bi se o vo p o s tig lo, p o tr e b n o je u k id a n je s ta r ih fa š is tič k ih z a k o n a i u v o đ e n je n o v ih d e m o k r a ts k ih z a k o n a i s tv a r a n je m o d e rn o g d e m o k ra ts k o g z a k o n o d a v s tv a. Z a h tje v je k o m u n is ta u p o litič k o j re f o r m i d a ta lija n s k a država bude laička, bez ikakva utjecaja crkve u politički život zem lje. U p o litič k o m p ro g ra m u za izb o re K P Ita lije istič e se:» Plan m o d e r nizacije Italije i društvenog nap retk a je borbeni program protiv privile g ira n ih g r u p a c ija i p o tr e b n a m u je k a o k r u h š ir o k a d e m o k r a c ija k o ja se n e b o ji, već s tim u lir a s n a ž n u in ic ija tiv u i s tv a r a la č k u e n e rg iju m a sa, k o ja ih u v o d i s p u n im p ra v o m u ž iv o t d rž a v e.«2 Uloga države i funkcija njenih institu cija predm et je širokih teorets k ih r a s p r a v a i p rilič n o je ja s n o p re c iz ira n a u p o litič k im p ro g r a m im a. F u n k c ija d rž a v e u p rije la z n o m p e r io d u iz k a p ita liz m a u s o c ija liz a m treba se osjetiti: u stvaran ju državnih poduzeća, u p lan iran ju i potpun o m k o n tro lo m p la n ir a n ja u p riv re d i, s in v e s tic ija m a u k lju č n e o b je k te n a c io n a ln e p r iv re d e i n a c io n a ln e iz v o re e n e rg ije, p o d s tic a n je is tr a ž iv a č k o g ra d a u o rg a n iz a c iji d rž a v n ih o rg a n a i n jih o v e n e p o s r e d n e k o n tro le. D ržav a m o r a o s ig u ra ti p la n s k o o s p o s o b lja v a n je n e o p h o d n ih s tr u č n ih k a d r o v a za p r iv r e d u i d r u š tv e n u a k tiv n o s t z e m lje. P o s a d a š n jim k o n c e p c ija m a ja č a n je d rž a v e i n je n ih in s titu c ija p r e d s ta v lja o g ra n ič e n je v la sti p r iv a tn ih m o n o p o la u sv im o b la s tim a ž iv o ta p r iv r e d n o j, kultu rn o -p r o s v je tn o j i s o c ija ln o j, a v eći u tje c a j p a r la m e n ta (n a ro č ito je to sada aktualno kada se stru k tu ra parlam enta m ijenja u korist p ro g res iv n ih s n a g a k o m u n is ta, s o c ija lis ta i d ru g ih ). S ta ln o se is tič e u lo g a m a s a u p o litič k o j b o rb i i p o z iv a se n a š iro k u d e m o k r a ts k u s u r a d n ju ra d n ič k e k la s e i r a d n ih sn a g a, p o d ra z u m ije v a ju ć i i s r e d n je slo je v e. F unkcije države i njene institucije ne sm iju biti statične, već su podv rg n u te p ro m je n a m a i n e p o s re d n o j k o n tro li m a s a n a n jih o v ra d. U političkim reform am a kom unisti traže stvaranje autonom nih p ro v in c ijsk ih u p ra v a, o d n o sn o d a v a n je što veće s a m o s ta ln o s ti p ro v in c ija m a. 2 Politički program KP Italije za izbore godine, Spoljnopolitlčka dokum entacija broj 6 7, In stitu t za m eđunarodnu politiku i privredu argum enti

115 Oni za h tije v a ju da se izbornim tije lim a općina i provincija prošire k o m p eten c ije i u k in u p re fe k ti, koji im aju vrlo velika o vlaštenja Tim e bi se, po njihovu m išljenju, likvidirala stara struktura ugnjetačke i centra liz ira n e države i o stv arila au to n o m ija i učešće m asa u javnom životu suglasno odredbam a ustava. A grarnom re fo rm o m tre b a lo bi o g ra n ič iti m aksim alni posjed na 100 ha ze m lje u p riv a tn o m vlasn ištv u, p o d ijeliti zem lju bezem ljašim a i sitn im p o sjed n icim a, k ako bi se sp riječ ilo p ro d ira n je k ru p n ih monop o lističk ih v lasn ik a u p o ljo p riv red i. Isto tak o se traži o sig u ran je seoskih p o sje d a i p re d a ja e k s p ro p rira n c zem lje o nim a koji je o b ra đ u ju. T re b a stv o riti b o lje u v je te za p rim je n u ag ro te h n ik e. N eodložan je z a h tje v d a se u k in e n ap o ličarstv o, k o je je u Ita liji priličn o rašireno. N e m a n je važan z a h tje v je lik v id a cija vlasti la tifu n d ista na iueu Italije. Reform a školstva ima za cilj ostvarenje efektivnog prava na obrazovanje i k u ltu ru svim g ra đ an im a. P o tre b n o je o b ra n iti laičke škole i n jih o v o p rilag o đ iv an je n acio n aln o j k u ltu ri povezanoj sa širokom koncepcijo m h u m an izm a i p o tre b a m a ek o nom skog, socijaln o g i političkog ra zv o ja zem lje. P o tre b n o je stv o riti u v je te na k u ltu rn o m i u m jetn ičk o m polju za konfrontiranje um jetničkog i misaonog stvaralaštva. Neophodno je, p o dvlače k o m u n isti, s tv o riti više k u ltu rn ih i n au č n ih c e n tara. Da bi se ovo postig lo, m o ra se u biti m ije n ja ti i način o b ra zo v an ja i poim anja kulture. Nacionalizacija sektora nuklearne energije i m onopola sistem a električ n e e n e rg ije u tje c a t će u izvjesnoj m je ri na u sm je ra v a n je tokova privredne izgradnje. K ontrolom energetskih izvora postići će se stabiln iji i ra c io n a ln iji razvoj in d u s trijs k ih k lju č n ih o b je k a ta. V jeru je se da će n ac io n alizac ija ove važne p riv re d n e g ra n e im ati pozitivne posljedice na p o v ećan je životnog sta n d a r d a g ra đ a n a. R asp o d jela nacionalnog doh o tk a, in v esticije, p ro iz v o d n ja i opće p riv re đ iv a n je tre b a da b u d u pod n ad z o ro m d ržave, v rše n o m p re k o o rg a n a p a rla m e n ta, ističe se u p o litičkim p ro g ra m im a K P Ita lije. V rlo m nogo se podvlači p o tre b a da d rž av a jače in te rv e n ira u stvara n ju d rž av n ih poduze ća, a d a p o sto je ć a d rž av n a i ja v n a poduzeća treb a u č v rstiti i d e m o k ra tiz ira ti u n jim a ru k o v o đ e n je. P ro šire n je m d rž av n o g se k to ra u p riv re d i m oguće je o stv a riti nep o srednu kontrolu parlam enta i sindikata u poslovanju, program u i bilanci, pa čak i u organizaciji proizvodnje. D ržavno p la n ira n je je z a h tje v koji se p o sta v lja u prv o m re d u radi što većeg u tje c a ja d e m o k ra ts k ih in s titu c ija (p a rla m e n ta, o p ćin sk ih i p ro v in c ijsk ih s k u p štin a ) na in v esticije i na g ra d n ju poduzeća, da bi se u b lažile d is p ro p o rc ije p riv re d n o g ra zv o ja nac io n aln o g te rito rija. D ržavnim p la n ira n je m i d rž av n o m k o n tro lo m u p riv re d i, u sad a š n jo j s itu a c iji, n a sto ji se d a ti što veća p ra v a i m ogućn o st u sm je ra v a n ja p a rla m e n tu, b u d u ć i d a p a rla m e n t p re d sta v lja n a jšire d ru štv e n e slojeve. U p lita n je p a rla m e n ta u e k o n o m ik u Ita lije isto v rem en o znači kanalizira n je n a c io n aln o g d o h o tk a u p ra v cu p ra v e d n ije ra sp o d je le. M o n o p o liste u sa d a šn jo j s itu a c iji n ije m oguće u n ištiti, ali je realno m oguće p o stić i s m a n je n je n jih o v e vlasti. T ežište n a s to ja n ja tre b a biti u većoj p riv re d n o j in te rv e n c iji d rž av n ih o rg a n a i d e m o k ra tsk ih u sta nova. U tezam a za X k o n g re s n avodi se:»k om u n isti su u tv rd ili i tv rd e d a neki oblici d rž av n o g k a p ita liz m a m ogu u o d re đ e n im tre n u c im a da b u d u isk o rište n i kao in s tru m e n a t n a p red o v a n ja i d e m o k ra tsk e obnove, tam o gdje se akcijom i borbom m asa uspije da im se utisne pečat pozitiv n e o rije n ta c ije i n a p re tk a.«5 3 Deseti kongres KP Kalije, str. 60 Dokumentacija, Institut /a izučavanje radničkog pokreta, Beograd argumenti - 113

116 R a d n ič k o u p r a v lja n je i s a m o u p r a v lja n je u s ta v o v im a iz n ije tim u ra z n im p ro g r a m im a, k o n g re s n im d o k u m e n tim a i is tu p a n jim a p a r tijs k ih ra d n ik a sv o d i se m a n je -v iše n a z a d o v o lje n je n e k ih tr a ž e n ja ra d n ik a u tv o rn ic a m a. Z a h tije v a se p o š tiv a n je Z a k o n a o r a d n im o d n o s im a, u č v r š ć e n je s in d ik a ta i u n a p r e đ e n je r a d n ič k e k o n tro le. D o n o š e n je m n o v ih in s tr u m e n a ta tr e b a o m o g u ć iti r a d n ič k o j k la s i u v id i u tje c a j u p riv re d n e p lan o v e i u op će u sm je ra v a n je p ro izv o d n je. K om unisti traže priznanje u n u trašn jih kom isija, proširenje njihov ih o v la š te n ja, u č in iti o b a v e z n im iz b o r u sv im p o d u z e ć im a u z g a ra n tir a n je e f ik a s n e d je la tn o s ti i z a š titu. M n o g o se p o s v e ć u je p a ž n ja p o š tiv a n ju k o le k tiv n ih u g o v o ra i p ra v u ra d n ik a n a re g u lir a n je sv ih a s p e k a ta r a d n ih o d n o s a. N a ovom m jestu vrijedno je iznijeti m išljenje p artijsk ih rukovodeć ih lič n o s ti o m irn o m p u tu u s o c ija liz a m i s tr u k tu r a ln im r e fo rm a m a. T ako na p rim jer T ogliatti, govoreći o form am a talijanskog p u ta u socija liz a m, u sv o m r e f e r a tu n a V I I I k o n g re s u k aže:» R e fo rm e s tr u k tu r e n is u s o c ija liz a m. O n e ip a k p r e d s ta v lja ju p r e o b r a ž a j s tr u k t u r e p riv re d e, k o ji o tv a r a p u t s o c ija liz m u. T o su m je r e u b o r b i p r o tiv d a n a š n je g g la v n o g n e p r ija te lja ra d n ič k e k la s e i s o c ija liz m a. O n e s u u in te r e s u n a r o d a, n a p r e tk a i m ira.«4 (T o g lia tti, k a d a g o v o ri o g la v n o m n e p r ija te lju, m isli n a m o n o p o lis te i re a k c io n a r n e s n a g e u Ita liji.) L o n g o u sv o jo j d is k u s iji n a X k o n g re s u n a g la ša v a re v o lu c io n a rn u vrijednost borbe za stru k tu raln e reform e, nastoji dati rezim e diskusija m a i r e z o lu c ija m a n a p ro v in c ijs k im k o n g re s im a, n a v o d e ć i d a je sv a k i z a h tje v s a s ta v n i d io b o rb e za so c ija liz a m, k a o i d io a k c io n o g p ro g r a m a s tr u k tu r a ln ih r e fo rm i. U vezi s tim istič e :» V r ije d n o s t n a š ih z a h tje v a ne m ože se m jeriti većom ili m anjom privrednom udaljenošću od socija lis tič k ih r je š e n ja. J a s n o je d a je s v a k i n a š z a h tje v o p re la z n o m p e r io d u u p ra v o ta k a v d a jo š n ije s o c ija lis tič k i i m o ž e d a b u d e o s tv a re n u k a p ita liz m u.«5 L o n g o n e is tič e iz rič ito s tr u k tu r a ln e r e f o r m e k a o p r o g r a m p a r tije, ali podvlači da se politički program m ora u sm jeriti na m ijen jan je cjelok u p n e s tr u k t u r e d ru š tv a.»cio p r o g r a m n a š e p o litik e je n u ž n a m je r a d a b i se n a š a b o r b a o r ije n tir a la n e s a m o u p ra v c u p o tp u n e d e m o k r a ts k e a n tim o n o p o lis tič k e o b n o v e već ta k o đ e r i u p ra v c u p e rs p e k tiv e ra d ik a l n o g s o c ija lis tič k o g p r e o b r a ž a ja sv ih e k o n o m s k ih, d r u š tv e n ih i p o litič k ih s t r u k t u r a z e m lje.«6 Z a re a liz a c iju z a h tje v a s tr u k tu r a ln ih re f o r m i n a s to ji se s tv o r iti fr o n t d e m o k ra ts k ih s n a g a u p e re n p ro tiv m o n o p o lis tič k e p re v la s ti u e k o n o m sk o m, p o litič k o m i d r u š tv e n o m ž iv o tu I ta lije. M a so v n i f r o n t ra d n ič k e k la s e i r a d n ih m a s a, s e lja k a, in te lig e n c ije i s r e d n jih s lo je v a d a je b o rb i za d e m o k ra c iju i s o c ija liz a m m a s o v n i k a r a k te r, s je d in ju je in te re s e v e lik e v e ć in e g r a đ a n a I ta lije, a ra d n ič k o j k la s i, u n u t a r to g b lo k a, s tv a ra m o g u ć n o s t za p o s tiz a n je c ilje v a n a e k o n o m s k o m i p o litič k o m p ro g r a m u o b n o v e Ita lije. K a r a k te r m a s o v n e b o r b e im a z a c ilj iz o lira ti b u rž o a s k e k ru g o v e i m o n o p o lis te, o g ra n ič iti n jih o v u tje c a j u v la s ti i s p r ije č iti p r o d o r n a selo. U te z a m a za X k o n g re s is tič e se:» N a p re d o v a n je d e m o k r a ts k im i m irn im p u te m z a h tije v a d a se p o k r e t i b o r b a r a d n ič k ih i n a r o d n ih m a s a ra z v ija ta k v o m š irin o m i n a ta k a v n a ič n d a p a r a liz ir a ju re a k c io n a rn e sn a g e, d a ih iz o lira ju i tu k u u s p o s ta v lja n je m s u ra d n je, ili a k c io n e k o n v e r g e n c ije ra z n ih p o litič k ih i s o c ija ln ih g ru p a.«7 4 O sm i kongres KP Italije, str. 27, In stitu t /a izučavanje radničkog pokreta K ultura, Beograd, Isto X kongres 6 Isto X kongres 7 Deseti kongres KP Italije, str. 7 Teze argum enti

117 O sobito se naglašava p o tre b a ja č a n ja u tje c a ja KP Italije u m asovnim organizacijam a, a osobito u zadružnom pokretu. Borba u zadružnom pokretu za strukturalne reform e poprim a karakter svjesne masovne re v o lu c io n arn e borb e. R ukovodeći u tje c a j u snažnom zadružnom p o k re tu s tv a ra b az u za so cijalizaciju zn a č a jn ih p riv re d n ih grana, a osob ito u p o ljo p riv re d i i te rc ija ln o j d je la tn o sti Italije. U Kom unističkoj partiji Italije borba za m ir i m iroljubivu koegzis te n c iju povezuje se sa b o rb o m za d e m o k ra c iju, a tim e i za životne ik o n o m sk e i p o litič k e z a h tje v e ra d n ič k e klase. M iroljubiva politika, p o p u šta n je za te g n u to sti ne znači o d ric a ti se od re volucionarnog zahtjeva d a nove so cijaln e g ru p e u p ra v lja ju e k o n o m sk im i p olitičkim životom. U b o rb i za s tru k tu ra ln u p re o b ra z b u tre b a izbjeći nove ratove, m ogućn o st s tra n e in te rv e n c ije i uvoz k o n tra re v o lu c ije i so cijalistič k e revolucije. U p o litič k im p ro g ra m im a u k o jim a se iznose ciljevi stru k tu ra ln ih re fo rm i istič e se d a je p o tre b n o v a n jsk u p o litik u Ita lije u sm je riti na s u ra d n ju sa svim z e m lja m a, stv o riti Ita liju izvanblokovskom zem ljom, a d o k se to ne p o stig n e, d u žn o st je ta lija n sk ih vlada da se u p o sto je ćim b lo k o v sk im u g o v o rim a i p ak to v im a vojnog i ekonom sk o g k ara k te ra b o ri za sm iriv a n je m e đ u n a ro d n e situ a c ije. K o m u n istič k a p a r tija Ita lije, k ad a je tra s ira la svoju stra te g iju i ta k tik u za d e m o k ra c iju i so c ija listič k i p re o b ra ž a j Ita lije, n a sto ja la je u p rv o m re d u o b n o v iti u n u ta rp a rtijs k i život, u n ije ti više d em o k ra tsk o g života, dozvoliti šire d isk u sije o p o litic i p a r tije na nacio n aln o m i in te r n acio n aln o m p la n u, a jo š više d o p u stiti p ro v in c ijsk im i općin sk im p a r tijskim rukovodstvim a stvaranje akcijskih zadataka u konkretnim prilik am a. V eća p o litič k a sa m o sta ln o st nižih ru k o v o d stav a d ala je p a rtiji više d in a m ik e i in icijativ e. U s tv a ra n ju nove stra te g ije i ta k tik e izvršene su velike izm jen e u ru k o v o d stv u p ro v in c ijsk ih fe d e ra c ija i općina. U rukovodstva su birani m lađi ljudi, koji su se odgajali u praktičnom partijsk o m živ o tu u Ita liji, a ra n ije velik a većina se k re ta ra p ro v in cijsk ih ru k o v o d sta v a b ila je šk o lo v an a u ra zn im isto č n o ev ro p sk im zem ljam a. IV Po o c je n i K o m u n istič k e p a r tije Ita lije p re tp o sta v k a o m ogućnosti p rije la z a iz ta lija n sk o g k a p ita listič k o g d ru š tv a u so cijalistič k o s tru k tu ra ln im re fo rm a m a im a k o rije n a u d e m o k ra tsk o j tra d ic iji, iako je bila p re k in u ta fa šistič k o m d ik ta tu ro m. D e m o k ra c ija im a n a ro č ito ja k u bazu u p o s lije ra tn o m ra z d o b lju. P o sto ji veliki b ro j p a r tija i s tra n a k a koje n e m a ju sam o fo rm a ln u ulo g u već ig ra ju z n a č a jn u ulogu u p o litičkom ž ivotu Ita lije. R ad n ičk e p a r tije im a ju is ta k n u to m je sto u c je lo k u p n o m živ o tu ta lija n sk o g d ru štv a. I, p re m d a je ra d n ič k i p o k re t im ao svojih p o re m e ć a ja, sp a d a u n a js ta r ije i n a jra z v ije n je p o k re te u zapadno-kapita listič k o m sv ije tu. Palm iro Togliatti na V III kongresu KP, kada govori o dem okratsk o m p u tu k a so cijalizm u, govori:»što se tiče o sn o v n ih p ro b lem a, tj. p ro b le m a slo b o d e, d e m o k ra c ije i socijalizm a, p o litič k a b o rb a u našoj z e m lji z a sn iv a se k a k o u su štin i ta k o i u sv ije sti n a ro d n ih m asa na velik o m n acio n a ln o m isk u stv u stečen o m u p e rio d u o tp o ra p ro tiv fašiz m a i o slo b o d ila čk o g ra ta. Iz ovog isk u stv a p ro izašle su neke velike p o litič k e tekovine.«'* T a lija n sk i k o m u n isti s m a tra ju d a je bilo p o tre b n o stv o riti u svakoj zem lji p re d u v je te za p o b je d u s o c ija listič k ih p rin c ip a. R adi toga p rid a je se veliki zn a čaj p o stig n u tim u sp je sim a i o ja č a n o m p o litič k o m položaju K P u p o litič k o m i d ru štv e n o m životu Ita lije. Ovi p re d u v je ti o č itu ju se 8 VIII kongrea KP Italije, str. 28. argumenti - 115

118 u s ta ln o m ja č a n ju d e m o k r a ts k ih te n d e n c ija i u tje c a ju t r i j u ra d n ič k ih p a r ti j a (K P I, S P I, SPD ) u Ita liji. N a p o s lje d n jim iz b o rim a z a p a r la m e n i d o b ile s u ove tri p a r tije o k o 14 m iliju n a g la so v a ili 45,2 % o d u k u p n o g b ira č k o g tije la. S a m a K o m u n is tič k a p a r tija d o b ila je o k o 8 m iliju n a g la so v a, p o v e ć a la b ro j m je s ta u p a r la m e n tu o d 140 n a 166 i d o b ila 22 nova m jesta u S enatu. K om unisti i socijalisti u p rav ljaju u 1818 općin a, 17 p ro v in c ija, 20 g ra d o v a p ro v in c ijs k ih s je d iš ta i u č e s tv u ju u v lad i V al d A o sta. J a k e p o litič k e p o z ic ije K P o č itu ju se i u to m e š to je p rv a p o litič k a r a d n ič k a p a r tija, a p o u tje c a ju u p o litič k o m d ru š tv e n o m živ o tu I ta lije d ru g a p o litič k a sn a g a. K P s a d a b r o ji 1, č la n o v a i o k o članova kom unističke om ladine. R ukovodeću ulogu KP i socijalistička p artija im aju u K onfederaciji rada (3, članova ), u Nac io n a ln o j z a d ru ž n o j ligi 4, č la n o v a, u U n iji ž e n a o k o m iliju n č la n o v a, u U d r u ž e n ju p a r tiz a n a i p o litič k i p ro g a n ja n ih č la n o v a, u K o m ite tu za o b r a n u J u g a i u n iz u k u ltu r n ih, p ro s v je tn ih i s p o rts k ih o rg a n iz a c ija. U b o r b i za d e m o k ra c iju i so c ija liz a m K o m u n is tič k a p a r ti j a p o la z i i o d p re tp o s ta v k e : D a su o d n o s i sn a g a u s v ije tu iz m ije n je n i u k o r is t p ro g r e s iv n ih i s o c ija lis tič k ih sn a g a. N a k o n d ru g o g s v je ts k o g r a ta s t r u k t u r a s v ije ta d o b ila je n o v k v a lite t: š iri se s v je ts k i s o c ija lis tič k i p ro c e s, p o b ije d ile su socijalističke revolucije u Jugoslaviji i K ini, nastalo je više so cijalističk ih d rž a v a. R a p id n o se r a s p a d a o i r a s p a d a k o lo n ija ln i s is te m, p o p ra ć e n n a s ta n k o m v e lik o g b r o ja n e z a v is n ih d rž a v a u A ziji i A frici. U L a tin s k o j Am erici, iako sporije nego na drugim kontinentim a, jača p o kret za nez a v isn o s t o d S je d in je n ih A m e rič k ih D ržav a. U n o v o o s lo b o đ e n im z e m lja m a ja č a ju p ro g r e s iv n e sn a g e, k o je im aju socijalističke tendencije. P rogram i i deklaracije govore o izgradnji socijalističkog društva. To je novi elem ent koji p ro širu je dem o k r a ts k e s n a g e i r a d n ič k i p o k r e t i p r e d s ta v lja p rilo g ra z v o ju s o c ija liz m a u s v ije tu. U tje c a j m e đ u n a ro d n o g ra d n ič k o g i k o m u n is tič k o g p o k r e ta u ve likom b ro ju zem alja u stalnom je porastu. V T alijanski p ut im a svoje specifičnosti. U njega ulazi b orba za svakod n e v n e re v in d ik a c ije, za p r im je n u u s ta v a, i s tr u k tu r a ln e r e f o r m e k o je su n je g o v n a jk o m p le k s n iji p r o g r a m a ts k i z a h tje v. O n e p r e d s ta v lja ju z b ir k o n s ta n tn e r e v o lu c io n a rn e p r a k tič n e i te o r e ts k e d je la tn o s ti K P Ita lije. Z a h tje v i s t r u k tu r a ln ih r e f o r m i p r e d s ta v lja ju a k c io n e z a d a tk e za sv a k o d n e v n u b o r b u n a p o litič k o m i e k o n o m s k o m p la n u. Z n a č a jn o je za n o v u p a r tijs k u p o litik u š to se n e z a u s ta v lja n a p r o g r a m im a i te o re ts k o j obradi stru k tu raln ih prom jena, već stalno nam eće progresivnim snagam a borbu za određene revindikacije, koje u stvari pred stav ljaju revolucionarnu konstantnost p artijsk e politike. S tr u k tu r a ln e re f o r m e n is u p o d ije lje n e n a e ta p e, to n e tre b a ni te o re ts k i č in iti, ali is to ta k o n is u p o s ta v lje n e p r e d r a d n ič k u k la s u i r a d n e m a s e k a o a lte r n a tiv n i u v je t d a b u d u o d je d n o m p ro v e d e n e, j e r bi to z n a č ilo u s ta n a k ili g ra đ a n s k i r a t. N jih o v a v r ije d n o s t je u p ra v o u to m e š to im a ju k o n tin u ite t u p a r tijs k o j p o litič k o j s tr a te g iji i ta k tic i: u s v a ja n je p o z ic ija u p a r la m e n tu, p ro v in c ija m a i o p ć in a m a (g d je je već postignut ogrom an uspjeh ), jačanje u tjecaja u m asovnim pokretim a. T eorija stru k tu raln ih reform i ne m ože se usporediti sa reform ističk im te o r ija m a s o c ija ld e m o k r a c ija. O va te o r ija K P I ta lije z a s n iv a se na is k u s tv im a i u s p je s im a ta lija n s k e ra d n ič k e k lase u d u g o g o d iš n jo j re v o lucionarnoj borbi i teoretskoj djelatnosti i kvalitativnoj prom jeni stru k 116-argum enti

119 tu re sv ije ta u k o rist so cijalizm a. A utori te o rije s tru k tu ra ln ih p rom jena s m a tra ju d a se re v o lu c io n arn a b o rb a u Ita liji i u ostalom svijetu neće k re ta ti p ra v o lin ijsk i, već se m ogu očekivati vrlo o štre reak cije buržoazije. To znači da će se ra d n ič k a k lasa m o rati k o ristiti onim sredstvim a k o ja jo j b u d u n a m e tn u ta od re ak c io n a rn ih b u rž o ask ih snaga. Težište tre b a p o stav iti na p rije la z u socijalizam m irn im p u tem, a to uvjetu ju p o stig n u ti u sp je si i m e đ u n a ro d n a k o n ste la c ija sv ijeta. Takvo je gledište prihvaćeno na poslednja tri kongresa (V III, IX i X), a naročito potencirano i teoretski obrađeno na V III kongresu i u tezama za X kongres. P ro v jere n o isk u stv o, k o je im a i sv o ju te o re tsk u o b ra d u, može biti od k o risti i d ru g im ra d n ič k im p o k re tim a i k o m u n ističk im p a rtija m a u fo rm u lira n ju sp ecifičn ih n ac io n aln ih p u tev a ka socijalizm u. T eoreti č a ri K P Ita lije u sp je šn o su u n ijeli u ta lija n sk i p u t u socijalizam sve fo rm e k o je je re aln o m oguće p o stić i m irn o m p re o b razbom stru k tu re k ap italizm a, a to su: re v a n d ik a c ije ekonom sk o g, političkog i socijalnog k a r a k te r a k o je im a ju k ra ći ro k i s tru k tu ra ln e re fo rm e d u goročnih prog ra m a tsk ih zah tje v a. M eđ u tim, jo š u v ijek n isu ja s n o p re cizira n i stavovi o d ik ta tu ri p ro le ta r ija ta i do k ra ja ra z ra đ e n i stavovi o državi p rijelaz n o g perioda. N a sto ja n je za p ro š ire n je d e m o k ra tsk o g fro n ta u n a jširim se slojevim a u procesu borbe za dem okraciju i socijalizam provlači misao da diktatu ra p ro le ta rija ta i drž av a ra d n ič k e k lase tre b a b iti d ru k č ija od već p ro v e d e n ih p ro le te rs k ih d ik ta tu ra, a n a ro č ito so v jetsk e p ro lete rsk e d ik ta tu re. D ozvoljena je m o g u ćn o st v išep a rtijsk o g siste m a; nekoliko p a rtija m ože u če stv o v a ti u iz g ra d n ji so cijalistič k o g d ru štv a. U rezoluciji V III k o n g re sa kaže se:»p osebno ne p o sto ji n ik ak a v p rin c ip koji isk lju č u je p o s to ja n je više p a r tija u ze m lji i n a v lasti d ok se izg ra đ u je so cijalistič k o d ru štv o, ni je d a n p rin c ip ne isk lju č u je slo b o d n o p o re đ e n je izm eđu ra z lič itih ideologija.«9 R ad n ičk o u p ra v lja n je i s a m o u p ra v lja n je n ije dovoljn o ja sn o fo rm u liran o. Im a se d o ja m d a re zo lu cije i teze u p u ć u ju uglavnom na rješa v a n je p rilič n o o g ra n ič en o g b ro ja p ro b le m a, u tv o rn icam a, koji p rip a d a ju sin d ik a tu. S to se p a k tiče sv o jin e, u p rije la z n o j e ta p i izg ra d n je socijalizm a u te o re tsk o j m isli u g lav n o m se o g ra n ič av a n a u sta v n e o d re d b e u kojim a se navodi: d a se p riv a tn a sv o jin a z a štić u je ali i ograničava. Traži se k o n fisk a c ija i p re o b ra ž a j velikih p o sje d a, n acio n alizacija svih znač a jn ih p riv re d n ih g ra n a, o d n o sn o lik v id a c ija svem oći m onopolista. Kada su talijanski kom unisti izradili prve koncepte mirnog prijelaza u socijalizam i postavili tem elje teoriji strukturalnih reform i, postali su m e ta k ritik e od više k o m u n istič k ih p a r tija, kak o u k a p ita listič kom svijetu, tako i od partija socijalističkih zem alja. D anas je te o rija p rije la z a m irn im p u te m u so cijaliza m i te o rija s tru k tu ra ln ih re fo rm i p rih v a ć e n a od većine k o m u n ističk ih p a r tija i m n o g ih ra d n ič k ih p a r tija, sam o s to m ra zlik o m što neke k o m u n ističk e p a r tije s m a tra ju d a je d in o k o m u n istič k a p a r tija m o ra im ati vodeću ulogu u izgradnji socijalizm a. T o g liatti u svom p o slje d n je m čla n k u, o d g o v araju ći na k ritik e ta lija n s k ih k o n ce p cija, kaže d a p u te v a u so cijaliza m m ože biti b ez b ro j, u so cijalizam su do sad a k re n u le m noge ze m lje ra zličitim m eto d am a i načinim a. Zem lje u kojim a se gradi socijalizam imale su različitu ekon o m sk u b azu i s tu p a n j ra zv o ja d e m o k ra ts k ih in stitu c ija. R ezu ltat sab lo n sk o g k o p ira n ja so v jetsk o g isk u stv a dao je v rlo k o b n e posljed ice. 9 VIII kongres KP Italije, str argumenti -117

120 R a d i to g a n ije m o g u ć e š a b lo n s k i u p o trije b iti is te m e to d e z a s tv a r a n je m a te r ija ln e i d ru š tv e n e b a z e s o c ija liz m a. S v a k o n a s ilje, r a t, u s ta n a k im a li b i k a ta s tr o f a ln e p o s lje d ic e u s a d a š n jo j m e đ u n a ro d n o j s itu a c iji. Z a to je p o tr e b n o u p o tr ije b iti o n a s r e d s tv a k la s n e b o r b e k o ja n a jv iš e o d g o v a ra ju u o d re đ e n o j z e m lji i o d re đ e n im m e đ u n a ro d n im p rilik a m a. Kao rezim e razm atran ja ove tem e treba ustvrditi da je nova p a rtijsk a p o litik a u tv rđ e n a n a V III k o n g re s u K P Ita lije g o d in e, p o tv rđ i v a n a n a sv im k a s n ijim k o n g re s im a, ali n e s a is tim in te n z ite to m. P o litik a u tv rđ e n a n a V III k o n g re su p o te n c ira n a je, ili u izv jesn o j m je ri za p o s ta v lje n a, p re m a m e đ u n a ro d n o j s itu a c iji i p ro b le m im a u m e đ u n a ro d n o m ra d n ič k o m i k o m u n istič k o m p o k re tu. U I ta liji se g le d a n a iz g ra d n ju so c ija liz m a k a o je d in s tv e n p ro c e s. R u k o v o d s tv o K P I ta lije is tič e u te z a m a za X k o n g re s, k a o i T o g lia tti i d ru g i lid e ri K P u sv o jim g o v o rim a, d a se b o r b a za d e m o k r a c iju v o d i borbom za stru k tu raln u p rom jenu talijanskog društva. P ro g ra m s a d a š n je g r u k o v o d s tv a K P, k o ji s a d r ž i sv e e le m e n te d u g o ro č n e s tr a te g ije i ta k tik e u u v je tim a z a p a d n o g k a p ita lis tič k o g s v ije ta, zasniva se na povijesnom pozitivnom razvoju dem okratskog ku rsa talija n s k o g d r u š tv a p o d s n a ž n im u tje c a je m K o m u n is tič k e p a r tije i sv ih p ro g r e s iv n ih sn a g a Ita lije. P ro c e s a u to n o m n e p o litik e n a z v a n e p o lic e n triz a m z a p o č e o je s Tog lia ttije m. T a j se k u r s n a s ta v lja i n a k o n n je g o v e s m rti. B e rlin g u e r id e d a lje o d ta k tik e p o lic e n triz m a, o n je je d a n o d n a ja k tiv n ijih u č e s n ik a i k r e a to r a a u to n o m ije z a p a d n o e v ro p s k ih k o m u n is tič k ih p a r tija, k o ji se če šće n a z iv a e v r o k o m u n iz a m, o b lik je s p e c if ič n e b o r b e k o m u n is ta i ra d n ič k e k la s e u z a p a d n o e v ro p s k o m v iso k o ra z v ije n o m k a p ita lis tič k o m s v ije tu. T a k a v p r is tu p b o r b e za so c ija liz a m n e p r o tiv u r je č i o s n o v n im m a r k s is tič k im p o s ta v k a m a b o r b e za so c ija liz a m, n a p r o tiv n o s i u seb i sve e le m e n te o b je k tiv n o s ti s u v re m e n o g p ro c e s a r e a liz a c ije s o c ija ln ih i e k o n o m s k ih z a h tje v a ra d n ič k e k lase. B e rlin g u e r i ta lija n s k o p a r tijs k o r u k o v o d s tv o p r ih v a ć a r e a ln o s t s a d a š n je g s ta n ja sn a g a i m o g u ć n o s ti b o r b e u s a d a š n je m k a p ita lis tič k o m s v ije tu. T ra ž i m o g u ć n o s t re a liz a c ije z a h tje v a ta lija n s k ih k o m u n is ta. O ni p r is ta ju k o m p ro m is u i g ra d e ta k tik u o k u p lja n ja p r o g r e s iv n ih sn a g a, uključujući se u većinu u p rav ljan ja zem ljom. Takav kurs K om unističk o j p a r tiji d o n o si v elik i b ro j g la so v a, 37 % o d u k u p n o g b ira č k o g tije la. T a lija n s k i in te le k tu a lc i i v rlo is ta k n u ti z n a n s tv e n ic i p r ih v a ć a ju p ro g r a m i p o litik u K P Ita lije. P rih v a ć a se izazov r e a k c io n a r n ih sn a g a, n e u z m ič u p re d re a k c io n a rn im p ritis c im a i k o je k a k v im m a n ip u la c ija m a im p e rija lističkih snaga da dezaktiviraju K om unističku p artiju. S a d a š n je ru k o v o d s tv o v rlo s p re m n o o s v a ja k o ra k p o k o ra k n a p la n u d e m o k ra tiz a c ije ta lija n s k o g d ru š tv a, k o je u seb i n o si e v id e n tn e e le m e n te s o c ija lis tič k o g p ro c e s a. B e rlin g u e r, k a o i ta lija n s k o ru k o v o d s tv o K o m u n is tič k e p a r tije, sv je sn i su d a je so c ija liz a m p o b ije d io u v e lik o m b r o ju z e m a lja, a d a je s a d a v rije m e u k o je m tr e b a is k o r is titi sve m o g u ć n o s ti d a se s v ije t n e d o v e d e n a r u b r a ta, a d a se ip a k o s tv a re o sn o v n i z a h tje v i ra d n ič k e k la s e n a p u tu s o c ija liz a c ije d e m o k r a ts k im u s ta n o v a m a, p a r la m e n ta r n o m b o rb o m i drugim sredstvim a na planu o k u p ljanja progresivnih snaga. K P I ta lije su o č e n a je s p r o tiv u r je č n o s tim a k a p ita lis tič k o g d r u š tv a i s je d n im d ije lo m k o m u n istič k o g p o k r e ta k o ji n e m a r a z u m ije v a n ja za njen program, strategiju i tak tik u transform acije talijanskog društva. U s tr a jn a i r e a ln a p o litik a ru k o v o d s tv a K P u s a d a š n jim u v je tim a o k ru n je n a je u s p je h o m. 118-argum enti

121 1) Amendola Giorgio: Klasna borba I privredni razvoj poslije oslobođenja, Naša stvarnost 2) Janković Mirjana: 4) Janković: llspleh :h KP Italije, Socijalizam, 4/61. 5) Janković: : ItaUJanske i f S j a ^ perspektive poslije izbora, Međunarodna politika. 6) Jeri: Italllansld lljansld puf put u socijalizam, Naša stvarnost, 3/57. 7) Mimica Blaženka: X kongres KP Italije, Naša stvarnost, 2/59. 8) Pešić dr Naidan: Talijanski put u socijalizam, Naša stvarnost, 2/58. 9) Pribićević dr Branko: Međunarodni radnički pokret (uvodne napomene) predavanje na VSPN Beograd ) Pribićević: Klasna I socijalna struktura visoko razvijenih zapadnih zemalja, VSPN, Beograd, U) Pribićević: Nova zapadnoevropska socijalistička levica, VSPN, Beograd, ) Pribićević: Savremenl socljalder - ' " J 13) Pribićević: VSPN. Beograd ) Priklm aier Zorica: O nekim kretanjim a u komunističkom pokretu Zapada, Institut za izučavanje radničkog pokreta, Beograd, ) Priklmajer: Neka Idejna strujanja u komunističkom pokretu Zapada VSPN, Bcograd. iatti paim jro: La via itallana al soclallsmo editori riuniti ) Togliatti Palmiro: Referat ua V III kongresu K PI, ) Togliatti Palmiro: Referat na X kongresu KPI, ) Togliatti Palmiro: Govor na plenumu CK KPI, objavljen u listu»umti«februara *20) Togliatti Palmiro: Članak Jedna svjetska strategija,»rinascita«br. 32/62. 21) Togliatti Palmiro: Izvodi iz članka»protiv dogmatizma za marksističku politiku«, Borba^28. I _ S o(jodan: Radnički pokret Italije. Rad, 1959, Beoprad. 23) Stcvović Mihajlo: Razvoj I tendencije privrednog planiranja u Italiji, Socijalizam br. 2 3/63. * ~ igram SKI glava II. ni kongres KPI Ins.(,, kongres KPI Dokumentacija 1 Institut za izučavanje radničkog pokreta. 27) Program i političkih partija Italije Spoljnopolilićka dokumentacija 6 7 Institut za međunarodnu politiku i privredu operal I KPI, Rim, g. 29) Program KP SSSR. 30) Članak»X kongres KPI«. Rinascita br. 30/62. 31) Članak»Odraz društvenog kretanja«. Vjesnik, svibanj ) Intervju L. Daviča sa Giancarlom Paieta»Podrška Jedinstvu ljevice«politika, 24. maj,^ _ Komentari maja Uspjeh talijanskih komunista. 34) iz diskusije na Institutu Gramsci... Izvod 35) Dokumenti o komunističkim partijama Zapada Dokumentacioni bilten 1 2, ) Polemički članci Kineza sa Togllattljem I KPI Tanjug, m arta argumenti -119

122

123 marksizam i teorija prava

124

125 AR G U M E N TA IU R ID IC A T e m a tsk i b lo k o su v re m e n o j m a r k sis tič k o j teoi ji prava clio je šire zam isli, n a m je re da se u»a rgum entim a«, na više ili m a n je sustavan način p reze n tira ju zn a ča jn ija stru ja n ja u teo riji prava vezana uz m ar ksiza m. B lo k č in i jed a n rad ju g o sla v en sk o g autora i k ra tka panoram a za p a d n o ev ro p skih m a rk sistič k ih teo rija o p ravu (u jed n o m od slije d e ćih b ro jeva d o n o sim o a n to lo g iju so v je ts k ih tek sto v a o pravu pisanih d va d e setih godina ovog sto lje ća, a u p lanu je prezen ta cija pravnih teo rija iz drugih socijalističkih zemalja).* Z a je d n ič k e c rte te o rija k o je p re ze n tira m o (s izu zetk o m R o ttleuthnero vih teza) dale bi se s v e sti na slijedeće: u sre d ištu istra živa n ja s to ji globalno p ita n je o naravi prava: što je pravo i ka k va je n jegova fu n k c ija, u p rvo m redu u su vre m en im društvim a? p ita n je o naravi p rava p o sta v lje n o je u k o n te k s tu teo rije o d ru štv u ; ne istra žu je se p ravo kao čista n o rm a tivn a»činjenica«, već kao dio stanovitog globalnog mehanizm a čita vo istra živ a n je p o sta v lje n o je, više ili m a n je im p licitn o, u h o rizo n t s ta n o v itih filo z o fijs k ih p re tp o sta v k i i sta n o vito g filo zo fijsko g razum ijevanja m arksizm a p ra vo se, globalno zahvaćeno, ra zu m ijeva u p rvo m redu kao kohezivni elem ent društva, kao mehanizam društvene regulacije i ideolo g ijsk e in teg ra cije reg u la tivn a i in teg ra tiv n a fu n k c ija prava o c je n ju ju se kritički: p re šu tn a je p re tp o sta v k a da je in teg ra cija k o ju pravo p ro izvo d i u n e k im s v o jim d im e n zija m a b itn o lažna, bilo kao id eo lo g ijsk i privid, bilo kao s im p to m o tu đ e n e eg zisten c ije, bilo kao oboje rep re siv n a fu ttk c ija prava je u d ru g o m planu: n ek i je autori jed v a s p o m in ju d o k je n e k i ča k izrije k o m is k lju č u ju iz teo rije (radi li se sa m o o a le rg ičn o j re a k c iji na tra d ic iju ko ja je p ravo svodila na sp regu norm e-i-sa n kcije, a lerg iji k o ja sv o ju paralelu nalazi ko d anglosakson s k ih autora?) zanem arivanje represivne funkcije vodi do toga da je iz razmatranja posve isključena problem atika»kazne«i odnosa prava i nasilja prešutno prihvaćeni m odel istraživanja je privatno pravo u njegovu k la sič n o m o b liku. S to se tiče R o ttle u th n e ro v a te k sta riječ je o za n im ljiv o m, i na Zapadu pionirskom pokušaju da se kom binira m arksistički globalni * K oristim ovdje priliku da zahvalim na pomoći i suradnji dru Nikoli Viskoviću i m r Ivanu Pađcnu bez ćijih poticaja, savjeta i podrfikc ova zamisao vjerojatno ne bi nikada bila realizirana. argumenti 123

126 p r is tu p p r a v u s lo g ič k o -a n a litič k im a p a r a to m s u v r e m e n e a n g lo sa k so n s k e filo z o fije (u P o ljs k o j s u ta k v i p o k u š a ji č in je n i v e ć ra n ije, v e za n i u z im e n a k a o š to s u W r o b le w s k i, M e d zia n a g o ra, Z ie m b in s k i). P ri iz b o r u te k s to v a im a li s m o na u m u m je r ilo s tr o g e p r ip a d n o s ti m a r k sis tič k o j o r ije n ta c iji (stoga u izb o r n isu u šli te k sto v i k o ji p o s je d uju stanovite m arksističke kom ponente, ali kritiku prava grade na drug im, p r im je r ic e p s ih o a n a litič k im, e p is le m o lo g ijs k im, k ib e r n e ts k im iii je z ič n o filo z o fijs k im p r e tp o s ta v k a m a ). Is p o s ta v ilo se, k a d je iz b o r već b io u č in je n, da g o to v o s v i a u to r i u s a m im te k s to v im a p o k u š a v a ju o d re diti svoj odnos spram M arxa i spram ranijih m arksističkih teorija nas to je ć i p o s e b n o n a g la siti s v o je d is ta n c ir a n je o d s ta ljin is tič k e te o r ije p ra va. S r e tn a je o k o ln o s t da iz b o r izla zi u v r ije m e k a d je u n a s v e ć p r e v e d e n o B lo c h o v o d je lo o p r ir o d n o m p r a v u i lju d s k o m d o s to ja n s tv u ka o i zn a č a jn i K o r s c h o v i sp isi, la k o da č ita te lj im a m o g u ć n o s t u s p o red b e. T e o r ija p ra v a, k a k o je v id e m a r k s is tič k i a u to r i, d io je m n o g o šireg k o n te k s ta, i to z n a č a jn i dio. O n a z a h tije v a s ta n o v ita s p e c ija lis tič k a z n a n ja ali n e tr e b a da b u d e p o v la s tic a i re z e r v a t» sp e c ija lista «. P o s v e ć u ju ć i p r o s to r to j te o r iji» A rg u m e n ti«n e is p u n ja v a ju s a m o d u g s a d rža n u n jih o v u im e n u (a k o je to č n o d a k u ltu r u a r g u m e n ta i a r g u m e n ta c ije n a ša c iv iliza c ija u v e lik o j m je r i d u g u je p r a v n o j s fe r i), v e ć is to d o b n o izra ža v a ju n a d u d a će o b ja v lje n i m a te r ija li p o s lu ž iti k a o p o la z iš te ih bar kao in s tr u m e n t za d a ljn ju d is k u s iju i razradu, u z su d je lo v a n je naš ih m a r k s is ta, p r a v n ik a i p r a v n ih te o r e tik a, filo z o fa, so c io lo g a i p o lito loga. N e n a d M I Š Č E V I Ć argum enti

127 Anton Perenič PRAVO I IDEOLOGIJA 1. U vod D v o jstv u p ra v o -id eo lo g ija n ije p o k lo n je n a o so b ito č e sta p ozornost p ri te o rijsk o m p re tr e s a n ju. Č ak ni u m a rk sistič k o j te o riji1, što je zap ra v o n eo b ič n o, a k o u zm e m o u o b z ir d a je ideologija n ašla zn a ča jn o m je sto u M arxovoj m isli i u o p će u m a rk sistič k o j filozofiji, budući da je povezan a s je d n im od s re d iš n jih p ro b le m a m a rk sistič k e filozofije s o tu đ e n je m. N e d o sta tn o p ro u č a v a n je o d n o sa izm eđu p ra v a i ideologije v alja p rip is a ti čin jen ic i d a je u n a to č sp o m e n u to m n jezin u z n a čaju ideo logija jo š u v ijek v rlo m alo istra ž e n a. N e tre b a za n e m a riti ni čin jen ic u da je sam pojam već korišten u brojnim, m eđusobno različitim i oprečnim z n a č e n jim a 2, d a se m je sto i uloga ideologije u su v re m e n u životu v re d n u ju p re č e sto p o tp u n o m a s u p ro tn o,' itd. Ne v alja z a b o rav iti ni to d a su u p ra v o id eo lo g ija (pogotovo p o litič k a) i p ra v o n ep o sred n o povezani s v lašću, što d o sta o čito u p o zo rav a n a»osjetljivost«p ro b lem a, na o p a sn o st n e p lo d n e ap o lo g e tič n o sti i isk riv lja v a n je sp o zn a ja. P re m d a sve to v rlo d o b ro sto ji, no p ro b lem p ra v o ideologija, b a r u o k v iru m a rk s is tič k e te o rije p ra v a, ne m ožem o zaobići. Uz u tv r đ en e n eja sn o ć e, k o je slije d e sam p o ja m ideologije, n užno se p o ja v lju je p o tre b a za tak v im d e fin ira n je m tog p o jm a koji će dovesti b a r do nje gove jasnoće u tolikoj m jeri da ćemo ga moći suočiti s pravom (m odern im p ra v o m ), što ga p o im am o kao sp ecifičn u n o rm a tiv n u tv o rb u koja svojom bilateralnošću i prisilnošću kao općim pravim kakvoćam a 1 Usp. F. Džinić: Ideologija! pravo, Pravna misao 3 1/1970, str Vidi: A. Schaff: La definition fonctlonnelle, de la Idćologle et lc problfcme de la»fin du altcle de I'iddologle«, L'hommc ct lc socićtć 4/1967, str Radi se o poznatoj teoriji o»kraju ideologija«te o teoriji o»hiperideologizaciji«. Vidi: V. Vasović: Dem okrallja I politika, Beograd. 1973, str. 91. i slijedeće. argumenti -125

128 te sv o jo m o p ć e n ito š ć u, a p s tr a k tn o š ć u, fo rm a liz m o m i s is te m a tič n o š ć u n iče k a o s tv a ra la č k a m isa o iz m o d e rn o g a p ro iz v o d n o g n a č in a i d r u š tv e n ih o d n o s a, k o ji se te m e lje n a n je m u, v ra č a se d je la tn o u n jih te ih n a ta j n a č in u s m je ra v a u o b je k tiv n o m o g u ć e m, n o s v je s n o o d a b r a n u p ra v c u d ru š tv e n o g ra z v o ja. D a je za s u o č e n je p ra v a i id e o lo g ije n u ž n o D re th o d n o d e f in ir a n je id e o lo g ije u p o z o r a v a već i s a m a č in je n ic a d a se ni u o k v iru m a r k s is tič k e filozofije ne m ože sresti jedinstveno poim anje ideologije. Tako, u m ark s is tič k o j lite r a tu r i m o ž e m o p ro n a ć i b a r d v a te m e ljn a p o im a n ja id eo lo g ije : š ire, k o je z a h v a ć a z a p ra v o c je lo k u p n u n a d g r a d n ju te u že, p o k o je m je id e o lo g ija sa m o n e p r ik la d n a, is k riv lje n a s v ije s t4; o s im to g a m o ž e m o p ro n a ć i i tre ć e, k o je p o k u š a v a s v o jo m» n e u tra ln o š ć u «i»otv o ren o šć u «'1 pridonijeti da se unese jasnoća u definiranje tog pojm a. R azličitim poim a n jim a id e o lo g ije p rid o n ije li su v eć i M a rx i E n g e ls, k o ji n isu b ili d o s lje d n i p r i d a v a n ju id e o lo g iji o n o g a z n a č e n ja š to su ga u tv rd ili u» N jem ačkoj ideologiji«.6 M arxova m isao u poznatom odlom ku iz» Predg o v o ra k ritic i p o litič k e e k o n o m ije «te E n g e lso v a u»l. F e u e r b a c h u i k r a ju n je m a č k e k la s ič n e filo zo fije «z n a č i b a r b itn o p r o š ir e n je p o jm a id e o lo g ije,7 a k o n e i n je z in o iz je d n a č iv a n je s d r u š tv e n o m s v ije š ć u u o p ć e, če m u se n e k i z b o g n je g o v e n e p r im je r e n o s ti o d u p ir u te p o k u š a v a ju d o k a z a ti d a to n e m o ž e m o n a ć i8 k o d k la s ik a, tj. d a to (iz je d n a č iv a n je ) valja izbjegavati, je r unosi, zbog svoje nespecifičnosti, zbrku u term inolo g iju.9 S o cio lo zi p re d la ž u ta k v u d e f in ic iju id e o lo g ije p o k o jo j je o n a s u sta v id e ja i p o im a n ja (m o že i v je ro v a n ja ), k o ja iz ra ž a v a ju in te re s e i c ilje v e o d re đ e n o g d ije la d r u š tv a (k la se, s lo ja... ), te su z n a č a ja n m obiliz a to r za p o s tiz a n je o d re đ e n ih d r u š tv e n ih c ilje v a i in te r e s a.10 P ri to m u p o n e k i n a g la š a v a ju o k o ln o s t d a je z a id e o lo g iju z n a č a jn o i v je ro v a n je u id e je b e z o g ra d a, o d n o s n o s u m n je u n jih o v u is tin ito s t, p o č e m u bi ideologiju valjalo bitno razlikovati od znanosti,11 dok drugi kao neutem e lje n u o d b a c u ju te z u d a je za id e o lo g iju z n a č a jn a s u b je k tiv n a sp o z n a ja, za ra z lik u o d z n a n o sti k o ja se te m e lji n a o b je k tiv n o j s p o z n a ji.11 V a lja u z e ti u o b z ir i u p o z o r e n je d a je id e o lo g ija slo ž e n i e le m e n t d r u š tv e n e s tr u k tu r e s a s v o jim s p e c if ič n im z n a č a jk a m a i f u n k c ija m a i d a je sto g a n e b i v a lja lo r e d u c ir a ti is k lju č iv o n a s is te m p o g re š n ih, m o ra ln o o s p o rljiv ih i is k r iv lja v a ju ć ih id e ja. T re b a lo b i v o d iti r a č u n a n a v la stito o slije d e ć im fu n k c ija m a id e o lo g ije : n je z in o j p ra v d a ju ć o j (leg itim ira j u ć o j), u s m je r a v a ju ć o j, m o b iliz a c ijs k o -d je la tn o j, in te g ra c ijs k o j i s e le k c ijs k o j fu n k c iji.11 4 Usp. M. M arković: N auka 1 ideologija, N aša stvarnost 7 8/1959, str Vidi: A. Schaff, o. c. str K. Marx, F. Engels: Rani radovi, Zagreb, 1953, str Vidi: M. Popović: Problem i društvene stru k tu re, Beograd, 1967, str Vidi M. Zivotić: Neki problem i deflnlsanja pojm a ideologije, Filozofski pregled 3/1957, str R. Lukie: Osnovi sociologije, Beograd, 1962, str Vidi definicije, na primjer, kod M. Popovića, o. c.. str. 277, R. Lukića, o. c., str. 261, A. Fiamenga: Osnove opće sociologije, Zagreb, 1973, str. 348, A. Schaffa, o. c., str. 30, N. Poulantzasa: Pouvolr politique et classes soclales I. Paris, 1971, str U Vidi n p r. M. Popović: o. e. str. 281, potanje B. Sešić: Razvoj 1 savrem enl problem i filozofije m arksizm a, Beograd, 1974, str i slijedeće. 12 Vidi, npr., A. Schaff, o. c. str. 52. i slijedeće. 13 Vidi V. Vasović, o. c. str i si argum enti

129 T e tv rd n je d o sta ju našo j n a m je ri, ta h tjeli bism o sam o da om ogu cim o istraž iv a n je o d n o sa izm eđu pra v a, što ga p o jm im o kao specifičan čim b en ik d ru štv e n e sv ije sti, i ideologije, k o ja nije sinonim za d ruštvenu sv ije st uopće, već se zbog svojih s tru k tu rn ih o so b ito sti i svoje funkcije (ili fu n k c ija ) fo rm ira kao o seb u ja n e le m e n t d ru štv en e svijesti, koja je d o d u še (osobito ak o se o g ra n ič im o sam o na političk u ideologiju gdje pod njom razum ijem o sistem ideja o tome kamo te s kakvim sredstv im a v alja u sm je ra v a ti p o litič k i o rg a n iz iran o d ru štv o 14), u n a jtje šn jo j vezi s p ra v o m, ali ta veza još ne znači d o slje d n o p o d v rg n u ć e/p o d re đ en je prava ideologiji i njezinim strukturnim i funkcionalnim osobitostim a.^ K ad sm o već u z n a sto ja li na n u žn o sti o p eracio n a ln e definicije ideologije, o n d a sm o dužni b a r ra z m je rn o ja sn o reći što ćem o k asn ije ra z u m je ti p od ideologijom : p o n a jp rije sp ec ifičan siste m zam isli, u v jere n ja i vrijednosti o putovim a i ciljevim a razvoja određena globalnog društv a, g d je o n d a u id eo lo g iju u v ršta v a m o k ako zam isli (nam isli) tako i stv a ra la č k e m isli, k ak o v re d n o te, k o je čovjekovu ra d u d a ju sm isao i p o d stic a j, ta k o i izm išlje n e v rije d n o sti, ra cio n aln o st i iracionalnost, objektivnost i subjektivizam. 2. O dnos prava i ideologije P rav n ik k o ji bi se h tio dom o ći kolikcntoliko ja sn ih sp o zn a ja o odnosu izm eđu prava i ideologije, naći će skrom an oslonac kod sociologa i filozofa. A ko p ro m o trim o d je la ju g o sla v en sk ih filozofa, koje je bar neko vrijem e osobito privlačio problem ideologije, možemo ustvrd iti d a ih p ra v o p ri to m e n ije dovelo u n e p rilik u, n ije zbunilo. Bez p o seb n ih o b ra zlo žb i i bez o k lije v a n ja, bez o b zira kak o sh v aćaju ideolog iju, p o s ta v lja ju ga (z ajed n o s filozofijom i relig ijo m ) m eđ u ideološke p o jav e.16 Sociolozi s u o p re z n iji, svi p o p ra v ilu o d b a c u ju p re širo k o p o im an je ideologije i pri razvrstavanju elem enata nadgradnje koriste bilo njezin u p o d je lu n a p o litič k o -p ra v n u i id eo lo šk u n a d g ra d n ju, kod čega sp a d a pra v o, p o jm lje n o k ao sk u p p ra v ila u p ra v u, a ideo lo g ija je sam o jedna od pojava koje m ožemo zbog njihove veće relativne sam ostalnosti (u usporedbi s političko-pravnom nadgradnjom ) uvrstiti u ideološk u n a d g r a d n ju 17, ili p a k ra z g ra n a tu p o d je lu n a d g ra d n je, kod čega p ra v o i id eo lo g ija o s ta ju p o p rilič n o u d a lje n i.18 D u b lje p ro u č a v a n je o d n o sa ideologije i p ra v a ne m ože se, koliko n am je p o zn a to, p ro n a ć i u ju g o sla v en sk o j lite ra tu r i, što je ra zu m ljiv o uz ra z m je rn o jo š u v ije k sk ro m n o ra z m a tra n je p ro b lem a, koji izlaze iz shem e baza -nadgradnja.18 N e d v o jb e n o, u p ra v o p ra v n a te o rija m o ra d a ti odgovor na p ita n je k ak av je o d n o s izm eđ u p ra v a i ideologije. A odgovor, d ak a k o, ovisi o ra z rje še n ju o n to lo g ije p ra v a. P u t do tog ra z rje še n ja se, o b ičajn o, kreće u o k v iru M arxovih sp o z n a ja o s tru k tu ri g lobalnog d ru štv a te tv rd n je o re la tiv n o j sa m o sta ln o sti p o je d in ih e le m e n a ta te stru k tu re. K od loga 14 Usp. R. Lukić: Polltlćka teorija države, Beograd. I%2, sli Usp. R. Lukić: Uvod u pravo, Beograd, sir. 71. i si. 16 Vidi, na prim jer. Vanja Suliić: Fenomenologija ldeo g Jskog } ^ lo*lj4k l9 k rak,er filozofije, NaSc teme 1958, str i M. 2ivotic: O Ideologiji. Beograd, 1958, str Vidi, npr., 0. Mandie: Uvod u opću sociologiju, Zagreb. 1960, str Vidi, npr., R. Lukić: Osnovi sociologije, o. c str a Vidi nasu raspravu: Pravo I Ideologija. argumenti -127

130 i za p r o u č a v a n je p ra v a v rije d i s p o z n a ja d a iz m e đ u p o v ije s ti e k o n o m sk ih i d r u š tv e n ih č in je n ic a i p o v ije s ti id e ja p o s to ji n e r a s k id iv a sveza. N a tu vezu ja s n o u p u ć u je tv rd n ja d a id e o lo g ija (tj. m o ra l, re lig ija, m e ta fiz ik a i d ru g a id e o lo g ija ) n e m a p o v ije s ti, n e m a r a z v itk a 20 i d a ni p ra v o n e m a v la s tite p o v ije s ti.21 T a tv r d n ja, k o ja se u n e m a rk s is tič k o j lite r a tu ri p o č e s to k o ris ti k ao d o k a z za tv r d n ju d a p ra v o p o M a rx u u o p ć e n e m a n ik a k v e s a m o s ta ln o s ti i d a s to g a n ije ni m o g u ć a z n a n o s t, k o jo j bi p ra v o b ilo p re d m e to m p ro u č a v a n ja,22 d a k le, ta tv r d n ja p a k u is tin u n e m o že z n a č iti n iš ta d ru g o d o to d a p ra v o n e m a v la s tite p o v ije s ti, i to o n a k v e k o ja b i b ila n e o v isn a o m a te r ija ln o m s v ije tu, j e r» lju d i k o ji ra z v ija ju s v o ju m a te r ija ln u p ro iz v o d n ju i svoj m a te r ija ln i o d n o s, m ije n ja ju z a je d n o s o v o m s v o jo m s tv a rn o š ć u i sv o je m iš lje n je i p ro iz v o d e sv o g a m išlje n ja «.2 A ko to m e d o d a m o jo š sve ip o zn a te m isli k la s ik a o re la tiv n o j s a m o s ta ln o s ti n a d g r a d n je, o n d a je o č ig le d n o d a s p o m e n u ta t v r d n ja n e z n a č i n iš ta d ru g o d o li ja s n o u o b lič e n u m isa o o m e to d o lo g iji p ro u č a v a n ja p ra v a, k o ju je M a rx n e d v o s m is le n o p o n o v io u» P re d g o v o ru kritici političke ekonom ije «.21 S am a činjenica da piavo po m etodološk o j s tr a n i d o ž iv lju je is tu s u d b in u k a o i id e o lo g ija u u ž e m s m is lu, ni iz d a le k a n e zn a č i iz je d n a č e n je p ra v a i id e o lo g ije, o d n o s n o d a se p ra v o u ta p a u id e o lo g iji. M arx o v o s h v a ć a n je p ra v a je d n o m k a o d ru š tv e n o g odnosa a drugi puta kao svijesti o tom odnosu stoga nije k ontradikto rn o, k a k o tv rd i K e lse n,25 k o ji u s v o je m d o s lje d n o m filo z o fijs k o m d u a liz m u n ije s p o s o b a n d a s h v a ti M a rx o v o n to lo šk i m o n iz a m, p o k o je m se n i b a z a n i n a d g r a d n ja n e is k a z u ju k a o n a s u p r o tn i d ije lo v i d r u š tv a, već kao dvije stran e jedne sam e zbiljnosti. Za pravo valja, dakle, p rih v a titi d a je o n o sa m o o n a n o r m a tiv n a tv o rb a (z d a n je ), k o ja n ič e iz d ru š tv e n ih o d n o s a te se fu n k c io n a ln o u n jih v ra ć a. R a z lič ito p o im a n je id e o lo g ije, š to g a m o ž e m o p ro n a ć i u d je lim a k la s ik a, v id im o li u n jim a o d re đ e n o p r o tu s lo v lje ili is k lju č iv o p o s lje d ic u s lo ž e n o sti id e o lo g ije,26 u n a to č je, p o n a š e m m iš lje n ju, d o v o ljn o ja s n im m e to d o lo g ijs k im k o n s ta ta c ija m a o p r a v u p o p rilič n o u tje c a lo n a k a s n ija p r o u č a v a n ja o d n o s a iz m e đ u p ra v a i id e o lo g ije. T a k o je n e k im a n a jz n a č a jn ija to č k a M arx o v e m isli u p ra v o id e o lo š k a p r ir o d a p ra v a te sto g a p ra v o v a lja o d r e d iti k a o je d a n o d o b lik a id e o lo g ije.27 Uz ta k o o d re đ iv a n je o č ig le d n o je d a se n e ra d i o d e f in ir a n ju p ra v a k a o s p e c i fič n o d ru š tv e n e p o ja v e, već p o n a jp r ije o o d r e đ e n ju p o jm a» p ra v n a ideologija «, koji znači, kako ustv rđ u je K elsen, tek određenu in terp reta c iju, o d n o s n o v re d n o v a n je p ra v a.28 S h v a tljiv o je d a su se iz je d n a č a v a n ju p ra v a i id e o lo g ije u s p ro tiv ili o n i te o r e tič a r i k o ji su b it p ra v a o tk riv a li u e k o n o m s k o j b azi. T a k o, p rim je ric e, p o S tr u ć k i m o ž e m o o tk r iv a ti id e o lo š k u p r ir o d u p ra v a s a m o u njegovim apstrak tn im oblicim a, a i tada je ideološka sam o drugi 19 Usp. L. G oldm ann: Sciences hum aines el philosophic, Paris, 1952, str K. Marx. F. Engels: Rani radovi, Zagreb. 1967, str Rani radovi, o. c.. str Vidi, npr., K. Stovanovilcli: M arxlsmc ct dro it, Paris. 1964, str i si. 23 Rani radovi, o. c., str Izabrana dela, L jubljana, 1951, str The Communist Theory of Law, London. 1955, str Usp. V. Vasović: Demokratlja I politika, o. c., str M. A. Rcisncr: Soviet Legal Phllosophle, 1951, sir. 95. i si. 28 The Communist Theory of Law, o. r., str. S argumenti

131 a p s tra k tn i o blik.29 I P ašu k an is, koji, d oduše, p rizn a je o p sto ja n je pravne ideologije, o d b ija p o isto v je ćiv an je p ra v a (i kao oblika) s ideologijom kod čega m u p o m ažu M arxove tv rd n je o ekonom skim k ate g o rija m a za k o je vrijed i d a su, d oduše, i ideološke p riro d e i, dakle»elementi ideologije, no u je d n o a p s tra k c ija takve vrste, iz k o jih se može znanstveno, znači te o re tsk i, u o b ličiti o b je k tiv n u ekonom sk u stvarnost«* N išta d ru g o ne m ože ta d a v rije d iit ni za p ra v n e kateg o rije:»pravo kao oblik ne p o sto ji sam o u g lavam a i u te o rija m a učenih p ra v n ik a, p ra v n i oblik, izražen kroz logične a p stra k c ije, proizvod je realnog ili konkretnog pravnog oblika, realnog posredovanja proizvodnih ~ odn osa...«31 A kakvo je rje š e n je a k o b it p ra v a vidim o u njegovoj specifično n o rm a tiv n o j tv o rb i? P ri ta k v u p o im a n ju p ra v a te isto d o b n o m zanem a riv a n ju d o slje d n o g o b ra z la g a n ja g en e tič k e i fu n k c io n a ln e povezanosti te tv o rb e sa sv ag d a n jim p ro d u k c ijsk im odnoso m vrlo se rad o nudi m o g u ćn o st za iz je d n a č e n je p ra v a i ideologije, o d n o sn o za podvrgnuće p ra v a i ta k o n eo d g o v a raju ć o j (n e p rik la d n o j iz vidika o b jek tiv n ih zakon ito sti ra z v itk a p o je d in a d ru štv a ) p o litič k o j ideologiji. T akvoj m ogućn o sti k o ja vodi k a z lo ra b lje n ju p ra v a i sla b lje n ju njegove funkcije, m ožem o se o d u p rije ti sp o zn a jo m d a je p ra v o kao n o rm ativ n a tvorba, doduše, d o ista dio d ru štv e n e sv ije sti (b u d u ći da n o rm e u b iti nisu n išta drugo do zam isli i odluke o tom e kako bi se ljudi na određenu pod ru č ju d ru štv e n o g živ o ta m o rali v lad a ti), no s n jim a m ožem o zahvatiti sam o o no što je o b je k tiv n o m oguće p o stić i. S tr u k tu r a i fu n k c io n iran je p ra v a su o b je k tiv n o o d re đ e n i, sto g a se u p ra v u ne m ože v id jeti isk lju čivo su b je k tiv n a sh v a ć a n ja i n a s to ja n ja.13 Uz ta k v u tv rd n ju te je d n o s tra n o sh v a ć a n je p o litič k e ideologije, po k o jem n a m se p o k a z u je sam o k ao sp le t id eja k o je služe p rik riv a n ju stv a rn o sti, n jezin o m id e a liz ira n ju ili o b ezv ređ iv a n ju, u slu č a ju izjednačiv a n ja id eo lo g ije i ira c io n a ln o sti33 bilo bi ra z g ra n ič e n je izm eđu prava i id eo lo g ije ra z m je rn o lagan p o sao. N o, ideologiji se ne m ože, kako sm o već u sta n o v ili, d o d a ti sam o n eg a tiv n e p re d zn ak e, v alja uzeti u o b z ir d a o n a sad rži p re d o d ž b u o c iljev im a k o ji bi se valjali o stv ariti u d ru štv e n o -p o litič k o m živ o tu, iz čega ish o d i n jezin a zn a č a jn a podstic a jn a fu n k c ija te n e p re k id n o n a s to ja n je za p re liv a n je ideoloških zam isli u sre d stv a, k o ja su sp o so b n a d a» u tvrde njezin u pliv te njezinu stv a rn o st«.14 P rav o je n e d v o jb e n o je d n o od z n a čajn ih sre d sta v a za o s tv a riv a n je id eo lo šk i p o sta v lje n ih d ru štv e n ih ciljeva, no u o dnosu sp ra m id eo lo g ije ne isk a z u je se kao n e u tra ln a d ru štv e n a teh n ik a, u k o ju b ism o m ogli p re liti bilo k ak v u id eo lo šk u zam isao, već p rije kao o b je k tiv n a n o rm a tiv n a tv o rb a sv ag d a n jih d ru štv e n ih o d n o sa k o ja svoju svrhovitost pronalazi sam o u vlastitoj djelotvornosti. 3. Ideologija uz pravo (pravna ideologija) i u njem u P rav o kao dio d ru štv e n e sv ije sti, kao poseban n ačin v re d n o v an ja d ru štv e n a v la d a n ja (p o se b an zbog čin jen ic e što m ože, d oduše, d o ista 29 Vidi P. J. Slućka: Izbranle prolzvedenija po niarkslslko-lei^ prema talijanskom prijevodu: La lunzionc nvoluzionana del dirilto ldcllo OpSla teorija prava I marksizam, Sarajevo sir Usp." I!'Vraćan Socijalna sadrilna funkcije d.^vnopravnog pore.ka Beograd, str. 25. i si.. G. V. Malccv: Pravo kak Ideologlćeskoe Javlenle, SGP, 1973, str. 12. i si. 33 Vidi H. Kelsen: Opšla teorija prava 1 države, Đeograd, str. 15. i si. te isti: Value Judgem ents in the Science of Law, What is Justice, Berkeley, 19a7. 34 H. Henkel: Ideologic und Reclil, u: Rccht und Staat Heft 425/426, str argumenti -129

132 k a o v r ije d n o s t u re đ iv a ti s tv a r n o s t, n o sa m o o n d a a k o fu n k c io n a ln o odgovara toj stvarnosti; za pravnu norm u poglavita je njezina d ru š tv e n a f u n k c io n a ln o s t),15 ip a k m o ž e m o ra z lik o v a ti o d p ra v n e id e o lo g ije. B u d u ć i d a je p ra v o s p e c if ič n a d ru š tv e n a p o ja v a, k o ju zb o g n je z in ih o s e b u jn ih z a k o n ito s ti i re la tiv n e s a m o s ta ln o s ti k o ja p ro iz la z i iz n jih m o ž e m o p o s ta v iti n a s p r a m d ru g ih p o ja v a i, d a k le, i n a s p r a m id e o lo g ije, sh v a tljiv o je d a u z p ra v o n a s ta je i o d re đ e n a p ra v n a id e o lo g ija, o d n o s n o ra z lič ite p ra v n e id e o lo g ije g led e m o g u ć n o sti ra z lič ito g id e o lo šk o g v re d n o v a n ja p ra v a (različ ito g o s o b ito s a s ta ja liš ta k la s n ih in te re s a ).36 P ra v n a id e o lo g ija n e p r a ti p ra v o sa m o u n je g o v o j a p s tr a k tn o - n o r m a tiv n o j već i u n je g o v o j a p lik a tiv n o j (i, d a k le, i in te r p r e ta c ijs k o j) p r o s to r n o s ti. B u d u ć i d a n i je d n a o d s p o m e n u tih r a š ir e n o s ti/r a s p r o s tr a n je n o s ti ne n a s ta je b e z č o v je k o v a s v je s n o g d je lo v a n ja, ra z u m ljiv o je š to p ra v n a id e o lo g ija im a p ri to m e z n a č a jn u u lo g u, b ilo k a o č im b e n ik k o ji p o s p je š u je ili o m e ta. A ko s ta n e m o n a jp r ije k o d s p e c if ič n ih s v o js ta v a m o d e rn o g p ra v a, m ožem o, na prim jer, ustanoviti da se uz općenitost razvija ideologija 0 n e p r is tr a n o s ti p ra v a, o je d n a k o s ti k a o i o p ra v ič n o s ti, a u z a p s tr a k t- n o s t id e o lo g ija p ra v n e s ig u rn o s ti te tr a g a n je za e tič n o š ć u u a p s tr a k t- n o s ti p ra v n e n o rm e sa m e itd. H is to rijs k i- m a te rija lis tič k a a n a liz a geneze 1 f u n k c ije tih s v o js ta v a v o d i n a s d o o b ra z lo ž e n a z a k lju č k a, d a se zb o g s a m e č in je n ic e š to o d r e đ e n a id e o lo g ija p r a ti p o g la v ita s v o js tv a p ra v a jo š n e m o ž e u to p iti ta s v o js tv a i fu n k c ije (k o je s u o s lo n je n e n a n jih ) u id e o lo g iji te im u s k r a titi is tin s k u g e n e tič k u i f u n k c io n a ln u p o v e z a n o st s p ro iz v o d n im o d n o s im a. P ra v n a je d n a k o s t, n a p r im je r, z n a č a ja n je, d o d u š e, e le m e n t p ra v n e id e o lo g ije, n o is to d o b n o i e le m e n t s tv a rn e fu n k c ije p r a v a u iz m ije n je n im d ru š tv e n o - e k o n o m s k im o d n o s im a. A ko su o n i z a h tije v a li iz g ra đ iv a n je o p ć e g a p ra v n o g s u b je k ta, o n d a u to m s u b je k tu n e m o ž e m o v id je ti s a m o id e o lo š k u z a m is a o (k o ja m o ž e b iti i p o g re š n a i s v je sn o ili n e sv je s n o is k riv lje n a ), već u d ru štv e n o - e k o n o m s k im o d n o s im a u te m e lje n s tv a r n i e le m e n t p ra v a. I p ra v n a je s ig u rn o s t b e z o b z ira n a id e o lo š k e a t r ib u te d ije lo m s tv a r n e fu n k c ije p ra v a, a n e s a m o d io a p o lo g e tik e o d r e đ e n a p ra v n o g s is te m a. A ko se o k o p o g la v itih s v o js ta v a p ra v a is p le la o d re đ e n a id e o lo g ija, k o ja p o k u š a v a p r ik r iti p r a v n u b it, to n i iz d a le k a n e m o ž e b iti ra z lo g o m d a tim s v o js tv im a o d r e k n e m o n jih o v u s tv a r n o s t, k o ja se is k a z u je u č in je n ic i š to je p ra v o u p ra v o z b o g n jih d je la ta n o k v ir d ru štv e n o -e k o - n o m s k ih o d n o sa. U v ije k im a m o p o s la s p ra v n o m id e o lo g ijo m, a n e s p ra v o m, k a d se ra d i b ilo o is k r iv lja v a n ju (ili p r ik r iv a n ju ) is tin s k e b iti i fu n k c ije p ra v a, b ilo o p r o je k c iji o n ih, d o d u š e, p o ž e ljn ih i iz p o v ije s n e p e r s p e k tiv e b a r re la tiv n o m o g u ć ih i d o s tiž n ih v rije d n o s ti i c ilje v a, a li k o ji se k a o a n tic ip a c ija b u d u ć n o s it p o k a z u ju u d r u š tv e n o j d a to s ti, iz k o je iz ra s ta p ra v o, k a o jo š n e o s tv a r iv a z a m is a o ; p r i to m e n a n jih o v u n e o s tv a r iv o st jasno upućuje pravo, koje nije i ne m ože biti isključivo sredstvo određene ideologije, već d jelatnik zbiljskoga društvenog zbivanja. P ra v n a je id e o lo g ija n a d a s v e z n a č a ja n e le m e n t d ru š tv e n e s v ije s ti u o d n o s u s p ra m p ra v a, k a d u z m o g n e p rid o n ije ti u tv r đ iv a n ju p ra v n ih fu n k c ija. O b lik o v a n je p ra v n ih č in a i k o n k r e tn o u p o tr e b lja v a n je p ra v a č o v je k o v o je s v je s n o d je lo v a n je, k o je d je lo m ic e o v isi i o ra z lič itim id e jn im m o tiv a c ija m a, sto g a id e o lo šk o v re d n o v a n je p ra v a, k o je u n a to č 35 Usp. U. Ccrroni: M arx e d lritlo m oderno, Rim, 1962, str I različite pravne teorije pokazuje nam se barem djelom ice kao elem enti pravne ideologije koji služe bilo kao kritika postojećeg prava ili kao njegova apologetika. T ako je npr. prirodno pravo, ako znači k ritik u pozitivnog prava, elem ent p rav n e _ideologije, utoliko ukoliko izlazi iz određenih ideolosko-vrijednosnih načela koja bi valjala vrijediti kao tem eljna ishodista za prosuđivanje prava kao cjeline i njegovih pojedinih dijelova. 130 argumenti

133 svojim p re tje riv a n jim a i p rik riv a n ju stv arn o sti, ne pokušava obezvriie diti poglavita sv o jstv a p ra v a i njegovih fu n k cija, već im p rid a je ta k v i v rijed n o sn a p ro šire n ja, k o ja u n jim a, doduše, ne m ogu b iti zahvaćena ah p rid o n o se ja č a n ju fu n k c ije p rav a. I o b ra tn o : ideološko odbacivanje tih sv o jsta v a, p o tv rđ iv a n je da su tek izm išljo tin e su p ro tn e ili b a r die lom ice već n ad m a še n e p ra v n e ideologije i tre b a ih se stoga čim p rije odreći, nužno u nosi u p rav o, na njegovim različitim ravninam a, disfunkcio n a ln o sl, k o ja sa s ta ja liš ta d ru štv en o g n a p re tk a znači neopravdane zastoje i otklone. K od analize s a d rž a jn o sti i zn a čen ja p ra v n e ideologije, tj. m ogućn o sti n jezin a u tje c a ja n a fu n k c iju p rav a, tre b a u p ozoriti i na važnost b a r re la tiv n e u sta lje n o sti o d re đ e n e p ra v n e ideologije. Pravni sistem zbog sv o jih sp ecifičn ih z a k o n ito sti b a r kao cje lin a nije p o d vrgnut p retje ra n o naglim p ro m je n a m a, ili b a r ne tak v im a koje bi k o rjen ito posezale u n jegovu b it i o d lu čn o bi u tje c a le na njegovu fu n k ciju, stoga id eo lo šk a u s tra jn o s t n a p re tp o sta v ljiv o j iznim noj d ru štv en o j dinam ičn o sti (k o ja je više p u ta izraz ideološkog n jih a n ja i n e strp lje n ja, koje n a s ta je zbog p re v elik e u d a lje n o sti izm eđu zam isli i njezina ozbiljenja) te o p re č n ih o c je n a n ek ih b itn ih sv o jsta v a p ra v a unosi u fu n k c iju prava d ale k o se žn e p o slje d ice, k o je slab e njeg o v u sp o so b n o st djelo tv o rn o g uređ ivača d ru štv e n ih odnosa. A ko p o d ideo lo g ijo m ra z u m ije m o i a n lic ip ira n je z b iljsk ih moguć nosti, postavljanje dostupnih ciljeva, onda između ideologije i norm a tiv n a za h v a ć a n ja tak v e zam isli, p ri čem u to zahvaćan je ne znači drugo doli o tv a ra n je p o v ijesn o m ogućeg p u ta za n jez in o o stv a re n je, ra sk o rak a ne m ože b iti. T ad a i ne v rije d i p ra v iti, d o d u še, u o b iča je n a istraž iv a n ja m eđ u ira c io n a ln o šć u ideo lo g ije i ra cio n aln o šću p rav a. T akva zam isao m ože iz v id ik a to ta ln a čo v je k a i n jegova p o tp u n o g ra z o tu đ e n ja biti još u v ije k id eo lo šk a, n o iz v id ik a k o n k re tn ih p rilik a p o k azu je se, u n ato č to m e, kao stvaralač K a m isao, k o ja za svoje o zb iljav a n je iziskuje pravni zahvat. N o, to ne znači iz je d n a č e n je p ra v a sa sam om zam isli, p re v iđ a n je njegove sp ec ifičn o sti. A o n a jc u njegovoj n o rm a tiv n o sti, k o ja o b uhvaća zam isao, sv o jstv e n u p ra v u, o tv a ra jo j o seb u jn i p u t o zb iljen ja. O stvar- Ijiva zam isa o d o b ila je na taj n ač in p rim je re n o sre d stv o v lastita ozbi- Ijavanja, s čim e se zatvara ili bar bitno sm anjuje m ogućnost za nas ta n a k ra s k o ra k a izm eđu n o rm a tiv n o sti i stv a rn o sti, za zlo ra b lje n je p rav a. 4. Id e o lo šk o -v rije d n o sn i č im b e n ic i in terp reta cije i u p o treb e prava Ako se sam a po sebi na ravnini postanka prava nameće spoznaja 0 tije sn o j p o v ezan o sti p o litič k e ideologije i p ra v a, m nogo je m an je o č ita n a ra v n in i njeg o v a p ra k tič n o g u p o tre b ija v a n ja i kod njegove in te r p re ta c ije, kao z n a č a jn e faze u p o tre b e p ra v a. O bično sm o navikli vidjeti u in te rp r e ta c iji p o n a jp rije složeno stru č n o d jelo, koje traži d u g o tra jn u m e to d o lo g ijsk u p rip re m u, a o n d a i zn a n stv e n o d jelo koje m o ra bili p o tp o ro m p ra k tič n o j in te rp re ta c iji. V ren je ideologije v aljalo bi p ro d rije ti u in te rp r e ta c iju sa m o o n d a i to lik o k ad a i koliko zadobiva svoj izraz u norm ativnoj djelatnosti države, tj. onoga koji stvara norm a tivni a k t. P rav n ici u tak v o m p o im a n ju in te rp re ta c ije traže b a r re la tiv n u autonom nost svojega posla, pak i aureolu stručnosti i objektivnosti. S v atk o, tk o traži k o rje n ite ra zlik e izm eđu uloge i fu n k c ije prava 1 p ra v n ik a u b u rž o a sk o m i so c ija listič k o m sv ije tu, n av la stito na šte tu p o to n jeg, ne m ože i p ri o b ra d b i id eo lo šk ih e le m e n a ta in te rp re ta c ije proći m imo tvrdnje da je buržoaskom pravniku, za razliku od socijaargumenti -131

134 listič k o g, p o tp u n o p r ir o d n o d o s lje d n o iz d v a ja n je id e o lo g ije k o d in te r p r e ta c ije,37 o d n o s n o, d a je za p o to n je g in te r p r e ta c ija id e o lo šk i ta k o p ro ž e to p o n a š a n je d a se č e s to u n je m u u ta p a ju te m e ljn a p o č e la p ra v a i njegove funkcije. Takvo je razgraničenje p o n ajprije posljedica određ e n e p ra v n o -p o litič k e id e o lo g ije k o ja b i v o lje la p r ik r iti i z a p a d n im p ra v n ic im a o č ig le d n u č in je n ic u d a se m o d e rn o p ra v o» k u p a u id eo lo šk o j a tm o s fe ri«te sto g a svi p o k u š a ji p ra v n e te o r ije d a p re v id i tu č in je nicu p retv araju tu teoriju u ideologiju.3" D a n a s n itk o v iše n e v je r u je d a je p ra v n ič k i p o s a o d o is ta sa m o a u to m a ts k o i m e h a n ič k o u p o tr e b lja v a n je o p ć ih i a p s tr a k tn ih p ra v ila za k o n k r e ta n p r im je r. P ro š lo je v rije m e k a d sm o jo š m o g li ž iv je ti u ilu z iji d a se p ra v n ik a id e o lo g ije n e tič u.40 P ra v n ik je, d o d u š e, d o is ta u s v o je m p o s lu v e z a n k a k o za m a te r ija ln o ta k o i z a p ro c e s u a ln o p ra v o, n o u ta k o z a c r ta n im o k v irim a p ro n a la z i se u re la tiv n o j s lo b o d i,41 k o ja is h o d i v eć k a o n u ž n o s t iz s a m e č in je n ic e»da o p ć a i a p s tr a k tn a n o rm a v eć p o d e f in ic iji p o k riv a m n o š tv o m o g u ć ih u p o ra b a «.47 T a j slo b o d n i p r o s to r, k o ji n a d a s v e ja s n o p o tv r đ u je lju d s k o s t p ra v a te o d b a c u je o n o p o im a n je, k o je u p ra v u v id i is k lju č iv o n e u tr a ln u te h n ik u, o č iš ć e n u o d sv ih v r ije d n o s n ih e le m e n a ta, o tv a r a p ita n je š to sve u tje č e n a p ra v n ič k o o d lu č iv a n je u, d o d u š e, d a tim o k v irim a. T a k o n u ž n o m o ra m o n a le tje ti na ideologiju, koji na području in terp retacije i upotrebe prava pokuš a v a u s m je r a v a ti u p ra v c u tra ž e n ja i u v a ž a v a n ja v r ije d n o s ti i cilje v a, k o je b i p o je d in a p o litič k i o rg a n iz ira n a z a je d n ic a p o m o ć u p r a v a h tje la postići. To što se susrećem o s ideologijom i kod in terp retacije i upor a b e p ra v a, n ip o š to n e iz n e n a đ u je, a k o u s ta n o v im o d a je id e o lo g ija z n a č a ja n d io d ru š tv e n e s tr u k tu r e, k o ja u tje č e i n a v la s tito o d m je ra v a (p r o s u đ u je ) u s p je š n o s t p o litič k e a k c ije i d ru š tv e n o g r a z v itk a u o p ć e te tim p u to m d a je le g itim n o s t sv a g d a n jo j v la sti. K a k o id e o lo g ija p r o d ir e u in te r p r e ta c iju i u p o r a b u p ra v a? P u to v i su ra z lič iti, k a k o p o s v o je m o p s e g u ta k o i p o in te n z iv n o s ti: P re k o n o rm i p o z itiv n o g p ra v a sa m o g, a k o iz n je g a d o z n a m o k a k v e cilje v e, o d n o s n o v rije d n o s ti želi p o s tić i p ra v n o -p o litič k a o d lu k a (tu m islim o o s o b ito n a te m e ljn a n a č e la te id e o lo š k o p o litič k e p r e a m b u le u p o je d in im o p ć im pravnim aktim a ). Tu m ožem o u vrstiti i sve one odredbe pozitivnog p rava k o je o d r e đ u ju m je s to i z n a č e n je o n im d rž a v n im o rg a n im a, k o jim a je n a lo ž e n a o b v e z n a in te r p r e ta c ija i u p o r a b a p ra v a. Id e o lo g ija p r o d ir e u p r a k tič n a in te r p r e ta c iju i p re k o p ra v n e z n a n o s ti, k o ja je u v ije k, s v je s n o ili n e s v je s n o, p o d u tje c a je m o d r e đ e n e id e o lo g ije,43 a k o n e d ru g e o n d a b a r id e o lo g ije o p o tp u n o j a u to n o m n o s ti i s lo b o d i z n a n o s ti. I n a p o s lje tk u id e o lo g ija p r o d ir e u p ra v n ič k i p r a k tič n i p o s a o svim tim p u to v im a, p o k o jim a, d o d u š e, id e o lo g ija u s u v re m e n im d ru š tv im a p ris v a ja m e n ta lite t i s e n z ib iln o st p u k a. In terp retacija nije i ne m ože biti ideološki neutralan proces. Pravn ik je u g ra đ e n u o d r e đ e n u k u ltu r u, u o d r e đ e n n a č in m iš lje n ja, s v a k a in terpretacija obuhvaća i zahtijeva dosta čist/ja san svjetonazor te 37 Vidi M. Losano: T eorla m arxlstica dell lnterpretazlone, Rivista internazionale di filosofia del diritto, 1966, str Usp. K. Stovanovitch: L 'ln terp rćta tlo n du droit dans les pays soclallstes, Archives dc la philosophic du droit (APD), 1972, str i si. 39 Ch. Perelm an: L in te rp rć tatlo n Jurldlque, APD, 1972, str S. Casscse: Problem i delle ideologle del gludlcl, Rivista trim, di d iritto c procedura civile. 1969, str Usp. J. W r6blcw ski: L 'ln tcrp rćta tlo n en droll, thćorie et Idćotoglc, APD, str H. Batiffol: Questions de l lnterprćlatlon jurldlque, APD, 1972, str Usp. J. W rdblew ski: L ln te rp rć tatlo n en dro lt, thćorie et Idćologle, APD, 1972, str argumenti

135 p o zn av an je općih i p o seb n ih ciljeva, k o je p o k u šav a m o dostići pom oću prava. P rav n e n o rm e ne m ožem o o čistiti od v rijed n o sti budući d a su sam e zn a ča jn o sre d stv o v re d n o v an ja, znači o d re đ iv a n ja takva ponaša n ja k o je vodi o d re đ en u, sv jesn o o d a b ra n u cilju, no treb a uzim ati u obzir i da se d ru štv e n e v rije d n o sti, što ih zahvaćaju p rav n e norm e o b je k tiv iz ira ju. V red n o te kao sastav n i dio d ru štv en e p ra k se nem aju svog z n a če n ja i ulogu sam o u p o jed in čevu intim n o m sv ije tu već su ^dugoročni u sm je riv a č c je lo k u p n e d ru štv e n e ak tivnosti«,44 s n jim a se z a d o v o lja v aju lju d sk e p o treb e, a isto d o b n o novu d jelatn o st, nove potrebe i nove vrednote.45 V rednote su, doduše, Izrazito ideološkog karaktera i stoga doista ne mogu postati m jerilom za prosuđivanje specifičnosti prava,46 što još ne znači da ih sm ijem o zanem ariti prigodom proučavanja prava. Besm isleno je govoriti o vrijednosno bezbojnoj odnosno n e u tra ln o j in te rp re ta c iji p ra v a, u k o lik o v re d n o te već na a p stra k tn o -regulativnoj ra zin i p ra v a ne m ožem o isk lju č iti, no prigodom in te rp re ta c ije i u p o ra b e p ra v a v re d n o te se ne sm iju o slo b a đ a ti/o d b a c iv a ti već p o stig n u tu n o rm a tiv n u o b jek tiv izac iju. I n te r p re ta to r ne sm ije p rista ti/prihvatiti razinu koja bi u ideološko-vrijednosnom sm islu bila drugač ija od one n a k o jo j je bio o b lik o v atelj opće i a p s tra k tn e p rav n e n o r me.47 Pravnički rad pokazuje nam se onda kao značajna funkoija intelek tu alc a, koji se m o ra s ta ra ti d a se n o rm a u p ra k tič n u životu ne izrodi, da je ne pokvare iracionalni zahtjevi.4* Praznina između opće i apstraktne n o rm e i k o n k re tn im s tv a rn im sta n je m ne sm ije p o sta ti m ogućnošću za unašanje u interpretaciju i uporabu prava subjektivnih i često iracionalnih elem enata.49 P rig o d o m ra s p ra v lja n ja o in te rp re ta c iji i u p o ra b i p ra v a te p ro d o ru ideologije u njih ne sm ijem o previdjeti činjenice da se veći dio pravnog u re đ iv a n ja (k o n k re tn o g o d lu čiv an ja ) ip ak o d v ija bez zap le ta ja i d a svaki slu čaj što ga o b u h v a ti p ra v n a n o rm a ni izdaleka ne o tv ara složene p ro b le m e, k o je o b ič a jn o sažim a m o p od p o jm o m p rilag o d b e n o rm e k o n k re tn im s tv a rn im sta n jim a. S to g a je b a r u p ro sje k u m oguće p o tv rd iti m išlje n je d a je u p o ra b a p ra v a p o često u biti nezam rše n posao, kod kojeg m o ra o n aj koji n o rm u p rim je n ju je, sv jesn o izbjeći svako p rila g o đ a v a n je n o rm e o n im o so b ito stim a s lu č a ja što ih je opća i a p s tra k tn a n o rm a n u žn o za n e m a rila, je r bi inače d ru g a č ije v lad a n je nužno vodilo sm a n je n ju p ra v n e sig u rn o sti,50 k o ja n ije, k ak o sm o već naglasili, sam o v rije d n o st s n ek im izra zitim id eo lo šk im a trib u tim a, već d ijelo m stv a rn e p ra v n e fu n k c ije. U svim tim slu čaje v im a, g d je se in te rp re ta c ija i u p o ra b a p ra v a p o k a z u ju kao n ad a sv e složeni poslovi i g d je nužno dolazi do o d m je ra v a n ja v re d n o ta i id eo lo šk ih načela, p rih v aća se već sp o m e n u ta sp o z n a ja d a p ra v o n ije sre d stv o ideologije, već sre d stv o za istin sk o u re đ e n je čo v je k o v a v lad a n ja. T ak v a sp o z n a ja ne znači v rije d n o sn o čišće n je p ra v a, ali u p o zo rav a n a č in je n ic u d a p ra v o m ože o b u h v a titi isk lju č iv o o n e v re d n o te i id eo lo šk e zam isli k o je su u tem eljen e u o d re đ e n u ra z d o b lju d ru š tv e n a ra z v itk a i k o je su, d akle, o stv arljiv e. 44 V. Rus: NaSe vrednote, Maribor, 1971, str A Tanović: Vrijednosti I vrednovanje u fenomenologiji i marksizmu, Pregled 5-6/1968. str Usp. N. Visković: Integralna teorija prava, Split, 1974, str L. Caiani: I gludlcl dl valore neirinterprelazlone glurldlca, Padova, 1954, str Usp. D. Corradini: II problem a del controllo del valorl neirinterprelazlone e nell'appllcazlone del diritto, RIF-D, 1966, str Podrobnije u nasein članku: Misli na lemu - interpretacija prava I Ideologija, Pravnik 1-3/1973. str. 24. i si. 50 Usp. R. Pound: Interpretation of Legal History, London, 1923, str i si. argument! 133

