Ори ги нал ни на уч ни рад (497.11) doi: /zrpfns Др Дра ган Л. Мил ков, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав

Транскрипт

1 Ори ги нал ни на уч ни рад (497.11) doi: /zrpfns Др Дра ган Л. Мил ков, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду d.mil Рат ко С. Ра до ше вић, аси стент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду R. R a d o se v p f.u n s.a c.r s ПРИ ГО ВОР У УПРАВ НОМ ПО СТУП КУ 1 Са же та к: У новом Закону о опш т е м уп рав ном п о с т уп к у, ме ђу п рав ни м сред стви ма, нор ми ран је и при го вор. За раз ли ку од дру гих прав них сред ста ва, п р и го в ор н е с л у ж и п о б и ја њу у п ра в н ог а к т а, в е ћ п о б и ја њу д р у г и х а ка т а и рад њи упра ве, на чи је би до но ше ње, од но сно вр ше ње, фор мал но по сма тра но, За кон о оп штем управном поступку такође тре ба ло да се при ме њу је. Ау то - р и се у ра д у ба ве п рав ном п р иродом п р игов ора, и с п и т у ј у ћ и, п р и т о ме, да л и он уоп ште и мо же да се сма тра прав ним сред ством у управ ном по ступ ку. Кључ не ре чи: управ ни по сту пак, прав на сред ства у управ ном по ступку, при го вор. 1. УВОД У но в ом З а ко н у о оп ш т ем у п р а в ном по с т у п к у, з а р а з л и к у од п р е т ходног, ме ђу прав ним сред стви ма нор ми ран је и при го вор. Ово прав но сред ство, ме ђут и м, не сл уж и побијању одл уке донет е у у п ра в ном по с т у п к у у п ра в ног ак та. При го вор слу жи по би ја њу не ких дру гих ака та и рад њи упра ве, на чије би доношењ е, односно в ршењ е, ф о рм а лно посм ат р а но, З акон о оп ш т ем управ ном по ступ ку та ко ђе тре ба ло да се при ме њу је. Не ја сно з а м иш љена и конфузно сп р оведена и деја о п р ош ирењу облас т и п ри ме не п р а ви л а ко ја у р е ђу ју у п р а в н и по с т у па к св о је не до с т ат ке по к а з у је 1 Рад је настао као резултат истраживања на пројекту Правна традиција и нови прав - ни иза зо ви за го ди ну. 1457

2 Др Дра ган Л. Мил ков, Рат ко С. Ра до ше вић, При го вор у управ ном по ступ ку (стр ) и на при ме ру при го во ра. Мно га пи та ња у ве зи са на чи ном на ко ји је при говор уре ђен оста ју спор на. Мно го то га у ве зи са при го во ром де лу је не ло гич но и про тив реч но, по чев ши од то га да је мо гућ ност ко ри шће ња овог прав ног средс т в а н аче лно г ар а нт ов ан а, а л и с амо у и з ри ч и т о п р о п и с а н и м с л у ч а је ви м а! Мо же ли он да при го вор да се на зо ве ре дов ним прав ним сред ством у управном по ступ ку? Мо же ли при го вор уоп ште и да се сма тра прав ним сред ством у управ ном по ступ ку? Има ју ћи у ви ду чи ње ни цу да је област при ме не но вог За ко на о оп штем управ ном по ступ ку про ши ре на са мо при вид но, али не и су штин ски, да се при го во ром по би ја ју ак ти и рад ње ко ји се ни не до но се, од но сно не вр ше у управ ном по ступ ку, ау то ри по ла зе од прет по став ке да је од г о в ор на по с т а в љ е на п и т а њ а не г а т и в а н. При г о в ор не ма к а ра к т е р п ра в ног с р ед с т в а у у п р а в ном по с т у п к у, в е ћ з а х т е в а з а п ру ж ањ ем п р а вне з аш т ит е, ко јим се управ ни по сту пак тек по кре ће. 2. ПРИ ГО ВОР КАО НО ВО ПРАВ НО СРЕД СТВО У ЗА КО НУ О ОП ШТЕМ УПРАВ НОМ ПО СТУП КУ Управ ни по сту пак уре ђен је та ко да се обез бе ди до но ше ње за ко ни те и це лис ход не од лу ке управног акта. При ли ком спро во ђе ња по ступ ка, ме ђутим, увек је мо гу ће да до ђе до од ре ђе них гре ша ка. Прав на сред ства у управном по ступ ку и слу же то ме да се учи ње не гре шке от кло не. У том сми слу, п р а в н а с р ед с т в а п р ед с т а в љ ају пос е бн у в рс т у п р оцесн и х р а дњи, којим а с е омо гу ћа ва по би ја ње не за ко ни тих и не це лис ход них од лука, донетих у управ - ном по с т у п к у. То с у т ак в е п р оцесне р а д њ е ко ји м а не з а до в ољ не с т р а н ке и дру ги уче сни ци у по ступ ку тра же од над ле жног ор га на да по ни шти, уки не или из ме ни до не ту од лу ку, зато што је незаконита или нецелисходна. Са друге стра не, прав на сред ства су и оне про це сне рад ње ко је над ле жни ор га ни в р ше по с л у ж б еној д уж нос т и пон иш т а в а ју ћ и, у к и д а ју ћ и и л и ме њ а ју ћ и до не т у од л у к у. 2 За не ке од ових про це сних рад њи мо же да се ка же да пред ста вља ју уо бича је н у мо г ућ но с т о спо р а в а њ а у п р а в ног а к т а, п р е не г о ш т о с т ек не св ој с т в о ко нач но сти. Оста ле пак ни су уо би ча је не, већ се ја вља ју као изузетна могућ - но с т по би ја њ а ко н ач н и х, и з в р ш н и х и л и п р а в но сн а ж н и х у п р а вн и х а к ат а. Прав на сред ства из пр ве гру пе на зи ва ју се ре дов ним, а она из дру ге гру пе ван ред ним. 3 Ре довна и уо би ча је на мо г ућ нос т оспо ра ва ња у п ра в ног а к та п ро из ла зи из п ра ва на п ра в но с ред с т во, г а ра н т о ва ног и Ус т а вом Ре п у бл и ке Ср би је: Сва ко Дра ган Мил ков, Управ но пра во II: управ на де лат ност, Но ви Сад 2017, Ibid., 224.

3 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 4/2018 има пра во на жал бу или дру го прав но сред ство про тив од лу ке ко јом се одл у ч у је о њ е г о в ом п р а ву, о ба в е зи и л и на з а ко н у з а сно в а ном и н т е р е с у. 4 Ово пра во сврстава се међу лична права човека и гра ђа ни на ; ме ђу устав не га - ран ци је ко је по је ди нац има, пре све га, пре ма суд ској и управ ној вла сти. 5 У од но су на управ ну власт, пра во на жал бу на чел но је га ран то ва но, али и де таљ но уре ђе но, За ко ном о оп штем управ ном по ступ ку. 6 У прет ход ном За ко ну о оп штем управ ном по ступ ку жал ба је би ла јед и но ре дов но п ра в но с ред с т во; мо г ућ нос т из ја в љи ва ња п ри г о во ра н и је би ла п р едвиђена. При г о в ор с е по м и њ а о у ок ви ру под не с а к а, а л и н и је био у р е ђен овим За ко ном. 7 При го вор је та да, као ре дов но прав но сред ство, мо гао да се пред види само посебним прописима, у неком од посебних управних поступа к а. 8 У но вом За ко ну о оп штем управ ном по ступ ку ја вља се и при го вор у до ма ћој на у ци управ ног пра ва оце њен као нај зна чај ни ја но ви на у си сте му п р а в н и х с р ед с т а в а п р ед ви ђе н и х ови м З а ко ном. 9 З а р а з л и к у од п р е т ход ног пе ри о да и мо гућ но сти да се при го вор пред ви ди као прав но сред ство у не ком од по себ них управ них по сту па ка, са да је нор ми ран као прав но сред ство у оп ш т ем у п ра вном по с т у п к у, на ме њ е но по би ја њу не к и х од но ви х у п ра в н и х а к т и в но с т и, од но сно но ви х о б л и к а у п р а в ног по с т у па њ а. Шта је раз лог за уво ђе ње при го во ра у оп штем управ ном по ступ ку и чи је пра во је, при то ме, по слу жи ло као узор? У обра зло же њу но вог За ко на на во ди се да по сто је прав ни си сте ми у ко ји ма је као оп ште прав но сред ство у у п ра в ном пос т у п к у, у ме с т о ж а л б е, п р ед ви ђен п ри г о в ор, р е мон с т ра т и в ног к а р а к т е р а. Ме ђу т е п р а в не си с т е ме спа да и не мач к и. 10 Н и је ја сно, ме ђу т и м, ка кве то ве зе има са уво ђе њем при го во ра у наш управ ни по сту пак и на чи ном на ко ји је он нор ми ран. У не мачком у п ра вном пос т у пк у заис т а не по с т о ји жа л ба; у ме с т о жа л бе, ре довно п ра вно с ред с т во је п ри го вор. За н и м љи во је, ме ђут и м, то да п ри г овор 4 Ус т а в Ре п у б л и ке С р б и је, Слу жбе ни гла сник РС, бр. 98/2006, чл. 36, ст Рат ко Мар ко вић, Ус т а в н о п р а в о, Бе о град 2014, За кон о оп штем управ ном по ступ ку, Слу жбе ни гла сник РС, бр. 18/2016 но ви ЗУП, чл. 13, За кон о оп штем управ ном по ступ ку, Слу жбе ни лист СРЈ, бр. 33/97 и 31/2001 и Службе ни гла сник РС, бр. 30/2010 прет ход ни ЗУП, чл. 54, ст Дра ган Мил ков, Прав на сред ства у управ ном по ступ ку, З б о р н и к р а д о в а Пр а в н о г фа кул те та у Но вом Са ду (Збор ник ра до ва ПФНС), 2/2006, Зо ран Лон чар, Прав на сред ства у но вом За ко ну о оп штем управ ном по ступ ку, Збор ник ра до ва ПФНС, 4/2017, Обра зло же ње Пред ло га За ко на о оп штем управ ном по ступ ку, усво је ног на 195. седн иц и В л а д е Ре п у б л и к е С р б и ј е (з а в р ем е м а нд ат а В л а д е Ре п у б л и к е С р б и ј е и з а б р а н е 2 7. апри ла го дине), 2. фе бру а ра го ди не, ht t p://w w w.sr bi ja.go v.rs /vest i/dok ume nt i_ pregle d. p h p?i d= (при сту пље но ) Пред лог ЗУП-а из 2016 (Обра зло же ње),

4 Др Дра ган Л. Мил ков, Рат ко С. Ра до ше вић, При го вор у управ ном по ступ ку (стр ) н и је у ре ђен не мач к и м За коном о у п равном пос т у пк у 11, већ при мар но За ко ном о управ ном су ду 12. Н а по с т у п а к по п ри г о в о ру од р ед б е З а ко н а о у п р а в ном по с т у п к у п ри ме њу ју се су псид ијарно. 13 И зјав љив ање п риг овора п р едс т ав љ а п р о це сн у п р е т по с т а в к у з а в о ђе њ е у п р а в ног спо р а. 14 Не мач к и ау т о ри с т о г а го во ре о дво стру кој при ро ди по ступ ка по при го во ру: он је ујед но и део у п р а вног пос т у п к а и п р е т ход н и по с т у п а к у у п р а в ном спо ру. 15 При г о в о р у не м ач ком у п р а в ном по с т у пк у н ије р емон с т р а т и в но п р а в но с р ед с т в о, к а ко се то на во ди у обра зло же њу на шег За ко на. По пра ви лу, при го вор има де вол у т и в но де ј с т в о, а и з у з е тно може д а и м а и р емонс т р ат ив а н к ар а кт е р. 16 У сва ком слу ча ју, пред мет при го во ра у не мач ком управ ном по ступ ку је за ко - н ит о с т и цел ис ход но с т у п р а в ног а к т а ; 17 оно што је у на шем управ ном поступ ку пред мет жал бе. При го вор у не мач ком управ ном по ступ ку мо гао би да се по ре ди са мо са на шом жал бом он не ма ни ка кве ве зе са при го во ром ко ји је уве ден у наш управ ни по сту пак. При г о в о р у но в ом З а ко н у о оп ш т ем у п р а в ном по с т у п к у по с ле д и ца је про ши ре ња пред ме та управног поступка. Као и цео управ ни по сту пак, нор - ми ран је по узо ру на хр ват ско, а не не мач ко пра во. Но ви кон цепт управ ног поступ ка про ши ре ног пред ме та и по ља при ме не процесних правила по - т е к а о је и з х р в ат ског з а ко но да в с т в а. 18 У т а ко и з ме њ е ном кон цеп т у, п р а ви л а о управ ном по ступ ку са да би тре ба ло да ва же ши ре, а не са мо при до но шењу управ них ака та и из да ва њу јав них ис пра ва. Тре ба ло би да ва же и за о с т а ле а к т и в но с т и у п р а в е, ко је с е в р ше у по је д и нач н и м си т у а ц и ја ма. Та ко до ла зи мо и до при го во ра прав ног сред ства ко је стран ке мо гу да ко ри сте он да ка да су не за до вољ не вр ше њем тих ак тив но сти. У до ма ћој на у ци управ ног пра ва ис прав но се уо ча ва то да је уво ђе ње п ри г о во ра у За ко н у о оп ш т ем у п ра в ном по с т у п к у п р о и звод недовољно јасне 11 Ver wal tun gsver fa hren sge setz in der Fas sung der Be kan ntmac hung vom 23. Ja nu ar 2003 (BGBl. I S. 102), das zu letzt durch Ar ti kel 11 Ab satz 2 des Ge set zes vom 18. Ju li 2017 (BGBl. I S. 2745) geändert wor den ist VwVfG. За ко ном о управ ном по ступ ку уре ђе ни су са мо тро шкови по ступ ка по при го во ру. (VwVfG, 80) 12 Ver wal tung sge ric htsord nung in der Fas sung der Be kan ntmac hung vom 19. März 1991 (BGBl. I S. 686), die zu letzt durch Ar ti kel 7 des Ge set zes vom 12. Ju li 2018 (BGBl. I S. 1151) geändert wor den ist, Stef fen Det ter beck, All ge m e i n e s Ve r wal t u n gsre c h t mit Ve r wal t u ng s p ro ze s sre c h t, München 2015, Ibid., H a r t mu t M a u r e r, All ge m e i n e s Ve r w a l t u n g s r e c h t, München 2011, Ibid., Ibid., Про тив управ ног уго во ра или дру гог по сту па ња јав но прав ног ти је ла или пру жа - те ља јав них услу га стран ка има пра во на при го вор. (За кон о оп ћем управ ном по ступ ку, На р о д н е н о в и н е, бр. 47/09, чл. 12, ст. 3) 1460