136 Bez vrijednosti bilo bi ljudsko življenje osirom ašeno, prikraćeno u pravo za o n o š to č o v je k a u z d iž e p o n a d sv a g d a n je g a p ra k tič n o g d je lo v a n ja i p o d s tič e g a d a n e p r e k id n o n a d m a š u je d a n o ; z a to i u p ra v u m o ž e m o v id je ti v r ije d n o s t, a li o n u k o ja se o d sv ih d ru g ih ip a k b itn o ra z lik u je, b u d u ć i d a k a o n o rm a tiv n a tv o rb a n e o v isi o m a te r ija ln o m ž iv o tu sa m o pri vlastitu postanku, već i u vlastitu p o stojanju.51 Pravo dokazuje svoju funkcionalnost p onajprije u procesu upora b e, sto g a je s h v a tljiv o d a g a u p ra v o tu p r a ti id e o lo g ija, k o d če g a su p u to v i id e o lo šk o g u p liv a ra z g r a n a tiji, a o p a s n o s ti u d a lja v a n ja o d poglav itih z a k o n ito s ti p ra v a u to lik o veće. Z a to je s h v a tljiv a tv r d n ja d a bi sv a tk o, tk o b i p o k u š a o p r e k o r a č iti p re k o g ra n ic e, š to m u ih s ta v lja p ra v o u s v o jo j a p s tra k tn o -re g u la tiv n o j p r o s to r n o s ti, z a u z e o u lo g u oblik o v a te lja o p ć e i a p s tr a k tn e n o rm e te n a ta j n a č in p o s ta o p o litič a r i id e o lo g te bi ta k o n u ž n o s k re n u o u p o litič k i o p o rtu n iz a m.52 T o n ik a d a ne s m ije z n a č iti p o ziv d a se z a te k n e m o s a m o d o v o ljn o s ti p ra v n e lo g ik e te v r ije d n o s n o n e u tra ln im p ra v n im k o n c e p tim a, j e r b i to u b iti z n a č ilo o tv a r a n je p u ta za n e n a d z ira n o p r o d ir a n je ta k v ih id e o lo š k ih e le m e n a ta koje pravo ne m ože podnijeti ako želi obavljati svoju funkciju u o dređ e n im d ru š tv e n im p rilik a m a. U n o š e n je v rije d n o s n ih m je r ila n e m o že se iz b je ć i, n o v a lja p ro n a ć i i u o b ič a je n u d o s ta tn o č v r s tu m e to d o lo g iju, k o ja će o m o g u ć iti p a s k u to g u n o š e n ja te ta k o p o s ta ti u s p je š n a z a p re k a za p ro d o r s u b je k tiv iz m a i ira c io n a ln o s ti. P ozivi d a se in t e r p r e t a t o r n e s m ije d rž a ti»slova z a k o n a «, već d a m o ra u z im a ti u o b z ir i» n jeg o v d u h «n e s m iju z n a č iti te k u p o z o r e n je d a se u p o r a b a p ra v a n e m o že o d v ija ti k a o a u to m a ts k i p ro c e s, d a je p otrebno ap stra k tn u norm u prilagoditi svagdanjoj k o n kretnosti vladanja /p o n ašan ja, koje je neizostavno splet objektivnih zakonitosti i čov je k o v a s lo b o d n a p r e s ta n k a, a n ik a d n e s m ije z n a č iti p o ziv n e v je rn o s ti im a n e n tn im s v o js tv im a p ra v a. P ra v n u n o r m u d o is ta n e m o ž e m o s h v a titi»in se«, n o is to ta k o ni k a o f u n k c iju i iz ra z o d re đ e n e id e o lo g ije, već u v ije k k a o fu n k c iju s tv a r n o s ti, g d je je o n d a p ra v n ič k a f u n k c ija u to m e da norm ativno vrednuje tu stv arn o st;53 norm ativno tu ne znači vrijedn o sn o b e z b o jn o, ali z a to d a se m o ra m o z a u s ta v iti n a o n o j v rije d n o sn o j ra v n in i k o ja se is k a z u je k a o o s tv a rljiv iz b o r c ilje v a, d o k o jih m o že d o v e s ti s p ra v o m u r e đ e n o č o v je k o v o p o n a š a n je. 5. O tu đ e n je i p ra v o U n a to č to m e š to u m o d e rn o m p ra v u v id im o z n a č a ja n e le m e n t civ i lizacije i čovjekove sposobnosti, da an ticipira i stvara u danim povijesn im o k o ln o s tim a, k o je to j s tv a ra la č k o j sn a z i p o s ta v lja ju o b je k tiv n e g ra n ic e, o s ta je to (m o d e rn o ) p ra v o sa s ta ja liš ta c je lo v ita (g e n e rič k o g ) č o v je k a jo š u v ije k e le m e n t č o v je k o v e o tu đ e n o s ti i n e č o v je č n o s ti. Iz v a n s u m n je je z n a č e n je č o v je k o v e p o litič k e e m a n c ip a c ije, k o ju je d o n ije lo m oderno društvo, no valja biti svjestan da ono nije i ne m ože biti pos lje d n jim o b lik o m č o v je k o v e e m a n c ip a c ije, j e r se te m e lji n a r a s c ije p lje n o s ti č o v je k o v e b iti n a d ru š tv e n o b ić e i p r iv a tn a čovjeka,-54 š to je ja k dokaz da im a još puno do konačne čovjekove em ancipacije. P roučavaju ć i p ra v o u s v je tlu s p o m e n u ta p ro b le m a m o ra m o b iti d o s lje d n i, i b iti 51 Berislav Pcrić: Pravna znanost I d ijalektika, Zagreb, 1969, str L. Caiani, o. c.. str Usp. T. A searclli: N orm a giurldlcn e rcaltk soelale, Sludi in onore di F. Messineo, Vol. IV, M ilano, 1959, str K. Marx; Prilog jevrejskom p itanju, Rani radovi, o. c., str argum enti

137 sv jesn i d a ono za svoj p re d m e t im a ra zosobljene dru štv en e odnose o dnosn o čo v jek a kao» a p stra k tn u osobu«.55 P ro b lem o tu đ e n ja n ije isk lju čiv o filozofijski ni sam o ili p o n ajp rije e tičk i p ro b lem,56 koji bi se ticao je d in o p o d ru č ja d ru štv en e svijesti Za M arxa je čovjekova g en e ričk a su štin a slo b o d n a proizvodna d jelatn o st ra d,57 a p od p ro izv o d n jo m ne shvaća sam o m a te rija ln o proizvođenje jer i religija, porodica, država, pravo, m o ral... su posebni načini proizvodnje i p rip a d a ju n jez in u općem zak o n u.5* No, svako proizvođenje svaki ra d n ije izra ža v an je čovjekove g en eričk e su štin e. Pravi čovjekov ra d je o n aj ra d koji se o d lik u je o so b ito sa stv ara laštv o m, slobodom i svjesn o šću.59 O tu đ e n o st ra d a n a s ta je s ra zd io b o m ra d a i razd ro b ljen o šću čovjekovih fu n k c ija. Č ovjek se ta k o o tu đ u je od p re d m e ta svojega rada i na ta j n ačin od seb e te k o n ač n o od svojega ro d a, o d nosno od lju d i.60 A o tu đ e n je se ne z a u sta v lja sam o na ra d u, njegovim proizvodim a i m e đ u lju d sk im o d n o sim a, već se širi n a sve životne vidokruge, kod čega svaki p o jav n i o b lik o tu đ e n ja im a svoj p o v ijesn i sad ržaj i funkciju. S toga v alja voditi ra č u n a d a su stu p a n j i opseg o tu đ e n ja u pojedinim p o v ijesn im ra z d o b ljim a ra zličiti, tj. da su neki oblici o tu đ en o sti ipak u većoj m jeri om ogućavali dokinuće različitih društvenih kalupa i ogran iče n ja te ta k o obogaćivale čo v je k a i o tv ara le p u t njegovu oslobađ a n ju.61 Ako u sk la d u s M arxovom sp o zn a jo m d a v alja tem elj čovjekova b iv stv a i svih p o se b n ih p o d ru č ja njegove d je la tn o sti tra ž iti u njegovoj m a te rija ln o j p ro izv o d n ji, tra ž im o u n jo j i g en e tič k u srž (bit) p ra v a kao je d n o g od p rim je ra» posebnih n a č in a proizvodnje«, o n d a je razum ljivo da v alja u zro k e o tu đ e n o sti p ra v a tra ž iti u e k o n o m sk o j o tu đ en o sti, i budući da nas zanim a otuđenost m odernog prava u otuđenosti mod e rn e (k a p ita listič k e ) p ro izv o d n je. D ru štv o č ija je te m e ljn a z n a č a jk a ro b n a p ro izv o d n ja, nužno p ro izvodi čo v je k u tu đ e (o tu đ en e ) o d n o se, u k o jim a se 011 p o ja v lju je tek kao s tv a r a n e k ao o so b a.» D ruštveni o d n o s lju d i se p re tv o rio u d ru štv en i odnos s t v a r i...«62 R azo so b ljen je, k o je je zn a č a jn o za p ra v n i s u b je k t 1 koje se u m o d e rn o m p ra v u p o lu č u je p re k o njegove o p će n ito sti, nužn a je p o slje d ic a te ek o n o m sk e o tu đ e n o sti, k o ja n am se ovaj p u t isk azu je k ao o tu đ e n o s t»posebnog n a č in a proizv o d n je«sa svojom re aln o m fu n k cijo m u p o v ijesn o o d re đ e n im d ru štv e n im p ro c esim a. S lično vrijed i i glede fu n k c io n a ln e p o v ez an o sti d ru g ih te m e ljn ih sv o jsta v a m odern o g p ra v a i tim e i glede n jih o v e o tu đ e n o sti, o d n o sn o o tu đ e n o sti p ra v a kao cjeline. Dubina i raširenost otuđenosti m odernog prava ne pokazuje se najin ten ziv n ije im a n e n tn o u to m u g o v o rn o m d ru štv u sam o n a p o d ru č ju ra z m je n e već i u sam o j p ro izv o d n ji, u č in jen ic i d a se čovjekova ra d n a snaga, k ao e le m e n t i m o g u ćn o st čovjekove stv a ra la č k e sn ag e i v lastito g p o tv rđ iv a n ja p re o b ra ž a v a u ro b u, k od čega v lasn ik te»robe«vidi, radi 55 Vidi 2. Miladin: O Ideologiji, o. c., str Usp. V. Vlahović: Neka zapažanja u tretiranju teorije otuđenja, Marks i savrcmenosl 2, o. c str Ekonomsko-filozolski rokopisi, Marx-Engcls: Izbrana dela, Ljubljana, 1969, str Ekonomsko-filozolski rokopisi, o. c., str Ibid.. str Ibid., str i si. 61 Vidi P. Vranicki: Socijalizam i alijenacija, Teze Marx i savrcmenosl 2, o. c str K. Marx: Grundrlsse der Kritik der polltlschen Oekonomle, Berlin, 1953, str. 75. argumenti -135

138 o tu đ e n o s ti sv o je d ru š tv e n e s v ije s ti, u m o g u ć n o s ti n je z in e p r o d a je ča k iz ra z p o tv rđ iv a n ja v la s tite lič n o s ti.63 S tupanj otuđenosti prava u odnosu spram tem eljnih skupina glob a ln o g d r u š tv a (k la sa ) o p e t je o v isan o s tu p n ju o tu đ e n o s ti u te m e ljn o j p ro iz v o d n o j d je la tn o s ti, k o d č e g a v a lja u z im a ti u o b z ir d a su zbog p o d je le r a d a i n je g o v e ra z d r o b lje n o s ti ra z -č o v je č e n e i, d a k le, o tu đ e n e o b je te m e ljn e k la se,»ali p rv a k la s a se u o v o m s a m o o tu đ e n ju o se ć a d o b ro i p o d rž a n o m, g le d a n a o tu đ e n je k a o n a svoju sopstvenu moć i p o s e d u je u n je m u privid lju d s k e e g z iste n c ije ; d ru g a se oseća u o tuđenju uništenom, vidi u njem u svoju nem oć i stvarnost nelju d s k e e g z iste n c ije «.64 N a to m e se p o s ta v lja i p ro b le m o d n o s a p ra v a i id e o lo g ije. P ra v o n a m se p o k a z a lo k a o d io f u n k c ije o tu đ e n o g s v ije ta, a d io to g a s v ije ta je i id e o lo g ija, k o d če g a s a m a č in je n ic a d a je id e o lo g ija o n a j d io sv ije s ti (k o ji n a sv o j n a č in o b u h v a ć a i p ra v o ), u k o jo j se lju d i i n jih o v i odnosi p ojavljuju o brnuti naglavačke«,65 tako da se uvjetovanost p re tvara u uvjetovano i uvjetovano u uvjetovanost,66 ne vodi nužno utap a n ju p ra v a u id e o lo g iji.07 A ko s u se» lju d i n a v ik li d a o b ja š n ja v a ju sv o je p o s tu p k e s v o jim m iš lje n je m, u m je s to sv o jim p o tre b a m a «68 u z r o k jc to m e u p ra v o re a ln i iz o k re n u ti s v ije t k o ji tra ž i i p ra v o k a o i, d a k a k o, n je g o v u id e o lo g iz a c iju. A ko id e o lo g ija ra z g la š a v a o d n o s e iz p o d je le ra d a k a o» p riro d n e «, z n a č i k a o o n e k o ji o d g o v a r a ju» čo v je k o v o j p riro d i«,09 o n d a i n o rm a tiv n a tv o re v in a tih o d n o s a u id e o lo š k o j p e r s p e k tiv i n e m o g u b iti p ro g la š e n a k a o n e š to d ru g o, k a o o d g o v a r a ju ć i p rin o s to j» p riro d i«. N o, z b o g to g a ta tv o re v in a n e to n e u id e o lo g iji. A ko je je d n a k o s t p re d z a k o n o m p o d ig n u ta u n a č e lo p r ir o d n o s ti i u m n o s ti, v eć jo j r a d i to g a ne m o ž e m o z a n ije k a ti s v o js tv a r e a ln o d je la tn o g n a č e la, k o je se te m e lji na ap stra h iran ju stvarne nejednakosti te om ogućuje uređenu proizvodn ju i d je la tn o s ti k o je se o s la n ja ju n a n ju. O s lo b a đ a n je p r a v a iz z a g r lja ja id e o lo g ije n e z n a č i o n d a p r e v iđ a n je njeg o v e o tu đ e n o s ti, k ao ni p ro b le m a p ra v a k ao s re d s tv a i izra za lju d s k e k re a tiv n o s ti, ta d a ip a k v a lja b iti s v je s ta n d a s a m p ro c e s o tu đ iv a n ja p rid o n o s i r a z v itk u p ro iz v o d n ih s n a g a, ra z v itk u lju d s k ih s p o s o b n o s ti i tim e i u v e ć a n ju m o g u ć n o s ti za p o n o v n u u s p o s ta v u s tv a r n e d ru š tv e n e z a je d n ic e, o d n o s n o za p o v r a ta k č o v je k a n je g o v o j g e n e rič k o j b iti (su š tin i).70 M o d e rn o p ra v o je n e d v o jb e n o d io to g d o p rin o s a te je sto g a p o v ije s n o o g ra n ič e n o, n o ip a k je s tv a ra la č k i e le m e n t m o d e rn o g d ru š tv a. Preveo L jubom ir STEFAN O VIĆ 63 Usp. R. Supek: Sociologija i socijalizam, Zagreb 1966, str K. Marx: Sveta družina, M arx-engcls, I/b ran a ilcla. o. c., str Glavni radovi Marxa i Engelsa, Stvarnost, Zagreb, 1976, str Njemačka Ideologija, o. c., str Vidi B. Debenjak: Friedrich Engels Zgodovlna in odtujitev, Maribor, 1970, str Ovaj put uzim am o u obzir sam o ono opredjeljenje, definiciju ideologije kakvu nalazim o u N jem ačkoj ideologiji. 68 F. Engels: Vloga dela p ri preobrazbi opice v človeka, o. c., str. 521, Izbrana dela. 69 B. D ebenjak: o. c.. str R. Supek: o. c., str argum enti

139 M ichel Miaille UVOD U MARKSISTIČKU TEORIJU PRAVA N itko neće osporiti da je najopćenitije i najlogičnije polazište stud ija p ra v a k o n s ta ta c ija d a je p ra v o sk u p n o rm i, i obaveznih i službeno sa n k c io n ira n ih p ra v ila k o jim a su o rg a n iz ira n i odnosi izm eđu živih osoba i d ru štv a. Ova d e fin ic ija, k o ju bi gotovo svaki su v re m e n i a u to r p o tp i sao, sad rži, čini m i se, izraze koji u m je sto da o b ja sn e ono što je zapra v o p rav o, z a m ra č u ju stv a rn o st i sp re č a v a ju da d am o n au č n u ana lizu. D vije riječ i k o je se slažu to su one k o je izražav aju n o rm e i osobe. One su na izvoru fetišizm a koji m ora bili otkriven u svojim m anifestacijam a i ocijenjen u svojim tem eljim a. P ođim o, d ak le, od ovog p a ra n o rm a /o so b a, da bism o p ro d rli u m iste rij fe tišizm a. O vdje d ra g o v o ljn o u p o tre b lja v a m o riječ fetišizam u o n o m sm islu u k o jem ju je u p o trije b io M arx u vezi s ro b o m.30 Znam o d a je fe tiš p re d m e t k o jem su d an e izv a n red n e odlike. T ako se događa u izv jesn o m ra z v o ju riječ i ili izraza koji bi m ogli im ati tu o dliku da o m o g u ć u ju ra z u m ije v a n je, k o je se o b ja š n ja v a ju sam e sobom. R oba je kod klasičnih ekonom ista iluzija ovog kruga magije. Pokušat ću pokazati d a n o rm a isp u n ja v a gotovo istu fu n k c iju kao i p o jam ju rid ič k e oso b e p ri o b ja š n ja v a n ju su v re m e n o g p rav a. S istem p ra v a je s t p rije đ e n i, k o n k re tn i ra sp o re d koji p o sje d u je svoju logiku p ra v ila zvanih n o rm e. Ovo ju rid ič k o u re đ e n je se o d lik u je te m e ljn o m o so b in o m : reći o no što tre b a u čin ili, što tre b a b iti, a ne u sta n o v iti o no što je s t. N a taj se n ačin čitav a ju rid ič k a n o rm a nalazi u d o m en i k o ja izm iče re d u z b iv a n ja, da bi se s m je stila u red treba-biti, prem a jednoj čuvenoj klasifikaciji MARX, U Capital, knj. I. pogl. I. stavak 4:»Feliški karakter-robe jest njen niistcri i". Više istraživača se zanimalo za ovo pitanje fetišizma. Tako npr. BALIBAR, Cinq etudes..., o. c str i dalje; VINCENT, Fćllchlsme et Soclele, o. e. 31 Ona pripada Hansu Kelsenu. argumenti -137

140 A svi se a u to r i p ita ju o s a d r ž a ju ovog p o jm a tr e b a ti b iti. V e ćin a p o k u š a v a k o m p o n ira ti g a ili a s im ilir a ti s p o jm o m o b v eze ili z a p o v je d i, i m alo po m alo zalaze na područje» sankcije «. J u r is ti s u je d n o d u š n i u sv o m b rz o m p re la ž e n ju p o s ta v k e o b itn o m karak teru prava. Tako na p rim jer čitam o :» Stoga, sam o su pravila p rava s a n k c io n ir a n a n e k o m m o ći. O ve s a n k c ije su v rlo ra z lič ite, je d n e se s a s to je u o s u d i n a p la ć a n je n e k e su m e n o v ca, d ru g e u k a z n i n a z a tv o r ili čak u sm rtnoj kazni, neke poništavaju akta koja se sm atraju su p ro t n a p ra v u, a k ta k o ja b iv a ju, d a k le, liše n a sv a k o g d je lo v a n ja, itd. V id je i ć e m o d a tre b a ra z lik o v a ti m e đ u o v im s a n k c ija m a d v ije v e lik e k a te g o r ije : o n e k o je im a ju za c ilj is p r a v lja ti (... ) ili p r e d u h itr iti; o n e k o je se s a s to je o d k a z n a : g lo b a, z a tv o r itd.«12 Ili:» P rav ilo p ra v a p re d s ta v lja pravilo ljudskog ponašanja koje će društvo paziti prem a potrebi i d ru š tv e n o m p ris ilo m. D ru g a p ra v ila p o n a š a n ja k o jim a u s p o r e đ u je m o p ra v ilo p ra v a m o g u n a m se la k o đ e r n a m e tn u ti, ali p o s e b n im s re d s tv im a ; a li, a k o se o g rije š im o o p ra v ilo p ra v a, m i p o d lije ž e m o n e k im k a z n a m a ili iz v je sn o m p ra v u p rin u d e, tj. p ris ili o d s tr a n e ja v n e sile : je d n a o so b a p re v a ro m p ris v o ji tu đ e d o b ro, o n a se izlaže k a z n i z a tv o ra (...). O vaj oblik prisile kod pravila prava sačinjava njegov karakterističan k riterij.«33 O ni č in e u o v o m s m is lu d v o s tr u k u g re š k u : d e f in ir a ju ć i p ra v o» san k c ijo m «, i iz n a d sv eg a v a r a ju ć i se u p o jm u n o rm e. Prva greška sc sastoji u tom e što d efiniraju pravo pojm om» sankcija«. D o ista, d ru g i, s v je s n i p o te š k o ć a p r e c iz ir a ju d a se ra d i o s a n k c iji k o ju iz v rša v a d ru š tv o. S ilo m v re m e n a, d rž a v e. N o r m a tiv n i s is te m i, o d i s ta, č ija je p o v re d a s o c ija ln o s a n k c io n ir a n a, p o s to je, a d a n is u ju rid ič k i s is te m i. B ilo d a se ra d i o re lig io z n o j ili m o ra ln o j d o m e n i, s a n k c ija p o s to ji. K a to lič k a c r k v a p o z n a je č ita v je d a n n a s iln i s is te m, a eksk o m u n ik a c ija m u je n a jp o z n a tija s a n k c ija ; d o v o ljn o je d o ta ć i se k a n o n sk o g p ra v a i, zb o g u o b ič a je n ih is k u s ta v a, d u h o v n ih s a n k c ija d o s u đ e n ih od sv e ć e n ik a p o z a v rš e n o j p r ič e s ti. M o ra l n ije, to z n a m o, n e k a ž n je n o p o v rije đ e n : p r e z ir ili o d b ija n je k o je u lije v a ju p o je d in i čin o v i ili rije č i, n a o k o su s p o n ta n i o b lic i k o jim a g r u p a ra s p o la ž e d a b i o s tv a rila re sp e k - tir a n je sv o g m o ra ln o g k o d e k s a. Ali, re ć i će n a š i ju r is ti, ra z lik a je u tom e što pravo raspolaže oficijelnom sankcijom, koju utvrđ u je i izražav a d rž a v a u im e z a je d n ic e. B u d u ć i d a d rž a v a im a m o n o p o l sn ag e, n iš ta n e m a m o ć d a s a m o seb i č in i p ra v d u, d a b i p o s tig lo re s p e k tir a n je nekog nepoznatog preim ućstva ili posve jednostavno nekog općeg p ra vila. P ra v o je p o v e z a n o sa s lik o m ž a n d a ra : k a k o lju d i n is u d o v o ljn o m u d ri d a r e s p e k tir a ju s o c ija ln i p o re d a k, tre b a ih p ris iliti n a o v aj respekt. To je sudbina prava, isto toliko neophodna koliko i m alo slavn a, d a o s ig u ra o v a j p o r e d a k p a i p ris ilo m a k o je to p o tre b n o. P ra v o p o v la č i s a n k c iju, d a k le s a n k c ija m o že, u p re c iz n o m s m is lu u k o je m je o p is u je m o, d e f in ir a ti p ra v o. Ip a k, o v a je m e to d a p o g re šn a. P ostoji, zaista, greška u sam oj riječi» sankcija «. S uprotno svakod n e v n o j u p o tr e b i, s a n k c ija se n e id e n tif ic ir a s a» su z b ija n je m «.34 K a o i te rm in»succes«(u s p je h ) k o ji n a jp r ije z n a č i»issue«(ish o d ) ili re z u lta t, i te r m in s a n k c ija z n a č i p r ije sv eg a» u zeti u fo r m a ln o r a z m a tra n je «(prise en com pte form elle ), na taj način što, ako je pravo uvijek sa n k c io n ira n o, o n o n e m a u v ije k p r is iln u s a n k c iju. Svi s p e c ija lis ti m e đ u n a r o d n o g p ra v a iz ja v lju ju o vo d a v n o : je d a n ju r id ič k i s is te m n e tr e b a 32 B. STARCK, Droil civil, o. c.. sli. 7 i A. WEILL, D rolt civil, o. c str Riječ prisila nije ovdje upotrcbljcna u juridićkoin sm islu (kaznenog prava), već u njenom literarnom sm islu argum enti

141 neo p h o d n o biti p risiln o san k c io n iran d a bi m ogao p o sto ja li i biti sm-t tm n p ra v n im siste m o m. A čak bi se i neki sp ecijalisti in ternog prav a sloz.li d a neki zakon, ne p re d v.đ a ju»sankcije«kao g aran ciju izvršenja onoga što je p re p isa n o ; oni zato n isu sm a tra n i m an je zakonim a Bez c itira n ja nek ih neiz b je žn ih iznim aka, koje,su sladokusne za udžbenike postoji čitav dio internog prava koji odgovara ovom pojm u»lex im perfecta«, to je k o n stitu c io n a ln o pravo. Do P ete R epublike, oblasti ovog p ra v ila najvišeg nivoa u n u ta r in tern o g re d a kojim a su se sva druga pravila m orala podvrgnuti, poprim ala su kao bitno vrlo teoretski kara k te r u o d su stv u svake efik a sn e i efek tiv n e k o n tro le konstitucional nosti zakona. A čak i d a lje od ove hip o teze sk o ra šn ja d eb a ta o odob ra v a n ju zakona koji se odnosi na n a m je rn i p re k id tru d n o će i odluka U stavnog sav jeta, k o ja je u slije d ila na šte tu p a rla m e n ta rn e većine, p o k az ala je d a se ra d ilo sam o o d eb a ti ogra n ič en o j za ju riste.36 Bilo bi in te re san tn o z a m ije titi d a kao b itn o, čak i p ra v ila konstitucionalnog prava nisu podvrgnuta sankcijam a -prisilam a. Njihova prim jena je kon ačno p re p u šte n a sav jesti ja v n e m oći. S igurno, često p o sto ji politička san k c ija, ali ona je jo š d ale k o od toga da važi u svakom slu čaju :»očito«je d a se p o v re d e k o n stitu c io n a ln o g p rav a, u sp rk o s indignaciji ju rista, č e sto p o č in ja v a ju. N eki su ča k u vezi s tim predložili p o jam»konstitu cio n aln i običaj«(c o u tu m e c o n stitu tio n n e lle ). Ip a k n itk o neće pom islili da ovi zakoni, iako nesavršeni, nisu juridičke norm e. A što da kažemo 0 izv rše n ju p re su d a od stra n e države, posve p re p u šte n e n jen o j d o broj volji, s a rg u m e n to m d a se ne m ože snaga su p ro tsta v iti državi? To ne znači d a sa n k c ija u svak o m slu č a ju ne p o sto ji: jed n o stav n o, ona se ne p o ja v lju je u svom p risiln o m o b lik u, p rin u d n a. A, ak o bism o gledali sa sta ja liš ta novog e k o n o m sk o g pra v a, onog o p lan ifik aciji, zapazili b ism o isto. N a taj je n ačin id e ja d a je san k c ija -p risila k a rak te ristič n a za p ra v o, posve p o g re šn a. M eto d o lo šk a g re šk a je teška: n aučno se može d e fin ira ti je d a n fe n o m e n njegovim p o slje d ic a m a je d in o ak o se one u v ijek p o ja v lju ju n en a đ a n o šć a fe nom ena. Da im a slučajeva, ili b arem je d a n je d in i slu čaj g d je u č in a k ne bi slije d io uzrok, m i se ne bism o m ogli d a lje slu žiti ovim tip o m d efin ic ije. T ako, n p r. n itk o ne bi d efinirao š tr a jk kao čin koji povlači o d u zim an je od n ag rad e, je r je ovaj kriterij preširok (i drugi činovi im aju isti učinak, a da nisu štrajkovi: 1 zato što bi se m ogli n av e sti slu čaje v i š tra jk a g d je o d b ija n je od plaće ili n ad n ic e n ije o stv a re n o. Š tr a jk se n a d a lje d efin ira onim što on jest, dogovoren čin prestanka rada. Ova m etodološka indikacija čini se elem e n ta rn o m, a ip ak b ro jn i su oni koji z a stu p a ju»sankciju-prisilu«kao posebnost juridičkog sistem a. U o stalo m, n ašlo bi se u n ek im g ra n a m a suvre m e n o g p ra v a popu š ta n je u o d n o su n a sam p o ja m san k c ije kao što je ona bila ra n ije d efin iran a. O sje tn a je ev o lu c ija u k azn en o m pra v u, g d je je pod u tje c a je m stu d ija sociologa, psih o lo g a, lije č n ik a a isto ta k o ju ris ta, kazna sve više sh v ać en a kao re a d a p la c ija. Z atv o r ne izgleda više kao e fik a sn o i logično sre d stv o : n a sto ji se za m ije n iti p o m alo je d n im n ezatv o rsk im p o stu p k o m delinkvenata.37 Da su ovi projekti još uvijek vrlo am biciozni, nema sum nje, je r u sp rk o s g o v o re n ju o h u m an izaciji u v je ta u zatv o ru pobune koje iz b ija ju u n je m u o štro su ugušene. Da je oblik»readaplacije* d e lin k v e n a ta nova o b m a n a našeg d ru š tv a d a bi sa k rilo svoje poliski- 35 Cf. B. STAKCK, Droll civil, o. 36 Odluka Ustavnog savjeta od 15. januara o kojoj ćemo naći sve podatke u FAVr 'Dt:" : Dlconatllutlonnel, Sircv, 1975, str J. LIVROZF5T, De la prison a la rćvolte, Mcicurc de France J. M. VARAUT, La prison, porqul falre?. Table ronde. Pans, 1972; i Annće soclologlque. argumenti 139

142 v a n je čin e ć i g a sv o jo m» o d su tn o šć u «jo š e f ik a s n ijim n eg o li b i to ja v n o m e g z e k u c ijo m, n ije n i p o tr e b n o d o k a z iv a ti n a k o n ta k o p ro n ic ljiv ih s tu d ija Foucaulta. N ije v ažno: fe n o m e n s a n k c ije g d je se ja v n a m o ć pojavljuje s kacigom i m otkom u ruci nije ono što m ože definirati p ravo. R e k a o b ih č a k d a ovi m o m e n ti v id ljiv e r e p r e s ije p r e d s ta v lja ju iz n im k u u so c ija ln o m s is te m u : lju d i u n a š e m d r u š tv u o p ć e n ito su p o k o rn i d o te m je re d a n ije ni p o tr e b n o u p o tr ije b iti n e k u silu i o s tv a r iti o v aj o b lik s a n k c ije, o sim u s lu č a ju o tv o re n ih k o n flik a ta. T a k o, za m n o g e s u d s k e p ro c e s e, a k o su s itu a c ije o rg a n iz ira n e za u z v r a t, k o je su s p ra v n e s tr a n e k o re k tn e, k o lik o je n a g o d b i iz v rše n o b e z p o ja v ljiv a n ja o vršite lja ili su c a? A ko ć e m o g le d a ti s tv a rim a u lice, k o n s ta tir a t ć e m o d a r e p r e s ija n a n ek i n a č in p re d s to ji o b av e zi, n a p r ik riv e n n a č in, o k o liš a n je m d o m i n a n tn e fo r m a c ije i ideologije. P ra v o k o je b i se o d rž a v a lo s a m o r e p r e s iv n im s a n k c ija m a i ta k o silo m, n e b i d u g o tr a ja lo. D ik ta tu r e se u v ije k ru š e p o d v la s titim te re to m i h is to r ič a r i d o b ro z n a ju d a s u n a jm a n je u v a ž e n e m je re b ile u v ije k o n e k o je su p ro u z ro k o v a le b r o jn e ju r id ič k e p ro p is e ta k o je i š to se tič e z a k o n a p ro tiv r a s tr o š n o s ti! P ra k s a sc dakle spaja s teorijom : juridički sistem se ne m ože definirati represivn im s a n k c ija m a v iše n eg o li je n jim a e f ik a s a n. A ko se, d a k le, ju r id ič k i sis te m n e m o že d e f in ir a ti n je g o v im re p re s iv n im k a r a k te r o m, to je stoga što se ju ridička norm a m ora shvatiti u drugom sm islu. U to m e se s a s to ji d ru g a g re š k a : p re v iš e se a s im ilir a la n o rm a s o b a v ezom, s im p e ra tiv o m. D a b i se b o lje s h v a tio s a d r ž a j, tr e b a se v ra titi e tim o lo g iji. G rč k i iz ra z n o r m a n a jp r ije z n a č i m je ru,40 š to sv a k o d n e v n i g o v o r iz ra ž a v a u p rid je v u n o rm a la n (n o rm a l), k o ji z n a č i o d g o v a r a ju ć i n o rm i, tj. u o b ič a je n o j m je ri. J e d a n n o rm a tiv n i s is te m, k a o š to je p ra v o, je s t p r ije sv eg a s is te m m je re, s is te m o d n o s a. O d sv ih m o g u ć ih d r u š tv e n ih d je lo v a n ja, sa m o će n e k a b iti s m a tr a n a n o rm a ln im a, tj. k a o o d g o v a r a ju ć a ili sn o š ljiv a, z a v isn o o d s lu č a ja, n o rm i, m je ra, k o je iz ra ž a v a ju k o ris n o s t, v rije d n o s t d ru š tv e n ih d je lo v a n ja. D ru g im rije č im a, p r ije negoli postane obaveza ju ridička norm a je instrum ent m jere. Na p rim je r, ju rid ič k a n o rm a je isto ta k o o b a v e z n a k ao i e ta lo n -k ilo g ra m p o h ra n je n u P a v ilio n d e S e v re s za o n o g k o ji želi iz m je riti te ž in u je d n o g p re d m e ta. N e z a v isn o o d ju r id ič k ih p ro p is a k o ji u F r a n c u s k o j o b a v e z u ju n a p o š tiv a n je ove je d in ic e za te ž in u, je d in ic a za m je r u je d r u š tv e n o obavezna u danim historijskim uvjetim a, je r bez nje je razm jena nem oguća. Znam o kako su, od zam jene do novca, socijalni sistem i razradili i o stv arili in stru m e n te za m je ru d a bi o lak šali, o d n o sn o g en e ralizira li ra z m je n u. Ali is to ta k o z n a m o d a se u p ra v o tu n a la z i o n o š to je M arx n a z v a o» fe tišiz a m ro b e «i m a g ija n o v ca. M e h a n iz a m c ije n e s k riv a č in je n ic u d a p o s e b n a ro b a (z la to ili n o v ac ) slu ži k a o o p ć i e k v iv a le n t u o d n o s u n a sv a k u r o b u i ta k o s a k r iv a sav fe n o m e n re a ln e r a z m je n e p o d o b lik o m v rije d n o s ti. A o v a, n e z a d o v o ljn a p r ik r iv a n je m sv o je re a ln e b iti, 38 M. FOUCOULT, Survciller et Punlr. Nalssanec de la prison, Gallimard, Paris, J. CARBONNIER podržava islo m išljenje (Drolt civil, o. c., str. 18 i 19), ali s neobičnog idealističkog stanovišta. Prosudim o:»individuum je najčešće sprem an da prim i zakon, da mu se prilagodi, je r u tome vidi korist. Ako pri cirk u lira n ju na putu svi idu desnom stranom a ne lijevom, to je više vlastitom voljom nego prisilno. Čovjek je razum na životinja, a razum mu više od straha govori ono što će činiti. U društvenom životu osjećam o ritam koji nam izgleda više spontan nego prisilan (nom os, grčki, to je ritam isto koliko i zakon).«t ražim o ono što poredak kojem u se pokoravam o ima spontanog i razum nog, na koji p ristajem o istom voljom! Nije potrebno previše izvijati štap u drugom smislu! 40 J. ELLUL.»Sur I'artificialite du droit et le droit d exception (nastavak)«, Archives..., 1965, str Red koji je čovjek nam etnuo prirodi dopušta m u da je savlada, tj. nadživi. A utor koji je preciznije analizirao pojam norm e pod ovim uglom jest P. AMSELEK, M ćthodc phćnom ćnologlque et Thćorle du dro it, kol. B ibliothequc philosophique du droit, L.G.D.J.. vol. II, Ova analiza upućuje na KELSEN, Thćorie pure du drolt. Nalazimo vrlo interesantne analize o ovome u lezi našeg kolege A. JAMMEAUD, Des oppositions de normes en drolt prlvć Interne, Lyon. 1975, str i dalje argumenti

143 p o k azuje su p ro tn o, b u d u ći da se zlato (novac) p o jav lju je kao ono što d a je v rije d n o st, dok je o n o sam o re alizira u času razm jene.41 I od tog ča sa v rije d n o st ro b e izgleda kao ono što ona nije, a p so lu tn a kvaliteta p re d m e ta : u ra zm jen i p re d m e ta se d isim ilira realni socijalni odnos, o naj koji o rg a n iz ira k re ta n je stv a ri p om oću izvjesne organizacije ljudi! Ja o v d je sam o iznosim vrlo važan o d lo m ak gdje je M arx precizno d efin irao ovu ulogu instrum enta za m jeru burioaskog prava, čiji n o r m ativni k a r a k te r on na ta j način d em istificira u suvrem enom sm islu ju ris ta (le»devoir-etrem orati-biti«). Povlačeći p aralelu izm eđu ro b e i p o stu p k a ra z m je n e s je d n e stra n e, i k a p italistič k o g ju rid ičk o g siste m a s d ru g e stra n e, M arx piše:»ista količina ra d a u jed n o m obliku ra z m je n ju je se s isto m količinom ra d a u d ru g o m obliku. Jed n a ko pravo je, d ak le, u v ijek u svom p rin c ip u burzo a sko pravo (...).«N akon što je p rim ije tio da u stv ari ovo je d n a k o p rav o.traži n eje d n ak e situ acije, M arx d o d aje :»Pravo po sv o jo j p riro d i m o ze p o sto ja ti sam o u p o treb o m iste jed in ice za m je ru (p o tc rta o M. M.), ali n eje d n ak i in dividuum i (a to ne bi bili p o seb n i in d iv id u u m i k ad ne bi bili n eje d n ak i) n isu m jerljvi je d n o m općo m jed in ico m, o sim u k o lik o ih se ne ra z m a tra s istog s ta novišta, ak o se p o im a ju u je d n o m o d re đ e n o m aspektu.«i kao z a k lju čak:»da bi se izbjegle sve ove n ed aće, p ra v o ne bi sm je lo b iti jed n a k o, već n e je d n ak o.«42 O vu je d n a k o st p ra v a k o ju M arx n ekoliko re d a k a d alje naziva trič a rijo m i fa m ilija rn o m ideologijom fra n c u sk ih d e m o k ra ta i so c ija lista, tem elj je n aše g p ita n ja : p ra v o b u rž o ask o g d ru štv a m ože biti sam o b u rž o a sk o pra v o. To znači d a d u b o k o o b ja šn je n je p ra v a leži u ovoj ideji razm jene ekvivalentim a koja može biti ostvarena sam o upotre b o m je d n e o p će m jere. A ova ra z m je n a se ne p o ja v lju je u bilo k ak v im u v je tim a, već h isto rijsk i, u o d re đ e n o m tre n u tk u h isto rijsk o g ra zv itk a. O na p rik riv a tu re a ln o st o d re đ e n o m id eo lo šk o m p ro d u k c ijo m. D a b ih to d o k azao, m o ra m se k o ris titi d ru g im term in o m defin icije k o ja n am je p o slu žila n a p o č e tk u : o sobom. E tim o lo g ija će n a m b iti d ra g o c je n a u ovom iz jed n a čiv an ju. T erm in p e rso n a (osoba), g rč k i, o zn a ča v a n a jp rije m ask u,4 i sam o pom o ću poj m a uloge i g lu m ca, d e d u k c ijo m, on p o sta je sin o n im in d iv id u u m a. S to znači d a in d iv id u i čineći d ru štv o p o s ta ju o so b e u ju rid ič k o m sm islu? Mi ćem o d u lje p ro u č a v a ti ovaj p o ja m 44 o k o jem ćem o z a h v atiti sam o o no što će p o slu žiti za dokaziv an je. K azati d a p ra v o in s titu ira o so b e, znači p riz n a ti d a o n o d o d je lju je o d re đ e n b ro j uloga za ig ra n je d ru š tv e n e igre: u ovom sm islu, kao što to izv rsn o p iše je d a n su v re m e n i a u to r, to je»pravilo igre«.45 D rugim rije č im a, čitav je d a n siste m uloga, m je sta, m o g u ćn o sti, d o d ije lje n je ra z lič itim in d iv id u u m im a, a ova ra sp o d je la uloga ne zahvaća ih sam o n a je d a n izo liran n ačin (uloga trg o v ca ili fu n k c io n a ra, uloga oca ili tu to ra ), o n a a u to m a ts k i u sp o sta v lja siste m re la c ija, siste m odnosa. P ra va ro d ite lja se d e fin ira ju u o d n o su s d jecom, p ra v a v jero v n ik a u odnosu s d u žn ic im a, p ra v a fu n k c io n a ra u o d n o su na p lać en e ra d n ik e. Ovaj sistem odnosa može biti analiziran kao sistem kom unikacija, ali, važno 41 M. G0DEL1ER, Horizon, Trajels m arxlsles cn anthropologic, Maspero, Paris, 1973; posebno pogl. 4, str i dalje, i pogl MARX-ENGELS, Critique des programmes de Gottha et d'e rfurt, Editions socialcs, Paris, 1966, str U ovom smislu vidjeti vrlo interesantan članak J. F.LLliL.»Sur l artifieialle du droit...*, cit. članak, str. 21. i dalje. 44 Ibid., II dio, pogl. I. 45 A. J. ARNAUD, Essal d 'analyse structurale du Code civil frangals. La rfcgle du Jeu dans la palx bourgeois«, L.G.D.J., Paris, 1973, str argumenti -141

144 je to da ovaj opći sistem koji dopušta koheziju različitih p artn era im plic ira n e o p h o d n o s t re d a, u r e đ e n ja, tj. s k u p n o r m i k o je će o d re d iti m je r u s o c ija ln ih o d n o sa. T a k o se p rib liž a v a m o o b ja š n je n ju. N e d o s ta je je d a n e le m e n t: o d n o s iz m e đ u n o rm o (ili ju r id ič k o g re d a ) i o so b e. Š to se tiče id e a listič k o g h u m a n iz m a k o ji k o e g z istira s u s p o s ta v lja n je m k a p ita lis tič k o g n a č in a p ro iz v o d n je, n o rm a a š ire, ju rid ič k i s is te m s m a tr a se d a p o tje č e sa m o o d Č o v je k a, i p re k o n je g a, d a je p ro iz v o d R a z u m a.46 U o v im u v je tim a, č o v je k je is to d o b n o o b je k t p ra v a (k a o s is te m a k o ji p ris ilja v a n o rm a m a ) i n je g o v a u to r (p o m o ć u ra z n ih s re d s ta v a, k a o š to ć e m o v id je ti, o d z a k o n a d o u g o v o ra ). J u r id ič k a n o rm a i č o v je k /o s o b a n a la z e se, d ak le, u d ija le k tič k o m o d n o su u z a ja m n e z a v isn o sti. Iz o v o g ra z lo g a za j u r is te sv a k i č o v je k k o ji živi u d r u š tv u im a poziv d a b u d e o s o b a u ju r id ič k o m s m is lu, j e r v iše n ije z a m isliv o d a n e k i b u d u is k lju č e n i iz ju r id ič k e s fe re č o v je č a n s k o g k ao š to s u to bili ro b o v i u a n tic i. In te r v e n ir a ju ć i ta k o u ju r id ič k o m s v ije tu, č o v je k u n je g a p re n o s i v la s tite k v a lite te : ra z u m i sv e sv o je v rlin e, ali is to ta k o i v o lju, k o ja je u iz v je sn o m s m is lu s v o jin a č o v je k a, j e r o n a im p lic ir a s v je s n o s t c ilja i s re d s ta v a. I s to ta k o je ju r id ič k i v o lu n ta riz a m in tim n o p o v ez an s h u m a n iz m o m i s a s u b je k tiv iz m o m. S ve su se ove tv r d n je z a s a d o d v ija le u č is to j d o m e n i id e ja. I to ta k o k a o d a b i se p ra v o (n o r m e i o so b e ) m o g lo d e f in ir a ti n e z a v isn o o d d ru g ih p osve so c ija ln ih in s ta n c a. T o n ije s lu č a j u n ašo j p ro b le m a tic i. P ra v o n e p o s to ji k a o iz o lira n p re d m e t: o n o je, z n a m o, je d n a od instanci koje tvore globalnu socijalnu stru k tu ru jednog načina proizv o d n je. K a k o o n d a in te g r ir a ti p re th o d n e ra z v o je s o v o m k o n c e p c ijo m z a je d n ič k o g? N a jp r ije b ih h tio p o d s je titi n a n e š to v ažno. N a č in n a k o ji tre b a»povezati«p ra v o k a o s is te m n o rm i s c ije lo m s o c ija ln o m s tr u k tu r o m, p o s e b n o s e k o n o m s k o m b a z o m k o ja se d e te r m in ir a u z a d n jo j in s ta n c i, d o p u š ta n a m d a o b ja s n im o i s a d r ž a j o v o g ju r id ič k o g s is te m a i n je g o v o b lik.47 N ije d o v o ljn o re ć i d a fr a n c u s k o p ra v o o d ra ž a v a in te re s e d o m i- n ira ju ć e k la se, tre b a lo b i m o ć i k a z a ti z a š to o vo p ra v o im a o b lik p o d k o jim g a p o z n a je m o. O b ja š n je n je p ra v a tr e b a im a ti o v u c ije n u, j e r o n o n e s m ije u p a s ti u lažni m e ta fiz ič k i p ro c ije p.4 I izv a n sv a k e m e ta fiz ik e već z n a m o d a k a p ita lis tič k i n a č in p ro iz v o d n je o rg a n iz ira iz v je s ta n tip o d n o s a n a ra z in i p ro iz v o d n je i o p tic a ja, u je d n o m p ro c e s u g e n e ra liz ira n e r a z m je n e robe. Ali, ovi su o d n o si d e te r m in ir a ju ć i u z a d n jo j in s ta n c i, j e r se o n i p o v e z u ju u» e k o n o m sk o j sfe ri«. P o re đ e n je s o d n o s im a k o je p o k re ć e ju r id ič k i s is te m ra s v je tlja v a onda našu m ateriju i objašnjava nam što je u stvari pravo. D em ons tr a c ija m o že b iti o v a k v a : ro b a u e k o n o m s k o j s fe r i im a is tu u lo g u ka o i n o rm a u ju r id ič k o j sfe ri. K a o š to M arx z a p a ž a u je d n o m b lje s k u :» S v atk o s m a tra svoj z a n a t p ra v im. Š to se tič e n jih o v a z a n a ta s re a ln o šću, o n i o to m e im a ju v iše ilu z ija n eg o li to p r ir o d a z a n a ta z a h tije v a. U ju risp ru d e n c e i, u p olitici itd., ovi o d nosi p o sta ju u sv ijesti k oncepti (...). Sudac, npr., prim jen ju je Zakonik, a to je stoga što or. islovima Prirode kao izvora prava, upućujem o na III poglavlje. 47 Ova klasična distinkcija između lorm e i sadržaja bit će dublje objašnjena u III dijelu. vrlo jasno kod E. B. PASUKANIS, T hćorle.... cit.. o istom u F. JAKUBOWSKY, Les i la conception de l hlstolre (1936), E.D.I., Paris, argumenti

145 sm a tra zakonodav stv o kao istin sk i ak tiv n i p o k re ta č. P oštivanje svakoea za svoju robu (p o tc rta o M. M.).«49 bis U stv ari, fetišizam ro b e čini da zab o rav im o da p ro izvodnja i opticaj p re d m e ta zvanih ro b a sk riv a ju u stv a rn o sti so cijaln e odnose m eđu in d iv id u u m im a. U ek o n o m ici sve izgleda stav ljen o p od znak m ate rije i b o g atstv a: ek o n o m ik a je m je sto p ro izv o d n je i d istrib u c ije bogatstva O no bi bilo izvučeno iz p riro d e, d a b u d e p re d m e t ra zm jen e, ali nikad se stv a rn o ne p o ja v lju ju o d n o si m eđ u lju d im a koji d o p u šta ju organizaciju ove p ro d u k c ije i ove cirk u la c ije. Sve se događa u jednom potp u n o re ificiran o m sv ije tu. To je u p ra v o su p ro tn o onom e čem u teži p o jam norm e. Fetišizam n o rm e i osobe, sje d in je n ih u n a p rije d u je d in o j riječi pravo, čim da za b o ra vim o da su o p tica n je, ra zm jen a i o d n o si m e đ u osobam a u stvari odnosi m eđu stvarima, m eđu predm etim a, koji su i sami proizvod i optic a n je k a p ita lista. I, stv a rn o, u sv ije tu p ra v a sve se odig rav a naoko m eđ u o so b am a: o n im a k o ji z a p o v ije d a ju i o n im a koji slu ša ju, onim a koji posjeduju, onim a koji razm jenjuju, onim a koji daju itd. Sve izgled a k ao s tv a r o d lu k e, volje, je d n o m rije č ju R azum a. N ik ad se ne p o jav lju je g u sto ć a re la c ija k o je n isu željene, stv ari za koje su lju d i vezani, prisilne ali nevidljive strukture. Ovi u k r š te n i o d n o si izm eđ u o b lika v rije d n o sti i ju rid ič ko g oblika (takvog k ak o ga izra ža v aju p o ja m n o rm e i osobe) izgledaju m i o sobito zn a čajn i. J u rid ič k i sis te m ka p ita listič k o g d ru štv a k a ra k te rizira n je gen era liza cijo m a p stra k tn o g o b lika ju r id ič k e n o rm e i ju rid ič k e osobe. O va g e n e ra liz a c ija d o p u šta da se p rika že d ru štv e n o je d in stv o na realan i imaginaran način istodobno. Treba precizirati ovo stajalište. Ekonom ski i društveni kapitalistički o d n o si s tv a rn o p o s to je p re m a tip u o rg a n iz ac ije k o ju im p lic ira k ap i tal, ali isto ta k o s tv a rn o p o s to je ju rid ič k i odnosi koji ih izražav aju i i k o ji ih, v id je t ćem o, re p ro d u c ira ju. U to m sm islu, ju rid ič k i odnosi n isu č is ta im a g in a c ija : o n i p o sto je, oni im a ju n e p rije p o rn u m aterija l- n o st, to lik o re a ln u kolik o su to in s titu c ije držav n o g a p a ra ta s k o jim a su vezani, k a o o n e p ra v d e, p o licije, a d m in istra c ije. Ali, isto v rem en o, a to je p o k u šalo u k a z a ti p re th o d n o d o k aziv an je, re aln i odnosi su p rik riveni je d n o m posve im a g in a rn o m ju rid ik o m : p ra v o označava i p re m je šta isto v re m e n o p ra v e p ro b lem e. Ovo im ag in arn o, to je ono o osobi kao p re d m e tu p ra v a i o n o o n o rm i kao im p e ra tiv n o m p ra v ilu. Jer, ja sam u v je re n d a je č o v je k izvor p ra v a,50 a ja se m ogu p o tč in iti ili re zig n iran o se p o k o riti siste m u n o rm i, k o je m u je on a u to r. P recizn ije, ove n o rm e m i se čin e logične i p o tre b n e za o rg a n iz a c iju o d n o sa za k o je ja o n d a ne m ogu o s je titi d a su»drugdje«o rg a n iz iran i. R e a lizira ju ć i se, pravo ne ka že ono što m o ra b iti, ono ka že»ono što jest«. Ali ova re a ln o st ne m ože m i se p o ja v iti, b u d u ć i d a p re m a u z o ru n a ro b u, norm a m e o sta v lja u u v je re n ju da je ona izvo r v rije d n o sti, d a je o na, d akle, p rvi i ka te g o rički im p era tiv. T u dolazi do iz ra ž a ja fe tišizacija: ja d o d je lju je m ju rid ič k o j n o rm i k v a lite tu k o ja izgleda b itn a (obaveznost, im perativn o st), d o k ova k v a lite ta n e p rip a d a n o rm i, već tip u re la cije, realnog so cijaln o g o d n o sa k o je m u jc ova n o rm a izraz. Isto kao što ni ro b a nc stv a ra v rije d n o st, nego je o stv a ru je u času ra zm jen e, ju rid ič k a n orm a ne stv a ra za p ra vo obave zu : ona je o stv a ru je u času socijalne razm jene. O vaj fe tišizam je to više n ag la še n u k a p ita listič k o m d ru štv u, tak o da je juridički sistem postao, od svih norm ativnih sistem a, onaj koji 49 bis MARX, L ldeologte allemande, Ud sociales, str Sire, čovjek jc izvor povijesti. argumenti -143

146 je o sv o jio h e g e m o n iju u fu n k c iji» isk aziv a n ja v rije d n o s ti so c ija ln ih čin a «. V id je t ć e m o d a u d ru g im n a č in im a p ro iz v o d n je o v u fu n k c iju p re u z im a ju re lig ija ili m o ra l, k a o h e g e m o n iju. P ra v o o n d a im a s e k u n d arno m jesto u ovom norm ativnom skupu; a, od k ra ja 18. stoljeća pose b n o, izg led a d a se d r u š tv e n i o d n o s i p o tp u n o iz ra ž a v a ju u ju rid ič k o m sistem u. K ako su m oral i religija postavljeni na rang preuzim anja indiv id u a ln o g p o lo ž a ja, p ra v o se č in i k a o je d in i o b je k tiv n i s is te m za k v a lifik a c iju s o c ija ln ih o d n o s a ; o n o je u to lik o v iše v a lo riz ir a n o u o v o j fu n k c iji. O no je č a k id e n tific ira n o s o n im š to o s tv a ru je, tj. v rije d n o s t o v ih o d n o s a. O n o š to je s p e c ifič n o za a k tu a ln o p ra v o, to je a p s tr a k c ija i genera ln o st u k o jim a je o v a j izra z s o c ija ln ih o d n o sa re a lizira n. O va ju r i d ič k a fo r m a je d u b o k o p o v e z a n a s n a č in o m k a p ita lis tič k e p r o iz v o d n je : n i u je d n o m d ru g o m n a č in u p ro iz v o d n je d ru š tv e n o g ž iv o ta, p ra v o n e p o s je d u je o v u h e g e m o n iju i o v u a p s tr a k c iju. T o n ije, d a k le, k a r a k te r s v o js tv e n» p ra v u u o p će «, k a o š to to d a ju n a z n a n je a u to r i d o k trin e. N a p ro tiv, p o s e b n e s tu d ije p r e c iz ir a ju d a je ju r id ič k i s is te m u a r h a ič n im d ru š tv im a v rlo ra z g ra n ič e n s is te m, te m e lje n n a k a z u istic i, in d iv id u a ln o j s itu a c iji.51 T o v iše n ije e f e k t s lu č a ja ; im a t ć e m o p r ilik u re ć i z a š to je k a p ita lis tič k o m s is te m u p o tre b a n ju rid ič k i s is te m s n a v e d e n im k a r a k te ris tik a m a. Ova karakterizaoija ju ridičke instance nas autorizira da sada predložim o definiciju. PR E M A JE D N O J D E F IN I C I J I JU R ID IČ K E IN S T A N C E I m a ju ć i u v id u m isa o k o ju s a m g o re ra z v io, d e f in ir a o b ih ju r id ič k u in s ta n c u p re c iz n ije, ju r id ič k o p o d r u č je p o litič k o -ju rid ič k e in s ta n c e k a o s is te m k o m u n ik a c ije fo r m u lir a n iz r a z im a n o r m i da b i se d o p u s tila re a liza c ija d e te rm in ir a n o g s is te m a e k o n o m s k e i s o c ija ln e p r o iz v o d n je i razm jene. P reostaje sam o da preciziram kako se organizira ovaj sistem kom u nikacije. P rotivno sim plificiranoj slici koju bi ova form ula m ogla izazv a ti, ju r id ič k a in s ta n c a je k o m p le k s n a. P re d lo ž io b ih a r tik u la c iju n a tr i n iv o a : id e o lo šk o m, in s titu c io n a ln o m i p r a k tič n o m, j e r z a je d n o tv o re ovaj s iste m k o m u n ik a c ije. a) Id e o lo š k i a s p e k t ju r id ič k o g s is te m a n a jč e š ć e z a d rž a v a p a ž n ju is tr a ž iv a č a i n e - ju r is ta. P ra v o iz g le d a n a jp r ije k a o o g ro m n a id e o lo š k a re z e rv a. O no»naziv a s tv a ri n jih o v im im e n o m «. Č in e ći to, o z n a č a v a ju ć i lju d e i p r e d m e te, d a ju ć i im m je s to, o n o ih s je d in ju je u z a je d n ič k o j v iziji, u g lo b a ln o m p rik a z iv a n ju. P o to m e, o n o je d io id e o lo š k e in s ta n c e s k o jo m g a m n o g i z a m je n ju ju. B ilo d a se r a d i o d rž a v i, o o b ite lji, o trg o v a č k o m p o d u h v a tu ili a k tiv n o s ti, g la v n i p re d m e t ju r is ta iz g le d a d a je n a jp r ije p re c iz n o k v a lific ir a n je fe n o m e n a, in s titu c ija, m e h a n iz a m a k o ji se p o ja v lju ju u s o c ija ln o j ig ri. O va fu n k c ija p ra v a n ije d a k le te h n ič k a, u s m is lu u k o je m b i o n a b ila s a m o re d s r e d s ta v a, o n a je z n a č a jk a je d n o g s a d r ž a ja, je d n e p o s e b n e id e o lo g ije. U v ije k d o la z e d o n je j u r is ti k a d žele o b ja s n iti te h n ik u p ra v a. J e d n im p o sv e lo g ič n im o b rto m u s m is lu id e a liz m a, o v e s u p e r s tr u k tu r e s u n a z v a n e» tem elji«p ra v a n e o b ič a n n a č in d a se p ra v o p o s ta v i n a g lav u, p o k riv a ju ć i ta k o s tv a rn e 51 Tako npr. grčko arhaično pravo. L. G ERNET, A nthropologie de la G rice antique. M aspero, Paris, 1968, str. 175,»Droit et Prć-D roit cn G rćce ancicnne«, B oubacar BARRY, La Royaum e du W aalo, le Sćnćgal avanl la conquete, M aspero, Paris, 1972, str. 87. i dalje: D. D. KOSAMBI, C ulture et Civilisation de l'in d e anclenne, M aspero, Paris, argum enti

147 tem elje.«to je razlog zbog kojega ideje, filozofije, m isaoni sistem i izgledaju kao»početak«ju rid ič k o g siste m a, kao polazna točka te h n ik a Cesto sre ćem o frazu:»ljudi su im ali id eju d a...«, da bi se pokazao p rije la z s je d n e teh n ik e na dru g u.«ali istovrem eno su ove filozorijc- -tem elji označeni kao k ra j ili cilj p rava: u tv rd iti taj sistem političkog prikazivanja, to je cilj dem okracije; postaviti taj fam ilijarni ili individ u aln i siste m, to znači razviti k v alitete svojstv en e čovjeku. N a ovoj točki, p o ja v lju ju se če sto dva o sje ć a n ja : o sje ć a n je p ra v d e i sigurnosti, čiji bi p riro đ e n i n o silac bio čovjek.«sve bi se o b jasn ilo p ravdom i sig u rn o šću. P rvi izraz sh v aćam o kao: d ati svakom što m u p rip ad a, širo k a i v e lik o d u šn a fo rm u la. Ali tk o će o d lu čiti o ovoj d istrib u tiv n o j p ra v d i? O na bi m ogla o h ra b riti m noge pobune: a ako bi neki danas sm a tra li d a oni ne d o b iv aju o no što im p rip a d a, žene kao i radnici, m lad i kao i e m ig ra n ti? O nda stu p a na scen u ju rid ič k e ideologije drugo lice: sig u rn o st. O na u zim a ra zn e o b lik e kao: red, d o b ri o b ičaji, opći in te re s, ali se u v ije k p o k az u je kao p o slje d ica p ra v d e, da bi se izbjegao ek sc es čin jen ic e n jen o g a p so lu tn o g k a ra k te ra. Svaki d ru štv en i život p o vlači n ep rav d e, u sv ak o m slu č a ju, sa v rše n o st ne p rip a d a ovom e svijetu. T re b a p o d n ije ti n ek e n e p rilik e ak o zau zv ra t d o bivam o neke p re d n o sti. U ostalom, n išta n ije k o n ačno, m oguće je p o b o ljša ti p ra v d u čineći ju ridičk i siste m h u m a n ijim. O vaj o p tim istič k i idealizam ne u v iđ a da on fu n k c io n ira u v ije k u isto m so c ija ln o m o k v iru, d ak le u o d n o su na jed a n sistem socijalnog života koji se tem eljno ne m ijenja. Isto tako, juridička ideologija je vrlo aktivna, često je sprem na na reform e a istov re m e n o n e e fik a sn a u p ro m je n a m a.55 S tu d ije slu čaje v a, analize tekstova, k o m e n ta ri o su d e, d a ju u v ijek s tu d e n tu p ra v a zanos a p s tra k tn ih d isk u s ija p o n e k a d stra stv e n ih, ali se n ajč ešće dolazi do m alo stv ari: kad bi se p ro m ije n io ta j čla n je d n im d ru g im, kad bi sc m o d ificira la riječ, ako b i se u k in u la ta in s titu c ija, k ak av p re o k re t! To je p o p u t onih koji sc p ro d u c ir a ju n a k azališn o j sceni, tj. na m je stu, bez p o k re ta. O datle ona očita lakoća jurista u predlaganju»prom jena«, a da nikad nisu razm islili o stv a rn im te m e ljim a ju rid ič k ih in stitu c ija ; o d a tle ova staln a s itu a c ija p o b o ljša v a n ja siste m a k o m u n ik a c ija k o ju p o k azu je ju rid ič k a in sta n c a. O vaj»život«je p o seb n o o sje tljiv za stu d e n ta p ra v a: p ro tiv n o od slik e fik sn o sti k o ju o p ra v u im a ju ne-počctnici za n jih je prav o širo k o id e n tific ira n o sa zakonicim a, p o seb n o s n a p o le o n sk im civilnim Zakonikom, student nauči vrlo brzo da se pravo svakodnevno m ijen ja. O bim s a d a š n jih p ro g ra m a to p o tv rđ u je, b rig a za a k tu a ln o st to je im e je d n e ju rid ič k e revije! i k o n s ta n tn a u tečajev im a kao i u d isk u sija m a. J u rid ič k a id e o lo g ija o b o g ać u je se novim riječim a, i n asto ji pokriti totalitet dom ene društvenog života; danas atom konstituira jed a n od n o v ite ta. Ali, u većini slu č a je v a ju ris ti p o k u ša v a ju in te g rira li nove fe n o m e n e u s ta r e o k v ire. O n d a se govori o» n ed o statk u m ašte kod ju rista «, k ao d a se tu ra d i o m ašti! N ije to slu č a jn o što p o sto ja n o st d o m in a n tn o g n a č in a p ro iz v o d n je im a id e o lo šk ih p o slje d ic a a g v^ r se o p riro đ e n o j k o n z e rv a tiv n o sti ju ris ta!''1 B udim o pra v ič n i: p o sto ji više v rs ta k o n z e rv a tiv n o sti, a o n a kod ju ris ta je ce sto in telig en tn a, tj. zna s tv o riti nove rije č i, re z o n ira n ja, a k o je to p o tre b n o, a da n išta ne po 52 Tako pravni priručnici predstavljaju juridičke filozofije kao»temelje prava«. Najb prim jer sc nalazi u MAZEAUD. Le?on..., o. c., str. 18, popi. I.»Fondement et Caractcres ti la regie de droit«. Isto, A. WEiLL, Drolt civil, o. c., str Vidjeti II dio. pogl MAZEAUD. Le?on, o. c.. str. 18; A. YVEILL, Drolt civil, o. c., str. 4. i dalje. 55 Dalje ću proučavali u kojim uvjetima promjene na nivou prava mogu koegzistira! dubokim transform acijam a načina proizvodnje društvenog života. Postoje u stvari historijsk hipoteze gdje juridičke m odifikacije nisu neefikasne. 56 G. RIPERT, Les Forces crealrlccs du droll, L.G.D.J., Paris, 1955, str argumenti -145

148 p u s ti u o sn o v i. O sn o v a, to je o d rž a v a n je o d re đ e n o g tip a so c ija ln ih stru k tu ra izraženo institucijam a od kojih većina im a juridičku kvalifik a c iju. b) Institucionalni nivo je isto tako usko povezan s nivoom ju rid ič k e id e o lo g ije. O n je k o n s titu ir a n c ije lim je d n im s k u p o m te h n ik a i m e to d a, o b lik a i a p a r a ta k o ji k a r a k te r iz ir a ju ju r id ič k u id e o lo g iju. O ve in s titu c ije n e m a ju ra z g ra n ič e n, f r a g m e n ta r a n k a r a k te r, n a im e s u p r o tn o o n o m e š to b i u č e n je p ra v a m o g lo s a d a d o k a z a ti. S je d n e s tr a n e p r iv a tn o p ra v o, s d ru g e ja v n o p ra v o ; s je d n e s tr a n e z a š tita in d iv id u a, s d ru g e s tr a n e g ru p e ; p o litič k e in s titu c ije i a d m in is tr a tiv n e in s titu c ije ; p riv a tn i život i p ro fe sio n a ln i život. U stv a rn o s ti, sve se ove in s titu c ije m e đ u s o b n o a r tik u lir a ju u g o to v o k o h e r e n tn o m z a je d n iš tv u, u s p r k o s k o n trrid ik c ija m a k o je o n e o tk r iv a ju i k o je p o k u š a v a ju p r ik r iti. Š to je, d a k le, in s titu c ija? N a z v a o b ih in s titu c ijo m k o h e r e n tn i s k u p ju r id ič k ih n o rm i k o je se o d n o s e n a is ti p re d m e t, a p o k r iv a ju n iz d r u š tv e n ih r e la c ija u n ific ira n ih is to m f u n k c ijo m. O vaj s k u p n o rm i m o ž e u z e ti lik je d n e o rg a n iz a c ije ili je d n o g a p a r a ta : k a o, a d m in is tr a c ija, p ra v o s u đ e, u n iv e rz ite t ili d r u š tv e n a sig u rn o s t. U o sta lo m, č e s to se u o v o m o rg a n ič k o m s m is lu p o d ra z u m ije v a te r m in in s titu c ije. O va d e f in ic ija, b lis k a o n o j n e k ih a u to r a,57 tra ž i n e k e p rim je d b e. J e d n a in s titu c ija tv o ri c je lin u, re la tiv n o k o h e r e n tn u, z a d a n i o b je k t: vjenčanje, svojina, politički izbor, ali i ek sp ro p rijacija radi javne koris ti, v o js k a ili D rž a v n i s a v je t tv o re in s titu c ije. T v o re ć i je d in s tv o, sv a k a o d o v ih in s titu c ija p o d v rg n u ta je iz v je s n o j lo g ici k o ja o p ra v d a v a n je n o s tv a r a n je k a o i fu n k c io n ir a n je. M o n o g a m sk o v je n č a n je o d g o v a ra iz v je sn o j id e ji o o b ite lji, b r a č n e veze, o d n o s a s d je c o m, z a je d n ič k e e k o n o m sk e a k tiv n o s ti itd. I b e z m n o g o te š k o ć a m o ž e se sv a k o ju r id ič k o p ra v ilo u k lju č e n o u o v u in s titu c iju d o v e s ti u v ez u s o v o m o p ć o m lo g ik o m : o b a v e z a v je r n o s ti i s u d je lo v a n ja, b r a č n i re ž im k a o i p o rije k lo, p ra v ila u p r a v lja n ja d o b rim a, k a o i o n a š to se o d n o s e n a im e. N a is ti n a č in, lo g ik a p r in c ip a»na bazi«in s titu c ija p ra v d e i a d m in is tr a tiv n ih u g o v o ra d o p u š ta d a se o b ja s n i p ris u s tv o i fu n k c io n ir a n je s o c ija ln ih p ra v ila k o ja ih tv o re. O va o p s e r v a c ija m i d o p u š ta d a u p o z o r im n a a s p e k t k o ji se č e s to z a b o ra v lja. U» o b ja š n je n jim a «p r e tp o s ta v lje n im i p o n a v lja n im u u č e n ju, p rib je g a v a se p rin c ip im a, id e ja m a k a o d a o n e im a ju e k sp lik a - tiv n u v rije d n o s t. P riziv a se, d a k le, id e o lo g ija, tj. p r ik a z iv a n je, d a je d r u š tv e n i s is te m d a n s a m so b o m. Ali, o v im o k o liš a n je m se» z a b o ra v lja «da inteligencija ovih in stitucija m ože biti sam o dana realnim društven im o d n o s im a ili re la c ija m a k o je o n e iz ra ž a v a ju. I n s titu c ija p o d u z e ć a, n p r., b ilo d a je o n a ja v n a ili p r iv a tn a 58, p o sv e je n e z a m is liv a izv a n p o z n a v a n ja k a p ita lis tič k ih e k o n o m s k ih m e h a n iz a m a i k la s n ih s o c ija ln ih fe n o m e n a. T a k o đ e r i d rž a v n a in s titu c ija, a is to ta k o i in s titu c ija civ iln o g prava. To ne znači da ovim putem treb a re sta u rira ti d irektnu ekonom s k u k a u z a ln o s t: ju r id ič k e in s titu c ije k a o s je n e e k o n o m s k ih» in s titu c ija «. O n e o d rž a v a ju s n jim a v iše ili m a n je tije s n e veze. T a k o, u g o v o r k ao in s titu c ija z a m je n e je v rlo»blizak«e k o n o m s k o j s fe ri, i to u p re d m e tu p r o d a je ra d n e sn a g e za n a d n ic u. U to m s m is lu a u to r i su m o g li re ć i d a je p ra v o d ir e k tn o v e z a n o za e k o n o m iju, d o k b i p o litič k i niv o b io odvojeniji.59 Ali, ako je to neporečno za dani p rim jer, teže je pokazati 57 J, CARBONNIER, D roit civil, o. c., t. I. str. 14; M. DUVERGER, In stitu tio n s polltlques, P.U.F., Paris, 1973, t. I, str In stitu c ija privatnog poduzeća jc još predm et diskusije m eđu pravnicim a o juridičkom postojanju ili nepostojanju. Govorit ćem o o lome dalje. 59 F. JAKUBOWSKY,I-es Superstructures..., o. c., str i d. 146 argumenti

149 d ire k tn e ek o n o m sk e d e te rm in a c ije u odnosu na v jen čan je ili judiciarnu o rg a n iz aciju, a d a se ne u p a d n e u vulgarni ekonom izam. Ova p rim jed b a o b avezuje d a sm a tra m o d a ju rid ič k a in sta n c a u svojim institu cio n aln im oblicim a posjeduje realnu autonom iju u odnosu na druge instance A ko je sv ak a ju rid ič k a in s titu c ija k o h e re n tn a u svom stv a ra n ju i fu n k c io n ira n ju (ona o d g o v ara o d re đ e n o j so cijaln o j funkciji), važno je da se n ik ad n e izgubi iz vida je d in stv o in stitu c ija u dan o m h isto rijsk o m m o m en tu je d n e d ru štv e n e fo rm a cije:»ju rid ičk e in stitu c ije u re đ u ju u n u ta r sebe, g ru p ira ju se, h ije ra rh iz ira ju.«60 Ali tre b a im ati uski vidik n ek ih s p e c ija lista o d re đ e n e d iscip lin e, je r g ru p e nisu lim itiran e na g ra n ic i civilnog p ra v a, ili ča k p riv a tn o g prava. Ako bi se stu d e n t držao in s titu c ija k o je se p o ja v lju ju u o b lik u o rg a n iz acija, tre b a ga upozoriti d a će rije tk o im a ti p rilik u da u p o zn a g lobalno ove in stitu cije: one će m u se p re d sta v iti u ovom p re d a v a n ju odvojen o, kao što ću to d alje u čin iti. U o stalo m, čak i m a rk sistič k a istra ž iv a n ja tu z a p in ju : političke in s titu c ije su o b ja š n je n e bez ik ak v e ju rid ič k e re feren ce kao d a p arla m ent ili vlada mogu biti odvojeni od juridičke instance. To znači zaboraviti da juridički sistem im a sposobnosti da savlada sveukupnu socija ln u o rg a n iz aciju. U to m e je sm isa o rije č i ju rid ič k i re d ili u re đ en je. S k u p n o rm i se k o n s titu ira u k o h e re n tn u i k o m p lek sn u cje lin u, tj. hijera rh iz ira n u, s tru k tu rira n u, ali k o ja o čito im a n e d o sta ta k a i k o n tra d ik c ija, p re m a slici d ru š tv a k o je ih sadrži. S p ecijalisti javnog prava m islili su da mogu naći u državi ovo regrupiranje nazivajući ga»institu c ija in stitu c ija «.61 Ali, fo rm u lira ju ć i te o riju in stitu c ije, o n i n isu d efin irali je d n o za jed ničko objašnjenje prava, kao što ćemo to kasnije vidjeti.62 Tako in stitu c ija p red sta v lja u p ra vu o b lik e s v o jstv e n e ju rid ič k o j instanci. Uzim am o v d je rije č o b lik n e u u sk o m ju rid ič k o m sm islu fo rm a ln o sti, već u širokom sm islu načina pojavljivanja, načina postojanja. c) Ip a k, sav ju rid ič k i s tu d ij ne m ože se o g ra n ič iti n a in stitu c ije m a kolik o d a su o n e»stvari«, k o n k re tn e, izvjesne, ali u k ru ć en e. One d a n a s im a ju»prisustvo«za to što su s je d ište sp ec ifičn e d ru štv e n e p ra k se k o ju b ih n azvao ju rid ič k o m p ra k so m. U zet ću od L. A lth u ssera koncept p ra k s e k o ji on p re d la že:»d ana tra n s f o rm a c ija o stv a re n a d an im p o k re tn im sila m a na d an o j m a te r iji težeći n ak o n o d re đ e n e ra d n je dan o m re z u lta tu «.63 O va d e fin ic ija, z a sa d v rlo o p ć e n ita, d o v o ljn o p o k a z u je da ne tre b a p o b rk a ti d ru š tv e n u p ra k s u s»praksom «kao su p ro tn o st»teoriji«. U č en ja o p ra v u o s ta ju o p ć e n ito v rlo te o re tsk a, o d n o sn o sistem izu č av an ja u F ra n c u sk o j je v rlo te o re tsk i, ta k o d a i u o b ič a je n a k ritik a im a ove karakteristike, i tradicionalni lijek bi bio veća briga za»praksu«, veća p o v ezan o st s»prak so m «. Ne uzim a a p so lu tn o u ovom sm islu o vaj izraz: so c ija ln a p ra k s a je k o n c e p t k o ji o zn a ču je n aćin tra n s fo rm a cije k o ju d o ž iv lja v a ju n ek i so cijaln i o d n o si u o d re đ e n im h isto rijsk im uvjetim a, unutar i u relaciji s danim načinom proizvodnje. T ak o sh v ać en o, slije d eći»objekte«n a k o je se o d n o se ove p ra k se, b it će i id eo lo šk ih, p o litič k ih, ek o n o m sk ih p ra k s a itd. J u rid ič k im a n azivam o one d ru štv e n e p ra k s e k o je se ra z v ija ju n a d an im o b je k tim a d a bi p ro izv ele ju rid ič k e re z u lta te. O vaj k o n c e p t d o zvoljava d a o značim o ra d p a rla m e n ta ra c a u ča su d o n o še n ja za k o n a kao što je o n aj o dva in d i viduum a koji odlučuju ugovarati radi razm jene danog dobra. Tako sc 60 J. CARBONNIER. Drolt civil, o. c., sli M. HAIRIOU. PrćcU de drolt adm inistrate el de drolt public. Paris. 1907:.Došao jc ćas da sc na Državu visc nc gleda kao na suverenitet, kao r - ili zajednicu institucija, ili još toćnijc kao r Kao gornje, III dio. pogl. I. 63 L. ALTHUSSER, Ure Le Capital, o. c argumenti -147

150 ju r id ič k e p ra k s e o d ig ra v a ju u o k v iru in s titu c ija i ju r id ič k ih id e o lo g ija. J u rid ič k e p r a k s e s u s p e c ifič n e u to m s m is lu š to se o d n o s e n a n e ju ridiičke (p re d m e te, ali g d je o n e, p o k v a lifik a c iji k o ju im p ra v o d a je, d o p u š ta ju p o s tiz a v a n je ju r id ič k ih r e z u lta ta. D a je m je d a n p r im je r k a o o b ja š n je n je. O vaj p r im je r je p re u z e t o d d is tin k c ije iz m e đ u ju r id ič k o g č in a i č in je n ic a (a c te s e t fa its). V e ć in a a u to r a ih ra z lik u je p o p r is u s tv u ili o d s u s tv u lju d s k e v o lje : ju r id ič k i č in (a c te ) važi k a o m a n if e s ta c ija v o lje k o ja teži za s tv a r a n je m ip ra v n ih e fe k a ta, d o k je ju r id ič k a č in je n ic a» d o g ađ a j k o ji m o d ific ira ju r id ič k u s itu a c iju, a li ta j re z u lta t n ije b io ž e lje n «.64 T aj d o g a đ a j m o že b iti d je lo č o v je k a (a u to m o b ils k a n ez g o d a) ili p riro d e. U z m im o p r im je r iz ove d ru g e h ip o te z e. N a sv o m b a lk o n u im a m v az u s c v ije ć e m te š k u k o lik o i lije p u. Iz n e p o z n a to g ra z lo g a o n a izg u b i ra v n o te ž u i u s lije d sile te ž e p a d n e n a u lic u. N e m a n ič e g n e o b ič n o g b a n a ln a p r im je n a p ra v a zb o g p a d a tije la. T o je č in je n ic a (fait). Ali, p o n e s re ć i, je d n a je o s o b a p ro la z ila to č n o u to m č a s u is p o d b a lk o n a i p o n u d ila ta k o n e h o tim ič n o s v o ju g la v u k a o m je s to p r iz e m lje n ja za m o ju v azu. T o je d ru g a č in je n ic a k o ju će lije č n ic i p o k u š a ti iz b ris a ti. Ali, dodat ćem o mi ju risti: to je jurid ičk a činjenica. Z ašto? Je r u odsus tv u sv a k e v o lje, m o je k a o i o n e p ro la z n ik o v e p r e tp o s ta v lja m d a je v aza o č ito n e m a o v a j z lo s re tn i p a d će im a ti.p ra v n ih p o s lje d ic a. K s ta tir a t ć u m u p o s to ja n je s tv a rn im p la ć a n je m š te te i in te re s a. Š to se d a k le d o g o d ilo»u p ra v u «? P o č e tn a č in je n ic a n e m a n e k e o s o b ito s ti: to je fiz ič k i fe n o m e n. O n n a r a v n o n e m a n ik a k v e veze s ju r id ič k o m s fe ro m : s v a k o g d a n a u n a š e m u n iv e rz u m u p a d a ju s tv a r i, m e te o r i k a o i v az e s c v ije ć e m. S a m o s lu č a jn o o v a j d o g a đ a j p o s ta je» ju rid ič k a č in je n ic a «, tj. p o s ta je p o la z iš te p ra v n o g p ro c e s a, i o n s a m je in te g r ir a n u o v a j p ro c e s, d a k le u ju r id ič k u s fe ru. Ova operacija transform acije om ogućuje ju ristič k u praksu. Ova tran s fo r m a c ija se n e o s tv a r u je u b ilo k o jim u v je tim a : k a o i s v a k i n a č in transform acije, ona im a svoje zakone. P redm et kao dio ju ridičke znanosti nam kaže koji su»zakoni«jurid ičk e prakse koji se ovdje pojavlju ju u o b lik u ju rid ič k o g r e z o n ira n ja. O vo r e z o n ir a n je se m o ž e sa m o razviti u okviru jedne od ju ridičkih in stitucija o kojim a sm o već govorili. O v d je se ra d i o in s titu c iji» o d g o v o rn o sti«. C iv iln i z a k o n ik izjav lju je u je d n o m o d č la n o v a d a s m o o d g o v o rn i n e sa m o za v la s tite čin e, već i za s tv a ri k o je su p o d n a š im n a d z o ro m (čl. 1384). B it će d o v o ljn o p o k a z a ti silo g iz a m, b u d u ć i d a je o v a v a z a b ila p o d m o jim n a d z o ro m, d a se j a n a la z im u p o lju p r im je n e o v o g č la n a Z a k o n ik a i sto g a sa m o d g o v o ra n za š te tu p ro u z ro č e n u p ro la z n ik u. U m ije š a t će se o n d a d ru g i ju r id ič k i p rin c ip p re m a k o je m u o d g o v o rn o s t p o v la č i is p r a v lja n je. J a b ih o n d a m o ra o d a ti o d š te tu p r o la z n ik u z b o g p r e tr p lje n e š te te : ju ris - d ik c io n a ln a o rg a n iz a c ija će in te r v e n ir a ti d a b i o m o g u ć ila re a liz a c iju ove o d š te te. O no š to je za s a d a v ažn o, to je d a s m a tr a m o d a sv e o v o r e z o n ira n je o v d je s v e d e n o n a n a jje d n o s ta v n ije n ije m o g u ć e, a k o se ju r id ič k a in s titu c ija lič n e o d g o v o rn o s ti n e o s la n ja n a p o s e b n u id e o lo g iju : u n a š o j h ip o tezi, to je o n a o s u b je k tu u re la c iji s p re d m e tim a i s d ru g im p ra v n im s u b je k tim a. P re c iz n ije, ra d i se o to m e d a se o s tv a ri iz v je s n a id e ja k o m u ta tiv n e p ra v d e k a k o ju je n a z v a o A ris to te l, p r e m a k o jo j p o š tiv a n je o n o g š to sv a k o m p r ip a d a p o v la č i r e k o n s titu c iju (r e p a r a c iju ) s v o je k o ja p o d lije ž e š te ti k o ja je p o č in je n a. N a la j n a č in ju r id ič k a p r a k s a im a v o k a c iju d a u p o z n a b ilo k o ji fe n o m e n : n iš ta, a p rio ri, n e iz m ič e z a h v a tu p ra v a. N e k aže se sa m o ta k o d a su sve s o c ija ln e r e la c ije z a is ta p o d v rg n u te p ra v u : im a jo š s e k to ra» ne-prava«, k ao š to p rim je ć u je je d a n e m i 64 MAZEAUD, Le?on..., o. c., str. 295, 311. i dalje argumenti

151 n en tn i a u to r.65 Ali, u većini slu čajev a, svaki je d ru štv en i ili p riro d n i d o gađaj sp o so b an d a om ogući ju rid ič k i proces. Ovaj drugi način da naiđ e m o na heg e m o n ič k u ten d e n c iju p ra v a kao sistem a kom unikacije u k ap italistič k o m n ač in u pro izv o d n je. J u rid ič k e p ra k se su, dakle, k ra jn je važne, je r one p re d sta v lja ju p re cizn o p ra v o u k re ta n ju, siste m na d jelu. K ao što sm o vidjeli, one se ne ra z v ija ju izolirano: one se»oslanjaju«n a id eo lo šk u p ra k su, ali i na d ru g e p o litič k e i ek o n o m sk e p ra k se. S k u p ovih so cijaln ih p ra k sa može se, d akle, s m a tra ti kao širo k i p ro c es tra n sfo rm a c ije : tra n sfo rm a c ija siro v e m a te rije u v je ta života u d ru štv e n i u n iv erz u m, u nekoliko»hum anizacija prirode«; bolje rečeno socijalizaciaj prirode. Ovi stalni procesi k o jim a d ru štv o stje č e sv o ju ra v n o te žu fu n k c io n ira n ja počivaju na k o n tra d ik c ija m a, k o je ova ra v n o te ža izražavajući ih, pokušav a u m an jiti: ju rid ič k e in stitu c ije u k o jim a i p o m o ću k o jih se o d v ijaju ove p ra k se m ogu više ili m a n je biti p rilag o đ e n e p o tre b a m a fu n k c io n ira n ja i re p ro d u k c ije svojega n ačin a p ro izv o d n je. N ove će se p ra k se p o k u šati u sp o staviti,»počivajući«na drugim ideologijam a,»iskrivljavajući«institucije ili ih d e fo rm ira ju ć i. N eće biti stv a rn o g p re k id a s d o m in an tn im m o delom, osim u izn im n im slu čaje v im a, već sam o u sav ršav an ja. U ovom sm islu ju ris ti se slažu o ko s tu p n ja sa v rše n stv a te h n ik a p riv atn o g prava, sp e c ija ln o civilnog p ra v a; to je razlog koji će o p ra v d ati što jo š uvijek p ro fe so r civilnog p ra v a p re d a je uvod u pravo. T re b a d o n ije ti z a k lju č a k o ovim p rv im re z u lta tim a. Ja ću to učiniti p o d sje ć a ju ć i n a tri to čk e k o je se čine b itn e. Z n a n stv e n i stu d ij p ra v a m oguć je ak o se odbaci defin itiv n o lažni re a listič k i em p iriz a m i tra d ic io n a ln i idealizam, koji se o sla n ja ju na č isto id eo lo šk e iskaze. P o tre b n o je k o n s titu ira ti p re d m e t s tu d ija, koji nem a n išta z a jed n ičk o g s o n im što v u lg arn o isk u stv o d aje»na vidjelo«. Ovaj p re d m e t s tu d ija, ra d ik a ln o ra zličit od k o n k re tn ih p re d m e ta, b it će juridička instanca unutar socijalne form acije. Ova k o n s tru k c ija p re d m e ta u n u ta r naše n a u k e nas, dakle, od sa d a o b av e zu je d a n a p u stim o sv ak u u n iv e rz a liz ira ju ć u p ra v n u konce p ciju i d a ra z m a tra m o sam o te o re tsk i sp ec ificiran e ju rid ič k e in sta n ce (»pravo«fe u d aln o g n a č in a p ro izv o d n je ili»pravo«k ap italistič k o g n ač in a p ro izv o d n je ) i o n e k o je su h is to rijs k i d e te rm in ira n e (ju rid ič k i sistem u F ra n c u sk o j od ili ju rid ič k i siste m E n g lesk e u 16. sto lje ću ). Ju rid ič k a in sta n c a je a u to n o m n a u so cijaln o j s tru k tu ri cjeline, u to m sm islu da, ak o je o n a p o d v rg n u ta d e te rm in a c iji ek o nom skog nivoa, to je sam o u za d n jo j in sta n ci. O na, d ak le, p o sje d u je lični način p o s to ja n ja i fu n k c io n ira n ja, tu m a č e n čin jen ic o m da ona k o n stitu ira je d a n siste m k o m u n ik a c ije tra ž e n te rm in im a n o rm e koji im a v lastitu logiku i sadrži internu kom pleksnu strukturu. Ovo te o rijs k o isk u stv o o m o g u ćit će n am sa d a da p ro d re m o u svijet pra v a, p o sta v lja ju ć i m u te m e ljn o p ita n je o njegovoj p riro d i i fu n k c io n ira n ju. Ako je n a ša h ip o te z a ra d a i te o rija h isto rije, koje su u k lju čen e, to čn e, m oći ćem o o tk riti sve što o b ičn o n ije re čen o u»uvodu u pravo«i tako spoznati na zadovoljavajući način što je to juridički sistem. P revela M irjana P A L JE T A K 65 J. CAR BONNIER,.L Hvpothćsc <Jc non-droit«, Archives..., 1963, str. 55. argumenti -149