5 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 4/2018 кон цеп ц и је о ц и љу и св р си ов ог п р а в ног с р ед с т в а. 19 До да ли би смо са мо то да не до вољ но ја сна кон цеп ци ја о ци љу и свр си по сто ји у од но су на За кон у це ли ни, а то он да, на рав но, ва жи и за по је ди не од ред бе; по пут оних о приг о в о ру. Пра во на при го вор нор ми ра но је као јед но од основ них на че ла управ ног по ступ ка. У скла ду са овом на чел ном од ред бом, стран ка има пра во на приго вор, али са мо у оним слу ча је ви ма ко ји су про пи са ни За ко ном о оп штем у п р а в ном по с т у п к у. 20 О в а к в о на че ло, ко је зву ч и ви ше к а о и з у з е т а к, не г о к а о п ра ви ло, де л у је в е о ма не о би ч но. И з з а кон ске ф ор м у лац ије п р е би мог а о да се из ве де за кљу чак о то ме да при го вор на чел но ни је до зво љен, не го да је сте! На чел но по сма тра но, при го вор не мо же да се из ја ви, осим у по себ но у т в р ђе н и м с л у ча је ви ма. 21 При го вор мо же да се из ја ви у три слу ча ја, утвр ђе на За ко ном о оп штем у п р а вном пос т у пк у : з б ог неи сп уњ ењ а о б а в е з а и з у п р а в ног у г о в о р а ; з б ог управ не рад ње; и због на чи на пру жа ња јав них услу га. 22 Пр е ц и зн и је по сма - т р а но, с т р а н к а мо же да и з ја ви п ри г о в о р у ко л и ко о р г а н не ис п у њ а в а о ба в е - зе из управ ног уго во ра; про тив управ не рад ње, од но сно уко ли ко ор ган не пре ду зме управ ну рад њу ко ју је по за ко ну ду жан да пре ду зме, под усло вом да управ на рад ња ни је по ве за на са до но ше њем управ ног ак та ; уко ли ко пружа лац јав них услу га не обезбеђује уредно и ква ли тет но, под јед на ким усло - ви ма, о с т в а ри в а њ е п р а в а г р а ђа на и о р г а н и з а ц и ја и з а до в о љ а в а њ е по т р е ба ко ри сн и к а З. Лон чар, Но ви ЗУП, чл. 13, ст Д. Мил ков (2017), 98. [П]роизлази да при го вор, за раз ли ку од жал бе, ни је оп шти прин цип на ко ме За кон о оп штем управ ном по ступ ку по чи ва, већ се мо же упо тре би ти са мо у с л уч ајевим а к ад а је т о пос е бно з аконом одр еђ ено, п а м у с т ог а н ије н и мес т о међу о сновн и м на че ли ма управ ног по ступ ка, као оп штим прин ци пи ма за јед нич ким за чи тав про пис. (З. Лон чар, 1516) 22 Но ви ЗУП, чл. 147, ст Но ви ЗУП, чл. 25, 28 и 32. У пр во бит ном Пред ло гу но вог За ко на о оп штем управ ном п ос т у пк у, и з г од ин е, с л уч ајев и у којим а с е и зјав љује п р иг ов о р б ил и с у одр е ђ ен и н а не ш т о д ру г а ч и ји н а ч и н: П р и г о в о р с е може и зјав ит и п р от и в у п р а вног у г ов ор а, з ак љу ченог п ор а вн ањ а, у п р а вн е р а дњ е и д р уг и х у п р а вн и х а кт и вн ос т и и п ос т у п а њ а о рг ан а у п р ав е и о рг а н и з а ц и ја ко је п р у ж а ј у ја в н е ус л уг е, к а о и к ад а о рг а н н е п р едуз и м а у п р а вн е а кт и внос т и ко је је по за ко ну ду жан да пре дузме, ако те активности и посту пања нема ју карактер управ - ног ак та ни ти су по ве за ни са до но ше њем управ ног ак та, а под но си лац при го во ра сма тра да су му ти ме по вре ђе на пра ва или прав ни ин те ре си. (Пред лог За ко на о оп штем управ ном по ступ ку, усво јен на 620. сед ни ци Вла де Ре пу бли ке Ср би је [за вре ме ман да та Вла де Ре пуб л и к е С р б и је и з а б р а н е 7. ј у л а г од ин е и р еко н с т р уис ан е 14. м а рт а г од и н е], 2 3. ф еб р у а р а г о д и н е, h t t p:// w w w. s rb ij a.g ov. r s / v es t i /d o k u m e n t i _ p r e g l e d. p h p?i d = [приступљено: ] Пред лог ЗУП-а из 2012, чл. 135, ст.1) Раз ли ке из ме ђу пр во бит ног пред ло га и усво је ног тек ста За ко на још јед ном по ка зу ју кон фу зи ју ко ја је по сто ја ла при н о р м и р ању п р иг ов о р а и н е д о в о љ н о ј а с н у п р е д с т а в у о т о м е у к оји м с в е с л уч ај е в им а о в о 1461

6 Др Дра ган Л. Мил ков, Рат ко С. Ра до ше вић, При го вор у управ ном по ступ ку (стр ) П р едме т п ри г о в о р а је з а ко н и т о с т и п р а ви л но с т по с т у п а њ а о р г а н а. 24 По ла зе ћи од слу ча је ва у ко ји ма се при го вор из ја вљу је, то ни је са свим неспо р но. О к а к в ој с е т о п р о в е ри не з а ко н и т о с т и и не це л ис ход но с т и р а д и у с л у ча ју к а да о р г а н не и з в р ш и св о ју у г о в о р н у о ба в е з у? Пр о блем п р о и з л а зи из то га што пра во на при го вор ни је уре ђе но на исти на чин као и пра во на ж а л бу. Н а че л но по сма т р а но, п р а в о на ж а л бу по с т о ји п р о т и в св а ког р е ше њ а, а р а з лог з а и з ја в љи в а њ е ж а л б е мо же да бу де би ло ко ја по в р е да з а ко н и т о с т и или целисход но сти. На чел но пра во на при го вор по сто ји само против управ - н и х р а д њи, з б ог би ло ко је по в р е де з а ко н и т о с т и и л и п р а ви л но с т и. У од но с у на управ не уго во ре и пру жање јавних услуга, право на приговор дефинисано је дру га чи је. У од но су на управ не уго во ре и пру жа ње јав них услу га приго вор мо же да се из ја ви из од ре ђе них раз ло га због не из вр ше ња уго вор не оба ве зе и због то га што се јав не услу ге не пру жа ју на про пи са ни на чин. За р а з л и к у од у п р а в не р а д њ е, п ри г о в о р с е ов де не и з ја в љу је п р о т и в у п р а в ног уго во ра, ни ти про тив јав не услу ге, већ за то што ор ган ни је из вр шио сво ју уго вор ну оба ве зу, од но сно за то што јав не услу ге ни је пру жио та ко да се о б е зб е д и у р едно и к в ал ит е тно о с т в арив а њ е п рав а и пот р еба корисн ик а, под јед на ким усло ви ма. Пра во на при го вор ов де по сто ји са мо у од ре ђе ним случа је ви ма; при го вор ов де мо же да се из ја ви са мо из од ре ђе них раз ло га. Код управ них уго во ра и пру жа ња јав них услу га, да кле, слу ча је ви у ко ји ма при го вор мо же да се из ја ви ујед но су де фи ни са ни и као раз ло зи за и з ја в љи в а њ е п ри г о в о р а. Н а п ри ме ру у п р а в ног у г о в о р а на р о ч и т о до л а зи до и з р а ж а ја ч и њ е н и ца да п р а в о на п ри г о в о р н и је уо би ча је на и р е дов на мо г ућ - ност, већ из у зет на, огра ни че на на је дан слу чај и је дан раз лог. Овим до ла зи мо и до пи та ња да ли је при го вор ре дов но прав но сред ство у управ ном по ступ ку. За при го вор про тив управ не рад ње мо жда би мо гло и та ко да се ка же. Но пи та ње је да ли при го вор уоп ште и мо же мо да сме стимо у по де лу прав них сред ста ва на ре дов на и ван ред на. Чи ни се да ова по дела има сми сла са мо он да ка да го во ри мо о прав ним сред стви ма ко ји ма се по би ја р е ше њ е по је д и н ачн а и аут орит ат и вн а одл ук а донет а у у п р а вном по ступ ку. Она мо же да се по би ја на ре до ван и уо би ча јен на чин, због би ло ко је по в р е де з а ко н и т о с т и и л и цел исходно с т и, п р е не г о ш т о с т ек не св ој с т в о ко нач но с т и. На кон т о г а, мо же да се по би ја са мо из у зе т но, због он и х по вре да з а ко н и т о с т и ко је су и з ри ч ит о набр ојане. Све т о са п ри г о во р ом не ма н и к а к ве ве зе. Ако би при го вор био ре дов но прав но сред ство про тив од ре ђе них управ них ак тив но сти, он да би то зна чи ло да по сто је и не ка ван ред на, што, на рав но, прав но сред ство мо же да се упо тре би. Пр во бит но је би ло пред ви ђе но чак и то да при го вор мо же да се из ја ви про тив за кљу че ног по рав на ња, што би те шко мо гло да се об ја сни на смислен на чин. 24 Но ви ЗУП, чл. 148, ст

7 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 4/2018 н и је с л у ч ај. Уп р а в н и у г о в ори, у п р а вне р а дњ е и ја вне ус л уг е (дел а тнос т и јав них слу жби) не ма ју она свој ства ко ја има управ ни акт ко нач но сти, прав носна жно сти и из вр шно сти. Са мим тим, по де ла на ре дов на и ван ред на прав на сред ства у од но су на њих не ма ни ка квог сми сла. При го вор мо жда је сте спе ци фич но и по себ но прав но сред ство; ње го во свр става ње у редовна прав - на сред ства ипак не де лу је оправ да но и при ме ре но. Прет ход ну тврд њу до дат но поткрепљује и то што прав на за шти та стран ак а која с е о б е зб еђује п риг ов ор ом и м а с у п си д и ја р а н к а р а к т е р. При г о в о р се из ја вљу је са мо под усло вом да не мо же да се из ја ви не ко дру го прав но с ред с т во у у п ра в ном по с т у пк у. 25 О ком се то дру гом прав ном сред ству ра ди, ни је са свим ја сно. Оста ла прав на сред ства у управ ном по ступ ку слу же поби ја њу р е ше њ а, у к љу ч у ју ћ и и она р ешењ а ко ја с е до но с е у в е зи с а в р ше њ ем управ них рад њи (по себ но у вези са издавањем уве ре ња) и из вр ше њем управ - н о г у г ов ор а. С м ис а о о в о г н ег ат и вн о г ус л о в а з а и з ја в љ и в а њ е п р и г о в о р а, да кле, ни је у по сто ја њу дру гих прав них сред ста ва у оп штем управ ном по - с т у п к у. 26 См ис а о може да буде с амо у пос т о јању д руг и х п ра вн и х с р едс т ав а, п р о п и с а н и х по с е б н и м з а ко н и ма, у по с е б н и м у п р а в н и м по с т у п ц и ма. 27 При г о в о р с е и з ја в љу је у р а з л и ч и т и м р о ко ви м а, у з а виснос т и од т ог а з а ш т о с е и з ја в љу је. Уко л и ко с е п ри г о в о р и з ја в љу је з б ог т о г а ш т о о р г а н н и- је из вр шио оба ве зу из управ ног уго во ра, рок из но си шест ме се ци од тог мо мен т а. Пр о т и в у п ра в н и х ра дњи п риг ов ор с е и з ја в љу је у р о к у од пе т на е с т да на од пред у зи ма ња управ не рад ње или од про пу шта ња да се она пре ду зме. Исти рок, од пет на ест да на, ва жи и за при го вор ко ји се из ја вљу је због то га што се јав не услу ге не пру жа ју уред но и ква ли тет но, под јед на ким усло ви ма. 28 На ве де ни ро ко ви има ју преклузивни карактер. Преклузивни рок предви ђен је и он да ка да се при го вор из ја вљу је због про пу шта ња ор га на да преду зме управ ну рад њу. У до ма ћој на у ци управ ног пра ва при ме ћу је се да је т име у ч ињ ен п р оп ус т. У с л учају п р оп уш т ањ а п р ед у зи ма њ а у п р а в не р а д њ е 25 Но ви ЗУП, чл. 147, ст Су прот но ово ме, има ау то ра ко ји на во де да се овај не га ти ван услов од но си на ред о в н а и в а н р е д н а п р а в н а с р е д с т в а у у п р а в н о м п о с т у п к у. ( P r e d r a g D i m i t r i j e v i ć, Sl o b o d a n M a r t i n o v ić, The Ef fects of Com pla int as a Re gu lar Le gal Re medy in the Ad mi ni stra ti ve Pro ced u r e of S e rbi a a n d Mo nt en eg r o, L eg a l, S oc i a l a n d Polit ic a l C o nt r o l i n Nat ion a l, I nt e rn at ion a l and EU Law, C ol le c t io n of p a p e r s f r o m t h e I n t e r n a t i o n a l S c i e n t i f ic C o nfer e nc e, Niš 2016, 106) Ка ко је, ме ђу тим, мо гу ће да до ђе до овог пре кла па ња, ка да се ова прав на сред ства ко ри сте з а п о б и јањ е р а зл ич и т и х а к а т а и р а д њи у п р а в е? Ре д ов н а и в а н р ед н а п р а в н а с р едс т в а, п р ем а За ко ну о оп штем управ ном по ступ ку, ко ри сте се за по би ја ње ре ше ња управ ног ак та. Њима не мо гу да се по би ја ју не ки дру ги ак ти и рад ње упра ве они ко ји се по би ја ју при го во ром. 27 Као при мер тог дру гог прав ног сред ства у управ ном по ступ ку Зо ран То мић на во ди п ри т у ж бу на ра д по л и ц и ј ск и х с л у ж б е н и к а, ко ја с е под но си у ск ла д у с а За ко ном о по л и ц и ји. (Зо ран Р. То мић, Ко мен тар За ко на о оп штем управ ном по ступ ку, Бе о град 2017, 539) 28 Но ви ЗУП, чл. 147, ст