152 N ic o s P o u la n tz a s POVODOM MARKSISTIČKE TEORIJE PRAVA N e m o g u ć e je izlo žiti o s n o v n e p rin c ip e m a r k s is tič k e a n a liz e p ra v a a d a se p r e th o d n o n e s h v a te sv a is k r iv lje n ja k o jim a je m a r k s is tič k a te o rija p ra v a d u g o v re m e n a b ila izlo že n a. O va is k r iv lje n ja n is u tip ič n a za m arksističku teoriju prava, već p rip ad aju općim teoretskim stru ja n jim a p o g re š n ih» m a rx in te r p re ta c ija «u p o v ije s ti m a rk s iz m a. I a k o M arx n ig d je s is te m a ts k i n e p r is tu p a o b r a d i p ra v a, tj. n ije n je g o v s p e c ifič n i o b je k t te o re ts k o g is tr a ž iv a n ja, ip a k n a m n je g o v a te o r ija p ru ž a p rin c ip e za je d n o ta k v o is tr a ž iv a n je. Is k r iv lja v a n ja m a r k s is tič k e te o r ije p ra v a o d ra ž a v a tim e te o re ts k i i p o litič k i p o g re š n e in te r p r e ta c ije, k o jim a je m a rk sistič k a te o rija d ru š tv a u o p će b ila p o d v rg n u ta, a i u p o g led u o d n o s a iz m e đ u p ra v a i d rž a v e i p o litič k o g z n a č e n ja o v o g p ro b le m a. O v d je n e ć u u p o tp u n o s ti n a b r a ja ti sv a p o g re š n a tu m a č e n ja, v eć ću r a d ije s k ic ira ti o sn o v n e lin ije. M e đ u tim, b u d u ć i d a s v a k o b a v lje n je s h v a ć a n je m p o v ije s ti n e k e id e je o v isi o s v o jim n a č e lim a, d o la z im u iskušenje da odgovarajuća stru jan ja im enujem i da istovrem eno uspore d im o rig in a ln i s a d r ž a j M a rx o v ih m isa o n ih to k o v a, k o ji n a m d a ju vrlo precizni ključ za sistem atsko o b jašnjenje povijesti različitih pog re š n ih in te r p r e ta c ija. S h e m u p o v ije s ti m a rk s is tič k e te o r ije p ra v a m o že se s tv a rn o s k ic ir a ti sa m o ta k o d a se u s ta n o v e k o le b a n ja iz m e đ u»ek o n o m istič k e «i» v o lu n ta ristič k e «te n d e n c ije. N e b ih se d a lje z a d rž a v a o n a o v im d v je m a te n d e n c ija m a n a k o je C e rro n i u sv o m č la n k u u ovoj k n jiz i s ta v lja te ž iš te, već ću se z a d o v o ljiti p rik a z o m o sn o v n ih c r ta. P rv a te n d e n c a k o ju z a s tu p a ju S tr u č k a i P a š u k a n is o p e r ir a» re d u k c ijo m «p ra v n o g s lo ja n a e k o n o m s k i. O vaj p ra v a c s m a tr a u s p rk o s te o re ts k o m z n a č e n ju je d n o g a u to r a k a o š to je P a š u k a n is p ra v o k a o n e p o s r e d n i o d ra z e k o n o m s k e b aze. Z a P a š u k a n is a se p r iv a tn o p ra v o s a s to ji iz p o r e tk a s o c ija ln ih o d n o s a k o ji o d g o v a r a ju o d n o s im a v la s n ik a ro b a argumenti

153 P " ' em u o t u p l j e n o s ta ja liš te odnosi se na Cisto instrum e n ta listič k u k o n cep ciju n a d g ra d n je, k o ja u njoj vidi elem enat soci ja ln e s tru k tu re k o ja je n ep o sred n o u v jeto v an a ekonom skom bazom. P ravo tre b a da se zadovoljava, p o p u t p riv jesk a, da slijedi m anie ili više vjerno, puteve i vijuganja ekonom ske baze. T e o re tsk a k o n zekven c ija ovog p ra v ca glasi: P ravni se siste m ne p o ja v lju je kao te o re tsk i m ogući k o n stru ira ju ć i specifični o b je k t znanstv en o g istra ž iv a n ja. M ože se gotovo reći d a ovi a u to ri im plicitno sum n ja ju u m o g u ćn o st d a se uopće k o n s titu ira m a rk sistič k a te o rija prava k o ja bi bila re la tiv n o a u to n o m n a p re m a d ru g im g ra n am a m ark sističk e te o rije. To ne važi u isk u stv e n o j so cijaln o j stv a rn o sti a to i Pašukanis dopušta u odnosu na pravo već u sm islu teoretski konstruiranog o b je k ta istra ž iv a n ja, ak o se u zm e u o b zir da»m ogućnost«sam o s ta ln e te o rije počiva n a a u to n o m iji i sam o sta ln o sti njen o g o b jek ta. M a rk sistič k a te o rija p ra v a im a v rije d n o st sam o o n d a ak o ona k o n stru i ra svoj v la stiti o b je k t. S te s tra n e ne bi bilo p re tje ra n o vidjeti kod P a šu k a n isa i S tu č k e n a sta v a k, o n aj nazvan kao»ekonom istički«teore tsk i p ra v a c D ruge in te rn a c io n a le, po k o jo j se m ark siz am, iako je on o p ća te o rija o d ru štv u i p o v ijesti, m ože re d u c ira ti na»znanost o ek o nom iji«. K od K. K o rsc h a n ala zim o in fo rm a tiv a n p rik az konzekvencija te k o n ce p cije za m a rk sistič k a istra ž iv a n ja na p o d ru č ju so cijaln ih znanosti. D rugi p ra v ac, v o lu n ta ristič k i, z a stu p a ju a u to ri R e jsn e r i V yšinskij: P ravo se sh v ać a kao u k u p n o st n o rm i k o je drž av a p ro g laša v a izrazom h tije n ja v la d a ju ć e klase. Ovaj p o k u šaj s tv a ra n ja teo re tsk o g o b je k ta, p ri čem u se čitav o p o d ru č je p ra v a sh v aća kao n o rm a tiv n a cje lin a, vezan je za pogrešnu koncepciju o nadgradnji i njenom odnosu prem a ekon o m sk o j bazi. E k o n o m sk a b aza sh v aćen a m eh a n ic ističk i, sasto ja la bi se iz n e p o k re tn o g p o d ru č ja k o je se tek voljo m i sv ije šću lju d i sta v lja u p o k re t. P rin c ip veze izm eđ u e k o n o m ije i p ra v n o g siste m a p rik a z u je se stvaralačkim»subjektom «koji polazeći od»uvjeta«ekonom sk e baze, stv a ra p ra v n e n o rm e. O ve se o p e t p o k a z u ju u svom sv o jstv u od oblika socijalne svijesti kao»aktera«čitavog sistem a. Ova koncepcija stoji u direktnoj vezi s m išljenjem Lukacsa u njegovu djelu»povije s t i k la sn a sv ije st«, što izgleda p a ra d o k sa ln ije nego što je s t u stv ari. T e o re tsk a k o n ze k v en c a ovog p ra v c a je: P ravo v rijed i sam o u tolikoj m je ri kao sa m o sta ln i o b je k t is tra ž iv a n ja, u k o lik o je u»genetskoj«vezi s» h isto rijsk o -k rea tiv n im «s u b je k to m n aim e voljom klase. Ia k o je d o d u še to čn o a n a to ću se jo š v ra titi da se te o re tsk i o b je k t n i u k om s lu č a ju ne m ože re d u c ira ti n a p o v ije st n a s ta n k a jed n o g realnog o b je k ta, ip a k ova te n d e n c ija m a rk sistič k e te o rije p ra v a ra z m a tra ne je d a n n au č n i već je d a n id eo lo šk i o b je k t. T ak o se ne m ože o b ja sn iti z n a n stv e n a veza izm eđ u e k o n o m ije i p ra v n e sfe re, i zato n ije slu čajn o d a tek sto v i V yšinskog n a s u p ro t te k sto v im a P a šu k a n isa ne sad ržav a ju nikakve korisne podatke u pogledu prava. Ako s jedne strane em pirizam i p ra g m a tiz a m P a šu k a n isa u g ro ž a v a ju njeg o v u n a m je ru da stv o ri m a rk s is tič k u te o riju p ra v a, o n d a p o čin je s d ru g e stra n e idealizam V yšinskog u» p ra zn o m p ro sto ru «u n e d o sta tk u z n a n stv e n o g o b je k ta, a što n ije n iš ta d ru g o nego sta ln a p ris u tn o s t ideološkog o b je k ta. O sim toga te n d e n c ija V yšinskog vodi do opće p o zn a te dev ijacije u m a rk sistič k o j te o riji, k o ja se m ože n az v ati»nadpolitizacijom «o b je k ta istra ž iv a n ja. N a k o n što je p o s ta v lja n je o b je k ta istra ž iv a n ja u sm je re n o n a s u b je k t svog n a s ta n k a, na s u b je k t d ru štv o i na s u b je k t povije s t i na p o ja v u k lase ili volje klase, svodi se ra z in a so cijaln e s tru k tu re n a p o litič k o z n a č e n je u sm islu n je n o g ra zlo g a za e g z iste n ciju. T aj kratki spoj izm eđu teoretskog objekta i historijskog realiteta, izazvan argumenti 151

154 p o litič k o -h is to rijs k im re a lite to m, a o zn a č e n p o ja v o m id eo lo šk o g o b je k ta, im a u č in a k n a p o z ic iju te o rije : ra d i se o je d n o s ta v n o m s u p r o ts ta v lja n ju» g ra đ a n s k a z n a n o s t p r o le te r s k a z n a n o s t«, č iji je tip ič n i z a s tu p n ik u p o g le d u te o rije p ra v a V y šin sk i, i to o n d je g d je m a rk s is tič k a te o r ija u sv o m r e z u lta tu z a p ra v o p o s ta je» z n a n o st o re v o lu c iji«. N o o d re đ iv a n je o v ih k riv ih i n te r p r e ta c ija m a r k s is tič k e te o rije, a naročito m arksističke teorije prava kao v arijacija na tem atiku» voluntarizam ekonom izam «nije, m eđutim, prvi korak do njihova razum i je v a n ja. V a žn o je u k r a jn jo j lin iji s p o z n a ti d a su te» v a rija c ije «sa m o iz ra z» je d n e te iste«v a r ija n te. O n o š to se p a u š a ln o o k a r a k te r iz ir a lo k a o» e k o n o m istič k a «i» v o lu n ta ris tič k a «te n d e n c ija, u s tv a r n o s ti su sa m o d v ije is te s tr a n e m e d a lje, sa m o d v a n a č in a iz ra ž a v a n ja» je d n e je d in e id e o lo šk e p ro b le m a tik e «. A ko» k o n zek v en c e«iz g le d a ju d ija m e tr a ln o o p re č n e, o n d a je to sa m o z a to j e r n jih o v i» id e n tič n i«p rin c ip i o v u s ta ln u v a r ija c iju im p lic ir a ju. O va p ro b le m a tik a, n a im e, ta u n u ta r n ja s v r s ta n o s t k o ja o d r e đ u je p ro b le m e k o je je d n a te o r ija s ta v lja p r e d sv o j o b je k t, i je s t p ro b le m a tik a je d n e o d re đ e n e in te r p r e ta c ije M arx o v a djela. Ova se interp retacija najčešće nalazi im plicite u dotičnim djelim a, č a k i k o d M a rx a sa m o g. T o je p r o b le m a tik a m la d o g M a rx a. T im e ne ž e lim re ć i d a a u to r i k o ji n a s z a n im a ju p o z n a ju r a n e ra d o v e M a rx a ili d a se sv je s n o n a n jih o r ije n tir a ju, već d a ta p r o b le m a tik a, k o ja u sv o jo j je z g ri p o g a đ a v ezu iz m e đ u M a rx a i H e g e la, p o s to ji u o d re đ e n o j te o re ts k o j k o n c e p c iji o d k o je je M arx u p o č e tk u s tv a rn o i p o š a o, ali k o ju je u sv o jim z re lim d je lim a d e fin itiv n o n a p u s tio. O vaj je p ro b le m p o s e b n o v a ž a n za m a r k s is tič k u te o r iju p ra v a : u sv o jim ra n im ra d o v im a M a rx se s is te m a ts k i b a v i p r o b le m im a k o ji se d o tič u p ra v n e sfe re, a ip a k se tu n e n a la z i n iš ta š to b i m o g lo v r ije d iti kao z n a n stv e n a o sn o v a m a rk s is tič k o j te o riji p ra v a. Ova problem atika m ože se karak terizirati kao» historicistička «pro b le m a tik a s u b je k ta. K o je s u tu o s n o v n e c r te? R a z lič iti s lo je v i u k u p n e s tr u k tu r e d r u š tv a i n jih o v e veze b a z ir a ju se n a n jih o v u g e n e tsk o m p o r ije k lu k ro z s tv a ra la č k i s u b je k t d r u š tv a k a o je d a n u s v o je m sam o - r a z v itk u lin e a rn i p r in c ip p o v ije s ti. T i slo je v i č in e» to ta lite t«u to j m je ri u k o lik o se o n i s h v a ć a ju k a o n a s ta li iz je d n o g c e n tr a, d o k sv a k i slo j p r e d s ta v lja d io to g a k a o je d n o s ta v n i iz ra z c e n tra ln o g s u b je k ta. D ru g im rije č im a : m isli se d a ra z lič iti s o c ija ln i re a lite ti d o b iv a ju o d re đ e n i sm is a o, u to lik o u k o lik o u ra z lič itim o b lic im a i p o ja v n im slikam a (predodžbam a ) pred stav ljaju bit-esenciju. O vdje se zapažaju kara k te r is tič n e c r te H eg elo v e te o r ije g d je p o d r u č je c e n tr a ln o g s u b je k ta zauzim a apsolutni duh. Prevođenje ove problem atike na m arksizam pokazuje se u nekoliko oblika. Ovaj sub jek t m ože biti reprezentiran»socija ln o m k la so m «,» p ra x iso m «ili o d re đ e n o m fo r m o m s lo ja s o c ija ln e s tr u k tu r e, u n a še m s lu č a ju e k o n o m ijo m. U z m im o o v a j z a d n ji s lu č a j je r je o n z n a č a ja n. N a k o n š to je o d n o s M a rx a p r e m a H e g e lu s h v a ć e n u v id u» o b ra ta «, tj. d a je M arx H e g e lo v u d ija le k tik u p o s ta v io n a n o g e, z a u z im a e k o n o m ija k a o b a z a o n o m je s to k o je k o d rle g e la z a u z im a d u h. O n a je c e n tra ln i s u b je k t s o c ija ln e s tr u k tu r e, k o ji d rž i u s v o jim ru k a m a k lju č s p o z n a je o to j s tr u k tu r i, i sv a k i se slo j m o že o b ja s n iti sa m o k a o iz ra z e k o n o m ije. N o p r o s to r c e n tra ln o g s u b je k ta m o g u z a u z e ti d ru g i principi, prim jerice, princip» praxisa «. O dnosi različitih slojeva socijalnog r e a lite ta b a z ir a ju se u s v o jo j re d u k c iij n a je d a n p rin c ip n a s ta n k a, n a p ra x is k a o n jih o v z a je d n ič k i n a z iv n ik i p rin c ip n je g o v a s m is la n a s ta n k a. K r a tk o re z im ir a ju ć i o v u p r o b le m a tik u : je d n a s o c ija ln a s t r u k t u r a i o d n o si m e đ u n je n im s lo je v im a sv o d e se n a c e n tr a ln i s u b je k t: z n a n stv e n o is tr a ž iv a n je n u ž n o d o b iv a s ta tu s h is to r io g r a f ije n a s ta n k a ra z li argumenti

155 č itih p o jav n ih (renom enoloških) izraza u p ro c esu b itk a ka egzistenciji a koja polazi od centralnog bića. Što su konzekvence ove problem atike: Prvo nem ogućnost teoretskog istraživanja različitih područja nadg ra d n je. V ratim o se n a tra g ek o n o m sk o m prav cu : slojevi n ad g rad n je ne m ogu se p ro m a tra ti u njih o v o j re la tiv n o j au to n o m iji i u specifičnoj d je lo tv o rn o sti. Oni svoj sm isa o d o b iv aju tek kao izraz ekonom skog koliko god se in z istira n a njih o v o j a u to n o m iji, i naglašava d a postoji m eđ u so b n o d je lo v a n je baze i n a d g ra d n je. Od sad a pa na d alje čak se veza između baze i nadgradnje obara. D jelo v a n je n a d g ra d n je na b azu shvaća se kao van jsk i i slučajni utjecaj grane na deblo, iz kojeg je iznikla. Relativna autonom ija gorn jeg slo ja ne bi se za sn iv a la na p o seb n o sti n jezin ih v la stitih stru k tu ra, u sm islu d a se ti slojevi pokaž u sam o kao re flek s c e n tra ln e instance već bi b ila d e fo rm a c ija lin earn o g sam o ra zv itk a log p o d ru č ja. To bi bila ko n cep cija a u to n o m ije n a d g ra d n je, k o ja k o p ira sh em u jed n o stav n ih h is to ric ite ta izvora (p o č etk a) i» šepanjc za«ili» trča n je ispred«nad g ra d n je n a s u p ro t c e n tra ln o g s u b je k ta, tj. ek o n o m sk e baze. U graničnom s lu č a ju b ila bi ta a u to n o m ija sam o lu k av stv o p o v ijesti. D rugo, k o n ze k v en c a te p ro b le m a tik e bila bi da se ne m ože o tk riti veza izm eđ u baze i n a d g ra d n je. O o d n o su izm eđu dva p o jm a m ože se govoriti sam o onda ako oni kroz svoj odnos i svoje postojanje i svoju vezu te m e lje n a n jih o v o j sp ec ifičn o sti i a u to n o m iji. Ip a k, ak o se ova veza svede n a c e n tra ln i s u b je k t, koji je izvor tog p o jm a, ova veza će postali id e n tite t a ne je d in stv o. O vaj id e n tite t se sasto ji u a p so rp c iji tog jednog p o jm a od strem e d ru g o g ili u re d u k c iji n a sa d rž a j c e n tra ln o g su b je k ta k o ji oni p re d s ta v lja ju. Ovo dolazi ja s n o do izra žaja u v o lu n tarističk o j tendenciji. Subjekt»klasa«, tj. volja klase, konstituira im plicite prvobitni subjekt kako prava tako i ekonom sku strukturu, a ovdje ekonom sk u s tr u k tu r u k ro z» p o sredovanje«p ra v a. N jihove veze bazirale bi sc na tom e kad bi oboje bili produkti istog principa, naim e volje klase. O vdje se već m ože n a z ira li za je d n ič k o te o re tsk o tlo v o lu n tarizm a i ek o n o m izm a. E k o n o m sa k b az a i v o lja klase o v d je o b je s asp e k ta stvaraoca nadgradnje naizm jenično zauzim aju m jesto centralnog subje k ta»povijesti«. O b ra tn o to znači: ra d i se o k ru ž n o m to ta lite tu, koji im p lic ira s ta ln o p o m ic a n je tež išta, a ip ak o s ta je u v ijek u istom krugu. Ako ekonom ska baza zauzim a upravo to m jesto, može nadgradnja izg le d a ti sam o k ao o b ičan p riv je sa k. Ako se, m e đ u tim, želi sam o m alo sta v iti n a g la sa k n a n a d g ra d n ju, o n d a se to p o stiž e sam o o b rta n je m koje sta v lja te ž ište n a n a d g ra d n ju. Ako p a k u p ra v o n a d g ra d n ja za u zim a to m je sto, i ak o bi se h tjelo o b ra tn o, tj. n ag la sa k sta v iti na zn a č e n je ek o n o m sk e baze, o n d a bi to išlo sam o sim e trič n im p o m a k o m m je sta, k o je o p e t d o d je lju je težište ekonom iji. E k o n o m istič k i a sp e k t p o sto ji je d n a k o u v o lu n ta ristič k o j ten d e n ciji kao što v o lu n ta ristič k i p o s to ji u e k o n o m istič k o j ten d e n ciji. O d lu ču ju će je o v d je sp o m e n u ti d a a s p e k t stv a ri d o p u šta ove s ta ln e p ro m je n e sam o o n o lik o k o lik o o d n o si k o re s p o n d ira n ja i c irk u la rite ta, koji su tipični za p o jm o v e to ta lite ta i p o v ije sti, o m o g u ć u ju takve p ro m je n e uloga, što v iše k o lik o ih im p lic ira ju. E k o n o m izam i v o lu n tarizam su dvije te o re tsk i k o e g z istira ju ć e fu n k c ije je d n e te iste in v a rija n te, naim e historic istič k o g k o n c e p ta s u b je k ta. To je upravo koncepcija m ladog M arxa, koja preuzim a hegelijansk u k ritik u u n je n o m o b ra tu, i više se ne poziva na a p s tra k tn o id ealistič k o, već n a k o n k re tn o m a te rija listič k o. O va k o n cep cija o sta je z a ro b lje n a u g o re n av e d en o j h eg e lija n sk o j p ro b le m a tic i. M ark sističk a k ritik a Hegela usm jeruje se prem a Feuerbachovom modelu. Kod mladog Marxa argumenti - 153

156 m je s to s u b je k ta z a u z im a, k ro z» k o n k re tn e in d iv id u e «č o v je k p o seb i k a o b it d ru š tv a. S lo je v i n a d g r a d n je, n p r. p ra v o, d rž a v a, s h v a ć e n i su p re m a m o d e lu o tu đ e n ja. O ni s a č in ja v a ju la ž n e i k riv e fe n o m e n e i m istifik a c ije, č ija je je d in a f u n k c ija d a p r ik r iju b it s o c ija ln o g re a lite ta, a k o ji se s a s to ji iz č o v je k a p o seb i k o n k r e tn e in d iv id u e. Država i pravo ovdje prip ad aju ideologiji koja dobiva statu s fenom e n a o tu đ e n ja. T o je h u m a n is tič k a k o n c e p c ija m a rk s iz m a, k o ja jo š d a n a s n a n o s i zlo m e đ u m a rk s is tič k im is tr a ž iv a č im a. Z re li M a rx n a s u p r o t to m e o d b a c u je k o n c e p c iju b iti č o v je k a k a o c e n tra ln o g p rin c ip a d r u š tv a i p o v ije s ti, i n a m je s to to g a d a b i se p r ik lo n io s tr u k tu r a m a. Tim e on prekida s teoretskom koncepcijom svojih ranih radova i defin itiv n o n a p u š ta h is to r ic is tič k u p ro b le m a tik u s u b je k ta. O vaj se» p re k id «već ocrtava u» N jem ačkoj ideologiji«, i pojačava se u» Predgovoru k ritik e p o litič k e e k o n o m ije «. Za zrelog M arxa postoji dakle socijalna stru k tu ra načina proizv o d n je ili s o c ija ln i s k lo p s v e u k u p n o s ti s lo je v a, sv a k i o p e t s a sv o jo m vlastitom stru k tu ro m i specifičnom djelotvornošću, a kojim a u k ra j n jo j lin iji v la d a e k o n o m ija. Je d in ic a s o c ija ln o g sk lo p a ili n a č in a p ro iz v o d n je n ije n i u k o m s lu č a ju s v e d e n a n a je d n o s ta v n u ili p rv o b itn u e k o n o m s k u s u p r o tn o s t K a p ita l R a d, k o ja bi u sv o m s a m o ra z v itk u o d b iti do e g z iste n c ije p ro iz v o d ila ra z lič ite m o m e n te, slo je v e ili e lem e n te u k ru ž n o j a d e k v a tn o s ti. S o c ija ln a je d in ic a je u v ije k k o m p le k s n a u s m is lu š to se e k o n o m s k e s t r u k t u r e s a m o k o n a č n o d o m in ir a ju ć e u okviru jedinice m ogu lokalizirati. Drugi slojevi, to znači nadgradnja, nisu jednostavni prod u k t subje k ta e k o n o m ije već u sv o jo j o s e b u jn o s ti, p o s to je ć i u v je ti e g z is tira n ja e k o n o m ije. R a z lič iti s lo je v i n a d g r a d n je n e in te r v e n ir a ju s e k u n d a rn o, već prim arno u okviru globalne socijalne stru k tu re. Sam o u n u tar ovakve je d n e s tr u k tu r e m o že se o d r e d iti e k o n o m ija k a o p o s lje d n ja d o m i n ir a ju ć a in s ta n c a. T a k o se m o ž e tip m a r k s is tič k e je d in ic e n a č in a p r o iz v o d n je ili je d n o g s o c ija ln o g s lo ja o k a r a k te r iz ir a ti k a o» d o m in a n tn a struktura «, je r naim e tip m arksističke jedinice koja karak terizira cjelin u p re d s ta v lja je d n u ta k v u s t r u k t u r u i d a se k o n a č n o o d lu č u ju ć a d o m in a c ija e k o n o m ije s a s to ji s a m o u n je n o m u tje c a ju n a b it c je lin e specifičnih slojeva, pri čem u su ekonom ija i specifični slojevi m eđuso b n o u v je ti e g z iste n c ije. Is k a z d a u o d re đ e n o j s t r u k t u r i u k r a jn je m s lu č a ju d o m in ir a e k o n o m ija, z n a č i d a k le, d a ta j ra n g im a s m is la s a m o u o v is n o s ti sp e c ifič n o g d je lo v a n ja d ru g ih s lo je v a, k o ji s o c ija ln e s t r u k tu r e k o n s titu ir a ju k a o k o m p le k s n o je d in s tv o. O sim to g a to z n a č i d a je ta sp e c ifič n a s a m o d je lo tv o rn o s t sa m a o v isn a o k o m p le k s n o m je d in stvu, koje se postiže povratnim djelovanjem k ra jn je dom inante ekon o m ije n a o s ta le slo je v e. T im e e k o n o m ija n e k o n s titu ir a n i u k o m s lu č a ju b ilo k a k a v c e n tr a ln i s u b je k t c je lin e : o v a je d in ic a s a s to ji se u d e c e n tra liz a c iji ra z lič itih slo je v a u p rv o b itn o m p o m a k u d ije lo v a k o m pleksne cjeline u n u tar koje ekonom ija konačno dom inira. Ove p rim je d b e d o v o d e n a s do z a k lju č k a d a sp e c ifič n a s a m o d je lo tv o rn o s t je d n o g s lo ja u k u p n e s tr u k tu r e, n p r. p r a v a n e o v isi o n je n o j p riro d i, v eć o n je n o m m je s tu i n je n o j fu n k c iji u tip u o d n o s a m e đ u slo je v im a, u n u ta r k o m p le k s n o g je d in s tv a. I s to ta k o n e m o g u o d n o s i iz m e đ u ra z lič itih slo je v a i s o c ija ln e p r a k s e b iti k v a lific ir a n i k a o re c i p ro č n o d je lo v a n je b a z e i n a d g r a d n je ili k a o v a n js k i o d n o s i ili o d n o s i m e đ u slo je v im a, č ija se s a m o s v o jn o s t is k lju č u je je d n o s ta v n o m re d u k č ijo m je d n ih n a d ru g e, ili m e đ u s lo je v im a, k o ji žele b iti s p e c ifič n i, ali k o ji se već p re m a sv o jo j k o n s titu c iji p o ja v lju ju k ao m e đ u s o b n o h e te ro g en i. N jih o v a s a m o s v o jn o s t i s a m o d je lo tv o rn o s t o v ise o n jih o v u ra n g u i n jih o v o j fu n k c iji u g lo b aln o j je d in ic i: O va je d n ic a sa m a po seb i ip ak argum enti

157 je o d re đ e n a sam o k o n k re tn im p o v ra tn im djelo v an jem konačno dom inirajuće ekonom ije na njihov sastav. O vdje se ra d i o p ro b lem u, k ak o su različiti slojevi u okviru ukupne so cijaln e s tru k tu re d e te rm in ira n i u svojoj relativ n o j sam osvojnosti i sam odjelotvornosti, od strane ekonom ije. Ipak ne bi se smjelo vjerovati d a se e k o n o m sk a b az a isp o lja v a sam o u jed n o m jed in o m svojstvu u svakoj so cijaln o j je d in ic i ili d a o n a kao konačno d o m in iraju ća u svakoj je d in ic a n a s tu p a u je d n a k o m o b liku. P reciznije što se zadnje to čk e tiče: sv ak a so c ija ln a s tru k tu ra k a ra k te riz ira n a je specifičnom»m atricom «, p o seb n im tip o m a rtik u la c ije različitih p o d ru č ja i slojeva, a koja ovisi o određenom sm islu u kojem konačna dom inanta ekonom ija p o s ta je tek d je lo tv o rn a : Ovaj način (ovisnosti o ekonom iji) može npr. prouzročiti, da»» dom inantnu ulogu«u cjelovitosti socijalne struktu re p re u z im a je d n a d ru g a in sta n c a a ne e k o n o m ija, n p r. pravo ili država. To se događa kad ekonom ija (koja dom inira u krajnjoj instanci) d je lu je p re m je š ta ju ć i d o m in a n tn u ulogu na d ru g e slojeve. To je slučaj kod feudalnih sklopova. Marx npr. spom inje u»kapitalu«d a id eo lo g ija, što zn ači re lig ija, u feu d aln im sklopovim a zauzim a v rlo č e sto d o m in a n tn u ulogu. N o on isto v rem en o p o k azuje da je upravo e k o n o m ija u to m sk lo p u ta k o ja u tje č e n a to da ideologija zauzim a v la d a ju ć u ulo g u (m jesto ). S ad a m o ra m o p re c iz ira ti pojm ove načina proizvodnje i socijalnih form acija. Pojm om načina proizvodnje ne označ u je se o n o što se u o b ič a je n o sh v aća kao ek o n o m sk a in sta n ca. N aim e p ro izv o d n i o d n o si u d o slo v n o m sm islu, već siste m specifičnih veza ra z lič itih in sta n c a ili slo jev a k o ji o n d a o d re đ u ju reg io n aln e oblike s tru k tu ra. N a čin p ro iz v o d n je o b u h v aća, k ak o to E ngels sh em atsk i izražava, ra z lič ite slo je v e s tr u k tu r e ili in sta n ci: ek o n o m iju, p o litik u n a d g ra d n ju d rž av e i p ra v o id eo lo g iju i te o riju. Jed n o o b razn i tip koji u m a rk siz m u k a r a k te r iz ir a tip p ro izv o d n je je s t k o m p lek sn a cjelo v ito st slo je v a s tru k tu re, k o jim a k o n ačn o d o m in ira ek o n o m sk a baza. To ne zn ači d a ek o n o m sk a b aza im a u v ije k vodeću ulogu, već u d ato m načinu p ro iz v o d n je u p o slje d n jo j in sta n c i, ek o n o m sk a baza o d re đ u je sloj, koji im a d o m in a n tn u u logu i tim e k o n s titu ira d o m in ira ju ć e jed in stv o. Cime se je d a n n ačin p ro iz v o d n je tip ič n o ra z lik u je od dru g o g n ačina, je lo što u tv rđ u je»m atricu«je d n o g n ač in a p ro izv o d n je, a to je n ačin : karakter kako se u tom cijelom ekonom skom bazom određenim kompleksom različiti slojevi izražavaju i kakve m eđusobne odnose imaju. D ru g im rije č im a : g o v o riti o o d re đ e n o m»načinu p roizvodnje«, znači ra sv ije tliti p o seb a n n ačin i k a r a k te r u k o jem se u n u ta r ovog načina p ro iz v o d n je o d ra ž a v a k o n ačn o o d lu č u ju ć a d o m in a n ta e k o n o m sk e baze. T im e je n ačin iz ra ž a v a n ja d e te rm in ira n, o n aj koji o b ilježav a tak av način p ro izv o d n je. S to g sta n o v išta n isu više slojevi tog n ačin a p ro izv o d n je d e te rm i n ira n i p riro d o m, već sv o jim ra n g o m i sv o jo m fu n k c ijo m u k o m p lek sn o j cjelini. Njihova se posebnost može sam o istraživati njihovim određen jem m je sta i o d re đ e n je m u n u ta r»m atrice«, tog načina proizvodnje. P o ja m»način pro izv o d n je «počiva n a»teoretskom «p o zn a v an ju čiste kom binacije slojeva i sistem a oblika. Jedna historijski određena socija ln a fo rm a c ija p re d s ta v lja u in d iv id u a ln o m»histo rijsk o m «re a lite tu p o se b n u k o m b in a c iju o d više n ačin a p ro izv o d n je, k o je te o re tsk i»čisto«e g z istira ju. O va se so c ija ln a fo rm a c ija p o k a z u je sam a kao k o m p lek sn o j^dm - stv o p o d d o m in a c ijo m, i to u o n o j m je ri u k o jo j se m eđ u različitim n a č in im a p ro iz v o d n je, od k o jih je sa sta v lje n a je d n a o d re đ e n a, p re u zim a d o m in a n tn u u logu. T u se ra d i o so c ija ln o j fo rm a ciji k o ja je d a lim načinom p ro iz v o d n je h is to rijs k i d e te rm in ira n a. D o m in acija ovog načina argumenti -155

158 p ro iz v o d n je u o d n o s n o j so c ija ln o j fo r m a c iji r e z u ltir a tim e d a n je g o v a m a tr ic a u c je lin i fo r m a c ije d a je sv o j p e č a t i n ju u c je lin i p o v o d i za d o m in ir a ju ć im n a č in o m p ro iz v o d n je, p ri č e m u p o s e b n o, za n ju tip ič a n n a č in u tje c a ja o vog k o n a č n o g d o m in a n tn o g n a č in a p ro iz v o d n je tr e b a u ze ti u o b zir. U to m s m islu je h is to rijs k i d e te rm in ir a n a so c ija ln a fo r m a c ija o b ilje ž e n a p o s e b n im tip o m a r tik u la c ije i d o m in a c ije v la s titih slo je v a, ili p o d ru č ja, tj. e k o n o m ijo m, p o litik o m, p ra v o m, id e o lo g ijo m. A ko se ra z m is li o ra z lič itim p r e m je š ta n jim a, p o m a c im a, to je o p ć e n ito o n a j tip d o m in a n tn o g n a č in a p ro iz v o d n je. O n je to to č n o u to lik o j m je ri u k o lik o j je d o m in ir a n a k o m p le k s n a c je lin a u s o c ija ln o j f o r m a c iji o č ig le d n o v la šć u je d n o g n a č in a p ro iz v o d n je n a d d r u g im a s a m a k a o k a r a k te r is tič a n»tip«c je lin e je d n e f o r m a c ije o v is n a o k o m p le k s n o j cjelini nad kojom konačno dom inira ekonom ska baza i tim e k arak teriz ira tip c je lin e» n ač in a p ro iz v o d n je «. Z a u s ta v im o se o v d je n a d v je m a v r s ta m a p o im a n ja, k o ja s je d n e strane obrađuju m etodološke problem e, a s druge stran e problem pojm a p o v ije s ti u o k v iru je d n e m a r k s is tič k e te o r ije p ra v a. P rv o se v id i d a se u z n a n s tv e n o m is tr a ž iv a n ju p ra v n o g s lo ja d a to g n a č in a p ro iz v o d n je s m a tr a te o re ts k o m p re tp o s ta v k o m, d a se o n a j p r a v n i slo j s h v a ć a k a o p o s e b a n niv o u tip u a r tik u la c ije i o d n o s a m e đ u s lo je v im a k o ji k a r a k terizira»čisti«način proizvodnje. Ne m ože se ni u kom slučaju istraživanje početi s općim pojm om ili općom definicijom onoga što je p ravo s nadom da će se naknadno o tk riti posebni oblici ili specifični sad r žaj pojm a u različitim načinim a proizvodnje. T eoretsko cijepanje jed nog objekta istraživanja, npr. prava, to jest definicija određenih stru k tu r a i p ra x is a k a o p ra v n ih, o v isi o n jih o v u ra n g u i n jih o v o j fu n k c iji, k o je o n i z a u z im a ju u te o re ts k i d e f in ir a n o m k o m p le k s u c je lin e k o ju k o n s titu ir a s p e c ifič n i n a č in p ro iz v o d n je. A ko se o p ć e n ito z n a d a sv ak i n a č in p ro iz v o d n je s a d r ž a v a ra z lič ite s lo je v e k o je k o n a č n o o d r e đ u je e k o n o m s k a b a z a, i a k o se z n a p r o s to r n i ra s p o r e d, jo š u v ije k n ije utvrđeno tko određuje taj raspored u svakoj specifičnoj stru k tu ri različ itih slo je v a, sve d o tle d o k se k o m p le k s n a c je lin a te o r e ts k i n e d e f in ir a, o n a k o ja v rši ra s p o r e d o d r e đ u je o d n o s e m e đ u s lo je v im a i tim e d e te r m i n ira s tr u k tu r u. U to m s m is lu ra d i se o m a r k s is tič k o j te o r iji p ra v a i tim e d a se p o ja m n je n o g s p e c ifič n o g o b je k ta d e f in ir a, k a o š to je to s lu č a j s k o m p le k s n o m c je lin o m o d re đ e n o g n a č in a p ro iz v o d n je. Z a u s ta v lja m se o v d je j e r je p ita n je v až n o. O vaj n a u č n i p o s tu p a k d ife r e n c ir a n a im e m a r k s is tič k u te o r iju o d b ilo k o je g n a» m o d ele«,»shem e«ili» id ea ln e tip o v e«o s n o v a n o g te o re ts k o g is tr a ž iv a n ja u k o je m bi» m odeli«,» id ea ln i tip o v i«s ta ja li u» a p s tra k tn o -k o n k re tn o m «,»idealno-realnom «,» em pirijskom o b jektu pripadajućem «,» em pirijskoj realn o s ti p rip a d a ju ć e m «m e đ u s o b n o m o d n o s u, a š to se b a z ira n a e m p iris tič k o j i p o z itiv istič k o j k o n c e p c iji s p o z n a je. U s lu č a ju id e a ln o g tip a n p r. M. W e b e ra, n je g o v a z a s lu g a leži u s p o z n a ji r a z lič itih o d s tu p a n ja većeg b roja» realnih «fenom ena istog» apstraktnog«tipa kojem p rip a d a ju. R a d n a v rije d n o s t to g»tipa«z a g a r a n tir a n a je s p o s o b n o š ć u da o b ja s n i» k o n k re tn i re a lite t«i fe n o m e n e, k o ji se p o k a z u ju k a o o d s tu p a n ja o d tog a p s tr a k tn o g tip a. O vaj p o ja m o b je k ta sp o z n a je, te o re ts k o g o b je k ta k a o s h e m a tiz a c ija re a ln o g o b je k ta i n a p o k o n k a o p r o s to p o o p ć e n je i» a p s tra k c ija «p o č i v a ju n a e m p irijs k o m p o jm u s p o z n a je, k o ji n e m o že p r iz n a ti a u to n o m iju te o rije k a o v la s titi slo j s o c ija ln e s tr u k tu r e i s o c ija ln e p ra k s e. O vaj p o ja m s p o z n a je im p lic ir a p o s tu la t» p re s ta b ilira n e h a r m o n ije «iz m e đ u» apstraktnog«i»realnog«u kojoj postoji tipološka ap strak cija u jed n o j ia k o n u ž n o j a s im p to tič k o j je d n a d ž b i s k o n k r e tn im re a lite to m, a čiji je iz v a d a k tip o lo š k a a p s tr a k c ija. 156-argum enti

159 Za m a rk sistič k i p o stu p a k p ro b lem a te o rije m eđ u tim radi se o nn sta v lja n ju p o jm a re gionalnog p o d ru č ja jed n o g načina proizvodnje koii n ije o d re đ e n a p stra k c ijo m k o ja polazi od»konkretno-realnih«fe n o m e n i o d re đ e n e so cijaln e fo rm a c ije već pro ceso m teo re tsk e k o n stru k cije ooi m a ovog»načina proizvodnje«i tip a a rtik u la c ije instance koja je za njega tipična. Znanost»modela«i»shema«nasuprot m arksističkoj teoriji vodi pojm ovim a, koji ne mogu obrazložiti specifični objekt određ en e n au k e, j e r ovakav o b je k t n ije sh em atiziran i»konkretni realitet«već jedan teoretski konstruiran pojam. Ovdje sm o pokazali aporije ekonom ističke i voluntarističke tendencije u m a rk sistič k o j te o riji p ra v a, što se tiče n jen e od te o rije spoznaje o visnih m eto d o lo šk ih p rin c ip a, a to znači p o m a n jk a n je specifičnog o b je k ta kod P a šu k a n isa (p o zitiv ističk i em p iriza m ) i ideološki o b jek t (sp e k u la tiv n i idealizam ) kod V y šin sk ija. N jihova p ro m aše n a istraž iv a n ja o problem u odnosa teorije prem a njenom objektu, tiču se opće problem a tik e h isto ric iz m a su b je k ta. Za taj p ro b le m p o sto ji sta tu s teo rije, to znači s ta tu s n au č n e sp o zn a je u o tk riv a n ju n jen e b iti kroz proces n jen o g h isto rijsk o g sa m o ra z v itk a, a što u ovom slu č a ju znači o tk riv an je n je n ih k o rije n a i sam o sp o z n a v a n ja n je n e geneze. U ekonom ističk o m s tr u ja n ju p o k a z u je se ovo sh v a ć a n je p re d o d žb e o b je k ta sp o zn aje kao»reflex«. K ao što re a ln i važi k ao od su b je k ta»ekonom ije«proizveden, tak o je sp o z n a jn i o b je k t iprava»reflex«re aln o g pra v a, to je st odraz» konkretnog ekonom skog realiteta«. U v o lu n ta ristič k o m p ra v c u je p ra v o kao sp o zn a jn i o b je k t, sam o s u b je k t»klasne volje«k o ja ga je p ro izv ela, k ra tk o re čen o sam oshvać a n je n jeg o v a h is to rijs k o g p o rije k la, ese n cije, č ija je ono sam o p ojavna slik a. D u b lja veza tih p o zic ija je d n ih p re m a d ru g im a je slijedeća: T e o rija i n je n o b je k t re d u c ira ju se n a u sv o jen i h isto rijsk i s u b je k t, teor ija p o s ta je te o rijo m p o v ije sti, a p o v ije st p o v iješću teo rije. T eo retsk o istra ž iv a n je p o s ta je tra g a n je za k o rije n o m izvora i za h isto rio g ra fijo m n jeg o v e geneze. T e o re tsk i o b je k t se p o ja v lju je na p o d ru č ju znanosti sp o z n a je su štin e, b iti, s u b je k ta, to znači ili h isto rijsk o -em p irijsk o -k o n - k re tn o g e k o n o m ije ili h isto rijsk o -sp e k u la tiv n o g su b je k ta klasn e volje ili klasne svijesti. Po svoj p rilic i o v d je leži je z g ra sp o m e n u tih d e fo rm a c ija m ark si zrna, n aim e u p o jm u p o v ije sti, u p o jm u, k o ji te p re d o d žb e im p lic iraju. B it će p o tre b n o n ek o v rije m e d a se taj p ro b le m isc rp n o o b ra d i. Zadovoljavam se konstatacijom da se prvobitna m arksistička konc e p c ija p o v ije sti ra d ik a ln o ra z lik u je od h isto ric istič k e k o n ce p cije, koja p o v ije st svodi n a lin e a rn i ra z v ita k k ro n o lo šk e p riro d e. R azrad a p o jm a te o re tsk o g o b je k ta is tra ž iv a n ja n p r. m o d ern o g p ra v a ne p o sto ji n iti u istra ž iv a n ju h is to rijs k i» p rethodnog«niti u istra ž iv a n ju k o rijen a. P o v ije st p ra v a n e sa sto ji se u istra ž iv a n ju bilo kakvog lin earn o g razvitka»pravnog fenomena«, čija bi sadašnja form a dala ključ za razum ije v a n je n jeg o v e p ro šlo sti i k o ja bi b ila p u n i ra zv itak ili k riv o tv o ren je njeg o v e b iti. K o n c e p c ija o p ra v u m o ra se ra zv ijati u sk lad u s različitim n a č in im a p ro izv o d n je, u o k v iru k o jih je p ra v o sm je šten o. Ako je to čn o d a p ra v n i fe n o m e n u sv o jo j sa m o z a k o n ito sti i p o seb n o sti m ože p o s ta ti p re d m e to m p o seb n o g p o v ijesn o g istra ž iv a n ja, o n d a je to is tra ž iv a n je p o d re đ e n o te o re tsk o j k o n s tru k c iji n jegovih p o jm ova. Ova k ons tru k c ija d o p u š ta o d g o n e ta v a n je h is to rijs k o g ra zv itk a sv o jstv en o g p ra v nom fenom enu, njegova raznolikog toka koji odgovara dotičnoj socija ln o j fo rm a c iji i slije d kao i p re tv a ra n je u re aln i p ro ces. V alja se d a k le ču v a ti u o d n o su n a o b je k t istra ž iv a n ja tih p o jm o v a u p o tre b e naziva» historijsko-teoretski«, jer iz toga proizlazi značajna dvosm i slenost. Ne radi se o tom e da se pom oću uopćavanja i apstrakcija argumenti -157

160 konkretnog u socijalnim form acijam a postojećeg prava i u sebi h isto rijsk i in te lig ib iln o m r e a lite tu fo r m u lir a ju p o jm o v i, v eć se m o ra p o ći od te o re ts k e k o n s tr u k c ije ra z lič itih n a č in a p ro iz v o d n je, č ija k o e g z iste n c ija i b o rb a č in e b a z u za p ro c e s p r o m je n a o b lik a o k o je m je g o v o rio M arx. U pravo u svjetlu takvog jednog pojm a prava i ovog teoretskog istraživanja m ože se osvijetliti konkretni pravni sloj jedne h istorijske i socija ln e fo rm a c ije. B udući da je stvarna socijalna form acija k arakterizirana h isto rijs k o m k o e g z iste n c ijo m s v iše te o re ts k i k a o» č isto d e f in ir a n ih «n a č in a p ro iz v o d n je, s a s to ji se p ra v n i slo j je d n o g s k lo p a u k o n k r e tn o j k o eg z i s te n c iji o d više»prava«k o ji te o re ts k i p r ip a d a ju ra z lič itim n a č in im a p ro iz v o d n je. O n o š to m e đ u tim d o m in ir a u o p ć e m p ra v n o m s lo ju, je s t p ra v o k o je p r ip a d a u to m s k lo p u d o m in a n tn o m n a č in u p ro iz v o d n je. P re m a lo m e, u k r a jn jo j je k o n z e k v e n c i u v je to v a n a k o n tr o la p ra v n o g s lo ja je d n o g s lo ja u n je g o v o j p o v ije s n o j» p o m ije š a n o s ti«n p r. u k a p i ta lis tič k o m s k lo p u, tj. u s k lo p u u k o je m d o m in ir a k a p ita lis tič k i n a č in p ro iz v o d n je a p r ije sv eg a te o r e ts k o o d r e đ e n je r a z lič itih k o e g z istira - ju ć ih n a č in a p ro iz v o d n je, a tim e r a z lič itih te o r e ts k ih tip o v a p ra v a k o ji im o d g o v a r a ju. T o č n o re č e n o is tr a ž iv a n je p r a v n o g fe n o m e n a u je d n o m h is to r ijs k im r e a lite to m d a to m s o c ija ln o m s k lo p u p o la z i od d o b iv e n ih ra z lič itih p o jm o v a p ra v a. K o m p le k s n o s t je d n o g s o c ija ln o g s k lo p a, k o ja o b u h v a ć a ra z lič ite slo je v e sv a k o g s v la s tito m p o v ije š ć u, d o p u š ta n a m u o s ta lo m p re g le d p o v ije sn o g k r e ta n ja (» p o m je r a n ja «, p o m a k e ), k o ji s u m e đ u s tr u k tu r a m a tih slojeva m ogući. V id je li sm o d a se ti p o m a c i (p o m je r a n ja ) o d h is to r ic iz m a s m a tr a n i iz v a n re d n im fe n o m e n im a n a z iv a ju» p re tic a n je m «ili» z a o s ta ja n je m «p ra v n e za e k o n o m s k im s tr u k tu r a m a. T a k o v aži e k o n o m s k a s t r u k t u r a im p lic ite k a o o n a k o ja p o s je d u je k lju č e v e lin e a r n o j p o v ije s n o s ti, a koja opet određuje cjelovitost jedne form acije. P ro m atra li se, m eđutim, re la tiv n a s a m o z a k o n ito s t i s a m o p o k r e tljiv o s t r a z lič itih slo je v a, onda su ta pom icanja koja n astaju neravnom jernim razvitkom različitih stru k tu ra, upravo osnova njihove povijesne egzistencije. Ta povijesn a p o m je r a n ja p ra v n o g fe n o m e n a n a s u p r o t e k o n o m s k o m n is u o sn o v a» p re tic a n ju «ili» z a o s ta ja n ju «s tr u k t u r e p r a v a n a s u p r o t e k o n o m s k o j s tr u k tu r i, v eć p r ip a d a ju is to j s tr u k tu r i, n a im e p o v ije s n o o d re đ e n o j so c ija ln o j c je lin i, k o ja im a ra z lič ite slo je v e a sv a k i im a s v o ju p o v ijes n o s t, č iji je n e r a v n o m je r n i r a z v ita k fu n k c ija u p r a v o te s tr u k tu r e. N akon ovih prim jedbi m ogu se dodati neka opća zapažanja u m arksis tič k o j k ritic i p ra v a u k a p ita lis tič k o m n a č in u p r o iz v o d n je. A ko je to č n o d a n a m M arx u» K a p ita lu «n e d a je a n a liz u p ra v n o g s lo ja ta k v o g n a č in a p ro iz v o d n je o n d a n ije n i m a n je is tin a d a ta m o izlaže s p e c if ič a n tip a r tik u la c ije p ra v n o g slo ja, i tim e n a m d a je p rin c ip je d n o g ta k v o g is tr a ž iv a n ja. R e k a o b ih sasv im s h e m a ts k i, d a se p o s e b n i tip a r itk u la c ije slo je v a k o ji je tip ič a n za k a p ita lis tič k i n a č in p ro iz v o d n je, s a s to ji u lo m e d a tu ra z lič ite in s ta n c e d o b iv a ju s p e c if ič n u a u to n o m iju. A ko se r a z m o tre sa m o ta tr i s lo ja, n a im e e k o n o m ija (p ro iz v o d n i o d n o s i), p o litik a (d rž a v a ) i p o d r u č je p ra v a, m o ž e se u s ta n o v iti d a se o n i p o ja v lju ju u pretkapitalističkom sklopu usko povezani jedni s drugim a. S plet p riv re d e i p o litik e, s p le t p r iv re d e i p ra v a i s p le t p o litik e i p ra v a o b ilje ž a v a ju» a n tič k i e th o s«i fe u d a ln e p riv ile g ije. K a p ita lis tič k i n a č in p ro iz v o d n je je n a s u p r o t to m e o b ilje ž e n s p e c if ič n im p ro c e s o m p o s ta v lja n ja autonom ija, to znači specifičnom stru k tu ro m ekonom ije i politike (odvaja n je e k o n o m ije o d s t r u k t u r e d rž a v e ), e k o n o m ije i p ra v a (m o d e r n o pravo), i politike i prava. Ovakav tip artikulacije cjeline stru k tu re kapitalističkog načina p roizv o d n je sam je o p e t vezan n a p o se b n u k o m b in a c iju k o ja je tip ič n a za argum enti

161 (uirek inog p ro a u c e m a ;, s re a sta v a za p ro izv o d n ju (oruđa i sred stav a ra d a) i n e ra d n ik a, k, o- ji u c je n* ju - ju višak ra d a O vdje,%*jv J'- je vrlo vi 1\J važno V d ^u u 5>pum eenuti, n n posebno n ncfth nn pri n analizi nli7i npravnog v n n n fenomena, da,\~ veza među * elemen. ^ spotim a ne p o sto ji u je d n o sta v n o m o d n o su p ravnog vlasništva nad produkc io n im sre d stv im a (što v rije d i za n ep roizvodnog vlasnika), ili pravnom n ep o sje d o v a n ju (što se o d n o si n a d ire k tn o g p ro d u c en ta). Ova veza sa sto ji se u d v o stru k o m o d n o su p ra v n o g v lasn ištv a nad p ro d ukcionim sredstvim a, što M arx naziva vlasništvom i što ovisi o nadgradnji, s druge s tra n e u je d n o m o d n o su k o je M arx naziva p o n ek a d vlasništvom, no većinom k ao»posjed«ili» stv arn o p risv o jen je«, što on vrlo jasn o razlik u je od p ra v n o g v lasn ištv a. Ovo se n aim e p rije odnosi na p o seb n i odnos d irek tn o g p ro d u c en ta (ra d n ik a ) i p ro d u k c io n ih sre d sta v a, što je tip ič an ekonom sk i odnos. T o p o k a z u je sp o so b n o st d ire k tn o g p ro d u c e n ta da dovede p ro d u k c io n a sre d s tv a u p ro c e s re p ro d u k c ije. N a tom e ja u stra je m, je r su poznate d isk u sije izazvane tim p ro b le m o m u m a rk sistič k o j teo riji. N a im e a k o se ova dva o d n o sa nc d istin g v ira, za p ad a se u staln o isk u šen je d a se p ra v n o -im o v in sk i o d n o s id e n tific ira s ekonom skim o d n o so m stv a rn o g p risv a ja n ja. Š to je o v d je o d lu č u ju ć e je s t čin je n ic a da, p re m a M arxu, u prelkapitalističkim načinim a proizvodnje iako su okarakterizirani po oblicim a vlasništva koji se baziraju na pravnom odvajanju direktnog prod u c e n ta od sre d s ta v a za p ro iz v o d n ju p o sto ji tip ič n o ekonom sk i odnos p o sje d a ili p ris v a ja n ja u n e o d v a ja n ju p ro d u c e n ta od pro izv o d n ih sre d stav a. U to j situ a c iji n e m a jo š, p re m a rije č im a M arxa u»g rundrisse«,» o d v aja n ja d ire k tn o g p ro d u c e n ta od n jegovih p riro d n ih ra d n ih uvjeta«. Za ro b a ili k m e ta k ao d ire k tn o g p ro d u c e n ta n p r. p o sto ji čitav niz»miješanih«povezanosti uz zem lju : ekonom ske, pravne, političke, neovisne od osnovnog vlasništva vlasnika zem lje. Ovo neodvajanje u posje d n ič k o m o d n o su n a s ta v lja se sve do s ta d ija m a n u fa k tu re. U sta d iju velik e in d u s tr ije k a p ita listič k o g n a č in a p ro izv o d n je doživljava se odvaja n je d ire k tn o g p ro d u c e n ta o d s re d sta v a ra d a u o d n o su n a p risv aja n je. K a p ita listič k i n ač in p ro iz v o d n je u p ra v o je tim e k a ra k te ristič a n što se p ra v n o v lasn ištv o tj. o d v a ja n je u o k v iru je d n o g p ra v n o g o d n o sa i d io b a n a p o d ru č ju s tv a rn o g p ris v a ja n ja p o k la p a ju. O ve o sn o v n e o p a sk e izazvat će k od p ra v n ih te o re tič a ra sam o sje ć a n ja : p o z n a ta su p ita n ja k o ja se p o s ta v lja ju već u rim sk o m p ra v u radi»posjeda«kao»osnove«p ra v a i kao»fa k tič n o stan je«u ra d ik a ln o j su p ro tn o s ti p re m a»vlasništvu«, č ija je p o jav a u p ra v n o j p ra k si dala povoda m nogim raspravam a. V ažno je o v d je n a p o m e n u ti d a je n e o d v a ja n je d ire k tn o g p ro d u c e n ta o d p ro iz v o d n ih sre d s ta v a u s ta n ju stv a rn o g.p risv a ja n ja u p re tk a p ita listič k o m n a č in u p ro iz v o d n je u ro d ilo»m iješanom «so cijaln o m s tru k tu ro m, k o ja je k a r a k te r is tič n a po u sk o j isp re p le te n o sti e k o n o m ije, p ra v a i p o litik e... M eđ u tim, ne sm ije se zab o ra v iti da pro izv o d n i ag en ti pod u v jetim a koji im a ju kao te o re ts k u p re tp o s ta v k u n e o d v a ja n je d ire k tn ih p ro d u c e n a ta od p ro d u k c io n ih s re d s ta v a (tj. n e o d v a ja n ja čo v je k a i p riro d e u p re te ž n o na p o ljo p riv re d i o sn o v an o m n ačin u p ro izv o d n je ) sam o o nda s tu p a ju u p ro izv o d n i i v lasn ičk i o d n o s a k o p rip a d a ju je d n o j»političkoj jed in ici«. D ru g im rije č im a : o b lik in d iv id u a lite ta p ro d u k c io n ih ag e n ata je s t n jih o v o su v la sn ištv o u»m iješanoj«ek o n o m sk o -p rav n o -p o litičk o j z a jed n ici. T o v rije d i u p rv o m re d u za v lasn ik e p ro izv o d n e ag en te, jei argumenti -159

162 o n i su sa m o v la sn ic i k a o č la n o v i p o litič k e z a je d n ic e. T o v rije d i i za d ir e k tn e p ro d u c e n te, k o ji su n e v la sn ic i. O n i su n e v la sn ic i to č n o u to j m je ri u k o lik o j s to je izvan p o litič k o g z a je d n iš tv a ili im a ju» javni s ta tus«u to j z a je d n ic i. U kapitalističkom načinu proizvodnje odvajanje direktnog p ro d u c e n ta o d p ro d u k c io n ih s r e d s ta v a u o k v iru p o s je d n ič k ih o d n o s a ili s tv a r nog prisv ajan ja im plicira jedno tipično određenje sastavljeno od p riv re d e i p ra v a i p o litik e. T o se p o k a z u je u o d v a ja n ju d rž a v e o d civ iln o g d ru š tv a. U to m s lu č a ju o d n o s a» e k o n o m ije «i»prav a«is p o lja v a se ova sam ozakonitost u» sistem atičnom «k arak teru cjeline s njegovom» unuta rn jo m «a k s io m a tič n o m s tr u k tu r o m, s n je n im n o r m a tiv n im p ra v ilim a k o ja k o n s titu tir a ju m o d e rn o p ra v o i is to se r a d ik a ln o ra z lik u ju o d p r ija š n jih p ra v n ih o b lik a. N a s u p ro t p o litič k o j d je la tn o s ti d rž a v e p ra v o je re la tiv n o a u to n o m n o ia k o je ta j s lu č a j o v d je m a lo k o m p le k s n iji. U n u ta r n je ra z lik o v a n je u p ra v u iz m e đ u p r iv a tn o g p ra v a i ja v n o g p ra v a sa m o je iz ra z ove s a m o s ta ln o s ti. N e s p a d a o v d je u o k v ir m o g z a d a tk a d a ove o s n o v n e p rin c ip e p ro d u b lju je m. Z a d o v o ljit ć u se, p r e m a to m e, n a b r a ja n je m n e k ih v a ž n ih to č a k a k o je s tv a r a ju z a b u n u. K a o p rv o : n a k o ji n a č in je p ra v o d e te r m in ir a n o u o k v iru o vog o d r e đ e n ja a u to n o m ije p o d r u č ja k a p ita lis tič k o g n a č in a p ro iz v o d n je, e k o n o m s k o m b a z o m, ili d ru g im r ije č im a, k o ji u tje c a j im a ta u k o n a č n o j in s ta n c i o d lu č u ju ć a e k o n o m s k a b a z a n a slo j p ra v a? Ovakvo utjecanje i determ inacija jedne stru k tu re od stran e druge stru k tu re, p o k a z u je se u o d re đ e n im g r a n ic a m a, k o je o d r e đ u ju e k o n o m s k u b a z u i g lo b a ln u s t r u k t u r u n a č in a p r o iz v o d n je z a slo j p ra v a. U o k v iru tih g ra n ic a d o la z i d o č ita v o g n iz a» v a rija c ija «p ra v n o g fe n o m e n a, k o je se osnivaju na njegovoj vlastitoj uvjetovanosti sistem a. D jelovanje jed n e s tr u k tu r e (n p r. e k o n o m s k e b az e) n a j e d n u d ru g u (p ra v o ) p o k a z u je se k a o g ra n ic e k o jim a p o d lije ž u» v a rija c ije «o v ih s t r u k t u r a i o k o jim a ovisi n a č in u tje c a n ja je d n e s tr u k t u r e n a d ru g u. U tje c a j e k o n o m ije n a pravo zbiva se zapravo u njem u svojstvenim stru k tu ram a, u n u tar gran ic a p o s ta v lje n ih e k o n o m s k o m b a z o m i u k u p n o m s tr u k tu r o m n a č in a p ro iz v o d n je. O d n o s iz m e đ u o g r a n ič e n ja i v a r ija b ilite ta u o s ta lo m n ije ni u k o m s lu č a ju je d in s tv e n. I p ra v o m o ž e e k o n o m iji u n u t a r je d n e u k u p n e s tr u k tu r e u k o jo j se e k o n o m ija p o k a z u je, s a m o u z a d n jo j in s ta n c i, b iti o d lu č u ju ć im, p o s ta v iti g ra n ic e. U n u ta r o v e g ra n ic e k o ju p ra v o p o s ta v lja e k o n o m iji, u tje č e p ra v o n a e k o n o m iju. M arx je u»k a p ita lu «ta k o ja s n o k o lik o je to u o p ć e m o g u ć e izlo žio m o d e rn o p ra v o k a o u v je t» eg z iste n cije«u g o re d e f in ir a n o m s m is lu, e k o n o m ije u»čistom «k a p ita lis tič k o m n a č in u p ro iz v o d n je. N a d ru g o m m je s tu p o k u š a o s a m d o k a z a ti i n e ć u se n a to v ra ć a li, kako se m ože, polazeći od pojm a»čistog«kapitalističkog načina proizv o d n je, k o n s tru ira ti te o re ts k i p o ja m m o d e rn o g p ra v a k a o s is te m a o p ć e n itih, a p s tr a k tn ih, f o r m a ln ih i s tro g ih n o rm i u to m s m is lu d a b u d u iz m je n ljiv e. O vo je sv o js tv o v eć E n g e ls p r im ije tio k a d a p iš e (p ism o G. S c h m id tu o d 27. X 1890, M E V 37, s tr. 491):»U je d n o j m o d e rn o j d rž a v i m o ra p ra v o o d g o v a r a ti n e sa m o o p ć o j e k o n o m s k o j s itu a c iji, b iti n je n izra z, već b iti i 'u seb i s u v is li' izra z, k o ji si n e ć e u n u ta r n jim p ro - tiv u rje č n o stim a sk o č iti u lice.«p r im je ć u je m o v d je s lije d e ć e : P re č e s to se te n d ir a to m e d a se ove k a r a k te r is tik e te o re ts k o g p o jm a m o d e rn o g p ra v a sv e d u s a m o n a n je g o v u f u n k c iju r e g u lir a n ja k a p ita lis tič k e ra z m je n e, a n e je d n o s ta v n o n a trg o v a č k u ra z m je n u. N o m e đ u tim e v id e n tn o je d a se ove s tr u k tu r e m o d e rn o g p ra v n o g s is te m a o d n o s e n a č ita v n iz e k o n o m s k ih s tr u k tu r a, i to na razm jenu roba u što se u b ra ja ju i radni ugovor, kupoprodaja argum enti

163 ra d n e snage, kao i na s tru k tu re»raspodjele«, n p r.»dodjela«plodova ra d a n a k o je se poziva M arx u p o zn a to m o d je ljk u»k ritike G otskog p ro g ram a«, a n ajz ad i na s tru k tu re u k u p n o g p ro c esa k ap italistič k e pro izvodnje, n p r. n eo p h o d n o n u žn a»m ogućnost«k alk u lac ije i m ogućnost p re d v iđ a n ja p ro šire n e» rep ro d u k cije«što k a ra k te riz ira kapitalistički siste m. (N a ovo z a d n je je već M. W e b er sv ra tio svoju pozornost.) Ova tip ič n a sv o jstv a m o d ern o g p ra v a m ogu se m eđ u tim naučno spoznati ak o se pođe u stro g o m sm islu od p o jm a k ap italistič k ih p ro dukcionih o d n o sa koji, osim toga, d o m in ira ju n ad o stalim ekonom skim stru k turam a. S am o zn a n stv e n im stu d ije m ovih p ro d u k c io n ih odnosa m ože se sp o zn a ti to čn o zn a č e n je toga, što je M arx u o k v iru k ap italistič k e p ro izvodnje nazvao p o jav o m»čiste individue«,»privatnog vlasnika«i»slobodnog najam nog radnika «. Poznato je značenje ovih pojmova u stvara n ju s tr u k tu r a m o d ern o g p ra v a, što n ije jed n o sta v n o spoznatljivo po pravnim pojm ovim a kao»osobe ili pravni subjekti«. U stvari je cjelokupnost m odernog pravnog sistem a strukturirana kao eksterni organiz a cijsk i p rin c ip, p o ziv a n je m n a p ro d u k c io n e ag e n te u k oliko je su»čiste individue«. Ovi se p o ja v lju ju kao p rin c ip re d a je d n e tvorevine a p s tra k t nih o p ć e n itih i to čn o je d n e n a d ru g e u sk la đ e n ih n o rm i koje u p ra v lja ju njihovim socijalnim odnosim a. Ove vrste sistem atskih, autonom no posta v lje n ih s tr u k tu r a m o d ern o g p ra v a im a ju o d re đ e n e točke, sp ecijaln o» atom iziranje«i» in d iv id u a liz iran je«p ro d u k c io n ih ag en ata. Bez s u m n je, ova je to č k a izazvala v eliku p o m e tn ju u m ark sističk o j te o riji p ra v a: kao p rv o, č e sto je p o sto ja la sk lo n o st da se u toj činjenici vidi»ideološki fe nom en«, tj. v a rljiv u e k sp lo a ta c iju, k o ju je proizvelo m o d e rn o p ra v o d a bi z a b a šu rilo svoj k lasn i k a ra k te r. K ako bi se m oglo govoriti o in d iv id u a liz a c iji i a to m iz a c iji k a p ita listič k ih p ro d u k c io n ih agenata kada se istovrem eno zna da oni u socijalnim uvjetim a egzistira ju sam o k ao član o v i je d n e d ru štv e n e klase. K ao d ru g o je hum anističk o -h isto ric istič k a te n d e n c ija u m a rk siz m u, o slo n je n a u ovom slu čaju n a k o n c e p c iju m lad o g M arxa o» k o n k re tn o j individui«kao su b je k tu p o v ije sti i d ru štv a, d o v ela do to g a d a u tim čistim in d iv id u a m a vidi h is to rijs k o re a ln i p ro d u k t ra z v itk a b iti čo v je k a i bazu m o d ern o g p rava, k o je po seb i p re z e n tira o tu đ e n je i p o stv a re n je tih indiv id u a kao čo v jek a. M oglo bi se, m e đ u tim, ovom izn esen o m an a liz o m k ap italistič k ih produkcionih odnosa razjasniti ovaj problem.»ciste individue«konstitu ira ju u p rv o m re d u za M arx a te o re ts k u p re tp o sta v k u k ap italistič k o g n a č in a p ro iz v o d n je : s ra zlo g o m kažem» teo re tsk e p re tp o sta v k e«, je r se on e p o k a z u ju kao h is to r ijs k i u v je ti ovog n ačin a p ro izv o d n je, ra sp ad o m fe u d a ln ih p ro d u k c io n ih o d n o sa. O va z a d n ja to čk a ovisi, m eđ u tim, kod M arxa o genealogiji elem enata kapitalističkog načina proizvodnje i razlik u je se v rlo od n jeg o v ih te o re tsk ih istra ž iv a n ja.»cista individua«kao te o re ts k a p re tp o s ta v k a tog n a č in a p ro izv o d n je kod M arxa je, kako u»g rundrisse«ta k o i u»k apitalu«, vezana n a» ra zd v aja n je d ire k tn ih p ro d u c e n a ta o d s re d s ta v a pro izv o d n je «u o k v iru stv arn o g p risv a ja n ja u k a p ita listič k im p ro izv o d n im o d n o sim a, a što o d g o v ara tom e što on naziva k ao re c ip ro č n o o d re đ e n je a u to n o m ije p ro d u c e n a ta. U toliko čiste in d iv id u e n isu n iti je d n o sta v n o»ideološki p ro d u k t«(u sp rk o s njihovoj id eo lo šk o j e k s tra p o la c iji u ju ris tič k o j tv o rev in i»ličnosti su b jek ti«), niti je d n o s ta v a n o b lik h is to rijs k o g in d iv id u a lite ta p ro d u k c io n ih ag e n ata k a p ita listič k e p ro iz v o d n je, k o ji su u m o d e rn o m d ru štv u ra sp o ređ e n i. Uostalom, to čini cijelu razliku m eđu klasam a feudalnog načina proizv o d n je, m e đ u»m iješanim «k a s ta m a i m o d e rn im k lasam a. U stv ari lung ira ju u h is to rijs k o m re a lite tu ovi p ro izv o d n i ag e n ti kao so cijaln e klase. To ne sprečava da u konstrukciji teoretskog pojm a»čistog«kapitali 21 argum enti-161

164 s tič k o g n a č in a p ro iz v o d n je d a n a š n ji s o c ija ln i slo je v i p r e tp o s ta v lja ju u k la s e» ra s p o re đ e n e č is te in d iv id u e «. S d ru g e je s tr a n e p o g re š n o v id je ti u tim in d iv id u a m a h is to r ijs k e r e a lite te i p o d lo g u m o d e rn o g p ra v a. T o p ro iz la z i iz e k o n o m s k e» a n tro p o lo g ije «m la d o g M a rx a. Z re li je M arx n a s u p r o t to m e p o z n a v a o s tr u k tu r e : p r o d u k c io n i a g e n ti»ljudi«n is u b a z a ili iz v o r s tr u k tu r a, već n jih o v i»nosio ci«.»l judi«s e č in e z re lo m M a rx u, n a s u p r o t h u m a n is tič k o j k o n c e p c iji, s a m o k a o p o v ije s n i n o s io c i s tr u k tu r a. O ve» čiste in d iv id u e «n is u d a k le h is to r ijs k o - k o n k re tn i lju d i, v eć te o r e ts k i o b lic i k o ji su is to v r e m e n o p re tp o s ta v k e s t r u k t u r a i njihovo djelovanje,» čiste individue«pokazuju se u teoretski stru k tu riranim» odnosim a «, naim e» čistim «kapitalističkim produkcionim odn o s im a. O va z n a n s tv e n a a n a liz a (a n e re f e r e n c a n a d je lo m la d o g M arx a) d o p u š ta z a k lju č a k d a je m o d e rn o p ra v o k la s n o p ra v o, b a š u to j m je r i u k o jo j se e k s p lo a ta c ija i p o litič k a v la s t k la s e o d v ija s ta ln o izv a n n je g o v ih s is te m a ts k ih s tr u k tu r a, k o je se iz g r a đ u ju p o la z e ć i o d p o jm a» čiste in d iv id u e «. N a k raju ovih vrlo sum arnih, shem atskih i fragm entarnih prim jed a b a z a v ršio b ih s o d n o s o m p ra v a i m o d e rn e k la s n e v la s ti, o s ta v lja ju ć i potpuno po strani glavni problem odnosa m odernog prava prem a stru k tu ram a kapitalističke države. Protivno izvjesnim aktualnim tendencija m a k o je n a s to je s tv a ra ti ra z lik u iz m e đ u» n a u č n ih re z u lta ta «i»politič k o g s a d rž a ja «m a rk s iz m a, o č ig le d n o je d a m o d e rn o p ra v o o d g o v a ra k la s n o j e k s p lo a ta c iji i p o litič k o j v la s ti k la s a. O d n o s p r a v a i k la s n e v la s ti n e m o ž e se n i u k o je m s lu č a ju r e d u c ir a ti n a k o n c e p c iju k la sn o g h tije n ja k a o k re a tiv n o g s u b je k ta p ra v a. N e m o ž e se n iti r e d u c ir a ti n a re p re s iv n u s a n k c iju k o ja k a r a k te r iz ir a p r a v n a p ra v ila, k r a tk o re č e n o n a je d n u p ro iz v o ljn u u lo g u u p o v ije s ti k o ja se n e r a z lik u je o d sile, a š to o d g o v a r a S o re lo v o j k o n c e p c iji. T u m a č e n je k o n s titu tiv n o g o d n o s a prava i klasne borbe m ože se naučno obrazložiti sam o njihovim priv rem e n im u s a đ e n je m u k o m p le k s n u c je lo v ito s t s t r u k t u r a je d n o g p ro d u k - c io n o g n a č in a i je d n e s o c ija ln e fo r m a c ije : u p r a v o o vo u s a đ e n je d a je nam k lju č za istra ž iv a n je n jih o v a o d n o sa p re m a k la sn o j b o rb i. Prevela Jagoda RU BČIĆ argum enti

165 Wolf Paul SUVREMENI POJAM MARKSISTIČKE TEORIJE PRAVA I T em a» M ark sističk a te o rija p rava«p o seb n o je p riv lačna. Prvo, zato što se n ije o b ra đ iv a la i ra z v ija la p rim je re n o svom e zn a čen ju ; je d n a je n e o b ič n o st m a rk s is tič k e i tra d ic io n a ln e p o v ijesti p ra v n e zn a n o sti što je m a rk s is tič k a p o v ije st p ra v a, p re m d a je n a sta a l p rije 130 godina i p re m d a p rip a d a k o n te k s tu»f ilozofije n aše epohe«(s a rtre ) a tim e i te o riji o k o jo j se u n aše v rije m e n a jviše raspravljalo, o n a do d an as n ije d o b ila d e fin ic iju svog p o jm a. D rugo, zato što ta te m a p re d sta v lja izazov, k ak o za d a n a šn je g m a rk s is ta kojeg p rim o ra v a d a se izjasni za ili p ro tiv e m a n c ip a to rs k e in te n c ije m a rk siz m a, ta k o i za p ra vn ika od k o jeg a z a h tije v a isto ta k o k ritič k o ra z m išlja n je o p o sto je će m p ra v u i n jeg o v u s a n k c io n ira n ju kao i o rev iziji d o sad a šn je g p o tisk iv a n ja m a r ksizm a. Da bih zorno prikazao privlačnost te tem e, htio bih u početku skren u ti p o z o rn o st n a o d n o s a k a d e m sk e p ra v n e z n a n o sti p re m a m ark siz m u a za tim o p isati s itu a c iju u k o jo j se m a rk s is tič k a te o rija p ra v a nalazi danas i kojom se m ora pozabaviti svako istraživanje koje želi taj predm et adekvatno proučiti. T em a» M ark sističk a te o rija p rava«d o tiče se n e p rev lad a n e p ro šlo sti i p ro b le m a tik e id eo lo šk i n a p e to g i c m o c io n a liz iran o g o d n o sa izm eđu institucionalnog svijeta prava i m arksizm a. P re th o d n o an g a žira n o»ažurni je v a n je i a n g a ž ira n a sk ep sa u o d n o su p re m a m a rk sistič k o j te o riji i p ra k s i k o ji se p o d u d a r a ju u o sn o v n o m ap o lo g e tsk o m stav u u prilog važećeg p ra v a, o b ilje ž a v a ju n je m a č k u p ra v n u n a u k u već u 19. sto lje ću. O na se n ala zila, k a k o p rim je ć u je F ra n z W ieack er,»u n esv jesn o m sp o ra z u m u s p o litič k im i g o sp o d a rsk im z a h tje v im a lib era ln o g vrem ena«, a p o slje d ic a to g a je b ila d a je m a rk sistič k o j k ritic i p ra v a»onem ogućeno argumenti -163

166 s v a k o n e p o s r e d n o d je lo v a n je u p ra v n o j z n a n o s ti i p ra k s i«. T o je, zacije lo, sa m o e le g a n tn o h e r m e n e u tič k o o p is iv a n je č in je n ic e i ra z lo g a u p a d ljiv o g ju r is lič k o g a n a te m iz ir a n ja m a r k s iz m a, ali o n o p o g a đ a srž stv ari: g ra đ an sk i p ra v n ic i bili su n ep o v je rljiv i i b o rili su se p ro tiv m a r k s iz m a iz ra z lo g a k o ji s u p ro iz la z ili iz n jih o v a p o lo ž a ja u s is te m u i n jih o v a s ta v a p re m a s is te m u g ra đ a n s k o g d r u š tv a. N a to j f r o n ta ln o j p o z ic iji n ije se n i u n a š e m s to lje ć u n iš ta p ro m ije n ilo, o n a se d a p a č e jo š i z a o š tr ila k a d a je s ta ljin is tič k a p ra v n a p r a k s a tr a jn o d is k r e d itir a la d e m o k ra ts k o -e m a n c ip a to rs k i i h u m a n is tič k i p r o g r a m m a rk s iz m a i k a d a je h la d n i r a t a n tim a rk s iz m u d a o u ru k e n o v e a r g u m e n te. J u r is tič k a a p o lo g ija g ra đ a n s k o g s is te m a p o tp u n o je iz v ršila sv o j z a d a ta k a k o se o s v rn e m o n a p r o te k lih s to g o d in a. T a k o je m a rk s iz a m k a o izra z» so c ija ln o g p ita n ja «n a š e e p o h e, k a o p r o g r a m i p r a k s a d r u š tv e n ih o rg a n iza c ija i p o litič k ih s tr a n a k a i k a o p r im je r d is fu n k c io n a l- n o g p o n a š a n ja s o d re đ e n o m p ra v iln o š ć u b io p re d m e to m z a k o n o d a v s tv a i p r a v o s u đ a i sv e d e n u ju r is tič k e g ra n ic e. M ože se g o v o riti i o ju r is tič - k o j n e u tr a liz a c iji m a rk s iz m a o d s tr a n e s is te m a. Z a p is n ic i s ta r o g R eich s- ta g a u v rije m e» Z ak o n a o s o c ija lis tim a «iz v je š ć u ju o to m e k a o i z a p i sn ic i B u n d e s ta g a za r e f o r m u p o litič k o g k riv ič n o g z a k o n a p o č e tk o m 50-tih g o d in a i o d g o v a r a ju ć e iz ric a n je k a z n e. M a r k s is tič k a» p ra k sa «b ila je o v d je, d a k a k o, u n a jš ir e m s m is lu predm et ju rističk ih akcija. No, m islilo se i na m arksističku» teoriju «n a r a v n o a k o je f o r m a ln o i o d n a jv iš e g s u d a b ila u tv r đ e n a, š to je la te n tn o p o s ta lo tra d ic ijo m ju r is tič k o g n a z ir a n ja. M a r k s iz a m je a to b i b ila m o ja p r v a te za o o d n o s u a k a d e m s k a te o rija m a rk s iz a m o d n o s te o rija p r a k s a k o ji u g ro ža va s is te m, koji je su p ro tan slobod a r s k i d e m o k ra ts k o m te m e ljn o m p o r e tk u i k o ji te ž i re v o lu c io n a rn o j p ro m je n i d ru š tv e n o g p o re tk a. K o n k re tn o : m a rk s iz a m je p r e m a m je rilim a v ažećeg p ra v a o d s lu č a ja d o s lu č a ja s tv a r z a b r a n e ili k a z n e n o g p o s tu p k a. A ko se o d n o s iz m e đ u p ra v n e z n a n o s ti i m a rk s iz m a sv e d e n a ta j n je g o v»javni«p o ja m, o n d a se p o s ta v lja p ita n je d a li m a rk s iz a m u o p ć e m o že p r e d s ta v lja ti i ta k o n e š to k a o» te o riju p ra v a «. K a k o se o je d n o j s v ije s ti k o ja se n a ju r is tič k o - p r a k tič n o j ra z in i s m a tr a» p ro tu p ra v n o m «m o že n a z n a n s tv e n o j ra z in i r a s p r a v lja ti k a o o te o r iji p ra v a? Z a r se je d n a n a re v o lu c io n a rn im c ilje v im a z a s n o v a n a» k ritik a «k o ja je, d a k le, u s m je r e n a n a r a d ik a ln u iz m je n u v a ž e ć e g p r a v a n e m o r a o z n a č iti k a o p r a v n o n e g a to r s k a ili č a k a n a r h is tič k a? T o se p ita n je o č ito te m e lji n a o d re đ e n o m n e s p o r a z u m u. J a g a o b ja š n ja v a m i tim e p o s ta v lja m d r u g u te z u o odnosu akadem ske teo rije prava i m arksizm a činjenic o m š to su te m a i m e to d a id e o lo š k e k r itik e u tr a d ic iji te o r ije p ra v a g o to v o n e p o z n a te, p a s u o s ta le n e z a p a ž e n e i z b o g to g a š to p r o tu r je č e in te re s u s p o z n a v a n ja g r a đ a n s k e te o r ije p ra v a, k o jo j je z a d a ta k d a se o r ije n tir a n a s a n k c io n ir a n je i ra z v ija n je u s e b i in k o n z is te n tn o g p ra v n o g p o re tk a. P ra v n a z n a n o s t se o d v r e m e n a S a v ig n y ja sh v a ć a k a o p ra v n a d o g m a tik a. O n a u to m o b lik u u v e lik o j m je r i o d g o v a r a p o tr e b a m a ju r i s tič k e p ra k s e. D ru g a č ije p r is tu p e s o c io lo g ije p ra v a i k r itik e id e o lo g ije o n a je u g la v n o m u s p je la is tis n u ti, č in i se d a je so c io lo g ija te k d a n a s d o s p je la d o v r a ta p ra v n e z n a n o s ti a s n jo m e i d io m a rk s iz m a. P ita n je je sam o : k o ji d io m a rk s iz m a? N a to se p ita n je, n a ž a lo st, n e m o ž e sa m o ta k o o d g o v o riti, j e r te m a» m a rk s is tič k a te o r ija p ra v a «d o p u š ta v e o m a k o n tr o v e r z n a tu m a č e n ja. II Z a c ije lo n a jk r itič n iji s u d d a la je m o d e rn a filo z o fija p ra va. T u se sum nja u to da postoji m arksistička teo rija prava koja zaslužuje to argumenti

167 im e. T ako je, n a p rim je r, U m b erto C erroni kao re zu ltat svog histo rii sko-k ritičk o g p rik a z a s ta n ja m a rk sistič k e te o rije p ra v a zastupao m išlie n je da se ne m ože g o voriti o m a rk sistič k o j te o riji p rav a u sm islu ied nog k o n zisten tn o g zn a n stv e n o g izjavnog siste m a i p o stu p k a i da se ona»m ora tek sastav iti«. To, n arav n o, znači d a m o ram o postaviti p itan je m a rk sistič k e te o rije p ra v a bez o b zira na»socijalističke«zahtjeve u pogledu naziva izg rađ en e m a rk sistič k e te o rije p rav a, da m oram o tek re k o n s tru ira ti p retp o sta v k e tak v e te o rije i ta d a ra z ra d iti k o nzistentnu m arksističku teoriju prava. T u su sig u rn o i m otivi za p ra v n o filo zo fsk u in te rp re ta c iju M arxa u p o slje d n jim g o d in am a u k o jim a se prvi p u t n ak o n P ašukanisa ponovo fo rm u lira ju p o v ije sn o -re k o n stru k tiv n i i siste m a lsko -k o n stru k - tiv n i p ro b lem i: K ako se o d re đ u je o d n o s M arxa i m ark siz m a u kon te k stu m a rk sistič k e te o rije p ra v a? K ako se m a rk sistič k a te o rija prava jo š m ože s h v a titi kao k o n z iste n tn o i id en tičn o jed in stv o ako se u tom nazivu su sre ć u h e te ro g e n i p ris tu p i i ciljevi? Za pristaše službenog m arksizm a ti problem i ne postoje. Oni smatr a ju tra d ic io n a ln o k ritič k o s ta ja liš te, a p o seb n o isključiv in tere s za M arxa, ili ča k sam o m lad o g M arxa, a k a d e m sk im i u svakom slu čaju r e v izio n istič k im. O ni kažu da isk lju č iv o n a s to ja n je oko ra sv je tlja v a n ja a rg u m e n a ta k la sik a p ro m a šu je tem u, je r ono ne uzim a u o b zir povijesni razvoj m a rk siz m a k o ji je u p ra v o doveo do ra z ra đ e n e m ark sističk e teorije prava koja je ne sam o preuzela Marxovo nasljeđe nego ga je unuta r h o riz o n ta d ru štv e n e p ra k s e»dalje razvila«(l enjin) i jed in stven o ga p o tv rd ila u socijalizm u. Ako je to tak o, o n d a n arav n o, ne bi bio M arx, nego jedino m arksizam -lenjinizam -staljinizam kom petentan predsta v n ik» m a rk sistič k e te o rije p rava«. N o, la se a rg u m e n ta c ija ne m ože o d rž a ti j e r n je z in a p re tp o s ta v k a, teza o teo rijsk o -p ra k tič n o m» ko n tin u itetu «i»jedinstvu«m a rk siz m a k o ja se z a stu p a od v re m e n a L enjina, o so b ito je d a n a s, n a k o n sv je tsk o g»raskola m a rk sizm a «, iluzorna. Osim to g a d is k o n tin u ite t m a rk s is tič k e te o rije m ože se d o k azati već u ranoj fazi so v je tsk o g m a rk siz m a u p ra v o u te o riji p rav a. P o d sje ćam sam o na to d a je S ta ljin o v a p ra v n o te o rijs k a»ofanziva«a isto tak o i V yšinskog k o n cem d v a d e se tih g o d in a b ila o tv o re n o u p e re n a p ro tiv tek k o n stitu ira n e m a rk sistič k o -k ritič k e tra d ic ije u so v jetsk o j te o riji p ra v a, k o ju je p re d s ta v lja la g ru p a o k o P a šu k a n isa, i n asiln o p re k in u la tu tra d ic iju ra s p u š ta n je m in s titu c ija a d jelo m ice i fizičkim u n ište n je m n jihovih n o sila ca i slje d b e n ik a. S ta ljin je izv ršio ta k o b ih fo rm u lira o sv o ju tezu sta tu sn u p r o m je n u m a r k sis tič k e te o rije prava. K ao so c ija listič k a te o rija p ra v a o n a više n ije k ritič k a te o rija d ru š tv a i istra ž iv a n je d ru štv a, k ako ju je zam išljao M arx, ona koja analizira pravo u njegovom društvenom konte k stu, o so b ito n jeg o v u k la sn u p o v ezan o st da bi ra zo b ličila njegov p rivid u č v ršć iv a n ja v lasti. O na je, d ap a če, p o sta la d o g m atsk o m h isto rijsk o - -m a te rija listič k o m p ra v n o m zn a n o šću s fu n k c ijo m o za k o n jiv a n ja v lad a v ine s ta b iliz a c ijo m siste m a i služi kao o sn o v a za p ra v n u in stru m en taliz a c iju (u v o đ e n je p ra v n o g p o re tk a ) d rž av n o -so c ija lističk e p o litik e i teh n o k ra tsk o g d ru štv e n o g p la n ira n ja. S o c ija listič k a te o rija p ra v a je, po m om m išlje n ju, s p e c ifič n o k riv o tv o rila k ritič k u tem u m a rk sistič k e te o rije p ra v a. I I I U d a lje m b ih izlag a n ju želio n azn ačiti p u t koji vodi iz tih tešk o ća i n a te m e lju m o d e rn o in te rp r e tira n o g i o so b ito z n a n stv e n o -teo rijsk o g i m etodološki shvaćenog M arxa, predstaviti m arksističku teoriju prava argumenti -165

168 u n je z in u p o m o m s u d u č is to m o b lik u k a o id e o lo š k u k r itik u p r a va. Spom enut ću p o n ajprije m c la k r itič k i h o rizo n t iz kojeg ću rekons tr u ir a ti M a rx o v u m isa o o p ra v u k a o» je d in s tv u s p o z n a je i in te re s a «, k a o k o n z is te n ta n tip s p o z n a je. T o je d in s tv o je u to m e š to je M arx sv e d ru š tv e n e fe n o m e n e, u k lju č u ju ć i p ra v o, u v ije k p o d v rg a v a o je d n o m i to p o v ije s n o m načinu p ro m atran ja i uvijek ih prikazivao u je d n o m, općed r u š tv e n o m k o n te k s tu. N o, c je lin a m a r k s is tič k e te o r ije i m e to d e ne te m e lji se sa m o n a č is to m d r u š tv e n o m i p o v ije s n o m o d n o š e n ju, o n a š to v iš e slu ži je d n o m o s o b ito m s p o z n a jn o m in te r e s u k o ji je za M arx o v o m iš lje n je k o n s titu tiv a n a u p o v ije s ti z a p a d n ja č k e m isli p r e d s ta v lja n e š to n o v o, n a im e k r itič k i- e m a n c ip a to r s k o m i p r a k tič n o m in te re s u za p r o s v je ć iv a n je i p r o m je n u. D ru g im rije č im a, o v a j in te r e s im a n a m je r u d a o tk r ije n e p r o n ik n u te d r u š tv e n e z a v isn o s ti, p rv e n s tv e n o n e re fle k tira n u, m a te r ija ln u in te re s n u p o v e z a n o s t lju d s k o g m iš lje n ja i d je lo v a n ja, d a k le, d ru š tv e n e p ris ile k o je p o la z e o d p o s to je ć e r a s p o d je le p ro iz v o d n ih uvjeta i društvene m oći, navlastito od in stitucija vlasništva koje raspolaž u p ro iz v o d n im s re d s tv im a, k a o i o d tr a d ic io n a ln ih s lik a s v ije ta i o d n o s a v rije d n o s ti. In te r e s je u to m e d a se p r a k tič k i, u k o lik o je in te re s n a to u p ra v lje n, u k lo n e te s lije p e d r u š tv e n e sile k o je sve d o k n isu s p o z n a te o d r e đ u ju lju d s k i ž iv o t k v azi k a u z a ln o k a o n e k a s u d b o n o s n a m o ć i d je lu ju k a o» o tu đ e n je «(M a rx ). T o je, s a ž e to re č e n o, M arx o v p rin c ip» k ritik e «p r e m a k o je m je o n n e s a m o n a z v a o s v o ju te o r iju nego se kao te o re tik i istraž iv a č n jo m e i ru k o v o d io ; o n o d re đ u je n je govu te o r iju p ra v a. M a rx u p ra v u v id i d r u š tv e n i fe n o m e n k o ji p r ip a d a m e h a n iz m im a d r u š tv e n o g k o n te k s ta o tu đ e n ja, a k o f u n g ira id e o lo šk i, d a k le č in i d ru š tv e n e o v is n o s ti i p ris ile u a p s tr a k tn o p o jm o v n o m k o n te k s tu n e p r e p o z n a tljiv im i o z a k o n ju je ih. M arx o v a te o r ija je ta k o a n a litič k a k r itik a id e o lo g ije s p r a k tič n o m nam jerom. Toj odredbi svakako je potrebno objašn jen je je r ono odstupa od m aterijalističkog o k v ir a u n u tar kojega je M arx nastojao ostvariti sv o je k ritič k e is tr a ž iv a č k e p e r s p e k tiv e. M a rx želi, k a o š to je već re č e n o, o b ja s n iti id e o lo š k e fe n o m e n e iz n jih o v ih p o v ije s n o -d ru š tv e n ih u v je ta n a s ta n k a i d je lo v a n ja. P ri to m e o d s r e d in e č e tr d e s e tih g o d in a p o laz i sve v iše o d je d n o g č v r s to o b ja s n id b e n o g m o d e la. O n sv e fe n o m e n e vidi u z a v isn o s ti o d o p ć e d ru š tv e n e e v o lu c ije k o ja se o d v ija p o» p riro d n im z a k o n im a «. O b je k tiv a n»zakon«k o ji o d r e đ u je o p ć e d ru š tv e n i ra z v ita k je s t e k o n o m sk o -m a te rija listič k e p riro d e : d ijalektika proizvodn ih sn a g a i p r o iz v o d n ih o d n o sa. T o j» b azičn o j«d ija le k tic i p o d v rg n u to je m iš lje n je i č o v je k o v o d je lo v a n je. M a rx sv o d i p o v ije s t n a p ro iz v o d n i proces iz čijih» nužnosti«se razvijaju klasna stru k tu ra d ruštva i ideolog ije k o je su s n jo m e v e z a n e, b o rb e k la s a i m iš lje n ja i re v o lu c io n a rn i proces koji se s njim a ostvaruje. Tim m etodičkim svođenjem svih d ru š tv e n ih fe n o m e n a na je d n u k o n a č n u, m a te r ija lis tič k i s h v a ć e n u, u zro č n u i o h ja s n id b e n u ra zin u o n s m a tr a d a je n a e g z a k ta n n a č in je d n o g z n a n s tv e n ik a» o sm o trio «i» o b ja sn io «p ro c e s d r u š tv e n e e v o lu c ije i tim e o tk rio» e k o n o m sk i p o k re ta č k i z a k o n m o d e rn o g d ru š tv a «. Taj o k v ir totalnog m aterijalističkog o b jašn jen ja društvene stv arn o sti n a k o ju se o d n o si M arx o v o m iš lje n je n a r a v n o p r o tu r je č i n je g o v o j e m a n c ip a to rs k i-k ritič k o j in te n c iji i n je g o v u h e u r is tič k o m p r in c ip u. J e r, te o r ija k o ja p r e te n d ir a n a to ta ln o o b je k tiv n o k a u z a ln o z n a n je o d r u š tv u liša v a se m o g u ć n o s ti d a v rši k r itik u k a o is tr a ž iv a č k o i n a d je lo v a n je o rije n tir a n o o b ja š n je n je : o n a p o d m e ć e d r u š tv u s u s ta v» z a k o n ito sti«iz k o je g a tre b a sa m o d e d u c ira ti o b ja š n je n ja. L in e a rn o, m a te r ija lis tič k i- -scijentističko» objašnjenje «i»razvijanje «društvenih fenom ena iz p ro izv o d n je izigrava d ija le k tič k u m e to d u id eo lo šk e k ritik e k o ja u o k v iru argum enti