8 Др Дра ган Л. Мил ков, Рат ко С. Ра до ше вић, При го вор у управ ном по ступ ку (стр ) п р ек л узи вн и р ок н и је до в о љ а н. Не о п хо да н је и д и л а т о р н и р ок, од но сно р ок у ко јем ор ган има оба ве зу да пре ду зме управ ну рад њу, на кон чи јег про те ка би при го вор тек мо гао да се из ја ви. Та кви ро ко ви, по пра ви лу, при ме ћу је се да ље, ни су пред ви ђе ни ни у За ко ну о оп штем управ ном по ступ ку ни у пос е б н и м з а ко н и ма. 29 При г о в о р с е и з ја в љу је ру ко в о д и о ц у оног о р г а на на ч и је по с т у па њ е с е од но си. О и з ја в љи в а њу п ри г о в о р а не по с т о је по с е б на п р а ви л а, в ећ с е сходн о п р и м е њу ј у о н а п р а в и л а ко ја в а же з а ж а л бу п р ец из н ије п ос м ат р ан о, п р а ви л а ко ја п р о п и с у ју о б л и к и с а д р ж и н у ж а л б е. 30 Ре ле вант на су, на рав но, и пра ви ла ко ја ва же за под не ске уоп ште. 31 При го вор се свр ста ва у ре мон стра тив на прав на сред ства. О ње му одл у ч у је онај ис т и ор г а н ч и је с е пос т упањ е и по би ја ; т ач н и је, ру ко во д и ла ц т ог о рг ан а. 32 О п р и г о в о ру с е од л у ч у је р е ш е њ е м, ко је с е д онос и у р ок у од 30 дана од дана п ријема п риг ов ора. Пр е одл уч ив ањ а о о снов анос т и п риг ов ора, ру ко во ди лац ор га на је ду жан да про ве ри да ли су ис пу ње не све про це сне п р е т по с т а в ке з а т о. Уко л и ко н и с у з а т о ш т о п ри г о в о р н и је до зв о љ ен, н и је и з ја в љен бла г о вре ме но и од с т ра не ов ла ш ће ног л и ца, и л и за т о ш т о п ри г о вор ни је уре ђен ни у на кнад но оста вље ном ро ку ру ко во ди лац је ду жан да га од ба ц и. Уко л и ко с у св е п р о це сне п р е т по с т а в ке ис п у њ е не, ру ко в о д и л а ц до - но си од лу ку ме ри тор ног ка рак те ра, ко јом се при го вор од би ја или усва ја. 33 У ре ше њу ко јим се при го вор усва ја од лу чу је се и о по сле ди ца ма ње го - в е о сно в а но с т и. По с ле д и це су ра з л и ч и т е, у з а ви сно с т и од ра злог а з а њ ег ов о из ја вљи ва ње. Ка да је при го вор из ја вљен због не из вр ше ња оба ве зе из управ - ног у г овора, одређује се даљи нач и н њеног из вр ше ња и од л у ч у је се о за х т е ву за на кна ду ште те. Ако је при го вор из ја вљен про тив управ не рад ње, об у ставља се ње но пред у зи ма ње и од ре ђу је на чин на ко ји се от кла ња ју ње не пос ле д и це; н а р а в но, а ко с е п ри г о в о р и з ја в љу је з а т о ш т о у п р а вн а р а дњ а н ије п р ед у з е т а, он д а с е р е ше њ е м н ал аже њ ено п р едузим ањ е. Кон ачно, к ад а је о с но в а н п р и г о в о р ко ји с е и зјав љује з б ог н а ч и н а п ру ж а њ а ја в н и х ус л у г а, на ла же се п редузимање з аконом одређен и х ме ра ра д и о т к ла њ а њ а у т вр ђе н и х не до с т а т а к а Вук Цу цић, Фи но по де ша ва ње За кона о оп штем управ ном по ступ ку, Ана ли Прав - н о г ф а к ул т е т а у Б е о г р а д у, 2/2018, Но ви ЗУП, чл. 148, ст Но ви ЗУП, чл Но ви ЗУП, чл. 148, ст. 1. Пр во бит но, у Пред ло гу но вог За ко на о оп штем управ ном по ступ ку из го ди не, од овог пра ви ла по сто јао је и из у зе так. Из у зе так се ти цао при го - в о р а н а п о с т у п а њ е ја в н и х с л у ж б и, ко ји је, п р е м а од р ед б а м а ов о г П р ед л о г а, т р е б а л о д а и м а дев о л у т и вн и к а р а к т е р и д а с е и з ја в љу је о р г а н у н а д ле ж ном з а в р шењ е н а дз ор а н а д п руж ањ ем од ре ђе не јав не услу ге. (Пред лог ЗУП-а из 2012, чл. 136, ст. 2) 33 Но ви ЗУП, чл ст Но ви ЗУП, чл. 149, ст