169 d ru štv en o g istra ž iv a n ja s itu a c ija i p re v la d av a n ja trad ic ije p o sto jeće ideo lo g ije istra ž u je i u p ra k tič n e sv rh e k ritizira. Već se tu m o ra u p o z o riti n a tu a p o riju u M arxovu p ristu p u koja je b ila ra z ra đ e n a i u filo zo fsk o -zn a n stv e n o te o rijsk o j ra sp rav i našeg vrem en a j e r je o n a za» d aljn ji razvoj«m a rk sistič k e teo rije p ra v a im ala izv a n red n o važne p o slje d ice. N a sljeđ e h isto rijsk o -m a terijalistič k o g scije n tista M arxa, koji p ro m a tra»povijest«kao p riro d n i o b jek t i m isli da m ože» historicistički«u sm islu K a rla P o p p era d ati posve sigurnu pro g n o zu p o v ijesn o g p ro c e sa i n a k ra ju je sh v aća kao o b jektiv a n emanc ip a to rski proces, bilo je naim e preuzeto od takozvane»teorije znanstv en o g so cijalizm a«, k o ju su p o sre d o v ali L en jin i S ta ljin i pravnote o rijsk i stv o rilo so c ija listič k i p ra vn i p o zitiv iza m u službi jed n e p artijsk o -d ik ta to rsk i i te h n o k ra ts k i p la n ira n e i p rim ije n je n e»socijalističke«d ru štv e n e stra te g ije. N a su p ro t to m e n a slje đ e hum anističko-em ancipato rsk o g d ija le ktiča ra i ideo lo šk o g k ritik a M arxa k o ji n eu p u ć en u čovjeku što trp i n e p ra v d u o b ja š n ja v a njegove p rilik e i p re k o njegove p ro sv ije t ljen e s v ije sti teži za m o tiv a cijo m i an g a žm an o m i cm an cip ato rsk o m p ra k so m u o tv o re n o j p o v ijesn o j s itu a c iji, bilo je p ra v n o teo rijsk i jedva ra z ra đ e n o a p ra v n o filo zo fsk i ra z ra d io ga je sam o E rn st B loch, ukoliko B loch p rih v a ć a p riro d n o p ra v n o n a slje đ e,» ljudsko dosto jan stv o «i iz p ro ž im a n ja sta ro g a n tic ip ira k o n k re tn o novo, d akle, ukolik o ga prenosi n a sm isa o p ra v a kao h o riz o n t je d n e k ritič k e te o rije p rav a. Postavio sam seb i z a d a ta k d a p rik a ž e m e m a n c ip a to rs k u te n d e n c iju je d n e k ritič k e te o rije p ra v a k o ju je M arx in a u g u rira o i k o ja je bila posred o v an a p re k o B lo ch a i n jeg o v ih u č e n ik a i k ak o je o n a p rik a z a n a kod M arxa, a ta k o đ e r i n je z in u su sta v n u k o n k re tiz a c iju uz izrič itu k ritik u historicističkih o k v ira M arxove teorije. IV M arx k o n k re tiz ira sv o ju p ra v n o te o rijs k u n a m je ru u svojoj»k ritici su v re m e n e p ra v n e te o rije i p r a k s e «. P o zn at je njegov p o seb n i odnos p re m a p ra v n o j z n a n o sti. O n je u B o n n u i B erlin u stu d ira o p ra v o i htio, k ak o to p rio p ć u je u svom p ism u iz godine, p o sta ti p ro fe so r prava. M ožda je m a n je p o z n a to da je M arx dva se m e s tra p o h ađ a o p re d a v a n ja F rie d ric h a C arla von S av ig n y ja u B e rlin u i v rlo inten ziv n o p ro u č av ao njegove spise. To je utjecalo na razvoj M arxova sam ostalnog razm išlja n ja o p ra v u i tim e n a s tv a ra n je su stav n o g p ris tu p a k o ji se m alo k a sn ije n aim e od 1842/44 c u m g ra n o salis već m ože nazvati m a rk sistič k o m te o rijo m p ra v a. N ije li S avigny p re m a tom e ne sam o»osnivač m o d e rn e n je m a č k e p ra v n e znanosti«(s chonfeld) nego ex nega tivo i p o tic a te lj m a r k sis tič k e te o rije prava? A je li to»ex negativo«u fo rm u la c iji m o je te m e o p ra v d a n o? J e r, m oglo bi se a rg u m e n tira ti i ovako: M arx i Savigny pokazali su istu n a ka n u, obojica su htjeli po vije sn u i k r itič k u p ra v n u z n a n o st i o b o jic a su težili u o k v iru te pravnote o rijs k e»paradigm e«(th. K u h n ) za z n a n stv e n im n a p re tk o m u pod ru č ju istra ž iv a n ja p ra v a. U k o n s tru k c iji i o s tv a re n ju te n a m je re jav lja ju se, d a k a k o, o š tre d ive rg e n cije i u p o g led u sh v a ć a n ja»povijesti«i p o v ijesn o g istra ž iv a n ja p ra v a i u.pogledu sh v a ć a n ja»kritike«i k ritič kog is tra ž iv a n ja p ra v a. S av ig n y jev p o ja m p ra v n e z n a n o sti, k ak o se ra z a b ire iz službenih o b a v ije sti u n jeg o v im p ro g ra m sk im sp isim a, sasv im je jed n o stav a n. O n sh v aća p ra v n u p o v ije st kao k u ltu r n u tra d ic iju, k ao d u h o v n u povije s t, jo š to č n ije kao» lite ra rn u p o v ijest«, kao p o v ije st ju ristič k o g o b ra z o v a n ja i z n a n o sti, p ra v n ih p o jm o v a i p ra v n ih n ačela ili kao p o v ijest dogmi, posebno povijesti rim skog prava u srednjem vijeku, gotovo kao argumenti -167

170 p o v ije s t ru k o p is a i k n jig a k o ji n a m p r e n o s e iz re k e i m isli o rim s k im p ra v n im iz v o rim a. P re d S a v ig n y je m M a rx se is tič e s v o jo m g la s o v ito m p r o g r a m a ts k o m p o s ta v k o m :»N e m a p o v ije s ti p ra va «i p o le m ič k o m kara k te r iz a c ijo m svog u č ite lja p ra v a : ta j se b a v i» h is to r ijs k o m re lik v ijskom službom «, odnosno» pasijom povijesnih izvora «, on je poput» brod a ra «k o ji n e p lo v i r ije k o m n eg o n je z in im iz v o ro m. K a o a lte r n a tiv u S av ig n y jev o j id e a lis tič k o j, o r ije n tir a n o j n a p o v ije s n u g r a đ u i p ra v n a ja č e la, p ra v n e p o jm o v e, r a z u m ije v a ju ć u i s re đ iv a č k u, d a k le h is to r is tić - 1d -h e r m e n e u tič k u» p ra v n u p o v ije s t«, M a rx p o s tu lir a r e a lis tič n u, n a im e jo v ije s n o -đ r u š tv e n o o r ije n tir a n u p ra v n u z n a n o s t k o ja se b i s ta v lja u z a d a ta k is tr a ž iv a n je p ra v a k a o d ru š tv e n o g i p o litič k o g fe n o m e n a. N a slič a n r a d ik a la n n a č in s ta v lja M a rx u p ita n je i s lije d e ć u tv r d n ju H isto rijsk e š k o le p ra v a, n a im e d a o n a n a m je r a v a s tv o riti k r itič k u p ra v n u z n a n o s t. M arx a lu d ir a ali v iše n e iz ra v n o n a S a v ig n y je v u m e to d u» sv ak u z a d a n u m a te r iju p r a titi d o k o rije n a «s n a m je r o m d a se o n a» p ro č isti«(tj. d a se» k ritiz ira «) i d a se» su sta v n o «o b r a d i i» k o n stru ira prem a organskim principim a oćućenim «u povijesnim izvorim a. S d ru g e s tr a n e i iz ra v n o o n a lu d ir a n a» k ritič k u filo z o fiju p o z itiv n o g p ra v a «G u s ta v a H u g o a, k o ja v je r u je k a k o u p o z o r a v a već H e g el d a g a je p u k im iz v o đ e n je m, ili u n a jb o lje m s lu č a ju» o b ja š n je n jem «p ra v a iz p o v ije s n ih o k o ln o s ti ili p ra v n e tr a d ic ije već i o p ra v d a la. Tako je H ugo uspio da ropstvo konkretno u njegovo vrijem e uobičaje n lov n a c r n e lju d e u A frici i n jih o v u p r o d a ju u A m e ric i o b ra z lo ž i k a o p ra v ič n o, p rik a z u ju ć i to k a o» p ra v n o -a n tro p o lo š k u «č in je n ic u k o ju su p o z n a v a li već s ta r i R im lja n i i u o k v iru svog» serv itu sa«s m a tr a li p ra v ič n im. M arx o v a se k r itik a o b ra č u n a v a s tim p o s tu p k o m k o ji p o v ije sn o - -p o z itiv n o čin i» m je rilo m p o z itiv n o g «: o n je» n e k ritič a n «i»friv o lan «budući da povijesnim iskustvenim činjenicam a, odnosno pravnim trad i c ija m a, r e la tiv iz ira z a h tje v p ra v a na r a z u m, n p r. s ta n je n e s lo b o d e i e k s p lo a ta c ije p ro g la š a v a p ra v ič n im. O n o z a k o n ju je» d a n a š n ju p o d lo s t ju č e ra š n jo m «i p re tv a r a s v a k u n e p o š te n u p r e u z e tn o s t u č is to p ra v n o zla to. O n o d o laz i d o r e z u lta ta k o je n e m o ž e h tje ti: d o p ra v a s a m o v o ljn e v la sti. T o š to S a v ig n y p o d ra z u m ije v a s a m o k a o p o s lje d ic u i š to je k o d H u g o a n e u v ije n o iz re č e n o, M a rx o v d je š ib a k a o h is to r is tič k i r e la tiv iz a m v r ije d n o s ti ili v r ije d n o s n i» in d ife r e n tiz a m «(H e in e ), k o ji k r itič k i p ra v n i ra z u m izv rć e u a p o lo g iju p o s to je ć e g. M arx o d to g a iz d v a ja s v o ju v la s titu in te n c iju d a p re u z m e o n o š to je p ra v e d n o u tra d ic io n a ln o m p ra v u, d a ga u č in i p lo d n im za n o v o p ra v o k o je se ra đ a. M arx, dakle, izričito postavlja sebi pitan je tako bih sažeo njegovu» k ritik u «s u v re m e n e p ra v n e n a u k e k o ja je h is to r ijs k a šk o la p ra v a b a r m e to d ič k i iz b je g a v a la i p ita n ja s tv a r n e p o v ije s ti p ra va i n o r m a tiv n o s t p ra v a. V K a k o je, d a k le, M arx is p u n io z a d a ta k k o ji je s a m seb i p o sta v io.j H tio b ih o b ja s n iti n je g o v u n a m je r u iz a z v a n u a p o r ija m a p ra v n o g h isto - riz m a d a s tv o ri re a lis tič n u, tj. p o v ije s n o -d ru š tv e n o o r ije n tir a n u k r itič k u te o r iju p ra va, i to u o n o m k o n te k s tu u k o je m u je b ila u o b lič e n a : u k o n te k s tu k r itik e z a k o n o d a v s tv a, k o je se M a rx k a o u r e d n ik lista» R h e in isch e Z eitu n g «1842. g o d. p rih v a tio v e lik im d e m o k r a ts k im ž a ro m O n a se o d n o s ila n a R a s p ra v e n a 6. ra jn s k o m z e m a ljs k o m s a b o r u ( ) č iji su z a p isn ic i a to je s v a k a k o b ila n o v o s t u p ru s k o j p r a k s i bili o b ja v lje n i. P re d m e t r a s p r a v e b ili su : 1. s lo b o d a štam pe u P ruskoj nad kojom je» bdjela«cenzura, 2. teškoće m alih vino 168- argum enti

171 g ra d a ra n a rijeci M osel, k o je je p ru sk a d em o k ra cija ignorirala 3 Dri k u p lja n je su h a ra k a u g lavnom u p riv atn im šu m am a ra jn sk e provinciie ko je tre b a sp rije č iti»z akonom o k ra đ i d rv a.; i Savignyjev tajn i zakonsk i p rije d lo g o ra zv o d u b ra k a koji je M ars objavio izazvavši tim e rasp ra v u ra v n u sk an d a lu. Marx se u svim svojim kom entarim a bavi»kritički državnim akcijam a«pruskog ili rajnskog zakonodavca. Njegova je»kritika«u iman e n tn o m sm islu»ideološki«k ritič n a kad istra ž u je da li je službeni k a r a k te r d ržav e u sk la d u s»akcijam a«države. On p o stu p a tako što an a liz ira d rž av n u»praksu«i o b ja šn ja v a službene»teorije«. Pri tom zauzim a uz svoju vlastitu argum entaciju stajalište države i suočava p o litič k u re a ln o st s d rž av n o m te o rijo m. G lavno p ita n je pokazuje sc, n a p rim je r, u k ritic i 6. ra jn sk o g zem aljsk o g sab o ra. Tu se M arx pita d a li je ze m aljsk i s a b o r isp u n io o ček iv an ja zakonodavca, da li je»logika k o ja je d o n ije la zakone«logika p ra v a ili n ek a d ru g a. U p o trazi za odgovoro m on a n a liz ira zap isn ič k i u tv rđ e n o zb iv a n je na d v o stru k i način: on ga n a jp rije p ro s u đ u je p ra v n ič k i s o b ziro m na su g lasn o st s p rin cipim a za k o n o d av stv a, o d n o sn o d o tičn o g p ra v n o g p o d ru č ja. K ako sc stv a rn a z a k o n o d av n a p ra k s a o d n o si p re m a slu žb en im prin cip im a? On na to p ita n je o d g o v ara s je d n im im a n e n tn im, norm aliv n o -an alitićk im p o stu p k o m k o ji p o v ezu je p o stu p k e p ra v n e d o g m atik e i istraž iv a n ja p ra v n ih čin jen ic a. M arx p ri tom o tk riv a p ro tu rje č ja izm eđu norm ativ n o p o sta v lje n ih p rin c ip a i s tra n e p ra k se z a k o n o d av stv a i p o stav lja sebi i drugo p ita n je, n aim e: K ako dolazi do tih p ro tu rje č ja? On tu o tk riv a d a p r o tu rje č ja n isu s lu č a jn a, nego p riro d a n re z u lta t d ru štv e n ih odnosa u k o jim a lju d im a n ije ja s n a n jih o v a d ru štv e n a uloga i fu n k c ija, a koje M arx sp o z n a je k ao s ta n je o tu đ e n ja i n e d o ra slo sti lju d i. T im e se p o tv r đ u je n jeg o v d ru g i tip o b ja šn je n ja : id eo lo šk a k ritik a kao specifično tra n scen d e n ln a so cija n la id eo lo ška k r itik a k o ja se služi postu p k o m k v a z i-o b jašn jen ja p ra v n e p ra k se kao lažne sv ije sti lažne sv ijesti koja je izraz laž n ih d ru štv e n ih o d n o sa. U sm islu k v a z i-o b jašn jen ja pravnog d je lo v a n ja iz d ru š tv e n ih u v je ta on dovodi osobe i (c k sp lic itn e m otive k ao i o n e k o ji se već m ogu re k o n s tr u ir a li h erm e n eu tičk i) i koji sto je iza a rg u m e n a ta, u o d n o s s p o je d in im živ o tn im s itu a c ija m a i m a te rija l nim in te re s im a k o ji toj situ a c iji o d g o v a ra ju. M arx želi p o litičk e arg u m e n te i m o tiv e za k o n o d av c a k o n ačn o o b ja s n iti iz njih o v e d ru štven e s itu a c ije i n jih o v o m m a te rija ln o m za in te resira n o šću koje one sa sobom d onose. U p rav o ta d ru g a, d ru štv e n a p e rsp e k tiv a i a n a litič k a o b jašn jiv ačk a n a m je ra o tv a ra ju m u pogled n a ono što se u ra jn sk o m zem aljsk o m s a b o ru zap ra v o»desilo«k a d a se ra s p ra v lja lo i d o n ijelo zakon o krađi drv a. D ok, k a k o on z a k lju č u je, p ra vn o ra z m a tra n je p re s ta je p ri u tv rđ i v a n ju k rš e n ja pra vila i p rin cip a kazn en o g zak o n a, d ru štven a p e rsp e k tiv a d a je m u m o g u ćn o st da o b ja sn i k a k o i zašto je došlo do k rše n ja p rin c ip a, što je, d ak le, p o ta k lo z a k o n o d av c a da d o n ese zakon koji s je d n e s tra n e p ro g la ša v a k riv ičn im d je lo m e le m e n ta rn u životnu p o treb u sirom ašnog stanovništva i otuda proizašlu naviku da u rajnskim šum a m a s k u p lja d rv a, a s d ru g e s tra n e b o g atim vlasn iicm a šu m a p ru ža sve m ogućnosti da od oskudice naroda u ogrjevnom drvu stvaraju kapital (ta k o je, n a p rim je r, bilo p ro p isa n o d a uhvaćen i sk u p lja č d rv a m ora n a d o k n a d iti v rije d n o s t i š te tu u visini k o ju je p riv a tn i vlasnik šum e sm a tra o o d g o v a ra ju ć o m, o d n o sn o d a m o ra svoj dug o d ra d iti). M arx je o v d je o tk rio logiku se b ič n o sti ili»interesa«u zakonodav stv u, tj. da p riv a tn i ek o n o m sk i in te re si o d re đ u ju i p ro v o d e p ra v n e o d re d b e države, d a bi od id e je p ra v a k ao ja v n o važećeg ć u d o re đ a o sta lo sam o vise p riv id a. Id e ja p o sta je ideologija. argumenti -169

172 P re m a to m e m o ja p rv a te za k a o p rilo g M a rx o v o j k ritic i ra jn s k o g z e m a ljsk o g s a b o r a g la si: T a k r itik a z a k o n o d a v s tv a je r o d n i list M a rx o v e id e o lo š k e k r itik e i k r itič k e te o r ije p ra va. J e r, M arx p o k a z u je p o s to ja n je je d n o g r e p r e s iv n o g kla sn o g za k o n a, je d n o g z a k o n a k o je m u je f u n k c ija o s tv a riti n e p r im je r e n o, p a ip a k fo r m a ln o le g itim n o, p o litič k e i e k o n o m sk e in te re s e v la d a ju ć e k la s e n a s u p r o t in te r e s im a d o n je g d ru š tv e n o g slo ja. N a to m p r a k tič n o m s lu č a ju» k o ru p c ije p r a v a p u te m za k o n a«m arx je m o g a o r e k o n s tr u ir a ti»lo g ik u p r iv a tn o g in te re s a «i o b ja s n iti osebujan p ritisak koji ona vrši na m išljenje i djelovanje i sam og zakonodavca. P rem da ovaj sm atra da je»na visini općih i objektivnih gled išta «, n a im e u o d n o s u n a d rž a v n u p o litik u i d rž a v n o ć u d o r e đ e i sv im p o s tu p c im a d a je fo r m u o p ć e n ito s ti i z a k o n s k e je d n a k o s ti, u s tv a rn o s ti se d e ša v a s u p r o tn o o d o n o g a u š to se želi u v je r iti. M o ja d ru g a teza o M a rx o v o j k r itic i r a jn s k o g z e m a ljsk o g s a b o r a g la si: M a rx o v o is tr a ž iv a n je već p o k a z u je m o d e l p o s tu p k a k o ji o tk riv a tr i g la v n a a s p e k ta je d n e e m a n c ip a to r s k e id e o lo š k e k r itik e p ra v a. P rv o, on vrši im a n e n tn u k r itik u u sm islu diferencijalne dijagnoze koja isp i tu je o d n o s s lu ž b e n ih p r in c ip a i s tv a r n e p ra k s e. D ru g o, M a rx se b av i k r itič k im is tr a ž iv a n je m s itu a c ije u k o jo j se p ra v o n a la z i. Z a ra z lik u o d kritičko-pravno-đogm a /sfcog razm atran ja koje izlaže tekst zakona i ispitu je n je g o v u p o d u d a r n o s t s v išim n a č e lim a p ra v a, M arx p o v e z u je s im b o lič n o d o g a đ a n je n a to ta liz ir a ju ć i n a č in s n je g o v im d r u š tv e n im k o n te k s to m. O n a n a lizira z a k o n o d a v n o p o n a š a n je iz p e r s p e k tiv e c je lo k u p n e s itu a c ije s o b z iro m n a n je g o v e p r a k tič n e u z r o k e, f u n k c ije i re z u lta te. T re ć e : B u d u ć i d a je M arx o v a k r itik a b itn o tra n s c e n d e n tn a, s o c ija ln a i ideološka kritika je r ona postavlja p itanje da li m ožda u sebi p ro tu r je č n o p ra v o (d a k le s lu č a j n e s la g a n ja n o rm e i p ra k s e ) n ije s lu č a j, n eg o izraz, instrum ent krivih društvenih odnosa on m ora biti kad ar nav e sti k o je b i b ilo» isp ra v n o «, n e o tu đ e n o d r u š tv e n o s ta n je, d a k le o n o stanje koje ljudim a om ogućuje zrelu svijest i slobodnu, svjesnu d ru š tv e n u p ra k s u. M arx, d a k le, m o ra o d r e d iti n o r m a tiv a n h o r iz o n t ili p e r s p e k tiv u k o ja u s m je r u je s p o z n a ju, k o ja se p o d v rg a v a k r itic i i k o ja je te k k a o k r itik a o p ra v d a n a. T a j k o ra k p r e m a s m is a o n o m o d r e đ e n ju p ra v a M arx s a m o n a z n a č u je. D a b is m o to r e k o n s tr u ir a li, m o ra m o p o s e g n u ti za k a s n ijim te k s to v im a, u n a jm a n ju r u k u za» K r itik o m H egela«(1843),» Ž id o v sk im p ita n je m «,» P a riš k im ru k o p is im a «i» K o m u n is tič k im m a n ife s to m «. T i te k s to v i s a d r ž a v a ju d v a m o m e n ta d o k o jih M a rx d o lazi ra z m iš lja n je m o ra z u m s k o m i p rir o d n o m p ra v u : n a im e p o s tu la t s a m o o d lu č iv a n ja (K a n t F ic h te : A u to n o m ija in d iv id u e ) i p o s tu la t s a m o o s tv a re n ja (F e u e rb a c h F ic h te H e g el: R azv o j ć u tiln o g č o v je k a u p ra k s i). D a k le, p rv o p o s tu la t v rije d n o s n o g r a c io n a lite la u s m is lu slo b o d n o g s p o r a z u m ije v a n ja o n o r m a m a i z a je d n ič k o g p o s ta v lja n ja n o rm i k a k o bi o n o b ilo z a ja m č e n o u» slo b o d n o j a s o c ija c iji«. C ilj to g p o s tu la ta s lo b o d n e a s o c ija c ije je e m a n c ip a c ija, tj. s v o đ e n je lju d s k o g d ru š tv a, o d n o s a n a s a m o g č o v je k a k a o s u b je k ta n je g o v ih d r u š tv e n ih p rilik a. D ru g o, p o s tu la t slo b o d n o g, s v e s tr a n o g r a z v itk a in d iv id u e. U» P a riškim r u k o p is im a «M arx p o k u š a v a d o ć i d o a n tr o p o lo š k o g o b ra z lo ž e n ja p o k a zujući da se ljudska v rsta razlikuje od životinjske subjektivnošću, svije š ć u i slo b o d o m ž iv o tn e a k tiv n o s ti. T a j p o k u š a j o b ra z lo ž e n ja d o la z i, d a k a k o, o d m a h u p r o tu r je č je s h is to r ijs k o - m a te r ija lis tič k im p r is tu p o m izloženim u»pariškim rukopisim a «. P lodniji od tog pokušaja obrazlož e n ja e m a n c ip a to rs k o -p r ir o d o p ra v n ih p o s tu la ta je s to g a p o k u š a j ko n - k r e tiz a c ije tih p o s tu la ta. T a k o sm o d o šli d o č e tv rto g k o n s titu tiv n o g a s p e k ta M arx o v e s h e m e p o s tu p a k a u» k ritic i p ra v a «. O n se tič e n je z in e p r a k tič n e n a m je r e d a od tum ačenja svijeta p rijeđe na njegovo m ije n ja n je (11. teza o Feuer argum enti

173 bachu). N jem u je stalo do toga d a p ro m ijen i d ru štv en e prilike u kojim a je čo v je k bice k o je trp i n ep rav d u. To za k ritičk u te o riju prava S d a o n a m o ra sebi izrič ito p o sta v iti p ita n je»posredovanja«svoie em c ip a to rsk e sp o zn a je u p ra ksi. To se p ita n je p o n a jp rije odnosi na areu m e n ta c iju je d n e k ritič k e te o rije p rav a. O na, naim e, od nje zahtijeva da svoje p o stu la te ne s u p ro ts ta v lja s tv a rn o sti u o bliku ap stra k tn o g tre b a n ja kao d o k trin a rn e p rin cip e, d ak le s im p era tiv n im zahtjevom - Tu je isttn a, tu klekni!»mi (su p ro tsta v lja se M arx) od p rin cip a svijeta stv a ra m o nove p rin c ip e za svijet.«n ed o g m a tsk i od povijesnofilozofskog o b jek tiv izm a i h isto rijsk o g m a te rija liz m a jo š n e n a p a d n u t p rim je r bio bi otprilike: Nadovezivanje na ten d e n cije jednog em ancipatorskog prava u n u ta r p o sto je će g d ru štv a, n a o b ič a jn o p rav o siro m ašn e klase. Z a tim se p ita n je» p re n o šen ja te o rije u p raksu«odnosi na p raktičnu o stv a rijiv o st, p re tv a ra n je e m a n c ip a to rsk e in ten cije u d ru štv en u prak su. R iječ je o»m odalitetu«p ra v a, d akle, o to m e kako praktički-em ancipatorsko pravo m ora biti k o n k re tn o razrađeno a isto tako i in stitu cio nalno, d ak le k a k o se m ože tra jn o sač u v ati od p re tv a ra n ja u ideološko p ra v o (» isk riv ljav an je«h ippel). U su p ro tn o sti s tradicionalnom p ra v n o m p o litik o m k o ja p ra v u d a je p rin c ip ije ln o siste m sk i afirm alivni m o d a lite t k o ji z a ja m č u je i s ta b iliz ira p o sto je ć u političko-ekonom sku p ra k s u M arx p o s tu lira m o d a lite t k o ji se o d n o si k r itič k i prem a siste m u i želi ga m ije n ja ti i k o ji je u s m je re n n a m ije n ja n je prava kao i na m ijenjanje društva u sm islu glasovitog M arxovog»kategoričkog imperativ a«. VI N e želim p re š u tje ti d a je M arx tu to čk u k ritičk o g m o d aliteta prava p o stav io sa m o kao p o stu la t, ali je n ije ra z ra d io kao k o n zisten tn u te o rijsk u k o n c e p c iju. To im a svoj siste m sk i razlog u p ra v o u lom e što je M arx h tio o stv a riti sv o ju in te n c iju e m a n c ip a to rsk e» k ritik e prava«u o k v iru je d n e o b je k tiv is tič k e p o v ije sti filo zo fije k o ja polazi od ekonom - sko-m aterijaiističkog zakona evolucije s obilježjem prirodne zakonito sti. T im e jo j je, m e đ u tim, oduzeo k o n k re tn o st, k o n zisten c iju i iznad svega m o g u ć n o st re alizacije, je r je n jez in u re alizaciju p re p u stio»povijesti«u cje lin i, n je z in im o b je k tiv n im te n d e n c ija m a i o b jek tiv n im a k te rim a. T ak o on, d a ista k n e m o sam o je d n o, p rip isu je izvršenje k ritič kog m o d a lite ta p ra v a o čekiv an o j s v je ts k o j p ro le te rsk o j revoluciji, a ne bavi se sustavnom m etodologijom, društvenim ostvarenjem slobodarskog p ra v a k o je je u p u ć e n o na a n g a ž ira n o zn a n stv e n o, ju ristič k o (!) i p o litič k o d je lo v a n je. P o v ije st p o s ta je te p d e n c ijsk i o b jektivn o -em a n cip a c ijs k i p ro ces u k o je m u se n e o tu đ e n o d ru štv o u s p o sta v lja kao sam o od sebe. T im e je p rik ra ć e n a e m a n c ip a lo rs k a p ra k sa,» k ritičk a s u b je k tiv n a p ra k sa«(u p o jm o v n o m h o riz o n tu m lad o g M arxa) i njezin pragm a tsk i k o m p le m e n ta rn i fe n o m e n, re a lite t in stitu cio n a liz acije. T a a p o r ija u M arxovu p ris tu p u n ije m ogla o sta ti bez p osljedica. J e r, a k o se e m a n c ip a to rs k o d je lo v a n je k o je m ije n ja sv ije t p re p u sti o b je k tiv istič k o m h ip o s la z ira n ju»povijesti«, ta d a» teo riji ne p re o sta je n iš ta d ru g o nego d a ta j z a k o n iti p o v ijesn i p ro c es pozitivno odrazi«. T im e se te o rija M arxove in te n c ije k o ja u p u ć u je i k ritič k i o b jašn jav a svodi n a p o z itiv is tič k o p ro m a tra n je i d o g m a tsko p rik a ziv a n je p o vijesti. T ak o o b je k tiv istič k i re d u c ira n a te o rija k o ja p o zn a je č v rste»zakone«p o v ijesn o g p ro c e sa m o ra p o litič k i in z istira ti na so cijalteh n ičk o j»prim jeni«tih za k o n a, polazi, m e đ u tim, od toga d a se d ru štv e n im p ro c e sim a m ože isto ta k o u p ra v lja ti kao i p riro d n im p ro c e sim a i da p re m a tom e» povijesna znanost«(lj.» historijski m aterijalizam «) proizvodi argumenti - 171

174 te h n ič k i u p o tre b ljiv o z n a n je. T a j o b je k tiv iz a m p a d a, d a k a k o, p o d u d a r k r itik e k o ju je sa m M a rx u» T ezam a o F e u e r b a c h u «u p u tio f r a n c u s k o m m a te rija liz m u. J e r, o n a j tk o» za b o rav lja d a u p ra v o č o v je k m ije n ja o k o l n o s ti i d a o d g a ja te lj i s a m m o r a b iti o d g o je n «,» n u žn o d o la z i d o to g a d a d ije li d ru š tv o u d v a d ije la o d k o jih je je d a n iz d ig n u t izn a d d ru štv a «(3. te z a o F e u e r b a c h u ), i to u p ra v o u s m is lu d a o n a j d io, n a im e v lad a - ju ć a k la s a (» ideologa«i fu n k c io n a ra «), im a u v id u» n u ž a n h o d p o v ije sti«i iz d a je o d g o v a r a ju ć e n a lo g e za a k c iju (n e v iše s m je rn ic e ). E m a n - c ip a to r s k o d je lo v a n je b ilo b i p r in u d n o, p r o p is a n o o d in s titu c ija s o c ija lizm a i tehnokracije socijalnih inženjera. V II T o m k ritik o m u p u ć e n o m n a a d r e s u in s titu c io n a ln o g so c ija liz m a d o ša o s a m d o p ita n ja a k tu a ln o s ti M a rx o v a p r is tu p a» k ritic i p ra v a «, k o je ž e lim n a k r a ju u k r a tk o r a z m o tr iti. O n o se is tr a ž iv a č k o -te o rijs k i m o že o v a k o fo r m u lir a ti: D a li b i je d n a te o r ija p ra v a k a o e m a n c ip a to rsk o - -k r itič k a d r u š tv e n a te o rija, k o ju k o d M a rx a n a la z im o k a o n a m je r u, m o g la p re u z e ti fu n k c iju» z n a n stv e n e p a ra d ig m e «(T h. K u h n ) k o ja»za b u d u ć e g e n e ra c ije «s tr u č n ja k a p r e d s ta v lja p ro b le m e i m e to d e je d n o g p o d r u č ja is tr a ž iv a n ja? I d a li b i ta k a v p r ije la z o d tra d ic io n a ln e»dogm a ts k o -a n a litič k e «u je d n u» d ru š tv e n o -k ritič k u p a ra d ig m u «zn a č io»znanstvenu revoluciju «, dakle radikalnu p rom jenu paradigm e ili bi on štoviše k o n s titu ira o» p a ra d ig m a ts k u k o m p le m e n ta rn o s t«k o ja b i n a d o p u n ila k la s ič n u p a r a d ig m u d o g m a ts k e p ra v n e z n a n o s ti je d n o m k o m p le m e n ta r n o m p a r a d ig m o m? J a, n a r a v n o, n a to p ita n je n e m o g u o v d je odgovoriti, nego ga m ogu sam o o bjasniti s nekoliko napom ena s obziro m n a k o n s e k v e n c e k o je p ro iz la z e iz M a rx o v e o s e b u jn e is tr a ž iv a č k e p e r s p e k tiv e i n je g o v a k ritič k o g i p ra k tič n o g s p o z n a jn o g in te re s a. U e m p ir ijs k o m p o g le d u a to s a m p o k u š a o p o k a z a ti n a ra z lic i iz m e đ u M a rx o v a i S a v ig n y je v a s h v a ć a n ja p o v ije s ti M a rx o tv a r a o p ć e d r u š tv e n u p e r s p e k tiv u. P ra v o se n e ja v lja v iše p rv e n s tv e n o k a o o s a m o sta lje n p o jm o v a n k o n te k s t (s n je m u p o d re đ e n o m tip o lo g ijo m d ru š tv e n ih s ta n ja ), n eg o k a o d r u š tv e n o p o s re d o v a n a c je lin a ; n e v iše s a m o k a o fo rm a ln o d je lo v a n je in s titu c ije, n eg o k a o d je lo v a n je ko nkretnih su b jek a ta s k o n k r e tn im d r u š tv e n im in te r e s im a i k o n k r e tn im d ru š tv e n im djelovanjem u okviru dane općedruštvene situacije i tradicije. E m pirijs k i s to ž e r te p e r s p e k tiv e je d ruštveni konflikt, a li n e k a o p o je d in a č a n p ra v n i s lu č a j, n eg o k a o o p ć a d r u š tv e n a s itu a c ija, k a o n a s ta ja n je i djelovanje prava u p ovijesti prava i društva. Povijesno- društvena p erspektiva dopušta postavljanje p itan ja koja izm iču vidnom k utu d o g m a ts k e p ra v n e z n a n o s ti k o ja se te n d e n c ijs k i sh v a ć a k a o ju r is tič k a z n a n o s t r je š a v a n ja p o je d in ih s lu č a je v a, d a k le k a o p r a v o s u d n a z n a n o s t: to su npr. pitan ja realnih uvjeta egzistencije i m ijen jan ja prava, d ru štvenih funkcija postojećeg pravnog poretk a ili postojećih pravnih nač e la k ao i p o s to je ć ih d o g m a ts k ih m e to d a, ra z v o jn ih te n d e n c ija o d re đenih pravnih poredaka prem a realnom nastajan ju, evoluciji i djelov an ju o d re đ e n ih p ra v n ih p o d r u č ja (n p r. r a d n o g p ra v a ) ili o d re đ e n ih z a k o n a (n p r. iz m je n a k a z n e n o g p ra v a, z a k o n a o a k c ija m a itd.). T u pov ije s n o -o p ć e d ru š tv e n u ili to ta liz ir a n u p e r s p e k tiv u m a rk s is tič k o -h is to rijsk e p a r a d ig m e tre b a lo b i u č in iti p lo d o n o s n o m o s o b ito k a o te o r ijs k i v o d ič p ra v n e p o litik e i te o r ije z a k o n o d a v s tv a. U z n a n s tv e n o - te o r ijs k o m i m e to d o lo š k o m s m is lu p a r a d ig m a k o ju je n a v ije s tio M arx p o s ta v lja tri z a d a tk a. P rv o, k r itič k a te o r ija p ra v a m o ra la b i p re u z e ti s p o z n a jn o te o r ijs k i z a d a ta k je d n e filo z o fsk e r e fle k sije kako o predm etu tako i o interesim a koji u sm jeru ju spoznaju i argum enti

175 o d g o v araju ći p o stu p a k p ra v n e d o g m atik e u teo riji i u p ra k si. D rugo, k ritič k a te o rija p ra v a im ala bi specifično h isto rijsk i zadatak kritike tra d ic ije i ideologije (» k ritik e dogm atizm a«). I treć e, k ritič k a teo rija prava m orala bi razm otriti oba zadatka u sm islu em ancipatorskog»posre d o v a n ja izm eđ u te o rije i p ra k se«, d ak le p ra k seo lo šk i i s osobitim obzirom na postulate jednog kom unikativnog na osvjedočenje i sukladnost usm jerenog ostvarenja njezine nam jere. P reveo T o m isla v K U R P IS argumenti -173

176 O sk a r N e g t DESET TEZA ZA MARKSISTIČKU TEORIJU PRAVA»U svim d ru štv e n im fo rm a c ija m a p o sto ji određena p ro izvo d n ja k o ja zajed n o sa svo jim o d n o sim a svim a o sta lim a o d ređ u je rang i utjeca j. T o je opće o s v je tlje n je u k o je su u ro n jen e ostale b o je i k o je ih m o d ificira u n jih o vo j posebnosti. T o je p oseban eter k o ji o d ređ u je sp ecifičn u težin u svekolikog u njem u istaknutog bitka. (...) da sva k a fo rm a cija stva ra svo je vla stite pravne odnose, o b lik vladavine itd. N era zra đ en o st i o d su tn o st p o jm o v a leži upravo u to m e što se org a n ski p ripadajuće d o vo d i u slu ča jn u m e đ u so b n u vezu, u čisto re fle k siv n u vezu. G rađanskim se e k o n o m istim a sa m o čini da se s m o d e rn o m p o licijo m m ože bolje p ro izvo d iti nego, na p rim je r, u doba u kom e je vladalo pravo jačega. Sam o, oni za b o ra vlja ju da je i p ravo jačega pravo i da p ravo jačega u d rugom o b liku dalje živi i u n jih o vo j 'pravnoj d rža vi.«(m arx:»prilog k ritici p olitičke ekonom ije«, Uvod). M e đ u d ru š tv e n im p o ja v a m a k o je d a n a s im a ju p o s e b n u v a ž n o st za o d re đ iv a n je o b lik a v la s ti u in d u s tr ija liz ir a n im d r u š tv e n im u r e đ e n jim a is tič u se d v ije, k o je tr e b a p o s e b n o o b ja s n iti h is to r ijs k o - m a te rija lis tič - k o m te o r ijo m p ra v a. T e su p o ja v e u s e b i p r o tu r je č n e, p a z a to u p u ć u ju n a d ru š tv e n o - e k o n o m s k u o s n o v u č ije b itn e o sn o v e v a lja s h v a titi k a o k riz n o s ta n je. To je, s jedne strane, u in d u strijsk i razvijenim kapitalističkim zem lja m a te n d e n c ija c e n tr a liz ir a n ja d rž a v n ih m o n o p o la v la s ti i sv e in te n argumenti

177 zivm jeg u v o đ en ja pra v n o g p o re tk a, odnosa, a to je svakako povezano sa su p ro tn im p o k re to m d ecen tra liz acije, p re n o šen jem državnih sankch sk ih o v lasti i sre d sta v a p risile na p riv a tn e ili p o lujavne in stitu cije Pri bližem ra z m a tra n ju te se te n d e n c ije o tk riv a ju kao k o ra k p re m a renri vatizaciji ja v n ih in stitu c ija, p riv a tn o m p risv a ja n ju državnih suverenih ovlasti (n p r. u o b ra zo v n o m siste m u i u su z b ija n ju krim inala). S druge s tra n e, to je isk u stv o d a su i u in d u strijsk i n ap red n im socijalističkim d ru štv im a u p re o b ra ž a ju b itn a p o d ru č ja d ru štv en o g a života i dalje regulira n a p re m a fo rm a ln im p ra v n im načelim a, tj. p re m a a p stra k tn im i o pćim n o rm a m a k o je ni u s o c ija listič k im sa d rža jim a ne m ogu izgubili sta ln o p ris u ta n k a r a k te r p risile. Cini se, d ap ače, da se uprav o danas n az ire razvoj u k o jem će in d u s trijs k a p ro izv o d n ja i o p će d ru štv en o p lan ira n je povećav ati o b je k tiv n o i su b je k tiv n o b o g atstv o a pravo i država ne sam o što tim e neće n iš ta izgubiti od svoga zn a če n ja nego će se ono jo š z n a tn o p o v eć ati. To isto v re m e n o znači n ag la ša v an je ak tiv n e uloge p ra v a i d ržave, a tim e i n o rm a tiv n o g p ra v a k o je u sebi sadrži elem enai p risile. B ilo bi posve p o g re šn o k a d a bi se iz an a lo g n ih te n d e n c ija razvitka u kapitalističkim zem ljam a i u društvim a u preobražaju stvorile konv e rg e n tn e p re d o d žb e; tu je u v ijek o d lu čn a p o v ijesn a o d re đ en o st oblika svakog p o je d in o g d ru štv e n o g p o re tk a. T ek iz cje lin e te o d re đ en o sti m ože se k o n k re tn o o d re d iti fu n k c ija tih p o jed in ih ten d e n cija. Ip a k to n ije n ip o š to gola a p s tra k c ija a k o se u stv rd i d a d ru štv e n i p oreci, koji se za re g u lira n je d ru štv e n o g živ o ta služe poglav ito oblik o m p rava, a tim e i državnim aparatom prisile, m a u kom opsegu i obliku oni stvara li ek o n o m sk e i so c ija ln e o snove novog d ru štv a, leže s ove stra n e» g ra đ an sk o g p ra v n o g h o rizo n ta «ta k o je to b a r sh v atio M arx. I Š to se k a p ita listič k o g d ru štv e n o g p o re tk a tiče, te n d e n c ija u vođenja pravnog poretka izražava općedruštveno stanje koje, ako se m jeri prem a s ta n ju d ru štv e n ih p ro iz v o d n ih snaga, p o k azu je p o v ijesn u prevladan o st sa d a šn je g n a č in a p ro iz v o d n je i k o je počiva na k ro n ičn o j zakonod av n o j sla b o sti č itav o g p o litič k o g s u sta v a vlasti. G rađ an sk i p ravni su sta v p o s ta je sve više d iv o v sk a k rp a rija k o ja p re tv a ra u s u p ro tn o st p rv o b itn u sv rh u u v o đ e n ja p ra v n o g p o re tk a i povećan je p ra v n e sig u r n o sti g ra đ a n a. S k u p a te h n o k ra ts k a o rg a n iz a c ija p ra v n e m a te rije, centri za d o k u m e n ta c iju i ra č u n a r i p o s ta ju p o tre b n i d a bi se b a r sp ecija lis tim a o m o g u ćio p re g le d za k o n a, o d re d a b a i su d sk ih p re su d a. T ak v o ra šč išć a v a n je p ra v a povezan o s o pćom su m n jo m u d o tad a važeće p ra v n e k a te g o rije s ig u ra n je znak d a je p o sto je ći p ra v n i p o re d a k p o sta o p re u z a k za m a te rija ln e i d u h o v n e p ro c ese, d a se p ro izv o d n ja i ra s p o d je la d ru štv e n o g b o g a tstv a i p o tre b e lju d i k o je je k ap italiza m stv o rio, ali ih n e m ože zad o v o lja v ati, sve više i u sve eksplozivnijim o b licim a p re p u š ta ju p ra v n im in s titu c ija m a k o je p o d rž a v a ju z a sta rje le p ro izv o d n e o d n o se, a tim e i o b je k tiv n o p o tk o p a n e s tru k tu re vlasništva i p o litič k e v lasti. T a p ra v n a s itu a c ija m ože se u sp o re d iti s onim sta n jim a u k o jim a se n ala zilo p ra v o p rije re v o lu c io n arn e k o d ifik acije g ra đ a n stv a. K a n t se ta d a žalio zbog n e d o s ta tk a o pćeg p o jm a pra v a, što je zn a čilo sa m o z a h tje v za k o p e rn ik a n sk im o b ra to m p ra v n e te o rije koji je u ra c io n a ln o m u č e n ju p riro d n o g p ra v a već bio n aznačen. Ali tek pobjednička građanska klasa m ogla se prihvatiti toga da privatno vlasn ištv o o rg a n iz ira k a o tra n scen d e n ta ln i o d n o s svih su b je k tiv n ih p ra v a i o b je k tiv n o g p ra v n o g p o re tk a i tim e p o je d in a č n e p ra v n e n o rm e poveže u je d n u lo gičnu, ra z lo ž n u c je lin u. argumenti 175

178 Već reorganizacija privatnog vlasništva na osnovi akcionarskih d ru š ta v a k o ja se v rši n a te m e lju i u z z a d rž a v a n je k a p ita lis tič k o g n a č in a proizvodnje, ali u velikoj m jeri ostvaruje d r u š tv e n i k arak ter proizvodn je i s r e d s ta v a za p ro iz v o d n ju, d o v o d i u p ita n je ta j tra n s c e n d e n ta ln i o d n o s p ra v n o g p o re tk a. T a j d ru š tv e n i k a r a k t e r p ro iz v o d n je i o b lik a društvenog saobraćaja dotiče čak niz kategorija koje prip ad aju krivičn o m p ra v u. P ro c e s i o n a c is tič k im z lo č in im a p o k a z a li s u d a p rin c ip in d iv id u a ln e o d g o v o rn o s ti s tv a r n e in s p ir a to r e z lo č in a, ta j p o d r u š tv lje n i k ru g p o č in ite lja, o s ta v lja n a m iru. Š to se tič e p o jm a k riv n je k o ji o d pam tivijeka znači nešto m itološko, ponekad p o trebu kažnjavanja o ptuž e n o g, u sv a k o m s lu č a ju, p re v e lik u o d m a z d u p u te m p ra v o s u đ a, č ita v n iz s o c io lo š k ih i p s ih o lo š k ih is tr a ž iv a n ja d a n a s p o k a z u je d a p r itis a k u s lije d m a n ip u la c ije, s o c ija ln ih o k o ln o sti i is k o riš ta v a n ja sve više o g ra n ič u ju in d iv id u a ln u o d g o v o rn o s t p o č in ite lja. Z a d r ž a v a n je n a p o jm u k riv n je u k riv ič n o m p r a v u je d a n je o d ra z lo g a š to u v eć in i s lu č a je v a n e u s p ije v a p ra v a re s o c ija liz a c ija, u k la p a n je p o č in ite lja u d r u š tv o. Por o tn ič k i s u d im a o je p r v o b itn u f u n k c iju d a se u v o đ e n je m g ra đ a n s k e ja v n o s ti o g ra n ič i s a m o v o lja ta jn o v ite s u d a č k e p ra k s e. J a v n o s t jo š i d a n a s z n a č i u m n o g im s lu č a je v im a z a š titu o p tu ž e n o g. Ali o b lic i r a s p a d a n ja g r a đ a n s k e ja v n o s ti im a ju k a te g o r iju o d k o je je d o s a d a p o la z ila e v ro p s k a p ra v n a tra d ic ija, n a im e»u s lu č a ju d v o jb e u k o ris t o p tu ž e n og«, in d u b io p r o re o, č e s to se p ro m e ć e u s v o ju s u p r o tn o s t. O p tu ž e n i d o la z e u s u d s k u d v o ra n u v e ć d o v o ljn o o s u m n jič e n i i o s u đ e n i o d te ja v n o s ti u r a s p a d a n ju : s u d tre b a d o k a z a ti n e n je g o v u» k r iv n ju «, već optuženi svoju n e v in o s t o b rat koji je p ri provođenju zabrane obavljan ja zanim anja stalno na dnevnom redu. S p o m e n u te k a te g o r ije i s itu a c ije u s v o jo j p r o tu r je č n o s ti i izv rn u - to s ti s a m o s u p r im je r i; o n i n is u n i p o tp u n i n iti s u d o v o ljn o o b ja š n je n i u društvenim relacijam a. Oni su, m eđutim, jasni sim ptom i dubokih d ruš tv e n ih a n ta g o n iz a m a. S ve v eće p r o tu r je č n o s ti iz m e đ u p ra v n o g s is te m a i p ro iz v o d n e b a z e u u v je tim a o s a m o s ta lje n o g i p r o f e s io n a liz ira n o g p ra v n ič k o g s ta le ž a i o d g o v a r a ju ć e m u z n a n o s ti a n a te m e lju p o d je le ra d a, o č itu ju se u potrebi logičke nep ro tu rječn o sti pravnih norm i, p o p rim aju u k apitaliz m u o p ip ljiv u s n a g u k o ja se u v ije k p o n o v o ja v lja p r i s v a k o j re fo rm i p o s to je ć ih z a k o n a. T a k o je i m islio E n g e ls k a d a je g o v o rio d a k riv ič n i z a k o n n ik a d a n e m o ž e b iti k r u t, n e u b la ž e n i n e p a tv o r e n iz ra z v la d a ju ć e k lase.»u m o d e rn o j d rž a v i p ra v o n e m o ra o d g o v a ra ti sa m o o p ć e m e k o n o m s k o m p o lo ž a ju i b iti n je g o v iz ra z, n e g o c je lo v it iz ra z k o ji n e ć e seb i p re d b a c iv a ti u n u tr a š n ja p r o tiv u r je č ja. D a b i se to p o s tig lo, sv e v iše se r a z b ija v je r n o s t s lik e e k o n o m s k ih p r ilik a. (... ) T a k o se to k ra z v itk a p rava dobrim dijelom sastoji sam o u tom e da se o dstrane ona p ro tu r je č ja k o ja p ro iz la z e iz n e p o s r e d n o g p r e n o š e n ja e k o n o m s k ih p rilik a u p ra v n a n a č e la i d a se te ž i u s p o s ta v lja n ju h a r m o n ič n o g p ra v n o g s is te m a p a ta d a u tje c a j i p r itis a k d a ljn je g e k o n o m s k o g r a z v itk a p r o b ija n je z in sistem i zapleće se u nova p ro tu rje čja (za sada govorim sam o o građ an sk o m p ra v u ).«G r a n ic e p ra v n o g re g u lir a n ja d r u š tv e n ih č in je n ic a i p r ilik a k o je m o že p ro v e s ti d rž a v n i m o n o p o l v la s ti d a n a s s u p o sv e ja s n e. K o n c e rn i s v la s tito m ja v n o š ć u p r o iz v o d n je, p rv e n s tv e n o m u ltin a c io n a ln i k o n c e rn i, p o g o n i s tv o rn ič k o m z a š tito m i c r n im lis ta m a, ro b n e k u ć e s v la s titim d e te k tiv s k im b iro im a p r e u z im a ju f u n k c ije d rž a v e, iz ig ra v a ju s tv a rn o v rš e n je d rž a v n e v la s ti p u te m z a k o n a o b ič n o n a te m e lju p o s u đ e n o g d r žavnog au toriteta. Ovam o spadaju i tendencije reprivatizacije u ob razovnom sistem u, na p rim jer, otvaranje privatnih sveučilišta i p roširiv a n je p ro fe s io n a ln e iz o b ra z b e p u te m m u ltim e d ija ln e d o p isn e šk o le argum enti

179 Teškoću za m oju argum entaciju predstavlja izraziti, adekvatno ekonomski klasni sadržaj prava u norm ativnoj cjelini pravnog sistema obilježenog u n u tra š n jo m logikom. Pri za d ržav an ju staro g načina proizvodn je i o d n o sa vlasti koji iz n je proizlazi n ep ro tiv u rje čn a refo rm a p ra v i k o ja se č v rsto drži n a o snovnoj in s titu c iji p riv atn o g vlasništva a koia bi isto d o b n o h tje la u d o v o ljiti fo rm a m a kolektivnog p ra v a k o je je izbo rila ra d n ič k a k lasa kao i u re d b i p riv atn o g p rav a, koje je m onopolistička o rg a n iz ac ija ek o n o m sk ih sn ag a re d u c ira la, u osnovi je isk lju č en a Ako je već C ode N ap o leo n k o n sek v e n ta n p o ja m p ra v a od do godine da se poslužim o Engelsovim riječim a»mnogostruko falsificirao«, u k a p ita listič k im ze m lja m a je to k riv o tv o re n je sada postalo princip. U nutar građanskog pravnog vidokruga razrješenje lih proturje č n o sti, m a k oliko p o je d in i p ra v n o p o litičk i zahtjevi bili radikalni, može se, istina, apstraktno zam isliti, ali u praksi je neprovedivo. To im a n e p o sre d n e p o slje d ice za stv a ra n je teo rije. U pravo zbog te o b je k tiv n e d ru štv e n e s itu a c ije, a ne zbog p ita n ja duhovnopovijesnog sta ja liš ta bez o b z ira d a li se p ri to m v ra ćam o na ra cio n alistič k e p riro d n o p ra v n e tra d ic ije, n a T o m u A kvinskog, F e u erb ach a ili m ladog M arxa razvoj g ra đ a n ske filozofije prava logička je i p o litič ka nem o g u ćn o st. L o g ič ki je o n a n em o g u ć a zato što je do citoyena, štoviše, do tra n sc e n d e n ta ln o g s u b je k ta u z d ig n u ta p ra v n a o so b a svoju a u to n o m iju, k o ju m u je re v o lu c io n a rn o g ra đ a n stv o jo š m oglo d o su d iti, p o tp u n o izgubila. Z bog to g a se p ra v n e n o rm e ne m ogu više o b ra zlag a ti i izvoditi iz je d n o g p rv o b itn o g p rin c ip a. O na je p r a k tič k i nem oguća je r bi m orala u k in u ti sv o ju v la stitu e m p irijs k u o snovu, p riv a tn o pravo, ak o bi h tje la d a ti je d in stv e n o i su v islo o b ra z lo ž e n je p ra v a i o stv a riti p rv o b itn o posta v lje n z a h tje v za e m a n c ip a c ijo m g ra đ a n sk o g p rav a. N ije sto g a slu č a jn o što je svim p ris tu p im a filozofskom p re v la d a v a n ju za k o n sk o g p o zitiv izm a, k o ji d a n a s n iču kao gljive p o slije kiše (u š a re n o j p a le ti e g z iste n c ija listič k ih, a n tro p o lo šk ih, o n to lo šk ih i vrijedno sn o -filo zo fsk ih o b ra zlo že n ja ) zaje d n ič k o n e p o v ijesn i o k v ir za koji su n era z d v o jn o vezani. P a i n jih o v i n a jn a p re d n iji oblici, kao oni koji se o d n o se n a m lad o g M arx a i n a F e u e rb a c h a, ne g ube zato n ik ad a obilježje k o m p le m e n ta rn ih id eologija u o d n o su p re m a p ra v n o m pozitivizm u. Čini se d a sve to u k a z u je n a to d a se s H egelom, koji se već i za ra zv ijan je a p s tra k tn o g p ra v a lo k alizira n o g u siste m u p o tre b a m o rao poslužiti su p s ta n c ija lite to m m o ra ln ih o d n o sa d ržav e, p o tp u n o, sad rž a jn o i spoz n a jn o te o rijs k i is c rp lju je k ru g p ro b le m a g ra đ a n sk e filozofije p rava. F ilo z o fija p o v ije sti zn ači jo š k o d H egela ra z v ija n je d ija le k tik e izm eđu p o zitiv n o g p ra v a i p riro d n o g p ra v a ; o n a p ro ž im lje to ta lite t g ra đ an sk o g d ru š tv a k o je se o tv a ra p re m a sp o zn a ji.» A p stra k tn o pravo«sam o je a p s tra k tn o p o la z ište filo zo fije p ra v a, a ne n jezin sp ecifičn i, a pogotovu ne n je z in je d in i p re d m e t. S p o z n a ja to ta lite ta znači u tom sm islu dokaz unutrašnje posredovanosti posebnog, bez obzira da li je riječ o m oraln o sti, in te re sim a, d rž av i ili p ra v u. Sve što dolazi k asn ije, nosi p re m a sta ja liš tu g ra đ a n s k e k lase c r te filo zo fsk e i p o litič k e re sta u ra c ije. Ako je K o rsc h jo š m ogao g o v o riti o to m e d a su g ra đ a n sk i ju ris ti ideolozi p riv a tn o g v lasn ištv a, d a n a s im n ije o sta la više ni ta u tje šn a konsekvenca. II T am o g d je je re v o lu c io n a rn a»kodifikacija«s tv a rn o izvršena p re m a je d in stv e n im p rin c ip im a k o ji u sebi u k lju č u ju sam o u k id a n je g ra đ a n skog p ra v a, k a k o je to b io slu č a j n a k o n o k to b a rs k e re v o lu c ije, u sk o ro su se p o k azale o se b u jn e te n d e n c ije k rž a v lje n ja re v o lu c io n arn e zakoni 12 argumenti -177

180 to s ti. M a r k s is tič k i te o r e tič a r i, k a o P a š u k a n is, jo š s a sv im p o d u tje c a je m id e je p ra v a k o ju je p r o k la m ir a la o k to b a r s k a re v o lu c ija, s m a tr a li su s u v iš n im d a k o n k r e tn o a n a liz ir a ju fu n k c iju p o s to je ć e g s ta n ja p ra v a s o v je ts k o g p o č e tn o g r a z d o b lja i d a g a u k lju č e u» o p ću p r a v n u z n a n o st«, rekonstruirali su svoju teo riju prava u potpunom paralelizm u s m etod o m k r itik e p o litič k e e k o n o m ije. C ilj n je g o v a is tr a ž iv a n ja b io je d o k a z da s pretp o stav k am a pravne form e, p rije svega» diferenciranja i su p ro t n o s ti p riv a tn ih in te re s a «k a k o se o n i p o ja v lju ju n a n a jv iš e m s tu p n ju ra z v itk a u k a p ita lis tič k o j ro b n o j p ro iz v o d n ji, m o r a is to d o b n o n e s ta ti j u r is tič k i m o m e n a t u r e g u lir a n ju p o n a š a n ja i o d n o s a m e đ u lju d im a. P a š u k a n is je s m a tr a o d a se ta k v o p ra v iln o r e g u lir a n je k o je d rž a v a m o ž e s ilo m p ro v e s ti p o m o ć u z a k o n a z a m je n ju je te h n ič k im p ra v ilim a z a je d n ič k o g d ru š tv e n o g ž iv o ta : p la n s k im re g u lir a n je m p r e m a je d in s tv u c ilje v a, k a o n p r. u m o d e lu m a k s im a ln e s p o s o b n o s ti ž e lje z n ic e z a p o g o n ili lije č e n ja b o le s n ik a k o je i k o d lije č n ik a i k o d p a c ije n ta p r e tp o s ta v lja p r id r ž a v a n je o d r e đ e n ih p ra v ila. Ali to o č e k iv a n je b rz o g p r e v la d a v a n ja ju r is tič k e s tr a n e p ra v n ih n o rm i p o s re d s tv o m d rž a v n o g a p a r a ta p u te m v iše ili m a n je te h n ič k o g r e g u lir a n ja n ije n ip o š to b ila P a š u k a n is o v a u t o p ijs k a id e ja. N a sv im p o d r u č jim a ž iv o ta s o v je ts k o g d r u š tv a ra z v ile su se in ic ija tiv e k o je su daleko nadišle potreb n u m jeru vlasti i prinude, koja se m orala p rim jen jiv a ti n a v o jn o j, p o litič k o j i e k o n o m s k o j ra z in i p r e m a s ta r im e k sp lo a - ta to r s k im k la s a m a i d o v e le d o d o ta d a u p o v ije s ti n e p o z n a to g ra z v itk a p ro iz v o d n e m a š te m a s a. T o n e v rije d i s a m o z a b o r b u p r o tiv z a p a d n ih in te rv e n c io n is tič k ih a r m ija i k o n tr a r e v o lu c io n a r n ih t r u p a za v rije m e g r a đ a n s k o g r a ta. M iliju n i s u a k tiv n o s u d je lo v a li u p o k r e tu P ro le tk u lta, ra z v ili s u se n o v i o b lic i u o d g a ja n ju d je c e, tr a d ic io n a ln i o b lic i b r a k a i o b ite lji d o v e d e n i su u p ita n je, a d a se i n e g o v o ri o te h n ič k o m, o rg a n i- z a to r s k o m i p r o n a la z a č k o m b o g a ts tv u in o v a c ija m a s a. A ko sto g a P a š u k a n is u s v o jo j te o r iji p r a v a s ta v lja u s r e d iš te o d n o s iz m e đ u n o r m e i o d n o sa u d v o s tru k o m s m is lu : p rv o, u s m is lu v a ž e n ja n o rm e, fu n d ir a n ja g r a đ a n s k o g p ra v a u p ra v n o m o d n o s u k o ji u m a te r ija ln o j s tv a r n o s ti im a p rv e n s tv o p r e d n o rm o m, d ru g o, u s m is lu p r e v la d a v a n ja n o rm i k o je p re k o d rž a v e o s ig u r a v a ju p ra v n e o d n o s e u o b ič a je n im p ra v ilim a, ta d a o n iz ra ž a v a r e a ln e te n d e n c ije p rv e fa z e k o m u n iz m a. J e r, č a k i za o n e uvjete u kojim a o dum iranje države još nije m oguće, i L enjin vidi persp e k tiv e p r e tv a r a n ja ja v n ih fu n k c ija, o d p o litič k ih fu n k c ija p o v e z a n ih s o s a m o sta lje n o m p ra v n o m v la sti u je d n o s ta v n e a d m in is tra tiv n e fu n k cije.»uz takve ekonom ske pretp o stav k e sasvim je m oguće bez o klijevanja, preko noći, prijeći na to da se k apitalisti i činovnici, nakon n jih o v o g p a d a, p r i k o n tr o li p r o iz v o d n je i ra s p o d je le, p r i r e g is tr ir a n ju r a d a i p ro iz v o d a z a m ije n e n a o ru ž a n im ra d n ic im a, cije lim n a o ru ž a n im n a r o d o m (... ) P o la g a n je ra č u n a i k o n tr o la to je n a jv a ž n ije z a p o k r e ta n je i is p ra v n o f u n k c io n ir a n je k o m u n is tič k o g d r u š tv a u n je g o v o j p rv o j fazi. S v i g ra đ a n i p r e tv a r a ju se o v d je u p la ć e n e n a m je š te n ik e d rž a v e k o ju čine naoružani radnici. S v i građani p o staju nam ještenici i radnici državn o g s in d ik a ta k o ji o b u h v a ć a č ita v n a r o d. R ije č je s a m o o to m e d a svi ra d e n a je d n a k n a č in, d a se to č n o p r id r ž a v a ju m je r e svog r a d a i d a d o b iv a ju r a v n o m je r n u n a g r a d u. R e g is tr ir a n je i k o n tr o lu sv e g a to g a kapitalizam je do krajn o sti p o je d n o s ta v io, pretvorio u neobično jednos ta v n e o p e r a c ije n a d z o ra i e v id e n c ije k o je s u d o s tu p n e s v a k o m tk o n ije a n a lfa b e ta, za o b a v lja n je k o jih s u d o v o ljn e č e tir i ra č u n s k e o p e r a c ije i iz d a v a n je o d g o v a r a ju ć ih p o tv r d a. (... ) C ije lo d r u š tv o p o s ta je je d a n u r e d i je d n a tv o rn ic a s je d n a k im ra d o m i s je d n a k o m p la ć o m.«t a m isa o o je d n o m d r u š tv u k a o u r e d u i je d n o j tv o rn ic i n ije o n o š to je L e n jin z a m iš lja o p o d p o jm o m n a jv iš e fa z e k o m u n iz m a. Ali v eć n a to m s tu p n ju m o ra se u h o d a ti e le m e n ta rn a fo rm a s a m o re g u lira n ja, iz v ršiti je d a n 178 argum enti

181 sam o o d g o jn i p ro c es m a sa o d re đ e n polag an jem ra ču n a i kontrolom koii je čak i o n d a k ad a d rž av a jo š n ije o d u m rla a g ra đ an sk i pravni horizont jo š n ije ra zb ijen, o d p rvog d a n a o sv a ja n ja vlasti od stra n e p ro le ta rija ta p rip re m lje n za te p ro c ese s a m o u p ra v lja n ja, p re tv a ra n ja javnih funkcija u je d n o sta v n e, p re g le d n e a d m in istra tiv n e funkcije. Taj sam oodgojni pro c es n e m ože se izgubiti ni n a k o jem s tu p n ju razv itk a a d a ciljevi socijalizm a ne budu ugroženi. P ašu k an is je p o g re šn o p ro c ije n io tra ja n je tog m učnog stram p u ticam a i nazadovanjim a obilježenog procesa prevladavanja pravnih prisila koje su bile uvedene s političkim funkcijam a države i njihovo zam je n jiv a n je za k o n sk im teh n ičk im re g u la tiv im a zajedničkog društvenog života. O n je sh v atio kao s tv a rn o st o no što je L enjin sm a tra o nužnošću ra zv itk a:»da će n u žn o st p rid rž a v a n ja n ez am rše n ih o snovnih pravila svake lju d sk e z a jed n ice u s k o ro p o sta ti navikom «. O blik p ra v a i njim e u v jeto v an o fe tišiz ira n je p ra v a n isu n estali p re v la d av a n je m ka p ita lističkog o b lik a ro b n e p ro izv o d n je i k o lek tiv n im p re o b raž ajem su p ro tn ih privatnih interesa. Pašukanis je isto tako previdio da prem a jedinstvenim ciljevim a organiziranim planskim reguliranjem proizvodnje i društv en o g živ o ta ju ris tič k i e le m e n t u re g u lira n ju d ru štv e n e proizvodnje i o b lik a o p h o đ e n ja, tj. od drž av e n a m e tn u ta p ra v ila ne p o sta ju suvišna, nego je u p o o štre n im u v je tim a n a k n a d n e in d u strija liz a c ije i k ap italistič k o g o k ru ž e n ja S o v je tsk o g Saveza b ila ča k i p o jačan a. U sprkos tim p o g re šn im p ro c je n a m a v alja n a jo d lu č n ije in z istira ti na tom e da oni koji P ašu k an iso v e p ro b le m e s m a tra ju rije še n im, m o ra ju povući konsekvence te s m a tra ti i L en jin o v u»d ržavu i revoluciju «, oso b ito sre d išn je V poglav lje o ek o n o m sk im o sn o v am a o d u m ira n ja države, p re v la d an im. L enjin je in z istira o n a id eji o d u m ira n ja drž av e a tim e i na ideji sam o d o k id an ja p ra v a. O n je ip a k ja s n o uvid io d a o b lik p ra v a koji i d alje p o sto ji u d ru š tv u k o je p r o le ta rija t im a stv o riti, n ije sam o o s ta ta k k ap italistič k e ro b n e p ro iz v o d n je, sa svim o b ilje ž jim a sta ro g d ru štv a, nego b a r u prvoj fazi kom unizm a konstitutivan, neophodan element novog društv en o g p o re tk a. P ra v n a fo rm a n ije p o tre b n a isk lju č iv o zbog p o m iren ja s u p ro tn o s ti p riv a tn ih in te re sa, p a ni zbog toga d a bi se vršila o rg a n i z ira n a vlast n a d u g n je te n im k lasam a. P rav n i o d n o si p o tre b n i su p rije svega u p o č e tn im u v je tim a p o slije re v o lu c io n a rn o g d ru štv a da bi se ra z rije šilo p r o tu rje č je izm eđ u p riv a tn ih in te re sa i lju d sk ih p o tre b a i o p ćih in te re s a k o je p re d s ta v lja p ro le te rs k a d rž av a i p a r tija. S toga je L en jin nazvao u to p ijo m m išlje n je»da će lju d i o d m ah n ak o n p ad a k a p ita liz m a n a u č iti b ez ik ak v ih p ra v n ih n o rm i ra d iti za zajednicu«. U p rv o j fazi k o m u n iz m a g ra đ a n sk o p ra v o se ne u k id a p o tp u n o, nego sam o u sk la d u s već p o stig n u tim re v o lu c io n a rn im p ro m je n a m a, sam o u o d n o su n a p ro iz v o d n a sre d stv a.» G rađ an sk o pravo«p riz n a je ih kao p riv a tn u sv o jin u p o je d in ih in d iv id u a. S o cijalizam ih p re tv a ra u zajed n ič k u s v o jin u. U to lik o i sa m o u to lik o o tp a d a» g rađansko pravo«. O no, m e đ u tim, o s ta je i d a lje u svom d ru g o m d ijelu, ono o sta je kao re g u la to r p ri ra sp o d je li p ro izv o d a i ra d a m eđ u čla n o v im a d ru štv a.»tko ne ra d i, n e tre b a ni d a jed e «, to je so c ija listič k o načelo već o stv are n o.»za istu k o ličin u ra d a ista k o ličin a p ro izv o d a i taj je so cijalistič k i p rin c ip već o stv a re n. N o, to jo š n ije k o m u n izam i to jo š nc o d s tra n ju je g ra đ a n sk o p ra v o k o je n e je d n a k im p o je d in c im a za n e je d n a k e (stv ain o n e je d n a k e ) k o ličin e ra d a d o d je lju je istu k o ličin u proizvoda.«t o što L e n jin o g ra n ič a v a n a p rv u fazu k o m u n i z m a, naim e da ne p o sto je d ru g e n o rm e o sim o n ih g ra đ a n sk o g p ra v a, ne^ m ože se, a a o, sh v a titi o p ć e n ito k a o n a slje đ e m in u lo g k lasn o g d ru štv a, vec se m ora d o v esti u vezu s p o v ijesn o -sp ecifičn im u v je tim a jed n o g d ru štv a o je još im a pred sobom proces potpune industrijalizacije cijele zemlje. argumenti -179

182 U p ra v o s m je n a g r a đ a n s k o g d r u š tv a u k o je m se o n a n a te m e lju ra z v ije n e ro b n e p ro iz v o d n je ra z v ila u s v o m p o tp u n o m to ta lite tu, ra z ja s n ila je b it i fu n k c iju p ra v a i p r ije sv e g a p o k a z a la d a o n o u sv o m g ra đ a n s k o m k la s n o m s a d r ž a ju s a sv im n e n e s ta je. S to je p ra v n a fo r m a u s v o jo j b iti, m o ž e se r a z ja s n iti n a n e k im o b ilje ž jim a ; o n a se s tv a r a u d r u š tv u k o je se z a s n iv a n a ra z v ije n o j ro b n o j p ro iz v o d n ji, to je s t n a n a č in u p ro iz v o d n je u k o je m je n e s a m o p ro iz v o d v eć i s a m a r a d n a s n a g a p o p r im ila o b lik ro b e. V a ž e n je p ra v n e n o rm e p r e tp o s ta v lja d rž a v n i m o n o p o l v la s ti. P o m o ć u a p s tr a k tn ih i o p ć ih n o rm i d rž a v a k a o p o litič k a m a š in e r ija p ris ile k o ja o d rž a v a g r a đ a n s k u k la s n u v la d a v in u, u p r a v lja sp e c if ič n im p o d r u č je m d je lo v a n ja č la n o v a društva. P ravna form a je kao i form a vrijednosti ap strah iran a od konk r e tn ih u p o tr e b n ih v rije d n o s ti, m a te r ija ln ih g le d iš ta p ra v a k o ji su o b u h v a ć e n i p o jm o m p ra v d e : u to lik o o n a p r e d s ta v lja fo r m a ln o p ra v o s p o s e b n im p a r n ič k im p ro p is im a i g a r a n c ija m a p ra v n o g p u ta. P red - g ra đ a n s k o p ra v o k o je i ta m o g d je s a d r ž i o p ć e o b a v e z n e n o rm e, k a o n p r. u s ta r o m s a s k o m p r a v u, uklopljeno u priro d n u javnu zajednicu, općen ito te š k o p riz n a je s tro g o o d v a ja n je o d o b ič a jn o g p ra v a, m a te r ija ln e p ra v d e, m o r a ln ih n o rm i i p r a v n ih n o rm i. U g r a đ a n s k o m d r u š tv u te se n o rm e m o ra ln e o b a v e z e, o b ič a jn o p ra v o itd. iz rič ito iz u z im a ju iz form e prava koja se izražava u ap strak tn im i općenitim državnim sankc ija m a o s ig u ra n im n o r m a m a i o d n jih se o d v a ja ju. O n o š to» p ra v n a fo rm a «g u b i o d s u p s ta n c ija ln e m o ć i k a k v a se ja v lja u p ro iz v o d n im z a je d n ic a m a, v ra ć a jo j se p u te m iz d v o je n ih in s titu c ija. In s titu c io n a ln i ap a rat prava sastoji se od državnih ustanova, sudova, zatvora, polic ije i si. Z a o b lik v r ije d n o s ti je d a k le k a r a k te r is tič n o d a je o n u p o v ije s n o m s m is lu p o tp u n o ra z v ije n u g r a đ a n s k o m d r u š tv u i d a lje d je lu je p o d o d re đ e n im u v je tim a i u p o s lije g r a đ a n s k o m d ru š tv u. S v e d o k d r u š tv e n i proces» m ijene tvari«izm eđu čovjeka i p rirode još treb a izvana nam etn u tu p ris ilu r a d a i o d r ic a n je o d n a g o n s k ih p o b u d a k o je za p o je d in c a jo š n is u u k lo n je n e k o le k tiv n im o b lic im a s a m o r e g u lir a n ja i a k tiv n o g sam oupravljanja, svako in d u strijalizirano društvo stoji pred altern ativ o m d a li d r u š tv e n u p ro iz v o d n ju i r a s p o d je lu p ro iz v o d a k a o i o n e lju d s k e fo r m e o p h o đ e n ja r e g u lir a ti n e p o s r e d n o m v la šć u, d ire k tn im državnim aparatom ili pom oću pravne form e. D rugim riječim a : U za je d n ic i k o ja jo š n ije r e g u lira n a lju d s k im s a m o u p r a v lja n je m, p ra v n a fo r m a i na n jo j u te m e lje n e in s titu c ije i n o r m e o s ta ju na s n a z i s v e d o k i d a lje p o s to ji k a o p r is ila u b ilo k o je m o b lik u, d a k le, d o k ra d jo š n ije p o s ta o p rva ž iv o tn a p o tr e b a lju d i. O č ito, s o b z iro m n a p o s lije re v o lu c io n a rn o ra z d o b lje p r o le te r s k e v la sti u S o v je tsk o m S a v e z u, k o ja je jo š p r e d so b o m im a la o p ć e d ru š tv e n i p ro c e s in d u s tr ija liz a c ije, o b ra z la ž e L u k a c s u sv o m ra n o m r a d u»u loga m orala u kom unističkoj proizvodnji«p o stojanje prisilnog pravnog po r e tk a p o tre b o m ja č a n ja ra d n e d is c ip lin e i p o v e ć a n ja r e z u lta ta r a d a. U uvjetim a odsutnosti m asovnog kapitalističkog prihvaćanja radnog m o r a la k a k a v je b io o s tv a re n u Z a p a d n o j E v ro p i, p o č e v ši o d v re m e n a p rv o b itn e a k u m u la c ije k o ja je p o s lije M a rx a» k rv lju i o g n je m b ila za p is a n a u a n a le p o v ije s ti«, u p ro c e s u k o ji je t r a ja o je d n o s to lje ć e, ja v lja s e p o tr e b a za je d n im p ra v n im p o re tk o m k o jim će p r o le te r s k a k la s a k a d d o đ e n a v la s t, s v o je v la s tite č la n o v e p ris iliti n a ra d. Ili p o je d in c i koji čine p ro letarijat doista uviđaju da sebi m ogu pom oći sam o jačan je m r a d n e d is c ip lin e i p o v e ć a n je m ra d n o g u č in k a ili o n i m o r a ju, k a k o s m a tr a L u k a c s, sa m i s tv o riti ta k v e in s titu c ije k o je su k a d r e o s tv a riti ta j z a h tje v. U p o to n je m s lu č a ju o n e s tv a r a ju p ra v n i p o r e d a k k o jim p ro letarijat prisiljava svoje članove, proletere da postu p aju u skladu argum enti

183 sa sv o jim k lasn im in tere sim a :» p ro le ta rija t p rim je n ju je d ik ta tu ru i n- sam og sebe. T a je m je ra u in te re su o d rž a n ja života p ro le ta rija ta ako isp rav n a sp o zn a ja i d o b ro v o ljn a o rije n ta c ija n isu dane u klasnim inte Bez o b zira na p ritis a k o za k o n je n ja koji o b jek tiv n o proizlazi iz dva u seb i p ro tu rje č n a p a ra le ln a p ro c esa koji se zasn iv aju na revolucionarnom razvitku Sovjetskog Saveza, naim e agrarne revolucije i revolucije g ra d sko g in d u strijsk o g pro leta rija ta, tu se sasvim o tvoreno govori o p o tre b n o j m je ri v lasti p re m a p rip a d n ic im a v lastite klase, što je u k a sn ijim k o n c e p c ija m a te o rije p ra v a već p rik riv e n o velom p rim jen e re v o lu c io n arn e z a k o n ito sti od stra n e ra d n ič k e klase p re m a kontrarevolucionarnim snagam a. D iktatura proletarijata, koja se oslanja na državni a p a ra t p risile k o ji se služi p ra v n o m fo rm o m, ne sam o zato da bi tlačila d ru g e klase, već p rije svega zato da bi uklo n ila staln a p ro tu r je č ja izm eđu od p a r tije d e fin ira n o g klasn o g in tere sa i individualnih in te re sa i p o tre b a p o je d in ih p ro le te ra, m o ra zbog toga nužno sam a p ro izv e sti b iro k ra tsk i p a r tijs k i a p a ra t u k o jem u su teh n ičk a p ravila p la n ira n ja n e ra z d v o jn o p o v ez an a s ju ristič k im. S toga i nije čudno što se n a k o n p o č e tn ih p o k u š a ja so v je tsk ih te o re tič a ra p ra v a da obrazlože» pravno-nihilistička«s ta ja liš ta, širi n o rm ativ izam koji je vrlo sličan K elsenovom zato što u s ta b iliz ira n ju p ro le te rsk e vlasti oni ne vide m o g u ćn o sti i p e rsp e k tiv e o d u m ira n ja p ra v a i države zbog sve većeg znač e n ja s ta ljin is tič k e p la n sk e b iro k ra c ije. V išin sk i, d rž av n i tu žilac m o sk o v sk ih p ro c esa i je d a n od n ajo štro u m n ijih p re d s ta v n ik a p o zitiv ističk i o rije n tira n e m a rk sistič k e teo rije p ra v a, govori o stv a ra la č k o j ulozi so cijalistič k o g zak o n a i socijalističkog p ra v a u v je rljiv o g izra za v o lje ra d n ič k e klase. On je godine govorio 0 sovjetskom pravu kao o» najm oćnijoj poluzi diktature radničke klase 1 sovjetske države. To je snažno oružje revolucionarne borbe za socijalizam. U to k u d v a d e se t g o d in a svog p o s to ja n ja služili su i služe so v jetski zakoni onem ogućavanju neprijatelja radnog naroda, odgajanju nep o slu šn ih čla n o v a d ru š tv a, u č v ršćiv a n ju d rž av n e i d ru štv e n e discipline. S o c ija listič k a d rž a v a ra d n ik a i se lja k a v isoko nosi za sta v u revolucion a rn o g p ra v n o g p o re tk a i re v o lu c io n a rn e za k o n ito sti, d ok isto d o b n o u n izu z e m a lja fa šistič k a b u rž o a z ija k a lja p o ja m p ra v a i z a k o n ito sti. U S o v je tsk o m S avezu velik a je stv a ra la č k a uloga so c ijalistič k o g zakona i so c ija listič k o g p ra v a. T a uloga p o s ta je sa d a jo š veća i sn až n ija, o so b ite u vezi s novim s ta ljin s k im u sta v o m k o ji p re d sta v lja osnovni zakon socijalističke države radnika i seljaka.«o d V išin sk o g se u v ije k iznova istič e d a uloga p ra v a dobiva sve veće zn a č e n je u a k tiv n o m p re o b ra ž a ju d ru štv e n ih o d n o sa i da prav o m ože u v ije k o d ra ž a v a ti sa m o e k o n o m sk u b azu. T u m e h a n istič k u zabludu, k o ja se ja v lja k od niza m a rk s is tič k ih in te rp r e ta to ra, k o rig ira li su već M arx i E ngels. K lasn e b o rb e vode se ne sam o u p ra v n im, religioznim i o sta lim id e o lo šk im o b licim a, nego one im a ju u o d re đ en im u v jetim a a k tiv a n u tje c a j n a m ije n ja n je ek o n o m sk e baze d ru štv a. S am o ona pozitiv istič k a te o rija p ra v a k o ja je re d o v ito vezana s p o seb n im p rid av a n jem v ažn o sti n o rm a tiv n o m e le m e n tu p ra v a m ože iz čin jen ic e ak tiv n e uloge p ra v a izvesti njeg o v o n e p o v ije sn o zn a čenje. M a rk sistič k a te o rija p rav a n u žn o je u p u ć e n a n a to d a o b ra zlo ži v až en je p ra v a i njegovih in s titu c ija iz c je lo k u p n ih d ru štv e n ih p ro izv o d n ih i p ro d u k c io n ih o d n o sa i s obrazloženjem njihove nužnosti i da istovrem eno pokaže one tendencije koje će pravnu form u učiniti suvišnom. U K elsenovoj te o riji n ačin fu n k c io n ira n ja k a p ita listič k e b iro k ra c ije svodi se na čisto form alne pravne pojm ove, na njihovu isključivo norm a tiv n u v rije d n o s t i o d n o s. B u d u ći d a p ro m je n ljiv i d ru štv e n i sa d rž a ji argumenti -181

184 n ije d n u o d tih n o rm i n e o z a k o n ju ju, o n e se o d n je g a o d v a ja ju, a m o- m e n a t d rž a v n e p ris ile, a k o je d a n a s a m o d ir e k tiv n a n o rm a, o s n o v n a državna odluka, postaje središnjom, tem eljnom i jedinom k arak terističn o m o z n a k o m fe n o m e n a p ra v a. U o b r a tn o m se p ra v c u p o k r e ta o m e h a n iz a m u s ta ljin is tič k o j b ir o k r a c iji: tu re v o lu c io n a rn i i to b o ž n ji re v o lu c io n a rn i s a d r ž a ji z a k o n a p o s ta ju je d in o m o s n o v o m o p r a v d a n ja fo r m e p ra v a i s n jo m p o v e z a n o g d rž a v n o g a p a r a ta p ris ile. S a m a f o r m a p ra v a s m a tr a se, m e đ u tim, k a o i o b lik v rije d n o s ti u k a p ita liz m u v je č n o m i te o rijs k i i p ra k tič k i in d isk u ta b iln o m. U o sn o v i se d o d a n a s u lo m e n ije n iš ta p ro m ije n ilo.» P re p o litiz a c ija o b je k ta is tr a ž iv a n ja «(P o u la n tz a s ), k o jo m je m a r k s is tič k a te o r ija p ra v a s p a la n a r a z in u u s lu ž n e z n a n o s ti o z a k o n jiv a n ja, b lo k ir a la je te m a tiz i- r a n je d ija le k tik e p ra v n e fo r m e i p ra v n o g s a d r ž a ja u vezi s p o je d in im d ru š tv e n im fo rm a c ija m a a n a lo g n o E n g elso v o m s a m o k ritič n o m žaljenju zbog zanem arivanja form alne stran e fenom ena u odnosu na sadržajnu. Ipak se u industrijaliziranim socijalističkim društvim a u p reo b r a ž a ju p o k a z u ju te n d e n c ije ra z v o ja p ra v a i te o r ije p r a v a k o je u k a z u ju na dvoje : na jasn u specifikaciju stru k tu re p redm eta i po d ru čja zadata k a te o rije p ra v a k o jim b i se ra z rije š io n e r a š č la n je n i p o litič k i k o m p le k s k o je m u je p r ip a d a la p ra v n a z n a n o s t. O va n a m je r a d a se n a č in i s p e c if ik a c ija p o v e z a n a je s v r e d n o v a n je m p ra v a i te o r ije p ra v a. Ž elja d a se u o k v iru h is to r ijs k o g m a te rija liz m a je d n o z n a č n o d e fin ir a ju p ra v n e k a te g o rije, tj. d a se ja s n o ra z lu č e o d d r u g ih k a te g o rija, s o b z iro m n a ra z v o j p ra v n e te o r ije i p ra v n o g s is te m a, s ig u rn o su k o ra k na pu tu prem a destaljinizaciji, u k lan jan ju prepolitizacije objek ta istraživanja a tak o đ er i korak prem a povećanju pravne sigurnosti stanovn iš tv a. P e d a n tn o š ć u k o ja se m o ž e u s p o r e d iti s o n o m M ax a W e b e ra n a s to ji, n a p r im je r, s o v je ts k i te o r e tič a r u m je tn o s ti N e d b a ilo o d re d iti on o što je sp ec ifičn o u p ra v n im k a te g o rija m a, u p ra v u i u p ra v n o j zn a n o s ti. I ti p o k u š a ji r a z g r a n ič a v a n ja n e m a ju s a m o te o r ijs k o n e g o o č ito i p ra k tič n o z n a č e n je u to m s m is lu š to o n i n a k o n d e s e tlje ć a p ra v n e n e s ig u rn o s ti z a is ta tr e b a d a s tv o re fo r m a ln u p r a v n u s ig u rn o s t, tj. p o re d o b a v e z a k o je su se d o s a d a s m a tr a le a p s o lu tn o p r im a r n im d a s tv o re i s u b je k tiv n a p ra va.»b it i f u n k c ija p r a v a k a o s p e c if ič n e p o ja v e k la sn o g d r u š tv a s p o z n a ju se is tr a ž iv a n je m s tr u k t u r e i s tr u k tu r a ln ih, u n u tr a š n jih z a k o n ito s ti p ra v a p o k o jim a se o n o r a z lik u je o d o s ta lih n o rm a tiv n ih f a k to r a d r u š tv e n o g ž iv o ta i o d m o ra ln ih n o rm i, o b ič a jn o g p r a v a i d ru g ih n o rm i.«z a š to je u p ra v o u fazi iz g ra d n je k o m u n iz m a, d a k le, u je d n o j fazi k o ja je p o č e tn i s tu p a n j s o c ija lis tič k o g ra z v o ja o s ta v ila d a le k o iza se b e, p o tr e b n o to o d v a ja n je n o rm a tiv n ih p o d r u č ja i p r id a v a n je p o s e b n e v a ž n o s ti s o c ija ln o -n o r m a tiv n o j fu n k c iji p ra v a, g d je se ip a k o č e k u je d a p r iv ik a v a n je n a e le m e n ta r n e d r u š tv e n e u re d b e, o k o jim a je g o v o rio L e n jin, već z a u z im a v e lik p r o s to r u d r u š tv im a u p r e o b r a ž a ju. N e d b a ilo o to m e u o p ć e n e ra s p r a v lja. O n, d o d u š e, iz ja v lju je :» S o c ija ln o -n o rm a - tiv n a fu n k c ija p ra v a p o s tig la je u u s p o re d b i s p r ije la z n im ra z d o b lje m o d k a p ita liz m a u s o c ija liz a m veći u č in a k i z n a č e n je i k v a lita tiv n o se iz m ije n ila ; o n a je s a d a u s m je r e n a n a s tv a r a n je m a te r ija ln o - te h n ič k e b a z e k o m u n iz m a, n a u s a v r š a v a n je s o c ija lis tič k ih o d n o s a i n a n jih o v o p retvaranje u kom unističke, na odgajanje g raditelja kom unizm a.«d a p ri s tv a r a n ju m a te r ija ln o - te h n ič k e b a z e k o m u n iz m a, k o ja se je d v a m o že o d n o s iti i o g ra n ič iti n a v re m e n s k i to č n o o d re d ljiv u fa zu, p ra v n a p ris ila m o ra b iti veća n ego u p rije la z n o m ra z d o b lju o d k a p i ta liz m a u s o c ija liz a m, m a lo je u v je rljiv o. O s je tn o p o litič k i n a č in a r g u m e n ta c ije N e d b a lo a p o k a z u je se, n a p r o tiv, ta m o g d je je r ije č o je d n o stavnom etab liran ju jednog državnopravnog poretka.» Jasnoća u pog led u b iti p ra v a k ao o d re đ e n o g n o rm a tiv n o g fa k to ra d ru š tv e n o g živ o ta argum enti

185 d o p u šta d a se n jegova sp ecifičn a uloga u d ru štv en o j stv arn o sti bolie sp o zn a i d je lo tv o rn ije p rim ije n i u p ra k si radi p re o b raž aja odnosa ( \ S toga je za sp o zn a v an je n aro d n o g k a ra k te ra d a n a šn je g sovjetskog Drava p rije k o p o tre b n o (...) p ro s tu d ira t! razvoj njegovih v la stitih p rin cin a i istra ž iti sa d rž a j p ra v n ih n o rm i, p ro m je n e u p ravnom sistem u i u siste m u p ra v n ih izvora (na p rim je r, sve veću važnost zakona o pravnom re g u lira n ju, o so b ito osnovnog zakona, u stav a), njegovu ulogu u kom u n istič k o j izgradnji.«n o ono što se o v d je u p o d ru č ju te o rije p ra v a p o k az u je kao novi razvoj o čito je p ro d u k t p ro tu rje č n ih d ru štv e n ih odnosa. č in i se da je u stv a ri ta k o d a se fe tišiz ira n je p ra v a dovodi do v rhunca. U aktivnu stv a ra la č k u ulo g u p ra v n e p o litič k e n a d g ra d n je budući da je znanstveno-tehnička revolucija kao pravni subjekt društvene prom jene stavlje n a s a d a u p rv i p la n u k lo p lje n a je i p ra v n a zn an o st. Jed a n od znač a jn ih te o re tič a ra p ra v a N jem a čk e D e m o k ratsk e R epublike M ollnau ide ča k ta k o d ale k o te p ra v n u z n a n o st shvaća kao n e p o sred n u proizv o d n u snagu. O n kaže:»sve veća ulo g a p ra v a u u p ra v lja n ju i rukovođ e n ju e k o n o m ijo m izraz je uloge o d re đ e n ih p o d ru č ja p ra v n e znanosti u p ro c e su p re o b ra ž a ja zn a n o sti u n e p o sre d n u p ro izv o d n u snagu. T ehničkom re v o lu c ijo m, b rz im n a p re tk o m p o d je le ra d a p ro izv o d n ja p o staje ta k o slo žen a d a su za n jez in u o rg a n iz a c iju sve p o tre b n ije znanstvene sp o zn a je. T a o rg a n iz a c ija p ro izv o d a (...) ne n a s ta je sam a od sebe, ona se m o ra s tv o riti. P ra v n a z n a n o st im a o v d je velik z a d a ta k budući da su određeni odnosi u uvjetim a socijalizm a sam o pravno organizirani, potre b n o im je p ra v o d a bi fu n k c io n ira li. U to m sm islu p o sta je pravna z n a n o st (...) u p ro c e su te h n ič k e re v o lu c ije n ep o sred n o m proizvodnom sn ag o m je r se o n a bavi tim p ro izv o d n o -o rg an iz acijsk im o d n o sim a i d aje p re p o ru k e u s k la d u s p rak so m.«k oliko je o b ja š n je n je sve in ten ziv n ijeg u v o đ e n ja p ra v a u d ru štv en e o d n o se k o je je u s m je re n o n a u sp o sta v lja n je p ra v n o g p o re tk a (sa sve većim uvažavanjem zakona i ustava) prihvatljivo, toliko je m anje razum ljiv a a rg u m e n ta c ija d a p o ra s to m p ro izv o d n ih sn ag a i složenošću o rg a n iz a c ijsk ih i te h n ič k ih p ro c e sa m o ra isto d o b n o p o ra sti i opseg pra v n ih p risiln ih m je ra. J e r fa za iz g ra d n je k o m u n izm a p re tp o sta v lja ne sam o visok s tu p a n j te h n ič k o -in d u strijsk ih p ro izv o d n ih sn ag a nego i o slobođ en e p o tre b e u s m je re n e na sa m o re g u lira n je i visok stu p a n j sposobnosti sa m o o rg a n iz ira n ja. P o tre b a te h n ič k o g re g u lira n ja k o m p lek sn ih d ru štv e nih c je lin a m ože se u n ač elu isto ta k o u o čiti kao i p o tre b a re g u lira n ja cesto v n o g p ro m e ta. Može se zam isliti da tendencija uvođenja pravnog poretka u indus trija liz ira n im d ru š tv im a u p re o b ra ž a ju im a p o re d p o v ećan ja pravne sig u rn o sti g ra đ a n a jo š je d n u fu n k c iju k o n tro ln u fu tik c iju. E lastičn o st c e n tra listič k o g p la n ira n ja izazvanog v iso k im stu p n je m ra zv itk a proizvodnih snaga i proširena m ogućnost zadovoljenja m aterijalnih potre b a n e su m n jiv o su stv o rili d ru š tv e n u k lim u u k o jo j je u p ra v o i bilo m oguće s lo b o d n ije i m a što v itije b a v lje n je p ra v n im p ro b le m im a i veći m an e v a rsk i p ro s to r su b je k tiv n ih p ra v a. T aj je razvoj, m eđ u tim, u isti m ah i izraz veće n e sig u rn o sti u o d n o su p re m a d ru štv e n im p ro m je n a m a k o je p o k a z u ju d a u s p rk o s svom o p će d ru štv e n o m p la n ira n ju i ra sp o d je li d ru štv e n o g b o g a tstv a u n u ta rn je u s tro js tv o d ru štv e n o g a života i d alje o d re đ u je v rije d n o sn o -k o n stitu tiv a n, a p s tra k ta n ra d, dakle, sre d išn ji mom enat građanske robne proizvodnje. Budući da razvitak prem a kolektiv n o m sa m o u p ra v lja n ju p ro izv o đ a ča k o ji bi s tv a rn o m ogli u sp o stav iti o n o što se od V išin sk o g p a n a d a lje u v ije k iznova tv rd i d a je socijalistič k o p ra v o izraz v o lje ra d n ič k e k lase, č a k k ak o n ag lašav a N edbailo, cijelo g n a ro d a, o sta je izvan k ru g a ra z m a tra n ja d rž av n o -b iro k ratsk e argumenti -183