9 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 4/2018 Пр о т и в р е ше њ а до не т ог по п ри г о в о ру с т ра н к а мо же да и зјави и ж а лбу; под условом да оно има ка рак тер пр во сте пе ног ре ше ња. Ор ган ко ји од лу чује о жал би има иста овла шће ња као и ор ган ко ји је од лу чи вао о при го во ру у п р в ом с т е пе н у. 35 Пр о т и в д руг ос т епеног р е ше њ а п а к мо же д а с е по к р е не управ ни спор, а то исто ва жи и он да ка да већ пр во сте пе но ре ше ње о при гово ру има свој ство ко нач но сти он да ка да жал ба про тив ре ше ња о при го во ру н и је до зв о љ е на. У с к л ад у с а он и м ш т о је п р е т ход но р е че но, и з ја в љив ањ е п р иг ов ор а по сма тра се као про це сна прет по став ка за во ђе ње управ ног спо ра. 36 До в о - ђе ње при го во ра у ди рект ну ве зу са управ ним спо ром, на овај на чин, чи ни с е да н и је с а сви м оп р а в да но. Уп р а в не а к т и в но с т и ко је с е по би ја ју п ри г о в о - ром не мо гу да бу ду пред мет управ ног спо ра. Пред мет управ ног спо ра мо же да бу де са мо ре ше ње до не то по при го во ру. У управ ном спо ру по би ја се реше ње, те и про це сне прет по став ке за во ђе ње управ ног спо ра мо гу да се по сма тра ју са мо у од но су на ње гов пред мет. У том сми слу, про це сна претпо став ка за во ђе ње управ ног спо ра мо же да бу де са мо жал ба у управ ном по с т у п к у. При г о в о р ом с е не по би ја р е ше њ е, по би ја ју с е не к и д ру г и о б л и ц и управ ног по сту па ња, про тив ко јих управ ни спор не мо же ни да се во ди. Ве за ко ја се ус по ста вља из ме ђу управ ног спо ра и при го во ра мо же да бу де само по сред на: без при го во ра не ма ни ре ше ња, од но сно не ма ни пред ме та управног спо ра. О п ро це сн и м п ре т по с т а в ка ма за во ђе ње у п ра в ног спо ра, ме ђу т и м, мо же мо да го во ри мо тек на кон то га, ка да је ре ше ње о при го во ру до не то. Овај, као и дру ги про бле ми у ве зи са при го во ром, по сле ди ца су ње го ве спор не прав не при ро де. При го вор би, пре ма на чи ну на ко ји је уре ђен, треба ло да бу де прав но сред ство у управ ном по ступ ку. Да ли је то за и ста та ко? 3. ПРАВ НА ПРИ РО ДА ПРИ ГО ВО РА У УПРАВ НОМ ПО СТУП КУ У п р а в ној т еорији, н ајш ир е посм ат р ано, п р а в но с р ед с т в о од р е ђу је с е к а о и з ја в а в о љ е ко јом ов л а ш ће н и с у бјек т з а х т е в а од н а длеж ног о рг ан а д а ис пи та за ко ни тост из ве сног ак та прав ног или ма те ри јал ног. Ка да је за ис пит и в а њ е з а ко н и т о с т и од р е ђе ног а к т а на д ле ж а н с уд, он да с е п р а в но с р ед с т в о на зи в а т у ж ба. З а ис п и т и в а њ е з а ко н и т о с т и у п р а в н и х а к а т а па к на д ле ж а н је ви ши ор ган упра ве; та да се прав но сред ство на зи ва жал ба. 37 У од но су на од ре ђе не ак те, мо гу ће је да се ис пи ти ва ње на ста ви и да ље, оценом закон ито с т и са ме од л у ке ко јом је ре ше но о п р воби тном за хте ву. Даље ис п и т и в а њ е з а ко н и т о с т и в р ш и с е н а о сно ву јед не по с е б не в р с т е п р а в н и х 35 Но ви ЗУП, чл З. Р. То мић, Ра до мир Д. Лу кић, са Бу ди ми ром Ко шу ти ћем, Увод у пра во, Бе о град 1976,

10 Др Дра ган Л. Мил ков, Рат ко С. Ра до ше вић, При го вор у управ ном по ступ ку (стр ) с р ед с т а в а, ко ји ма с е з а х т е в а до но ше њ е д ру г о с т е пе не и л и т р е ће с т е пе не одлу ке; та по себ на вр ста прав них сред ста ва на зи ва се прав ним ле ко ви ма. 38 О в а р а з л и к а и з м е ђу п р а в н и х с р ед с т а в а и п р а в н и х л еков а, м еђут и м, по ву че на је на ве штач ки на чин и иза зи ва пра ву кон фу зи ју. Ако се спро ве де до след но, он да ис па да да је жал ба у управ ном по ступ ку прав но сред ство, а жал ба у суд ском по ступ ку прав ни лек. Да ли то он да зна чи да се жал бом у у п р а вном пос т у пк у не з а хт ев а доношењ е д руг ос т епене одл уке? Д а л и т о он да зна чи да у управ ном по ступ ку ни не по сто ји прав ни лек? Шта би тек би ла ту жба у управ ном спо ру? Из ло же на раз ли ка сто га не мо же да се прих в а т и. У од но с у на кон т р о л у з а ко н и т о с т и и це л ис ход но с т и у п р а в ног а к т а, из ра зи прав на сред ства и прав ни ле ко ви пред ста вља ју си но ни ме. Сти че се ути сак да је ова раз ли ка по ву че на има ју ћи у ви ду суд ске поступ ке. На кон то га, про ши ре на је и на управ ни по сту пак, што је до ве ло до пра ве кон фу зи је. У од но су на суд ске по ступ ке, раз ли ка можда и делује логични је, али је под јед на ко не по треб на. По твр ду за то мо же мо да про на ђе мо и у т е о ри ји г р а ђа н ског п р о це сног п р а в а. Ау т о ри г р а ђа н ског п р о це сног п р а в а не ка жу да је ту жба прав но сред ство, за раз ли ку од жал бе, ко ја је прав ни лек. Они ту жбу, ис прав но, по сма тра ју као про це сну рад њу, ко јом се зах те ва п руж а њ е п р а вне з аш т ит е одр еђ ене с ад р ж и не. Т у ж б ом с е по к р е ће с уд ск и по сту пак у ци љу за шти те пра ва ту жи о ца. Пра во на ту жбу пред ста вља по - себ но пра во, јав но прав ног ка рак те ра, иа ко слу жи за шти ти гра ђан ских субјек тив них пра ва. Жал ба је та ко ђе про це сна рад ња, али се она, за раз ли ку од ту жбе, из ја вљу је у то ку суд ског по ступ ка, он да ка да је већ до не та пр во степе на суд ска од лу ка. Као прав ни лек, жал ба је про це сна рад ња ко јом стран ка, или дру го овла шће но ли це, тра жи од над ле жног су да да уки не или пре и на чи од лу ку ко ја је за жа ли о ца не по вољ на. 39 Уме сто о ве штач кој ра зли ци из ме ђу прав них сред ста ва и прав них ле - ко ва, чи ни се да је ис прав ни је ка да се го во ри о зах те ву за пру жа њем прав не за ш т и т е, са јед не с т ра не, и п ра в н и м с ред с т ви ма (од но сно п ра в н и м ле ко ви ма), са дру ге. У про це сном сми слу, зах тев за пру жа њем прав не за шти те слу жи по к р е т а њу по с т у п к а, а п р а в на с р ед с т в а (од но сно п р а в н и ле ко ви) с л у же по - би ја њу од лу ке, до не те у том по ступ ку. Има ју ћи то у ви ду, мо ра мо да се за пи та мо че му слу жи при го вор у управном поступку? Фор мал но по сма тра но, при го вор је свр стан ме ђу прав на средства, што би тре ба ло да зна чи да је на ме њен по би ја њу од ре ђе них ака та, до нетих или из вр ше них у управ ном по ступ ку. Ако је при го вор прав но сред ство, он да би то тре ба ло да зна чи да се оно из ја вљу је у то ку управ ног по ступ ка, као из раз не за до вољ ства стран ке до не тим ак ти ма и из вр ше ним рад ња ма ор га на Ibid. 39 С и н и ш а Тр и в а, Г р а ђ а н с ко п а р н и ч н о п р о ц е с н о п р а в о, За греб 1983, 17, 298, 515.