186 te h n ik e r e g u lir a n ja, a s d ru g e s tr a n e tr a d ic io n a ln i d ir e k tn i k o n tro ln i m e h a n iz m i n a te m e lju p o v e ć a n ih p o tr e b a m a s a i n jih o v ih p o litič k ih z a h tje v a i b o g a tije p o n u d e ro b e n e f u n k c io n ir a ju v iše b e s p r ije k o rn o, n a m e ć e se m isa o d a se o b je k tiv n o o s lo b o đ e n a p r iv a tn a a u to n o m n a lju d sk a p o d r u č ja k o n tr o lir a ju i o g ra n ič e n a d if e r e n c ir a n i p o s re d a n n a č in, p rim je ric e p u te m p ra v n ih o d n o sa. U to m e je s t i je d a n o d ra z lo g a p o stojećih tendencija uvođenja pravnog po retk a u socijalističkim društvim a u p r e o b r a ž a ju. O p ć e n ito se m o že u s tv r d iti: G d je s u p ra v n a fo r m a i svi s n jo m e p o v e z a n i m e h a n iz m i p ris ile su d o v i, z a tv o ri, p o lic ija, ta jn e slu ž b e, c e n z u ra itd. p o tr e b n e za r e g u lir a n je d r u š tv e n o g ž iv o ta, to se m o že s m a tr a ti s ig u rn im z n a k o m d a se r a d jo š n e s m a tr a p rv o m ž iv o tn o m p o tre b o m č o v je k a. R a d n a p ris ila, d a k le, p o s to ji d a b i d r u š tv e n a k o n s titu c ija u o sn o v i p o č iv a la n a r e a ln o j a p s tr a k c iji v rije d n o s ti. O n a je p r ije sv eg a o d r e đ e n a p r o tu r je č je m iz m e đ u a p s tr a k tn o g i k o n k re tn o g ra d a p ro tu rječjem koje M arx naziva» odskočnom daskom političke ekon o m ije «. K a d a E n g e ls u» A n ti-d u h rin g u «g o v o ri o to m e d a d r u š tv o k o je» p o staje v lasn ik sre d s ta v a za p ro iz v o d n ju i n jim a se k o risti u n e p o srednom p o društvljavanju radi proizvodnje «te nije više potreban zao b ila z a n p u t p r e tv a r a n je m p ro iz v o d a u ro b e a tim e i u v rije d n o s ti, o n fo r m u lir a o b je k tiv n e u v je te u k o jim a o d u m ire p ra v n a fo r m a a s n jo m e i ju r is tič k e ilu z ije p o je d in a c a. E n g e ls k aže:» K o r is n o s t r a z lič itih u p o trebnih predm eta odvagnutih m eđusobno i prem a količini rada p o treb n o j za n jih o v u iz ra d u k o n a č n o će o d r e d iti p la n. L ju d i će to sve u č in iti jednostavno bez posredovanja razvikanih vrijed n o sti.«iii R e v o lu c io n a r n a lje v ic a z a p a d n o e v ro p s k ih z e m a lja d o d a n a s jo š n ije ra z r a d ila k ritič k o -ra c io n a la n, tr ije z a n i o b je k tiv a n o d n o s p r e m a S o v je t s k o m S a v e z u i p r e m a d ru g im s o c ija lis tič k im d r u š tv im a u p r e o b r a ž a ju u k o jim a je v id ljiv n je g o v u tje c a j. O n a č e s to d ije li ra z o č a r a n ja k o ja su revolucionarne intelektualce koncem dvadesetih godina dovela do u n u tr a š n je, ia k o n a d a s v e p r o d u k tiv n e re z ig n a c ije, k a d a je p ro c e s sta ljin i- z a c ije b io p ro v e d e n i u n a jm a n jim p a r tija m a K o m in te rn e i o n a d a n a s ra d i n a in te n z iv n o m r a z r a đ iv a n ju tih te o r ija i p o v ije s n ih p ro c e s a. Te su r a tr a d e p o v e z a n e s p o n o v n im u s v a ja n je m p o v ije s n o -re v o lu c io n a rn ih s a d r ž a ja d ija le k tik e M a rx o v ih, E n g e ls o v ih i L e n jin o v ih te o rija. A n aliza i p o litič k o r a š č iš ć a v a n je s r e a ln o š ć u d r u š ta v a u p re o b r a ž a ju, o s o b ito s p ita n je m u v je ta ra z v o ja s o c ija liz m a u N JD R -u su, m e đ u tim, jo š na s a m o m p o č e tk u. N o, o n i su n e o p h o d n a p r e tp o s ta v k a za to d a se iz b je g ne a lte r n a tiv a iz m e đ u e m o c io n a ln o g r a z n o v rs n im p r e r u š a v a n jim a is k riv ljen o g a n tik o m u n iz m a i o b ič n e id e n tifik a c ije i n a d o d r e đ e n ja sa» stv arn im so c ija liz m o m «, i d a se z a s tu p a a u to n o m n o s o c ija lis tič k o s ta ja liš te k o d k o je g a se m o že u č iti iz is k u s ta v a tih d r u š ta v a i s h v a titi i o n o povije s n o -s p e c ifič n o š to se ne m o že p r e n ije li n a d ru g e u v je te. R a c io n a ln o s t je d n o g o d n o s a p re m a in d u s tr ija liz ir a n im d r u š tv im a u p r e o b r a ž a ju leži u p ra v o n a to j ra z in i. N jo j se n e m o že u k lo n iti n iti je d n o s ta v n o m id e n tifikacijom niti ap strak tn o m negacijom. B ez s v je s n o g u te m e lje ja to g ra c io n a ln o g o d n o s a m o g lo bi se n a o sn o v i n a z n a č e n ih ra z v o jn ih te n d e n c ija p ra v n o g s is te m a u k a p ita liz m u i u s o c ija lis tič k im d r u š tv im a u p r e o b r a ž a ju s te ć i d o ja m d a iz m e đ u n jih n e m a n a č e ln ih ra z lik a. K o n v e rg e n tn a te z a o p ra v n o j fo rm i p re d v id je la bi, m e đ u tim, u o d n o s u n a slič n e te n d e n c ije u v o đ e n ja p ra v a u d ru š tv e n e o d n o s e o n o š to je p o v ij e sn o -sp e c ifič n o, p o č e m u se p ra v o u s o c ija lis tič kim društvim a u preobražaju razlikuje od kasnokapilalističkih d ru argumenti

187 štava: ra zlik u od k ap italizm a u k o jem u nerazrije šen i konflikti i polen cijali vlasti naočigled ra s tu, o p ćed ru štv en o m p ro m jen o m objektivne p ro izv o d n e baze i m a te rija ln o g vitalnog p ro c esa d ru štv a ide se prem a s tv a ra n ju o b je k tiv n ih u v je ta k o ji razg ra đ iv an je vlasti čine m ogućim a u perspektivi možda čak i neizbježnim. Ta se razlika u društvenim form acijam a tem elji na povijesnoj određenosti form e svakog pojedinog životnog procesa a izražava se i u razn o lik o sti te o rija. Ako su g ra đ a n sk e p ra v n e te o rije izgubile svoju spos o b n o st d a se izdignu iznad zakonsk o g p ozitivizm a, osim kao kom penz a to rsk a fo rm a, in stitu c io n a liz ira n a p ra v n a te o rija socijalističkog d ru štv a u p re o b ra ž a ju više-m anje je o b ilje žena sp o zn a jn o te o retsk o m i m etodološkom podvojenošću. U odnosu na socijalističke pravne pore tk e o n a gotovo p o tp u n o z a stu p a id ea listič ki voluntarizam koji pravo o c je n ju je kao je d n u od n a jv a ž n ijih (n ik ak o kao jed in u ) polugu d ru štv en ih p ro m je n a, ali k o ji u v ije k ponovo nailazi na s ta re p re p rek e, naim e na održavanje društvenog ustrojstva konstituiranog putem apstra k tn o g ra d a i v rije d n o sti č ija se p o stv a re n ja i izopačavanja ne mogu sp rije č iti sam o sn ag o m volje. T ako ta te o rija o sta je teo rijsk i i pra k tič k i u okvirim a fetišističkih jurističkih obm ana. U o d n o su n a k a sn i k ap italiza m o n a z a stu p a te o riju o d raza prem a kojoj ekonom ski vladajuća klasa, danas prvenstveno monopol kao najm o ć n ija fra k c ija te k lase, d e te rm in ira p ra v n u n a d g ra d n ju, iako se dop u š ta d a je u fazi d rž av n o g m o n o p o la in te rv e n c ija p ra v a u re g u liran ju d ru štv e n ih o d n o sa m o guća, a č e sto čak i n užna. Te se dilem e pravna te o rija u s o c ija listič k im d ru štv im a do sad a n ije m ogla osloboditi. To n ije slu č a jn o. K ao o b lik z a k o n o d av n e zn a n o sti o n a je, p o p u t gra đ an sk e p ra v n e te o rije, izgubila svoj o k v ir u k o jem se p ra v n i poreci m o raju isp itiv a ti s o b ziro m n a h is to r ijs k u v a lja n o st: specifični odnos izm eđu pro izv o d n je, s tu p n ja ra z v itk a d ru štv e n ih p ro izv o d n ih snaga i k a ra k te ra nam jeravanog i ostvarenog revolucionarnog preobražaja za svaku društvenu form aciju. Rosa Luxem burg točno je odredila taj okvir m aterija lis tič k e te o rije p ra v a. U d je lu» S o cijalističk a re fo rm a ili revolucija?«o n a kaže:»dok je re v o lu c ija s tv a ra la č k i p o litič k i ak t klasn e povijesti, zak o n o d av stv o je p o litič k o v e g e tira n je d ru štv a. Z ak onodavna refo rm a nem a u seb i v la stite o d re v o lu c ije nezavisne p o k re ta č k e sile, ona se u sv ak o m p o v ije sn o m ra z d o b lju k re će sam o lin ijo m, i to sve dotle dok u n jo j jo š d je lu je im p u ls k o ji jo j je dao p o slje d n ji p re v ra t, ili konkrelnije rečeno, sam o u okviru društvene form acije koju jc stvorio posljedn ji p re v rat.«iv M a te rija listič k a te o rija p ra v a je p a s to rk a m a rk sistič k e teo rije, f o nije sam o zbog toga što ona kod M arxa i Engelsa nije prisutna u form aln o m o b lik u, p rim je re n o m p o seb n o m p o d ru č ju p rav a. F ra g m e n ta rn ih re fe re n c ija im a sam o za s p o z n a jn u te o riju, logiku, e ste tik u itd. Ipai< im a u tim p o d ru č jim a o b ilje m a te r ija la i d ile re n c ira n ih te o rijsk ih p ristupa. To zaostajanje u razvoju teorije prava očito ima sistem ske povijesne razloge: sistem ske u tom sm islu što pravo leži u sjecištu em ancip a c ije i v lasti. O no je, za ra z lik u od m a te rija lis tič k e n au k e o m o ialu, o d ru štv e n o m o b av e zn o m k a r a k te r u m e đ u lju d sk ih n o rm i, o sjetljiv o p i ta n je za svaki d ru štv e n i p o re d a k k o ji p o sta v lja z a h tje v za p revladava n jem v lasti k o ja se u n je m u k rije. P rav o n ije etičk i m in im u m, nego povijesni indeks za potrebnu vlast i suvišna m jerena m jerilom stupn ja ra z v itk a lju d sk ih p ro izv o d n ih sn ag a p re v la d n a m oć. M eđutim, ja v n o p riz n a n je m oći u v ijek je p riz n a n je n e p risu tn o g o z a k o n je n ja obhargumenti - 18S

188 k a v lad a v in e. G r a đ a n s k im p ra v n im te o rija m a ta k v o p riz n a n je n ije m o glo sm etati; iz antropološki zasnovane nem ogućnosti da se m eđu lju d im a u s p o s ta v i b e z v la sn o s ta n je, o n e su izv e le n u ž n o s t v a n js k e p ris ile za ra z u m n a, ali u sv o jim in te re s im a u sv o m s tv a rn o m p o n a š a n ju m e đ u so b n o p r o tu r je č n a i o p a k o š ć u p ro ž e ta b ić a. S v ije t p ra v a» sh v aća se o p ć e n ito p riro d n o m p o r e tk u s lič n a z a k o n ito s t p o s tu p a k a «. K a n t p re m a to m e d e f in ir a p ra v o :» P rav o je z b r o j u v je ta p o d k o jim a se s a m o v o lja je d n o g a m o že s je d in iti sa s a m o v o ljo m d ru g o g a p r e m a o p ć e m z a k o n u slo b o d e.«u s o c ija lis tič k o m p ra v u im a, n a p r o tiv, ta j o d n o s iz m e đ u e m a n c ip a c ije i v la s ti s a s v im d ru g u f u n k c iju. S o c ija lis tič k o p ra v o m o r a u k lju č iti p ro m je n u o b je k tiv n ih i s u b je k tiv n ih u v je ta p o s tu p a k a p o je d in a c a, j e r se o n o n e m o že o g ra n ič iti n a o s ig u r a n je d r u š tv e n o g p r ir o d n o g s ta n ja sa suprotnim sferam a sam ovolje koje su kon stru iran e prem a m odelu au to n o m n ih p r iv a tn ih s v o jin a. T o n ije n e g a to rs k i r a z g ra n ič a v a ju ć e p ra v o, nego se pravna m oć sastoji u tom e da se svakom etapom njezine p rim je n e is to d o b n o s ta v lja u p ita n je n je z in a d r u š tv e n a n u ž n o s t, tj. d a uspostavlja jedno stan je u kojem postoji neka v rsta podruštvljene au to nom ije m eđuljudskih odnosa. Pravna m oć dobiva svoj sm isao iz utem e lje n ja u v je ta k o ji će je je d n o g d a n a u č in iti s u v iš n o m. P o v ije s n i ra zlo zi z a o s ta ja n ja m a te r ija lis tič k e te o r ije p ra v a u to m e su š to je ra z v o j r e fo rm iz m a i re v iz io n iz m a u D ru g o j in te rn a c io n a li b io n a ju ž e p o v e z a n s le g a lis tič k im p o z ic ija m a k o je s u se g o d in e s ru š ile a koje je za vrijem e W eim arske R epublike ponc\ o zauzela socijaldem o k r a c ija. T u se u te o r iji iz g ra d io n e o k a n tiz a m, p r a v n o te o r ijs k a v iz ija k a n to v s k e m o ra ln e filo z o fije k o ja se p o k a z u je n a p r im je r k o d K a rla R e n n e r a, G u s ta v a R a d b ru c h a. K o d o b o jic e se, d a k a k o, g u b i m a te r ija lis tič k a je z g ra te o r ije p ra v a, ja v lja ju sc p r e d d ija le k tič k a p r o tu r je č ja iz m e đ u n o r m a tiv n o s ti i fu n k c ije, o n o g a š to b i tre b a lo b iti i o n o g a š to je s t, m o ra ln o g u s a v r š a v a n ja č o v je k a i jo š p o s to je ć e o tu đ e n e d ru š tv e n i s tv a r n o s ti itd., ta k o d a s u p i ta n ja k o ja se tič u u p ra v o p o v e z a n o s ti e m a r - cipacije i vlasti posve previđena. S tari preddijalektički dualizam i p arale liz a m n a z iru se s v u g d je u s p o z n a jn o j te o r iji k a o i u p r a v u i m o ra lu. U u v je tim a p o litič k e b o r b e m o g lo s e u p o jm u k la s n o g p ra v o s u đ a o tk r iti sve š to jc g r a đ a n s k a d rž a v a p r a v a z a d rž a la o d in s titu c io n a liz ir a n e v la sti i p ris ile. Ali tu s u se k rili p o č e c i o p a s n o s ti r a z v itk a je d n o g p ra v n o g p o z itiv iz m a u r u h u m a r k s is tič k e te rm in o lo g ije. U S o v je ts k o m S av ezu, u s k o ro n a k o n o k to b a r s k e re v o lu c ije p o d z a š tito m s e m a n c ip a c ijo m p o isto v je ć e n e s o c ija lis tič k e z a k o n ito s ti ra z v io se z a m a ša n p ro c e s p o tis k iv a n ja m o m e n ta v la s ti u p ra v u. M e rle a u -P o n tv u p o z o r io je n a to d a p r e š u ć iv a n je v la s ti za s o c ija lis tič k i d r u š tv e n i p o r e d a k z n a č i m o m e n a t o d s u tn o s ti k o le k tiv n e s v ije s ti k o ja p rid o n o s i n je z in u o v je k o v je č e n ju, d o k je ja v n o p riz n a v a n je n e iz b je ž n e v la s ti k o ra k n a p r ije d n a p u tu n je z in a p re v la d a v a n ja. V r h u n a c ta k v ih s a m o p r ik r iv a n ja b ili s u m o sk o v sk i p ro c e s i u k o jim a se u z v e o m a n e z n a tn e iz u z e tk e išlo u p rv o m r e d u za tim d a se lik v id ir a ju o p o z ic io n a ri s ta ljin is tič k o m p u tu ra z v o ja S o v je t sk o g S aveza i z a p o č e to j b iro k ra tiz a c iji d ru š tv a, i to sre d s tv im a i m e to d a m a g ra đ a n s k o g k az n en o g p ra v a. U p ra v o z a to š to je b io o d n e p o s r e d n e p o litič k e v a ž n o s ti, š to ne v rije d i u je d n a k o j m je r i za lo g ik u i s p o z n a jn u te o r iju, e s te tik u, e tik u itd., m a te r ija lis tič k a te o r ija p ra v a n ije m o g la n a ć i sv o j sp e c ifič n i p re d m e t s p o z n a v a n ja, te je d e s e tlje ć im a b ila c ilj p o litič k e n e u tra liz a c ije i b ila s v e d e n a ili n a ra z in u č is to g p o z itiv iz m a ili n a r a s p r a v u o p riv id n im p ro b le m im a. V o d ile s u se b e s k r a jn e d e b a te o p ita n jim a o d n o s a iz m e đ u e k o n o m s k e b a z e i p ra v n e n a d g r a d n je, o s tv a rn o m s ta tu s u p ra v a, o k la snom karak teru pojedinih zakona, o ekonom ističkim i voluntarističkim argumenti

189 isk riv lja v a n jim a M arxove koncep cije, o desnonih ilističk im i dru e im d o žici ja m a. Svi ti p ro b lem i im aju, bez su m n je, svoje značenje u n u ta r m a rk sistič k e te o rije p ra v a; u svom o sam o staljen o m obliku izdvojenom iz cje lo k u p n o g k o m p lek sa p ra v n o te o rijsk ih p ita n ja, oni vrše devijantnu fu n k c iju lažn ih p ro b lem a. To k re ta n je u n u ta r p riv id n ih p roblem a do velo je izm eđ u o stalo g do toga da se jed n o stav n e, ali za m ark sističk u te o riju p ra v a sre d išn je o d re d n ic e, kao što je o dnos izm eđu p roizvodni - i prava k o je je M arx an a liz irao i u v ijek iznova isticao kao važne, nisu više uočavale. Da bi se stv o rili novi p ristu p i za m a te rija listič k u te o riju p ra v a koja bi o b u h v a tila d a n u d ru štv e n u fo rm a ciju, v alja na tem elju M arxovih i E ngelsovih te k sto v a p o k u šati d a se p ra v n e o d re d n ic e n astale u proizv o d n ji isk o riste za d a ljn je analize. B udući d a je ovdje izostavljen čitav in stitu c io n a ln i a p a ra t p ra v n o g siste m a i p o jed in a specifična p itan ja, ja sn o je d a tu m ože biti rije č i sam o o je d n o m asp e k tu m ark sističk e te o rije p ra v a. Ali je sto g a ta j je d a n a sp e k t od p o seb n e važnosti, je r on o zn a ču je p o sred o v a n o ish o d ište d ija le k tič k e analize p rav a, a na nj upućuju sva ostala pitanja. V M arx je, d ak a k o, naveo u v je te za p re v la d a v a n je g ra đ an sk o g pravnog h o riz o n ta i za o d u m ira n je drž av e k o ji u k a z u ju na to d a 011 svoj zahtjev za re fo rm o m p ra v a ne s m a tra o g ra n ič en im na e p o h u kapitalistički; robne proizvaodnje u kojoj ono im a svoj povijesni izvor. Sve dok posto je o d n o si u k o jim a se p ro c e s»m ijene tvari«, ra z m je n a živog i m rtvog, u p ro iz v o d n im sre d stv im a o p re d m e će n o g ra d a jo š ne vrši na tem elju sa m o o d lu č iv a n ja i sa m o o rg a n iz ira n ja slo b o d n ih, u d ru ž e n ih proizvođača, ta k o d a n e ra c io n a la n o d n o s p re m a lju d im a i p riro d i i povijesti i dalje tra je, d o tle će c je lo k u p n o o p ć e d ru štv e n o p la n ira n je, u k id a n je g ra đ a n sk ih p riv a tn o v la sn ič k ih o d n o sa i o g ra n ič e n je ro b n e p ro izv o d n je o stati n a p rv o m s tu p n ju k o m u n izm a, n a s tu p n ju p rv o b itn o g kom unizm a. Jer, b itn e o d re d n ic e g ra đ a n sk o g fo rm a ln o g p ra v a i n je m u odgovarajućeg a p a ra ta p risile, d rž av e k ao m a šin e rije je d n e klase za u g n je ta v a n je d ru ge, vrijede i dalje osim ako se ne zam ijene n ep o sre d n o m vlašću. Da se o d u m ira n je drž av e i p re v la d a v a n je g ra đ a n sk o g p ravnog h o rizo n ta m ože o s tv a riti sam o u d u g o tra jn o m p ro tu rje č n o m p ro c esu, isto je ta k o n eo sp o rn o k ao i č in je n ic a d a se b itn e razlik e izm eđu g ra đ a n sk ih p ra v n ih te o rija i m a rk s is tič k e te o rije p ra v a sasto ji u tom e što se ova ne m ože o d re ć i su sta v n o g isp itiv a n ja s tv a rn ih a k c ija koje se p o d u zim a ju za u s p o s ta v lja n je u v je ta za o d u m ira n je d rž av e i za p re v la d av a n je p ra v a, a d a o n a ne izgubi svoj d ija le k tič k i, e m a n c ip a to rsk i sad ržaj. O vdje n ije rije č o d a le k im ciljev im a, a p ogotovu ne o u to p ija m a, nego o sv ak o d n e v n o m o s tv a riv a n ju o noga što je M arx m islio kad je govorio o m isiji p ro le ta rija ta. A ko p o s to ji n ek a k o n k re tn a u to p ija za ra d n ič k i pokret, onda ona nije ni u čem drugom osim u neum oljivom, nezaobilaznom z a h tje v u za sa m o u p ra v lja n je m. P eto p o g lav lje k n jig e»d ržava i rev o lu cija«, k o je jc sam Lenjin ozn ačio kao sre d iš n je, is p itu je» ek onom ske osnove o d u m ira n ja države«. O b a ra ju ć i se na d e m o k ra c iju u g ra đ a n sk o m sm islu, L enjin kaže:»mi p o sta v lja m o sebi k ra jn ji cilj u k id a n je d ržave, tj. svake o rg a n iz iran e i su sta v n e v lasti, sv ak e p rim je n e v lasti p ro tiv č o v je k a uopće. Mi ne očekujem o stvaranje takvog društvenog poretka u kojem u se načelo podv rg a v a n ja m a n jin e većini ne bi o d rž av alo. Ali u našoj težnji p re m a so cijalizm u mi sm o u v je re n i d a će on p re ra s ti u kom u n izam i d a će tim e n e s ta ti sv ak e p o tre b e p rim je n e sile p ro tiv lju d i uopće, podvrgavaargumentl -187

190 n ja je d n o g č o v je k a d ru g o m, je d n o g d ije la s ta n o v n iš tv a d ru g o m, j e r će se lju d i n a v ik n u ti d a se p rid r ž a v a ju e le m e n ta r n ih p ra v ila z a je d n ič k o g d ru š tv e n o g ž iv o ta b e z p r is ile i b e z p o d v rg a v a n ja.«d a b i is ta k a o ta j e le m e n a t n a v ik a v a n ja, E n g e ls g o v o ri o n o v o m p o k o lje n ju» o d ra slo m u n o v im, s lo b o d n im d ru š tv e n im u v je tim a k o je će b iti k a d r o d a o d b a c i sv u d rž a v n u s ta r u d iju s v a k u d rž a v u, p a i d e m o k ra ts k o -re p u b lik a n - sk u «. U s p o s ta v lja n je d ru š tv e n ih u v je ta u k o jim a će in te rv e n c ija d rž a v n e v la s ti u d ru š tv e n e o d n o s e p o s ta ti s u v iš n a n a sv im p o d r u č jim a ta k o da će um jesto vladanja nad ljudim a doći u p ravljanje stvarim a i rukovođenje proizvodnim procesim a, ne m ože se odlagati do ostvarenja kon a č n o g c ilja. N e s a m o o d g a ja n je za s a m o o rg a n iz a c iju i s a m o u p r a v lja n je p o je d in a c a n e g o i p r a k tič n e m o g u ć n o s ti z a ta k v e a k tiv n o s ti m o r a ju se stvoriti već u onoj fazi koja je još daleko od najvišeg stu p n ja kom u n iz m a. V eć n a o n o m s tu p n ju n a k o je m je p o tr e b n a d rž a v a n a o r u ž a n ih radnika, država sovjeta, radničkih i vojničkih deputata, polaganje ra čuna i kontrola koje provodi cijeli narod om ogućuje»da nužnost p rid rž a v a n ja n e z a m rš e n ih p ra v ila za s v a k u z a je d n ic u lju d i v e o m a b rz o p o s ta n e n a v ik o m «. T o š to u to j fazi n e m o ž e b iti n e p r a v d e, n a s ilja itd. n e sa m o p r e m a d ru g im k la s a m a n e g o i p r e m a p r ip a d n ic im a v la s tite k la se, je d a n je o d ra z lo g a za n u ž n o s t d rž a v n o g a p a r a ta p ris ile ; ta m o g d je n e m a s v ije s ti o s tv a r n o j p ris ili, p o s to ji m o g u ć n o s t o v je k o v je č e n ja ta k v ih u v je ta v la d a v in e. P o sv o m s a d r ž a ju p ra v o, u b iti, z n a č i o d d rž a v e s a n k c io n ir a n a m o ć ra s p o la g a n ja tu đ im ra d o m p r is ila k o ja n e p o s je d n ik a s r e d s ta v a za p ro iz v o d n ju, o b je k tiv n ih u v je ta o s tv a r e n ja s v o je ra d n e sn a g e, s u č e lja v a s a lte r n a tiv o m, d a s v o ju r a d n u s n a g u u o k v iru p ra v n o g p o r e tk a m alo- -p o m a lo p r o d a ju d ru g im a ili fiz ič k i p r o p a d n u. F o rm a la n e k v iv a le n t u tv r đ e n u p ra v u s a d r ž i n e je d n a k o s t, j e r p o je d in c i, k o ji se ra z lik u ju in d iv id u a ln o m n a d a re n o š ć u, ra d n o m s p o s o b n o š ć u, d ru š tv e n o m s itu a c i jo m i eg z iste n c ija ln im u v je tim a o b ite lji, m je re se u o p ć a v a ju ć im m je rilim a i m o g u r e a ln o z a d o v o ljiti sv o je p o tr e b e s a m o i p r o p o r c io n a ln o p r e m a r a d u. M arx, E n g e ls i L e n jin o č e k iv a li s u u k id a n je to g p ra v a n e je d n a k o s ti u v išo j fa zi k o m u n iz m a, a li m a te r ija lis tič k a re v o lu c io n a rn o k o n c ip ira n a te o r ija p ra v a sv a k o m e ta p o m sv o je k r itič k e a n a liz e d a n ih s ta n ja, b e z o b z ira n a to d a li je r ije č 0 k ritic i k a s n o g k a p ita liz m a ili s o c ija lis tič k ih d r u š ta v a u p r e o b r a ž a ju, u p u ć e n a je n a to d a o d rž a v a d ru š tv e n e u v je te za u k id a n je p ra v a, d a k le, o n e u v je te p o d k o jim a se o s lo b a đ a s tv a r n a d ija le k tik a iz m e đ u p o je d in c a i d r u š tv a, b o g a ts tv a in d i v id u a ln ih p o tr e b a, s p o s o b n o s ti i z a h tje v a u p o g le d u p o n a š a n ja z a je d nic e, iz m e đ u p o s e b n o g i o p će g. R e v o lu c io n a r n a» le g a ln o st«, p o ja m p o v i je s n ih z a d a ta k a k o je č o v je č a n s tv o m o ž e r ije š iti i u z o p a s n o s t sv o je v la s tite p r o p a s ti m o ra r ije š iti, je d in o je o b a v e z n o m je rilo p o k o je m se m o ž e p ro s u đ iv a ti s ila k o ja p o s to ji u p ra v n o m s u s ta v u k a o n u ž n a iii k a o s u v iš n a. T a j o b lik u k id a n ja p r a v a k o ji se s a s to ji u is to d o b n o m u k id a n ju stvarne nejednakosti i form alne jednakosti (čija je u n u tarn ja povezan o s t iz ra ž e n a v eć u iz re c i A n a to la F ra n c e a d a je je d n a k o b o g a tim a k ao i s iro m a š n im a z a b r a n je n o s p a v a ti is p o d m o sto v a ) v e z a n a je p r v e n s tv e n o n a d v a d r u š tv e n a u v je ta : n a r a z v ita k č o v je k o v e s p o s o b n o s ti d a sv o je d ru štv e n e p ro b le m e rje š a v a n a v ik o m u sv o je n ih p ra v ila i n a u sp o sta v lja n je u v je ta u k o jim a lju d s k i r a d p o s ta je p rv a p o tr e b a, to je s t b itn o s re d s tv o n je g o v o g s a m o o s tv a re n ja. L e n jin je u»d ržavi i re v o lu c iji«, p o v e z u ju ć i M a rx o v e m isli iz» K o m u n e«i» K ritik e G o tsk o g p ro g r a m a «, ta d v a m o m e n ta o v a k o saž eo :»Mi s m o s to g a u p ra v u d a g o v o rim o s a m o o n e iz b je ž n o m o d u m ir a n ju d rž a v e. P ri to m e n a g la ša v a m o d a je ta j p ro c e s d u g o tr a ja n i d a o v isi o te m p u ra z v o ja v iše fa ze k o m u n iz m a. (...) 188 argumenti

191 D ržava će m oći p o tp u n o o d u m rije ti kad d ru štv o ostvari načelo svatko p re m a sv o jim sp o so b n o stim a, svakom p re m a njegovim p o tre b a m a to je s t k a d a se lju d i to lik o p riv ik n u n a p o štiv a n je osnovnih pravila za ied n ičkog života i k a d a p ro izv o d n o st n jih o v a ra d a b ude takva da će dobro v o ljn o ra d iti p re m a sv o jim sp o sobnostim a.uzan g rađanski pravni h o riz o n t k o ji n e m ilo srd n o šć u jed n o g S hylocka p risilja v a da se ne radi ni p o la sa ta duže nego d ru g i i d a se n e dobiva m a n ja plaća od drugoga ta j u sk i h o rizo n t b it će ta d a p re k o ra č e n. R asp o d jela proizvoda neće ta d a z a h tije v a ti n o rm ira n je količine pro izv o d a k o ja p rip a d a svakom p o je d in c u od s tra n e d ru štv a, sv atk o će slo b o d n o u zim ati p re m a svojini potrebam a.«k ritika koju M arx upućuje fetišiziranju rada kao nadnaravne stvara la č k e snage, kao je d in o g izvora d ru štv e n o g b o g atstv a istodobno je k ritik a d o sa d a šn jih p o v ijesn ih u v je ta u k o jim a m nogi m ogu živjeti od svoga rada. To je onaj u jednostavnim funkcijam a i zanim anjim a fiksira n i u o d n o su n a p o je d in c a o tu đ e n i ra d, p u k o sre d stv o sam o o d ržan ja. U k a p ita liz m u sc ije n tifik a c ija p ro izv o d n je, p o d je la ra d a i kooperacija dovode do to g a d a se d u h o v n i p o te n c ija li k o je p a rc ija ln i ra d n ik gubi p re tv a ra ju u d u h o v n e p o te n c ija le m a te rija ln o g proizvodnog procesa, koji m u se s u p ro ts ta v lja ju kao tu đ a sv o jin a i m oć k o ja n jim a vlada.»u m a n u fa k tu ri je o b o g aćiv an je u k u p n o g ra d n ik a, p a p re m a tom e i k a p ita la d ru štv e n o m p ro izv o d n o m sn ag o m u v jeto v an o o siro m ašen je m radnika u individualnim proizvodnim snagama.«n asuprot ovom određ e n ju p o jm a ra d a, u k o lik o on zavisi p rije svega od n aja m n o g rada, M arx in z istira n a p o jm u ra d a k o ji ne p re d s ta v lja jen d o stav n o vra ćan je n a p re tk a p ita lis tič k e o b lik e ra d a, već je k ro z to o tu đ e n je prošao. Mi m o žem o ta j e m a n c ip a to rsk i, pozitiv n i p o ja m ra d a, ako lo želim o, o zn a čiti kao u to p ijs k i j e r se o n u k a p ita listič k o m d ru štv en o m p o re tk u ja v lja sam o k o d b o g a tih slo je v a i u u m je tn ič k o m n ač in u proizvodnje. K akvo z n a č e n je im a ta k o n c e p c ija u o p ć e d ru štv e n o m k o n tek stu, ne m ože se k od M arx a je d n o z n a č n o o d re d iti. U»N jem ačkoj ideologiji«d ru štv en a p o d je la ra d a,» u čv ršćen je d ru štv e n e d je la tn o sti, ta konso lid acija našeg v la stito g p ro d u k ta p o s ta je stv a rn a m oć iznad nas k o ja izm iče n ašo j k o n tro li, izn e v je rav a n a ša o če k iv a n ja i m rsi n aše račune«, p o staje je d a n od g lav n ih m o m e n a ta d o sad a šn je g p o v ijesn o g razv o ja. N esvjesna isk o n sk a v la d a v in a p ro iz v o d a n a d p ro izv o đ a čim a svodi se u b iti na to d a se z a n im a n je, d o živ o tn a d je la tn o s t lovca, rib a ra, p a s tira ili k ritič a ra javlja, doduše, kao nužnost, ali u isti m ah sprečava razvijanje individ u aln o g iz ra ž a jn o g b o g a tstv a. U k o m u n istič k o m d ru štv u, n ap ro tiv, po p rim a ra d k o ji o v d je, ne slu č a jn o, u k a z u je n a c rte fe udalnog p o jm a d o k o lice i n a p re in d u s trijs k e d je la tn o s ti, p o p rim a o b lik zadovoljavajuće ig re»gdje n e m a sv a tk o je d a n isk lju č iv k ru g d je la tn o sti, nego se m ože o sp o so b iti za b ilo k o ju g ra n u d je la tn o s ti k o ja re g u lira d ru štv o i opću p ro iz v o d n ju i tim e m i o m o g u ć u je d a d a n a s ra d im ovo, s u tra ono, da u ju tro lovim, p o slije p o d n e p ec am, d a se uveče bavim sto čarstv o m i da k ritiz ira m jelo, a d a n ik a d a n e p o sta n e m ni rib a r ni p a s tir n i k ritič a r, baš kako mi se svidi«. Čini se kao da društvo koje s više ili m anje prisile u p ra v lja o p ćo m p ro iz v o d n jo m o slo b a đ a p o d ru č je slo bodnog vrem e n a u k o je m sv a tk o m ože zad o v o ljiti svoje p o tre b e i isk o ristiti svoje sp o so b n o sti. Z n a č a jn o je d a se o to j p o d je li n a p o tre b a n i igralački ra d ponovo ra s p ra v lja u tre ć e m d ije lu»k apitala«i d a se to p ita n je čak jo š i zao štra v a. T u d ru štv o k o je u p ra v lja o p ćo m p ro izv o d n jo m p o sta je tešk o a u d a ljn je m ra z v itk u p ro iz v o d n ih sn ag a, n eo tk lo n jiv o c a rstv o n užnosti.»c arstvo slo b o d e p o č in je u stv a ri te k o n d a k a d a p re sta n e ra d k o ji jc o d re đ e n n u žn o šć u i v a n jsk o m sv rsish o d n o šću. O n, dakle, po p riro d i argumenti -189

192 stv a ri leži o n k ra j sfe re p ra v e m a te rija ln e p ro izv o d n je. K ao što se divlja k m o ra b o riti s p r ir o d o m d a bi z a d o v o ljio s v o je p o tre b e, d a bi sa č u v a o i r e p r o d u c ir a o sv o j živ o t, to is to m o ra i c iv iliz ira n č o v je k, i to u sv im d ru š tv e n im f o r m a c ija m a i u sv a k o m n a č in u p ro iz v o d n je. T ijekom svog razvitka širi se to carstvo prirodne nužnosti je r se poveć a v a ju i p o tre b e. N o is to d o b n o se p o v e ć a v a ju i p ro iz v o d n e s n a g e k o je o n e z a d o v o lja v a ju. S lo b o d a u to j s fe ri m o že se s a s to ja ti s a m o u to m e d a p o d r u š tv lje n č o v je k, u d ru ž e n i p ro iz v o đ a č i, k o ji tu s v o ju 'm ije n u tv a r i' s p rir o d o m ra c io n a ln o re g u lir a ju, s ta v e p o d s v o ju z a je d n ič k u k o n tro lu, u m je s to d a o n a n jim a s lije p o v la d a i d a je o b a v lja ju s n a jm a n jim u tr o š k o m sn a g e i u u v je tim a k o ji su n a jd o s to jn iji i n a jp r im je r e n iji n jih o v o j lju d s k o j p riro d i. Ali to o s ta je jo š u v ije k c a rs tv o n u ž n o s ti. S d ru g e s tr a n e n je g a p o č in je ra z v ija n je lju d s k e s n a g e k o ja je sa m a se b i s v rh o m, p ra v o c a rs tv o s lo b o d e, ali k o je s e m o ž e r a s c v a s ti sa m o n a c a r s tv u n u ž n o s ti k a o s v o jo j o sn o v ic i. O sn o v n i u v je t je s k r a ć e n je radnog dana.«u takvim uvjetim a rad teško m ože postati prvom životn o m p o tr e b o m, a lik n e m ilo s rd n o g S h y lo c k a k o ji n e želi r a d iti n i p o la s a ta d u ž e o d d ru g o g a, n e m o ž e n e s ta ti. T im c a rs tv o m n u ž n o s ti tre b a, is tin a, u p r a v lja ti u d ru ž e n i p ro iz v o đ a č s n a jm a n jim u tr o š k o m s n a g e i u u v je tim a k o ji s u n a jd o s to jn iji lju d s k e p r ir o d e i n jo j n a jp r im je r e n iji, ali slo b rfd a, s a m o o s tv a re n je i r a z v ija n je d r u š tv e n ih s n a g a n a s tu p it će te k o n d a k a d a č o v je k p r e s ta n e r a d iti. M a rx iz rije k o m n e k a ž e d a će ta j d u a liz a m p o s to ja ti i u k o m u n is tič k o m d r u š tv u, a li o n n e d v o s m is le n o g o v o ri o sv im» d ru š tv e n im fo rm a c ija m a «, s a sv im m o g u ć im n a č in im a p ro iz v o d n je. T a s p e c if ič n a d e f in ic ija r a d a m o ž e b iti s u o d r e đ e n a p o je d in a č n im s tr a te g ija m a a r g u m e n ta c ije, te r m in u s a d q u e m. J e r, n a o n im m je s tim a g d je M a rx k o n k r e tn o k r itiz ir a p o g re š n e k o n c e p c ije ra d a, o n is to d o b n o n a v o d i d if e r e n c ir a n e u v je te p r im je n e r a d a i u to m k o n te k s tu fo r m u lir a p o ja m r a d a k o ji r a z b ija o n a j d u a liz a m. T o je s lu č a j u» N a c rtu «od g. i u» K ritici G otskog program a «1875. godine. U» N a c rtu «o n u s ta je p r o tiv p o k u š a ja A d a m a S m ith a d a d o ž iv lja j r a d a k a o p a tn je u k a p ita liz m u p re n e s e n a r a d u o p ć e i d a se č o v je č je m iro v a n je, n e r a d p r o m a tr a k a o č o v je k u p r im je r e n i k a o s ta n je k o je o d g o v a ra n je g o v o j p r ir o d i i k o je je is to v je tn o sa s lo b o d o m i sre ć o m. T o v rije d i, p o M a rx u, s a m o za o b lik n a ja m n o g ra d a, n a r a v n o i za sve v r s te r a d a k o je s u m u p r e th o d ile. N o, č o v je k im a u sv o m n o rm a ln o m s ta n ju z d r a v lja, sn a g e, a k tiv n o s ti, s p r e tn o s ti i o k r e tn o s ti i p o tr e b u za norm alnom količinom rad a (... ) i za prestankom m irovanja. Prevladav a n je z a p r e k a o b lik je o s tv a r iv a n ja slo b o d e č im e v a n js k i c ilje v i g u b e privid čisto vanjske priro d n e nužnosti, postavljaju se ciljevi koje pos ta v lja te k s a m p o je d in a c» d ak le, k a o s a m o o s tv a re n je, o p re d m e ć e n je s u b je k ta i o tu d a r e a ln a s lo b o d a č ija je a k c ija u p ra v o ra d «. M a rx se izričito supro tstav lja tom e da je rad puka razonoda i ukazuje na p rim je r u m je tn ič k o g n a č in a p r o iz v o d n je.»da b i r a d b io tra v a il a ttr a c tif, s a m o o s tv a re n je p o je d in c a, š to n ik a k o n e z n a č i d a je p u k a ra z o n o d a, č isti a m u s e m e n t k a k o g a n a iv n o p o p u t g riz e te sh v a ć a F o u rie r«, p o tre b n i su s u b je k tiv n i i o b je k tiv n i d ru š tv e n i u v je ti.» S tv a rn o s lo b o d a n ra d, n a p rim je r, k o m p o n ira n je u isti je m a h v ra š k i o z b iljn a s tv a r, n a jin te n z iv n iji n a p o r. R a d u m a te r ija ln o j p r o iz v o d n ji m o že d o b iti to o b ilje ž je sa m o n a ta j n a č in a k o je 1) u tv r đ e n n je g o v d ru š tv e n i k a r a k te r, 2) a k o je z n a n s tv e n o g k a r a k te r a i is to d o b n o o p ć i r a d, n e n a p o r č o v je k a k a o određene d resirane radne snage, nego kao subjekta koji se u proizvodn o m p ro c e s u ja v lja n e s a m o u č is to j p r ir o d n o j, is k o n s k o j fo r m i n eg o k a o d je la tn o s t k o ja u p r a v lja sv im p r ir o d n im sila m a.«u p ra v o z a to š to M a rx o v d je p o v e z u je ig ra la č k i e le m e n t, k o m p o n ira n je, s m a te r ija l argum enti

193 nom proizvodnjom, nestaje svaka m ogućnost izdvajanja jednog područja slobodnog v re m e n a iz m a te rija ln e proizvodnje. K onkretn a subjekt- -o b jek t-d ija le k tik a o stv a ru je se u sam om proizvodnom procesu i nesu m n jiv o je o sn o v a i za re g u lira n je općih d ru štv en ih poslova u kojim a se n a sta v lja sa m o o stv a re n je su b je k a ta bez k ojih bi ona bila sužena sam o n a m a te rija ln u p ro izv o d n ju. O vdje je ra d o b u h v atn a opća d ru štvena praksa, ukupnost proizvodnje i sam oupravljanja. O no što M arx u»k ritici G otskog program a«navodi kao uvjete za p re v la d a v a n je usk o g g ra đ a n sk o g p ra v n o g h o rizo n ta, p ri čem u ne sam o pravo nego i u k id a n je prava ovise o ekonom skom sustavu i tim e uvjetovanom kulturnom razvitku društva, sam o je diferenciranje tog stajališta i ja s n o o d re đ e n je e m a n c ip a to rsk ih za h tje v a ra dničkog p okreta. N ovo d ru štv o se ra đ a u k rilu sta ro g i nosi njegova obilježja. K om unizam ipak nije sam o cilj, stanje koje treba uspostaviti, nego realni pok re t p ra k tič n e k ritik e n a slije đ e n o g i onog što tre b a p re v la d ati.»u višoj fazi kom unističkog društva kada nestane ugnjetačko podvrgavanje pojed in aca p o d je li ra d a a tim e i s u p ro tn o s t izm eđu um n o g i fizičkog rada, k a d a ra d p o sta n e ne sa m o s re d stv o za sa m o o d rž a n je nego sam postane p rv a ž iv o tn a p o tre b a, k a d a sv e stra n im ra zv itk o m p o jed in aca p o ra stu i n jih o v e p ro izv o d n e sn ag e i svi izvori za jed n ičk o g b o g atstv a snažnije p o te k u te k ta d a će se m oći p rije ć i u za k g ra đ an sk i p ravni horizont i d ru štv o će n a sv o jim z a sta v a m a m oći isp isa ti: 'S v atk o p re m a svojim sp o so b n o stim a, sv ak o m p re m a n jeg o v im p o tre b a m a. «T ek o n d a k a d a ra d p o sta n e p rv o m živ o tn o m p o treb o m, dakle, kada se k a o n a jv a ž n iji o b lik sa m o o stv a re n ja in d iv id u u m a u k lju či u u p rav lja n je z a je d n ič k im d ru štv e n im životom, a koji on sam u b itn o m sm islu su o d re đ u je, ra d p o s ta je njeg o v k o n stitu tiv n i dio, u k id a se ne sam o isk riv lja v a n je ro b n e p ro iz v o d n je nego i o b lik p ra v a gubi tlo pod n o g am a ak o se z a sn iv a n a o b licim a p risile. M ark sističk a te o rija prava živi od m isli da pravo kao ukupnost jednakosti i nejednakosti, em ancip a c ije i p risile izražav a je d a n s ta d ij p ra p o v ije sti, dakle, m ože se u k i n u ti. O n o z n a č u je v la st m rtv o g n a d živ im ra d o m, p ro šlo sti n ad sadašn jo šću. S am o u d ru ž e n i p ro izv o đ a či k o ji u k id a ju p o litič k u vlast čovjeka n a d čo v je k o m, ra sp o la ž u ć i slo b o d n o d ru štv e n im b o g atstv o m, m ogu ta izo p a čav a n ja k o n ač n o p re v la d a ti. Preveo T o m isla v K U R P IS argumenti 191

194 H u b e r t R o ttle u th n e r MARKSISTIČKA I ANALITIČKA TEORIJA PRAVA (O D L O M C I) S la b o m p o z n a v a n ju a n a litič k e te o rije p ra v a i p re k o m je rn o j u p o tr e b i r ije č i» a n a litič a n «m o g lo b i b iti u z r o k o m d a se n a s lo v n e s h v a ti u s m is lu k o n f r o n ta c ije p r i s t u p a k o ji su n e s p o jiv i i k o ji se m e đ u s o b n o is k lju č u ju. A ko su se v eć n a m e tn u le a s o c ija c ije d a je o v d je rije č o s u p r o ts ta v lja n ju m a r k s is tič k e i» p o z itiv istič k e «,» g ra đ a n sk e «te o r ije p ra v a ili o n o v o m iz d a n ju» M arx a i K e lse n a «, ta d a b i p rv i z a d a ta k b io d a se u k lo n e ta k v e p r e d r a s u d e. N a im e, n iti se m o ž e n a p r e č a c u s tv r d iti d a se m a r k s is tič k i te o r e tič a r i p r a v a n is u m o ra li b r in u ti o p rih v a ć a n ju a n a litič k e te o r ije p ra v a, n iti se g la v n i p re d s ta v n ik d a n a š n je a n a litič k e te o r ije p ra v a H. L. A. H a r t sla ž e s v a ž n im a s p e k tim a K e lse n o v e» čiste n a u k e o p ra v u «. O vaj ra d, što v iše, po lazi o d p re tp o s ta v k e d a m a rk s i s tič k a te o r ija p ra v a m o ž e p re u z e ti o d a n a litič k e te o r ije b r o jn e k o ris n e r e z u lta te i m e to d e, k a o š to i m a r k s is tič k a te o r ija p ra v a m o ž e d a ti k o ris n e u p u te u n u t a r a n a litič k o g p r is tu p a u o d n o s u n a z a p o s ta v lje n e te m e. U s p o re đ iv a n je o b a ju p r is tu p a, k o ji o v d je n e ć e b iti p r ik a z a n i o d v o je n o, o te ž a n o je p r v e n s tv e n o tim e š to o n i im a ju ra zlič ita te m a ts k a le žišta. N jihovo povezivanje om ogućuje, m eđutim, da se dade privrem ena karakterizacija. R adovi o m arksističkoj teoriji prava koji postavlja ju n a jo b u h v a tn iji z a h tje v n a im e s o v je ts k i a u to r i» M a rk sistič k o - - le n jin is tič k e o p ć e te o r ije d r ž a v e i pra va «b a v e s e p o r e d ra z g ra n ič a - v a n ja p ra v n e z n a n o s ti p r e m a h is to r ijs k o m m a te r ija liz m u, p o litič k o j ek o n o m iji, p o v ije sn o j z n a n o s ti i z n a n s tv e n o m k o m u n iz m u, s is te m a tiz a c iji p ra v n o -z n a n stv e n ih d isc ip lin a, sp e c ifik a c iji n jih o v ih p re d m e ta i so c ija ln e fu n k c ije, p r ije sv eg a o d n o s o m b a z e i n a d g r a d n je, tj. s tr u k tu r o m d r u š tv a i n je g o v e p o litič k e i p ra v n e n a d g r a d n je, o d n o s o m d rž a v e i p ra v a, o b je k tiv n im p o v ra tn im d je lo v a n je m n a d g r a d n je n a b a z u, s tv a ranjem pravnog poretka. Tu su još i didaktičke upute. S razm jerno ne argumenti

195 p o tp u n o o d re đ en i su, n ap ro tiv, takvi p ro b lem i koji sto je u sre d ištu an a litič k ih in tere sa: o b ja šn je n je i d efin ic ija osnovnih pravno relevant m h p o jm o v a (n p r. p rav o, d u žn o st, n o rm a, osoba, vlasništvo ugovor predum išljaj itd.), istraživanje načela u kojima se takvi pojmovi upotre b lja v a ju, s tr u k tu r a p ra v n o g p o re tk a i p ra v n ih norm i, odnos prava i m orala, m etodološka pitanja prim jene prava, etički problemi opravd a n ja i k ritik a p ra v n ih u re d b i i d r. Zbog tih te m a tsk ih divergencija m ogao bi se steći d o ja m d a p re tp o sta v lje n o m eđ usobno oplođivanje n ačela dovodi ča k do p rim je n e p risile. T aj p o jam jo š p o jač av aju i ove k o n sta ta c ije : 1.»Formalna«,»čisto pojmovna«istraživanja m oraju računati s negodovanjim a. Uslijed pozitivističke raspre u njem ačkoj sociologiji najčešće se s p o litič k o m lijevom p ozicijom povezuje odbaciv an je form alne logike, k o je gotovo i n ije p o m u ćen o n jezin im poznavanjem. Izrazi kao što su d efin ic ija, fo rm a liz acija, k v a n tifik a c ija žigosani su već i sam im em o tiv n im sa d rž a je m. To o d b ac iv an je»pozitivističkih«m o m en ata nije za je d n ič k a c r ta s o c ija listič k ih d ru šta v a. (To im o d m ah donosi prigovor d a su te h n o k ra ti.) N a s to ja n ja oko d efin ic ije, p re c iz ira n ja pojm ova, form alizacije i k v a n tifik a c ije n isu za n jih o p te re ć e n a o d iju m o m d ruštvenog p o stv a re n ja. H e rm a n n K le n n e r fo rm u lira to tak o d a um m ože ukin u ti razum (logiku, m etodiku). K lenner srnatra, doduše, norm ološka istraž iv a n ja k o ja je sa m p ro v o d io id ea lističk im, m etafizičkim ako ona ne u z im a ju u o b z ir»bit stv arn o sti«p ra v a. T a b it o tk riv a m u se sam o p ri an alizi»korijena«i u č in k a p ra v a. Istra ž iv a n je toga, tv rd i on, za K elsen a je č isto»form alan«p ra v n o-filozofski pozitivizam,»m etaznanstv en i zad atak «. 2. T a tv rd n ja je u o d n o su p re m a an a litič k o j te o riji p ra v a zacijelo p o g re šn a. N o, p o b o rn ic i tog p ra v c a p o dvlače s je d n e stra n e o d v aja n je filo zo fije prava i te o rije prava, k o je se bave an a liz am a pojm ova, razg ra n ič a v a n je m ra z lič itih n ač ela (p o jm o v n ih, e m p irijsk ih, n o rm ativ n ih ), logičkom rekonstrukcijom argum entacijske cjeline i pitanjim a utem e lje n ja v rije d n o sn ih su d o v a, nc n a tiv n ih isk aza i o d lu k a, i sociologije prava (kao i p o v ije sti p ra v a) s d ru g e s tra n e k o je d a ju e m p irijsk e opise, objašnjenja i prognoze nastajanja i rezultata pravnog norm iranja. Sred išn ji dio m a rk sistič k e te o rije p ra v a, n a u k a o bazi i n a d g ra d n ji bi p re m a to m e b u d u ć i d a o b ra đ u je p ita n ja n a sta n k a, razv o ja i re zu ltata drž av e i p ra v a k ao e m p irijs k a, p re m a a n a litič k o m sh v a ć a n ju p rip ad a la p o d ru č ju so cio lo g ije p ra v a k la sifik a c ija k o jo j se p o b o rn ici m arksistič k o -le n jin istić k e»opće teo rije«o d lu čn o p ro tiv e. Iz tih d v iju to čak a, k o je su im ale pobliže o d re d iti divergencije, p ro izla ze s lije d e ć a p ita n ja : 1. K a k v o zn a če n je m o ze d o b iti fo rm a ln o, jezičn o a n a lilič ko i norm o- lo šk o ra zm a tra n je prava za m a r k sis tič k u te o riju prava? S am H e rm an n K le n n e r o b ra zlo žio je sve veće zn a č e n je tak v ih istra ž iv a n ja u so cijalistič k im z e m lja m a tim e d a o n a m ogu p rid o n ije ti p re c iz ira n ju o blika i m e to d a ru k o v o đ e n ja. U sv o jo j k ritic i K elsen a on, n ap ro tiv, o su đ u je p ro m a tr a n je p ra v a kao» su stav a važećih n o rm i p rin u d e koji p o sto ji sam za sebe«(fn. 5, s tr. 13) i s tr u k tu r u analizu važećih zakona, je r to dovodi do»veličanja p o zitiv n o g p ra v a u o b lik u njegova logificiranja< (str. 29). P o sta v lja se p ita n je d a li tre b a isp itiv a n ja k o ja se vrše i u s o c ija listič k im z e m lja m a s m a tra ti p o g re šn im, ak o se ona vrše i u kapita listič k im d ru štv im a. (P risje tim o se logike e le k tro n sk e o b ra d e p odatak a, e m p irijs k ih so c ija ln ih istra ž iv a n ja.) K len n e ro v v lastiti d o p rin o s d e o n tič k o j logici p o n a v lja n je d o k aza d a se o p e ra to ri»zabranjeno«,»naređeno«i» dopušteno«trebaju zam ijeniti sam o jednim ima m noštvo prethodnika u građanskim društvim a. Form alne analize mogu se 13 argumenti 193

196 u p o tr ije b iti i z a s o c ija lis tič k e i za k a p ita lis tič k e d rž a v e. Ali s lije d i li iz toga da se m a rk s is t u k a p italistič k o m d ru štv u tre b a sasvim o d reći fo r m a ln ih is tr a ž iv a n ja n a k o ja se s ig u rn o n e o g ra n ič u je? D ru g o p ita n je je d a li se is k a z i s m a tr a ju is tin itim ili la ž n im, v a ž n im ili n e v a ž n im. N orm o lo šk i isk a z i m o g u b iti is tin iti, a li za n e k o g tk o se p rv e n s tv e n o z a n im a za b it i d je lo v a n je p ra v a m o g u b iti sa sv im n e v a ž n i (s v a k a k o m u n e bi tre b a li b iti n e ra z u m ljiv i). N a k r a ju v a lja p o s ta v iti p ita n je d a li se o g ra n ič a v a n je te o r ije p r a v a n a» n o rm o lo š k e v jež b e«m o ž e tu m a č iti k a o» p rik riv a n je «p ra v e b iti i u č in k a p r a v a (u sp. F n. 5, s tr. 53) ili č a k k a o» zab ran a «d a se o n o is tr a ž u je (isto, s tr. 83). Ia k o se n e p r o tiv i je z ič n o j u p o tr e b i d a se n e - te m a tiz ira n je s h v a ti k a o p r ik r iv a n je k ritik e, o n o ip a k prom ašuje svoju svrhu ukoliko analitička teo rija prava proglašava istraž iv a n je b iti i d je lo v a n ja z a d a tk o m s o c io lo g ije p ra v a, d a k le, n ip o š to n e z a b r a n ju je. T im e se u k a z u je n a d ru g i k o m p le k s : 2. K a k v e tr e b a ju b iti te m e te o r ije p ra v a? T o p ita n je s ig u rn o n ije sa m o d e fin ic ijs k o, j e r o d g o v o r n a n j im a b a r a k a d e m s k o -in s titu c io n a ln e k o n s e k v e n c e. Z a š to b i se a n a litič k a te o r ija p ra v a tr e b a la, p o n jih o v o j o c je n i, ra z v ija ti o d v o je n o od p ra v n o s o c io lo šk ih te m a? N. H o e rs te r o b ra z la ž e ta j r a s c je p tim e š to su d e s k r ip tiv n i i p r e s k r ip tiv n i su d o v i te m e ljito ra z lič iti. N o, m e n i se č in i d a o n ta k o p o n o v o u p a d a u K e lse n o v u z a b lu d u d a iz ra z lik o v n o s ti v r s ta n a č e la izv lači z a k lju č k e z a ra z g ra n i- č a v a n je z n a n s tv e n ih d is c ip lin a ili g a b a r d o p u š ta. (K e lse n je, d o d u š e, ra z lik o v a o m a n je v r s ta n a č e la n e g o» sv jeto v a«ili s f e r a b iv s tv o v a n ja i t r e b a n ja k o jim a je p r id r u ž io i e g z a k tn e z n a n o s ti, m e đ u n jim a s o c ija ln e z n a n o s ti k a o i z n a n o s ti o o n o m e š to b i tre b a lo b iti, m e đ u n jim a i p ra v n e z n a n o sti.) Z ac ije lo su p ro b le m i i n jih o v a o b ra d a u p o je d in im slu č a je v im a ra z lič iti, n o d a li v eć to o p ra v d a v a ta k o z a m a š n u n o m e n k la tu r u. C ini m i se d a je H a r t m a n je rig o ro z a n k a d a p iše :»even s o m e h is to r ic a l and sociological statem ents about law are sufficiently general and a b strac t to need the atten tio n of the philosophical critic «. U pravo d o k trin a o b a z i i n a d g r a d n ji v je r o ja tn o s a d r ž a v a ta k v e o p ć e n ite m o m e n te. A k o ji e le m e n ti č in e b a z u i n a d g r a d n ju? Š to z n a č i» u v jet«ili» o d re đ e n je «d rž a v e i p r a v a p u te m b a z e? Š to z n a č i» re la tiv n a s a m o s ta ln o s t«d rž a v e i n je z in o» p o v ra tn o d je lo v a n je «n a b a z u? p ita n ja k o ja b i zavrijedila da se uključe u p ravnoteorijska razm atranja. Ad 1) O n a j tk o z a s tu p a te z u d a b i re z u lta ti i m e to d e a n a litič k e te o r ije p ra v a, b e z o b z ira n a v a ž n o s t k o ja se p r id a je p o je d in im te m a m a, m o g li b iti v a ž n i i p lo d o n o s n i m o r a r a š č is titi s a s v o jo m n e v je ric o m u odnosu prem a» form alnom «načinu razm atran ja. Ta nevjerica, bez obzira n a n a v e d e n e tv r d n je (o u p o tr e b ljiv o s ti i u k a p ita lis tič k o m s m is lu, tem atska irelevantnost ako nije lažna, p rik rivanje pa utoliko i» neistin ito «) ja m a č n o p o č iv a n a s lije d e ć e m : P r e d m e t a n a litič k e te o r ije p ra v a su p rv e n s tv e n o p o jm o v i i n a č e la, d a k le je z ič n i s a d r ž a ji k o je m a r k s i stič k i te o r e tič a r i v e ć in o m s a m i n e te m a tiz ir a ju, n eg o se n jim a slu ž e u iskazim a o»sam oj stvari«. Dakle, dok m arksistička teo rija prava većin o m s a d rž i ob jektivne jezične iskaze o o d n o s u p ra v a i d ru š tv a, a n a litič k a te o r ija p r a v a b a v i se p rv e n s tv e n o n a č e lim a p ra v n e p r a k s e (n p r. s u d s k im p re s u d a m a ) i s ta v o v im a o tim n a č e lim a s o b z iro m n a n jih o v s ta tu s i n jih o v u s tr u k tu r u. (K a k o se n p r. k o n c ip ira o d n o s iz m e đ u p ra v a i d ru š tv a? ) T o ra z lik o v a n je p r e m a o b je k tiv n o je z ič n im i m e ta je z ič n in : is k a z im a n ije u v ije k sa s v im is p ra v n o. I m a r k s is tič k i te o r e tič a r i p ra v a iz ja š n ja v a ju se p o n e k a d o sv o jim s ta v o v im a i p o jm o v im a, p o k u š a v a ju ih d e f in ir a ti, p r e c iz ira ti, is p itu ju n a č in e u p o tr e b e je z ič n ih iz ra z a k o d d ru g ih a u to r a. A n a litič k i te o r e tič a r i p ra v a s a m i f o r m u lir a ju m o ra ln e s u d o v e i n e g o v o re s a m o o n jim a. I p a k se m o ž e u tv r d iti te n d e n c ija d a teoretičari koji svoje iskaze drže i politički važnim, pokazuju izvjesnu argum enti

197 d ista n cu p re m a p o k u ša jim a d a svoje iskaze i sam i još jednom učin ^ pre d m e to m isp itiv an ja i ra sp ra v lja n ja. G ovor,>in in ten tio h c recta«m ogao bi b iti u to lik o j m je ri lišen e v id e n tn o sti koja je očito potreb n a za»dogm atiku«političk o g u v je re n ja. D istan ciran o m elajezično istraži v an je ta d a b rzo s tje č e glas da je sam o term in o lo šk o, form alno daleko od p ra k se itd. Želio bih, m eđ u tim, p o k az ati da an a litičk i p o stu p ak može d o n ije ti te o rijsk e i p ra k tič n e k o risti. P reciz iran je pojm ova, ra z ja šn ja v an je s ta tu s a p o je d in ih p o stav k i, re k o n stru k c ija a rg u m e n ata (objašnje n ja i o p ra v d a n ja ) i p rije d lo z i za k o re k tn u a rg u m e n ta c iju sve to može p rid o n ije ti to m e d a se isp ra v n ije o cijen e te o rijsk e i p ra k tič n e o rijen ta c ijsk e v rije d n o sti isk aza m a rk sistič k ih te o re tič a ra : da bolje znam o što se zap rav o dobilo ak o se p ra v o sh v ati kao»funkcija«d ru štv a, ako se p ro iz v o d n ja označi kao ish o d ište i»točka odnošenja«prava. Da li k a te g o rije fo rm e i sa d rž a ja v rijed e za o b ja šn je n je p ra v n ih fenom ena? Znamo li i to u čem u su problem i daljnjeg pravnosociološkog istraživ an ja, na p rim je r, i k ak o bi se oni m ogli rije šiti? K akva je korist od s u p ro ts ta v lja n ja za h tje v a i stv a rn o sti za k ritik u g ra đ an sk o g p ra v a itd.? Ad 2) T e o riju p ra v a i so cio lo g iju p ra v a ne o b ra đ u je m tak o strogo o d v o jen o d a o p ća p ita n ja, o b ja š n je n ja k o ja se p o ja v lju ju u okviru učen ja o bazi i n a d g ra d n ji ne bi m ogla biti tem a an a litičk e teo rije prava. Prem a tom shvaćanju analitička teorija prava ne služi se samo rezulta tim a i m e to d a m a (d e o n tič k e) logike, an a litič k e filozofije jezik a i m o ra la i re z u lta tim a i m e to d a m a a n a litič k e te o rije zn a n o sti uopće. Tim e je, zacijelo, ja s n o d a» k o n kretno«so cio lo g ijsk o istraž iv a n je em p irijsk ih veza ne bi tre b a lo s m a tra ti p o d ru č je m te o rije p ra v a; ona svakako m ora ob av iti važne, p rv e n stv e n o m eto d o lo šk e p re d ra d n je, koje će d ati i poj m ovna razjašnjenja. Do sa d a se s u p ro ts ta v lja n je o b a ju p ris tu p a iscrp ljiv alo u n az n a kam a dotičnih tem atskih područja bez iznošenja stajališta prem a pojed in im tem am a. T ak a v d e ta lja n isk az d a t će se u idućem d ijelu, ne izd v o jen im p rik a z o m o b iju te o rija iz k o je bi m oglo slije d iti isp itiv an je ra z m im o ila ž e n ja i d o d irn ih to čak a; ja d a p a č e idem ovim p u tem : na o d g o v a ra ju ć im te k sto v im a M arxa i E n g elsa i novijih p u b lik acija o m a rk sistič k o j te o riji p ra v a želio b ih d e m o n s trira ti an a litičk i p o stu p ak. U p rv o m d ije lu o b ra đ u je m d v ije te m e k o jim a se u je d n a k o j m jeri iako s n e je d n a k o m p ažn jo m bav e m a rk sisti i a n a litič a ri: s ta tu s i s tru k tu ru p ra v n ih n o rm i k ao i o d n o s tre b a n ja i b iv stv o v a n ja. Z atim bih želio podvrći pojm ovnom objašnjenju središnje kategorije m arksističke teorije p ra v a p ra v n u fo rm u i p ra v n i s a d rž a j. U d ru g o m d ijelu raspravlja m o p ro b le m u baze i n a d g ra d n je u p rv o m re d u s a sp e k ta»logike o b ja šn ja v a n ja «. Is p itiv a t ću v rije d n o st v iso k o k la sn ih k a te g o rija koje se u p o tre b lja v a ju u m a rk sistič k o j te o riji p ra v a, ra z ra d iti ra zličite m odele o b ja š n ja v a n ja i p re z e n tira ti sv o je tu m a č e n je p ro b le m a d ete rm in a cije, re la tiv n e sa m o sta ln o sti i p o v ra tn o g d je lo v a n ja d rž av e i pra v a. N a k ra ju, u tre ć e m d ije lu, ra s p ra v lja m o n ek im p ita n jim a o p ra v d a n ja i k ritičkog v re d n o v a n ja p ra v n o g re g u lira n ja. M eđ u tim, o d n o s o b a ju p o s tu p a k a u sp o sta v lja se jed n o m, o so b ito u p rv o m d ije lu, ta k o d a se k o n k u re n tn i iskazi o je d n o j tem i s u p ro tsta v lja ju, a d ru g i p u t tim e što, o so b ito u d ru g o m i u- trećem d ijelu, načela, m a rk sistič k e te o rije p ra v a čin e p o d ru č je n ač ela an a litič k e teo rije p rava, kojim a se form uliraju prijedlozi za prenošenje i preciziranje. PRV I DIO: O B JA Š N JE N JE POJMOVA»F orm alna«istra ž iv a n ja p ra v a č e sto se o z n a č u ju i kao»norm ativna«a da se tim e ne postiže veća jasnoća o tom e u čemu se ona sastoji. argumenti 195

198 K e lse n, k o je m u se ti p r e d ik a ti n a jč e š ć e k ritič k i p r iš iv a ju, ra z u m ije v a p o d tim p r o m a tr a n je p ra v a u k o je m u se o n o sh v a ć a s a m o k a o su s ta v n o rm i. P o d» n o rm a tiv n im k a r a k te r o m «p ra v a n e ra z u m ije v a se, d a k a k o, s a m o n je g o v lo g ič k i s ta tu s n eg o i n je g o v a n o rm a tiv n a f u n k c ija k o ja u p r a v lja p o n a š a n je m je d n o tu m a č e n je k o je u o s ta lo m, č in i se, d ije li p o n e k a d i K e lse n ; o n d a k a k o g o v o ri o n o rm a tiv n o m k a r a k te r u p ra v a k a o o n je g o v o j p o v e z u ju ć o j sn az i (isto, s tr. 111). P ra v c i k o ji, n a v o d n o, p r o m a tr a ju d ru š tv o k a o p ro iz v o d p ra v a i d rž a v e o s u m n jič e n i su zb o g norm ativizm a ; za to se upotrebljava i izraz» voluntarizam «. Ž e lim s a d a n a te m e lju d v iju te m a o k o jim a r a s p r a v lja ju a n a litič a ri i m a r k s is ti lo g ič k o g s ta tu s a i s t r u k t u r e p ra v n ih n o rm i i» tre b a n ja i b iv s tv o v a n ja «, ra z ja s n iti u č e m u b i se s a s to ja la» n o rm a tiv n a «ili»norm ativistička«interp retacija prava u prvom sm islu. I LOGIČKI STATUS I STRUKTURA PRAVNIH NORM I 1. P ra v n e n o r m e k a o o d ra z S n a g la š a v a n je m a s p e k ta u z r o k a (» k o rije n i«), u č in k a p ra v n ih n o rm i i s p o z n a jn e te o r ije o d ra z a k o ja d rž i d a m o ž e sv e š to je m isa o n o sh v a titi k a o» o d ra z«, v je r o ja tn o je u vezi s tim š to se u m a rk s is tič k o j te o riji p ra v a p ra v n e n o rm e b e z v eć eg p r o b le m a tiz ir a n ja s h v a ć a ju k a o»slika«,» re fle k s«,» odraz«e k o n o m s k ih, u s v a k o m s lu č a ju, d r u š tv e n ih o d n o s a. Ali š to i k a k o o d ra ž a v a ju p ra v n e n o rm e? S n ip o š to p re č e s tim n a p o r im a da se dade odgovor na to p itan je govori se naravno o» aktivnoj tran s f o r m a c iji te slik e«o d re đ e n e s tv a r n o s ti (isto, s tr. 442). N o r m a je slik a p o s to je ć e g p o n a š a n ja lju d i, a li ta k o tr a n s f o r m ir a n a s lik a d a s a m a n o rm a p o s ta je o p e r a to r k o ji d je lu je n a p o s to je ć e p o n a š a n je (k a o s re d stvo u tjecaja na ponašanje ljudi). P ra v n e n o rm e n e o p is u ju fa k tič n o p o n a š a n je k a o š to b i to m o g la u č in iti iz ja v n a re č e n ic a. O n e p r o p is u ju p o n a š a n je i s lu ž e za o r ije n ta c iju u društvenom djelovanju i u državnim instancam a kao m jerilo p rosuđ iv a n ja i o p r a v d a n ja. U to j vezi f u n g ira k o d s p o m e n u tih a u to r a (n o rm i p rila g o đ e n o p o n a š a n je ) k a o»slika«d o tič n e n o rm e (isto, s tr. 444 i d a lje ). P o ja m s lik e za o z n a č a v a n je p ra v n e n o rm e p o ja v lju je se k o d m a rk s i stičkih teo retičara na tro jak način : a)»slika«s o c ija ln ih p r ilik a je p r a v n a n o r m a u s m is lu n je z in e d e te r m in ir a n o s ti tim p r ilik a m a i v o ljo m v la d a ju ć e k la se ; p ra v n e n o rm e se ta d a o z n a č u ju k a o n jih o v»izraz«. T a j d e te r m in a c ijs k i o d n o s m o g ao b i se m o ž d a tu m a č iti k a o k a u z a la n (u sp. I I d io ). b) P ravne norm e označuju se kao» transform irana slika«regulira n o g p o n a š a n ja. N o rm e, m e đ u n jim a i p ra v n e n o rm e, n e» o d slik a v a ju «s ta n ja k a k o to č in e iz ja v n e re č e n ic e. N jim a se m o že o p is a ti k a k v o je n e š to, m o že se tv r d iti p o s to ja n je i n e p o s to ja n je s ta n ja, o n e» izra žav aju «s ta n ja. O n e su is tin ite a k o o d g o v a r a ju č in je n ic a m a, tj. a k o iz ra ž e n o s ta n je p o s to ji. N o r m e su z a p o v ije d i, z a b ra n e, d o p u š te n ja ; o n e n isu k a d r e d a iz ra z e is tin u. R e č e n ic a m a k o je iz rič u n o r m u m o ž e se tv rd iti v a ž n o st n o rm e. R a z lik a iz m e đ u iz ja v n e re č e n ic e i re č e n ic e k o ja izrič e n o rm u m o že se o b ja s n iti a k o se p o s lu ž im o d is tin k c ijo m k o ju je u veo R. M. H a re. R e č e n ic e se u n a č e lu m o g u ra z lo ž iti u d v ije s a s ta v n ic e : u f r a s tik u ( ta k o đ e r» re č e n ič n i ra d ik a l«) i n e u s tik u. O b ja s n it ć e m o to na jednom prim jeru. S lijedeće rečenice im aju istu frastiku, ali se razlik u ju u n e u s tic i: 1. Č injenica je da X ide kući. 2. T re b a d a je ta k o ( n a re đ e n o je ) d a X id e k u ć i (X tr e b a d a ide k u ći). 196 argum enti

199 3. Pitanje je da li X ide kući. 4. D obro je da X ide kući. 5. M islim da je d o b ro (htio bih) da X ide kući. 6. Zapovijedam X-u da ide kući. U svim re čen ic am a fra s tik a o sta je ista:»x ide kući.«tek pojedinim načinom (koji u tv rđ u je, n o rm ira, p ita, vre d n u je, želi, zapovijeda) na s ta je p o tp u n a rečenica. K ad se govori o n o rm am a kao slici p o n aša n ja m oglo bi se n arav n o m isliti i na n jih o v u fra stik u koja se ponekad naziva i»sadržaj norm e«. V ažno je, m eđ u tim, n ap o m e n u ti d a nas norm e ne o b a v je šć u ju o p o sto ja n ju, o sta n jim a (načinim a p o n ašan ja) iako p o k a z u ju» em p irijsk i odnos«. Jer, taj odnos p re m a p o n a ša n ju sasto ji se u tom e da se ono iskazuje kao naređeno, zabranjeno, dopušteno ili prepušteno na volju. Pravne norm e mogu postati relevantne za inform a cije o socijalnoj stvarnosti sam o dodatnom em pirijskom pretpostavkom d a se one s tv a rn o i isp u n ja v a ju (što ne m o ra b iti sam a po sebi ra zu m ljiv a p re tp o sta v k a ). Ali ta d a se n jihov n o rm ativ n i m odus m ora za m ije n iti k o n sta tira ju ć im. R azlik o v an je n e u stik e i fra slik e jed n o g n o rm ativ n o g iskaza u deontičk o j se logici ta k o fo rm a liz ira d a se d eo n tičk e o p e ra to re (O, V, E za: n are đ e n o je, z a b ra n je n o je, d o p u šte n o je) dovodi u odnos s iskazom o ra d n ja m a kao n jih o v im»arg u m en tim a«. O (A) znači tada: ra d n ja A je n a re đ e n a. Ali ta j izraz ne o d slik a v a ra d n ju A. c) Ako se k o n ačno s n o rm o m su g lasn o p o n a ša n je označi kao»slika«n o rm e, ta d a bi se i o v d je m ogao p re tp o sta v iti k auzalni odnos, n aravno u o b rn u to m p ra v cu. T ak v a k au z aln a h ip o teza p ro g laše n je norm e u z ro k je njez in o g p o štiv a n ja u svojoj su k la d n o sti ne bi bila p rih v a t ljiv a ni za ju ris te.»t here a re n u m e ro u s in sta n c e s in w h ich th e conduct fu lfillin g o r n o tfu lfillin g th e n o rm a tiv e is by no m eans m otivated by th e latter.«ja s n a u p o tre b a p o jm a slik e u vezi s n o rm a m a zah tijev a, dakle, u sv ak o m p o je d in o m slu č a ju to č n ije o d re đ e n je. P ita n je je da li treb a činiti pokušaje spašavanja na prim jer u sm islu jedne» transform i ra n e slike«ili u p o tre b a p o s ta je su v išn a ak o se služim o p reciznijim izrazim a: n o rm a kao slik a = n o rm a kao (kauzalno) u v jeto v an re zu ltat, sa d rž a j n o rm e, fra s tik a n o rm e; slik a n o rm e = s n o rm o m su k lad n o po n aša n je. T v rd n ja d a je p ra v n a n o rm a»slika«ne m o ra nužno p ro tu rje č iti sh v a ć a n ju k o je je p rv e n stv e n o z a in te re sira n o za»ideološki realitet«p ra v a i vidi n jeg o v u fu n k c iju u p rik riv a n ju so cijaln ih prilik a. I u tom se s lu č a ju, na žalo st, m alo v až n o sti p rid a je ra z ja šn ja v a n ju p rik riv e n ih situ a c ija. K ak o p ra v o»svojim o b je k tiv n o o z a k o n ju ju ć im prividom «p rik riv a s u p ro tn o s t k a p ita la i ra d a? (isto, str. 134). N am eće se nekoliko m ogućih tum ačenja : 1. D ruštvena sta n ja o p ra vd a v a ju se tim e što ona odgovaraju pravn im n o rm a m a. O na su o p ra v d a n a za to što se m ogu s m a tra ti legalnim, kao is p u n je n je n o rm e. P rik riv a n je se ta d a m ože v id jeti i u to m e što se ne o b ja š n ja v a p o sta n a k ta k v ih s ta n ja, nego se opravdava sam o njihovo p o sto ja n je. 2. No, moglo bi se pom isliti i da se pravne norm e mogu upotrijebiti za p rik riv a n je u to lik o u k o lik o se s ta n ja k o ja su je d in o u njim a n o rm ira n a iz d a ju kao eg zisten tn a, one su, d ak le»deskriptivno«krivo shvaćene, kao n p r. re čen ic a:» L judsko je d o sto ja n stv o nepovredivo«in fo rm ira o to m e d a lju d sk o d o sto ja n stv o n ije p o v rijeđ e n o. 3. O p rik riv a n ju se, m e đ u tim, m ože g o v o riti i u tom sm islu da p ra v o o z a k o n ju je k a p ita lis tič k u u re d b u sv o jin e d a ju ć i jo j p riv id»općeargumenti -197

200 v ažećeg i p ra v e d n o g p o re tk a «(isto, s tr. 122). O v d je n ije sa m o rije č o to m e d a se v la s n ič k i o d n o s i s m a tr a ju o p ra v d a n im z a to š to s u le g a ln i, neg o se o z a k o n ju je i s a m p ra v n i p o re d a k. T a d a se p r ik r iv a n je s a s to ji u lo m e d a se p ra v n e n o rm e n e s m a tr a ju iz ra z o m v o lje v la d a ju ć e k la se, n eg o» e m a n a c ijo m «p ra v e d n o s ti, iz ra z o m o p ć e g in te re s a. O v d je n ije riječ, kao u prvom slučaju, o pravnim norm am a čijom se pom oću p rikriva, nego o o p r a v d a n ju p r a v n ih n o r m i (na p rim jer posredstvom građ a n s k ih filo z o fa p ra v a ). 4. N a p o k o n b i o s o b ito p rik r iv a n je e k s p lo a ta c ije p o m o ć u p ra v n ih n o rm i m o g lo b iti u to m e d a f r a s tik a p ra v n ih n o rm i s a d r ž a v a o p is e k o ji ne uzim aju u obzir bitne elem ente. P rikrivanje se postiže» osam ostaljen je m p ra v n ih k a te g o rija «(isto, s tr. 147). T im e š to se u f r a s tic i n o rm i p r iv a tn o g p ra v a u z im a u o b z ir sa m o v o ljn i o d n o s v je ro v n ik a i d u ž n ik a, ali n e i n jih o v d ru š tv e n i p o lo ž a j, p re d m e t u č in k a (n p r. r a d n a sn a g a k a o ro b a ) i n a č in n a k o ji se n jim e ra sp o la ž e. 2. N o r m a iz r a ž a v a n je n o r m e n o r m a tiv n i is k a z i D a bi se o b ja s n ilo u č e m u se s a s to ji» n o rm a tiv n o «p r o m a tr a n je p ra v a, v a lja u v e s ti n e k e d is tin k c ije k o je su se ra z v ile u n u t a r d e o n tič k e lo g ik e, i k o je se d je lo m ic e s u s r e ć u v eć k o d K e lse n a. G. H. v. W rig h t ra z lik u je n o rm i n o r m fo r m u la tio n, o tp r ilik e a n a lo g n o o d n o s u p ro p o z ic ije i isk a z a. N o rm e su z a p o v ije d i, z a b ra n e, d o p u š te n ja k o ja se o b ič n o is k a z u ju i o č itu ju je z ič n o. Is k a z i k o ji se p r i to m e u p o tr e b lja v a ju su» n o rm fo rm u la tio n s «. R a d n ja is k a z iv a n ja n o r m i ili p o s ta v lja n je n o r m i o z n a č a v a F. v. K u ts c h e ra k a o im p e ra tiv. T a k v o m r a d n jo m k o ja se v e ć i n o m o s tv a r u je u je z ič n im is k a z im a p o s ta v lja se n o rm a, z a h tije v a se da se n e š to u č in i ili p r o p u s ti. 0 p o s ta v lja n ju n o r m i m o g u se o p e t fo r m u lira ti isk a z i k o ji tv rd e d a je n e tk o p o s ta v io n o rm u, a li n e d a ta n o rm a i vrijedi. P ostavljanja norm e su isto tako kao i p r im je n a ili pridržavan je n o rm i r a d n je k o je se m o g u o p is a ti k a o e m p ir ijs k a s ta n ja. N o rm e se, n a p r o tiv, m o g u a k o se s ta v e u o d n o s s p ro p o z ic ija m a u sv o jstv u s ta n ja s h v a tili k a o» n o rm a tiv n a s ta n ja «o k o jim a se f o r m u lir a ju i isk azi: n o r m a tiv n i is k a z i (v. K u ts c h e ra ) ili» n o rm a tiv e s ta te m e n ts «(v. W rig h t) tv rd e d a n e k a n o rm a v rije d i. T o n e z n a č i d a se o n e s tv a rn o p o š tiv a ju, n eg o sa m o to d a se o n e d a d u iz v e sti iz n a d r e đ e n e n o rm e, da za n o rm o d a v c a p o s to ji o v la š te n je za iz d a v a n je n alo g a. K o d K e ls e n a p o s to ji ra z lik o v a n je p r a v n ih n o r m i i p r a v n ih iska za. P rv e iz rič e p ra v n i a u to r ite t a d ru g e f o r m u lir a ju z n a n s tv e n ic i o p is n o, a ne u o b lik u p ro p is a. P ra v n i isk a z i f o r m u lir a ju, p r e m a K e lse n u, važeće pravne norm e. Pri tom valja upozoriti na to da se ne m ože odm ah odred iti d a li je n e k i isk a z n o r m a tiv a n ili je to is k a z k o jim se iz ra ž a v a n e k a n o rm a. O n a j tk o k až e:» Z a b r a n je n o je k o d c r v e n o g s v je tla p re la z iti u licu «, m o že in f o r m ir a ti o p r a v n o j s itu a c iji; ali o n m o že ta k o đ e r k a o p o lic a ja c ili k a o g ra đ a n in k o ji d ru g e tr e t i r a k a o d je c u h tje ti u tje c a ti n a p o n a š a n je o n o g a k o je m u je z a b r a n a u p u ć e n a. M o ra se, d a k le, u v ije k v o d iti r a č u n a o v rs ti u p o tr e b e, o» n e iz rič a jn o j fu n k c iji«isk a z a. N o r m a tiv n i ili, p re m a K e ls e n u, p ra v n i isk a z i su sa m o ta k v i k o ji tv rd e v a ž e n je n o rm e, p ra v n e n o rm e i k o jim a se, a k o su is tin iti, m o že in f o r m ir a ti o p ra v n o j s itu a c iji (ili» n o rm a tiv n o j s itu a c iji«). O n a j tk o je iz rič e, n a p r im je r p ra v n i z n a n s tv e n ik, n e tr e b a se id e n tif ic ir a ti s n o rm a m a k o je su n jo m e isk aza n e. N o r m a tiv n o r a z m a tr a n je p ra v a s a s to ji se u f o r m u lir a n ju p ra v n ih isk a z a, a n e u iz ra ž a v a n ju n o rm i, n e u o p is iv a n ju p o s ta v lja n ja n o rm i ili u o p is iv a n ju p rim je n e i is p u n ja v a n ju p ra v n ih n o rm i. T a ra z lik o v a n ja : argum enti

201 norm a, form uliranje norm e, radnja postavljanja, izražavanje, prim jena, pridržavanje norme n o rm ativ n i iskaz, J p o k azat će sv o ju v ažnost u ra s p ra v lja n ju o o dnosu tre b a n ja i bivstvo v an ja, ali i p ri o b ja šn ja v a n ju p ita n ja što isk azu je u čenje o bazi i nad g ra d n ji m a rk sistič k e te o rije pra v a. 3. O s tr u k tu r i p ra vn ih n o rm i Do sa d a se govorilo o n o rm a m a ili p ra v n im norm am a ne uzim ajući u o b z ir o so b ito sti p o to n jih. S to se tiče logičke s tru k tu re prav n ih norm i, v je ro ja tn o je p ro b le m a tič n o d a li je za n jihovo p rik az iv an je dovoljno je d n o sta v n o p ovezivanje d eo n tičk o g o p e ra to ra (nazvanog i»norm ativan fu n k to r«) i»argum enta«(n jih o v e frastik e ). Im a, istin a, prav n ih norm i koje sadržavaju sam o zabrane ili sam o zapovijedi. (Zabranjeno je pov rije d iti lju d sk o d o sto ja n stv o.) Ali sp cc ificu m većine p ra v n ih norm i sastoji se u tom e da one predviđaju sankcije, pravne posljedice za slučaj d a se o d re đ e n i u v je ti (ne) isp u n e. N o rm e krivičnog p rav a su npr. ta k o fo rm u lira n e da, u p u će n e sucu, n je m u p ro p isu ju da odre d i pravnu p o slje d ic u p ro tiv onoga k o ji je izvršio o d re đ e n u ra d n ju koja je označena u činjeničnom stanju. U so v je tsk o j te o riji p ra v a u analizi s tru k tu re p ra v n ih form i ustalila se tro jn a teo rija. Prem a tom e, pravne teorije pokazuju tri elementa: h ip o te z u (u v jet p rim je n e u čin jen ič n o m sta n ju ), d isp o ziciju (z ah tjev, za p o v ije d ), san k c iju. R azm o tre li se to č n ije ta tri ele m e n ta, p a d a u oči da se ne radi o s tr u k tu r i p ra v n e fo rm e, nego p rije o logičkoj vezi b a r d viju prav n ih norm i. Prim jer iz privatnog prava koji navode autori je inform ativan : h ip o teza : u z ro k o v a n je šte te, d isp o zicija: o baveza n a k n a d e šte te, san k c ija : p risiln o iz v rše n je (u slu č a ju n e isp u n je n ja obaveze). U g ra đ a n sk o m z a k o n u bile bi h ip o teza i d isp o zicija sad ržan e npr. u 823. (Razum ije se da svaka pravna norm a u sm islu zakonskog paragrafa ne pokazuje tu strukturu jer su u njem u npr. navedene i definicije, d a lja o b ilje ž ja čin jen ič n o g s ta n ja, p re tp o sta v k e odgovorn o sti koje se, m e đ u tim, m o g u p rid ru ž iti p rv im d v am a e le m e n tim a p ra v n e norm e.) T reći e le m e n t u p rim je ru sa d rž a n je u je d n o j d ru g o j p ra v n o j norm i, n o rm i civilnog p ro c e sa k o ja kao»hipotezu«, p re tp o sta v k u činjeničnog sta n ja, im a n e isp u n ja v a n je»dispozicije«. Za je d a n a d e k v a tn iji opis s tr u k tu r e p ra v n e n o rm e, ne n o rm ativ n e cje lin e, p o slu žit ću se tra d ic io n a ln im tu m a č e n je m p ra v n e n o rm e kao u v je to v a n e n o rm e. U v jetovane n o rm e n aziv aju se one n o rm e koje v rije d e sam o p od o d re đ e n im u v je tim a. O ne se m ogu ovako p rik azati: A O (B ), tj. p o d u v je to m A n a re đ e n o je B. Ako g o rn ji p rim je r n apišem o u to m o b lik u, ta d a bi A (»hipoteza«) p re d sta v lja lo (krivično) uzro k o v a n je šte te, B n a d o k n a d a š te te i O (B) obavezu n ad o k n a d e.»sankcija«b i se ta d a povezala ovako: > B 3 O (C), tj. a k o n ije u č in je n a n a d o k n a d a štete prem a A i A 3 O (B) za to postoji obaveza tada postoji obaveza d a se p risiln o izv rše n je to le rira, ili a k o se C in te rp r e tira kao opis sučeve radnje, da se odredi prisilno izvršenje. Tim e se tročlanost pravnih norm i razrješava u konjunkciju dvaju uvjetovanih im perativa. A 3 O (B) A > B 3 O (C) argumenti 199

202 K o d p r iv ič n o p r a v n ih n o rm i za k o je se p o n e k a d tv rd i d a su sp o j h ip o te z e i d is p o z ic ije, z a k o n s k o č in je n ič n o s ta n je p r e d s ta v lja u v je t A p r i č ije m is p u n je n ju tr e b a d a s u d a c iz re č e p ra v n u p o s lje d ic u B. M ože se, d a k a k o, z a m is liti s lije d d a ljih n o rm i k o je re g u lir a ju slu č a j k a d s u d a c n e b i iz v ršio z a p o v ije d itd. Ali p r i to m e m o ra p o s to ja ti n o rm a s a n k c ije č ija p o v re d a se v iše n e s a n k c io n ir a. D a se o v d je n e ra d i o lo g ič k im ig r a r ija m a ili» v ježbam a«k o jim a se b a v e a n a litič k i i m a rk s is tič k i a u to r i v iše ili m a n je o z b iljn o, m o ž d a ce o b ja s n iti ovi p o d a c i: F o rm a la n n a č in p is a n ja d o p u š ta n p r. d a se to č n ije n a v e d e š to je sp e c ifič n o u» m o d e rn o m p ra v u «. O n m o že o z n a č iti m je s ta n a k o jim a s m o p rin u đ e n i n a č e s to z a z iv a n u» h is to r ijs k u k o n k re c iju «. S tru k tu raln im svojstvom m odernog prava sm atra C erroni njegovo važenje za sve ljude. K oja su stru k tu raln a obilježja takvih» općih«,» form a ln ih «,» a p s tra k tn ih «p ra v n ih n o rm i? J e d n o o d o b ilje ž ja v id i se u to m e d a o n e v rije d e za sv e lju d e b ez ra z lik e. O p ć a z a p o v ije d :»N e u b ij!«(n ije d a n č o v je k n e s m ije u b iti d ru g o g a ) m o g la b i se o tp r ilik e o v a k o n a p is a ti: A x A x [M x A M y 3 V (T xy)] T o z n a č i: a k o se k o d x i y (p o d r u č je : ra z u m n a b ić a ) r a d i o p ć e n ito o l ju d im a (M ), ta d a v rije d i za sv e d a o n i n e s m iju u b iti je d a n d ru g o g a (T xy). P r e d ik a t M n e s m ije z n a č iti v iše n eg o» čo v jek «, n e s m ije n p r. s a d r ž a v a ti s p e c if ič n a k la s n a ili g r u p n a o b ilje ž ja. U z m e li se u o b z ir jo š i m o m e n t je d n a k o g tr e t i r a n j a (o d s tr a n e s u c a ), ta d a b i se p ra v n a n o rm a u p u ć e n a s u c u (R z) u s lu č a ju d a je n e tk o u b io d ru g o g (Txy) i d a se protiv X prim ijeni sankcija (Szx) m ogla ovako form alizirati: A x AzVy [Txv ARz 3 O (Szx)] U tv rđ iv a n je m p r e d ik a ta R m o g la b i se n p r. is k lju č iti m o g u ć n o s t d a ovisno o klasnoj pripadnosti p rek ršitelja norm e sudi drugi sudac. H is to r ijs k a v a r ija b iln o s t leži u ra z lič itim p r e d ik a tim a, u s v o js tv im a k o ja se p r id a ju» ra z u m n im b ić im a «: d a li o n i p o k a z u ju sp e c ifič n o k la s n a o b ilje ž ja, d a li se o p is u je s a m o» v a n jsk o «n jih o v ih ra d n ji, d a li sc s p o m in ju s a m o k a o v o ljo m o b d a r e n i v je ro v n ic i i d u ž n ic i k o ji m o g u u skladiti različita ostvarenja, da li su sam o djeca i slaboum nici isključeni iz kruga pravno sposobnih su b jek ata itd.»form alne «(i» apstraktne«) s u p ra v n e n o rm e u o n o j m je r i u k o jo j se n e o b a z iru n a o b ilje ž ja koja se sm atra ju društveno relevantnim (status, položaj, klasna prip ad n o s t itd.). O n e se m o g u n a z v a ti»općim «j e r v rije d e za sv e (to je iz ra ž e n o o p ć im k v a n tifik a to r im a ). Ali p o d» o p ćim z a k o n im a «r a z u m ije v a ju se i takvi koji se često, redovito, opetovano prim jen ju ju, čije se potpuno ispunjenje ne o stvaruje u jednoj jedinoj radnji. V a lja u k r a tk o n a z n a č iti jo š je d n u k la s ifik a c iju p ra v n ih n o rm i. U vezi s p ita n je m k o ji su n o rm a tiv n i a k ti n a jp o g o d n iji za d rž a v n o ru k o v o đ e n je d r u š tv o m, k o d s o c ija lis tič k ih a u to r a s u s re ć u se m n o g o b ro jn e ra z lik e u p o g le d u s lo b o d n o g p r o s to r a d je lo v a n ja k o ji p ra v n e n o rm e o s ta v lja ju s o c ija ln im a k tiv is tim a i n a d le ž n im d rž a v n im in s ta n c a m a : da li je rije č o» k a te g o rič k im «z a p o v ije d im a /z a b r a n a m a k o je se m o r a ju b e z u v je tn o iz v rš iti (o n e se, n a r a v n o, m o g u p r e d s ta v iti k a o u v je to v a n e norm e ), o p reporukam a koje ne sadržavaju nikakve p rijetn je sankcija m a, o u tv r đ iv a n ju c ilje v a b ez to č n e n a z n a k e s r e d s ta v a ili s a m o o d is p o z itiv n im n o rm a m a? S tim e u vezi je d n a m a la d ig re s ija : u p ra v o o fe n o m e n u d is p o z itiv n ih n o r m i, d a k le o m o g u ć n o s ti p riv a tn o - a u to n o m n ih d o g o v o ra za č ije re g u lir a n je se služi p ra v n im n o rm a m a sa m o k ao z a argum enti

203 m jen o m, čini m i se d a se kod m a rk sistič k ih»razrada«g rađanskoe r>n va n ije vodilo d o voljno ra č u n a. T re b a, naim e, m an je o b jašn jav a ti (»izvoditi«) k o d ificira n e p ra v n e n o rm e nego privatno-autonom ne ugovore p o sje d n ik a ro b a. N ed o v o ljn a p a ž n ja dispozitivnog k ara k te ra velikih d ijelo v a g ra đ an sk o g p riv atn o g p ra v a m ogla bi poslužiti kao o b jašn jen je d a li je»pravo u k u p n o st d ru štv e n ih odnosa«ili»ukupnost normi«u govor kao p ra v n i» d ru štv en i odnos«sasto ji se u u tv rđ iv an ju norm e Koja je obavezna za ugovorn e sira n e i čije p ro v o đ e n je zajam ču je država ali k o ja ne m o ra biti k o d ificira n a. D ispozitivnc norm e nalaze prim jen u sam o a k o n e p o sto je (d o p u šten i) p riv atn o -au lo n o m n i dogovori. Stoga je važno da se pravi razlika ne sam o između kodificiranih normi i njim a su g lasn ih n ač in a p o n a ša n ja nego i izm eđu k o d ificira n ih norm i i p riv atn o -au to n o m n o dogovorenog n o rm ira n ja koje m ože provesti država. P ri is tra ž iv a n ju ra zličitih v rsta p ra v n ih n o rm i u k ap italističk im i socijalističkim društvim a, ali i u drugim form acijam a, logička istraživ a n ja m ogu b iti k o risn a. Uza sve s tru k tu ra ln e sličnosti m ogu se pri in te rp r e ta c iji zn ak o v a ja s n ije is ta k n u ti»sadržajne«razlike: ad resat, tra ženo p o n a ša n je, p re tp o sta v k e č in jen ič n o g sta n ja, d ru štv e n a p o d ru č ja k o ja se p ra v n o re g u lira ju, p ro p isan e p ra v n e p o slje d ice itd. F orm alna is p itiv a n ja m ogu, b aš zato što sad rže n e in te e p re tira n e znakove, prisilili n a to d a se sp e c ific ira ju h is to rijs k i v a rija b iln i m om enti. II T R E B A N JE I B1V STV O V A N JE U o p ća m je sta m a rk sistič k e te o rije p ra v a m ože se u b ro jiti tv rd n ja d a o n a tre b a n je i b iv stv o v a n je p ro m a tr a kao (d ijalek tičk o ) jedinstvo, d o k g ra đ a n s k a p ra v n a n a u k a i te o rija p ra v a ne m ogu p re v la d ati tu p o d v o je n o st. Želio b ih p o k az ati d a je n ač in u p o tre b e izraza»trebanje«i»bivstvovanje«k od m a rk sistič k ih te o re tič a ra p ra v a m nogoznačan i n e o d re đ e n i d a k ritik a n esp o so b n o sti g ra đ a n sk ih k ritič a ra da uspostave jedinstvo počiva na nesporazum u bar utoliko ukoliko bi i priloge analitič k i o r ije n tira n ih a u to ra tre b a lo e tik e tira ti kao»građanske«. U sv o jo j k ritic i K e lse n a H. K le n n e r p o sv ećuje»zidu izm eđu treban ja i b iv stv o v a n ja«p o seb n o p o g lav lje (Fn. 5, str ). Prvo razlikov an je o d n o sa tre b a n ja i b iv stv o v a n ja vidi se u njegovoj tv rd n ji da K elsen iz»tobože a p so lu tn e su p ro tn o s ti izm eđ u tre b a n ja i bivstvovanja izvodi p o tp u n o o s a m o s ta lje n je prava u o d n o su n a društvo«. Na tu lab av u p a ra le lu n ad o v e zu je se njegov p o k u ša j p re c iz ira n ja : Ako se pod p o jm o m»bivstvovanje«ra z u m ije u k u p n o st svih p o sto je ć ih sta n ja stvari i» treb a n je«je»bivstvovanje«(str. 41). Čini se d a K len n e r ne m ari više za sig u rn o ne p ro b le m a tič n u p re tp o s ta v k u» n o rm ativ n ih sta n ja stvari«k o ja se m ogu ra z g ra n ič iti od e m p irijs k ih s la n ja (propozicija). S to g a je za n jeg a i tre b a n je b iv stv o v a n je je r o tre b a n ju m ožem o d ali sm isle n e iskaze. Z ato sm o p rije u p o trije b ili izraz» n o rm ativ an iskaz«u kojem u se tvrdi postojanje norm e (» normativnog sadržaja«ako hoćemo). No, tim e što mi o nečem dajem o iskaz, objekt ne postaje em pirijs k o s ta n je stv a ri. Pod p o jm o m» treb a n je«kao p re d m e tn o m p o d ru č ju o kojem u se mogu dati sm isleni iskazi, K lenner razum ije šaroliku m ješav in u : a u to ra, sa d rž a j, a d r e s a ta (...), njegov p o stan ak, s tru k tu ru i u čin a k (...), n jegovo v až en je i v rije d n o st (nav. djelo). Za njega to s u p ro ts ta v lja n je tre b a n ja i b iv stv o v a n ja n em a više sm isla»pod lom d e fin ic ijsk o m p re tp o sta v k o m «. N ije n ik ak v o ču d o ak o se pod»slanjem stvari«( =»bivstvovanje«) ra z u m iju p r o p o z i c i j e i norm e; tu razliku tre b a izra ziti u p ra v o ra zlik o m izm eđu b iv stv o v a n ja i tre b a n ja. Drugi zalet vođi K lennera opet u poznatije područje : u odnosu izm eđu bivstvovanja i trebanja a ovdje ne postoji suprotnost prem a argumenti - 201

204 č is to j z n a n o s ti o p ra v u o o d n o s u d ru š tv e n o g b ić a i d ru š tv e n e s v ije s ti (s tr. 42). N ije m u b ilo te š k o n a ć i d o k a z d a iz m e đ u b iv s tv o v a n ja i tr e b a n ja u to m s m is lu p o s to ji n e k a veza: e k o n o m s k a s t r u k t u r a d ru š tv a o d r e đ u je s a d r ž a j d ru š tv e n ih o b lik a s v ije s ti a tim e i s a d r ž a j p ra v a. T u se, d a k le, d a je is c rp n iji o p is o d n o s a p ra v a i d ru š tv a. B u d u ć i d a K le n n e r z n a r a z lik u iz m e đ u is k a z a i n o rm i (o n g o v o ri i n a tra d ic io n a la n n a č in o» z n a n ju i» h tije n ju «) i z n a is to ta k o d a»logicistička kritika «pravi izm eđu njih tem eljnu razliku (i zato u p o treb lja v a iz ra z e» b iv stv o v a n je «i» tre b a n je «) o n p o k u š a v a u s p o s ta v iti, a k o već n e je d in s tv o, a o n o b a r n e k u v ezu. P rv i s p o jn i m o m e n a t n a m e ć e se g o to v o s a m o d seb e :» N o rm e i is k a z e d e te r m in ir a ju d ru š tv e n i o d n o si«(s tr. 43). T o, n a ž a lo st, g o v o ri v e o m a m a lo o n jih o v o j vezi, j e r š to n ije d e te r m in ir a n o d ru š tv e n im o d n o s im a? O n d a lje v id i p o v e z a n o s t u to m e što se iz» isk aza o e k o n o m s k o m, id e o lo š k o m ( u n u tr a š n je m i v a n js k o m ) p o litič k o m s ta n ju n e k o g d r u š tv a m o že se o d re đ e n o m v je r o ja tn o š ć u z a k lju č iv a ti o p o s to ja n ju o d re đ e n ih n o rm i. (... ) Ali isk a z i o s v rsish o d - n o s ti o d re đ e n ih p ro p is a, p a č a k i o v je r o ja tn o s ti n jih o v a p o s to ja n ja ne m ogu nadom jestiti vršenje zakonodavne i pravosudne funkcije p arlam e n ta i su d o v a«(s tr. 43). S a m o iz is k a z a o s o c ija ln o m s ta n ju n e m o g u se, d a k a k o, iz v o d iti z a k lju č c i o is k a z im a o p o s to je ć im n o rm a m a. T a k a v z a k lju č a k u s p ije v a sa m o p o m o ć u b a r e m je d n o g z a k o n s k o g is k a z a u k o je m u se tv rd i ta k v a em pirijska veza. Čak i pri takvoj k o rekturi ostaje spom enuta veza izm e đ u b iv s tv o v a n ja i t r e b a n ja tr iv ija ln a i» b e sid e th e p o in t«. M o g u će je, naravno, u tv rditi determ in iraju ću vezu izm eđu socijalnih stan ja i pro p is iv a n ja n o rm i ili n jih o v a iz v rš a v a n ja i p rim je n e, ali o n a je, d a k a ž e m o s K e ls e n o m, u s v ije tu b iv s tv o v a n ja. K le n n e r, n a im e, n e u z im a u o b z ir r a z lik o v a n ja iz m e đ u : n o r m a tiv n ih is k a z a k o ji tv r d e v a ž n o s t p ra v n ih n o rm i (N a re đ e n o je d a A) i is k a z a o p o s ta v lja n ju p ra v n ih n o rm i, is k a z a o iz v rš a v a n ju ili prim jeni pravnih norm i (tj. iskaza u kojim a se izriče donošenje, p rim jena /izvršavanje zakona, što ne im plicira p o stojanje važeće norm e ). K o d tih se n o rm i ra d i o is k a z im a k o ji tv rd e p o s to ja n je ili n e p o s to janje ne -norm ativnih činjeničnih stan ja, koje ćem o kasnije pobliže okara k te riz ira ti. O ne tv rd e v a ž n o st n o rm e u s m is lu n je z in e lo g ičn e izvodljiv o s ti iz n e k e d ru g e n o rm e. A ko se u v e d e p o ja m v a ž e n ja u s m is lu iz v o d ljiv o sti iz v iših n o rm i (tj. n e ta k o d a s a d r ž a j, f r a s tik a iz v e d e n e n o rm e p ro iz la z i iz n o rm e v išeg re d a ), ta k o se iz b je g a v a o la k a u p o tr e b a p o jm a v a ž e n ja k o d k o je g a su»važeće«n o rm e ta k o đ e r d je lo tv o rn e, p o s to je ć e, p o s ta v lje n e, iz v rše n e, p r im ije n je n e itd. P ro b le m b e s k r a jn o g re g re s a k o ji iz to g a p ro iz la z i m o ž e se r ije š iti u v o đ e n je m» o sn o v n e n o rm e «k o ja s a m a v iše n e v aži j e r n ije v iše iz v o d ljiv a, n e g o se m o že tretira ti kao aksiom u logici. S tim e u vezi m o g la b i se o v d je s p o m e n u ti č e s ta k r itik a K e lse n a d a o n n e u m ije d o s lje d n o k o n s tr u ir a ti p ra v o k a o č is to tre b a n je, j e r se m o ra n u ž n o v ra ć a ti n a o d re đ e n e f r a k tič n e m o m e n te. P o re d m o m e n a ta m o ć i k o ji p ri u v o đ e n ju p ra v a i o n a k o n e ja s n u k o n s tr u k c iju o sn o v n e norm e treb a pokazati kao tran scendentalnu sablast, često se kao arg u m e n t n a v o d i v ez a iz m e đ u v a ž e n ja i d je lo tv o r n o s ti k o ju je n a z n a č io sam K e lse n. K a o d o k a z za jo š je d n u m o g u ć n o s t u p o tr e b e to g p a r a k a te g o rija n a v e s t ć e m o jo š je d n u K le n n e ro v u re č e n ic u (s tr. 38).»I o n a k o je te š k o u o p ć e i z a m is liti u s p o r e d b u iz m e đ u n e č ije g n o rm ira n o g i s tv a rn o g p o n a šanja ako je taj prije tvrdio da ne m ože povezati trebanje i bivstvov a n je u s v o jim p o jm o v im a.«s to je u to m e ta k o te š k o, ja n e m o g u o tk r iti. P ri is p itiv a n ju m o g u, n a r a v n o, n a s ta ti p ro b le m i u k o lik o je d n a argumenti

205 ra d n ja n ije su g lasn a s n o rm o m. K o ja se ra d n ja stv arn o izvršila'' Jesu li iskazi o to m e v je ro d o sto jn i? K ako p re cizira ti zakonske p o jm o v e' I s d u n jav a li opis č in jen ič n o g s ta n ja p re cizira n a o b ilje žja zakonskih pojm o va? To su e m p irijsk i i sem an tičk i p ro b lem i iz pra v n ih d isk u sija o me todi. O dnos izm eđu norm iranog [ stva rn o g ponašanja logički se pred s ta v lja kao odnos n o rm ativ n o g iskaza O (A) (u slu čaju zapovijedi i iska za A koji o p isu je n ek u ra d n ju ). To što ovdje ne posto ji veza izm eđu b iv stv o v a n ja i tre b a n ja znači sam o to d a niti iz n orm ativnog iskaza O (A ) ne slijed i iskaz A. n iti iz A n o rm ativ an iskaz 0 (A ). Ili, rečeno o b ičn im jez ik o m : To što je je d n a ra d n ja n aređ en a ne znači da se ona i izvršava, a iz izv rša v an ja n ek e ra d n je ne slijedi da je ona naređena O čito v alja u k az iv ati na te triv ija ln o sti, pogotovu zato što tum ačenje jedinstva bivstvovanja i trebanja u sm islu poklapanja stvarnog i traženog p o n a ša n ja n isu o sam ljen i. K ritik u g ra đ a n sk e p ra v n e znanosti treba o n d a ta k o sh v a titi d a o n a n a su p ro t so cijalistič k o j ne m ože p rid o n ijeli tom e da socijalno djelovanje bude u skladu s norm om. No, pitanje efik asn o sti ili d je lo tv o rn o sti p ra v n ih n o rm i je em pirijsko-socijaltehnološko, a ne p ita n je logičko-pojm ovne veze izm eđu biv stv o v an ja i treb a n ja. P o sto je n a jm a n je č e tiri tu m a č e n ja o d n o sa izm eđu bivstvovanja i tre b a n ja : 1. iskazi i n o rm e (ili izjav n a i n o rm a tiv n e rečenice; em p irijsk a i n o rm a tiv n a č in je n ič n a sta n ja ), 2. d ru štv o i p ra v o (p rav o = tre b a n je je proizvod d ru štv en ih odno sa = b iv stv o v a n je, ta k o đ e r: d ru štv e n o biće i d ru štv e n a svijest, 3. d je lo tv o rn o st i v ažen je (ta k o đ e r: p o sta v lja n je n orm i i važenje), 4. s tv a rn o i n o rm ira n o p o n a ša n je. Od ta tri n a č in a u p o tre b e p rv a tri v alja d alje istraž iv a ti; četvrti pripada krugu problem a pravne m etodologije (prim jena normi i činjen ičn ih sta n ja ) ili u p o d ru č je sociologije p ra v a (»efikasnost prava«, KOL = k n ow ledge a n d o p in io n of law ). Ad 1) E m pirijski iskazi i norm ativni iskazi Ni Klenner, dakle, ne tvrdi da se iz postojanja neke norm e (njezinog v až en ja) s m ije izvoditi z a k lju č a k d a se ona o stv a ru je, da su u n jegovoj te rm in o lo g iji n o rm e iskazi, d a se n o rm e m ogu logički izvesti iz iskaza. T o su, m e đ u tim, u p ra v o to čk e k o je s to je u sre d ištu ra sp rav lja n ja o» treb a n ju «i»bivstvovanju«ili» n atu ra lističk o m pogrešnom za k lju č k u «u o k v iru a n a litič k e filozofije. B ivstvovanje i tre b a n je se p ri to m ne u z im a ju više kao dva»svijeta«ili»sfere«, nego doživljavaju je z ič n o te o rijs k u p re fo rm u la c iju. T v rd n ja da su tre b a n je i bivstvovanje o d v o jen i znači, d ak le, d a iz iska za bez n o rm e ne m ogu slije d iti čisti n o rm a tiv n i iska zi. Iz isk aza bez n o rm e A ne slije d i n o rm ativ an iskaz O (A). Isk a zi b ez n o rm e ne iz ra ž a v a ju n e -n o rm ativ n a čin jen ič n a stan ja, čisti norm ativni iskazi izražavaju norm e (» norm ativna činjenična stanja«). D o p u n a d a to m o ra ju biti č isti n o rm a tiv n i iskazi p o tre b n a je da bi se m ogla is k lju č iti logička sm ic alica k o ja se sasto ji u tom e da iz re čen ic e A slije d i» n o rm ativ an iskaz«avo (B), o d n o sn o iz AvO (B) iskaz bez n o rm e A. T ak o n p r. p o k u šav a S lc g m iiller u z d rm a ti tezu o n e iz v o d ljiv o sti n o rm a tiv n ih isk aza iz d e sk rip tiv n ih tim e što pokazuje da se iz deskriptivnog iskaza: M unchen je glavni grad Bavarske, logičkim sla b lje n je m m ože d o b iti iskaz: M u nchen je glavni g ra d B avarske ili se ne sm ije lag ati. Ako se ta j iskaz ne s m a tra n o rm ativ n im, nego d e sk rip tiv n im, ta d a se iz isk aza: M unchen je glavni g rad F ran c u sk e ili se n e s m ije lag a ti i d a ljn je g d e sk rip tiv n o g iskaza: M unchen je glavni g ra d F ra n c u sk e, m ože logički d e d u c ira ti: Ne sm ije se lagati. M ožemo, d ak le, izvesti n o rm a tiv a n isk az iz ra z re d a d esk rip tiv n ih p re m isa. Da argumenti 203

206 o v d je n ije r ije č o k o re k tn o m p o s ta v lja n ju p ro b le m a b iv s tv o v a n ja i tr e b a n ja, n e k a o b ja s n i n a p o m e n a d a se o v d je ra d i o iz v o d ljiv o sti č is tih n o rm a tiv n ih isk aza iz isk aza koji ne sadržavaju norm u. Ad 2) P ra vo i d r u š tv o K e lse n je, n a r a v n o, m o g a o tv rd iti d a se p ra v o i d ru š tv o o b r a đ u ju o d v o je n o, ali se to n e b i m o g lo re ć i i za g ra đ a n s k e so c io lo g e p ra v a. O ni, naim e, tretira ju iako pogrešno pravne norm e kao» socijalne činjenice«o k o jim a se m o g u fo r m u lir a ti e m p ir ijs k i isk a z i k o ji se m o g u pojaviti i u n u tar kauzalnih objašnjenja. Strogo realističan program pok u š a v a r e d u c ir a ti p ra v n e n o rm e i o d lu k e k o je se n jim a o b ra z la ž u n a o p isiv e ra d n je, u v je r e n ja i v je r o ja tn o s ti p o n a š a n ja. K e lse n o v p rig o v o r takvom reduciranju, koji je doživio i kritik u da odvaja pravo od d ruš tv a i d a č a k p r ik r iv a re a ln u g e n e z u p ra v a, z a s n iv a se n a n je g o v u sh v a ć a n ju p ra v a. A ko se p ra v o s h v a ti k a o n o r m a tiv a n p o re d a k, k a o ra z re d v a ž e ć ih n o rm i o k o jim a se m o g u fo r m u lir a ti s a m o n o rm a tiv n i isk azi, ta d a je s a sv im u m je s n o d a se to m e s u p r o ts ta v i d ru g i p o ja m p ra v a (a n a jb o lje je d a se to jo š n e o b ja š n ja v a ), a ta d a je n a te m e lju to g a m o g uće iz n ije ti te š k o ra z u m ljiv u z b rk a n u» tran s c e n d e n tn u «k ritik u. K else n u se m o že p r e d b a c iti d a n je g o v a d e f in ic ija z n a č e n ja iz ra z a»pravo«o d s tu p a o d je z ič n e u p o tr e b e m n o g ih s o c ija ln ih g ru p a. O n a se m o že k r itiz ir a ti k a o n e p o g o d n a ( je r m n o g e z b u n ju je ), m o že se is p itiv a ti višez n a č n o s t n a č in a u p o tr e b e to g iz ra z a, ali se n e m o ž e k r itiz ir a ti d a on»pravo«(a to je za k r itič a r a u tv r đ iv a n je, p r im je n a i p o š tiv a n je p ra v n ih n o rm i) o d v a ja o d d r u š tv a j e r k o d n je g a u o p ć e n ije rije č o p ra v u u to m s m is lu. B ilo bi is to ta k o n e r a z u m n o p re d b a c iv a ti je d n o m m a r k s is tič k o m a u to r u d a o n n e u z im a u o b z ir v ezu iz m e đ u b a z e i n a d g r a d n je, d a je p r ik r iv a sa m o z a to š to z a n e m a r u je o d n o s iz m e đ u te m e lja z g ra d e, s a m e z g r a d e i g ra n ic a z e m ljiš ta. P r im je r se č in i te š k o s h v a tljiv im, ali o n n a g la ša v a s t r u k t u r u a r g u m e n ta c ije iz ig ra v a n je je d n o g n a č in a jezične upotrebe drugim, kakvo se često susreće kod K elsenovih k ritičara, koji se ne tru d e oko rekonstrukcije K elsenovih vlastitih p retp o s ta v k i, već sa m o o n jim a n a k la p a ju. T e šk o ć e n a k o je K e lse n g lo b a ln o u k a z u je k a te g o r ija m a tr e b a n je i b iv s tv o v a n je p o k u š a o s a m ra n ije p rik a z a ti s u p r o ts ta v lja n je m d v iju v rs ta isk aza : is k a z im a o v až eć im p ra v n im n o rm a m a, is k a z im a o p o s ta v lja n ju, iz v rš a v a n ju i p r im je n i p r a v n ih n o rm i. V id je li sm o d a se k o d isk a z a o o d n o s u p ra v a i d r u š tv a, n a d g r a d n je i b a z e r a d i o is k a z im a potonje vrste. K lennerovo upozorenje da takvi em pirijski iskazi o valjan o s ti i v je r o ja tn o s ti p r a v n ih re g u la tiv a n e m o g u z a m ije n iti d rž a v n u z a k o n o d a v n u i p ra v o s u d n u p ra k s u, v a lja o n d a ta k o i n te r p r e tir a it d a se iz ta k v ih is k a z a n e m o g u iz v e sti n o rm a tiv n i isk a z i (a to K e lse n u v ije k iznova naglašava ). P itanje koje se nam eće pri bližem razm atran ju iskaza o p o s ta v lja n ju, iz v rš a v a n ju i p r im je n i p ra v n ih n o rm i g lasi: D a li je z a ista o v d je r ije č o» isk a z im a k o ji n e s a d r ž a v a ju n o rm u «, o»ne-n o rm a- tiv n im č in je n ič n im s ta n jim a «? N e p o s to ji li o v d je» n o rm a tiv a n o d n o s«k o ji g o v o ri p ro tiv to g a d a se o n i k la s if ic ir a ju k a o» e m p irijs k i isk azi«. T a j je p ro b le m i za m a r k s is tič k u te o r iju p ra v a n e o b ič n o v a ž a n ; o n se n a im e o d n o si n a p ita n je d a li se p ro iz v o d n i o d n o s i, v la s n ič k i o d n o s i u o p ć e, d a d u o p is a ti n e z a v isn o o d p ra v n ih n o rm i k o je tr e b a te k»izvesti«iz onih bazičnih uvjeta. U a n a litič k o j filo z o fiji p r o b le m se r a z m a tr a u v e o m a ra z lič itim k o n te k s tim a. U m e ta e tič k o j d is k u s iji b ilo je n p r. p re d lo ž e n o ra z lik o v a n je iz m e đ u» in s titu tio n a l fa cts«i» b ru te la c ts «. O p is in s titu c io n a ln ih č in je n ic a v rš i se g o v o re ć i m e ta f o rič k i n a p o z a d in i in s titu c ija. D a ja n e k o m e d u g u je m o d re đ e n u s v o tu n o v ca, d a p r e d s je d n ik a S je d in je n ih argumenti

207 D ržava b ira ju b irači itd. takvi se iskazi odnose na pravno reeuli n je. n arav n o bez te m a tiz ira n ja. N ejasan sta tu s takvih opisa v jero ja tn o je razlog što se u a n g lo sak so n sk im p u b lik acijam a razvila d isk u sija k o h je p re m a šila u o b ič a je n u m je ru odgovora i re p lik a itd. Searle je bio p red lo žio način k ako bi se iz»is«m oglo izvesti»ought«. On je pogrešno sm a tra o d a se iz»deskriptivnog«iskaza»jones u tte re d the w ords I hereb y p ro m ise to pay you, S m ith, five dollars«u nekoliko stupnjeva m ože izvesti»evaluativan«iskaz:»jones o u g h t to pay Sm ith five dol lars«n ašo m term in o lo g ijo m : iz jed n o g iskaza o d av a n ju obećanja m ože se izvesti n o rm a tiv a n iskaz. Ja ne bih ovdje više govorio o toj p o stav ci k o ja je kak o je već re čen o izazvala širo k u rasp rav u, nego bih sam o p re p o ru č io p re cizn ije istra ž iv a n je sta tu sa takvih ne čisto e m p irijsk ih iskaza, koji m eđ u tim, sig u rn o nisu n o rm ativ n i iskazi. Možda bi od toga m ogao im ati k o risti i o n aj p ra v ac u sociologiji i u k u ltu rn o j a n tro p o lo g ij k o ji iz p o s to ja n ja tak v ih» in stitu cio n a ln ih fakata«izvodi p o tre b u»razum ijevajućeg«p ristu p a. B udući da su se sociolozi o rije n tira li n a jez ič n a p ra v ila, p ra v iln o d jelovali i ne sam o p ravilno reagirali, situ a tiv n o ra z u m ije v a n je sm isla p re d sta v lja jed in i ad e k v atan p ristu p tom socijalnom, ne-prirodnom, objektnom području (subjektnih objek ata ). S m a tra m d a se iza tog sh v aćan ja, k o je se obično p rik azu je kao v rlo d u b o k o, k rije b a n a ln o m išlje n je d a se n p r. u slu čaju o b ja šn ja v a n ja su d ač k e d je la tn o sti, k o ja m ože služiti kao u zo r re g uliranog d jelo v a n ja m o ra ra sp o la g a ti o d re đ e n im p ra v n im zn a n jim a, poznavanjem p ra v o su d n o g a p a ra ta, sp o so b n o šću p rim je n e p o stu p a k a i zakonskih o d re d a b a. T ako, n a p rim je r, H a n s A lbert kaže u svom p led o a je u za em pirijsko-sociološku obradu prava da je znanje o norm am a (»razum ije v an je«) re le v a n tn o za o b ja š n je n je d ru štv e n ih p ro c esa je r su norm e do izvjesnog stupnja djelotvorne, suodređuju uočavanje situacije i oček iv an je. Ali te n o rm e n isu je d in i u zro čn o -relev a n tn i činioci, je r bism o in ače a o v d je p re s ta je b a n a ln o st m išlje n je onog koji o b av lja svoju djelatnost (u prim jeru sudaca) njihova opravdanja sm atrali jedino relev an tn im. D a k a m e n je ne u m ije g o v o riti, o sta je neo sp o rn o. T akav n ačin tre tir a n ja»prava i d ru štv a«v je ro ja tn o će se nekom učiniti neobičnim. No valjalo bi u toku prikazivanja uzeti u obzir m jes n u v rije d n o st. Jo š se ne ra d i o» sadržajnim «isk azim a o odnosu prava i d ru š tv a to je te m a d ru g o g d ije la u k o jem u se o b ra đ u je u čenje i n a d g ra d n ja nego sam o o ra z ja š n je n ju na k o je nas je navelo Kelsenovo shvaćanje da je pravo» trebanje«, tj. razred»norm ativnih sadržaja«o k o jim a se m ogu fo rm u lira ti sam o n o rm a tiv n i iskazi, ali ne i»sadržajni«k od K e lse n a su to n eo p isn i sudovi o biv stv o v an ju, dakle, riječ je o razjašnjenju koja se vrsta iskaza o pravu uopće može form u lira ti. P o d sje tim o se n a K len n e ro v u tv rd n ju d a su se o a u to ru p ravnih norm i, njihovu sadržaju, adresatu, njihovom postanku, strukturi, djelovanju, važenju i njihovoj vrijednosti mogli form ulirati iskazi. Ali o kojo j se v rsti č in je n ič n o g s ta n ja ra d i, n p r. k ad a je rije č o»sadržaju«,» stru k tu ri«,»važenju«,»vrijednosti«i kakvi se iskazi o tom e m ogu fo rm u lira ti? Isk a z im a se m ože in fo rm ira ti o d o n o še n ju n o rm e, m ogu se fo rm u lira ti iskazi o s tr u k tu r i n o rm a tiv n ih iskaza, iskazim a se m ogu izra žavati n o rm e i im p e ra tiv i, m ože se izvesti je d a n n o rm ativ an iskaz iz d ru g o g važećeg isk aza itd. Š to se sve p o d ra z u m ije v a pod p o jm om»pravo«a k o se ista k n e z a h tje v d a se ono ne o d v aja od d ru štv a? Ili: S to je to»biće«p ra v a, a Što»biće«d ru štv a? Da bih unio m alo više sv je tla u tu p ro b le m a tik u, p o k u ša o sam sastav iti n ekoliko p itan ja: M ogu li se o»pravu«fo rm u lira ti e m p irijsk i iskazi kao o d ru štv en im sa d rž a jim a? Da li p o s ta v lja n je p ra v n ih n o rm i ili izražav an je o b ećan ja p rik a z u je d o g ađ a j k o ji se m ože o p isa ti e m p irijsk im isk azim a kao izra d ba kaputa od izvanvrem enskih 20 aršina platna? Jesu li društvene argumenti 205

208 č in je n ic e» b ru te fa cts«k a o š to» p riro d n e «n a v o d n o je s u ili p o k a z u ju in s titu c io n a la n»odnos«i n a k o ji n a č in? D a li n a m se» sm isle n o -ra zu - m ije v a ju ć i p ris tu p «n a m e ć e s a m p o se b i? U č e m u se d ru g o m o n s a s to ji a k o n e u p r o n a la ž e n ju s e m io tič k e v rije d n o s ti je z ič n ih isk a z a? A š to jc d ru g o s v je tlu c a v a s m is le n a rije č? S n je m a č k o g p r e v e o T o m is la v K U R P IS 206 argum enti

209 Umberto Cerroni SOVJETSKE PRAVNE TEORIJE PROBLEM ZAKONITOSTI NORM A TIV N O ST I FINALIZA M P rija v e p ro tiv p o v re d e z a k o n ito sti, u v jeto v ale su da su a rb itri Slaljin o v a d o b a p o stav ili p ro b le m p o štiv a n ja z a k o n ito sti u sre d ište so v jetsk e p ra v n e p ro b le m a tik e. P o g rije šio bi, m eđ u tim, o n aj tk o bi pom islio d a to p ita n je im a v ažnost sam o u n ek o m o d re đ en o m razv o jn o m p erio d u so v jetsk o g d ru štv a. Z ap rav o, to je p ita n je u v ijek djelovalo kao k ata liza to r za o p će p ro b le m e i u v ije k je zauzim alo m je sto u p rv o m plan u u so v je tsk o j p ra v n o j k o n cep ciji. R azlozi su d v o jak i. Prvi, so v jetsk a država i društveno uređenje proizašli su iz revolucije. N eposredno nakon revolu cije m o rali su se u ze ti u o b z ir svi s ta ri p ro b lem i dru štv en o -p rav n ih o d n o sa n a slije đ e n ih sa sta ro m drž av o m i sta rim u re đ e n je m ; odnose k o je je b ilo te šk o rje ša v a ti n ek o lik o g o d in a zbog g rađ an sk o g ra la i m a n jk a v o sti novog u re đ e n ja. D rugi, što se s te o rijsk o g sta ja lišta ra scjep odvio n a id eo lo šk o j p la tfo rm i, č ija je je d n a k o m p o n en ta bila k ritik a fo rm a ln e slo b o d e i sto g a, d ak le,» ju rid ičk e k o n cepcije svijeta«, kako se izrazio S tu č k a '. R a d ik a ln o st re v o lu c ije sa d rž a v a la je u sebi i ra d ik a ln u k ritik u s ta rih z a k o n a i već ra š ire n u av e rz iju p re m a zakonim a uopće. Ovoj averziji, koja je im ala svoje korijene u Marxovoj teoriji»odumiranja Države i prava«, koju je preuzeo i Lenjin, pridodavala se i objektiv n a p o te šk o ć a d a se d is k rim in ira ju s ta ri zakoni. K ao što pišu dva so v je tsk a h is to r ič a r a»neke od s ta rih p ra v n ih n o rm i su bile donesene pod utjecajem borbe radnika za njihova prava i zbog loga su u jednom 1 Stučka jc nanovo uzeo jednu Engclsovu form ulaciju koja jc kršćanskoj koncepciji svijeta suprotstavljala pravnu ili građansku koncepciju. Ovako jc komentirao: "Ako je Enge s krtćanakoj koncepciji svijeta suprotstavio pravnu 111 građansku koncepciju, identificirajući ova dva posljednja koncepta, poslije pobjede proletarijata mi možemo s punim pravom građansko) ili pravno! koncepciji svijeta suprotstaviti proletersku ili komunističku.«(p. Stučka, Revolucionarna funkcija prava I države). argumenti - 207

210 iz v je sn o m p e r io d u o d g o v a ra le in te re s im a r a d n ik a i s e lja k a. P o b je d a p r o le ta r ija ta u re v o lu c iji s tv o rila je u v je te za p u n u rc a iiz a c iju ta k v ih n o rm i. R a d ilo se o n o rm a m a p r e d re v o lu c io n a rn o g p ra v a k o je n isu im a le ja s a n k la s n i k a r a k te r, a li m o g le su se d o p rih v a ć a n ja n o v ih z a k o n a p rila g o d iti p r iv re m e n o s o v je ts k o j v la s ti i n o v im d ru š tv e n im o d n o s im a. U o v o m s lu č a ju s ta r a p ra v n a n o rm a s ta v lje n a je u s lu ž b u n o v o g s a d r ž a ja a z a p ra v o je d je lo v a la k a o n o v a p ra v n a n o rm a. Š to se tič e v e ć in e p re d - revolucionarnih pravnih norm i, one u praksi nisu nikad bile prim jen jiv a n e p o s lije re v o lu c ije. U s lu č a je v im a k a d a su se s u d o v i i d ru g i d rž a v n i o rg a n i d je lo m ič n o k o ris tili ta k v im n o rm a m a, u z im a lo se o d n jih sa m o o n o š to je o d g o v a ra lo p o tr e b a m a n o v o g d ru š tv a.«2 U ta k v o j s itu a c iji k o ja je tr a ja la i n e k o lik o g o d in a k a o fu n d a m e n ta ln i k r ite r ij, k o ji se n a m e tn u o p ri p r im je n i k a k o s ta r ih n o rm i, ta k o i n o v ih (u o d n o s u, n p r., prem a n eprijateljim a nove vlasti) bio je i politički kriterij. Sam a zakon o d a v n a a k tiv n o s t, n e u je d n a č e n a i f r a g m e n ta r n a, b ila je n e d o s ta tn a d a f ik s ira n o v o p ra v n o u r e đ e n je, k a o i d a u tv r d i o rije n ta c io n e k r ite r ije p rik la d n e za o g ro m n u z e m lju u p re v ir a n ju. I z a is ta u to k u p rv e d v ije g o d in e š u p ljin e u z a k o n o d a v n o j a k tiv nosti bile su ispunjavane norm ativim a lokalnih S ovjeta i tipično politič k o m o r ije n ta c ijo m su d o v a. T e k k r a je m z a p o č e lo je slu ž b e n o s u p r o ts ta v lja n je o v im te n d e n c ija m a k a» lo k alizm u «, a li je i o n o n a išlo na velike objektivne poteškoće, koje su proizlazile iz p ro stornosti terito r ija i ra z lik a u p o litič k o j s itu a c iji r a z lič itih zona.- T o m e tr e b a d o d a ti d a su i s a m e p o litič k e o r ije n ta c ije r e v o lu c io n a rn e v la s ti č e s to z n a tn o v a r ir a le o d p o d r u č ja d o p o d r u č ja. T re b a u z e ti u o b z ir i d a su č e s to v rlo ra z lič ito b ile tu m a č e n e i d o m in a n tn e o r ije n ta c ije i u s a m im s re d iš n jim s fe ra m a. T a k o je, p r im je r ic e, n e k o lik o g o d in a b ila n e g ira n a i s a m a m ogućnost stv aran ja novog građanskog prava, a još godine po ricana je nužnost p o sto jan ja krivičnog zakonika.4 T ijekom vrem ena odvija o se i p ro c e s e k s p a n z ije i k o n s o lid a c ije n o v e p o litič k e v la s ti is to v r e m e n o s p ro c e s o m e k s p r o p r ija c ije i e k o n o m s k e p r e s tr u k tu r a c ije. O va dva procesa su se u k rštala stvaraju ći situaciju u kojoj je tem eljna činjen ic a b ila p o litič k a. A tm o s fe ra je b ila ta k v a d a je p rv i p o k u š a j s is te m a tiz a c ije k riv ič n o g z a k o n o d a v s tv a, k ro z D ir e k tiv e za k r iv ič n o p ra v o k o je je izd ao K o m e s a rija t za p ra v o u a p r ilu 1919, o sta o u k lo p lje n u o p ć e n ite p o litič k e fo r m u le. C ilj k o ji je p o s ta v io n o rm a tiv n i te k s t b io je n p r. d a se» s u z b ija n je m š titi s is te m d r u š tv e n ih o d n o s a k o ji o d g o v a ra in te re s im a ra d n ič k ih m a s a o rg a n iz ira n ih u v la d a ju ć u k la s u u p rije la z nom periodu (od kapitalizm a ka kom unizm u ) koji je predstavljen d iktatu r o m p r o le ta r ija ta. P o ja m k riv ič n o g d je la je b io d e f in ir a n k a o» ra d n ja ili p r o p u s t o p a s a n za ta j s is te m d r u š tv e n ih o d n o sa «I s a m S tu č k a, k o ji je z a u z im a o v rlo o d g o v o rn o m je s to u ju r id ič k o j u p ra v i z e m lje, n a p is a o je 1918:6» K a d a sm o iz d a li D e k r e t o su d u, b ilo 2 S. L. Ronin V. P. Portnov, Stvaranje sistem a sovjetskog socijalističkog prava, u Povijest sovjetske države 1 prava, priprem io A. P. Kositsin. 3 A utori, ovdje citiran i, pišu da»sverusko zakonodavstvo nije držalo korak sa životom i stoga je bilo dopunjavano pravnim odlukam a lokalnih sovjeta. Praznine u zakonskim odredbam a bile su takve da su na periferiji bili katkada prihvaćeni takvi norm ativni a k ti, čiji je sadržaj izlazio iz okvira kom petencije lokalnih organa. Bilo je i onih koji su teoretizirali o slobodnom stv aran ju prava od strane lokalnih sovjeta: takva je n p r. bila R ejsnerova orijentacija iznesena u referatu u aprilu na Prvom sveruskom kongresu kom esara za pravdu nam jesništva i regija. 4 P rojekt K rivičnog zakonika, koji jc elaborirao K rilenko 1927, i koji je podržavao slije dećih godina, nije sadržavao jedan poseban dio. O tom e Slrogovič piše u O im postacljl nekih problem a prav a u djelim a P. I. Stučke, N. V. K rllenka 1 E. B. P ašukanisa u knjizi Sovjetske teorije prava. 5 Povijest sovjetske države 1 prava, priprem io A. P. Kositsin. 6 P. I. S tučka, Revolucionarna funkcija prava I države. Stucka ne zaboravlja da podsjeti da je»pravni spom enik francuske revolucije«n apoleonov civilni zakonik sastavljen tek deset godina nakon revolucije argumenti

211 n am je n a jp rije p o stav ljen o ovo p ita n je : na osnovu kojih zakona će su d iti rev o lu c io n arn i sudovi? T re b alo je stv o riti u v jere n je da je p rije svega nužn o stv o riti novo re v o lu c io n arn o pravo, g rađ an sk o ili krivično k o je bi m oglo poslu žiti kao o rije n ta c ija novom sudu. Ali do tada> Tre b alo je su d iti po s ta ro m su d u i po sta rim zakonim a.«o dgovorio je na to p ita n je izra zim a koji n ag la ša v aju veom a d o b ro situ a ciju i problem e koji se na n ju odnose:» [...] tak v a i slična ra z m išlja n ja o d lik u ju se čisto m ehaničkom koncepcijom prava, shvaćenog kao norme proizvoljno d o n ese n e a ne p riro d n e s u p ra s tr u k tu r e izrasle iz posto jećih društveno-ekonom skih o d n o sa k o ji su u fazi m ije n ja n ja. Ako je već i u n orm alnim v re m e n im a p isan i zak o n dalek o od toga d a o b uhvati sve postojeće p ra v n e o d n o se i v rlo često o d ra žav a sam o n etočno efektivno pravo, tj. pra v o onak v o kakvim je»zam išljeno«kojega u stv arn o sti o stv aru ju živi lju d i, bilo bi sm ije šn o s a n ja ti o nekoj sta b iln o sti pisanog zakona u v rije m e velikih p re v ra ta i g o voriti o p isan o m g ra đ an sk o m pravu, tj. o b u rž o ask o m p ra v u, k o je jo š n ije u k in u to u tre n u tk u kada se prelazi u socijalizam!«i ne slu č a jn o citira n i S tu č k in odlo m ak završava ovom tv rd n jo m :»U k o n cep ciji D e kreta su d je in stitu c ija za b o rb u protiv k o n tra re v o lu c io n a m ih snaga: A la g u e rre com m e a la g u e rre.«n a ovom m je stu n ije z a n im ljiv o u laz iti u k o m p lic iran i p ro ces kojim se konstituiralo novo pravno uređenje i pojedinačni norm ativni dokum en ti u k o jim a je o no bilo k o n k re tiz ira n o.7 Z anim ljivo je, m eđutim, sagledati u razvoju tog procesa elem ente koji su, ubrzavajući već postojeće te o re tsk e te n d e n c ije, načeli p ro b lem k ako u tv rd iti odnos izm eđu p o litič k ih re v o lu c io n a rn ih ciljev a i p rin c ip a z a k o n ito sti. Iz ovoga što je već re čen o re z u ltira jasn o d a se c ijelo novo u re đ e n je u potp u n o sti o sla n ja lo n a p ris ta ja n je i p o litič k u in ic ija tiv u iz n aro d a i da je politič k a o rije n ta c ija ja v n ih fu n k c io n a ra i d rž av n ih o rg a n a (u k lju ču ju ći tu i sudove) b ila d ale k o n a jv a ž n ija ča k i sa s ta ja liš ta c e n tra ln ih organa. S d ru g e s tra n e i sam a za k o n o d av n a a k tiv n o st (k o ja se pro v o d ila d ek retim a) im ala je d ugo izra zit p o litič k i k a r a k te r: L en jin je sam d efinirao d e k re te nove v lasti (1919) k ao» u p u tstv a k o ja pozivaju na p ra k tič n u m asovnu aktivnost«. U ovoj prvoj fazi u kojoj je trebalo znati razlikovati za k o n e koji se m ogu p rim ije n iti od onih k o ji se ne m ogu, p rim jen i p ra v a je b ila p o tre b n a z n a tn a sp o so b n o st d a n ap rav i političk i izbor. Dokaz tom e je i glavna funkcija koja je povjerena sudovima i pribjegavanje konceptu» socijalističke svijesti«. Sam a ideja»revolucionarne zak o n ito sti«im ala je u p o č e tk u p rilič n o dvosm isle n o zn ačen je, b udući da o no n ije u k lju č iv a lo sam o p o ja m p o štiv a n ja novih zakona već i p ojam d isk rim in a c ije i» revolucionarne«p rim je n e s ta rih zakona. S tu č k a p o d sje ć a d a je o n a k o n c e p c ija k o ja je u p o č e tk u bila p rih v ać en a bila konce p c ija o» rev o lu c io n arn o j le g itim n o sti«, a p riz n a je d a»sm o tek s p rije la z o m n a n ovu p o litik u p re šli na z a k o n ito st, tj. na re v o lu c io n arn u z a k o n ito st«. Is te g o d in e n a p isao je d a»rev o lu cio n arn i d u h i klasna sv ije st m o ra ju p re d s ta v lja ti c rv e n u n it n aše k o n cepcije p ra v a i prav n e svijesti. M oramo odbaciti svaku revizionističku i ekonom icisličku teor iju k o ja p ro p o v ije d a 'n e m o ć re v o lu c io n a rn ih za ko n a ' u odnosu na b u rž o a sk e p ro izv o d n e o d n o se, ali se m o ram o isto tak o čuvati p ra v n ik a izniklih iz re v o lu c ije k o ji v je ru ju u svem oć revolucionarnog dekreta..<!> K raj» ra tn o g k o m unizm a«i p rih v a ć a n je nove e k o n o m s k e politike označili su važan zaokret u procjenjivanju poštivanja zakonitosti i sigui- > započeo tek s prijelazom 8 P. I. Stučka, Revolucionarna funkcija prava I driavc. Prvi normativni akt j' ^ o jem ^ e pojavljuje term in revolucionarna pravna svijest«je Dekret o sudu br. I (s,. ^ko j, kojemu sovjetski sudovi»donose odluke i presude prema zakonima s\ rtnutc \ ladc nije ukinula revolucija i ako nisu u suprotnosti sa revolucionarnom piavnom smjcscu. 14 argumenti - 209

212 nosti prava. N ije slučajno što započinje sistem atska kodif ik a c ija n o v o g p ra v a i š to su n e k i a u to ri (T o ts k ij, n p r.) tv rd ili d a je te k s N E P -o m z a p o č e o novi k u rs in s p ir ir a n k o n c e p c ijo m z a k o n ito s ti K r ile n k o je p o d rž a o p r im je n u p rin c ip a o n e z a v is n o s ti s u d a c a n a so v jetsk i sistem koji je u p ro šlo sti bio s m a tra n» buržoaskim p rin c i p o m «.9 G o d in u d a n a r a n ije, 20. m a ja L e n jin se o b r a tio p is m o m P artijskom političkom uredu da bi skrenuo pozornost na» m ore nezakon ito sti«u k o jim a je R u s ija i d a lje ž iv je la i z a h tije v a o k ra j lo k a liz m u i u s p o s ta v lja n je» je d in s tv e n o g z a k o n o d a v s tv a «,10 te is te g o d in e S tu č k a je p riz n a o d a se te r m in u» re v o lu c io n a ra n «, k o ji je b io p r id o d a t te rm in u z a k o n ito s t, p rid a v a lo» n e k a k v o m is tič n o z n a č e n je «.11 O ta d a se p o č e lo sve č e šće g o v o riti o» s o c ija lis tič k o j z a k o n ito s ti«, ali je ta j te r m in p re - o v la d a o te k p o s lije U čestim apelim a M. I. K alinjina, p redsjednika C entralnog sovjetsk o g iz v ršn o g k o m ite ta, n ajv e ćeg za k o n o d a v n o g o rg a n a, o č itu je se k o lik o je te š k o m o ra lo b iti iz je d n a č e n je p r in c ip a z a k o n ito s ti. U je d n o m referatu na III kongresu sovjeta 16. m aja rekao je :» K onsolidacija revolucionarne zakonitosti će zahtijevati vrlo velike napore sa stra n e s o v je ts k ih o rg a n iz a c ija i p a r tije i s u r a d n ju š iro k ih slo je v a n a r o d a S S S R. [... ] i s a sv im s ig u rn o z n a ta n p e r io d v re m e n a, u s v a k o m s lu č a ju m je r ljiv g o d in a m a.«d o d a o je d a su» ra t i g r a đ a n s k e b o r b e s tv o rile š iro k i k a d a r lju d i č iji je je d in i z a k o n v o đ e n je v la s ti k a c ilju. U p ra v lja ti za n jih z n a č i v la d a ti sa sv im n e o v isn o, n e p o š tiv a ju ć i č la n o v e z a k o n a.«17 V rlo je z n a č a jn a i p o le m ik a k o ju su z a p o č e li A. A. S o lts, v iso k i p a r tijs k i f u n k c io n a r, i p r a v n ik K r ile n k o o o d n o s u re v o lu c io n a ln o g finaliz m a i r e v o lu c io n a rn e z a k o n ito s ti. S o lts je z a s tu p a o te z u o p o d u d a r a - n ju s r e v o lu c io n a rn im c ilje m i s to g a, d a k le, d a v a o p r im a t p o litic i n a d z a k o n o m, tv rd e ć i d a je f u n k c io n a r u i s u c u d o p u š te n o n e p r im ije n iti z a k o n a k o to n e o d g o v a r a p o tr e b a m a i re v o lu c io n a rn im c ilje v im a. K ry le n k o je, u je d n o m č la n k u tis k a n o m u» P rav d i«, o š tr o n a p a o o v a k a v sta v i sve o n e k o ji se» slažu s a s a d a z a c r ta n im k u rs o m o re v o lu c io n a r n o j z a k o n ito s ti, a li k o ji n is u z a p ra v o s p r e m n i d a g a r e a liz ir a ju k a d a se p ita n je tič e n jih d ir e k tn o i n jih o v e k o m p e te n c ije... U tim s lu č a je v im a o p tu ž u ju ć i za fo rm a liz a m i n e ra z u m ije v a n je re v o lu c io n a rn e z a k o n i to s ti' o n i žele s a k r iti s v o ju ž e lju d a s e s m a tr a ju iz n im k a m a i n e p o š tu ju o v u z a k o n ito s t.«13 O va d v o s m is le n a k o n c e p c ija r e v o lu c io n a rn e z a k o n ito s ti, u k o jo j je p o litič k i fin a liz a m o d la g a o p o š tiv a n je z a k o n a, k a r a k te r iz ir a s o v je ts k u te o r iju i p r a k s u, a to s ta n je se p o g o rš a v a p o d S ta ljin o m, u p e r io d u a g r a r n e k o le k tiv iz a c ije. Č in je n ic a k o ja se n a jv iš e d o im a p r o m a tr a č a je s t s ta ln a s m je n a a p e la za p o š tiv a n je m z a k o n a i p o litič k ih fo rm u la c ija k o je to o p o z iv a ju, s ta v lja ju ć i g a p o d z n a k p ita n ja i p o d v rg a v a ju ć i g a p o litič k im c ilje v im a. P o s to je m n o g e ja v n e re z o lu c ije i n o rm a tiv n i a k ti k o ji p o z iv a ju n a p o š tiv a n je z a k o n ito s ti u p ra v o u p e r io d u u k o je m se d o g a đ a ju n a jte ž e s a m o v o lje S ta ljin o v e u p ra v e. D o v o ljn o je s je titi se o d lu k e o d 25. lip n ja k o ju su d o n ije li z a je d n o C e n tra ln i iz v ršn i sovjetski kom itet i S avjet narodnih kom esara, što nosi naslov O rev o 9 N. V. K rilenko, Pravno uređenje SSSR, M oskva, V. I. L enjin, Izabrana djela u dva tom a, tom II. Moskva Pism o nosi naslo\ O D vostrukoj potčinjcnosti i o zakonitosti. 11 P. I. S tučka, o. c. 12 M. I. Kalinjin, O socijalističkoj zakonitosti, Moskva, M. S. Slrogovič, Osnovna pitanja sovjetske socijalističke zakonitosti, Moskva, argumenti

213 lu cio n a rn o j z a k o n ito sti ili o d lu k e V rhovnog sovjetskog suda od 7 lin n h 1934, pod naslovom O -p o tre b i za rigoroznim poštivanje,n krivično% ro cesnih n o rm i sa stra n e sudova. S tu č k a je sasvim točno ocijenio težinu situ a c ije i je upozoravao:»u p o slje d n je vrijem e nije se sam o žučno d isk u tira lo u sudovim a već su se pojavili i teoretski zapisi i članci o p ro b le m im a rev o lu c io n arn e zakonito sti. Znam o da je tu i tam o o tv o ren o ili p o ta jn o, bila izložena id eja o revolucionarnoj zakonitosti kao o n eč em u što je n e p o tre b n o preživjelo; čin jen ic a je da se još češće ta k o i ra zm išlja lo. [... ] S to n ap rav iti u b u d u ć n o sti sa revolucionarnom zak o n ito šć u? G dje idem o? P rem a n jezin u slab ljen ju ili jačan ju? Ja odgovaram sa puno odlučnosti: prem a njenom jačanju.«14 A u stv a ri išlo se u s u p ro tn o m p rav cu, koji je bio k arak teriz iran sve ja č o m k o n tra d ik c ijo m izm eđu zak o n o d av n e siste m atizac ije i stvarne o rije n ta c ije, k o ju sim b o ličn o p rik a z u je d o n o šen je novog U stava i ra z b u k ta v a n je velikih p o litič k ih re p re sija. N a teo re tsk o m plan u Vyšinskijeve dvosm islene form ulacije sam o su sankcionirale takav kontra s t koji je n a k ra ju re z u ltira o d o n o šen jem iznim nih zakona koji su bili u očitom kontrastu sa sam im Ustavom. Sve teoretske dvosmislen o sti ta k o su dolazile do č v o rišta : do p ro b le m a o d n o sa p o litik a pravo; re v o lu c io n a rn i ciljevi re v o lu c io n a rn a (ili so cijalistič k a) zakonitost; do problem a na kojem su suštinski pogriješile i sociološka škola dvadesetih godina i Vyšinskijeva škola. PRAVO I PO LITIK A S tu č k a, čija je z a slu g a što je p rvi sk re n u o p ažn ju na p o tre b u p rav nog u re đ e n ja u o k v iru s tv a ra n ja novog d ru štv a, i P ašu k an is, kojem u se d u g u ju n a jo š tro u m n ija istra ž iv a n ja o p ra v n o j form i, zaustavili su se p re d d istin k c ijo m p ra v a od p o litik e, a za d rža lo ih je u prv o m redu teore tsk o u v je re n je d a bi p rije la z n a faza ka d ru štv u bez države i bez prava bila k ra tk a, i sto g a bi p o litič k i fin alizam tre b a o p re d sta v lja ti glavni o slo n ac nove d ru štv e n e o rg a n iz acije. Ali u osnovi ovih u v je re n ja p o sto ja la je re a ln a g ra n ic a: ni je d a n od d vojice n ije u spio u obličiti koher e n tn u vezu izm eđ u d rž av e i d rž av n e p ra v n e n o rm e s je d n e s tra n e i su v re m e n ih ek o n o m sk ih o d n o sa s d ru g e, k o je su o b o jica istraživali. O staju ći č v rsto na E n g elso v im o p ć e n itim fo rm u la cijam a, k o n cip irali su d rž av u i n o rm u kao»izum ljeni«in s tru m e n t kojim m an e v rira ju vladaju ć e k lase s c ilje m d a s a n k c io n ira ju i o ču v a ju pro izv o d n e odnose. Na ovakvoj osn o v i, o čito je, d a su drž av a i n o rm a m o rale izgledati kao ele m e n ti o rg a n iz ac ije, a ne kao izrazi stv a rn ih odnosa. U sprkos njihovoj te o re tsk o j b o rb i p ro tiv id e a listič k ih šk o la njih o v za k lju č a k što sc tiče drž av e i p ra v n e n o rm e ne ra z lik u je se m nogo od njihovih: država i p ra v o p rip a d a li su fe n o m e n o lo g iji volje, a ne ekonom sk o -d ru štv e n o j stv a rn o sti. S am n aslo v S tu č k in o g glavnog d je la» R evolucionarna fu n k c ija p ra va i države«sv jed o či o v o lo n ta ristič k o j in te rp re ta c iji M arxove analize. On je više istic ao, u sre d in i k o ja je bila n e p rija te ljsk i rasp o lo žen a piem a p ra v n o j tra d ic iji, m eđ u re v o lu c io n arim a, n u žn o st i neo p h o d n o st da se»poslužimo«državom i pravom, nego što je naglašavao potrebu prod u b ljen o g zn a n stv e n o g istra ž iv a n ja d ržave i p ra v n e norm e. I S tu č k a i P ašu k an is su i d a lje k o n c ip ira li d rž av u i p ra v n u n o rm u više kao in stiu - m e n t k o ji p o k re ć e p o litič k a, re v o lu c io n a rn a volja, bez povezanosti s ekonom skim strukturam a društva u prijelaznom periodu. 14 P. I. Stučka, Trinaest godina borbe za revuluclonurnom arslsllčku teoriju prava, Mu skva, 1931.' argum enti-211

214 G o v o reći o o d n o s u p ra v a i p o litik e, jo š g o d in e, P a š u k a n is je p isa o :» A sp ira c ija d a se s tv o re z a o k ru ž e n i i in te g rira n i p ra v n i siste m i, b ez u n u tr a š n jih k o n tra d ik c ija, k a r a k te r is tič n a je za b u rž o a s k e p ra v n ik e. K o d n a s s tv a ri s to je d ru g a č ije. Mi z a h tije v a m o d a n a š e z a k o n o d a v stv o b u d e m a k s im a ln o e la stič n o. N e s m ije m o d o p u s titi d a n a s o k u je n e k a k a v -sistem, j e r m i s v a k o d n e v n o ra z a r a m o s tr u k tu r u p ro iz v o d n ih o d n o s a, z a m je n ju ju ć i je n o v im o d n o s im a : to r a d im o s v je s n o i p u te m d rž a v e. [... ] S to g a, d o k b u rž o a s k i s tr u č n ja c i u p o litic i teže d a p re d s ta v e p o litik u k a o p ra v o d a b i ra z o rili p o litik u u p ra v u p ra v o k o d n as z a u z im a, sa sv im s u p r o tn o to m e, p o d re đ e n i p o lo ž a j p r e m a p o l i tic i... M i im a m o s is te m p r o le te r s k e p o litik e i p re m a n jo j se m o ra o r ije n tir a ti p ra v o. M i sm o p r o tiv p ra v a k o je bi b ilo te m e lj i k o je bi a p s o r b ir a lo politiku. Mi sm o za takvu politiku koja zauzim a prvo m jesto u p rav u...«15 S lije d e ć e g o d in e u r e f e r a tu n a I k o n g re s u m a rk s is ta - s a s ta v lja č a U sta v a tv rd io je d a je» p ra v o o b lik p o litik e v la d a ju ć e k la se, k o ju vodi preko ap arata državne vlasti«.16 Ova definicija prava kao»oblika politik e«sa m o je p riv id n o ra z lič ita o d o n e k o ju je S tu č k a p re d lo ž io jo š g o d in e (» p ra v o je s is te m d r u š tv e n ih o d n o s a k o ji o d g o v a r a ju in te resim a vladajuće klase«) budući da je i kod S tučke pravo u norm ativn o m s m is lu g u b ilo s v a k u p o v e z a n o s t sa» siste m o m d r u š tv e n ih o d n o sa«, j e r m u se n e g ira o s ta tu s» p ra v o g p ra v a «a tre b a lo je izn a ći» o b je k tiv n i e le m e n t n e u z a k o n u, n i u n je g o v o j fo rm i, n eg o u k o n k r e tn im d r u š tv e n im o d n o s im a k o ji p r e d s ta v lja ju c je lo k u p n i p ra v n i s is te m «.17 Z a S tu č k u zakon je bio sam o» subjektivni elem ent«preko kojega» m onopol državn e k la s n e v lasti«u s p ije v a f ik s ir a ti» g ra n ic e je d n o g o d re đ e n o g p ra v n o g u re đ e n ja «; a»burž o a sk i z a k o n teži [... ] d a s a k r ije p ra v u p r ir o d u sis te m a «18 iz d v a ja ju ć i» k o risn e«č in je n ic e, a s k riv a ju ć i» lic e m je rn o «o n e» štetn e«v la d a ju ć o j k la si. 1 za S tu č k u je, d a k le, z a k o n z a p ra v o p o litik a, d o b ro v o ljn i iz b o r o n o g a š to je k o ris n o v la d a ju ć o j k la si. M ože se p r im ije titi d a ove S tu č k in e f o r m u la c ije p o d s je ć a ju n a o n e k o je je p r e d la g a o V išin sk i i to je v a ž n o is ta k n u ti d a b i se k o n s ta tira lo s la g a n je sve tr o jic e n a jv e ć ih s o v je ts k ih te o r e tič a r a k a d je u p ita n ju distinkcija prava i politike. S tučka i Pašukanis su povezivali izjednač e n je p ra v a i p o litik e s fin a liz m o m te o r ije o o d u m ir a n ju p ra v a i d rž a v e im a ju ć i u v id u d ru š tv e n o s a m o u p ra v lja n je. V y šin sk ij, k o ji s e b o rio p r o tiv ove te o r ije i k o je g a m o ž e m o u b r o jiti m e đ u te o r e tič a r e k o je je P a š u k a n is k r itiz ira o, j e r su u z v is u ju ć i k la s n i z n a č a j»novog p ra v a«k o č ili d in a m iz a m n o v o g d r u š tv a» u zd iž u ći s a d a š n ji n jih o v s tu p a n j n a s tu p a n j k ra jn je g s is te m a «, a p o la z io j e sa» re a listič n ijih «g le d iš ta. O n je sh v a ć a o p o tr e b u je d n o g p ra v n o g f u n k c io n ir a n ja k o je će b iti re g u lir a n o n o v im d ru š tv e n im o d n o s im a, ali k a o i S tu č k a i P a š u k a n is sv o d io je p o tr e b u za p ra v o m k o je b i b ilo p o litič k i p rik la d n o. N i V išin sk i n ije u s p io iz ra d iti d is tin k c iju iz m e đ u p ra v a i p o litik e, ali u v iđ a te o re ts k u v a ž n o st ta k v e d is tin k c ije, u p ra v o z b o g to g a š to za ra z lik u o d so c io lo g a z a h tije v a n o rm a tiv n i k a r a k te r i» sp e c ifič n o st«p ra v a. Ali V yšinsk ij z a h tije v a o v u» sp e c ifič n o st«u o d n o s u n a e k o n o m s k o -d r u š tv e n e o d n o s e k a d a p o le m iz ira sa S tu č k o m i P a š u k a n is o m u im e je d n e ra zlič ite p o litik e u k o jo j č a k i o n»cijepa«p ra v o, a z a p ra v o p o d rž a v a su p r o tn u tezu, tj. o n u o p r im a tu p o litik e n a d p ra v o m k a d a su n a n iš a n u n je g o v e p o le m ik e b u rž o a s k i p ra v n ic i. D a b i se s h v a tila te o r e ts k a im p a sse V yšinskija i drugih teoretičara, bitno je k o n statirati ovu kon tra 15 G. V. Pašukanis, Sovjetska država 1 revolucija prava. 16 Citirano u M. S. Strogovič, o. e. 17 P. I. Stučka, o. c. 18 P. I. Stučka o. c argumenti

215 dik ciju. N a p ad aju ć i S tu č k u i P ašu k an isa godine, on fo rm u lira vrlo razložno stu p a n j d istin k c ije p ra v a i p o litik e ovim riječim a:»kada se p ra v o d efin ira kao o blik p olitike, su štin sk i, ne d efin ira se ništa. P ro b lem je, zapravo, u to m e da se d e fin ira ju k a ra k te ristik e p rav a kao oblika p olitike, njegove specifičnosti, iako, p rizn av aju ći d a je pravo oblik p olitike. P olitika, to su ciljevi i zadaci, k o jim a teži vladajuća klasa u svojoj b o rb i za v lastite in tere se; to su m etode i in stru m en ti pom oću k o jih se m ogu b ra n iti njihovi in tere si. D efinirajući pravo kao o blik p o litik e tre b a u tv rd iti u čem u se sasto je specifične kvalitete ovog ob lik a kao o b lik a p rav a. [... ] S vesti p ra v o sam o n a p o litik u vladajuće klase znači d ati k riv u slik u pra v a, je r p ravo, iako je p o litič k a k ategorija, ne može se ipak svesti sam o na politiku.«'9 Ali k ako p o m iriti ove in sta n ce s analizom buržo ask o g p ra v a koju d a je V išinski kao» licem jernog i o tro v n o g in stru m en ta«kojim»se služi«v lad a ju ć a k lasa da bi»sakrila«svoje p o tlačiv a n je i izrab ljiv an je? K ako ih p o m iriti sa staln im poziv an jem na p o litik u p a rtije k ad a se žele n a p a sti p ro tiv n ici n a te re n u analize prav n o g fenom ena? A kako ih iznad svega p o m iriti s n ep o sred n im sv o đ en jem te o re tsk e k ritik e p rem a S tu č k i i P ašu k an isu, n a k ritik u, o p tu ž b u i p o litič k u o su d u? S tv a rn a slik a V išinskove te o rije izlazi n a vid jelo k ad a p o lem izira s b uržoa skim pravnicim a. Tada on tvrdi da»naša definicija«ne polazi od norm ativ n e k v alifik acije p ra v a, već od»odnosa vlasti i p o tčin jen o sti«,20 k o ji su sv o jstv e n i državi, tj, od o d n o sa isk lju č iv o p o litič k ih. Jo š i više, k ritiz ira ju ć i G um plow iczove te o re tsk e pozicije, koji je uz ove odnose vezivao e k sp lic itn o p ra v n i fenom en, V išinski se nalazi u velikim potešk o ća m a i je d in a p rim je d b a k o ju u sp ije v a fo rm u lira ti je s t d a Gumplow icz ne sh v aća da se» pravna i d rž av n a d je la tn o s t ne m ogu sh v atiti i isp ra v n o in te rp r e tira ti ak o se iz o lira ju od p o litik e, k o ja je izraz in tere sa ja č e k lase u je d n o m d an o m d ru štv u «.21 N a ovom m je stu V išinski p o slje d n ji p u t govori o vezi s d rž av n o m in stitu c ijo m i ja sn o svodi pravo n a»čistu«p o litik u, tj. n a p ro s to p o litič k o v o lo n terstv o, čiji je nosilac p a r tija. S ad a se ja s n o vidi d a je i z a h tje v za n o rm ativ n o šću p ra v a bio n a p ro sto iz m išljo tin a i d a je je d n a k o ta k o bilo izm išljeno i pozivanje na z a k o n ito st. PO K U ŠA JI R E V IZ IJE R evizije V yšin sk ijev ih fo rm u la c ija, k o je su započele p o slje d n jih godina, o m ogućile su d a se p re isp ita i o d n o s p ra v a i p o litik e. P olazna to čk a za re v iz iju bilo je o d b a c iv a n je svakog p o ziv a n ja na n u žn o st zakonskih»korektiva«u ime stvarnosti i dinam izm a»života«. Ovo poziv an je bilo je u p ra v o n ag la še n a V yšin sk ijev a ta k tik a, koji je n a taj n ačin m o tiv ira o p rim a t p o litik e n ad zakonom. T ako je V yšinskij p o d rž av ao tezu d a»prav n a sučeva sv ije st is p ra v lja p rim je n u zakona«i d a u» so cijalistič k o m d ru štv u sučeva so c ija listič k a p ra v n a sv ije st o d re đ u je p ra v u o d lu k u i ra z u m ije v a n je onog što je ispravno«.22 I dalje:» S o cijalističk a p ra v n a sv ije st, k o ja im a za cilj d a elim in ira m oguće k o n tra d ik c ije izm eđ u za k o n a i p o tre b a života, ig ra o d lu č u ju ć u ulogu: o n a uzdiže m isao i v olju su ca na ra zin u p o litičk o -d ru štv en ih p rin c ip a b o rb e njegove k lase i njegovog d ru štv a. O na dozvoljava sucu da u v re d n o v a n ju d o g ađ a ja, koji on tre tira, p ođe sa s ta ja liš ta p rin c ip a d ija le k 19 A. Ja. ViSinski, Pitanje države I prava, Moskva, A. Ja. Višinski. o. c. 21 A. Ja. Višinski, Zakon sovjetske države. 22 A. Ja. Višinski, Teorija juridičkih dokaza u sovjetskom pravu, Moskva, argumenti - 213

216 tič k o g m a te r ija liz m a i d a su d i p ra v e d n o s p o z ic ija ovog p rin c ip a, što b i b ilo n e m o g u ć e d a se p o lazi s a m o s lo g ič k o -fo rm a ln ih k a te g o rija.«-1 Z a p ra v o, z a h tje v za s a n ir a n je m n e z a o b ila z n o g k o n tr a s ta izm eđ u a p s tra k tn o s ti z a k o n a i k o n k re tn o s ti ž iv o ta, p r e d s ta v lja sa m o n a č in k a k o se la k o n e p r im je n ju je z a k o n u im e p o litič k ih z a h tje v a i o p ć e n ito, relativ iz a c iju z a k o n ito s ti p re d o k o ln o s tim a i p o litič k im p ro c je n a m a. 0 to m e im p lic itn o g o v o re d v a n o v a d je la, p o s v e ć e n a p ro b le m u s o c ija lis tič k e z a k o n ito s ti. U p rv o m o d n jih C c h ik v a d z e p iše :» P ro v e d b a z a k o n ito s ti z a h tije v a p r im je n u p ra v n e n o rm e u s k la d u s d u h o m i slo v o m z a k o n a. N e s m iju se o p ra v d a v a ti o d b a c iv a n ja to č n e p r im je n e z a k o n a b rz im p ro m je n a m a s itu a c ije i n e s p o so b n o šć u za k o n a d a drži k o ra k s v rto glavim razvojem života. To se ne sm ije dozvoliti, je r je i sam zakonod a v a c, d o n o se ć i z a k o n (p r a v n u n ro m u ) v o d io u v e lik o j m je ri ra č u n a o m ogućim budućim prom jenam a društvenog života, njegovoj raznolikosti i d in a m iz m u. A ko se u ra z v o ju d r u š tv a i o d v ija ju b itn e p ro m je n e, k o je n a m e ć u p o tr e b u d a se iz ra d i novi z a k o n ili m o d ific ira d o ta d a š n ja norm a, to spada u kom petenciju zakonodavca, a ne organa koji p rovodi z a k o n. D ok z a k o n (ili b ilo k o ja p ra v n a n o rm a ) n ije o p o z v a n ili m o d ific ira n p re m a u tv rđ e n o m p o s tu p k u, svi ga m o ra ju rig o ro z n o p o što v a ti. P ra v n a z n a n o s t je p o z v a n a d a o d lu č n o b ra n i sve m o g u ć e p o k u š a je p o v re d e z a k o n ito s ti s iz lik o m d a se u v e d u» k o re k tiv i«i d a se z a k o n p r im je n ju je» flek sib iln o «a n e» fo rm a ln o «. 4 S a m a u to r n a ta j n a č in p r is tu p a p ro b le m u o d n o s a p o litič k o g lin a liz m a i p ra v a :»O čito je d a se n e m o g u o p ra v d a ti p o v re d e s o c ija lis tič k e z a k o n ito s ti p o z iv a n je m n a p ri la g o đ iv a n je c ilju, j e r u p ra v o s o c ija lis tič k i c ilje v i, in te re s i so c ija lis tič k e d rž a v e i n a r o d a z a h tije v a ju rig o ro z n u p ro v e d b u s o v je ts k ih z a k o n a i k o n s ta n tn u k o n s o lid a c iju s o c ija lis tič k e z a k o n ito sti.«-5 N a is to j lin iji je i Strogovič kada piše:» Ponekad, sa izlikom da je n ajh itniji d u h zak o n a, n je g o v o z n a č e n je i n je g o v cilj o d s lo v a z a k o n a k o ji je n e što fo r m a ln o i v a n js k o, d o d je lju je se z a k o n u, u č a s u p r im je n e, ra z lič ito z n a č e n je, ra z lič it s a d r ž a j o d o n o g a k o ji je u n je m u iz n e še n. T o z n a č i d a je p ro v e d b a z a k o n a is p ra v lje n a s a m o v o ljn o i d a je z a k o n s h v a ć e n, ne o n a k o k a k o je n a p is a n, n eg o k a k o je p o v o lji iz v rš ite lju.«26 J e d n a s lič n a im p o s ta e ija s a d rž i p re c iz a c iju z n a č e n ja, k o je m o že s a d r ž a v a ti k o n c e p t» so c ija lis tič k e p ra v n e sv ije sti«, i p re č iš ć e n je k o n c e p ta ra z lik e iz m e đ u p ra v a i p o litik e. Š to se tič e p rv o g m o že se u s tv r d iti d a je u m e đ u v re m e n u n e s ta la k o n c e p c ija s o c ija lis tič k e p ra v n e s v ije s ti kao izvora prava. S ovjetski pravnici danas govore o socijalističkoj pravno j s v ije s ti p o n a jv iš e k a o o» id e a ln o m iz v o ru p ra v a «27 u s m is lu d a o n a u n a p r e đ u je i s tim u lir a z a k o n o d a v n u d je la tn o s t i k o n k re tiz ir a k r ite r ije in te r p r e ta c ije z a k o n a u o k v iru g ra n ic a k o je p o s ta v lja p ra v n o u re đ e n je. Ovo n e p o im a n je so c ija lis tič k e p ra v n e sv ije sti, k ao izv o ra p ra v a, p o p rim a u s o v je ts k o j p ra v n o j p ra k s i d v o s tru k o z n a č e n je. N e s a m o d a se p r e š u tn o p riz n a je m o g u ć n o s t d a je s o c ija lis tič k a p ra v n a s v ije s t p r e d s ta v lja la je d a n od p o jm o v a p o d k o jim se p o d ra z u m ije v a o p rim a t p o litik e n a d p ra v o m, već i d a je ta k o n c e p c ija b ila p o jm o v n i in s tr u m e n t k o ji je o m o g u ć io v rlo ra z lič ite v e rz ije s o c ija lis tič k e» re v o lu c io n a rn e z a k o n ito s ti«. T re b a d o d a ti, m a k a r i u s p u t, d a is k lju č e n je o vog p o jm a p r a ti, n e s lu č a jn o, i slu ž b e n o p r iz n a v a n je p o tre b e za rig o ro z n o m z n a n 23 A. Ja. V išinski, o. c. 24 V. M. Cchikvadze, Država, demokracija, zakonitost, Moskva, V. M. Cchikvadze, o. c. 26 M. S. Strojtović, o. c. 27 V. M. Cchikadze, o. c argumenti

217 stvenom im p o sta cijo m p ra v n ih stu d ija, tj. ru še n je volo n tarističk ih i p ra g m a tič k ih te n d e n c ija koje su otežale razvoj pra v n ih stu d ija. D oista, i sam o p o rije k lo te rm in a i njegovo povezivanje s intuicizm om Petražitckog,28 isticalo je barem jedan oblik skepticizm a prem a i samoj mog u ćn o sti d a se izgradi z n a n o st o p rav u : b u d u ći da se ra d ilo o tom e da se stv o ri k lasn o pravo, čiji su k o rijen i ležali, ne toliko u o b jek tiv n im p o trebam a društveno-ekonom skih odnosa koliko u»klasnoj svijesti«, pravo se p rik az iv alo p re d m e to m ne in te le k tu a ln e i znanstvene spoznaje, već in tu itiv n e, u sk o povezane sa»klasnim in stinktom «. Ovakva imposta c ija dovela je u p ra v o do n eg ira n ja opće te o rije p rav a (koju je izvršio Vyšinskij), na čije m jesto je m orala uskočiti politička ideologija socijalizma. U novijim sovjetskim radovim a, sasvim suprotno tome, socijalis tič k a p ra v n a sv ije st p re d sta v lje n a je kao skup so c ijalistič k ih pravnih principa (slično našim»općim pravnim principim a«). D isk u sije o ko o d n o sa p ra v a i p o litik e p o sta ja le su sve češće. Teore ts k e su se d isk u sije p o lariz irale oko d v iju g ru p a pra v n ik a : s jed n e s tra n e S. F. K e ček ja n,29 A. A. P io n tk o v sk ij, Ja. F. M ikoljenko, A. K. Stalgevič, k o ji polaze od in s titu c io n istič k ih i socioloških p o zicija; s druge V. M. Cchikvadze,w M. S. Strogovič, P. T. Poležaj, S. V. Kurilov, zaintere sira n ih d a o d b ace sv ak u m o g u ćn o st o b ezvređ iv a n ja p ra v n e norm e. Kod prvih, koji se očito povode za sociolozima dvadesetih godina i poseb n o za S tu č k o m, tra d ic io n a ln a istra ž iv a n ja, k o ja žele povezati norm u i d ru štv en o -ek o n o m sk e o d n o se, svode se na p o k u šaj p ro šire n ja p ojm a p ra v a u k lju č iv a n je m ne sam o n o rm e već i p ra v n o g odnosa shvaćenog k ao in stitu c io n a ln o g ele m e n ta, i koji žele p re isp ita ti te m e ljito defin iciju p ra v a fo rm u lira n u D ruga stru ja, iako o d b ija sve dvosm islene elem ente koje je Višinski uveo, teži ipak da potcrta norm ativnu priro d u p ra v a i n aglasi na taj n ačin d istin k c iju p ra v a i p o litik e. Ali uzevši ih zajed n o, o b je s tru je o sp o ra v a ju s u b je k tiv istič k e im p o sta cije, koje su dovele do više ili m a n je o tv o re n e in d e n tifik a c ije p ra v a i politike. B it će k o risn o izn ijeti d e ta ljn ije sa d rž a j n ek ih od novijih d isk u sija k o je m ogu p o k az ati nivo do kojeg su stigle. P oležaj, k o ji je m ožda p ra v n ik, n a je k sp lic itn ije je p o tak a o p ro b lem d istin k c ije p ra v a i p o litik e p re d la žu ć i d a se p o sto je ća povezanost tih dviju kategorija zanem ari da bi se na vidjelo iznijele različitosti. Jedinstvo so v jetsk o g p ra v a i d rž av n e p o litik e ističe on u je d n o j svojoj s tu d iji leži u čin jen ic i d a oni izra žav aju na isti način želje ra d n ik a i idu za istim ciljem stv a ra n je m k o m u n ističk o g d ru štv a. Ako država p o sta v lja p ra v n e n o rm e to je zbog toga je r p o stiz av a n je općeg cilja p o d ra z u m ije v a n u žn o st p o s to ja n ja sp ecifičn ih p ra v ila obaveznih za sve: pravo, dakle, ne može biti u suprotnosti s politikom, niti politika s pravom. Ako su p ro tn o s ti i n a s ta n u (a glavna n a s ta je zbog m a n je m obiln o sti p ra v a u o d n o su n a p o litik u ) oni ovise b itn o o čin jen ic i što d ru štv o napreduje brzo tako da sm isao te suprotnosti nije do da potcrta potrebu brzog razvoja i prilagodbu zakonodavnih norm i društvenoj stvarn o sti. Ali u p ra v o ovaj fe nom en sig n alizira p o tre b u d a se p ro č iste načini doktrinalne i tehničke elaboracije norm i i stoga u krajnjoj liniji specifičn o sti i ra z lič ito sti p ra v a. N a taj n ačin, d ak le,»politički zahtjevi su p ra v o sam o u o n o j m je ri u k o jo j su fik siran i kao obavezne n o rm e, čiju p ro v e d b u, u slu č a ju p o v re d e, nad g le d a, p risiln o, država«. Ova p rin u d n a o b av e zn o st k o ja ra z lik u je p ra v o od p o litik e u v je tu je i d ru g e dvije k a r a k te r is tik e p ra v a: njeg o v u m a n ju m o b iln o st (zbog fik sira n ih o p ćih 28 M. S. Slrogović. o. c. 29 S. F. Kečekjan, Pravni odnosi u socljallsllčkom druttvu, Moskva, V. M. Cchikvadze, o. c. argumenti - 215

218 pravila ) i suženje područja djelovanja. O dbacujući tendencije»ka svođenju pravnih norm i na odluke partije i p retvaranje zakona u direktiv u p a r tije «(što je, k a k o sm o v id je li, b ilo k a r a k te r is tik a p o m a lo svih p r e th o d n ih te o re ts k ih te n d e n c ija ), P o le žaj je tv rd io d a, a k o d rž a v a s tv a ra p ra v o p o d u tje c a je m p o litik e i n je z in ih c ilje v a, p o litik a se o s la n ja n a p ra v o d a b i fik s ira la i z a š titila sv o je n a j n e p o s r e d n i je i n a jh itn ije ciljev e. Ako, d a k le, p o s to ji p r im a t p o litik e n a d p ra v o m, o n s e tič e p o litik e d rž a v e, k o ja se o s tv a r u je u p ra v o n a p o lo ž a ju p ra v n ih n o rm i. G lav n o p o d r u č je k o n tr a s ta iz m e đ u d v a ju te o r e ts k ih p ra v a c a tič e se d ru g e o d d ife r e n c ija ln ih k a r a k te r is tik a p ra v a, k a k o ga je fo r m u lira o P o le ž a j, tj. tič e se ra z lik a š to g a m a n ja m o b iln o s t p ra v a o tv a ra iz m e đ u z a k o n a i d ru š tv e n e p ra k s e. N a n je m u je in z is tir a o p o s e b n o A ržan o v, k o je m u je o d g o v o rio K u rilo v o v im rije č im a :»Ako je u n u ta r iz v je sn ih g ra n ic a n a z a d o v a n je z a k o n o d a v s tv a u o d n o s u n a d ru š tv e n e z a h tje v e n e iz b je ž n o, n ije n e iz b je ž n o d a u je d n o j s o c ija lis tič k o j d rž a v i a k tiv n o s t o rg a n iz a c ije p re te č e z a k o n o d a v n u a k tiv n o s t. O d rž a v i i o p a r tiji ovisi d a se u te m e lji ta k v o u r e đ e n je d a o rg a n iz a c io n e d je la tn o s ti d rž a v n ih in s titu c ija n e p r e te k n u z a k o n o d a v n u a k tiv n o s t i d a p r o m je n a p o litik e u k lju č u je p rila g o đ a v a n je n o rm a tiv n ih a k a ta. O vo je p u t k o ji o d g o v a ra re ž im u s o c ija lis tič k e z a k o n ito s ti, a n e p r id r ž a v a n je z a k o n a se n e s m ije o p ra v d a v a ti n je g o v im k a š n je n je m u o d n o s u n a p o tr e b e života.«n a jz a n im ljiv iji s u k o b z b io se g o d in e iz m e đ u M ik o lje n k a i g ru p e o d č e tir i p ra v n ik a.31 M ik o lje n k o je p o n o v o p re d lo ž io p r o š ir e n je p o jm a p ra v a, d a bi se u s tu p ilo više m je s ta p o jm u -pravnih o d n o sa, p o jm u so cija lis tič k e p ra v n e s v ije s ti i d a lo v iše p r o s to r a» k re a tiv n o j p rim je n i«p ra v a. U b iti n je g o v a se in te rv e n c ija s a s to ja la u p r ita je n o m p o z iv u n a» p o v ra ta k S tu č k i«. O d g o v o r č e tv o ric e p ra v n ik a b io je v e o m a o d lu č a n :» Priznavanje norm ativnosti prava im a, po našem m išljenju, veliku teor ijs k u i p r a k tič n u v a ž n o s t, j e r p ru ž a m o g u ć n o s t r a z g ra n ič e n ja p ra v a o d d ru g ih k o n s titu tiv n ih d ije lo v a ju r id ič k e s u p r a s tr u k tu r e, a d o p u š ta is to v r e m e n o d a se is ta k n e o rg a n s k a veza k o ja p o s to ji iz m e đ u p ra v a i sv ih d ru g ih p ra v n ih fe n o m e n a, u k lju č u ju ć i tu i p ra v n u s v ije s t i p ra v n i o d n o s. P o la zeći o d k o n c e p c ije p ra v a k a o s k u p a (s is te m a ) p ra v n ih n o rm i m o g u ć e je d o b iti ja s a n o d g o v o r n a p ita n je d a li je je d n o o d re đ e n o p o n a š a n je le g a ln o ili ne; m o že se u v ije k u tv r d iti š to je p ra v n o, a š to a rb o - tr a tn o ; k a k v i su o d n o s i p ra v n i... i n a k r a ju k a k v a p ra v n a s v ije s t o d g o v a ra p ra v u, a k o ja je s n jim u s u p r o tn o s ti. A ko se, m e đ u tim, p ra v o sv ed e n a p ra v n u s v ije s t, n a m a n ife s ta c iju v o lje, n a in d iv id u a ln i č in ili n a k o n k re tn e p ra v n e o d n o se, g u b i se o d m a h d o m a š a j p ra v a k a o m je r e za p ro s u đ iv a n je le g itim n o s ti p o n a š a n ja i a k c ija.«i sa m i p o b o rn ic i n o rm a tiv n o s ti p ra v a u p o z o r a v a ju, m e đ u tim, d a je ta j p ro b le m v rlo slo ž e n. O n im p lic ir a i je d a n d ru g i tip g le d iš ta, k o je g a je K urylev form ulirao iznoseći tezu o nužnosti posto jan ja srednje pozic ije iz m e đ u p o b o rn ik a teze o» fo rm a ln o p ra v n o m «i o n ih o» k o re k tiv u «u p rim je n i p ra v a. N e m o že se z a m is liti p r im je n a z a k o n a n a p is a o je K u ry le v a d a se n e u z m e u o b z ir p ra v n a s v ije s t, s u b je k tiv a n sta v su ca, k a k o p re m a z a k o n u ta k o i p re m a č in je n ic a m a, n a č in d a» o d b ija nje kreativne prim jene sovjetskih zakona m ože dovesti do povrede soc ija lis tič k ih z a k o n ito s ti«, m a s k ira n e p o d fo r m u lo m» fo rm a ln o p ra v n o «. D a k le, p o s to ja n je k a o i n e p o s to ja n je» k re a tiv n o g e le m e n ta «u p rim je n i z a k o n a m o že d o v e sti d o p o v re d e z a k o n ito s ti o n e s o c ija lis tič k e k o ja želi b iti ra z lič ito m o d fo r m a lis tič k o g i a p s tr a k tn o g leg a liz m a. P o n o v n o se o č itu je d a je p ra v o sa m o p o se b i u z o r a k za n e je d n a k o s t, je d n a k tretm an nejednakih situacija i da ta nejednakost i dalje ostaje k arakterističnom i za novo društvo. 31 Ja F. M ikoljenko, Pravo i njegovi m anifeslacionl oblici. D. A. Kerim ov P. E. Nedbajlo I. S. Sam oščenko L. S. Ja v it, O problem u definicije pojina socijalističkog prava. 216 argum enti

219 »ODUMIRANJE«DR2AVE Ova sp o zn a ja n ije bila stra n a so v jetsk o j m isli; dovoljno je p o d sjetiti se k ritik a»građanskog prava«koje su u p u tili S tu čk a, P ašukanis i Vyšinskij; sada se, m eđutim, pojavljuje kao spoznaja o granicama inhere n tn im i sam om»pravu novog tipa«, koje je kao p ravo izraz jednog n ehom ogeniziranog d ru štv en o g odnosa. Na ovim gled ištim a razvila se u to k u prvog d ese tljeć a p o slije m isao o p ro gresivnom o d u m iran ju države i p ra v a: ogra n ič en i k a r a k te r političko-pravnog, jo š uvijek»buržoaskog«organizm a, stim ulirao je futurističke zanose i ideološke konstrukcije tem eljene na brzom stvaranju sam oupravnog društva. Preo k re t, koji se zbio sre d in o m trid e se tih godina, otv o rio je p erspektivu d ru g e n arav i, k o ju je S ta ljin te o rijsk i iznio u tezi o»jačanju države i p rav a«.32 O va teza n ije n eg ira la sa m a po sebi n e o p h o d n o st cia se dođe do s tv a ra n ja jed n o g k o m u n ističk o g d ru štv a bez države i bez prava, ali je naglašavala da će takvo društvo biti rezultat ekonom skog porasta društvenog b o g atstv a. Iz toga je proizlazilo da je b ita n elem ent»prelaska u kom unizam «e k o n o m sk o ja č a n je države, a s lim i ja č a n je d jelo tv o rn o sti države i p ra v a, k o ji su im ali za cilj e k o n o m sk u u zg rad n ju. Posljedice, po p o litič k o -p ra v n i siste m, bile su m noge. N a p rvom m je stu, zahtijevala se sta b iln o st d ržav e na d u lji p erio d i to države, u v ijek sve»jače«. Ovaj p o stu la t je sad ržav a o u sebi pozitivan e le m e n t za razvoj so v jetskog prava, budući da je usm jeravao teoretsku problem atiku na pozitivne in stitu c ije nove države, a p re sta o ih s m a tra ti jed n o stav n im labora to rije m za e k sp e rim e n te, često a v a n tu ristič k e ; ta k o đ e r je p oticao i u te m e ljiv a n je a rtik u lira n o g p ra v n o g siste m a, sposo b n o g da efikasno re g u lira nove d ru štv e n e odnose. M odel n a k o jem je o stv are n ovaj p re o k re t je U stav 1936., koji je u k in u o o g ra n ič en o p ra v o glasa, a uveo opće pra v o glasa, kao i p ra v n u i p o litič k u ra v n o p ra v n o st g ra đ an a, zacrta o jc po litič k e i p ra v n e in stitu c ije, p o stav io je, d akle, tem elje org a n sk o g institu cio n alizm a. P riz n a v a n je»vodeće«fu n k c ije p a r tiji sa stra n e U stava, n ije oduzelo, te o re tsk i govoreći, sig u rn o st i s ta b iln o st fu n k c io n iran ja d rž av n ih m eh a n iz am a; d o n ijelo je m o g u ćn o st da se vodstvo p a rtije re a liz ira z a d o b iv an jem k o n cenzu sa g ra đ a n a, već izjed n a čen ih s ra d n i cim a, n ak o n d u b o k ih tra n s fo rm a c ija u ek o n o m sk im o dnosim a. Z ap rav o, ovo u sta v n o p riz n a v a n je p a r tiji vodeće fu n k c ije bio je p o k az atelj ra z g ra n ič e n ja p a r tije i d ržave, k o je je već u slije d ilo. Ovakvo isto zn a če n je im ao je i z a h tje v (u v ijek te o re tsk i govoreći) za norm a- tiv n o šć u p ra v a. U zevši sve zajed n o, u re đ e n je, k o je je p ro k la m ira n o U stavom godine, ra z a ra lo je p o litič k u i p ra v n u situ a c iju, k o ja jc b ila k a ra k te riz ira n a p riv ile g ira n im p o lo žaje m p a r tije (i njezin ih članova), ra d n ič k e k lase (u o d n o su na seljak e ) i p o litik e ; označavalo je ta k o đ e r i p ro š ire n je o d n o sa u o d re đ e n e sh em e, kakve je treb a lo d ru štvo, k o je je d o v ršilo p rv u i d u b o k u so c ija ln u tra n sfo rm a c iju. T em eljn a id eja nove d rž av n e p o litik e b ila je, izgleda, p o v je re n je u fu n k c io n iran je 32 NajčiŠću form ulaciju ove teze je dao Staljin u izvještaju Centralnom komitetu pm lnc 7. siječnja 1933, povezujući je sa teorijom o jačanju klasne borbe u socijalizmu:»ukulanic klasa se ne postiže odum iranjem klasne borbe, nego njezinim jačanjem. Odumiranje države se neće provesti kroz slabljenje državne vlasti, već kroz njezino maksimalno jačanje, koje ie nužno, da bi se uništili ostaci klasa koje odum iru i da bi se organizirala obrana protiv opkoljavanja kapitalizm a, koji ne samo da nije uništen, nego i neće niti tako brzo.«1. V. Staljin. Pitanja lenjlnlzma. Ali iznesena je teza već bila form ulirana u polemici sa Buchannom godine. 33 Važan je izvještaj Osmom kongresu sovjeta 25. studenoga u kojem je Staljin govorio o»dosljednom demokratizmu za sve- i tvrdio da je»»demokracija u SSSR... demokracija za radnike, tj. demokracija za sve«. U tom istom izvještaju Staljin je odbacio prijedlog»da se oduzmu biračka prava bivšim bjclogardcjcima, svim bivšim i osobama koje ne vr.se društveno koristan posao, ili da ograniči biračka prava ovih osoba, na način da im ostavi samo pravo da biraju, a ne i da budu birani«. argum enti-217

220 o b je k tiv n ih m e h a n iz a m a, k o je je s ta v ila u p o k r e t v e lik a d ru š tv e n a re fo rm a : to fu n k c io n ir a n je o m o g u ć it će p ro g re siv n o p o v e ć a n je d ru š tv e n og b o g a ts tv a i n a ta j n a č in s tv o riti» e k o n o m sk u bazu«je d n o g višeg d ru š tv a. S h v a ć a n ja, k o ja su se ra z v ila o k o te o rije V išin sk o g, im p lic ir a la s u tv r d n ju d a u s tv a rn o s ti, d is tin k c ija d rž a v e i p a r tije i, sto g a, d a k le, p ra v a i p o litik e im a i d r u g u s ir a n u. U p r e d s ta v lja n ju p e r io d a» p rije laza u k o m u n iz a m «k a o fa ze k o ja k a r a k te r iz ir a sa m o e k o n o m s k o ja č a n je, k rilo se n im a lo p r ita je n o o b e z v re đ iv a n je u p ra v o p o litič k ih i p ra v n ih m e h a n iz a m a u k o ris t s ta r ih v o lu n ta ris tič k ih i s u b je k tiv is tič k ih te ž n ji. U o sta lo m, d ru g o g z n a č e n ja i n e m a s ta ln a p o v re d a s o c ija lis tič k e z a k o n ito s ti u c ije lo m p e r io d u iz m e đ u i g o d in e, š to je d o v elo d o s ta ln ih z a m je n a o d lu k a p a r tije o d lu k a m a d rž a v e, z a m je n e»čistih«p o litič k ih z a k lju č a k a p o s re d n im p o litič k im z a k lju č c im a, p u te m z a k o n a i n o rm a tiv n ih a k a ta. T o je u k lju č iv a lo, ja s n o, o d la g a n je svih g a ra n c ija 0 s ta b iln o s ti i s ig u rn o s ti, u im e k o jih je»novi k u rs«b io p o d rž a v a n. P o se b n o je z n a č io s tv a r n u n e e fik a s n o s t p r o c e d u r a ln ih i in s titu c io n a ln ih m e h a n iz a m a i ta k o z v a n ih» fo rm a ln ih «e le m e n a ta d r u š tv a p re d v iđ e n ih U stavom. B udući da je situacija bila takva» jačanje države«se pretvorilo u autoritarizam, objašnjavan političkim ciljevim a» partije «. Isto v re m e n o o p ć e o b e z v re đ iv a n je n o rm i i p r o c e d u r a, k o je je le ž a lo u o sn o v i ove vizije države, odražavalo se i u n u tar p artije i davalo joj au to ritativ n u s t r u k t u r u k a k v u p r ije n ije im a la.» K u lt lič n o sti«n ije b io to lik o uzrok degenerativnih procesa S taljinova doba, koliko posljedica, s obziro m d a je o b e z v re đ iv a n je fo rm i i p r o c e d u r a p r e p u š ta lo d rž a v n e p o slo v e p a r tiji b e z p o s re d n iš tv a i p re k id a lo n a ta j n a č in in te rv e n c iju n a r o d a 1 sp e c ifič n ih k o m p e te n c ija u s ta v n ih o rg a n a ; s p a r tije s u se p re n o s ili n a ru k o v o d e ć e o rg a n e i n a»glavnog«. P o s lje d ic a je b ila d a se s is te m d e f o rm ira o n a d v a n a č in a : k o m p e te n c ije d rž a v e p re la z ile su n a p a r tiju, a p a r tijs k e su k o m p e te n c ije b ile p o d rž a v lje n e. D o k s u p a r tijs k i o rg a n i z a m je n jiv a li d rž a v n e, ovi p o s lje d n ji s u d je lo v a li k a o o rg a n i p a r tije. O va o p is a n a d e f o rm a c ija b ila je to iz ra z itija š to se p re la z ilo o d n iž ih do v iših o rg a n a, m a d a je b ila s a sv im iz ra z ita i n a n iv o u s o v je ta i lo k a ln ih o rg a n a. N a jk a r a k te r is tič n iji re z u lta t, d a k le, n ije b io n e r a z g r a n ič e n je d rž a v e i p a r tije, n eg o jo š teži p ro c e s, j e r je b io z a je d n ič k i i d rž a v i i p a r tiji, a to je o p ć e ra z a r a n je o d n o s a iz m e đ u iz b o rn ih, p re d s ta v n ič k ih i iz v ršn ih tije la. N e sa m o d a se o d lu k a s ta ln o p r e m je š ta la s a d rž a v n ih tije la n a p o litič k a (tj. p a r tijs k a ), v eć se p r e m je š ta la i k o d je d n ih i k o d d ru g ih sa p re d s ta v n ič k ih i iz b o rn ih o rg a n a n a iz v ršn e. O sim što je p o litik a s ta ln o z a m je n jiv a la p ra v o, a p a r ti j a d rž a v u i s a m a p o litik a se p r e d s ta v lja la k a o n e š to š to d o la z i o d o zg o. O vo tre b a is ta k n u ti ne s a m o zb o g to g a d a b i se s h v a tile te o re ts k e p o z ic ije s a n k c io n ira n e trid e s e tih g o d in a već d a bi se ra z u m je le i im p likacije jednog preispitivanja odnosa prava i politike, a još i šire, preispitiv a n je p r o b le m a s o c ija lis tič k e z a k o n ito s ti. S ovog g le d iš ta izg led a vjerojatnim da se gore opisana distinkcija m ože upisati u neku perspektiv u ra z lič itu o d je d n o s ta v n e o b n o v e p r in c ip a z a k o n ito s ti i d a se m o že (m ora ) uskladiti s ponovnim započinjanjem tretira n ja tem atike sam o u p r a v lja n ja i in d ir e k tn e d e m o k ra c ije, k o ju su te o r e ts k i p o s ta v ili M ar.\ i L e n jin. S a m p ro b le m o d u m ir a n ja d rž a v e p o p rim a u ovoj p e r s p e k tiv i ra z lič ito z n a č e n je. S a s ta ja liš ta k o je su im a li V išin sk i i S ta ljin, o n je b io p ro f ilir a n k a o p ro c e s s la b lje n ja d rž a v e i n o v o g p ra v a, u p ra v o zbog to g a š to je p r o b le m» e fik a sn o sti«b io s v e d e n n a iz v rš a v a n je v o lje d rž a v nog a p a ra ta, a o s ta v lja o je izvan tih sh e m a e fik a s n o s t k o ja je p ro iz la zila iz s u d je lo v a n ja n a r o d a u ja v n im o d lu k a m a. P o le m ik a S ta ljin a i V išinskog protiv teorije o odum iranju države >poziva se na dva argum e n ta : p rv i is tič e n u ž n o s t ra z v o ja p ro iz v o d n je ; d ru g i n u ž n o s t o b ra n e argum enti

221 zem lje od stra n ih p rije tn ji. Ova dva arg u m e n ta lako je vidjeti, im aju m alo za jed n ičk o g s p ro c eso m ru še n ja a u to rita rn o g u p ra v lja n ja i s jača njem uloge narodnih masa. I Staljin i Višinski zam išljaju stalno državu sam o izvršnim a p a ra to m i štaviše izvršnim a p a ra to m čija se b itn o st izražava na dva sek to ra, političk i m an je relev an tn a: se k to r ekonom ske i se k to r vojno-policijske a d m in istra c ije. P onavljali su jed a n B uharinov stav, k o ji je L enjin podvrg a o k ritici. B u h arin je ovako bio skicirao p ro ces o d u m ira n ja države:» N a jp rije će n e sta ti vojske i flote [...] ; zatim sistem a kaznenih i represivnih organa; nadalje prinudnog karakte ra ra d a itd.«l enjin je na to bio sa rk a stič n o prigovorio:»zar ne sasvim suprotno? najprije nadalje ', nakon toga zatim i na kraju najp rije.«34 P o jam d ržave na koji je m islio M arx dok je iznosio tezu o n jezin u o d u m ira n ju n ije bio o n aj gen eričk i p o jam države-aparata, vcć specifični p o ja m m o d ern e P o litič ke države, k o ja bi bila odvojena od društva političkim predstavničkim tijelim a. Odum iranje države i jačan je političk o g sa m o u p ra v lja n ja su se slijevali u je d n o i povezivali se u M arxovoj misli sa procesom neposrednog društvenog sam oupravlja n ja p roizvođača. I sam L en jin je d rž ao da»u so cijalistič k o m režim u svi sa m o u p ra v lja ju izm jen ičn o i svi će se vrlo brzo n a v ik n u ti da nitko ne vlada«je r»što je d e m o k ra c ija p o tp u n ija, sve je bliži m om ent kada p o sta je suvišnom «. N a ove se p ersp e k tiv e često n a v ra ć a ju d an a s so v jetsk i znanstvenici, m a k a r k od m n o g ih od n jih jo š u v ijek p o sto ji s ta ra id eja o državi kao u p ra v i. T ako C chikvadze piše o d m ah n ak o n što c itira gore izneseni L enjinov te k st d a će» tem eljn a lin ija ra zv o ja so cijalistič k e države proći kroz daljnje stalne razvoje dem okracije. Provest će se u potpun o sti u život L en jin o v a p re d v iđ a n ja o u v o đ en ju svih ra d n ik a u u p ra v lja n je državom.«35 P ita n je k o je o sta je o tv o ren o i koje tre b a ra zm o trili jest u kojoj će m jeri ovo uvođenje radnika bili samo uvođenje u političk o o d lu čiv an je a neće se svesti na su d jelo v an je u izvršavanju. U p rv o m slu č a ju d isk rim in a n tn i ele m e n t p o sta je p o tč in ja v a n je cijelog institucionalnog m ehanizm a predstavničkim i izbornim tijelim a; u drugom o državnom paternalizm u. V raćaju ć i se n a a k tu a ln u p ro b le m a tik u m ože se p rim ije titi da sc novija teorija o»državi cijeloga naroda«ponovno vraća tem atici uključenoj u U stav od g odine i povezuje se s p o k u ša je m što kohereninije elaboracije organskog karaktera. Nejasnom, m eđutim, ostaje distin k c ija d rž av e i p a rtije. Izgleda d a je n a jtip ič n iji slučaj u užem ju rid ič k o m sm islu o n aj o n o rm a tiv n im a k tim a koje su donosili zajedno M inistarski savjet SSSR i Centralni kom itet kom unističke partije S SS R (a p o n ek a d i V rhovni p re z id iju m so v jeta SSSR ). M eđutim, taj slu čaj je o p o rtu n o u k lju č iti u k o m p le k sn ije ra z m a tra n je. ZAKLJUČAK D onoseći z a k lju č a k o o d n o sim a p ra v a i p o litik e k ako na n jih d an as g led a so v je tsk a d o k trin a m ože se reći d a se već a firm ira o zahtje v za fik sira n je m n jih o v e s ig u rn ije d istin k c ije, i d a je z a h tje v za z a štito m specifičnih norm ativnih karakteristika prava već prodro čak i u udžbenike. U to m je sm islu je d a n od n a jn o v ijih tek sto v a opće te o rije prava, sintetizirao ulogu koju pravo zauzim a u odnosu na ekonom iju :»Zakon o d av stv o i p ra v o su p rs te n koji p o sre d u je izm eđu p o litik e i ek o n o m ije. K ao izraz i in s tru m e n t volje v lad a ju ć e k lase i, u p e rio d u stv a ra n ja kom unizm a, volje cijelog naroda, sovjetsko pravo usm jerava ponašanje 34 V. M. Cchikvad/.c. o. c. 35 V. M. Cchikvadze, o. c. argumenti - 219

222 p o je d in a c a, p ro iz v o d n ih k o le k tiv a, o rg a n a p la n ir a n ja, ja v n ih fu n k c io n a ra n a rje š a v a n je o n ih z a d a ta k a k o je e k o n o m s k i ra z v o j d o n o si. U z a k o n im a k o ji se tič u e k o n o m sk e s fe re iz ra ž e n a je e k o n o m ik a p o litik e s o c ija listič k e države. P rav n i zak o n je m je ra (skala ) p o n a š a n ja g ra đ a n a i o rg a n iz a c ija, p rila g o đ e n a c ilju, g e n e ra liz ira n a za p o je d in u k a te g o riju o d n o sa, u v je to v a n a e k o n o m s k im s is te m o m, a o d g o v a ra in te re s im a n a še g d ru š tv a. Z a k o n je p o litik a iz ra ž e n a k ro z p ra v ila p o n a š a n ja, o b a v e z n a za sv ih, a k o je g a r a n tir a d rž a v a, p ris iln o, u s lu č a ju p o v re d e. U o k v iru z a k o n a i n a n je g o v o j o sn o v i o s tv a r u je se i ra z v ija s v a k o d n e v n a p o litik a s o c ija lis tič k e d rž a v e. Z a k o n g a r a n tir a s ta b iln o s t o d n o s a i n e m o že se m ijenjati svakog dana. Tek prom jene društvenih uvjeta stvaraju p retp o s ta v k e za je d n o n o v o z a k o n o d a v stv o.«36 E v o i d ru g e fo r m u la c ije iz je d n o g z b o r n ik a :» S o c ija listič k o p ra v o je n a ju ž e p o v e z a n o sa s o c ija lis tič k o m d rž a v o m i d ru g im d ije lo v im a p o litič k e o rg a n iz a c ije d ru š tv a. P ra v o, d a k le, im a p o tic a jn u fu n k c iju, a d rž a v a ga k o ris ti d a b i iz v ršila z a d a ć u iz g ra d n je s o c ija liz m a i k o m u n iz m a. T o n e z n a č i d a p o litič k a o rg a n iz ira n o s t d r u š tv a n e ra s p o la ž e, o sim p ra v a, i d ru g im s re d s tv im a k o jim a m o že u tje c a ti n a d ru š tv e n e o d n o se. [... ] Ali to n e u m a n ju je u lo g u p ra v a. K a o sp e c ifič a n d ru š tv e n i fe n o m e n, p ra v o z a d rž a v a sv o ju v a ž n o st u c ije lo m p e r io d u iz g ra d n je k o m u n iz m a.«37 U ovom p re g le d u i p ro b le m» o d u m ira n ja države«sag led a n je d ru g a č ije n eg o u p ro š lo s ti. O n n ije k o n c ip ira n k a o p ro g r e s iv n o s m a n je n je v a ž n o sti p ra v n e n o r m a tiv n o s ti (» p ra v n i n ih iliz a m «), v eć k a o p o s tu p n o o g ra n ič a v a n je n o rm a tiv n e s fe re u o d n o s u n a k o n s o lid a c iju o d n o s a i ponašanja koji se m ogu odviti bez posredovanja prava. B ude li, m eđutim, p o tr e b a za p ra v n o m n o r m a tiv n o š ć u i d a lje p o s to ja la, o n o ču v a svoju punu vrijednost. O dum iranje prava ne znači obezvređivanje p rava, a konsolidacija prava ne znači više au to ritarn i subjektivizam politik e. Prevela Snjezana ČEH -TOM AŠIĆ 36 S. N. B ratne I. S. Sam oščenko. Opća teorija sovjetskog prava, Moskva V. M. Cchikvadze, Politička organizacija sovjetskog društva, Moskva, argum enti

223 kritička kartoteka

224

225 POUČAN PRIMJER IZ TEORIJE I PRAKSE Građanin je, dok se s njim kartaš ili zalaieš, dobrodušan, pa i nije glup čovjek, no treba sam o progovoriti s njim o čem u bilo što se ne jede, na prim jer o politici ili znanosti, zapast će u nepriliku ili će zapodjenuti takvu filozofiju, tupu i pakosnu, da ti preostajc samo rukom mahnuti i otići. A. P. Cehov S to sve ra đ a k o n ju n k tu ra ro b e n a trž ištu, novim je p rim je ro m p o k az alo o b ja v ljiv a n je u d ž benika»osnove m arksizm a i Teor ija i p ra k s a socijalizm a«(u je sen 1977), a u to r d r J u ra j Plenković, re c e n z e n t p ro f. d r D ragan N ičić, izd av ač G rađ ev in sk i fa k u l te t S v eu čilišta u R ijeci. N a 140 stranica, po sedam deset m arksizm a i so cijalizm a, d r P lenković, k ak o p iše u P o govoru, p re d a je» javnosti ovaj ra d, k o ji je p rven s tv e n o n a m ije n je n stu d e n tim a (p o tc rta o Z. M.)* G rađ ev in sk o g fa k u lte ta u R ije c i...«. Ž elja je autorova bila da, prvo, pruži stu d e n tim a što više»izvornog m a r k sistič k o g štiva«, te je te k sto v e»če sto d o p u n ja va o a u te n tič n im cita tim a «, i drugo,»kako se, m e đ u tim, če sto u in te rp re ta c ija m a m a rk siz m a su sre ć e m o s tešk im, ra zv u čenim i p o n e k a d n e ja sn im form ulacijam a, nastojao sam, kolik o god m i je d o p u šta la m a te rija, d a g ra d iv o izložim što in te resa n tn ije, k o n c izn ije, što će o la k š a ti stu d ij O snova m a rk siz m a i T e o rije i p ra k s e socijalizm a«. Auto ro v će p ris tu p, d a b u d e na izvoru: c ita tim a ; d a se svid i: p o je d n o sta v lje n jim a, o d re d iti»ovaj rad«. O SN O V E M ARKSIZM A N e n a m je ra v a m o su d iti o p ra v danost brojnih rasprava o m o * Sve dijelove citiranog teksta u kurzivu potcrtao je autor ovog članka. gućnosti udžbenika m arksizm a, ali nisu bez razloga m išljen ja o njegovoj in k o p atib iln o sti biti M arxova djela, da m etodološki p ristu p koji u osnovi im a pozitivistički, znan stv en i p ristu p kao n au k a o, isk lju č u je h isto rijsk o -m ate rijalističk i. Ne o tvarajući polem ik u za ili p rotiv, ali kada se m ark siz am p o jav lju je kao školski predm et, kolegij u studiju, k u rs, n am eće se p o tre b a da se u sk lad u sa procesom nastave p rib av i p rik la d n a lite ra tu ra. Pisa n je u d žb e n ik a zah tijev a da au to r zadovolji d osegnuti teo rijsk i nivo p o d ru č ja kojim se bavi i did ak tičk o -p e d ag o šk u n am jenu.»k lasici m ark siz m a su uočili p ro g resiv n e tekovine na p o d ru č ju ra n ijih te o rijsk ih i p ra k tič n ih istraž iv a n ja, te su polazeći od toga uz k ritičk o p re v la d av a n je svega sta ro g i preživjelog izgradili novi pogled na svijet marksizam.«(9) Ovo je afirm i ra n (»građevinski«) p ris tu p kao i njegove konsekvence: m ark sizam je te o rijsk i u v jeto v an k ritik o m sta rin sk ih teza engleske p o litičke e k o n o m ije, so cijal-u to p ista i nje m a č k e k lasičn e filozofije. Cje lo k u p an M arxov odnos, sp ra m v la stite te o rijsk e i povijesne tra d ic ije in te rp r e tira se kao p u ka k ritik a ovih te o rijsk ih k ons tru k c ija, k ritik a, k o ja je u osnovi sam o drugačija interpretacija što se isc rp lju je a p rio ri osuđ u ju ć im stav o m i p ro te sto m p ro tiv zbilje. Ovime se cjelina M arxova pitanja o uzrocim a ideologijske osnove»tri izvora m arksizma«i n jih o v a k r itik a ig norira, u m je sto in te rp re tira. A psolviravši»nastan ak i razvoj m ark sizm a«, a u to r se am biciozno laća interpretacije»bitnih kom po n en ti m a rk sistič k e filozofije«u p u ć u ju ć i čitao c a n a M arxove»teze o F eu erb ach u «. I površnije m p oznavaocu Teza p o zn ato je da M arx n iti n a jedinom m jestu ne govori o d ijalek tičk o m m a te rijalizm u, te da je pitanje odnosa dijalektički historijski m a te rija liz a m bilo izvorom k o n traverzn ih ra sp ra v a u m ark siz m u. A u to ru to n e sm eta, p a piše: «... d ija le k tič k i m aterija liz am sin te tiz ira m a te rija liz a m u d ija le k tik u i lju d sk u d je la tn o st uzetu p rije svega kao p ro izv o d n u argumenti - 223

226 d je la tn o s t p o m o ć u k o je lju d sk o b ić e (s u b je k t) s tu p a u vezu s p re d m e tim a i p o ja v a m a (o b je k ti), te m ije n ja ju ć i p re d m e te i p o ja v e ra d i z a d o v o lje n ja sv o jih p o tre b a m ije n ja i seb e u sav ršen ije s tv a ra la č k o b ić e. V id i M ark so v e T E Z E 0 F E U E R B A C H U.«(15) P o tra ž ili s m o T eze:» M a te rija lis tič k o u č e n je o m ije n ja n ju o k o ln o s ti i o d g o ju z a b o ra v lja d a lju d i m ije n ja ju o k o ln o s ti i d a sam o d g a ja te lj m o ra b iti o d g o je n. S to g a o n o m o ra d ije liti d r u š tv o na d va d ije la o d k o jih je jedan iznad društva. P odudarn o st m ije n ja n ja o k o ln o sti i lju d sk e d je la tn o s ti ili s a m o p ro m je n e m ože se shvatiti i racionalno raz u m je ti sa m o k a o re v o lu c io n a rn a p r a k s a.«(m arx Engels, R ani ra dovi, s tr. 338,» N a p rije d «1967, Z a g re b ). U č in iv ši g re š k u n a k o ju M arx u p o z o ra v a : d io b u»subje k t«-» o b je k t«,» m ije n ja ju ć i p r e d m ete m ije n ja i seb e «, izvršio je d r Plenković dogm atski prevrat: h isto rijsk i m aterijalizam u d ijale k tič k i m a te rija liz a m (č ita j d ija m a t), re v o lu c io n a r n a p r a k s a u p u k i d e te rm in i- z n a m (č ita j d ija -m a t), re v o lu c io - n o s t p ra k s a, s h v a ć e n a is k lju č iv o k a o p u k a m a te r ija ln o - p ro iz v o d n a aktivnost, a ne kao ukup n o st nač in a n a k o ji č o v je k p ro iz v o d i svoj život. Dok F euerbach» praksu shvaća i fiksira sam o u n je n o m p r lja v o ju d e js k o m p o ja v nom obliku«( citirani» Rani ra dovi«, s tr. 337), d r P le n k o v ić je d rž i za s r e d s tv o k o jim» s u b je k t«m ije n ja» o b je k t«a tim e p o s re d n o»i se b e u s a v r š e n ije s tv a r a la č k o b iće«. O tu d a :» D ija le k tič k i m a te r ija liz a m k a o h is to r ijs k i m a te r ija liz a m d o s lje d n o p ro v o d i tu sintezu i na p odručje društven ih d je la tn o s ti. Z a h v a lju ju ć i t o m e o n je o m o g u ć io k la s ic im a m a rk s iz m a d a s a g le d a ju p o v ije s t čovječanstva kao cjelinu i o tk riju n je n e z a k o n ito s ti.«(15) U m je sto kom entara :» H istorijski m a te rija liz a m je p r o š ir e n je p o s ta v ki d ija le k tič k o g m a te r ija liz m a n a p r o u č a v a n je d ru š tv e n o g ž iv o ta, p r im je n a p o s ta v k i d ija le k tič k o g m a te rija liz m a, n a p o ja v e d ru š tv e nog života, na proučavanje d ru š tv a, n a p ro u č a v a n je h is to r ije društva.«(j. V. S taljin, O d ijalek tičk o m i h is to rijs k o m m a te rija liz m u, s e p te m b a r g., u P i ta n ja le n jin iz m a, s tr. 506,»K ultura «1946. Zagreb ). P osljedica:» Je d n o o d o s n o v n ih p ita n ja dosadašnje filozofije bilo je p itan je s u š tin e s tv a rn o s ti. N a ovo o sn o v n o p ita n je M a rk s o d g o v a ra m a te rija lis tič k i: s u š tin a s tv a rn o sti je m a te rija k o ja eg z istira izvan svijesti ljudi u stalnom d ijalektičkom k retan ju i razvoju, prem a d ija le k tič k im z a k o n ito s tim a, p re v la d a v a ju ć i n e p r e s ta n o n iže fo r m e sv o je o rg a n iz a c ije v išim fo rm a m a. Č ovjek, kao najviši stu p a n j u r a z v o ju m a te r ije, u p ra v o sv o jim d je lo m p o tv r đ u je tu tez u, j e r je o n ta j d io m a te r ije k o ji se nalazi na najvišem stu p n ju svojih ra z v o jn ih m o g u ć n o s ti u s a d a š n je m p o v ije s n o m t r e n u tk u i č ije a k c ije s u u v ije k p ro ž e te sv e o b u h v a tn o m m a te r ijo m.«(15) O sta lo je d a z a k lju č i: k a k o m o k riš, ta k o i m isliš! P o v ije st je n a p r e d o v a n je, d o p r o s je č n ih s e d a m d e s e t k ila z d ra v o g lju d sk o g m e s a k o je p r e d s ta v lja» n ajv iši s tu p a n j u ra z v o ju m a te r ije «. A što s a d a s te z o m d a» su b je k t«m ije n ja» o b jek t«a tim e i seb e? A u to r n e k r ije s v o ju re s a v s k u d je la tn o s t.»u n a s i u s v ije tu je d r P re d r a g V ra n ic k i p o z n a t k ao je d a n o d n a jb o ljih p o z n a v a la c a p o v ije s n o g ra z v o ja m a rk s is tič k e m isli. U s v o jo j k n jiz i 'O n e k im k o n tro v e rz a m a u m a rk s iz m u ' d a je an alize to g p ro b le m a s k o jim a ć e m o se i m i o v d je p o s lu ž iti«(23). A utoritet zagrebačkog p ro fe so ra m a rk s iz m a p o g o d a n je o b lik d a se s a k r ije v la s tita o g ra n i č e n o s t u ra z u m ije v a n ju te m e :» M a rk siz a m i n je g o v a filo z o fsk a o s n o v a d a n a s«. O d a k le m o g u ć n o s t p o ja v e k o n tro v e r z i u m a rk s iz m u?»ta ra z lik a p ro iz la z i n a jv iš e iz č in je n ic e d a s u p o je d in i m a r k s is ti ra z m iš lja li iz k o n k r e tn ih u v je ta sv o je d ru š tv e n e i p o v ije s n e s itu a c ije, a iz v je s n im d ije lo m i iz č is to s u b je k tiv n ih razloga.«(23) D a m u ti s u b je k tiv n i»tipovi«n e bi p rič i n ja li v e ć ih te š k o ć a, o n d a :»... k a k o je k o m p a ra tiv n o m a rk s is tič k o is tr a ž iv a n je z n a č a jn o n a p r e d o v a lo, m o g u ć e je sv e p o s to je ć e ra z lik e tip iz ir a ti i p r ik a z a ti u o b lik u o s n o v n ih p ra v a c a m a rk s is tič k e filo zo fije «(23). D o ša v ši d o d v a d e se t i tre ć e s tra n ic e s m e tn u o je argumenti

227 15 s u m a n ap isan o na p eto j. N aim e, on u U vodu p iše k ako se m a r k sistič k i slje d b en ici d ijele n a n e ambiciozne reform iste, oportuniste s ta tu s quo, u ltra lje v ič a re i:»prateći izvornu M arksovu misao, naši m a rk sisti se zalažu za samoupravnu koncepciju m arksizm a koja M arksovo učenje teorijsk i svode n a te o riju slobode, a praktično na em ancipaciju čov jek a i revolucije.«ovo je sh v a t ljivo,»... b u d u ći d a je čovjek, n jegova e m a n c ip a c ija prva i po s ije č n ja m isao M a rk sa «(5). N a 23. s tr.»tipizira«: so v jetsk i (Plehanov (!), L en jin i S ta ljin ), hum anistički (vraćanje na dijalektik u i p o v ijesn e p ro b lem e, Gyorgy L ukacs, K o rsch, F ra n k fu rts k i krug) i n a k ra ju s tv a ra la č k i m a r ksizam (n a rav n o n aš,»mi sm o za d rž av u k o ja sta ln o d ija le k tič ki odum ire«!) (27). S lijed i treć i dio»m ark sističk a teorija društva«. M etoda dogm atskog d ija-m ata im a za p o slje d icu napuštanje M arxove kritike građan sk o g d ru štv a u k ritic i p o litič ke ek o n o m ije (osim v erb aln o ), a kao m a rk s is tič k a te o rija izlaže se g ra đ a n sk a z n a n o st o d ru š tv u sociologija. N em o ćan d a d o seg n e nivo so cio lo g ije kao z n a n o sti, on n ed o m išlje n o i u više n a v ra ta p ro tu slo v n o p re p rič a v a, kao ovo:»u d iv lja štv u je čo v je k jo š sk u p lja č p riro d n ih p lo d o v a, lovac, bez staln o g b o ra v k a. H o rd a je m je ra ta d a šn je k o lek tiv n e egziste n c ije d ru štv a. U nižem s tu p n ju d iv lja štv a p ro izv o d n e snage su n a jm a n je ra zv ijen e. T o su uglavnom ru k e, n o k ti i zubi p r vobitnog čovjeka koji je živio djelom ično na granam a, a djelom ično silazio i n a zem lju.«(39) U sk la d u s d id a k tič k im p r is tu pom, ovaj d io za p o č in je c ita to m M arxova»p red g o v o ra za p rilo g K ritici p o litič k e ek o n o m ije«, a d a bi u p o zo rio n a m oguće k riv e in te rp re ta c ije, p re p is u je E n g elsa, koji m u se, izgleda, čini n a jp o zv a n ijim da p o ja sn i p rija te lja. O državi:» S u vrem eno čo v ječan stv o do s a d a p o zn a dva o sn o v n a p ris tu p a p ita n ju ulo g a države u socijalizm u. Jedan je staljinistič k i p ris tu p s tv a ra n ju m o d ela i re a liz ira n ja ja k e d rž av e čim e se p ro le ta rija t u d a lju je od svog potpunog oslobođenja i uspostavlja n ja aso cijacije neposrednih proizvođača. M eđutim, razvojem sam o u p ra v lja n ja u socijalizm u što se dan as realizira u Ju g o slaviji o stv a ru je se au ten tičn i m arksizam akcijom radničke klase i ra d n ih lju d i n a čelu sa SKJ.«(38)»Suvrem eno čovječanstvo«p o zn a je više od dva osnovna p ristu p a» p itan ju uloge države u socijalizm u«, a poznaje i ovaj klasično-dogm atski p ristu p (ovdje je slu čajn o tem a d ržava u socijalizm u): dva rje še n ja, mi i oni koji n isu s nam a. O klasi:»kako su n astale klase? U p rv o b itn o j zajednici u o p će n ije bilo klasa. K lase n a sta ju onog m om enta kad d ru štv o p ro izvede višak v rijed n o sti. T ada se ja v lja m ogućn o st d a se fo rm ira p riv a tn o v lasništvo i klasa.«(34) K lase ne n a s ta ju nikakvog»onog m om enta«i tak v im se frazam a n išta ne m ože o b ja sn iti. K lase nc n a s ta ju ka d d ru štv o proizvede višak v rijed n o sti. P ro izv o d n ja viška v rije d n o sti je m oguća tek u klasnom sistem u proizvodnje života, te se ni p riv atn o vlasništvo ni klase ne ja v lja ju po proizved en o m v išk u v rijed n o sti. N e ra zum ijevajući da klase odgovaraju vladajućim odnosim a proizvo d n je, p o je d n o sta v lje n o zam išlja k ak o klase n a s ta ju»onog m o m enta kad d ru štv o u sp ije p ro iz vesti više nego što m u je potrebno za p o d m ire n je m o m en taln ih p o treb a «(34). O vim e se o d riče m ogućn o st b u d u će g besk lasn o g d ru štv a (za k o je se inače a u to r v erb aln o zalaže), ili se p re tp o sta v lja da će s v re m e n o m n estati g ra b ežn ih o so b in a u p o jed in aca koji sebično p risv a ja ju višak iznad»m om entalnih potreba«. K ako se d ru P lenkoviću žuri, on želi d o k u su riti klasn e b o rb e sa d a i ovdje.»u tom sm islu je k a p ita listič k i p o re d a k p o slje d n ji k lasni p o re d a k n ak o n kojeg se u sp o sta v lja d ik ta tu ra p ro le ta rija ta. K lasn a b o rb a na taj način završav a n eg acijo m n egacije, tj. u sp o sta v lja n je m so cijalistič k o g d ru štv a u k o jem će slo b o d a svakog p o je d in c a ovisiti o slobodi svih. S am o u p rav n o d ru štv o je u tom pogled u n ajv iši o b lik besk la snog d ru š tv a n a d a n a šn je m s tu p n ju ra zv o ja p ro izv o d n ih sn ag a i zato ra d n ič k a k lasa cijeloga svi argumenti - 225

228 j e t a n a s to ji d a š to p r ije o s tv a ri ta k a v d r u š tv e n i o b lik.«(34/35) P o sv o j p rilic i m iliju n» n aših g ra đ a n a n a p riv re m e n o m ra d u u inozem stvu«nije se uspio uklop iti u d o k to ro v b e s k la s n i s is te m. 0 d ru š tv u :» P re m a to m e u o s n o v i se n a la z i a n tro p o g e n e z a, tj. s tv a r a n je č o v je k a o d h e te ro n o m - no g u a u to n o m n o b iće p u te m r a da i stvaralaštva. B udući da čov je k k a o p o je d in a c n e m o že sa m iz v e sti s v o ju p u n u e m a n c ip a c iju, o n se n u ž n o u d r u ž u je p o s ta je d ru š tv e n o b ić e s d ru g im lju d im a i z a je d n o s n jim a k re ir a sv o ju i n jih o v u p o v ije st.«(43) S a m o četrnaest stranica p rije p rep is a o je o v u M a rx o v u re č e n ic u :»U d r u š tv e n o j p ro iz v o d n ji sv o g a živ o ta lju d i s tu p a ju u o d re đ e n e nužne, odnose, nezavisne od n jih o v e v o lje, o d n o s e p ro iz v o d n je koji odgovaraju određenom stu p n ju ra z v o ja n jih o v ih m a te r ija ln ih p ro iz v o d n ih sn ag a.«s ve se o k r e će n a g lav u, o d» d ru š tv e n e p r o iz v o d n je sv o g a živ o ta«u» stv a ra n je č o v je k a o d h e te ro n o m n o g u a u to n o m n o b iće «, o d» s tu p a ju u o d re đ e n e n u ž n e, o d n o s e, n e z a v i s n e o d n jih o v e v o lje«u»on se u d r u ž u je p o s ta je d ru š tv e n o biće«i to m e s lič n o, d a se n e u p lić e m o u o v a p r o tu s lo v lja, p r e p u š ta m o ih d o k o n o m č ita te lju n a v la s titi u v id i u ž iv a n je. L ju d i su, p o o v o j n a iv n o j p re tp o s ta v c i, društveni, zato što zagrljeni p ijano p je v a ju po b irc u s im a. O k u ltu ri:» B u d u ć i d a sv a k a s tv a r i sv a k a p o ja v a im a sv o je lice i n a lič je, ta k o i k u ltu r a im a s v o ju s v ije tlu i ta m n u s tr a n u. (65)» R adnička klasa se zato m ora bor iti p ro tiv š u n d a, p a č a k i z a k o n skim sredstvim a. O vdje skoro niš ta n e p o m a ž e s is te m o p o re z iv a n ja, š to s e u p o s lje d n je v rije m e u n a s p o ja v io, j e r f a s c in a n tn o s t, p o rn o g r a fs k i k a r a k te r itd. se n e m o g u s u z b iti sa m o p o d iz a n je m c ije n e ta k v im d je lim a.«(65/66) P rv o n a m» p u n i uši«a u te n tič n im i ra d ik a ln im z a h v a tim a s a m o u p r a v lja n ja k o je n a s o s lo b a đ a a lije n a c ija,»bogova«i g lu p o s ti, a sa d a o d je d n o m s o c ija lis tič k i Iju di vole g le d a ti ž e n s k e u p o rn o -e ro ts k im p o z a m a, i p o re z n a sve to n ije d o v o ljn o o š tr a m je r a te b i to tre b a lo r ije š iti z a k o n s k im putem. N ije teško zaključiti što se p o d o v im e m isli. Z a b r a n a, k a o i a u to r, n e o d g o v a r a ju n a p ita n je o d a k le u s o c ija lis tič k ih lju d i p o treba za» tam nom «stranom kultu re. Tzv. s p e k ta to r itis u, k a o»bolest(i) k o ja n a s ta je p o d u tje c a je m po tro šač k o g m e n ta lite ta u k u l tu rn o j p r o d u k c iji«(66) se»socija lis tič k a k u ltu r a m o že u s p je š n o s u p r o ts ta v lja ti r a z v ija n je m k u l turnog am aterizm a, m alih kultu r n ih g ru p a, n je g o v a n je m h o b ija itd.«(66). P o š to je o v a»bolest«uzrokovana pojavom rad ija i televizije, to m i u našim socijalističkim prilikam a treb a da se suv re m e n im m a s o v n im m e d ijim a s u p r o ts ta v lja m o p le š u ć i k o la u a m a te rsk im fo lk lo rn im d ru ž in a m a, g u d e ć i u g u sle, s k u p lja ju ć i zn a č k e, u b ru s e, lu le ili p a k iz h o b ija r a d e ć i sve o n o š to d a n a s k a o s a s ta v n i d io o tu đ e n o g n a č i n a ž iv o ta č in e s u v re m e n i g ra d s k i lju d i.» K ad se is tič u k u ltu r n e a n o m alije, onda svakako treb a spom e n u ti i a v a n g a rd iz a m k a o i konform izam. G lavna k arak teris tik a a v a n g a rd iz m a je p o s to ja n je v išeg n iv o a a s p ir a c ije o d n iv o a s tv a ra la č k ih s p o s o b n o s ti. A vang a r d iz a m je z a to s v o je v rs n a k u l tu r n a p r e p o te n c ija, k u ltu r n i egzib ic io n iz a m itd. A v a n g a rd iz a m se zato m ože s p r ije č iti na više n a č in a, a n a je f ik a s n ije je n je g o v a n je is tin s k o g s tv a r a la š tv a i ned o z vol ja v a n je a v a n g a rd iz m u d a se k o ris ti d ru š tv e n im s re d s tv im a z a sv o je eg z ib ic ije. S u p r o tn o to j p o ja v i k o n fo r m iz a m o z n a č a v a z a tv a ra n je, z a d rž a v a n je u tr a d ic iji, b ije g p r e d n o v im o b lic im a u k u l tu r n o m s tv a ra la š tv u. Z a to je i o n o p a sa n za istinsku kultu rn u p rod u k c iju. K o n f o rm iz a m k o d s tv a ra la c a to je a k a d e m iz a m k o ji je s te r ila n a p r e p o te n ta n.«(66) S to i o č e k iv a ti, n e g o li p so v a č k i b ije s s p r a m sv e g a š to je in te le k tu a ln o v ita ln ije, s lije v a i s d e sn a!? P ri to m e je jo š i p o b rk a o k o n fo r m iz a m i e litiz a m. Š to se hoće ovim tekstom? T reba sp riječ iti a v a n g a rd iz a m, z a k o n s k i, re s tr ik c ijo m s re d s ta v a, d a n e bi s lik a ri» e g z ib ic io n ira li«, već da ra d e, iz h o b ija, b ro d o v e u b o ci. O d a v n o je n a š p r is tu p k u ltu ri te o rijs k i, u m je tn ič k i, p o litič k i, p re v la d a o o v ak a v n ač in m išlje n ja argumenti

229 i d jelo v an ja, ali da se ra d i o žilavoj p o jav i d o k azuje i ova k n jiga. U džbenik O snovi m ark siz m a završava poglavljem k o jim bi tre b ao započeti:»m arksizam i ek o nom ika«, n arav n o, p o d p re tp o stav k o m d a se ne m isli n a o dnos sp ra m ek o nom ike, već p o litič k e ekonom ije, kategorije koje, sudeći po te k stu, a u to r ne ra zlik u je. D anas je m o d ern o g o voriti o M arxovoj k ritic i p o litič k e ek o n o mije. Javlja se pri tom kom oditet, k ak o je već sa m po sebi r a zum ljiv Marxov m etodološki pristu p. T o p o k a z u je i p rv i p asu s ovog d ijela:»pokazavši da p ro iz vodni odnosi, k o ji u svom e ra z v o ju u k ra jn jo j lin iji ovise o s tu p n ju ra zv o ja p ro izv o d n ih sn a ga, čine o snovu svih d ru štv e n ih o d n o sa lju d i, M ark s je u tem eljio zn a n stv e n i siste m p o litič k e e k o nom ije i tu društvenu nauku oslobodio od n je n e id eo lo ške ogra n ičen o sti. U zm e li se u o b z ir da je M ark s svom glavnom d jelu 'K a p ita l' dao p o d n aslo v 'K ritik a p o litič k e e k o n o m ije ', o čito je ko ja m u je bila o sn o vn a intencija.«(69) Z n an stv e n i siste m p o litič k e e k o n o m ije kao n a u k a o, i k ritik a p o litič k e e k o n o m ije k ao n a u k e o, d v ije su te m e ljn o ra z lič ite m eto de. M arxova k ritik a p o litič k e eko nom ije, kao»univerzalne znanosti g ra đ a n sk o g d ru štv e o n g b itka«n em a cilj o slo b o d iti o v u z n a n o st n ez n an stv en ih, n e o b je k tiv n ih, b urž o a sk ih p rim je sa, već k ritik u te m e lja sam o g a g ra đ a n sk o g sv ije ta.»p olitička e k o n o m ija će se zato o slo b o d iti svih k la sn ih ideologiz ira n ja i v o lu n ta riz m a ak o što d u b lje i što o b je k tiv n ije spozna o b je k tiv n e za k o n ito sti.«(69) M arxova n a k a n a n ije b ila u o b jek tivizaciji i d ezideologizaciji p o litič ke ekonom ije, to nije niti moguće. Politička ekonom ija kao nauka o, je id eo lo g ija, i sto g a se ne ra d i o n je n u dezid eo lo g iziran ju, već p re v la d a v a n ju. O no n ije izvodivo kao a d m in is tra tiv n a z a b ra na ili ig n o rac ija, već kao re v o lu cio n a rn i p re v ra t i u k id a n je s a m og g ra đ a n sk o g sv ije ta, koga je p o litič k a e k o n o m ija kao z n a n o st o sa m u n jeg o v u te m e lju sa stav n i dio. Um jesto toga, autor spom i n je n ek e opće k a r a k te r is tik e p ro izvodnje i ra sp o d je le u k a p ita lizm u i socijalizm u. Na kom nivou, svjedoči i ovo:»proizvodne sn a ge uvijek u v je tu ju i u k ra jn jo j liniji d e te rm in ira ju proizvodne odnose. N aim e, one zahtijevaju od čovjeka p osebnu organizaciju proizvodnog p rocesa (linearnu i vertik a ln u ). U k ra jn jo j liniji p ro izvodne snage o d re đ u ju b ro j zaposlenih osoba, p ro file kadrova itd. N pr. d o k n ije izu m lje n avion n ije ni posto ja lo n ek o lik o zani m a n ja (pilot, radaristi, stju a rd e se itd.).«(70) Ali, sve i n ije baš naivno.»op će planetarna tehnologija koja je već za k o račila i izvan n aše p lan ete ne m ože više podnositi klasn u p o d jelu i ra sip a n je lju d sk ih re su rsa. N jo j su p o treb n i svi Iju di, n jo j je p o trebna veličanstvena i racionalna d ru štven a organizacija ko ja će m oći p o slu žiti tu super-racionalnu tehnologiju XX sto lje ća, n aro čito kad a to m sk a ; kozm ička e n e rg ija posve istisnu iz p ro izv o d n je ele k trič n u en e rg i ju.«(77) M ark sističk i k u rs završava eu fo ričn o, p ro tež iran jem k lasičn o te h n o k ra tsk o g stava, ne ra zu m ije v aju ći da je ova»općep la n e ta rn a tehnologija«sam o od p ro v in cijaln ih, n acio n aln ih uvje ta, em a n c ip ira n m u ltin acio n aln i k ap ital, kao su v re m e n i im p e rija lizam, koji, po zak o n u proizvodn je višk a v rije d n o sti o rg a n iz ira če tiri m ilija rd e stan o v n ik a Zem lje kao p o slu šn u a rm iju ra d n ik a i n eu taživ ih p o tro šač a. Toj»sup er-ra cio n aln o j tehnologiji«p o tre b n i su zdravi, po n jo j socijalizira n i lju d i, kao n je n p oslušni d o d ata k. U to m sm islu o n a i ne tre b a k lasn u s tru k tu ru, nikakvu p e rso n ifik a c iju in te re sa, o n a je sve, čovjek je n išta. D ogm atizam dija-m ata i ne može zavrišti drugim do totalitarizm om. T E O R IJA I PRAKSA SOCIJALIZM A T re b alo bi da a u to r udžbenika o b ja sn i razloge te o rijsk o g p ris tu p a socijalizm u. O bičava se da ud žb en ici zap o čn u p ita n je m o tem i, sa d rž a ju i m etodi. Š to je to teorija i praksa socijalizm a? Radi li se o tem i s tu d ija k o ju ra š članjujem o s aspekta više znan o sti ili više z n a n stv e n ih d iscip lina, i n arav n o k o jih? Da n ije argumenti - 227

230 m o ž d a rije č o p o ja v i n o v e ju g o sla v e n sk e s o c io lo g ije i p o lito lo g i je? N a ra v n o, n ije za o č e k iv a ti p o ; s lije is k u s tv a s p rv im d ije lo m udžbenika da se utem eljeno p ro govori o tem i. A u to r (u p o s lje d n je v rije m e to je u č e s ta la p o ja v a, i p ri to m o n i n e p r e d s ta v lja iz u z e ta k ) n e o d g o v a ra n a p ita n je : š to je te o rija, a š to p r a k s a so c ija liz m a?! P ris tu p s a m b ic ijo m m a rk s is tič k o g i znanstvenog ne m ože si dopus titi k o m o d ite t p a d a p o đ e o d p r e tp o s ta v k e k a k o su to v eć s a m e po sebi razum ljive kategorije. D a li je te o r ija s o c ija liz m a, za ra z lik u o d p ra k s e, n je g o v a id e o lo g ija, p ro g ra m sk i i n o rm a tivno iskazana u političkom p ro g ra m u i z a k o n u, ili je to so c io lo š k a i p o lito lo š k a z n a n o s t 0 s o c ija lis tič k o j p r a k s i (z b ilji) ili je to n a tr a g u M a rx o v a m išlje n ja k r itik a p o s to je ć e zb i lje, ili se ra d i o č e tv rto m p r i s t u p u? O d n o sn o, š to je p ra k sa? D a li je to s v a k o d n e v n a p o litič k a p r a g m a tik a, b e z a m b ic ije i v o lje d a b u d e b ilo k o jim n a č in o m te o rijsk i isp ita n a, ili je to e m p irijs k i d a to s o c ija lis tič k o d r u š tv o, ili p a k je d in s tv o ili d is k r e p a n c ija p o litič k ih p r o g r a m a i n jih o v ih p ra k tič n ih re a liz a c ija, ili je u p i ta n ju č e tv rti ili p e ti p r is tu p? S a d rž a j i m e to d a n is u e fe m e rn a p i tanja i nije se zacijelo sm io p o ja v iti u d ž b e n ik k o ji je p o š a o od p r e tp o s ta v k e d a se ra d i o c je lin i k o ja u p o jm o v im a s a d r ž i s a m p o seb i ra z u m ije v a ju ć i s a d rž a j. P rv o je p o g la v lje» N a s ta n a k i ra z v o j so c ija liz m a «. T ri s u» fa k to ra «p o ja v e s o c ija liz m a. P rv i,» L ju d i su o d u v ije k č e z n u li za slo bodom, za ravnopravnošću, b ra t s tv o m i s u ra d n jo m «(86), d ru g i,» ra z v ije n e p ro iz v o d n e sn ag e «, t r e ći,» m a rk s is tič k a filo zo fija «. U p ravo M arx je pokazao kako d ru š tv a n e p ro iz la z e iz lju d s k ih če ž n ji i filo z o fije, te d a su ove s a m o ideologijske koprene povijesn o ra z v ije n ih p ro iz v o d n ih sn a g a 1 o d n o s a. A u to ru je o v a j p r e v r a t p o tr e b a n k a k o bi n e s m e ta n o p r i m ije n io s v o ju m e to d u : d r u š tv e n e s is te m e je m o g u ć e ra z u m je ti n e iz n jih o v e s o c ija ln e o sn o v e, so c i ja liz a m d a k le p o s a m o m n a č in u d ru š tv e n e p ro iz v o d n je ž iv o ta, već iz n jih o v e n o rm a tiv n e, p ro g r a m sk o -p o litič k e k o n c e p c ije. O tu d a će i u s lije d iti n o v a» tip iz a c ija «, p o p rin c ip u»sv eto g tro js tv a «, e ta tis tič k a k o n c e p c ija isto č n a, e v o lu c io n is tič k a z a p a d n a i s a m o u p ra v lja n je u s o c ija liz m u, k o je iz m e đ u o s ta lo g k a r a k te r iz ir a :» Jedino u sa m o u p ra v n o m s o c ija listič k o m d r u š tv u č o v je k n e p o s to ji z b o g p ra v a i d rž a v e, već o b rn u to, d rž a v a k o ja o d u m ire i p ra v o p o s to je r a d i č o v je k a, i p o s to ja t će sa m o d o k m u slu ž e u p ro c e s u d a ljn je e m a n c ip a c ije.«(91) D rugo je poglavlje» Sam o u p r a v lja n je u s v je ts k o j s o c ija lis tič k o j m isli«,» č o v je č a n s tv o se u sv o m p o v ije s n o m ra z v itk u u v ije k k r e ta lo s p ir a ln o m d ija le k tič k o m k r iv u ljo m, š to z n a č i u in te r a k c iji i u s u k o b im a r a z lič itih k la s a i in te re s a. O vaj n a jo p ć e n itiji z a k o n je i z a k o n r a zv o ja s o c ija lizm a.«(93) O vo n e k a ra z u m ije tk o m ože!»k ao š to n e m a is tin s k o g so c i ja liz m a b e z s a m o u p ra v lja n ja, isto tako ne m ože ni biti r e v o lu c io n a rn o g s a m o u p r a v lja n ja b ez s o c ija liz m a, tj. b e z v la s ti r a d ničke klase.«(96) Z ašto se povije s n o is k u s tv o s o c ija liz m a s o v im n ije u v ije k sla g a lo?» N a jv e ć im d i je lo m z b o g s u b je k tiv n ih S ta ljin o v ih p o g re š a k a i b rz o g ja č a n ja, izdvajanja i u tjecaja m oćnog bir o k r a ts k o g a p a r a ta i p o re d to g a š to je m la d o s o v je ts k o so c i j a lis tič k o d ru š tv o s a v la d a lo p o č e tn e d is p r o p o r c ije i te š k o ć e u b rz o n a k o n L e n jin o v e s m r ti u S S S R -u je n a p u š te n a te o r ija i p r a k s a k o ju su k la sic i m a rk s iz m a (M arx, Engels, Lenjin ) stalno isticali i s o c ija liz a m se p o č e o id e n tif ic ir a ti s ja k o m d rž a v o m, b ir o k ra tiz ir a n o m p a r tijo m i p o s re d n ič k im n a č in o m u p ra v lja n ja.«(97) O d a v n o je p re v la d a n p r is tu p u ju g o s la v e n s k o j te o r iji i p o litič k im o c je n a m a d a se s ta ljin iz a m m o že o b ja s n iti iz d e š p e ra tn o s ti S ta ljin o v e lič n o s ti, iz n je g o v a ekstrem na subjektivizm a. N jegova je p a m e t b ila s a m o n a jp o d e - s n iji o b lik za v la d a n je u u v je ti m a b rz e a k u m u la c ije k a p ita la i d o s tiz a n ja s v je ts k ih k a p ita lis tič k ih s ila, g d je se so c ija liz a m k o n s titu ir a o k a o d rž a v a z a h v a lju ju ć i d r u š tv e n o j p ro iz v o d n ji ž iv o ta p o z a k o n u p ro iz v o d n je v išk a v r ije d argum enti

231 nosti, u uvjetim a ukinute person ifik acije k a p ita la u klasi k ap i ta lista, i u sp o stav e ove persona fik ac ije u svom novom so cijalnom re p re z e n ta n tu b iro k ra c i ji. U isk u stv u sv jetsk o g ra d n ič kog i kom unističkog pokreta auto ro v je p ristu p p o zn a t:»staljinizam = k u lt ličnosti«. P o sljed i ce su ta k o đ e r poznate. S a m o u p ra v lja n ju u u v je tim a ju goslavenskog d ru štv a, ne prilazi se na ni m alo d o m išlja tiji način. N a sp ram c rn ih isk u sta v a isto č nih nam su sje d a, piše se je d a n d o sad a n p an e g irik b ijelo j stra n i n aših isk u sta v a. U analizi d ru štv e n ih i p o litičkih p re tp o sta v k i s a m o u p ra v lja n ja (treći dio) d ru štv e n e se p re t postav k e niti n e sp o m in ju, a o po litič k im se govori n ačin o m na koji sm o navikli. K ao:»o bzirom na p ro s to rn u lo k ac iju k o m u n a je m jera suvrem ene osobne kom u n ik a c ije čo v jek a, je r se n a p o dručju kom une svi ljudi poznaju.«(100) Č etv rti je dio»d ruštveno s a m oupravljanje u Jugoslaviji«. Počin je k ro n o lo šk i. F razo m o p o p a ljen o j i o p lja č k a n o j zem lji»do tem elja«, o s ta je n a nivou lošeg m itinga, ni ne pokušavajući ukazati n a u v je te R evolucije: p o v ijesne, ekonom ske, socijalne, političke, sa svim te re tim a k o je je ra z rje ša v a la, već ju p ro k u ša n o p rik a z u je kao p iro m a n iju većeg stila. D alje sazn ajem o, k ak o se su k o b godin e»...o d ig r a o n ajv iše zbog toga što Ju g o slav ija n ije slije d ila sta ljin is tič k i m odel so cijalistič k o g d ru štv a, nego je sam a počela izgrađivati socijalizam p re m a sv o jim p o v ijesn im u v je tim a i p re m a u č e n ju M arxa o a so c ija c iji n e p o sre d n ih p ro izvođača«(104). Da je d r P le n k o vić p ro č ita o lite ra tu r u k o ju navodi, z a m ije tio bi d a o» aso cijaciji n e p o sre d n ih proizvođača«n em a u to v rije m e n iti sp o m en a, a d a je k ritik a p o slije su k o b a b ila u s m jerena na nekritičko prenošen je s o v je tsk ih isk u sta v a, a ne izg ra d n ju v la stite koncepcije. B irok ra tiz a c ija re v o lu c io n arn o g e ta tizm a u p rv im p o s lije ra tn im godin a m a p ro izla zila je iz sam e s tru k tu re d ru štv e n e p ro izv o d n je života, k ak v u je S o v je tsk i Savez već im ao. Isk u stv o sam o u p ra v lja n ja od...do 1^74. opisano je p o d slijedećim naslovim a: O bračun s eta tističk o m koncepcijom Prvi oblici sam oupravljanja, B orba p ro tiv buržoaskog liberalizm a. M eđunarodna a firm acija Jugoslavije, P otpuna pobjeda m arksističke misli o razvijanju sam oupravlja n ja u socijalizm u, D aljnje sm jernice sam oupravnog socijalističk o g razvoja, O bračun s libera lističk o -n acio n alističk im i tehn o-m enadžerskim ten d en cijam a, K onstruktivna izgradnja sam oupravnog d ru štv a. O socijalnim, ekonom skim, kulturnim, demog ra fsk im, u rb a n im i inim p ro m jenam a u jugoslavenskom društv u n iti je d n e riječi. N eupućeni bi čitala c m ogao pom isliti da se nalazi u nekom od»pukovničkih«režim a. R ezu ltat k o n stru k tiv n e izgradn je je s te novi U stav koji»... dec id ira n o u tv rđ u je da čitavim doh o tk o m ra sp o la žu ra d n ic i osnovne o rg a n iz acije u d ru ž en o g rad a. To je realizacija M arksove vizije n e p o sre d n ih p roizvođača kao oblika n ajv iše so cijaln e organizacije.«(113) D a sa d rž a ji k ate g o rija»udruženi rad«i»asocijacija slo b o d n ih proizvođača«n isu id en tični, p o k az ale su, m eđ u o stalim, i re la tiv n o b ro jn e ra sp ra v e u nas u p o slje d n je vrijem e, ra sp rav e koje a u to r ig n o rira. A d a bi v aljda sv o ja k az iv an ja p o tk rije p io argum entom d r Plenković je n a pisao:» O cjen ju ju ći zn a če n je i u- logu Z akona o u d ru ž en o m rad u E. K a rd elj je re k ao : Mi m ožem o biti ponosn i što sm o u m ogućnosti d a donese m o ovakav zak o n... «(113) O vdje je K ardeljeva re čen ic a p rek in u ta (!). A m alo p o to m :» S tru k tu ra sam o u p ra v n e o rg a n iz acije u d ru ž en o g ra d a sasto ji se iz slije d ećih elem en ata: p ro g ram, p re d m e t p ro izv o d n je i tehnologija.«(117) A gdje su radnici koji» u d ru ž u ju rad«?»dinamizam radne organizacije u m a te rija ln o j pro izv o d n ji o č itu je se u n izu a k tiv n o sti kao što su: poslovi u vezi s kadrovim a (form i ra n je ra d n e s n a g e )...«(117) T a ko za v ršav a p an e g irik o slo b o đ e nom čo v je k u p ro izvođaču, p r vo je to već gotova stv a r, a p o to m su ra d n ic i k ad ro v sk o p ita nje» form iranja radne snage«. argumenti 229

232 P išu ć i o n o v o m U sta v u a u to r p o k a z u je n e d o r a s lo s t te m i i sv a ko o d s u s tv o k r ite r ija te o rijs k e a n a liz e.» S vi te o r e tič a r i se sla ž u d a je novi U sta v n a jk o n k r e tn iji U sta v š to sm o g a ik a d im ali.«(125) Z n ač i li to d a su d o s a d a š n ji U stav i bili n e k o n k r e tn i?»do s a d a sm o im ali p r a k s u d a su o p ći d rž a v n i a k ti b ili is p ra v n i i oni su se sv u g d je c itira li, s v a tk o se n a n jih p o ziv a o, a p r a k s a n a m je ipak katkada ispadala d ru k č ija o d slo v a i d u h a tih p ro p isa.«(125) Plitko politikantsko trab u n ja n je i o n d a k a d a je k r itič k o n e m o že p rije ć i o k v ir s k ru š e n e k ritik e,»... k a tk a d a is p a d a la d r u g a č ija...«. Ali s a d a je sv a k a d is k r e p a n c ija s p rije č e n a, j e r»... novi U sta v o n e m o g u ć u je u korijenu svako eventualno sk ret a n je u d o n o š e n ju z a k o n s k ih o d r e d a b a i k o n k r e tn ih p ro p is a «(125). D a li je o v a j p r is tu p sa m o p o s lje d ic a a u to ro v e n e d o r a s lo s ti te m i, te o r ijs k e n e m o ć i, d a s e d is k r e p a n c ija p ro k la m ira n o g i s tv a rn o g te o r ijs k i is p ita u d is k r e p a n c iji v la s ti i m o ći, i d a lje, u s a m o m n a č in u d ru š tv e n e p r o iz v o d n je ž iv o ta? Ili je, o v a j e ta b lira n i u m, b ir o k r a te i d o g m a tič a ra sa m o v e r z ija (» te o rijs k a «) b ir o kratske pam eti koja je u nas p riličn o r a s p r o s tr a n je n a, n a r a v n o, n e iz s u b je k tiv n e v o lje p o je d in a ca, već je d n e p o s to je ć e z b iljs k e d r u š tv e n e p ro iz v o d n je ž iv o ta, s p ra m k o je n a š r e v o lu c io n a rn i k o m u n istič k i p o k r e t t r a jn o s to ji u k ritič k o m o d n o s u, te o rijs k o m i praktično-političkom? D ogm atsk i p r is tu p im a za p o s lje d ic u u sv o m k r a jn je v u lg a rn o m o b lik u m e to d u po k o jo j se z b ilja, e m p i rijs k i d a to ju g o s la v e n s k o s o c ija listič k o d r u š tv o te o r ijs k i izvodi iz U stava, um jesto da i U stav bud e p re d m e to m a n a liz e k a o s a s ta v n i d io te z b ilje. T a d a n e bi z a p a d a o u p ro tiv u s lo v lja o k o jim a sm o g o v o rili, s p r e tp o s ta v k o m d a k o re k tn o p o z n a je p r e d m e t. P o s lje d n je s u d v ije g lav e u d ž b e n ik a p is a n e b ez k o n d ic ije i o č i to u v re m e n s k o j o s k u d ic i. Ž u re ć i s d o v rš e n je m te k s ta, p r im ije n io je m e to d u već a f ir m ir a n u u n e k im s lič n im u d ž b e n ic im a d ru g ih a u to ra : p r e p is a o je p o je d in e d i jelove U stava (o organizaciji u d ru ž e n o g ra d a, m je s n o j z a je d n i ci, o p ć in i, re p u b lic i, fe d e ra c iji, a p o to m o s n o v n a p ra v a i d u ž n o sti g ra đ a n a ). S a m p o se b i»ovaj ra d «n e p re d s ta v lja p o tic a j za n a p is, iak o n je g o v u s a d r ž a ju p o s v e ć u je m o dosta prostora, već prije svega, n je g o v e m o g u ć n o s ti i d o m a ša j. P rv o, z a h v a lju ju ć i p o s to je ć e m p ristupu stu d iju m arksizm a i teorije i p ra k s e s a m o u p ra v n o g so cija liz m a, m o g u ć e je o s tv a riti a u to rove a m b ic ije d a o n b u d e sv eu čilišn i n a s ta v n ik m a rk s iz m a (i p o re d sve n e d o s ta tn o s ti filo z o fsk o ga načina m išljenja ) a ova p rom a š e n a k n jig a u d ž b e n ik. D ru g o, u d ž b e n ik je u c je lin i isp o d p o s to je ć e g n iv o a te o rijs k e m isli u nas, politološke i sociološk e. Z b rk a n o s t, p ro tiv u s lo v lja, v e r b a liz a m i d e k la ra tiv n o s t, čin e o v a j u p ra v o b e z o b ra z n o sk alu p - lje n te k s t, s m ije š n im, a p rim je r i e k s tr e m n ih g lu p o s ti o s ta v lja ju n e d o u m ic u d a ii je m o g u ć e d a se ta k a v te k s t m o že p o ja v iti k a o s v e u č iliš n a lite r a tu r a?! Ia k o je p o lito lo g ija u n a s jo š u v ije k bez z n a č a jn ije tr a d ic ije, a u r ije č k im p r ilik a m a o s o b ito, i p ri č e m u so c io lo g ija im a n e š to v iše u s p je h a, m o g u ć e je ip a k p re p o z n a ti n a teorijskom e planu njihovo p risus tv o m e đ u o s ta lim z n a n o s tim a, k a o i z n a n s tv e n ih in s titu c ija uz k o je s u ove z n a n o s ti v ezan e. U d ž b e n ik ig n o rira n jih o v c je lo k u p n i z n a n s tv e n i r e z u lta t o b je lo d a n je n u m n o š tv u, v iše ili m a n je d o b rih k n jig a. S v o jim te o r ijs k im d o s e g o m o n je» n iza k u d a ra c «u k u p n im z n a n s tv e n im k r e ta n jim a u ovom e gradu, čineći od društven ih z n a n o s ti p o lig o n za d ile ta n t sk i v e r b a liz a m. T re će, z a h v a lju ju ć i s iste m u s tu d ija o v a j je u d ž b e n ik o b a v e z n a l ite r a tu r a za d v o g o d iš n ji s tu d ij n a G ra đ e v in s k o m fa k u lte tu S v e u č iliš ta u R ije c i. K a k o e m p irijs k i d a to ju g o s la v e n s k o d ru š tv o n e p r e d s ta v lja p re d m e t z n a n s tv e n e a n a liz e, već m o tiv o p is iv a n ja, k o je s v o jim o d b o jn im id eo lo g izira - njem biva dosadno i svijesti stu d e n ta te h n ik e (i n a r a v n o n e s a m o njem u, ali sada osobito poš to m u je to u d ž b e n ič k a lite r a tu ra ) o d b o jn o, to u o v a k v o m ob liku ne m ože m u dati uvida, ka argum enti

233 ko u b o g atu m a rk sistič k u m isao, tako niti u isk u stv o so cijalistič k e revolucije i sam o u p ra v lja n ja u nas. Č etvrto, udžb en ik n ije dosegao ne sa m o k o re k tn u in te rp re ta c iju Marxova štiva i m arksizm a, odn osno z n a n stv e n ih ra d o v a o isk u stv u so cijalizm a jugoslavenskog d ru štv a, nego je o stao ispod i samog dogm atskog štiva u njegovom n a jre p re z e n ta tiv n ije m obliku, ne slijedeći d o slje d n o njeg o vu u n u tra š n ju logiku. Ia k o će v erb aln o n a p u šta ti isk u stv o sta ljin ističk o g d o g m atizm a, neće ga u s p je ti i k ritič k i p re v la d ati, o s ta ju ći na više ili m a n je p re p o zn at ljiv način»loša«dogm atska litera tu ra. I dok je prvi dio u d žb en ik a d o g m atiza cija m a rk siz m a drugi je dio b iro k ra tsk i p ra g m a tiz am (etablirani konformizam ). Ako d ru štv o im a in te re sa za kolegije o kojim a je riječ, obvezno je da se sp ra m n jih odgovorno odnosi. O sim toga p o sto ji postu p a k re c e n z ira n ja p rilik o m ob ja v ljiv a n ja sv eu č ilišn ih u d žb e n i ka, koji p ri to m e tre b a ju d o b iti su g lasn o st leg aln ih sveučilišnih in stitu c ija. O b jav ljiv an je u d žb e n ik a n ije, i n e m ože b iti, p re p u šten o su b je k tiv n o j volji p o je d in ca i n jegovom p riv a tn o m in te re su. O tu d a i p ita n je : u k o jim se to sv eu č ilišn im u v je tim a, te k st ove k v alitete, m ože ja v n o sti p re z e n tira ti kao sv eu č ilišn a lite ra tu ra? S to g a i n em a m o p ra v o ru k o m o d m a h n u ti na»takvu filozofiju, tu p u i pak o sn u «. Zdenko MANCE ANARHOTERORISTIČKI»INTELEKTUALIZAM«U vrijem e kada anarho-terorizam h a ra sv ije to m, n ije ču d o d a o n im a sta n o v itih re p e rk u s ija i k od in d iv id u a k o jim a p o n ek a d o tv a ra ju sv o ja v r a ta i sv o je s tr a nice i ugled n i časo p isi. M eđ u tim, d a ne b ism o o stali p ri z a k lju č n im k o n sta ta c ija m a, pokažim o i dokažim o suštinu a n a rh o -te ro ristič k o g pam fletizm a izvjesnog anonim u sa Z denka M ance k o ji je svoj h alb štark er-. b } es iskalio u svom kritikop isa n iju»poučan p rim je r iz teor ije i prakse«u povodu m og k o m pendi j a»osnove m arksizm a i te o rija i p ra k sa socijalizm a«. S in ta g m u»izvjesnog anonim usa«n isam u p o trije b io slučajno, a još m an je u n a m je ri da v rijeđam o sobu Z denka M ance, ali ni uz najveći tru d nisam m ogao naći ni u kakvoj jugoslavenskoj stru č noj lite ra tu ri bilo kakav trag ove individue k o ja se laća p isan ja pošto-poto. Č udno da je ta indicija p ro m ak la u red n ištv u koje su o dgovara za o b jav ljen e te k sto ve! N ajprije nekoliko osnovnošk o lsk ih n eta čn o sti u pretenzioznoj»kritici«z. M ancea. T ijekom cijelog svog sp isateljsk o g g a lim a tija sa Z. M ance p o kazuje da ne zna ni term inološko, a kam oli logičko zn a čenje pojm a k o m p en d ij. B udući d a stu d en ti G rađevinskog fa k u lte ta u R ijeci, kao i svi stu d e n ti u našoj zem lji, n e m a ju m o gućnosti da p ro č ita ju sto tin ja k k n jig a k o je b i bile n u žne za je d a n so lid n iji uvod u marksizam, a kako se i do klasičnih k n jig a vrlo tešk o dolazi, za p o tre b e stu d e n a ta ja sam izradio jedan k o m p en d ij. Po m etab a sisu Z. M ancea ovaj je komp en d ij p re k rš te n u udžbenik. Da to n ije slu čajn o, vidi se po stalnom slu žen ju sp isa te lja ovim te r m inom. M eđutim, u sveučilišnoj lite ra tu ri su jo š od sre d n je g vi jeka p o zn a te ove n o m en k latu re : h re s to m a tija (kao iz b o r iz niza izvora ili knjiga sa ili bez kom entara ), k o m p en d ij (kao p riru č n ik u k o jem se ta k o đ e r stu d en tim a iznosi više izvora s k o m en taro m i klasifik acijo m ), sk rip ta (kao v la stiti p rik a z nek e te o rije, učen ja ili zn a n o sti s m a n jim ilii ve; ćim s tu p n je m o rig in aln o sti) i udžb e n ik (kao m ak sim aln o sažeti i od n ad le žn ih p ro sv je tn ih vlasti o d o b re n i p rik a z n ek e znanosti). N aš 'sp isatelj, k a o što se vidi iz njegova sp isa n ija, sve to n e zna, pa zato n ije ni čudo d a govori o ja b u k a m a n a m je stu g d je bi kao ra zu m an čovjek m o rao govoriti o k ru šk a m a.,,, D ru g a n o to rn a i k o n tra d ik to r n a izjava Z. M ancea je d a sam argumenti - 231

234 re sa v sk i p re p isiv a o iz m a rk s iz m a. I n e s a m o to, n eg o je to i ja v n a k le v e ta k o ja je k a ž n jiv a. N o, o to m e ć e m o s in d iv id u o m Z. M a n c e a ra z g o v a r a ti n a su d u. (O vaj o d g o v o r je p is a n p re m a o rig in a ln o m te k s tu ta k o z v a n e r e c e n z ije, k o ji je re d a k c ija iz k le v e tn ič k o g g lo fa r ija jo š i u b la ž i la). O v d je tre b a sa m o p rip o m e n u ti d a p o ja m prepisivanje zn a či p r is v a ja n je tu đ e g s tv a ra la š tv a (m isli, stavova) i lažno navođen je k a o sv o je v la s tito s tv a r a la štv o. U k o m p e n d iju o k o je m je rije č to č n o su n a v e d e n i svi c ita ti i p ra v iln o o z n a č e n i n a v o d n im z n a c im a, š to n i u k o m s lu č a ju n ije p la g ija t, k ra đ a, p re p is iv a n je p o d s v o jim im e n o m. A ta k a v ob iln i n a č in k o riš te n ja o d lo m a k a i p a s u s a iz o rig in a ln ih d je la je n u ž a n p r e m a s tr u k t u r i kom - pendija. Jer, kom pendij kao p rir u č n ik tre b a d a u sa ž e to m o b liku d a d e m n o š tv o iz v o rn e g ra đ e stu d e n tim a i n a ta j n a č in im b a rem donekle zam ijeni bro jn e izv o re d o k o jih s tu d e n ti sa m i n e m o g u d o ći, p o s e b n o o n i k o jim a društvene znanosti nisu uža stru k a (g ra đ e v in a ri, m e d ic in a ri, s tr o ja ri, a r h ite k ti, te h n o lo z i itd.). D ok p rv e d v ije č in je n ic e m o gu z n a č iti i n e d o v o ljn u o b ra z o v a n o st Z. M an c ea o d n o s n o n e p o z n a v a n je te r m in a i p o jm o v a, t r e ći n je g o v p r o s u d je iz ra v n o a n tim a rk s is tič k i, a n tip e d a g o š k i i d o slo v n o iz ra ž a v a b it a n a rh is tič k o - - te r o ris tič k e k o n c e p c ije. Z bog a u te n tič n o s ti c itir a t ć e m o ga u c je lin i:»n e n a m je r a v a m o s u d iti o p ra v d a n o s t b r o jn ih ra s p r a v a o m ogućnosti u d ž b e n ik a m a r k siz m a, ali n is u b e z ra z lo g a m i š lje n ja o n je g o v o j in k o p a tib iln o sti b iti M a rx o v a d je la, d a m e to d o lo šk i p r is tu p k o ji u o sn o v i im a pozitivistički, znanstveni p ris tu p k a o n a u k a o, is k lju č u je h i s to r ijs k o m a te r ija lis tič k i.«o v d je je u o p ć e n e p o tr e b n o g o v o riti o je z ik u i s tilu Z. M a n c e a, j e r b i za o v a k v o p is a n je d o b io n e g a tiv n u o c je n u u s v a k o m r a z r e d u s re d n je šk o le, n e g o tr e b a p o tc r ta ti o sn o v n i s ta v k o ji g la si: iz m e đ u z n a n s tv e n o g i h is to r ijs k o - m a te rija lis tič k o g n a č in a e k s p lik a c ije p o sto ji in k o p atib iln o st, tj. m a rk siz a m k a o» o tv o ren o «u č e n je n e m o že b iti p r ik a z a n n a s u s ta v a n n a č in. T o je u b iti o sn o v n a d o g m a sv ih a n a r h is ta - te r o r is ta k o ji se z a o d ije v a ju m a rk s is tič k im p la š te m i sve n e g ira ju a d a p ri to m e n iš ta, a m a b a š n iš ta n e g ra de k a o n i Z. M an c e. D a le k o bi b ilo b o lje d a je Z. M an c e p o k u ša o o s tv a riti o n o š to g o v o ri, tj. sa m n a p is a ti n e š to o m a rk s iz m u ili b ilo č e m u d ru g o m e, je r se sam o boljom konstrukcijom i višim s tv a ra la č k im d o m e to m p o k a z u je i d o k a z u je d a p re th o d n e tv o rb e im a ju m a n je z n a č e n je. N ih iliz a m je u v ije k b io i o s ta t će z n a k im p o te n tn e p o lu in te lig e n - cije. Č e tv rtim s v o jim p ro s u d o m Z. M an c e p r e v r š u je i m je r u zd rav o - ra z u m n o g s p is a te ljs k o g b o n to n a i sv o d i se n a h u lig a n a. J e r, k a k o in a č e s h v a titi o v a k v e o p a s k e n a o v a j te k s t:»n a o sn o v n o p ita n je M arx o d g o v a ra m a te r ija lis tič k i: s u š tin a s tv a r n o s ti je m a te r ija k o ja e g z istira izv a n s v ije s ti lju d i i n a la z i se u s ta ln o m d ija le k tič k o m k r e ta n ju i ra z v o ju p re m a d ija le k tič k im z a k o n im a, p re v la d a v a ju ć i n e p r e s ta n o n iž e fo rm e sv o je o rg a n iz a c ije v išim fo r m a m a. Č o v je k, k a o n a jv iš i s tu p a n j u ra zv o ju m a te rije, u p ra v o svojim d je lo m p o tv r đ u je tu te z u, je r je on ta j dio m a te rije k o ji se n a lazi n a n a jv iš e m s tu p n ju sv o jih r a z v o jn ih m o g u ć n o s ti u s a d a š n je m p o v ije s n o m t r e n u tk u i č ije s u a k c ije u v ije k p ro ž e te sv e o b u h v a tn o m m a te r ijo m «. T o je u kom pendiju m oj kom entar M arxove te z e o m a te r ija ln o s ti s v ije ta n a š to s p is a te lj Z. M a n c e o v a k o (e to, m o g u ć e je i to!) re p lic ir a :» O stalo je d a z a k lju č i k a k o m o kriš, tako i m isliš! Povijest je nap re d o v a n je, d o p ro s je č n ih sed a m d e s e t k ila z d ra v o g lju d sk o g m e s a k o je p r e d s ta v lja» n ajv iši s tu p a n j u ra z v o ju m a te rije «.»Žalosno, doista žalosno! Z ar bi prem a M a n c e u to tr e b a o b iti B o g ili njegovi anarho-teoristički» m islioci«ili p a k o n sam. T o su o n i k o ji p re z iru ć i s e d a m d e s e t k ila z d ra v o g lju d s k o g m e s a p re z iru sv e: i ra d n ič k u k la su, i ra d, i stv a ra la š tv o, a s v e ta im je sa m o d e s tr u k c ija k a o je d in i m o g u ći aktivni iz ra z sv ih im p o te n a ta. P e ta s p is a te lje v a o b je k c ija bi b ila in d ik a to r za s v e s tra n o p s i h ič k o p ro u č a v a n je n je g o v e o s o b argumenti

235 nosti. N aim e, ja kažem :»Klase nastaju onog m om enta kad društvo proizvede višak v rijed n o sti. Tada se jav lja m ogućn o st d a se form ira privatno vlasništvo i klasa«, a Z. M ance m u d ro slo v n o tu tezu p o b ija ovako:»k lase n a sta ju k ad d ru štv o p ro izv e d e višak vrijed n o sti. P ro izv o d n ja viška v rije d n o sti je m oguće tek u klasnom sistem u proizvodnje života.«p rva tv rd n ja Z. M ancea je doslovno p o n a v lja n je onoga što sam ja re k ao, a za jed n o sa mnom i onoga što je o tom e rekao M arx, E ngels i svi d ru g i klasici m ark siz m a. M eđ u tim, d ru g a njegova h ip o teza je a n tim a rk sistič k a i n eto č n a n a sve m oguće načine, je r p o sto ja n je žreca, b a zi leusa, p ro fe sio n a ln ih o so b a u p o slje d n je m ra z d o b lju p rv o b itn e za jed n ice n a jb o lji je d o k az d a je ta d a p o sto ja o višak v rije d n o sti. Da ga n ije bilo, Z. M ance, ne bi m ogle eg z istira ti ni te oso b e k o je su mogle egzistirati sam o zahvalju ju ć i njeg o v u p o s to ja n ju. Veća p ro izv o d n o st ra d a i s tim u vezi p ro izv o d n ja višk a v rije d n o sti je uv jeto v ala p o d v o je n o st u n u ta r prv o b itn e zajed n ice, s tv a ra n je klasa, d ržav e, p a u k ra jn je m k ra ju i m o g u ćn o st da i an a rh o -te ro - risti žive bez ra d a i s tv a ra la štv a, na tu đ o j g rb ači. K oliko je Z. M ance, u ovom k o n k re tn o m p isa n ju, d rsk i p ro tiv n ik s a d a šn je stv a rn o sti, n a j b o lje se vidi p re m a njegovim odnosim a i pisanju. Tako, na prim je r, ja p išem :» S am o u p rav n o d ru štv o je u tom p o g led u najviši oblik b esk lasn o g d ru štv a n a d a n a šn je m s tu p n ju ra zv o ja p ro iz vodnih snaga i zato radnička klasa cijelo g sv ije ta n a s to ji d a što p rije o stv a ri ta k a v d ru štv e n i oblik.«, a Z. M ance klev etn ičk i do d aje :»Po svoj p rilici m ilijun«n aših g ra đ a n a na p riv re m en o m ra d u u in o zem stv u»nije se u sp je lo u k lo p iti u d o k to ro v b esk lasn i sistem «. P u šta n je ovakvih p o litič k ih d isk v a lifik a c ija u je d nom g lasilu velika je o d g o v o r nost sam e redakcije. U sed m o j o b je k c iji Z. M ance do k ra ja p o k a z u je svoj a n a lfa b e tizam, je r re ći» udžbenik O snovi m a rk siz m a za v ršav a poglav ljem kojim bi trebao početi:» m arksizam i ek o n o m ik a«znači ili nepozn a v ati d a je M arx p rv e n stv e n o bio filozof, a tek onda k ritič a r političke ekonom ije ili poput svih M arxovih n eg a to ra u prošlosti i sad a šn jo sti negirati filozofsku osnovu m arksizma i m arksizam svoditi na puko ekonom izira n je i p o litiz iran je hie et nunc, tj. sn alažen je na h orizontali života, kako to radi i sam spisatelj. V ideći na k ra ju svoga»velebnog«n ap isa da nije n išta dokazao, Z. M ance prelazi u fo rtissim o svog»dokazivanja«ovakvim b iserim a: ova p ro m aše n a knjiga, b ezobrazno sk alu p ljen tek st, p rim jer ekstrem nih gluposti, dileta n tsk i verbalizam plus još»jačim«završetk o m :»Dok je prvi dio u d žb en ik a dogm atizacija m arksizma, drugi je dio birok ra tsk i p ra g m a tiz am (etablirani k onform izam )«, što će reći, p re m a M anceu, da sam ja onaj koji se solidarizira s našim sam oupra v n im d ru štv en im p o re tk o m, a on o n aj koji i n jeg a i m ene baca na k oljena. S reća, da je u nas još u vijek»m anceovština«epifenom en, h ajd -p a rk im p o te n tn ih in te le k tu a la c a koji su najveće zlo ju č e ra šn je g, d an a šn je g i sutra šn je g svijeta. Dr Juraj PLENKOVIĆ Ernst Cassirer: OGLED O ČOVJEKU, UVOD U FILOZOFIJU LJUDSKE KULTURE Naprijed, Zagreb, Č itaju ći ovu k n jig u nužno se p risje ć a m o ču venih stih o v a M aka D izdara»r astvorio sam se i pot e k a o...«. Jed n o p o etsk o isku stvo našlo je svoju p o etsk u obje k tiv iz a c iju u p u k o m životu, u o n im p ro sto rim a koje n e rije tk o s u p ro ts ta v lja ju u m jetn ičk o m, u filozofskom. Niz zn a č a jn ih o tk rića ovog erudita nalazimo kao znač e n ja već p o zn a ta i p riz n a ta u suvrem enoj misli, istina prvenstv en o u onoj g ra đ a n sk e p ro v e argumenti - 233

236 n ije n c ije. N a im e, is k u s tv a v la s titih o n to lo šk o - e p iste m o lo šk ih istra ž iv a n ja C a s s ire r je b a z ira o n a is k u s tv im a n e o k a n to v sk e (m arb u rš k e ) šk o le i tim e se o p r e d ije lio za b e z iz g le d n o p ro d u ljiv a n je tr a ja n ja je d n o m p ra v c u ja lo v e, u s m is lu 11. tez e o F e u e r b a c h u, g ra đ a n sk e filo zo fije. Z aobilazi M a r xa a sav m a rk s iz a m svo d i n a te o riju e k o n o m s k o g in s tin k ta. P o što se n a ta j n a č in» o slo b o dio«m a rk s iz m a, o d n o s n o h is to rijs k o g m a te r ija liz m a, p r is tu p io je iz g ra d n ji te m e ljn o g p r is tu p a filo z o fiji k u ltu r e, k o ju s m a tr a re a ln im o k v iro m č o v je k o v a življenja, a povijest pravim p rostoro m n je g o v a b iv a n ja. Pri tom e au to r Filozofije sim b o lič k ih o b lik a, i p o m n o g im a, p o ra ž e n za č u v e n e p o le m ik e» C a ssire r c o n tr a H e id e g g e r«na v is o k o š k o ls k im k u rs e v im a u D a v o su g., v eć u s a m o m P re d g o v o ru n a z n a č a v a :» Jed a n od g la v n ih c ilje v a b io m i je d a ga (č ita o c a ) u v je rim k a k o su svi s a d rž a ji u o v o j k n jiz i n a p o s lje tk u ip a k sa m o je d a n. O ni p r e d s ta v lja ju ra z lič ite p u to v e k o ji v o d e k je d n o m z a je d n ič k o m s re d iš tu a, p o m o m m iš lje n ju, filo z o fija k u ltu r e d u ž n a je p ro n a ć i i u tv r d iti to sre d iš te.«p u to v i o k o j im a je r ije č je s u : m it i re lig ija, jez ik i u m je tn o st, n a u k a i h isto rija. S v je s ta n d a je d o b a u k o je m je živ io (u m ro je 13. a p r ila u N ew Y o rk u, a ro đ e n u W ro c- law u 28. ju la g.) doba znač a jn ih k riza, C a s s ire r sv o j O gled 0 č o v je k u i p o č in je u o č a v a n je m 1 ra z m a tra n je m k rize č o v je čan s tv a. Ali k riz u u k o jo j je o n o od svog p o č e tk a o n sv o d i n a k riz u s a m o s p o z n a je, k o ju p rih v a ć a k a o n a jv iši cilj c je lo k u p n ih filo z o f s k ih r a z m a tr a n ja. I t u m u se n e bi š ta im a lo z a m je r iti k a d n e bi b ilo rije č i o id e a lis tič k im filo zo f s k im is tr a ž iv a n jim a. Z a d iv lju je č in je n ic a d a je C a s s ire r z a p ra v o s v je s ta n to g a, ali ta k a v sv o j sta v o p ra v d a v a tim e š to c je lo k u p n e filo z o fsk e n a p o r e i p riz n a je s a m o u sferi sam osvrhe, čije rez u lta te živ o t te k tr e b a d a u s v a ja i oponaša. O vdje je njegova filoz o fija u n a š e m m a r k s is tič k o m p o im a n ju sv rh e filo z o fije n e lju d ska sam osvojna um na k o n stru k c ija, a n e ja s n o k ritič k o sa g le d a v a n je b itk a u re a ln o j h is to r ijs k o j k o n ste la c iji u s m je re n o n a m ije n ja n je s v ije ta. F ilo z o fija, ip a k, n ije u m je tn o s t i n e m o ž e jo j cilj b iti s tv a r a n je n o v ih b ić a k o ja će se r a z v ija ti p o lo g ici v la s tite b iti i k o ja b i z a tim im a la sn a g u z a k o n a iz g ra d n je lju d s k o g s v ije ta. T a k a v p u t o d v e o b i č o v je č a n s tv o z a s ig u rn o u k a k v o to ta lita r n o d ru š tv o u k o je m b i ž iv je li ne-ljud i, o d ra z i id e a ln ih k o n s tru k c ija filo z o fsk o g u m a u o b lič e n i u živ u m ateriju, koja bi v jerojatno»mislila «, ali n e b i i o s je ć a la. K a d se ovo im a n a u m u, m o že se k ro č iti u o v u riz n ic u z n a n ja č o v je k o v o g b iv s tv o v a n ja. J e z ik k o jim n a s a u to r v o d i k ro z d je lo č u d e s a n je p ro iz v o d. L a k o ć a k o jo m o n to č in i g o v o ri o ja s n o ć i c ilja i p o jm o v a k o jim a se služi. B ez u p a d a n ja u z a m k e n e-n au č n o g, p o p u la r n o g r a z r je š a v a n ja naučnih (ovdje filozofskih ) p ro b le m a C a s s ire r z a d rž a v a n iv o v i s o k ih d o m e ta filo z o fsk o g iz ra z a slu ž e ć i se, re k li b is m o, je z ik o m sv a k o d n e v ic e. Ali je z ik o m č ije b o g a ts tv o slik a, z n a č e n ja, ritm a i d r u g ih je z ič n ih k a te g o r ija z a država p aritet s najbogatijim filo z o fsk im iz ra z o m. A to je je d a n o d z n a tn ih n e d o s ta ta k a (u p ra v o ta» lak o ć a«), re c im o, je d n o m F ro m m u, k o je m z b o g to g a p o d m e ć u n e -n a u č n o s t. U p rv o m d ije lu k n jig e p o d n a ziv o m» Š to je čo v je k «C a s s ire r p o k u š a v a d a ti o d g o v o r n a to p i tanje. Tu susrećem o kratak p reg le d ra z v o ja lju d s k e s a m o s p o z n a je sh v a ć e n e k a o k riz n i p ro c e s u č ijo j o sn o v i je u v ije k jedina p o k r e ta č k a sila. U d ru g o m d ije lu (»Čovjek i kultura «) au to r razm a tr a p r o b le m o sn o v n e s iln ic e s je d in ja v a n ja ra z lič itih p u to v a k a s re d iš n je m p ro b le m u čo v je k o v o g bitka. O dričući se M arxa Cassir e r je m o ra o u p a s ti u k u č in e iz k o jih se is p e tlja o b ez p ra v o g o d govora, ali svjestan da m ora p ro n aći tu A r ija d n in u n it k o ju su tra ž ili svi (g ra đ a n s k i) filo zo fi. I o n ju p ro n a la z i u lju d sk o j m o ć i s im b o liz ir a n ja. T a k o se s m je š ta m e đ u p rv e filo zo fe sim b o lič k e e re g d je im a je d n o o d ro d o č e ln ih m je s ta. C a s s ire r u o č a v a d a je č o v je k o v s v ije t n e argum enti

237 sam o širi nego i k v alitativ n o d ru g a čiji od onog u životinja. Izm eđu re cep to rn o g i efek to rn o g sistem a čovjek ugrađuje sim bolički sistem. No, i tu C assirer stvar sim plificira nazivajući cjelokupnu m isaonu preradbu vanjsk ih ili u n u ta rn jih p o tic a ja p re kidom i odgađanjem reakcije, koje on, istin a, naziva složenim m i sao n im p ro c eso m, ali z a r je to d o voljno o b ja š n je n je za čo vjekovu su štin u, c je lo k u p n u njegovu h is to rijs k u tra n sfo rm a c iju. Zato, kad kaže:»u m jesto d a se bavi sam im stvarim a, čovjek u stanovitom sm islu opći sa sam im sobom. T oliko se u m o ta o u jezičk e oblik e, u m je tn ič k e slike, m itsk e sim b o le ili re lig ijsk e o b re d e, da n išta ne m ože v id jeti ni sp o zn a ti bez p o sre d stv a tog u m je tn o g m e dija.«t ako se C a ssire r o dm iče od p ro b le m a sam o sp o zn a je. On z a n e m a ru je č in je n ic u d a je čo vjekov o d n o s p re m a stv a rim a uvjetovan razvijenim čulim a koja su p ro izv o d d o sa d a šn je g n je govog ra zv itk a i je d in o o n a m o gu s tv a ra ti sp o m e n u te»m edije«o p ćen ja. N aim e, i sam e stv a ri su ču ln e stv ari. N am a, lju d sk im stv o ro v im a n isu to lik o zn a č a jn e stv a ri po-sebi, kolik o stv a ri za- -nas, i zato» upetljavanje«u sim bole, u m je tn o s t i jezič n e o b lik e je s t u p ra v o lju d sk o p o n a ša n je, a p s tra h ira n je od p u k e stv ari. P ro b lem u p ro s to ra i v re m e n a C a ssire r p rilazi p re k o analize k u ltu rn ih o b lik a, p o n a m a na m eto d o lo šk i p rih v a tljiv p ris tu p, je r ih p ro m a tr a u re fe re n c iji na lju d sk o st. T ak o on ra z lik u je n e koliko nivoa d o ž iv lja v a n ja tih k a te g o rija, od k o jih o rg a n sk i sloj prostora i vrem ena jest najniži i p ris u ta n je već u nižih o r g an izam a. K ako se p e n je m o po skali p ro izv o d a ev o lu c ije (p rib ližavam o se h is to riji) su sre ćem o nove o b lik e m eđ u k o jim a je p e r ce p cijsk i p ro s to r n a višem s tu p nju doživljavanja a na sam oj m e đi lju d sk o g i živ o tin jsk o g je s t sim b o ličk i p ro s to r, d o k je je d in o lju d sk i a p s tra k tn i p ro s to r, k o ji v alja lu čiti od n ašeg o sje tiln o g p ro sto ra, n a š ta već N e w to n u p o zorava. T ek ta d se m ože doći do ideje o jedinstvenom, univerzalnom p ro s to ru. P o im a n je vre m e n a dovodi u vezu s raznim oblicim a p am ć en ja. U n jem u sim boličko p am ć en je im a funkciju rekons tru ira n ja isk u stv a, a im aginacija p o sta je elem ent pravog sjećanja. Z n ačajn a dim enzija poim a n ja v rem en a je ste b udućnost. I tu se p rv i p u t susrećem o s općim zakonom razvitka. Jer, ako prošlost usm jerava život, budućno st ga o d re đ u je, p o staje im perativ, za h v alju ju ći teo re tsk o j ideji budućnosti. U ovom dijelu knjige govori se još o odnosu ideala i čin jen ic a. R iječ je o odnosu stvarno-moguće u čiji m eđuprostor Cassirer sm ješta posredovan je sim b o la kao u v jet čovjekova m ije n ja n ja svijeta. Reklo bi se d ijalek tićn o. Ali, sasvim a p s tra k tn o i idealistički. On stv a r n o st o stav lja u p o d ru č ju evolucije d ok re v o lu c iju p re šu ću je. U d ru g o m d ijelu knjige C assir e r p o k u šav a d efin irati čovjeka u pojm ovim a ljudske kulture. luko se n a ja v lju je (ne i o p re d je ljuje ) kao mislilac na tragu m arksizm a (kad tv rd i da čovjekova glavna zn a č a jk a nije njegova m e tafiz ič k a ili fizička p riro d a, već njegovo d jelo njegov svijet je s t sv ije t k u ltu re k o ju je sam stv o rio ) on ne završava u istom stilu. S lijed e ra z m a tra n ja o o d n o sim a m it i relig ija, jezik i u m je t nost, h is to rija i zn an o st da bi se ova p o slje d n ja p ro g lasila k ru nom lju d sk o g p re g n u ća, a u m je t nosti p rizn a la veća m oć p o n ira n ja u lju d sk o st. P oseb n o v rije d n a ra z m a tra n ja su ona o jeziku. O vdje se p rihvaća stav da jezik nije sam o puka z b irk a riječi već izraz o d re đene filozofije. Prom jene u jeziku zbivaju se u trenucim a preuzim anja jezika recentne generacije od onih koji ju tom jeziku n au č iše i u njega uro n iše. Iako se o p re d ije lio filozofskom p ris tu p u p re d m e ta svog istraživ a n ja, C a ssire r se u svojoj re feren ciji p re m a u m je tn o sti ne p o n aša uvije k b aš kao filozof. Jezik m u nije p rv e n stv e n o g ra đ a kojo m se u m je tn ik služi p ri o b jek tiv aciji vlastito g u m je tn ič k o g p ro je k ta, već dozvoljava i tra n s fe r jezičnih z a k o n a na zakone u m jetn ičk o g djela koje tvori što pri pom nijem ra z m išlja n ju m ože u k azati na niz nelogičnih zak lju č ak a. A argumenti 235

238 u o d n o s u n a n a u k u p riz n a je a u to n o m n o st je d n e ra v n i p re m a d ru g o j, g d je n a u k a d a je p o jm o v n u, a u m je tn o s t v iz u a ln u d u b in u, š to već is k lju č u je n je g o v o p ći stav o odnosu jezika i u m jetnosti. Opći dojam m ogao bi se svesti n a te z u d a je C a s s ire r u o č io fo rm e i in te n z ite t č o v je k o v a o tu đ e n ja u g ra đ a n s k o m d r u š tv u nač in ju ć i n jih o v u p o ja v n o s t, ali n e i u z ro č n o s t. S lu ž eć i se d ija le k tič k o m m e to d o m u o v o m d je lu im a t ć e m o o b ilje m o g u ć n o s ti za p re p o z n a v a n je ta k v ih p o ja v a, š to je već d o v o lja n ra z lo g za č ita n je ove k n jig e. T om islav DRETAR Herbert Marcuse»MERILA VREMENA«E d ic ija»g rafo sa «p o d n a s lo v om»m erila v re m e n a «, a u to r a H. M arcusea, donosi nam au to ro va p r e d a v a n ja o d rž a n a g. i ra zg o v o r s n je m a č k im m a r k s is to m H. M. E n c e n s b e rg e ro m. O va p r e d a v a n ja i ra z g o v o r o b u h v a ć a ju š iro k s p e k ta r p r o b le m a s u v re m e n o g s v ije ta : o d fe m in iz m a, teorije i prakse,»nove ljevice«, do ra z lič itih p ro b le m a a m e rič k o g d ru š tv a, n a k o je a u to r želi d a ti o d g o v o r. M a rc u s e je b e s k o m p ro m is a n m islila c. O tv o re n o se b o ri p ro tiv in d u s tr ijs k o g d r u š tv a i n je g o v e id eologije, m ita o b je k tiv n e sv ije sti, je d n o d im e n z io n a ln e e g z iste n c ije, n e h u m a n o s ti k a p ita lis tič k o g d r u š tv a, n o n e o s ta je d u ž a n n i tzv.» o rto d o k s n im m a rk s is tim a «i n jih o v o m n e p r e s ta n o m» p ro dubljivanju «postvarenih p ojm o v a m a rk s iz m a. U sv o m c je lo k u p n o m o p u s u, tr e tir a ju ć i a k tu a ln e p ro b le m e, o n je z a p a d a o, m o g li b is m o re ć i, u ra z lič ita e m o c io n a l n a r a s p o lo ž e n ja. U u v o d u d je la» Č ovjek je d n e d im e n z ije «p r iz n a je d a se n je g o v o d je lo o d p o č e t k a d o k r a ja b o ri iz m e đ u d v iju k o n tr a d ik to r n ih h ip o te z a. P rv a, d a je ra z v ije n o d ru š tv o k a d r o s p u ta ti p r o m je n u (k v a lita tiv n u ), a d ru g a, d a p o s to je s n a g e i te n d e n c ije k o je m o g u s lo m iti ovo sputavanje i revolucionirati d ruš tv o. M a rc u se o v a» k ritič k a te o r ija d ru š tv a «s a d rž i o d re đ e n e tr a g o ve d ru g ih filo z o fa m e đ u k o jim a su sv a k a k o n a jis ta k n u tiji M arx i H egel. U s v a ja ju ć i M a rx o v u te o r i j u h is to r ijs k o g m a te r ija liz m a on p re la z i n a s a m o s ta ln u a n a liz u p ro b le m a s u v re m e n e c iv iliz a c ije. O v d je tre b a z a s ta ti d a b i u k r a tk o o b ja s n ili b itn e ra z lik e k o je M arc u s e a o d v a ja ju o d M a rx a i H egela i u je d n o d a ju sp e c ifič n u n o tu n je g o v im m islim a. U lom pristu p u čvorni je p rob le m k a te g o r ija to ta lite ta. D o k je za H e g e la to ta lite t (u k r a jn jo j in s ta n c i u m ) z a tv o re n s o n to lo g ij sk o g g le d iš ta, M arx o d v a ja o n to lo g iju o d d ija le k tik e. P o M arx u dato stan je je negativno je r svaka činjenica, uz to što je stv arn o s t, o n a je i n e g a c ija i su ž a v a n je m o g u ć n o s ti. A ko se o slo b o d e m o g u ć n o s ti, d o la z i d o p ro m je n e T o n ije a u to m a tiz a m, za to su p o tr e b n i lju d i. T o ta lite t n a k o ji se o d n o si m a rk sistič k a d ija le k tik a je to ta lite t k la s n o g d r u š tv a, a n e g a tiv ite t je n e g a tiv ite t k la s n ih odnosa. P ojam nužnosti je taj koji M a rx o v u d ija le k tik u p o v e z u je s h is to r ijo m k la s n o g d r u š tv a, a s tim e id e i te z a d a je s v ije s t d e t e r m in ir a n a d ru š tv e n im o p s to ja n je m. Po M a r c u s e u n u ž n a za v isn o s t s v ije s ti o d d ru š tv e n o g b iv stv a p re v la d a v a se u b e s k la s n o m d r u š tv u. O n se s la ž e d a p ro iz v o d ni odnosi determ in iraju čovjekov u s v ije s t, n o, tv rd i d a o v la d a v ši tim o d n o s im a n a n a č in d a oni n a jb o lje p rid o n o s e slo b o d n o m r a z v itk u sv ih, p r e s ta je s lije p a z a v is n o s t s v ije s ti o d d r u š tv e n ih o d n o sa :» S o c ija listič k a slo b o d a o- buhvaća obje stran e odnosa izm e đ u s v ije s ti i d ru š tv e n o g o p sto - jan ja. N ačelo historijskog m aterija liz m a vodi v la s tito j n eg a ciji.«1 M ože se reći da on usvaja M arx o v u d ija le k tik u k a o d ija le k tik u 1»Um i revolucija«, II. M arcusc, Vcselin IViasIcSa, Sarajevo argum enti

239 k o ja je o g ra n ič en a h isto rijo m klasnih d ru šta v a, no ne tv rd i da p re la sk o m čo v je čan stv a u b esk lasnu d ru štv o p re s ta je sva d ija le k tika. N ova d ija le k tič k a s tru k tu ra z a h tije v a t će i novu te o rijsk u eksplikaciju. U vezi s tim M arcuse tv rd i d a su već i sad a p o jed in i pojmovi kojim a se služe tzv.»orto d o k sn i m ark sisti«p re v la d an i i da iza iste fo rm e ne sto ji više isti sad ržaj kao u v rije m e k ad se M arx s njim a služio. U»Merilima vremena«m arcuse p o d te o rijo m p o d ra zu m ije v a M arxovu te o riju, a p o d p ra k so m p ra k su k o ja m ije n ja sv ijet. S tr u k tu r a te o rije sasto ji se od a n tic ip ira ju ć e g i a p s tra k tn o g k a ra k te ra. T e o rija im a i e m p irijsk u bazu. T e o rija i p ra k s a su u su k o bu koji je izražen u s tru k tu ri te o rije k ro z ra zd io b u n a osnovne te n d e n c ije i p ro tiv te n d e n c ije ra zv o ja2. O snovna te n d e n c ija (kapitalizam ) m ora kvalitativno prijeći u novu d ru štv en o -ek o n o m sk u fo rm a c iju, u sp rk o s i p ro tiv ten - d e n c ija m a (im p erija liza m, neokolo n ija liz am, fašizam, m o nopolski i d rž av n i k a p ita liz a m, itd.). Ne sm ije se a p so lu tiz ira ti te n d e n c ija slom a. D ija le k tik a o sn o v n e te n d en c ije i p ro tiv te n d e n c ija za h v a ća uz o b je k tiv n e u v je te p re o b ra ža ja i s u b je k t p re o b ra ž e n e p ra k se: ra d n ič k u klasu. R ad n ičk a k lasa, tv rd i M arcu se, u z e m lja m a m o n o p o lističk o g k a p ita liz m a n ije re v o lu c io n a rn a i u svojoj većini ne p re d s ta v lja» o d re đ en u n eg a ciju «, n eg a ciju k o ja je p o k re ta č i glavni n o sila c tra n sc e n d e n c ije k a p ita listič k o g d ru š tv a (po M arxu). R ad n ič k a k lasa p o sta la je integralni dio potrošačkog d ruštv a i kao ta k v a sasv im se fino o sjeća. O d lib e ra ln o g k a p ita liz m a na ovam o o sn o v n a te n d e n c ija je d a ra d n ič k a k la sa p re d s ta v lja s u b je k t ra d ik a ln e d ru štv e n e p ro m jene. Uz objektivne uvjete preo b ra ž a ja m ije n ja o se i su b je k t p re o b ra ž e n e p ra k s e (o d ražava se u n e re v o lu c io n a rn o sti ra d n ič k e klase). Z ašto je to tak o? R azv itak teh n ik e, p o v ećan je p ro d u k tiv n o sti, n a p re d a k zn a n o sti re z u ltira li su viso k im s ta n d a r 2 No, protivlcndcncije moraju bili izvodivc iz osnovnih tendencija, a ne izvana dodane teoriji a da pri tome ostane dominantna osnovna tendencija. dom u n ajra zv ijen ijim zem ljam a s k ap italistič k im d ruštvenim u ređ en je m, što je dovelo do buržoazira n ja, preo v lad av an ja sistem a im an en tn ih p o tre b a i asp iracija. T akvo d ru štv o je konglom erat m n o g o b ro jn ih su p ro tn o sti: stv arno i u sm je re n o zadovoljavanje p o tre b a, sloboda i tlačenje, dem o k rac ija i tero r. D ato stan je o m o g u ću je fe tišizira n je nebitnih stv ari, p o tre b a i odvlačenje paž n je od b itn ih p ro b lem a kao što su izjed n a čen je in telek tu aln e kultu re s m aterija ln o m, filozofija k o ja sebi z a b ra n ju je kritičk o tra n sc e n d e n tira n je pojm ovnosli, pseudodem okratiziranje u potrošačkoj sferi, a u jed n o ja č a n je i š ire n je izvršne vlasti. M arcuse tu u očava b itn u osnovu d anašnjeg»poznog k ap italistič k o g društva«. K ap italizam zavisi od re p ro d u k cije i in ten ziv ira n ja e k sp lo a tira nog ra d a. N užnost kap italizm a jc p ro izv o d n ja o b ilja, ljep o te, silosti. To je s p iritu s m ovens. Proizv o d n ja, p o tro šn ja, m an ip u lacija potrebam a, pa iznova do u besk ra j. M eđutim, tre b a težiti da proizvodni odnosi, koji su to u sta n ju, k v a litativ n o d ru g a čije m aterijalne i intelektualne potrebe p re tv o re u vitalne. To je revolu cio n arn i zadatak. R evolucija u k ap italistič k o m sv ije tu ne zasniva se, danas, na tlu m a te rija ln e b ijed e, nego u d ru štv u o b ilja i u tom e i jesu sp ecifičn i u v jeti njen o g o d v ijan ja. M arcuse p o sta v lja im p era tiv d a k v alitativ n i o b ra t (u re v alo rizaciji potreba) m ora biti praktic ira n već sad a, a ne o stav ljen za p o strev o lu c io n a rn i p erio d, kao što je b ila p ra k sa u h isto riji stv a r a n ja so c ija listič k ih država. M arcuse postavlja slijedeće ciljeve b u d u ćem so cijalistič k o m d ru štv u (so c ija lističk o m d ru štv u koje je bilo stvoreno na tem eljim a razv ijen ih k a p ita listič k ih d r žava): p rvo, ići od sav lad a v an ja p riro d e ka u d ru ž iv a n ju i drugo, ići od re p re sije ka em a n cip aciji čula. Z ad a tak je te o rije da skine u to p ijsk i veo sa ovih m ogućnosti i d e fin ira ih kao o stv arljiv e. Š to se tiče fo rm i p ra k se p ri o stv a riv a n ju n a p rije d n av e d en ih ciljeva, b esm islen o je težiti nek o m sponta n ite tu, no ni tra d ic io n a ln o b iro argumenti - 237

240 k r a ts k o - c e n tr a lis tič k e m e to d e nc m ogu zadovoljiti. Teškoću p red s ta v lja i r a s c je p k a n o s t i fra g m e n - la r n o s t p o b u n je n ič k ih g ru p a. R ješenje M arcuse vidi u stvar a n ju b a z n ih g ru p a k o je b i sv o jim d je lo v a n je m (u p o č e tk u s a m o sta ln o ) u šk o la m a, tv o rn ic a m a itd. p u te m p r o s v je ć iv a n ja i o rg a n iz ira n ja s v re m e n o m is k lju č ile p o je d in e je d in ic e p ro iz v o d n je i r a s p o d je le iz s is te m a, a ra z v itk o m p r a k s e i š ir e n je m to g tzv.»fu n k c io n i ra j u ć e g s a m o u p ra v i j a- nja«i d o o n e s p o s o b lja v a n ja fu n k c ija sa m o g s is te m a. O n p o g o d n o s t v id i u z g u s n u to s ti te h n ič k o - -p riv re d n e in te g ra c ije, m e đ u s o b ne z a v isn o s ti je d in ic a p ro iz v o d n je i d is tr ib u c ije š to d a je s v a k o m v e ć e m p o g o n u v iso k i p o te n c ija l ra z in te g ra c ije. S u b je k tiv n i f a k to r su lju d i u tv o rn ic a m a, s ta m b e n im č e tv rtim a, k a m p o v i m a itd. T o je n o v i n e p o s tv a r e n i p o ja m ra d n ič k e k la se, M a rc u se je za p r o s v je tite ljs k u p o litiz a c iju o n o g d ije la s ta n o v n iš tv a k o je n i je o rg a n iz ira n o, za ra z lik u od» p lav ih o k o v ra tn ik a «(n p r. u s in d ik a tim a ). I m p e r a tiv je tim z n a č a jn iji š to se r a d i o p r ip r e m i i ra z v ija n ju s v ije s ti z a n a s tu p a n je re v o lu c io n a rn e s itu a c ije (jo š se n e ra d i o s o c ija lis tič k o j r e v o lu c iji). Z a d a ta k to g p r o s v je ć iv a n ja je d a o č ito v a n o n e p r ija te ljs tv o v eć in e n a r o d a p r e m a re v o lu c iji p r e o b r a ti b a r e m u n e u tr a ln o s t, u n a jb o lje m s lu č a ju u s im p a tiju. Je r, n a s ta v lja M a rc u se, i M a rx je g o v o rio d a re v o lu c ija m o r a im a ti o s lo n a c u v ećin i s ta n o v n iš tv a. M o ra m o se n a k r a ju slo ž iti s M a rc u s e o m k a d a k a ž e d a k a s n i k a p ita liz a m to ta liz ir a n je m sv o je vertikalne h ijerarh ije stvara ho riz o n ta ln o z a je d n iš tv o m e đ u p o t- č in je n im a. S tv a r a se o p ć a k la s a a ona m ože biti ili revolucionarna snaga ili snaga koja om eta re v o lu c iju. T u se k r ije i ra z lo g pes im is tič k o g ra s p o lo ž e n ja k o je se m ože uočiti u pojedinim fragm e n tim a n je g o v a d je la. U n e p o s re d n o j je vezi i te z a o r a z v ija n ju klasn e sv ije sti sp o lja k o ju M arc u se p r e v la d a v a n a ta j n a č in š to k až e d a se tu ra d i o n e o d r e đ e noj svijesti (klasnoj svijesti p ro le ta r ija ta ), v eć o s v ije s ti c je lin e tla č e n o g s ta n o v n iš tv a. T o ta liz a c ija v la d a u k a s n o m k a p ita liz m u, o s a m o s ta lje n je n je n ih d ije lo v a b ila bi r a d ik a ln a a n tite z a. J e d a n p o ja m k o ji M arcu se sp o m in je z a s lu ž u je p o s e b n u p a ž n ju. T o je s a m o u p ra v lja n je. Ia k o o n u» M erilim a v re m e n a «n e d a je p o se b n u e k sp lik a c iju s a m o u p ra v lja n ja, iz k o n te k s ta se d a d e izv e sti o d re đ e n i s ta v s p r a m to g a p o j m a. M a rc u se u v o d i p o ja m tzv.» fu n k c io n iraju ćeg sa m o u p ra v lja n ja«k a o m o g u ć e fo r m e p r a k s e u r a z b ija n ju to ta liz a c ije k a s n o g k a p ita liz m a. T u s a m o u p ra v lja n je im a u lo g u s r e d s tv a za p o s tiz a v a n je o d re đ e n ih c ilje v a i u s v a k o m s lu č a ju n e o d lik u je se b o g a to š ć u in s titu c io n a ln ih o b lik a (k a o što je to s lu č a j u n a š e m d ru š tv u ). K a o ta k v o, n e r a z v ije n o, n e m a n i t r a jn i k a r a k t e r n i is te z a d a tk e, fu n k c ije i o b ilje ž ja k ao s a m o u p ra v lja n je u n a š e m d r u š tv u. S a m o u p r a v lja n je k o d n a s p o litič k i je p ro c e s, o d n o s n o s is te m, a to z n a č i u je d n o i d rž a v n i s is te m, ia k o je u s u p r o tn o s ti s o n im n a što n a s a s o c ir a p o ja m d rž a v n o g sis te m a. U s o c ija lis tič k o m d r u š tv u to je n a s ta v lja n je p ro c e s a o d u m iranja države, dok bi u zap a d n im k a p ita lis tič k im d rž a v a m a sa m o u p ra v lja n je, sh v ać en o u k o n te k s tu M a r c u s e o v ih e k s p lik a c ija, b ilo s r e d s tv o b o rb e za s o c ija lis tič k o d ru š tv o. B a š z b o g to g a m o ra lo b i se u o č iti b itn o ra z lik o v a nje pojm a sam oupravljanja izm e đ u a n tite z e k a p ita lis tič k o j to ta liz a c iji i te o r ijs k i r a z ra đ e n o g si s te m a k o ji je u k r a jn jo j in s ta n c i r e z u lta t iz v rše n e s o c ija lis tič k e r e v o lu c ije. U» M erilim a vrem ena «M arcuse se p rv i p u t b a v i i p ro b le m im a fe m in iz m a. On u fem inističkom p o kretu vid i v e lik u p o litič k u sn a g u. Z a što? Ia k o že n e n is u k la s a u M arx o v u s m is lu, ip a k s u s u p r o ts ta v lje n e m u š k a rc im a n iz o m s o c ija ln ih, m o ra ln ih i d r. o so b in a, š to se m o že o b ja s n iti p s ih o fiz ič k im m o m entim a, ali su u krajn jo j instanci u v je to v a n e d ru š tv e n im o p sto - ja n je m k ro z h is to r iju. U p ra v o te o s o b in e, k o je se b itn o ra z lik u ju o d m u š k a rč e v ih, u je d n o i v ladaju ć ih, m o r a ju b iti o s o b in e novog s o c ija lis tič k o g d r u š tv a. U to m e je argum enti

241 i n ajv e ća v rije d n o st fe m in ističkog p o k re ta. Fem inistički pokret m ora svoje d jelo v an je u sm je riti ka re alizaciji d v aju ciljeva: p rv i je da uspostavi punu ekonom sku, društv en u i k u ltu rn u ra v n o p ra v n o st žena, a dru g i, čije je o stv a re n je u je d n o i stv a ra n je novog d ru štv a, k o ra k je od ra v n o p ra v n o sti ka slobodi. O datle i veliki značaj što ga M arcuse pridaje fem inističkom p o k re tu. On je in teg ra ln i dio svih onih koji se b o re za h u m anije društvo. M arcuse se ograđuje od feministič k o g p o k re ta k o ji bi zap a dao u biologizam i o stv a re n je čijih ciljeva ne bi bilo n iš ta d ru g o nego zrc a ln a slik a d a n a šn je g d ru štva. M a trija rh a t u m je sto p a trijarhata. To ne sm ije biti cilj fem in ističk o g p o k re ta.»s o n u s tra n u ra v n o p rav n o sti«o slo b o đ en je m ora biti dio novog društva koje ne p re tp o s ta v lja sam o nove in stitu c ije nego i izm ijen jen u sv ije st i n ag o n sk u s tr u k tu r u n je govih subjekata (m uškarca i žene) k o ji su o slo b o đ en i z a h tje v a za vladanjem i izrabljivanjem. T ip ičn o ženski k v a lite ti (prijem čiv o st, o sje tljiv o st, n ježn o st) e m a n cip acijo m žene m o ra ju p o s ta ti d ru štv e n i k v aliteti. Već u b o rb i za ra v n o p ra v n o st M arcuse vidi određene poteškoće. D a bi se izb o rile za ra v n o p ra v n o st u p o litic i, p riv re d i, žene m o ra ju p riz n a ti i p rih v a titi p ra v ila igre k a p ita listič k o g d ru š tv a (č ita j: p a trija rh a ln o g ). M o r a ju u sv o jiti a g re siv n o st i ta k m i č a rsk i d u h, o so b in e k o je su u su p ro tn o s ti sa sp ecifičn o žensk im k v alitetim a. R je šen je je d a se v rije d n o sti žene, k o je tran sc en - d ira ju p o sto je ć e d ru štv o, m o ra ju ogledati već u borbi za ekonom sk u i k u ltu rn u ra v n o p ra v n o st. T u d o laz im o do k lju čn o g p ro b lem a : K ako o stv a riti u p ra k s i ove v rije d n o sti žene k ad a su one p o t p u n a su p ro tn o s t v re d n o ta m a k a p ita listič k o g d ru štv a? T a p ra k tič n a d je la tn o s t je glavni z a d a ta k fem inističkog pokreta. M arcuse zam išlja da bi prom jen o m s tru k tu re za p o sle n o sti (u k o rist žena) d o šlo i d o p ro m je n e sadržaja proizvodnje. To bi im a lo za p o slje d ic u iščezav a n je p ro izvodnje u cilju zadovoljavanja k a p italistič k ih p o tre b a za naoružavanjem, ra sip a n jem itd. P o treb n a je i m odifikacija pojm a socijalizm a, je r u koncepciji Karla Marxa, M arcuse prim jećuje p o sto ja n je o sta ta k a»principa u činka«k ap italističk o g društva, što bi dovelo do toga da bi glavni cilj p o stao b esk rajn o razvijan je proizvodnih snaga. M islim o da je to p re n ag laša v an je radne snage i m aterijalne baze bilo više u v jeto v an o h isto rijsk im zad atkom novostv o ren ih socijalističkih d ržav a u stv a ra n ju d ru štv a obilja k o je je im alo poslužiti kao baza novom besk lasn o m d ru štv u, nego z a n em ariv a n jem toga p roblem a od stra n e sam oga M arxa. K asnija praksa u socijalističkim zem ljam a sam o o p ra v d av a ovu M arcuseovu tezu, no, sam o u naznačenim granicam a. Cilj so cijalistič k o g d ru štv a m o ra b iti e m a n cip acija čulnosti i u m a od racio n aln o sti vladanja: p re tv a ra n je života u sv rh u po sebi. O slo b o đ en je žene im a funkciju a n tite z e»principa učinka«, je r p re tp o sta v lja ra zv itak svih onih k v aliteta koji su b itn o drugačiji od» p rin cip a realnosti«i»princip a učinka«k ap italistič k o g d ru š tv a u cjelini. Z ato on na k ra ju i kaže:»o slobođenje žene biće bolan p ro c es, ali će b iti nem inovan, odlu čan k o ra k na p u tu ka boljem društvu za m uškarce i žene.«u treć em o d je ljk u n ailazim o na M arcuseov pokušaj da sistem a tiz ira u zro k e koji su doveli do k ra h a»nove ljevice«. T aj p o k u šaj izuzetno n am je zanim ljiv iz n ek o lik o razloga, no, dva su p rim a rn a : p rv i, sam M arcuse je bio»duhovni otac«i ideolog»nove ljevice«i dru g i, on se i u svojim d ru g im d jelim a bavi p ro b lem im a su v re m e n o g d ru štv a (npr.»čovje k je d n e dim enzije«), a u k o jim a se ne zad ržav a na tra d ic io n alnoj k ritic i p o sto je ćeg sta n ja, već u d u h u M arxove i H egelove k ritik e našeg vre m e n a, d aje svoju viziju bliže b u d u ćn o sti. No, ono što ga ovdje najviše h en d ik e p ira je njegov u osnovi d o sta su b je k tiv a n p ris tu p čitavoj p ro b le m atici, što se n a jb o lje o č itu je u v re d n o v an ju re z u lta ta koje je p o argumentl - 239

242 stig la»nova ljevica«(k o je o n, u z g re d b u d i re č e n o, d o b ra n o p r e m a š u je ), i n je g o v im n e p r iz n a v a n je m p o r a z a iste. Ip a k, p o đ im o redom. M arcu se n a p o č e tk u ovog n a p is a p o s ta v lja d v a, za n je g a, k a p ita ln a p ita n ja : T k o je u s tv a ri»nova ljev ica«; i d a li je o n a s tv a r n o k r a h ir a la? O d g o v a ra ju ć i n a p rv o p ita n je, o n tv rd i d a se»nova ljev ica«n a la z i lije v o o d tradicionalnih kom unističkih p a r tija. S to m tv r d n jo m b is m o se m o g li s lo ž iti, n o, u z je d n u n a d o p u n u.»n ova ljev ica«i n ije m o g la b iti d ru g a č ija. S je d n e s tr a n e, k asn i k a p ita liz a m je to lik o m o d ific ira o p o lo ž a j ra d n ič k e k la se, d a o n a u p o tp u n o s ti g u b i z n a č a j ke ra d n ič k e k lase iz M arx o v a v re m e n a, i k a o ta k v a u m n o g o m e o d s tu p a o d sv o je v eć k la s ič n e r e v o lu c io n a r n o s ti. K a p ita liz a m k a o» društvo obilja «b ar naoko uspije v a z a d o v o ljiti n je n e»glav n e p o tre b e «. S o c ija liz a m, p a k, m o ra p rih v a titi n a m e tn u tu m u tr k u za š to v e ć im» ra z v ija n je m p ro iz v o d nog s e k to ra «i k a o ta k a v p o m a lo z a n e m a r u je sv o j o sn o v n i c ilj, a to je» revolucionarna tran sfo rm a cija društva «. K lasične kom unističke p artije previše su zaokuplje n e s a m e s o b o m i sv o jim id e j nim s ta g n ira n je m. O n e n is u im a le snage da p rate sve brži tehnički i k u ltu r n i ra z v o j su v re m e n o g d r u š tv a. S d ru g e s tr a n e, k la s ič n a b u rž o a s k a o p o z ic ija iz to g v re m e n a3 (od s o c ija ld e m o k ra ta do kom u n ista ) n ije p ru ž a la n ik a k v u ša n s u za k v a lita tiv n o n o v n a č in t r e tir a n ja s u v re m e n ih p r o b le m a, a koji je karak terističan za»novu ljev icu «. Z a to m i se M a rc u se - o v a tv r d n ja d a je»nova ljev ica... o n o š to je lije v o o d tra d ic io n aln ih k o m u n istič k ih p a rtija «čini sa sv im lo g ič n o m i je d in o m o g u ć n o m za ta d a š n ju e g z iste n c iju»nove ljev ice«. D ru g a o sn o v n a k a r a k te r is tik a»nove ljev ice«k o ju n a v o d i M a r c u se u sv o m o d g o v o ru je to š to je o n a u s p je la» m o b ilisa ti i o rg a - 3 Pojavom cvrokom unizina dolazi do velikih kvalitativnih prom jena i prestrojavanja un u tar opozicijskih p a rtija kapitalističkih zem alja, pa stoga oram o praviti razliku m kada govorim o o opozicijskim partijam a iz godine. n iz o v a ti sn a g e k o je su u tr a d ic iji m a rk s is tič k e te o rije i p ra k s e d u go v re m e n a b ile d a le k o se ž n o z a n e m a re n e «. O n to n a z iv a p o k u š a je m» to ta liz o v a n ja o p o z ic ije «. S ovom se tvrdnjom ni uz n ajb o lju v o lju n e b is m o m o g li slo ž iti, j e r se o č ito ra d i o M a rc u se o v u i su v iše s u b je k tiv n o m p ris tu p u stv a ri. O n s a m n a je d n o m m je s tu kaže (d v ije s tr a n ic e p rije ) :»O na (» n o v a ljev ica «) jo š n e m a n ik a kve fo rm e, p r i to m e je b ez m a so v n e b az e,..., izo lo v a n a o d r a d n ič k e klase.«d a k le, o n e k a k v u m o b iliz ira n ju i o rg a n iz ira n ju k o je s p o m in je M a rc u se, n e b i se b a š m o g lo g o v o riti, š t o se p a k to ta liz ir a n ja o p o z ic ije tič e, b o jim o se d a je to ip a k o s ta o s a m o p o k u šaj, je r konkretne činjenice govore n e š to d ru g a č ije o d M a rc u se a : studenti su bili jedina snaga ko ja je p r e d s ta v lja la k v a lita tiv n u oprasnost za sistem, dok su d ru ge b ile s p o ra d ič n e. O to m e k o lik o je» nova ljev ica«u s p je la p r o m ije n iti s v ije s t lju d i, n e m a m o n e k ih r e le v a n tn ih p o k a z a te lja, n o, čin i n a m se d a tu M a rc u s e d o b r a n o g rije š i. Ip a k, u n a to č sv im o v im n e d o stacim a,»nova ljevica«je usp jela sv o jim n a s tu p o m p o n o v o s t a viti u s r e d iš te p a ž n je re v o lu c iju kao k v alitativ n o m ije n ja n je o d n o s a u s u v re m e n o m d ru š tv u. N o, to što se nije kretala u n u tar stan d a r d n ih k liše ja, v eć tra ž ila»kvalita tiv n o «n o v p u t i sn a g e, d o v elo ju je u drugu, negativnu, k ra j n o st. S tu d e n ts k i p o k re t je, k a k o kaže s a m M a rc u se,»od p o č e tk a u zeo lik k u ltu r n e re v o lu c ije «, b o rio se za» e m a n c ip a c iju čulanov m o ra l«, d a bi sve to k u lm i n ira lo u s lo g a n u u s m je re n o m p ro tiv u č m a lo s ti d a n a š n jic e :»B u d im o re a ln i, tra ž im o n em o g u ć e!«o č ito je d a svi ti c ilje v i v o d e o s o b n o m o s lo b o đ e n ju č o v je k a, š to ni u k o je m s lu č a ju n ije d o v o ljn o, a s v re m e n o m d o b iv a i re a k c io n a rn i p re d z n a k. D ak le, M a rc u s e n a s d o v o d i d o o sn o v n e s la b o s ti»nove ljev ice«, a to je n je n s ta v d a je re v o lu c ija is k lju čiv o s tv a r p riv ile g ira n ih g ru p a u n u tar društva (u krajnjem sluč a ju p o je d in c a ) a n e sv ih n je go v ih p ro g r e s iv n ih s n a g a s r a d n ič k o m k la s o m k a o a v a n g a rd o m argum enti

243 (uz sve naprijed spom enute ograde u pogledu n je sam e). O vdje nam se m isao o to taln o j revolu ciji n am eće kao nužn o st. U o d govoru n a d ru g o p ita n je, M arcuse je iznova p re v iše su b jektivan. Sm atra da se o brodolomu, odnosno porazu, ne bi m o glo govoriti, već d a je izgubljena b itk a ali ne i ra t. On to p o tk re p lju je tv rd n jo m d a se» pokret p o vukao u sebe d a bi se ponovno fo rm irao «, o d n o sn o d a je»ukorenjen u strukturi sam og razvijen o g k ap italizm a«. Ip a k, čini nam se da je sam a novija povije s t p o k azala p o g re šn o st n a p rije d nav ed en ih tv rd n ji.»nova ljevica«p o sta la je žrtv a re a k c ije vladajućih s tr u k tu r a i n je n o d a n a šn je eg z istira n je u o d n o su na p re th o d ni p erio d p o tp u n o je zan em ariv o. O čito je, d ak le, da se ra d i u n aj bo ljem slu č a ju o d o bivenoj b itki, a izg u b ljen o m ra tu. M arcuse to sam d jelo m ičn o i p riz n a je na k ra ju ovog e se ja k a d a kaže da»nova ljevica n ije doživjela b ro dolom. Brodolom su doživjele njene p rista lic e k o je su p o b jeg le iz politike«. S p as, a isto v rem en o i n ajv e ću o p a sn o st za»novu ljev i cu«on vidi u tom e što je»klasičn a a lte rn a tiv a 'S o cijalizam ili v a rv a rstv o d a n a s a k tu a ln ija n e go ik ad ra n ije «. U p o slje d n je m o d je ljk u ove k n jig e o b ja v lje n je ra zg o v o r H erb e r ta M arcu sea s n jem ačk im m a rk sisto m H a n so m M agnusom E n c e n sb e rg e ro m. U n je m u s u s re ćemo dio već naprijed spom enutih stavova u vezi s pojm om radn ičke k lase i n je n im sa d a šn jim položajem, o kontrakulturi,»novoj ljevici«i njenoj strategiji; dakle, je d n a sv e o b u h v a tn a analiza su v re m e n o g sv ije ta, g led an o kroz prizm u am eričkog društva. M arcu se je i o v d je o š ta r, b e sk o m p ro m isan, bez d lak e n a jez ik u, a d i ja le k tik a m u je o sn o v a čitavog g led a n ja. N jegova p re d n o st u o d nosu na o sta le m a rk s is te i ne m a rk siste je u to m e što on bez ik ak v ih p re d ra s u d a govori o svim n eg a tiv n im te n d e n c ija m a k o je su p ris u tn e u sa d a šn je m v rem en u (bilo u k a p ita listič k o m ili so c ija listič k o m d ru štv e n o m siste m u). N o, o sn o v n a n e v o lja u svem u tom e je to što je M arcuse na sličan način ili gotovo identično pisao i p rije deset godina (razlike su s obzirom na razvoj p rilika u svijetu gotovo zanem arive). To bi bila i osnovna slabost ove knjige u cjelini: M arcuse u njoj d aje vrlo m alo novog (fem inizam, uz sve naprijed spom enute ograde), a ponavlja neke već dobro pozn a te stavove koji čine tem elj njegove cje lo k u p n e filozofijske m isli. Cini nam se d a je n a jh itn ija fu n k c ija ove knjige bila to da ra z b ije neke nedoum ice i neja sn o ć e koje su za sobom o sta vile njegove p re th o d n e knjige. U tom sv jetlu gledano, ova knjiga p re d sta v lja izvjesni»predah«za M arcu sea i s p ra v o m bism o m o gli od n jeg a očekivati neko obuh v a tn ije i zn a čajn ije djelo. LJubiša DRAGELJEVIĆ Miomir MATULOVIĆ MLADI U POTRAZI ZA NOVIM PUTEVIMA Š ezd e setih g odina ja v lja se u sv ije tu, a n a jiz ra z itije u SAD, pokret m ladih koji se zbog svog izra zito opozicijsk o g stav a p re m a prihvaćenim vrednotam a zapadne k u ltu re i novog p ris tu p a životu, naziva» k o n trak u ltu ro m «. K n jig a T h eo d o rea R oszaka»kontra k u ltu ra «(preveo S lobodan D rakulić,»n aprijed«, Zagreb, 1978) sv ak a k o je je d a n od n ajin form ativnijih priloga razum ijevan ju ovog fe nom ena, pa je stoga šte ta što dolazi do n aših čitalaca tek sad a, u doba kad a su mnogi asp e k ti k o n tra k u ltu re izgubili na snazi, a velik b ro j d ru g ih knjiga o tom periodu i toj problem atici, isp u n io police inozem nih k n jiža ra. Ali bez o b zira n a to, p o zn a van je toga fenom ena, čem u ova knjiga umnogom e pridonosi, danas je n eo p h o d n o p o tre b n o za ra zu m ijev a n je suvre m e n o g tre n d a m lađ e g en e rac ije. argumenti 241

244 G o v o reći o a m e rič k o m d r u š tv u d a n a s, p ro b le m te h n o k r a c ije ja v lja se kao k arakteristika koja b itn o o d r e đ u je p ro f il to g a d ru š tv a. P o la zeći o d k ritik e te h n o k r a c ije, R o szak d o lazi d o z a k lju č k a d a s e u opoziciji prem a n jo j, tj. njen im g o to v o n e v id ljiv im p o te z im a p ro f in je n e m a n ip u la c ije k o ja o d ređuje čitav sp ek tar fenom ena sad a š n jo s ti i b u d u ć n o s ti, ja v lja o m la d in s k i p o k r e t k ra je m p ro š lo g desetljeća. N ezadovoljni položaje m k o ji ih p r e tv a r a u to č k o v e d ru š tv e n o g m e h a n iz m a, u p a s iv n e ro b o te k o ji d iš u te k s lu č a jn o, ali za to sig u rn o z n a ju sv o je m je s to u in d u s tr ijs k o j c iv iliz a c iji i svoj m o g u ć i d o m e t u d r u š tv e n o j h ije r a r h iji, u p la š e n i o d b u d u ć n o s ti k o ju za n jih n e tk o d ru g i o d ređuje i svjesni do kojeg su stu p n ja o tu đ e n ja d o s p je li o d n o s i m e đ u lju d im a, m la d i sv o m e n e rg i jom i m aštom koja ih ob jed in ju je, p o k u š a v a ju iz g ra d iti n o v i sv i jet. U to doba ra ste broj studen a ta i u n iv e rz ite ts k ih n a s e lja i tu d o la z i d o k r is ta liz a c ije g ru p n o g id e n tite ta m la d ih. O sje ć a j z a je d ništva je jed n a od b itnih odredn ic a k o n tr a k u ltu r e, a v a n js k i znaci tog zajedništva p ostaju način o d ije v a n ja (m n o g o s lo b o d n iji, nepodložan konvencionalnim n orm a m a, o tv o re n za b o je i in d iv i d u a la n ), m u z ik a i p le s, te n a č in s ta n o v a n ja, m e đ u so b n o g p o n a š a n ja, o d n o s m e đ u sp o lo v im a, s p e k t a r in te re s a itd.» Jed in o m e đ u tim m la d im p o b u n je n ic im a... m ože sc naći radikalno nezadov o ljstv o i in o v a c ija k o je b i o vu n a š u d e z o r ije n tir a n u c iv iliz a c iju m o g le p re o b ra z iti u n e š to š to bi lju d s k o b ić e m o g lo p r e p o z n a ti kao dom «(str. 10). J e d n a o d p rv ih la k o p rim je tljivih k arak teristik a drugačijeg p o n a š a n ja m la d ih 60-ih g o d in a je s t m a so v n o k re ta n je, p u to v a n je iz g ra d a u g ra d i to n a m a k o ji m o g u ći n a č in (p je š k e, a u to s to p o m u te re tn im v a g o n im a, p o lo v n im autom obilim a itd.), u druge zem lje, n a d ru g e k o n tin e n te. R o szak to uspoređuje sa»...bijegom k ršć a n a iz tre ć e g s to lje ć a (... ) od k o ru p c ije h e le n is tič k o g d r u š tv a, a to je u m n o g o v ećoj m je ri bi je g od n e g o p r e m a «(s tr. 35). Čini se d a je ta j b ije g, ta b e sc iljn o st i p o tr a g a za n e č im d ru g im, još nevidljivim u m agli, ali neoph o d n im za k r e ir a n je n o v o g živo ta, k a r a k te r is tič n o za p o č e tn u fa zu z b iv a n ja. R a z ra đ e n i c iljev i, planovi i program i dolaze u d rugoj fazi, k a d a se f o r m ir a ju ko m u n e n a jr a z lič itijih v r s ta, o m la dinske političke i m ilitantne g ru pe, re lig io z n e s e k te, slo b o d n i u n i v e r z ite ti itd. U E v ro p i su d a le k o m a n je iz ra žene o sn o v n e c r te o vog p o k re ta, m ada su gotovo svi k arakteristični o b lic i p ris u tn i. T u je te ž ište n a p o litič k o m n iv o u s tv a rn o s ti, š to n a r o č ito d o la z i d o iz r a ž a ja u m aju u F rancuskoj i ostalim z e m lja m a E v ro p e (u m a n jo j m je ri). U F r a n c u s k o j je p o k r e t lije v o o r ije n tir a n ih s tu d e n a ta i je d n o g d ije la m la d ih ra d n ik a b io u jednom tren u ozbiljna p rijetn ja s ta b iln o s ti s is te m a, p o č e ta k k riz a k o je se i d a n a s o s je ć a ju, d o k m la d i p a c ifis ti N je m a č k e i Ita lije, s u o č e n i s o tp o ro m v ladajućih koji nije birao sredstva, p o s ta ju d o b rim d ije lo m, to k o m o v ih p o s lje d n jih d e s e t g o d in a, pripadnici terorističk ih grupa koje danas više nego ikad zao štrav a ju s itu a c iju m e đ u k la s a m a u Z a p a d n o j E v ro p i. U A m e ric i se ra z v ija z a n im a n je za o r ije n ta ln e re lig ije i m istic i z a m (o č e m u m la d i m n o g o u č e o d D. T. S u z u k ija, A lan a W a tts a, A lien a G in s b e rg a, G a ry ja S nydera ), p s ih o d e lič k e d ro g e (o k o jim a p iš u T im o th y L e a ry, A ld o u s H uxsley, Ken Kesey ), a kod čitavog n iz a b itn ič k ih k n již e v n ik a n a laze in s p ir a c iju za p u to v a n ja, o s n iv a n je k o m u n a, e k s p e r im e n tir a n ja sv ih m o g u ć ih v r s ta, za» d ru g ačije «ž iv lje n je (k o d K e ro u a c a p r ije sv eg a ). O ni tež e za tim d a p ro m ije n e n a č in sv a k o d n e v n o g života, da nađu m odel života b itno drugačiji od široko p rih v ać e n o g g r a đ a n s k o g m o d e la k o ji ih g u ši. O n i tra ž e p u te v e i n a z n a k e s m je r a u in d ija n s k o j trib a lis tič - k o j tr a d ic iji, u p a r a p s ih o lo g iji i an tip sih ijatriji, u političkim konceptim a m eđu kojim a im je n ajb liž a a n a r h is tič k a s o c ija ln a te o r i ja. U to p ije sv ih v r s ta v rlo su d o b ro d o š le k a o m a te r ija l za p a r ir a - n je je d n o m d r u š tv u k o je, p o n jim a, u m ir e i n e m a v iše s n a g e d a iš ta p o n u d i n o v im lju d im a argum enti

245 M ladi lju d i lu ta ju u toj gom i li n o v o p ro n a đ en ih s ta rih tra d ic i ja i p o k u šav a ju u n jih o v im dubi nam a p ro n a ći n ešto zajed n ičk o, su v rem en i»kam en m u d ro sti«, ključ za vrata hum anije budućn o sti, koji su njihovi p re ci o d av no izgubili u b esm islen o j trc i za g o m ila n jem m a te rija ln ih d o b ara, d ru štv e n ih p riz n a n ja i što viših statusa. Zasićeni stvarim a i svim e što se novcem m ože doseći, oni traže izlaz u d ru g o j sferi. N jihov b u n t»... cilja s o n u s tra n u ideologije p re m a nivou sv ije sti, pokušav a ju ć i tra n s fo rm ira ti naše n a jd u b lje d o živ ljav a n je sebe sam og, d ru g o g čo v je k a ili okoline«(str. 45). T u tre b a tra ž iti k o rije n e sek su a ln e re v o lu c ije (u k o jo j su p ris to jn i g ra đ a n sk i listovi našli m nogo m a te rija la za svoje fa rizejsk e i u b iti p o rn o g ra fsk e re p o rtaž e k o je su im p odizale tiraž) k o ja teži p ro m je n i o d n o sa m eđ u sp o lo v im a i o slo b o đ en ju žena iz n e d o sto jn e p o zicije o b je k ta u sv ije tu»velikih m u šk ara ca«. O vdje je i p o če tak in te re sa za T aoizam i Z en-budizam, kao p o t puno drugačiji odnos prem a priro d i i lju d im a od onoga n a k o ji je n aša, u svem u p o tro šač k a, civilizacija navikla, a koji su m ladi o d lu čili o d b aciti.»fasciniran o st m lad ih eg zo tičn o m re lig ijo m i narkoticim a, sim ptom je njihova tra g a n ja za novim te m e ljim a n a k o jim a bi se m ogao izgraditi p ro g ra m ra d ik a ln e d ru štv e n e p ro m jen e. Zbog toga je sociologija bila p risilje n a d a uzm iče p re d p sih o lo g ijo m kao ro d n im p rin c i pom re v o lu c ije. A tu G oodm an d a je ista k n u t i z n a č a ja n d o p ri nos«(str. 140). Z načaj P aula G o o d m an a za izu č a v an je ovog p ro b le m a sv ak a k o je velik. Ovaj kritičar suvrem e nog d ru štv a unosi v izio n arsk i d u h u sv o je ra d o v e i, ne b o jeći se da b u d e nazvan u to p isto m, p o sta je sv o jev rsn i z a stu p n ik m lad ih u n jih o v u d ijalo g u s a d ru štv o m o d ra slih. N jegov je važan d o p rin o s i p rilo g u p riru č n ik u» G estalt te rapija «gdje, govoreći o m ističnom p o jm u»cjeline«, d a je svoju viziju zd rav o g fu n k c io n ira n ja lju d sk e indiv id u e. S v ak ak o, je d a n od razloga p riv la č n o sti G oodm a- novog d je la leži u n jegovoj povezanosti s taoizm om i općenito o rije n ta ln im m isticizm om, koji za novu g en eraciju znače even tualni odgovor za njihova b ro j na p ita n ja o novom načinu života. O dgojeni u racionalizm u zapadnog pogleda na svijet i um orni od o tu đ en o sti i sve izrazitije dehum anizacije svakodnevnog života u tom sv ijetu kojim vlada gotovo isključivo ratio, oni se m asovno p rik la n ja ju intuicionizm u isto k a kao zad n jo j oazi višedim enzionalnog hum anizm a. S u p ro tsta v lja ju ć i p sih u i klasu kao k lju čn e k ate g o rije kojim a b a r a ta ju F reu d i M arx, H e rb ert M arcuse i Norman Brown zauzim aju na sceni kontrakulture značajna m jesta. Možda je pretjerano k azati da su oni izvršili»najzn a ča jn iji u tje c a j na o tp ad n ičk u om ladinu Zapadne Evrope i Amerike«(str. 69) je r je p ita n je koliki je b ro j p rip a d n ik a tog p o k re ta čitao k njige takvog ža n ra za čije razum ijevanje, a i puko praće n je sa d rž a ja, je p o tre b n o p rilič no solidno o b razo v an je, tj. tre b a lo bi istra ž iti p rije takvih z a k lju čaka socijalni, i još važnije, obrazovni sastav m lad ih koji su p rip ad a li p o k re tu. Ali značaj ovih dvaju autora je van svake sum n je, n a ro č ito ak o se govori n p r. o M arcuseovom teorijskom dop rin o su o b ja š n je n ju p o k re ta. N a zivajući u d a lja v a n je m eđ u genera c ija m a»velikim odbijanjem «M arcu se pom aže R oszaku u fo rm u lira n ju slije d eće m isli:»... m ladi su postali je d n a od v r lo rije tk ih d ru štv e n ih poluga kojim a se p o b u n a m ože poslužiri. To je ono 'zn a ča jn o tlo u kom e je 'veliko o d b ija n je počelo p u š ta ti k o rije n je. Ako ga se o d re k nem o fru s tr ir a n i m lad en a čk im g lu p o stim a k o je tu ta k o đ e r niču, n a k o ju se s tra n u ta d a o k re ćemo?«(str. 40). Mirjana OKLOBD2IJA argumenti - 243

246 Veliko Cvletičanin»MARKSISTIČKA TEORIJA DRUŠTVA«S tv a rn o st, Z agreb, K njiga V. C vjetičanina» M ark s is tič k a te o r ija d ru š tv a «, u izd a n ju» S tv a rn o sti«, Z a g re b, 1977, dio je edicije» Tem elji m arksizm a«, čija je nam jera da na p reg le d a n i p r is tu p a č a n n a č in izloži o sn o v e m a rk s is tič k o g u č e n ja, m a rk s is tič k u p o litič k u e k o n o m i ju, m a r k s is tič k u filo z o fiju i m a r k s is tič k u te o r iju d r u š tv a. M a r k s is tič k a te o r ija d r u š tv a s p o s e b n im o s v rto m n a te o r iju n a u č n o g so c ija liz m a p re d m e t je ovog C vjetičaninova rada. U razradi svoje tem e au to r se opredije lio n a s a ž e tu a n a liz u u p o riš n ih te o rijsk ih stavova k lasik a m a r ksizm a u znanstvenoj in terp retac iji te o r ije d r u š tv a. O d r e đ u ju ć i b it i p o lo ž a j te o r i je društva u n u tar m arksizm a auto r polazi od stava da se u sred iš tu m a r k s is tič k e te o r ije n a la z i p ita n je š to je č o v je k i u k a k v o m se socijalnom stan ju čovjek nalazi. Iz to g a p ro iz la z i d a je o s n o va m a rk s iz m a filo z o fija lju d s k e p ra k s e k a o n a č in a b iv s tv o v a n ja čovjeka. Č ovjekom kao stvaralačk im i s a m o s tv a ra la č k im b ić e m, odnosno kategorijom prakse p rev la d a n a je o p r e k a tra d ic io n a ln o g m a te r ija liz m a i s p e k u la tiv n o g klasičnog idealizm a.»novi m aterija liz a m n e b a v i se p r ir o d n o m m aterijom u k retanju, već m aterijo m lju d s k o g r a d a p ra k s e. P redm et ispitivanja novog m aterijalizm a postaje prak tičn a djela tn a a k tiv n o s t č o v je k a : p o v ije s t i d ru štv o «(V. C v je tič a n in, s tr. 16). Čovjekova p raktička d jelatn o s t o s n o v a je d ija le k tič k o g o d nosa čovjek p riro d a povije s t.» P o v ije st je m e d ij u k o je m se d ija le k tič k i u je d in ju ju č o v je k i p r ir o d a p o m o ć u ra d a «(s tr. 22). T im e sc i d ru š tv o k o n s titu ir a ne k a o m e h a n ič k i z b ir in d iv id u a već k a o r e z u lta t m e đ u s o b n e d je la tn o sti lju d i. Ia k o je k a o p r a k tič k o b ić e čo v je k p o sv o jim m o g u ć n o s tim a b i će slo b o d e, n je g o v a se p ra k tič k a d je la tn o s t p ro iz v o d n ja p o d o d re đ e n im p o v ije s n im i d ru š tv e n im o k o ln o s tim a o tu đ u je i s u p ro t s ta v lja m u se. A naliza u v je ta p o d k o jim se z b iv a p o v ije s n i p ro c e s o tu đ e n ja, p o g la v ito u g ra đ a n skom društvu gdje se ono do k raja re a liz ira, je s t p o d lo g a fo r m i ran ja m arksističke teorije d ruštv a. M a r k s is tič k a te o r ija d ru š tv a n ije sa m o k r itič k a a n a liz a k la s n ih e p o h a d ru š tv e n o g ra z v o ja već i r a c io n a ln a v iz ija b u d u ć n o s ti. Zato ona sadrži i istraživanje d ru š tv e n ih sn a g a, m o d a lite ta i p r a v a c a r e v o lu c io n a rn e d ru š tv e n e a k c ije n a p re v la d a v a n ju p o s to je će g s ta n ja. U m a rk s is tič k o j te o riji d ru š tv a d r u š tv e n a s tr u k t u r a i d ru š tv e n a d in a m ik a n is u o d v o je n e, v eć se n a la z e u o rg a n s k o m d ija le k tič k o m je d in s tv u. U p o g la v lju u ko je m n a s u v o d i u n a z iv lje (p o jm o ve) o d n o s n o e le m e n te d ru š tv e n e s tr u k tu r e i d in a m ik e (ra d, p o d je la ra d a, p ro iz v o d n e sn a g e, n a č in p ro iz v o d n je itd.) k lju č n i p r o b le mi kojim a se au to r bavi jesu odn o si d ru š tv e n o g b itk a i d ru š tv e n e s v ije s ti, tj. e k o n o m s k e b a z e i d ru š tv e n e n a d g r a d n je. P o d p o j m om društvenog bitka podrazum ije v a se n a č in p ro iz v o d n je m a te r ija ln o g ž iv o ta, re a ln i živ o tn i p ro c e s lju d i.» O vdje b ita k n ije m iš lje n k a o s p e k u la tiv n i, filo zo f sk i p o ja m za m a te r iju u o p ć e, već sa m o za m a te r iju lju d s k o g d ru š tv e n o g ra d a, p ra k s e. D ru štv e n i b ita k lju d i je n jih o v s tv a r n i re a l ni život, a svijest nije ništa d ru go n e g o o v a k o o d re đ e n o s v je sn o b ić e lju d i. S v ije st se ra z v ija iz in te r a k c ije z a je d n ič k o g d je lo v a n ja lju d i«(s tr. 33). R a z m a tr a ju ć i o d n o s e k o n o m sk e b az e i d ru š tv e n e n a d g r a d n je a u to r is tič e b it M a rx o v e te o r ije d a k o n k re tn i, d je la tn i lju d i p ro iz v o d e i e k o n o m sk u b a z u i d ru š tv e n u n a d g r a d n ju, d a je č o v je k s u b je k t s v a ke p ro iz v o d n je k a o je d n o g od m o d u s a v la s tito g ž iv lje n ja. D ogm atska in terp retacija m arksizm a,» o d n o s e k o n o m s k e b a z e i d ru š tv e n e n a d g r a d n je, d r u š tv e nog bitka i društvene svijesti tu m a č i sa s ta ja liš ta g n o se o lo šk e te o r ije o d ra z a i tim e z a n e m a r u je stvaralačku ulogu čovjekove d ru š tv e n e s v ije s ti i n je z in o d lu č u ju ći p o v ra tn i u tje c a j n a e k o n o m sku bazu «(str. 37). Z anem ariva argum enti

247 n je stv ara lačk e uloge čovjeka u krajnjoj liniji je i negiranje m o gu ćn o sti njegove em a n cip acije. U izvornom m ark siz m u ne sam o da n em a m je sta m eh a n ič k o j in te r p re ta c iji zavisnosti d ru štv e n e n a d g ra d n je i d ru štv e n e svijesti od e k o n o m sk e baze već n em a m jesta ni apsolutizaciji odlučuju će uloge e k o n o m sk e baze u svim društvenim epoham a. Mod a lite ti o d n o sa baze i n a d g ra d n je nisu a p so lu tn i, već p ro m jen jiv i. Ako u epohi k lasn ih d ru šta v a ek o n o m sk a baza im a u k ra jn jo j liniji o d re đ u ju ć u ulogu, u p rv o b itn o j za jed n ici z n a č a jn iju su ulogu n a razvoj p o č e tn ih o b lik a d ru štv e n o g života im ali p riro d n i, b iološki fa k to ri, a re a ln o je očekivati d a će u ep o h i b e sk lasn o g d ru štv a o d lu č u ju ć u ulogu im ati d ru štv e n a sv ije st. S u p ro tn o sti d ru štv e n o g b itk a i društvene svijesti, ekonom ske baze i d ru štv e n e n a d g ra d n je a u to i d a lje e la b o rira k ro z te o riju a lije n acije k o ja polazi od su d b in e ra da u m a te rija ln o j p ro izv o d n ji ) k o ja u sebi nosi re v o lu c io n arn o ra z rje še n je ovih su p ro tn o sti. Antag o n istič k i oblici d ru štv e n e podjele ra d a p o d lo g a su o tu đ e n ja ra d a sa svim so cijaln im p o slje dicam a tog procesa (privatno vlasn ištv o, k lasn a s tr u k tu r a d ru štv a d rž av a kao o tu đ e n i o blik lju d sk e za jed n ice itd.). P o d je la ra d a na u m n i i fizički o m o g u ću je d a se sv ije st o tu đ i od k o n k re tn e s tv a r nosti i»zaboravi svoje stv a rn o d ru štv e n o -p ra k tič k o p o rijek lo «, te z a g o sp o d ari čo v je k o m u m i stificiranom i ideologiziranom obliku. Ovi p ro c esi re z u ltira ju,suprotnošću društvenog bitka i društv en e sv ije sti, e k o n o m sk e baze i d ru štv e n e n a d g ra d n je. P rev lad a v an je ovog ra s c je p a m oguće je tek o p ć e lju d sk o m em a n c ip a c ijo m kroz ep o h u so cijaln e re v o lu c ije k o jo m se d o k id a d ru štv e n a p o d je la ra d a i u sp o sta v lja novi n a čin p ro izv o d n je d ru štv e n o g života u k o jem d ru štv e n i b ita k posta je slo b o d n o dio lju d i. P oseb n o poglav lje a u to r p o sv e ć u je d ru štv e n o j sv ije sti i d u h o v noj p ro izv o d n ji. O blici d ru štv e n e sv ije sti p re d s ta v lja ju in te g ra ln e d ijelo v e p o v ijesn o g d ru štv en o g to ta lite ta u ra zv itk u. D ru štv e n a svijest ne jav lja se sam o kao odraz (iskrivljeni) društvenog bit ka, n iti sam o u funkciji izraza v an ja o d re đ en ih klasnih interesa već i faktički su d jelu je u proizvodnji svijeta. Ideologija je st do m in an tn i oblik u kojem se svijest p ro d u c ira u epohi klasnih d ru štava. Ideologija kao izopačena sv ije st je st»proces koji tžv. mi slilac vrši doduše svjesno ali * krivom sviješću. S tvarne snage što ga p o k re ću o staju m u n epoznate, inače to ne bi bio ideološki proces. On zam išlja krive ili p riv id n e p o k re ta čk e snage«(m arx). Iščezavanje ideologije kao izopačene svijesti m oguće jc sam o upozn av an jem stvarnih d ru štv e n ih snaga i ovladavanjem n jim a. M arxovu tezu da radnici nemaju dom ovine a u to r tum ači ne kao te rito rija ln u, već kao socijaln o -e k o n o m sk u činjenicu.»do m ovina u kojoj je b u ržo azija h e gem on n ije dom ovina p ro iete ra, j e r su oni u njo j ek sp lo atira n i i obesp rav ljen i«(str. 83). Tek so cijaln o o slo b o đ en je m ože pružiti istinsku nacionalnu em ancipaciju. P ro le te rsk i in ternacionalizam n ije a p s tra k tn o i an acio n aln o je d in stv o ra d n ik a, već klasni in tere s p ro le ta rija ta, ali koji uvažava n jegovu n acio n aln u sam o staln o st i p o seb n o st nacio n aln ih uvjeta njegove b o rb e. M arxovu tezu o k o m u n izm u kao d jelu vladajućih n a ro d a n ije m išljen a kao vojno- -politička dom in acija, već kao njih o v a p re d n o st i uloga u p ro m ic a n ju re v o lu c ije s obzirom na njih o v u o pću civilizacijsku i kultu rn u ra zv ijen o st. L enjin je nacio n a ln o p ita n je uveo u svijest klasn e b o rb e p ro le ta rija ta i učinio ga sa stav n im dijelom s tra te gije so cijalistič k e revolucije. N jegovo isticanje prava na sam o o p re d je lje n je pa i o tc je p lje n je n acije z n a čaja n je prilog re v o lu c io n a rn o j b o rb i. P ravo n acije na o tc je p lje n je m o ra zadovoljiti dva b itn a k rite rija : in tere s cje lo k u p nog d ru štv e n o g razv itk a i in tere s k lasn e b o rb e p ro le ta rija ta. U o d je ljk u K lase i k lasn a b o r b a a u to r jezg ro v ito, ali iscrp n o ra z m a tra sva re le v an tn a o b ilje žja ove problem atike. (N astanak klasa, k v a litativ n e k rite rije po k o jim a se klase ra zlik u ju, njihovu argumenti 245

248 p o v ije s n u u lo g u, o b lik e i u v je te k la sn e b o rb e, k la s n u s v ije s t itd.) K la sn a b o r b a k a o fu n d a m e n ta ln i p rin c ip p o v ije s n o g ra z v o ja s n a s ta n k o m p r o le ta r ija ta d o b iv a o n u društvenu snagu koja m ože ovlad a ti p ro iz v o d n jo m d ru š tv e n o g živ o ta u to ta lite tu sa m o ta k o d a u k in e sv o j, a tim e i č ita v d o s a d a š n ji n a č in p r is v a ja n ja.» P ro le t a r ija tu n ije p o tr e b n a p ro tiv n a klasa da m u osigurava egzistenc iju, j e r je o n u n iv e rz a ln a k la s a ili k la s a p ro iz v o đ a č a k o ja se id e n tific ira s d ru š tv o m. P r o le ta r ija t n ije sa m o n o sila c n o v o g n a č in a m a te rija ln e p ro izv o d n je, već n o vog n a č in a p ro iz v o đ e n ja c je lo k u p n og d ru š tv e n o g ž iv o ta, č iju o k o s n ic u s a č in ja v a ju s a m o u p ra v n e a s o c ija c ije k o je p re v a z ila z e k la s n u s tr u k tu r u.«(s tr. 73) Z a M a r xov s ta v o sv e v ećo j p a u p e r iz a c iji p r o le ta r ija ta k a o z n a č a jn o m f a k to r u z a o š tr a v a n ja k la s n e b o r b e i iz b ija n ju re v o lu c ije a u to r sm atra da ga m ožem o u suvrem e n im u v je tim a p o jm iti ne k ao u s k u e k o n o m s k u k a te g o riju, već k a o fe n o m e n sv e v ećeg so c ija ln o - -du h o v n o g o s iro m a še n ja. U s k lo p u ra z ra d e p ro b le m a o s u š tin i i o d u m ir a n ju d rž a v e k o d klasika m arksizm a au to r se posebno bavi dik tatu ro m p ro letarijata ističući da je upravo d iktatu r a p r o le ta r ija ta k o m p le k s a n p o litič k i o b lik p re v la d a v a n ja k la s n e društvene stru k tu re. R a z m a tr a ju ć i d ru štv e n o -e k o - n o m s k u fo r m a c iju k o ja je je d n a od te m e ljn ih m a rk s is tič k ih te o rij a i p o m o ć u n je iz v e d e n u p o v ije s n u tip o lo g iju g lo b a ln ih d r u š ta va, au to r ističe da proizvodni odn o si a k o su d o s ta tn i za o d r e đ e n je k r ite r ija p e rio d iz a c ije e p o h a d ru štv e n o -e k o n o m sk ih fo r m a c ija n i su d o v o ljn i za n jih o v o o d r e đ e n je u c je lin i k a o p o s e b n ih p o v ije s n ih tip o v a g lo b a ln ih d ru š ta v a.«d ruštv e n o -e k o n o m sk a f o r m a c ija je s te o d re đ e n i n a č in p ro iz v o d n je, č iju s u š tin u s a č in ja v a ju p r o d u k c io n i o d n o s i, k o ji o d g o v a r a ju o d re đ e n o m s tu p n ju ra z v o ja p ro iz v o d n ih sn a g a, a p ro d u k c io n i o d nosi osnovica su cjelokupnih d ru š tv e n ih o d n o s a, d r u š tv e n ih in s titucija, organizacija i oblika d ru š tv e n e sv ije sti.«(s tr. 45) R a z m a tra ju ć i p r ije la z iz je d n e u d ru g u d ru š tv e n o - e k o n o m s k u fo rm a c iju a u to r ra z ja š n ja v a p o ja m e p o h e so c ija ln e re v o lu c ije d is tin k c ir a ju - ći je o d p o litič k e re v o lu c ije.»o b je su te re v o lu c ije b o r b a k la s a k a o iz ra z a s u p r o tn o s ti p ro iz v o d n ih sn a g a i p r o d u k c io n ih o d n o s a ali n is u p r e m a s v o je m do m etu identične. S ocijalna revoluc ija je e p o h a la n p ro c e s d e s tr u k c ije s ta ro g d ru š tv a, a p o litič k a re v o lu c ija k o n k r e ta n a k t r u š e n ja s ta r e k la s n e v lasti«(s tr. 46). A u to r p o se b n o a n a liz ira M arx o v u te zu d a n ik a d n e k a d ru š tv e n a fo r m a c ija n e p r o p a d a p r ije n o što b u d u ra z v ije n e sve p ro iz v o d n e sn a g e za k o je je o n a d o v o ljn o p rostrana, te da nikad viši odnosi p ro iz v o d n je n e n a s ta ju p r ije n o š to m a te r ija ln i u v je ti n jih o v e e g z iste n c ije n is u v eć z a č e ti u k r i lu s ta r o g a d r u š tv a. T a k a v sta v, n a r o č ito n je g o v p rv i d io, a k o se pro m atra istrgnut iz šireg kont e k s ta M a rx o v a d je la, im a d e te r m inistički k arak ter dovodeći rev o lu c io n a rn i o b r a t u is k lju č iv u z a v isn o st od m a te rija ln ih fa k to r a a z a n e m a r u ju ć i s u b je k tiv n e č in io c e. T o m se te z o m n a r o č ito k o ris ti u o s p o ra v a n ju m o g u ć n o s ti iz b ija n ja re v o lu c ije u n e r a z v ije n im z e m lja m a. Z a M a rx a je m e đ u tim r e v o lu c io n a rn a k la sa u p ra v o n ajv e ća m a te rija ln a sn a g a p r e v r a ta d o k s p o m e n u tu tezu a u to r o b ja š n ja v a tim e š to je» d ru š tv e n a fo r m a c ija p o s e b a n, g lo b a ln i tip k o ji v rije d i z a više z e m a lja sa is tim i slič n im o b ilje ž jim a, a n e sa m o za je d n u z e m lju. P re m a to m e, n a d je lu je m e đ u n a r o d n a u v je to v a n o s t p rije la z a iz n iže u v išu fo rm a c iju «(s tr. 49). K r a tk a g e n e z a n a s ta n k a n a c ije p o k a z u je d a se n a c ija ja v lja k a o p o v ije s n a tv o re v in a, p r i č e m u se e tn ič k a s r o d n o s t i z a je d n iš tv o je zika p ojavljuju kao izvanjski okv ir n a s ta n k a n a c ije, d o k je n je n b itn i p o v ije s n i u z r o k f u n k c ija k o j u o n a ig ra u o s tv a r e n ju k la sn o g in te r e s a b u rž o a z ije.»svoj k la sn i in te re s b u rž o a z ija p o is to v je ć u je s n a c io n a ln im in te re s o m. U p ra v o zb o g e g o is tič k o g k a r a k te r a svog k la s n o g in te re s a e k s p lo a ta c ije vlastitih sunarodnjaka i uspostavlja n ja h e g e m o n ije n a d d ru g im n a r o d im a b u rž o a z ija n e m o že k o n z e k v e n tn o a f ir m ir a ti n a c iju k a o z a je d n ic u lju d i i p rin c ip ije l argum enti

249 no rješa v ati nacio n aln o pitanje«(str. 82). Pod d ik ta tu ro m p ro le ta rija ta a u to r p o d ra zu m ije v a cje lo k u p n i politički siste m p rijelaznog p e rio da u kojem u je država sam o jedan od njegovih k o n stitu tiv n ih e le m e n ata.» D ijalektičnost d ik ta tu re p ro le ta rija ta sa sto ji se u staln o j p ro m je n i o d n o sa izm eđu represivnih elem enata koji jenjav aju i o sv a ja n ja d em o k ra c ije u zavisnosti od sn až en ja i u tje c a ja ra d n ič k e klase kao n jezin o g p riro d n o g nosioca. D ik ta tu ra p ro le ta rija ta je s t p e rm a n e n tn a so cijal na revolucija«(str. 105). N aučni socijaliza m je s t e p o h a ln o te o rijsko o tk rić e k lasik a m ark siz m a, ali i n užan izraz b o rb e d v iju povi je sn o su p ro tsta v lje n ih klasa.»teoretski stavovi socijalizm a nip o što ne p o čiv a ju na id e ja m a i n ačelim a k o ja su o tk riv e n a od ovog ili onoga p o p ra v lja č a sv ijeta. Oni su sam o opći izrazi stvarn ih o d n o sa p o sto je ć e k lasn e b o r be, p o v ijesn o g k re ta n ja k o je se zbiva p re d n ašim očim a.«(m arx) Izlažući te o re tsk e stavove k lasik a 0 uvjetim a, društvenim snagama 1 su štin i so cijalizm a, o d n o sn o ko m u n izm a, a u to r n ag la ša v a d a j kroz ep o h u so c ija ln e re v o lu c ije re v o lu c io n arn i k o m u n izam od svog p o četk a, b a r u n u k le u su na d jelu, kao stv a rn i p o k re t koji u k id a p o sto je ć e sta n je, a ne d a leki ideal, obećan o d ru štv u.»kom u n izam n ije o z b ilje n je ideala, već o slo b o đ e n je e le m e n a ta koji već p o sto je u sta ro m d ru štv u «(str. 132). L en jin je ovaj m a rk s i stič k i stav jo š e k sp lic itn ije iz ra zio govoreći o d ru štv u p rije la z nog perioda kao nižoj fazi kom u nizm a.»taj p re la zn i p e rio d ne m ože d a b u d e p e rio d b o rb e izm eđ u k a p ita liz m a k o ji u m ire i kom unizm a koji se rađa ili drugim riječim a : izm eđu pobijeđenog, ali ne i u n ište n o g k a p ita lizm a, i ro đ e n o g, ali jo š sasvim n eja k o g kom unizm a.«o vaj p rik a z n ije im ao n a m je ru d a isc rp n o i s iste m a tič n o izloži s tr u k tu r u i sa d rž a j sve m a te rije k o ju a u to r o b ra đ u je, već da ista k n e n ek e zn a č a jn e m eto d o lo š k o -teo rijsk e a sp e k te u au to ro v o j interpretaciji m arksističke teorije o d ru štv u. Ia k o je o snova k n jige au to ro v o sažeto iznošenje učen ja, a u to r ne izbjegava da skrene pozornost^ na zn ačajn a p ro tu rje č na tu m ačen ja pojedinih sličnih teo rijsk ih stavova klasika, da ih an a liz ira i podvrgne kritičkom v re d n o v an ju na osnovi integralnog sh v aćan ja m arksizm a kao revolucionarnog m išljenja, što knjizi d a je zn a tan te o rijsk i nivo. S d ru g e stra n e svojom solidnom i p ristu p ač n o m in terp retacijo m klasika k njiga vrlo korisno možo p oslužiti u m ark sističk o j eduka ciji. Stojan OBRADOVIĆ SUVREMENI OBLICI NEPO SREDNE DEMOKRACIJE U SOVJETSKOM SISTEMU (Dr Branko Caratan: TRADICIJE OKTOBRA I SUVREMENOST, izdanje»globus«, Zagreb, 1977) Ia k o je lite ra tu ra o sovjetskom p o litič k o m siste m u u nas dosta opsežna, n apose o ra zd o b lju O k to b ra, s tu d ija d ra B ran k a C ara tan a, T R A D IC IJE OKTOBRA 1 SU V R EM EN O ST, p re d sta v lja z n a čaja n d o p rin o s ra sv je tlja v a n ju ovoga p ro b lem a s a sp e k ta p ra ć e n ja razvoja te o rije i p ra k se socijalističke dem okracije u Sovjetsk o m Savezu kroz njegov šezd e se to g o d išn ji razvoj. Ovaj rad o b ra đ u je niz veom a razn o v rsn ih m ehanizam a participacije građana u upravljanju državnim i društv en im p oslovim a sovjetskog siste m a, n jihov d jelo k ru g, način izbora, fu n k c io n ira n je i njihove k o m p eten c ije. P osebnu p ozornost C a ra ta n je posvetio ra zlikovanju sav jeto d a v n ih ovlasti od prava d o n o še n ja o d lu k a, čim e je ja sn o p o vučena d istin k c ija izm eđu p a r tic ip a c ije i stv arn o g o d lučivanja. Time je određen dom ašaj i uloga ovih o rg a n a koji u n ato č svojoj b ro jn o sti i p re te n z ija m a d je luju sam o kao»škola«upravljan ja. R aznovrsni oblici n e p o sre d ne dem okracije uglavnom ostaju argumenti - 247

250 u sfe ri p a r tic ip a c ije i p o m o ć n ih ili k o n s u lta tiv n ih o rg a n a, n a p o se n a p o d r u č ju u p r a v lja n ja p riv re d o m, č im e u c je lin i n e izlaz e iz o k v ira p o s to je ć e g p o litič k o g s is te m a, k o ji u s p rk o s sv im p r o m je n a m a p o s v o jo j k v a lite ti o s ta je neprom ijenjen. Već i sam a b ro j n o s t o v ih o rg a n a p o k a z u je d a se k v a n tite to m n a s to je k o m p e n z ira li s a d r ž a ji k v a lite te, k o ji s u to m a n ji što je d ru š tv e n a s fe ra p o litič k o g z n a č a ja veća. O sn o v n e v re m e n s k e o k v ire a u to ro v a is tr a ž iv a n ja p re d s ta v lja ra zv o j m e h a n iz a m a n e p o s r e d n e d e m o k ra c ije u p rv o m d e s e tlje ć u p ro c e s a d e s ta ljin iz a c ije k a d a su se svi o b lic i b r o jn o, a li i p rilič n o a n a rh ič n o p o č e li p o ja v ljiv a ti i postupno prodirati u sva p odručj a d r u š tv e n o g ž iv o ta p ra ć e n i o d s r ta n e ru k o v o d e ć ih p o litič k ih s n a ga v rlo in te n z iv n im te o rijs k im o s m iš lja v a n je m. P o la ze ći o d te z e d a se č ita v a povijest S ovjetskog Saveza, poseb ic e p o ja v a s ta ljin is tič k e d e v ija cije, m ože p ra titi i kao razvijan je ili p o tis k iv a n je n e p o s r e d n e d e m o k ra c ije, C a ra ta n o v u s tu d iju m o ž e m o p o d ije liti n a t r i o sn o v n a ra z d o b lja, k o ja k a r a k te r iz ir a ju njim a p rim jerene kvalitete socija lis tič k e d e m o k ra c ije. U sv a k o m r a z d o b lju o d n o s s o c ija liz m a i d e m o k ra c ije, p ita n je č ije te m e ljn e o d re d n ic e č in e n e p r e s u š a n iz v o r i o s n o v n i s a d r ž a j te o r ije i p r a k s e m o d e rn o g ra d n ič k o g i s o c ija lis tič kog p o k re ta, iz ra ž a v a se n a s p e c ifič a n n a č in i n a la z i se u fo k u s u p a ž n je i d ile m a o n a č in u iz g ra d n je i p u te v im a ra z v o ja p o stre v o - lu c io n a r n o g ra z d o b lja. U p rv o m d ije lu d a ta je te m e ljita a n a liz a p o s to k to b a r s k o g p e rio d a k o ji je z a p o č e o s v e o m a naglašenim dem okratskim atrib u tim a u k o m e je n e p o s r e d n a d e m o k ra c ija b ila k o n s titu tiv n i ele m enat političkog sistem a u n jegovu re v o lu c io n a rn o m n a s tu p u. N a d je lu se o č ito v a la n e p o s r e d n a d e m o k r a ts k a in ic ija tiv a i ak cija ra d n ič k e k la se i ra d n ih m a sa (u s o v je tim a, a r m iji, r a d n ič k o j k o n tro li i d r.), k o ja je o m o g u ć ila n e sa m o u s p o s ta v lja n je sovjetske vlasti već se m ože konstatirati da je pro letarijat bio tad a o rg a n iz ira n i k a o v la d a ju ć a klasa (država). P roblem dem okrac ije p o ja v io se o n d a k a d a se pod pritiskom izuzetno teških u n u trašn jih i v a n js k ih p rilik a (o ru ž a n a k o n tra r e v o lu c ija, ra z o re n a p r iv r e d a, m e đ u n a ro d n a im p e rija lis tič k a z a v je ra i d r.) p r o g r a m re a liz a c i je o s n o v n ih p o s tu la ta so c ija liz m a p o tis n u o u d ru g i p la n. U to m d i je lu r a s p ra v e o s o b ito je v rije d n o a u to ro v o o b ja š n je n je n a p u š ta n ja d e m o k ra ts k e p ra k se, k o je je vod ilo z a o k r e tu p re m a e k s tre m n o m s ta ljin iz m u i e ta tiz m u. S k id a ju ć i s L e n jin a o d g o v o rn o s t d u h o v n o g z a č e tn ik a e ta tiz m a, što v iše č a k 1 s ta ljin iz m a, š to m u in a č e p r ip i s u ju g ra đ a n s k i te o r e tič a r i (ali i n e sa m o o n i) C a ra ta n is to d o b n o o d b a c u je _i d r u g u is to ta k o n e znanstvenu i sim plificiranu in terp retaciju da n apuštanje dem o k r a ts k ih tr a d ic ija O k to b ra veže sa m o u z č in je n ic u S ta ljin o v a d o laska na čelo p artije (što je, kak o je p o z n a to, b ilo p r o tiv n o Len jin o v u p o litič k o m te s ta m e n tu ) U to m d ije lu s tu d ije d a t je i o p š ir a n o s v r t L e n jin o v e i S ta ljin o v e te o r ije d rž a v e. D ru g i d io k n jig e o d n o s i se n a razdoblje n ajgrublje staljinističk e d o m in a c ije u k o je m se u te o r iji z a s tu p a a u p r a k s i p ro v o d i p rin c ip e n o r m n o g ja č a n ja d rž a v e» kao o sn o v n e p o lu g e s o c ija lis tič k o g ra z v o ja «, a z a h tje v za n je n im o dum iranjem prebacuje se u dale k u b u d u ć n o s t. S vi o b lic i n e p o s r e d n e d e m o k ra c ije u k lo n je n i su s p o litič k e p o z o r n ic e u v rije m e s ta ljin iz m a, š to se r e z u ltir a lo k ro z p o lo ž a j r a d n o g č o v je k a k a o n a ja m n o g ra d n ik a k o jim i d a lje v lad a ju svi a s p e k ti o tu đ e n ja. G lav n i d io s tu d ije p o sv e ć e n je re la tiv n o m a lo p o z n a to j s tra n i ž iv o ta s o v je ts k o g d r u š tv a ra z d o b lju d e s ta ljin iz a c ije, u k o m e au to r daje kritičku analizu institu c ija n e p o s r e d n e d e m o k ra c ije n a s ta lih u to m v re m e n u, n jih o v o fu n k c io n ir a n je, s tv a rn e d o m e te i n jih o v u u lo g u u s u v re m e n o m so v je ts k o m s is te m u. P ro c e s re an i- m a c ije o b lik a so c ija lis tič k e d e m o k r a c ije o tv o re n je te o rijo m» o p ćen a r o d n e d rž a v e «, u s v o je n o m na 22. k o n g re s u K P S S, k o ja, ia k o s te o rijs k o g a s p e k ta n e zn a č i p o t p u n u n e g a c iju S ta ljin o v e te o rije d rž a v e, ip a k p r e d s ta v lja re v ita liz a c iju M a rx o v e te o r ije o o d u rn i ra n ju države. Do jačanja dem o argum enti

251 k ra tsk ih im p u lsa dolazi u svim sferam a društvenog života. Pojavlju je se niz o rg a n a p u te m kojih ra d n ic i su d je lu ju u u p ra v lja n ju Ia k o ovi m ehanizm i p a rtic ip a c ije n e m a ju većih k o m p eten c ija, rad im n ije re g u liran p ra v n im p ro p i sim a, fu n k c ije im se p re k la p a ju, d je la tn o st n ije u sm je re n a n a p ro izvodne odnose u cje lin i (to je p o d ru č je i d a lje re zerv iran o za d ržav n o u p ra v lja n je ), b rz o slabi in te re s za n jih itd. Č injenica da oni n a s ta ju»odozdo«i sp o n tan o pokazuje da neposredna dem o k ra c ija kao cilj i sre d stv o o stv a rivanja socijalizm a m ora postoja ti, p a m a k a r i u ru d im e n ta rn im o blicim a, u svak o m d ru štv u tem eljenom na socijalističkim načelim a. Do slič n ih p o jav a dolazi i kod su d je lo v a n ja g ra đ a n a u u p ra v lja n ju d rž av n im i p a r tijs k im k ontrolnim organim a. Ovi oblici društv en e k o n tro le u sp je li su o sigura ti sam o m aso v n o st g ra đ a n a u u p ra v lja n ju, p a d je lu ju sam o kao»škola«upravljanja i ne predstavlja ju stv a rn i o b lik p o d ru štv ljav a- n ja p o litik e. A u to r ta k o đ e r p o se b n u p o zo rn o st p o sv eću je ra zv o ju so v je ta kao sp ec ifičn o g o b lik a n e p o sre d n e d e m o k ra c ije od prv ih p o sto k to b a rsk ih d an a, n jih o v a k o n ač n o g p re tv a ra n ja u drž av n e o rg a n e u S ta ljin o v o d o b a, p a sve d o p o k u ša ja re a firm a c ije d em o k ra ts k ih tra d ic ija so v je ta i n jih o va p re tv a ra n ja u d rž avno-društvene o rg a n e u ra z d o b lju d e s ta ljin i zacije. P ro ces d e m o k ra tiz a c ije n ije m i m oišao ni sferu lokalnog upravlja n ja u k o jo j se oblici p a r tic ip a c ije g ra đ a n a u u p ra v lja n ju o stv a ruju preko» sam odjelatnih «organ a koji u o d re đ e n o j m je ri suzu ju p o d ru č je drž av n o g u p ra v lja n ja, prem da ni njihov značaj ne prelazi o k v ire»škole«sa m o u p ra v lja n ja. Kao zaključak dr B ranko Caratan istič e da iako b ro jn i novi o b lici i in s titu c ije n ep o sre d n e d e m o k ra c ije u k o jim a su d je lu ju d e seci m iliju n a su d io n ik a k ro z koje se u sp o sta v lja o d re đ e n stu p a n j ja v n o sti p o litič k o g ra d a p re d sta v lja ju n ag o v je šta j novih ten d e n cija, ip ak se ne o s tv a ru je b itn a n o vost koju socijalizam m ora donijeti kroz sadržaje svoje m anifestacije a sa sto ji se u realizaciji nep o sred n e dem okracije. S ovjetski politički sistem tek je na pragu o stv ariv a n ja ove povijesne šanse socijalizm a. Jakom državnom vlašću i p artijsk im m onopolom bitno je ograničena uloga, sad rž aj i sm isao organa neposredne d em o k ra cije što u v jetu je da se d em o k ra cija nije razvila u onoj m jeri koju om ogućuje već d o stig n u ti stu p a n j društvenog, e konom skog i k u ltu rn o g razvoja S o vjetskog Saveza. M eđutim, u m nogim slučajevima sfera državnog u p ra v lja n ja ipak je sužena, a Staljinova dogm atska koncepcija p o litičkog sistem a uzdrm ana je do te m jere da sovjetskoj teor iji i p ra k si više ne d o p u šta pov ra ta k na staro. Iako su slabosti i p ro tu rje č n o sti različitih oblika neposredne dem okracije u sovjetskom siste m u vrlo ozbiljne, ipak je in d ik ativ n o da rukovodeći političk i krugovi o sje ć a ju p o trebu da pitanje neposredne dem okracije i sam o u p ra v lja n ja stave na dnevni red pa m a k a r i u njegovu n ep o tp u n o m sm islu i sad ržaju A utor u z a k lju č k u ovu tezu p o t k re p lju je čin jen ico m da proces ra z v ija n ja ele m e n ata n eposredne d e m o k ra c ije i lokalne inicijative p ara le ln o p ra ti i zahtje v jačanja centralizm a kao pokretača i nosioca socijalističkog razvoja i meto d e rje ša v a n ja d ru štv en ih p ro tu rječ n o sti. S tu d ija d ra B ran k a C ara tan a p rv i je u nas cjeloviti zahvat u anatom iju sovjetskog društva koji ra zo tk riv a sve bogatstv o pojavnih o b lik a iza p ra v n e kulise političkog sistem a. O na je nesu m n ji vo i d o p rin o s našoj m ark sističk o j m isli, jer p o sto ji m ogućnost do se k o ristim o isk u stv im a drugih bez o b zira d a li su pozitivna ili negativna. O no što v alja posebice istaći kao v rije d n o st ove stu d ije jest C ara tan o v k ritič k i odnos sp ram stavova so v jetsk e te o rije i p ra k se kao i o d m je re n o st i o b jek tiv n o st u zak lju č iv an ju, pa stoga k n jig a im a i an a litič k u i d o k u m entarnu vrijednost. Zdenko PLEŠE argumenti - 249

252 SURADNICI U OVOM BROJU: Vjekoslav Koprivnjak, politolog, Zagreb Vladimir Marušić, sociolog, Rijeka Slobodan Drakulić, sociolog, Rijeka Ivan Iveković, politolog, Zagreb Vinko Jurcan, politolog, Pula Ljubinka Karpović, sociolog, Rijeka Predrag Vranicki, filozof, Zagreb Oreste Bianchi, publicist, Rijeka Darivoj Žilić, publicist, Rijeka Ezio Giuricin, student prava, Rijeka Anton Perenič, pravnik, Ljubljana Zdenko Mance, politolog, Rijeka Juraj Plenković, doktor društvenih nauka, Rijeka Tomislav Dretar, industrijski pedagog, Bihać Ljubiša Drageljević, student prava, Rijeka Miomir Matulović, student prava, Rijeka Mirjana Oklobdžija, sociolog, Rijeka Stojan Obradović, sociolog, Rijeka Zdenko Pleše, politolog, Rijeka U ovom broju objavljeni su i prijevodi Michela Miaillea, Nicosa Poulantzasa, Wolf Paula, Oskara Negta, Huberta Rottleuthnera i Umberta Cerronia argum enti

253

254