11 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 4/2018 Да ли је то за и ста и пра ви сми сао при го во ра? Под се ти мо се, при го вор с е и з ја в љу је з б ог не ис п у њ ењ а о б ав ез а и з у п р а вног у г ов о р а, з б ог у п р а в не рад ње и због на чи на пру жа ња јав них услу га. Ако је при го вор прав но сред ство у управ ном по ступ ку, он да то зна чи да се у управ ном по ступ ку за кљу чу ју и и з в р ша в а ју у п р а в н и у г о в о ри, п р ед у зи ма ју у п р а в не р а дњ е и п руж ају ја вне ус л у г е. О ви о бл иц и у п р а вног пос т уп ањ а, ме ђу т и м, с а мо с е ф о р м а л но и п ри ви д но сврставају у п редме т у п равног пост у пка. Суш т и нск и, он и то н ису. 40 Ову т врдњу потк реп љују и сам и аутори но вог За ко на о оп ш тем у п рав ном по ступку. Они из ри чи то на гла ша ва ју да вр ше ње управних радњи (изузимајућ и и з д а в а њ е ја в н и х ис п р ав а) и п руж ањ е ја в н и х ус л у г а н и је р е г у л и с а но ови м З а ко ном: О но је у р е ђе но по с е б н и м п р о п и си ма. О но ш т о је р е г у л и с а - но је с т е п ра в на за ш т и т а у сл учају њиховог не за ко н и т ог и /и л и не це л ис ход ног (не) п р ед у зи м а њ а и т о к р о з оп ис ан и мех ан из а м и зјав љи в а њ а п риг ов ор а, до би ја ња управ ног ак та и мо гућ но сти да стран ка да ље шти ти сво ја пра ва и п р а в не и н т е р е с е уо би ча је н и м у п р а в но п р а в н и м п у т ем (ж а л ба, т у ж ба). 41 Сми сао при го во ра сто га ни је по би ја ње ака та и рад њи до не тих и из вр ше - них у управ ном по ступ ку. Пре ма тврд њи ау то ра но вог За ко на о оп штем управном по ступ ку: При го вор има за циљ да се управ на по сту па ња ко ја не предс т а в љ а ју у п ра в н и а к т у п ра вне ра дње, у п ра вн и у г овори, п ру жање ја в н и х усл у га у ве д у у по сто је ћ и си стем у п рав но п рав не за ш т и те, та ко ш то се п риг о вор и з ја в љу је п ро т и в ови х у п ра вн и х пос т у па ња ра д и до би ја ња у п ра в ног а к т а који м се одл уч ује о њиховој з акон ит о с т и и л и це л ис ход но с т и. Јед ном из да ти управ ни акт да је стран ци мо гућ ност да ко ри сти ре дов не пу те ве управно п равне заш т ите, та ко ш то п ро т и в од л у ке о п ри го во ру мо же да из ја ви жа л бу у управ ном по ступ ку или ту жбу у управ ном спо ру, за ви сно од по ло жа ја субјек та ко ји је пред у зео управ но по сту па ње у управ ној хи је рар хи ји. Зна чај приго во ра се са сто ји у п ра во у то ме ш то обез бе ђу је у п рав но п рав н и п у т за ш т и те од не п ра ви л но ст и у њи хо вом п редузимању, тамо где он до са д н ије по стојао. 42 При го вор, да кле, ни је прав но сред ство у управ ном по ступ ку. Пре из јав љи в ањ а п риг овора, у п ра вн и пос т упа к се н и не вод и. Уп ра вне а кт и вно с т и 40 У с к л а д у с а п р а в и л и м а о у п р а в н о м п о с т у п к у, и с т и н а, п р е д уз им а с е ј е дн а в рс т а управ них рад њи ; у пи та њу је из да ва ње уве ре ња. Не за до вољ ство овом управ ном рад њом, м е ђу т и м, с т р а н к а н е и с к а з у је и з ја в љи в а њ е м п р и г о в о р а, в е ћ ж а л б е з а т о ш т о с е о п р а в и м а с т ра н ке, в е з а н и м з а и з да в а њ е у в е р е њ а, од л у ч у је р е ше њ ем. ( Но ви ЗУ П, ч л ) К а да с у у пи та њу управ ни уго во ри, пра ви ла о управ ном по ступ ку ре ле вант на су са мо он да ка да се до - но си решење, који м орг а н одл уч ује о судбин и у г овора и п ра ви ма с т ра н ке. На са мо з а к љу че ње и и зв р ше њ е у п ра вног у г о в о ра ов а п ра ви ла с е не п ри ме њу ју. Д и р ек т на п римена н ије ча к н и фор мал но пред ви ђе на, већ сход на. Ка ко је уоп ште и мо гу ће да се на за кљу че ње уго во ра сходно при ме не пра ви ла ко ја ва же за до но ше ње ау то ри та тив ног прав ног ак та, оста је пот пу но не ја сно. Под јед на ко не ја сно је и то за што би се пра ви ла о управ ном по ступ ку на управ не уго во ре при ме њи ва ла сход но, ако се управ ни уго во ри већ свр ста ва ју у пред мет по ступ ка. 41 Пред лог ЗУП-а из 2016 (Обра зло же ње), Пред лог ЗУП-а из 2016 (Обра зло же ње),

12 Др Дра ган Л. Мил ков, Рат ко С. Ра до ше вић, При го вор у управ ном по ступ ку (стр ) ко је се побијају приговором не врше се према правилима о управном поступку. Пра ви ла о управ ном по ступ ку при ме њу ју се са мо он да ка да стран ке же ле да за шти те сво ја пра ва и прав не ин те ре се у од но су на те ак тив но сти. У ск ла д у са т и м, п риг овор п р едс т ав љ а з а х т ев з а п ру ж а њ ем п ра в не з а ш т и т е, а к т и н иц ија лног к ара кт ера, који м с е у п ра в н и по с т у па к т ек по к р е ће. Пра в на сред ства у управ ном по ступ ку, ре дов на и ван ред на, стран ка ће мо ћи да ис користи тек он да ка да, по из ја вље ном при го во ру, управ ни поступак буде спро - ве ден и ка да бу де до нет управ ни акт. Основ н и п р о блем ов а ко з а м и ш љ е не п ра в не з а ш т и т е од нови х о бл ик а управ ног по сту па ња огле да се у то ме што је она су ви шна. Уко ли ко не ке од ових управ них ак тив но сти мо гу да се по би ја ју прав ним сред стви ма у управном по ступ ку, што би зна чи ло да су по ве за не са до но ше њем од ре ђе ног управног ак та (про тив ко јег се прав на сред ства у управ ном по ступ ку за пра во и ко ри сте), он да при го вор, по из ри чи тој за кон ској од ред би, не мо же ни да се из ја ви. Под јед на ко је не по т ре ба н, иа ко мо г ућ нос т ње г о вог из ја в љи ва ња т а да ни је из ри чи то ис кљу че на, и он да ка да прав на за шти та стра на ка од но вих обли ка управ ног по сту па ња мо же да се оства ри на не ки дру ги на чин, у не ком дру гом по ступ ку, а не управ ном. У та квим слу ча је ви ма, при го вор у управ ном по ступ ку ства ра до дат ни ре жим прав не за шти те, уз онај ко ји већ по сто ји и ко ји је при ла гођен свакој специфичној управној активности. Двоструки ре - ж и м п рав не за ш т и те, ме ђу т и м, мо же да иза зо ве са мо конфузију и несиг у рност. Сми сао при го во ра се, из гле да, са сто ји у пру жа њу прав не за шти те странка ма од оних управ них ак тив но сти у од но су на ко је та прав на за шти та до са да ни је ни по сто ја ла. Ка ко је то, ме ђу тим, мо гу ће? У ко јим је то слу ча јеви ма упра ва мо гла да по вре ди пра ва стра на ка, а да оне ни на ко ји на чин сво ја пра ва ни су мо гле да за шти те? Ако су ау то ри но вог За ко на за и ста по шли од те прет по став ке, он да мо ра да се ка же да она де лу је нео бич но и спор но као што и сам при го вор де лу је не по треб но и су ви шно ЗА К ЉУ Ч А К Пр о ш и р е њ е п р ед ме т а у п р а в ног по с т у п к а п р а т и и у в о ђе њ е п ри г о в о р а, као јед ног од но вих прав них сред ста ва. На пр ви по глед, де лу је да је при го- 43 За ни мљив по да так о нео п ход но сти прав не за шти те ко ја се оства ру је из ја вљи ва - њем при го во ра да ју нам и ау то ри но вог За ко на о оп штем управ ном по ступ ку. По зи ва ју ћи се на прак су у Хр ват ској, чи је пра во је и по слу жи ло као узор при нор ми ра њу на шег оп штег управ ног по ступ ка, они ис ти чу да је у овој зе мљи у и го ди ни из ја вље но све га 14 п р и г о в о р а, и а ко је х р в а т с к и з а ко н који у р еђује о п ш т и у п р а в н и п о с т у п а к д о н е т н е ко л и ко го ди на пре то га. (Пред лог ЗУП-а из 2016 [Образложење], 41) Све га 14 при го во ра! Про тив свих ак тив но сти упра ве и јав них слу жби ко је се не са сто је у до но ше њу управ ног ак та! Ако су то си ту а ци је у ко ји ма прав на за шти та стра на ка уоп ште не по сто ји, ка ко је то мо гу ће?

13 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 4/2018 вор за ми шљен као ре дов но прав но сред ство, по ред жал бе. Чак је и пра во на при го вор, уз пра во на жал бу, нор ми ра но као јед но од основ них на че ла управног по ступ ка. Све то, ме ђу тим, са мо при вид но де лу је та ко. Ни ти је мо гућ ност из ја - вљи ва ња при го во ра пред ви ђе на на чел но, ни ти при го вор мо же да се свр ста у р е д овн а п р а вн а с р едс т в а у у п р а вном пос т у пк у. Шт ав ише, п р иг о в о р н и не ма ка рак тер прав ног сред ства у управ ном по ступ ку, ако под прав ним с р ед с т в ом подра з у ме в а мо п р о це сне ра д њ е ко ји ма с т ра нке побијају оно ш т о је у том по ступ ку прет ход но ура ђе но. Пра во на при го вор не по сто ји на чел но, ка ко то твр ди за ко но да вац, већ у од р е ђе н и м, и з ри ч и т о р е г у л и с а н и м с л у ча је ви ма. При г о в о р мо же да с е и з - ја ви з б ог не ис п у њ е њ а о ба в е з а и з у п р а в ног у г о в о р а, з б ог у п р а в не р а д њ е и због на чи на пру жа ња јав них услу га. Под усло вом да ови но ви об ли ци управног по сту па ња не мо гу да се по би ја ју не ким дру гим прав ним сред стви ма у управ ном по ступ ку. С пе ц и фи ч н и с л у ча је ви и р а з ло зи з а и з ја в љи в а њ е п ри г о в о р а, к а о и т о ш т о п риг ов о р о б е з б е ђу је с у п си д и ја р н у п р а в н у з а ш т и т у, не д а ју о сно в а з а њ е г о в о св р с т а в а њ е ме ђу р е дов на п р а в на с р ед с т в а у у п р а в ном по с т у п к у. У од но су на ак те и рад ње упра ве ко ји се по би ја ју при го во ром, по де ла на редов на и ван ред на прав на сред ства по ка зу је се као не при ме ре на. Те ш ко ће п ри св р с т а в а њу п риг ов ора у н ут а р сис т ема п ра вн и х с р едс т ав а у управ ном по ступ ку про из ла зе за пра во из ње го ве специфич не прав не приро де. При го вор, на и ме, не ма карактер правног сред ства у управ ном по ступку; њи ме се, као про це сном рад њом, не по би ја оно што је ура ђе но у управ ном по с т у п к у. Н а ч и н на ко ји је но р м и р а н п р ед ме т у п р а в ног по с т у п к а, од р ед б е о при го во ру, али и тврд ње са мих пи са ца но вог За ко на о оп штем управ ном по с т у п к у, т о и по т в р ђу ју. О н и а к т и ко ји с е по би ја ју п ри г о в о р ом не до но с е се и не вр ше у управ ном по ступ ку. У управ ном по ступ ку се пру жа прав на за шти та стран ка ма, а при го вор слу жи то ме да се по сту пак пру жа ња прав не з а ш т и т е, ко ји је по св о јој п ри р о д и у п р а в н и по с т у па к, по к р е не. При г о в о р је с т ог а за хт ев за п ру жа њем п ра в не за ш т и т е, а к т и н и ц и ја лног кара кт ера, ч и ји м се из ја вљи ва њем управ ни по сту пак тек по кре ће. Још спо р н и је од п р а в не п ри р о де п ри г о в о р а је п и т а њ е њ е г о в е оп р а в да - но с т и и не о п ход но с т и. Мог у ћно с т и зјав љив ањ а неког п р а вног с р ед с т в а у управ ном поступку и формално спречава могућност из јављивања при гово - ра. Не ка дру га прав на за шти та, ко ја се не оства ру је у управ ном по ступ ку, н и је ф о р ма л на п р е п р е к а з а и з ја в љи в а њ е п ри г о в о р а, а л и г а ч и н и с у ви ш н и м и не по т р е б н и м. При г о в о р је по с ле д и ца т е з е о не по с т о ја њу п р а в не з а ш т и т е у од но су на од ре ђе не ак тив но сти упра ве. Оно ли ко ко ли ко је спор на и са ма ова те за, спор но је и уво ђе ње при го во ра у управ ном по ступ ку. 1469

14 Др Дра ган Л. Мил ков, Рат ко С. Ра до ше вић, При го вор у управ ном по ступ ку (стр ) Dra gan L. Mil kov, Ph.D., Full Pro fes sor Uni ver sity of No vi Sad Fa culty of Law No vi Sad d.mil R a t k o S. R a d o še v ić, A s si st a n t Uni ver sity of No vi Sad Fa culty of Law No vi Sad R. R a d o se v p f.u n s.a c.r s Objection in the Administrative Procedure Ab s t r a c t: An ob jec tion is a new le gal re medy, re gu la ted by the new Law on G e n e r a l Ad m in i s t r a t i v e P r o c e d u r e. Un li k e o t h e r le ga l r em ed ie s, t h e o bje ct i o n can not be used aga inst an ad mi ni stra ti ve act. It can be used aga inst ot her acts of the ad mi ni stra tion, to which exer ci se, for mally, the Law on Ge ne ral Ad mi ni strati ve Pro ce du re sho uld al so apply. In this pa per, the aut hors deal with the le gal na tu re of the ob jec tion, trying to de ter mi ne if the ob jec tion can be re gar ded as a le gal re medy at all. Keywords: a d mi ni st ra t i ve p ro c e d u re, le gal re me d i e s in a d mi ni st ra t i ve p ro - ce du re, ob jec tion. Да тум при је ма ра да: