Ори ги нал ни на уч ни рад : doi: /zrpfns Др Сне жа на С. Бр кић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав н

Транскрипт

1 Ори ги нал ни на уч ни рад : doi: /zrpfns Др Сне жа на С. Бр кић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду S. Br k p f.u n s.a c.r s ПО СТ У П А К ЗА И З РИ Ц А ЊЕ М Е РА БЕ З БЕД НО СТ И ОБА ВЕ ЗНОГ ПСИ Х И ЈА Т РИ Ј СКОГ Л Е Ч Е ЊА И ЊЕ ГОВ ОД НОС ПРЕ МА ОП ШТЕМ И СК РА Ћ Е НОМ К РИ ВИ Ч НОМ ПО СТ У П К У 1 Са ж е та к: У фо ку су овог ра да је кри тич ки осврт на по је ди на за кон ска ре ше ња у вез и са п ок рет ање м и зав рше тком п о с т у п ка за и з р и ц а ње ме ра без бед но сти оба ве зног пси хи ја триј ског ле че ња. Пре и спи ту је се од нос из међу тог по себ ног по ступ ка и оп штег и скра ће ног кри вич ног по ступ ка и конста ту је да није адекватно решено питање њихове тран сфор ма ције. Кон стат у је се да с у г лав ни ра з ло з и п ро бле ма не а де ква т на за кон ска т е р ми но ло г и ја, но в и кон цеп т ос ло ба ђа ју ће п ре с у де, као и п о гре шан с т ав о п рав ној п ри ро ди п о с т у п ка з а и з р и ц а ње м е ра бе з бе д н о с т и п с и х и ја т р и ј с ког ка ра к т е ра. Кључ не ре чи: ме ре без бед но сти пси хи ја триј ског ка рак те ра, осло ба - ђа ј у ћ а п ре с у да, п о се б н и п о с т у п ц и, о с у ђе н и, т ра н с ф ор м а ц и ја п о с т у п ка. 1. У ВОД Н А РАЗ М А Т РА ЊА У на шем к риви чном законода вс т ву п ред ви ђе не су д ве ме ре бе з бед но с т и п с и х ијат р и јс ко г к ар а кт ер а : о б ав ез н о п с их и ја т р и ј с ко л е ч е њ е и ч у в а њ е у зд р а в с т в е ној ус т а но ви и о ба в е зно пси х и ја т ри ј ско ле че њ е на с ло б о д и (ч л а н 81 и 82 КЗ). 2 С в р х а ови х ме р а је п р в ен с т в е но спе ц и ја л но п р е в ен т и в н а: о т - кла ња ње ста ња или усло ва ко ји мо гу би ти од ути ца ја да учи ни лац убу ду ће не вр ши кри вич на де ла. 1 О в ај ч л а н а к је р е з у л т а т р а д а н а п р о је к т у Би о м е д и ц и н а, з а ш т и т а ж и в о т н е с р е д и н е и пра во бр , ко ји фи нан си ра Ми ни стар ство про све те, на у ке и тех но ло шког раз во ја Ре п у б л и ке С р б и је. 2 Слу жбе ни гла сник РС, бр. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13, 108/14, 94/

2 Др Сне жа на С. Бр кић, По с т у п а к з а и з р и ц а ње м е р а бе з бе д н о с т и о ба в е з н о г... (стр ) М а т е ри ја л но п р а в н и ус ло ви з а и з ри ца њ е ови х ме р а п р о п и с а н и с у К ривич ним за ко ни ком: 1) да је у ч и њено к риви чно дело, одно сно п ро т и в п ра в но де ло п ред ви ђе но у за ко ну као кри вич но де ло; 2) да је де ло учи ње но у ста њу бит но сма ње не ура чун љи во сти или не у- р а ч у н љи в о с т и; 3) да по сто ји озбиљ на опа сност да учи ни лац учи ни те же кри вич но или п ро т и в п ра в но де ло за ко ном од ре ђе но к а о к ри ви ч но де ло (код ме ре оба ве зног пси хи ја триј ског ле че ња и чу ва ња у здрав стве ној уста но ви), од но сно да по - сто ји озбиљ на опа сност да учи ни про тив прав но де ло ко је је у за ко ну предви ђ е но к а о к ри ви ч но де ло (код ме р е о ба в е зног пси х ијат ри јског лечењ а н а с ло б о д и); 4) да је р а д и о т к л а њ а њ а т е опа сно с т и по т р е б но њ е г о в о пси х и ја т ри ј ско ле че њ е у з д р а в с т в е ној ус т а но ви, од но сно д а је до в ољ но њ е г о в о ле че њ е н а с ло б о д и. Ду шев на бо лест окри вље ног на сту пи ла по сле из вр ше ног кри вич ног де - ла не ис кљу чу је кри ви цу учи ни о ца и не мо же би ти основ за из ри ца ње ових ме ра безбедно сти. Та чи ње ни ца ути че са мо на ток оп штег кривичног поступка, уко ли ко окри вље ни због те бо ле сти не мо же да уче ству је у по ступ ку: ис тра га се пре ки да а глав ни пре трес од ла же или се до но си ре ше ње о од ба цива њу оп т у жбе. А ко уоп ш т е н и је у ч и ње но п ро т и в п ра в но де ло за ко ном п редви ђе но ка о к ри ви ч но де ло, т а ко ђе не ма ме с т а из ри ца њу на ве де н и х ме ра безбед но с т и, већ се мо же по к ре н у т и по с т у па к за д р жа ва ња и сме ш т а ја у пси х и- ја триј ску уста но ву ли ца са мен тал ним смет ња ма, без њи хо вог при стан ка. 3 С пе ц и фи ч а н к а р а к т е р н а в е де н и х к ри ви ч н и х с а н к ц и ја з а хт ев а и неке по с е б но с т и по с т у п к а у ко ме с е и з ри ч у. У гл а ви XXI ЗКП ре гу ли сан је пос т у п а к з а и з р иц ањ е мер а б е зб еднос т и о б ав ез ног п с их ијат р и јс ког л ечењ а (члан 522 до 532 ЗКП). 4 За конодав а ц р ег ул ише пос еба н пос т упа к з а и зрицање на ве де них ме ра без бед но сти, са мо за слу чај да је де ло учи ње но у ста њу не у р а ч у н љи в о с т и. 5 Ако је кри вич но де ло учи ње но у ста њу бит но сма ње не у р а ч у н љи в о с т и, ов е ме р е с е и з ри ч у п р е с у дом ко јом с е оп т у же н и огл а ша в а кри вим у оп штем или скра ће ном по ступ ку. Због то га ту ни је ни по треб на не ка по себ на про це сна ре гу ла ти ва. У ф о к у с у ов ог р а д а је од но с по с т у п к а з а и з ри ц а њ е мер а б е зб еднос т и о б а в е зног пси х и ја т ри ј ског лечењ а п р ем а оп ш т ем и ск р а ће ном к ри ви ч ном по с т у п к у, к а о и њи хо в е т р а н с ф о р ма ц и је. При т о ме ће мо с е к ри т и ч к и о св р - 3 Члан За ко на о за шти ти ли ца са мен тал ним смет ња ма (Слу жбе ни гла сник РС, бр. 45/13). 4 Слу жбе ни гла сник РС, бр. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13. 45/13. 55/14. 5 Више о не у ра чун љи во сти вид. код Дра ги ше Дра ки ћа, Ана ли за про пи са о не у ра чун љиво сти кроз суд ску прак су, Збор ник ра до ва Прав ног фа кул те та у Но вом Са ду 3/2003,

3 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2018 н у т и на по је д ина з а кон ск а р е ше њ а у в е зи с а по к р е т а њ ем и з ав рше тком ов ог по с е б ног по с т у п к а. 2. ГЛАВ НИ УЗРОК ПРО БЛЕ МА Не а де к в ат на з а к он ск а т е р м и но ло г и ја По че ће мо од но в е з а кон ске т е р м и но ло г и је у по т р е бљ е не у ЗК П и з г о д и не. O к ри в љ ен и је л ице п р от и в ког а је под и гн ут а оп т у ж н иц а која још н и је по т вр ђе на, и л и п р о т и в ко г а је под не т оп т у ж н и п ред лог, п ри ват на т у жба или пред лог за и з р и ц а њ е м ер е б е зб едн ос т и п с и х и ја т р и ј с ко г к а р а к т е р а а глав ни претрес или рочиште за изрицање кривичне санкције још није одре - ђен, од но сно и з ра з ко ји сл у ж и ка о оп ш т и на зи в за осу м њи че ног, ок ри в ље ног, оп ту же ног и осу ђе ног (члан 2, став 1, тач ка 2 ЗКП). Оп ту же ни је ли це против ко га је оп ту жни ца по твр ђе на и ли це за ко је је по во дом оп ту жног предло г а, п ри в ат не т у жбе и л и п ред ло г а з а и з ри ца ње ме ре бе з бед но с т и оба ве зног пси х и ја т ри ј ског ле че њ а од р е ђен гл а в н и п р е т р е с и л и р о ч и ш т е з а и з ри ца њ е кри вич не санк ци је у скра ће ном кри вич ном по ступ ку (члан 2, став 1, тач ка 3 ЗКП). Ли це за ко је је прав но сна жном од лу ком су да утвр ђе но да је учи нила ц п р о т и в п р а в ног де ла од р е ђе ног у з а ко н у к а о к ри ви чно дело (о си м а ко с е на осно ву од ре да ба КЗ сма тра нео су ђи ва ним), на зи ва се осу ђе ним (члан 2, став 1, тач ка 4 ЗКП). Сма тра мо да је за ли це пре ма ко ме се во ди по се бан по с т у па к з а и з ри ца њ е ме р а б е з б ед но с т и о ба в е зног пси х и ја т ри ј ског ле че њ а не до п у с т и в а у по т р е ба ис т е т е р м и но ло г и је к а о з а л и це п р о т и в ко г а с е в о д и кривични поступак. Ти ме се не у ра чун љи во ли це, ко ме се извршено против - п р а в но де ло не мо же п ри п и с а т и у к ри ви ц у, не о п р а в да но е т и ке т и р а. Тр е ба на по мен ут и и т о да по с т у па к з а и з ри ца ње на ве де н и х мера б е зб ед нос т и јес т е посебан поступак ко ји не ма ка рак тер пра вог кри вич ног по ступ ка. Осим то - г а, т о н и је у ск л а д у с а од р ед ба м а и и н т ен ц и јом К ри ви чног з а ко н ик а, који п ред ви ђа објек т и в но - су бјек т и в н и по ја м к ри ви ч ног де ла. Према ч ла н у 14 КЗ, к ри ви ч но дело је оно дело које је з аконом п р ед ви ђ е но к а о к ри ви ч но де ло, ко је је про тив прав но и ко је је скри вље но. Не ма кри вич ног де ла уко ли ко је ис кљу че на про тив прав ност или кри ви ца, иа ко по сто је сва обележја кривичног де ла од ре ђе на за ко ном. У чла ну 23 КЗ екс пли цит но је ре че но да ни је к р ив и ч но д ел о он о д е л о ко је је у ч и њ е но у с т а њу н е у р а ч у н љи в о с т и. А ко не ко дело н ије к риви чно дело, немамо п рав о да њ е г о в ог у ч и н и о ца на зи в а мо н и ок ри в љ е н и м, н и оп т у же н и м, а по г о т о в о не о с у ђе н и м л и цем. А п с у рд но је да не у ра чун љи во ли це ко ме је из ре че на ме ра без бед но сти оба ве зног псих и ја т р и ј с ког л е ч е њ а бу д е т р е т и р а но к а о о с у ђ е но л и ц е а д а п р и т о м е с а м Криви чн и закон и к н и у јед ној од ред би не спо м и ње мо г ућност њего ве закон ске 479

4 Др Сне жа на С. Бр кић, По с т у п а к з а и з р и ц а ње м е р а бе з бе д н о с т и о ба в е з н о г... (стр ) р е х а би л и т а ц и је. Та к в а р е х а би л и т а ц и ја је омо г у ће на з а у ч и н и о це п р а ви х кри вич них де ла, осло бо ђе не од ка зне или осу ђе не на лак ше кри вич не санкци је (члан 98 КЗ). Ре кли би смо да је упо тре ба не а де кват не прав не тер ми ноло г и је по с ле д и ца не по зна в а њ а оно г а на ш т а с е з а кон од но си и ц и љ е в а ко ји би се тре ба ли оства ри ти ње го вим до но ше њем. 6 Следећи терминолошки промашај законодавца огледа се у одредби члана 2, ста ва 1, тач ке 10 ЗКП из го ди не, по ко јој се пред лог за из ри ца ње ме ре без бед но сти сма тра оп ту жбом, ко ја слу жи као оп шти на зив за акт туж и о ца у ко ме су на ве де на о б е леж ја к ри ви ч ног де ла и л и п р от и вп ра вног дела од ре ђе ног у за ко ну као кри вич но де ло. Као што не у ра чун љи во ли це не за - сл у ж у је на зи в осу ђе ног л и ца, т а ко н и п ред лог за и з ри ца ње ме ре бе з бед но с т и пси х и ја т ри ј ског ле че њ а не з а с л у ж у је на зи в оп т у ж ног а к т а. О п т у ж н и а к т је а к т ов ла ш ће ног т у ж и о ца сач ињ ен у з акон ској фор м и, ко ји м с е од на д ле ж ног су да тра жи да се про тив од ре ђе ног ли ца од ре ди глав ни пре трес и да му се с уд и. 7 Да кле, циљ оп ту жног ак та је да пре ко ње га до ђе до тран сфор ма ције п р е т ход ног у гла в н и с т а д и ју м по с т у п к а, од но сно да с е ок ри в љ е н и и з в е де пред су де ћи суд. Циљ тог су ђе ња је да се утвр ди (не)осно ва ност кри вич ноправ ног зах те ва др жа ве и да се окри вље ни при ве де прав ди, уко ли ко за то по сто је усло ви. Ов де то ни је слу чај. Ако има из гле да за из ри ца ње ме ра безбед но сти пси хи ја триј ског ле че ња, ми уна пред зна мо да не оче ку је мо да се неурач у н љи вом л иц у п р есуд и је р н ије к ри в и н и је у ч и н ио к ри ви ч но де ло, а ако је то та ко, он да га не тре ба ни оп ту жи ва ти, већ са мо пред ла га ти изри ца ње ме ре без бед но сти пси хи ја триј ског ка рак те ра. Да кле, пред лог за из - ри ца ње ме ре без бед но с т и пси х и ја т риј ског ка ра к т е ра нема кара кт е р опт уж ног ак та, јер из о ста је зах тев да се окри вље ни огла си кри вим и осу ди по за ко ну Но ви кон цепт осло ба ђа ју ће пре су де Јед на од но ви на ко ју до но си ЗКП из го ди не ве за на је за но ви концепт осло ба ђа ју ће пре су де. Она се ви ше не до но си увек ка да де ло ко је је пред мет оп ту жбе ни је кри вич но де ло, као што је то би ло пре ма ЗКП из го ди не (члан 355, тач ка 1 ЗКП). Са да се као до дат ни услов тра жи да не ма усло ва за при ме ну ме ре без бед но сти (члан 423, тач ка 1 ЗКП). Ова кав став је непри хва тљив, а последица је горе наве де не не а де кват не за кон ске тер мино ло ги је. Ако има из гле да за при ме ну ме ре без бед но сти, та да не ће до ћи до и з ри ца њ а о с ло ба ђа ју ће п р е с у де, је р је з а ко но да в а ц на с т а но ви ш т у да на кон 6 Ви д. Д ра г и ша Д ра к и ћ, О с т и л у је зи к а з а ко на, Збор н и к ра до в а Пра в ног фа к ул т е т а у Но вом Са ду 1/2012, С н е ж а н а Б р к и ћ, К р и в и ч н о п р о ц е с н о п р а в о II, Но ви Сад 2016, И в а н И л и ћ, М а р г и н а л и је у з п о с т у п а к з а и з р и ц а њ е м е р а б е з б ед н о с т и п с и х и ја т р и ј - ског ле че ња, З б о р н и к р а д о в а с т у д е н а т а д о к т о р с к и х с т у д и ја п р а в а, Ниш 2014,

5 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2018 до но ше ња осло ба ђа ју ће пресуде више нема могућности за подноше ње предл о г а з а и зр иц ањ е м ер е б е зб едн ос т и, п ош т о је с у д в е з а н п р а в н о с н а ж н о м п р е с у дом и не мо же д в а п ут а в од ит и к риви чн и пос т упа к п р от и в ис т ог л ица за исто де ло. 9 Н а с у п р о т т о ме, сма т р а мо да не у р а ч у н љи в о л и це не мо же да сно си кон се к вен це сво ји х по с т у па ка ко ји м у се не мо г у п рип исат и у к ривиц у, и с т о г а з а с л у ж у је да с е у т а к ви м с л у ча је ви ма до не с е о с ло ба ђа ју ћ а п р е с у да. Приг ов ор в ез а н з а начело ne bis in idem би се ла ко из бе гао ако би смо се врат и л и н а р а н ије р ешењ е, по коме л ице коме је и зр ече н а мер а б е зб ед но с т и не ма ста тус осу ђе ног ли ца. До тог ре ше ња мо же мо до ћи са мо ако схва ти мо д а је по с т у п а к з а и з р и ц а њ е ме р а б е з б ед но с т и п с и х и ја т р и ј с ког к а р а к т е р а не што са свим дру го од пра вог кри вич ног по ступ ка По гре шно схва та ње прав не при ро де по ступ ка за из ри ца ње ме ра б е з б ед но с т и о ба в е зног пси х и ја т риј ск ог ле че њ а Сви на ш и доса да ш њи п ро цесн и закон и који су п редвиђал и овај пост упак сме шта ли су га у по себ не вр сте по сту па ка. Та ко га ЗКП из го ди не ре гули ше као по сту пак за при ме ну здрав стве но-за штит них ме ра и за јед но са пос т у пком п р от и в малоле тн ик а смеш т а у нар оч ит е в рс т е по с т упак а у глави XXI II. 10 ЗКП из го ди не пред ви ђа га као по сту пак за при ме ну ме ра безбед но сти и сме шта у део тре ћи, у ко ме се ви ше не на ла зи по сту пак пре ма ма ло ле т н и ц има. 11 Исто је учи ње но и у ЗКП из и го ди не, 13 ко ји од во је но од то га ре г у л и ш у ск раћен и и малоле тн и чк и пост у пак. У ЗК П из го ди не, та ко ђе се на ла зи у тре ћем де лу за ко на ко ји но си на зив По себ ни поступ ци, али овог пу та у истом де лу за ко на про пи сан је и скра ће ни по сту пак. Да кле, за ко но да вац је осе тио по тре бу да из ра зи не ку по себ ност овог по ступка, али ни је до кра ја ис тра ја вао у то ме да ли је та по себ ност истог или слич ног ка ра к т е ра ка о и не спор не вр с т е по себ н и х к ри ви ч н и х по с т у па ка, ка о ш т о су малоле т н и ч к и и л и ск раћен и к риви чн и пос т у па к. Д ру г и м ре ч и ма, ос т а ло је отво ре но пи та ње да ли тај по сту пак има или не ма кри вич но прав ну при ро ду и у ка квом је од но су пре ма оп штем кри вич ном по ступ ку. У у џ б е н и ч кој л и т е р а т у ри о т о ме по с т о је р а з л и ч и т и с т а в о ви. Ти хо м и р Ва си ље ви ћ овај по с т у пак об ра ђу је ме ђу по себ н и м по с т у п ц и ма ко ји ре г у л и ш у 9 Та ко, Го ран П. Илић и дру ги, Ко м е н т а р З а ко н и к а о к р и в и ч н о м п о с т у п к у, Б е о г р а д 2012, Слу жбе ни лист ФНРЈ, 97/ Слу жбе ни лист ФНРЈ, бр. 40/53, 52/59, 5/60, 30/62 и Слу жбе ни лист СФРЈ, бр. 12/65, 23/67, 50/67, 54/70, 6/ Слу жбе ни лист СФРЈ, бр. 4/77, 36/77, 14/85, 26/86, 74/87, 57/89, 3/90 и Слу жбе ни лист СРЈ, бр. 27/92, 24/94, 13/ Слу жбе ни лист СРЈ, бр. 70/01, 68/02 и Слу жбе ни гла сник РС, бр.58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08, 20/09, 72/2009, 76/

6 Др Сне жа на С. Бр кић, По с т у п а к з а и з р и ц а ње м е р а бе з бе д н о с т и о ба в е з н о г... (стр ) решава ње по себних и допунских процесних предмета, после завршеног по - сту па ња по глав ном про це сном пред ме ту или у то ку тог по сту па ња. Ка ко пре и не за ви сно од то га об ра ђу је ма ло лет нич ки и скра ће ни по сту пак, очиглед но је да по с т у па к и з ри ца њ а ме ра бе з бед но с т и оба ве зног пси х и ја т ри ј ског лечењ а не см ат р а к риви чн и м пос т у пком. 14 Д р аг ољу б В. Д им ит ријеви ћ г а об ра ђу је ме ђу по себ ним поступцима, где спа да ју и скра ће ни и ма ло лет ничк и по с т у п а к. 15 З а г о р к а С им и ћ -Јек и ћ св рс т ав а ов ај пос т уп а к међу о с об ене к ри ви ч не по с т у п ке. 16 Мом ч и ло Гру б ач г а св р с т а в а у по с е б не не к ри ви ч не по ступ ке, јер се у ње му не ре ша ва ју пи та ња ко ја се од но се на кри вич но дел о, и а ко м у је п р а вн а п р ир од а п р едм ет а к р и в и ч н о г к а р а к т е р а. 17 С т а н ко Бе ја то вић об ра ђу је по себ не кри вич не по ступ ке и по моћ не кри вич не по ступке, а л и н и г де не о б ра ђу је по с т у па к з а и з ри ца њ е ме ра б е з б ед но с т и о ба ве зног пси хи ја триј ског ле че ња. Ово је мо жда ње гов про пуст, а мо жда је и ре зул тат ста ва да то ни је по се бан по сту пак, већ са мо на ста вак оп штег кри вич ног п о с т у п к а. 18 В о ји с л а в Ђу р ђ и ћ г а о б р а ђу је м е ђу п о с е б н и м к р и в и ч н и м п о - ступ ци ма, исти чу ћи да по ред оста лих ње го вих осо бе но сти, он има из ра же - не с т ру к т у р а л не п р о ме не ко је с е огле да ју у и з о с т а н к у ч и т а в ог п р е т ход ног с т а д и ј у м а. 19 Ђор ђе Ла зин, Ми лан Шку лић и Са ша Кне же вић га та ко ђе п о м и њу м е ђу п ос е бн и м к р ив и чн и м п ос т у пц им а. 20 М иод р а г и В л ад им и р Си мо вић га при ка зу ју као по се бан не кри вич ни по сту пак. 21 Н а ов ом ме с т у по к у ша ће мо да бл и же од р е д и мо п р а в н у п ри р о д у ов ог по с т у п к а. По ћ и ће мо од п ра в не де фи н и ц и је к ри ви ч ног пос т у пк а. Криви чн и по с т у па к је п ра в н и од нос ко ји на с т а је из ме ђу основ н и х п ро це сн и х су бје ка т а (с у да и с т ра на к а), по в о дом з а хт ев а з а ра с п рав љ ањ е к риви чноп ра вне с т в ари, ко ји п р е т по с т а в љ а од р е ђе н и с т е пен су м ње да је у ч и ње но к ри ви ч но де ло к а о ус лов з а сн и в а њ а кон к р е т ног од но с а, с а с т о ји с е у в р ше њу њи хо ви х п р а в а и оба ве за (про це сних функ ци ја), с ци љем пра вил не примене кривичног мате - ри ја л ног п ра ва, а у к рај њој л и н и ји ра д и за ш т и те д ру ш т ва од к рим инал итета. 22 Из овог пој ма кри вич ног по ступ ка из во ди мо пет основ них про це сних еле - 14 Ti h o m i r Va si lje v ić, Si stem k r i v i č nog p r o c e s n o g p r a v a SFRJ, B e o g r a d 1981, D r a go lju b V. D i m i t r i je v ić, K r i v i č no p r o c e s n o p r a v o, B e o g r a d 1982, Z a go r k a Si m ić-je k ić, K r i v i č no p r o c e s n o p r a v o SFRJ, B e o g r a d, 1983, Mo m č i lo G r u b a č, K r i v i č n o p r o c e s n o p r a v o, Be o grad 2011, С т а н ко Б е ја т о в и ћ, К р и в и ч н о п р о ц е с н о п р а в о, Бе о град 2016, 511, В о ји л с а в Ђу р ђ и ћ, Кри вич но про це сно пра во по себ ни део, Ниш 2017, Ђ о р ђ е Л а з и н, По с е б н и и п о м о ћн и к р ив и ч н и п о с т у п ц и, Бе о град 1995, 119; Ми лан Ш к у л и ћ, К р и в и ч н о п р о ц е с н о п р а в о, Б е о г р а д 2 014, 456; М и л а н Ш к у л и ћ, Та т ја н а Бу г а р с к и, К р и в и ч н о п р о ц е с н о п р а в о, Но ви Сад 2015, 550; Са ша Кне же вић, К р и в и ч н о п р о ц е с н о п р а в о оп шти део, Ниш 2015, M i o d r a g N. Si m o v ić, V l a d i m i r M. Si m o v ić, K r i v i č no p r o c e s n o p r a v o II (K r i v i č no p r o c e - sno p r a v o p o s e b n i dio), I s t o č no S a r a je vo 2011, С н е ж а н а Б р к и ћ, К р и в и ч н о п р о ц е с н о п р а в о I, Но ви Сад 2014,

7 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2018 мен ат а : п р о цесне фу н к ц и је, п р о це сне с у бје к т е, о бје к а т п р о це с а, ус ло в е и ц и љ е в е п р о це с а. По се бан поступак за изрицање мера без бед но сти оба ве зног пси хи ја - т ри ј ског ле че њ а р а з л и к у је с е од п р а в ог к ри ви ч ног по с т у п к а по о бјек т у по - с т у п к а, условима з а њег ово пок рет ање, п р оце сн и м фу н к ц и ја ма и п р о це сн и м с у бјек т и ма. У п р а в ом к ри ви ч ном по с т у п к у р а с п р а в љ а с е к ри ви ч но п р а в н а с т в а р. Да к ле, п р ед ме т т и х по с т у па к а је к ри ви ч но де ло, сх в а ће но у о бјек т и в но - с у- бјек тив ном сми слу. Пред мет по себ ног по ступ ка за из ри ца ње ме ра без бедно сти је сте про тив прав но дело законом одре ђе но као кри вич но де ло. По ступа к з а и з ри ца њ е ме р а б е з б ед но с т и о ба в е зног пси х и ја т ри ј ског ле че њ а в о д и се он да ка да се у оп штем или скра ће ном кри вич ном по ступ ку по ја ви сум ња у у р а ч у н љи в о с т ок ри в љ е ног и к а да по с т о је и з гле д и з а и з ри ца њ е ови х ме р а без бед но сти. Дакле, услов за покретање поступка за изрицање мера безбедно сти ни су осно ви сум ње да је учи ње но кри вич но де ло, већ на про тив, сум ња да кри вич но де ло не по сто ји, због окол но сти ко ја ис кљу чу је кри ви цу. Сле де - ћ и еле мен т по коме се по ст у пак за из ри ца ње ме ра без бед но ст и пси х и ја т риј ског ка ра к т е ра ра з л и к у је од п ра вог к ри ви ч ног по с т у п ка је су п ро це сне фу н к ц и је. Не би смо се мо гли сло жи ти са ти ме да под но ше ње пред ло га за из ри ца ње ових мера безбеднос т и т ре ба т ре т и ра т и ка о оп т у ж н и а к т, ко ји је изра з фу н кц и је кри вич ног го ње ња. Та ко ђе, неурачунљиво ли це не би тре ба ло на зи ва ти окривље ним, а на ро чи то не осу ђе ним. Због све га на ве де ног тај по сту пак ни је прост на ста вак кри вич ног по ступ ка, јер не ма исту прав ну при ро ду. Осим то га, по с т у п а к з а и зриц ањ е мер а б е з б ед но с т и пси х и ја т ри ј ског к а р а к т е р а р а з л и к у је с е од о п ш т е г к р и в и ч н о г п о с т у пк а п о с п ец иф и чн о м осно ву и спе ци фич ној про це сној струк ту ри. Спе ци фи чан основ је ов де пос е б но с т к ри ви ч не с а н к ц и је: ме р е б е з б ед но с т и о б а в ез ног псих ијат ри јског ле че њ а ко ја с е и з ри че не у р а ч у н љи в ом у ч и н и о ц у де л а. И ма м и ш љ е њ а да т а ме ра нема кривичноправни већ медицински карактер, иа ко спада у кривичне с а н к ц и је и и з ри че је к риви чн и с уд. 23 С пе ц и фи ч н у с т ру к т у ру по с т у п к а к ар а к т е р и ш е и з о с т а н а к п р е т ход н о г с т а д и ј у м а п о с т у п к а : и з о с т а н а к ф а з е ис т р а г е, с т а в љ а њ а под оп т у ж бу и с уд ске кон т р о ле оп т у ж б е. Уп р а в о з б ог т о г а ш т о п р ед лог з а и з ри ца њ е ме р е б е з б ед но с т и по св о јој п ри р о д и н и је опту жни акт, изостала је и његова судска контрола. Уме сто то га води се по се - бан суд ски по сту пак у ко ме ће се утвр ди ти по сто ја ње усло ва за из ри ца ње т а к в е ме р е. На ш з а ко но да ва ц н и је на овом с т а но виш т у, је р оч и глед но овај по с т у па к т р е т и р а к а о и св а к и д ру г и к ри ви ч н и по с т у па к и о т у да не к а не п ри х в а тљи в а 23 Ви д ет и Ђ о р ђ и М а р ја н о в и ћ, О с у ш т и н и м е р а б е з б ед н о с т и у ј уг ос л ов е нс ко м к р и - вич ном пра ву, А н а л и Пр а в н о г ф а к ул т е т а 6/1987,

8 Др Сне жа на С. Бр кић, По с т у п а к з а и з р и ц а ње м е р а бе з бе д н о с т и о ба в е з н о г... (стр ) ре ше ња ве за на за тран сфор ма ци ју јед ног по ступ ка у дру ги. Због то га би се мо р а ле п р о ме н и т и не ке в а же ће од р ед б е ЗК П ко је н и с у на л и н и ји по с т у п к а за изрицање мера безбедности неурачун љи вим ли ци ма као јед ног дру га чијег по ступ ка, по ступ ка sui ge ne ris. 3. КРИ ТИЧ КИ ОСВРТ НА ПО ЈЕ ДИ НА ЗА КОН СКА РЕ ШЕ ЊА У ВЕ ЗИ СА ПО КРЕ ТА ЊЕМ И ЗА ВР ШЕТ КОМ ПО СТУП КА ЗА ИЗ РИ ЦА ЊЕ МЕ РА БЕЗ БЕД НО СТИ ОБА ВЕ ЗНОГ ПС И Х И ЈА Т РИ Ј С КОГ Л Е Ч Е ЊА О в ај пос т упа к нема самос т а лн и к а ра к т е р, је р с е на до ве зу је на од р е ђе н у фа зу оп штег или скра ће ног кри вич ног по ступ ка у ко јој је утвр ђе но да де ло ко је је пред мет оп ту жбе ни је кри вич но де ло, али има усло ва за при ме ну ме ре без бед но сти. То про из ла зи из не ко ли ко раз ли чи тих за кон ских од ре даба в е з а н и х з а по је д и не фа з е к ри ви ч ног по с т у п к а. То с е мо же де си т и у с ле - де ћим слу ча је ви ма: 1) у фа зи ис тра ге (члан 308, став 1, тач ка 1 ЗКП); 2) у фа зи ис пи ти ва ња оп ту жни це (члан 338, став 1, тач ка 1 ЗКП); 3) при ликом ис пи ти ва ња оп ту жног ак та у скра ће ном по ступ ку (члан 503, став 1 ЗКП); 4) н а гл а в ном п р е т р е с у к а д ја в н и т у ж и л а ц и з ме н и по д и г н у т у оп т у ж бу у пред лог за из ри ца ње ме ре без бед но сти (члан 522, став 2 ЗКП). Пред лог за из ри ца ње ме ре без бед но сти обавезног психијатријског лечења може подне - ти са мо јав ни ту жи лац. Оште ће ни као ту жи лац и при ват ни ту жи лац ни су овла шће ни да под но се та кав пред лог. 24 Ако се у на ве де ним фа за ма по ступ ка утвр ди да де ло ко је је пред мет оп т у ж б е н и је к ри ви ч но де ло, а не ма ус ло в а з а п ри ме н у мер е б е зб еднос т и, у пр вом слу ча ју јав ни ту жи лац ће об у ста ви ти ис тра гу; у дру гом слу ча ју ванпре тре сно ве ће ће до не ти ре ше ње о то ме да не ма ме ста оп ту жби и да се по с т у па к о б у с т а в љ а ; у т р е ћем с л у ча ју с у д и ја по је д и н а ц ће до не т и р е ше њ е о од би ја њу оп ту жног ак та, а на глав ном пре тре су су де ћи суд ће из ре ћи ослобађа јућу п ресу д у. При т о ме н и су до бр о п ре ц и зи ра не од ред бе ч ла на 308, с т а в 1, тач ка 1 и чла на 338, став 1, тач ка 1 ЗКП. У пр вој на ве де ној од ред би ка же се да ће ја вн и т уж ила ц обус т авит и ист раг у а ко де ло ко је је п ред ме т оп т у ж бе ни је кри вич но де ло, а не ма усло ва за при ме ну ме ре без бед но сти. Пр ва не - п р е ц и зно с т од но си с е на оп ш т у фо р м у ла ц и ју ме р е б е з б ед но с т и, иа ко ов де до л а з е у о бзи р с а мо ме р е б е з б ед но с т и о б а в е зног псих ијат ри јског лечењ а. Дру га не ло гич ност је у то ме што ис па да да ће сам јав ни ту жи лац и то у 24 ВСС, Кж1. бр. 2398/08 од , на ве де но пре ма Г. П. Илић и дру ги, 1009; odgo vo r i K r i v ič nog o d e lje nja Vr h ov n og k a s a c i o n og s u d a na s p o r n a p r av n a pi t a nja ni že s t e p e n i h sud o v a sa s e d n i c e od

9 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2018 то ку ис тра ге мо ћи да утвр ди да ли има или не ма усло ва за при ме ну ме ра без бед но сти, иа ко зна мо да је за та ква утвр ђе ња ре зер ви сан упра во овај пос е ба н по с т у па к з а и з ри ца њ е ме р а б е з б ед но с т и пси х и ја т ри ј ског к а р а к т е р а. Слич на гре шка је и у чла ну 338, став 1, тач ка 1 ЗКП. Осим то га, ов де се користи по јам при ме на уме сто из ри ца ње ме ра без бедности. Основни преду с лов п ри ме не ме р е б е з б ед но с т и је с т е њ е но п р е т ход но и з ри ца њ е, а ов де је реч о ње ном из ри ца њу а не о при ме ни. Ло гич ни је би би ло да у овим од редба ма сто ји да ће се по сту пак об у ста ви ти ако де ло ко је је пред мет оп ту жбе ни је кри вич но де ло због не у ра чун љи во сти учи ни о ца а не ма из гле да за изри ца њ е ме р а б е з б ед но с т и о ба в е зног пси х и ја т ри ј ског ле че њ а. Ме ђу тим, ако има усло ва за при ме ну ме ра без бед но сти, не ће се до носи т и по ме н у т е од л у ке. Умес т о т ог а, ја вн и т у ж и ла ц ће под не т и су д у п р ед лог да ок ри в ље ном и з рек не ме ру бе з бед но с т и оба ве зног псих ија т ри јског лечењ а и чува ња у здрав стве ној уста но ви, од но сно пред лог за обавезно пси хијатријско ле че њ е на с ло б о д и, а ко з а и з ри ца њ е т а к в е ме р е по с т о је ус ло ви п р ед виђе ни Кри вич ним за ко ни ком (члан 522, став 1 ЗКП). При то ме се ниг де не ка же ка ква је суд би на пр вобитног општег или скраћеног кривичног поступка. Јед но од реше ња мо гло би би ти и на сту па ње ми ро ва ња кри вич ног по - с т у п к а, док с е не з а в р ш и пос т упа к з а и зрицањ е мера б е зб ед нос т и о бавезног пси х и ја т ри ј ског ле че њ а. Та да би с е де фи н и т и в но р е ш и л а и с уд би на по к р е - н у т ог к ри ви ч ног по с т у п к а, ко ји би с е о б у с т а вио у с л уч ају и з риц ањ а ме р е б е зб ед но с т и, односно који би с е н ас т авио у с л у ч а ју о б у с т а в е по с т у п к а з а и з ри ца њ е ме р е б е з б ед но с т и. Пи та ње је да ли ће јав ни ту жи лац мо ћи ди рект но да под не се пред лог за из ри ца ње ових ме ра, ако није ни дошло до покрета ња кри вичног поступка. Пре ма јед ном ста но ви шту, он мо же под не ти тај пред лог већ при ли ком одл у ч и в а њ а о к р и в и ч н ој п р ијав и. 25 Ми сма тра мо да то ни је мо гу ће због в а же ћег ме х а н и зма п ри по к р е т а њу фа з е ис т ра г е. Ја в н и т у ж ила ц је д у ж а н да на ред бу о спро во ђе њу ис тра ге до не се пре или не по сред но по сле пр ве до ка - зне р а д њ е ко ју с у п р ед у з е л и ја в н и т у ж и ла ц и л и по л и ц и ја у п р ед ис т р а ж ном по ступ ку, а нај ка сни је у ро ку од 30 да на од да на ка да је јав ни ту жи лац обаве штен о пр вој до ка зној рад њи ко ју је по ли ци ја пред у зе ла (члан 296, став 2 ЗКП ). Ако се по ја ви сум ња у ура чун љи вост осум њи че ног у то ку пред ис траж н о г п о с т у п к а, ја в н и т у ж ил а ц м ор а н ар ед б о м п о к р е н у т и и с т р а г у, д а б и по сле отварања ис тра ге и оба ра ња прет по став ке ура чун љивости могао подне т и п р ед лог з а и з ри ца њ е ов е ме р е б е з б ед но с т и. Н а т а к в ом с т а но ви ш т у је би ла на ша суд ска прак са и у вре ме ва же ња суд ског мо де ла ис тра ге Та ко Ђ. Ла зин, ВСХ, IV Kж 12 4 / 9 0 од , н а в е д е н о п р е м а Т и хо м и р В ас иљ ев и ћ, Мо мч ил о Гр у б ач, Ко м е н т а р З а ко н и к а о к р и в и ч н о м п о с т у п к у, Бе о град 2010,

10 Др Сне жа на С. Бр кић, По с т у п а к з а и з р и ц а ње м е р а бе з бе д н о с т и о ба в е з н о г... (стр ) По сто ји и јед на спе ци фич на си ту а ци ја на глав ном пре тре су, где јав ни т у ж и л а ц мо же да и з ме н и по д и г н у т у оп т у ж н и ц у од но сно оп т у ж н и п р ед лог у пред лог за из ри ца ње ме ре без бед но сти (члан 522, став 2 ЗКП). Ако има и з гле да з а п ри ме н у ме р е б е з б ед но с т и, т а да не ће до ћ и до и з ри ца њ а о с ло ба - ђ а ј у ћ е п р е с у д е и о б рн ут о, а ко ја вн и т уж и л а ц н и је п р ед л о ж и о и з р и ц а њ е ме р е б е з б ед но с т и а де ло је у ч и њ е но у с т а њу не у р а ч у нљив ос т и, донеће с е о с ло ба ђа ју ћ а п р е с у да. И ов о р е ше њ е је не п ри х в а тљи в о, је р не од г о в а р а по - с т о је ћ и м с т а н да р д и ма у к ри ви ч ном по с т у п к у. Н а и ме, jавни ту жи лац мо же од у ста ти од оп ту жни це, из ме ни ти је или је под од ре ђе ним усло ви ма про - ши ри ти, али у сва ком слу ча ју мо ра да се ра ди о ак ту исте при ро де, са мо са и з ме њ е ном с а д р ж и ном. Ме ђу т и м, п р ед лог з а и з ри ц а њ е ме р е б е з б ед но с т и по сво јој при ро ди ни је оп ту жни акт, већ акт са свим дру ге вр сте. 27 Је д и но пра вил но ре ше ње би ов де би ло во ђе ње кри вич ног по ступ ка до кра ја, до ноше ње осло ба ђа ју ће пре су де и на кон ње не прав но сна жно сти по кре та ње по - с т у п к а з а и з ри ца њ е ме р а б е з б ед но с т и. 28 За ко но да вац је очи глед но хтео да ов ом флек си би л но ш ћу до п ри не с е б р жем в о ђ е њу по с т у п к а. Ме ђу т и м, он у то ме уоп ште ни је ус пео, јер се ова квим ре ше њем уоп ште не до би ја на бр зини. Ово сто га што се са да у по ступ ку за из ри ца ње ме ра без бед но сти мо ра утвр ђи ва ти и оно што би ина че би ло утвр ђе но осло ба ђа ју ћом пре су дом: да је у ч и њ е но дело које је з аконом одр еђено к а о к ри ви ч но де ло, да је оп т у же н и учи ни лац и да је учи ни лац био не у ра чун љив у мо мен ту из вр ше ња де ла. О с и м т ог а, одл ук а ја вн о г т уж иоц а о и зм е н и о п т у ж н о г а к т а п о ч и в а ћ е н а несигурноj гра ђи, јер се до до но ше ња пре су де на глав ном пре тре су не пос т и ж у н и к а к в а с уд ск а у т в р ђе њ а: мо же с е р а д и т и с а мо о од р е ђе ном у т и ск у јав ног ту жи о ца на осно ву ње го ве оце не до ка за. Ка да на глав ном пре тре су до ђе до оп и с а не т р а н с ф о р ма ц и је у по с т у па к з а и з ри ца њ е ме р а б е з б ед но с т и пси х и ја т ри ј ског к ара кт ера, пос т упа к се нас т ав љ а п ред ис т и м судом (суд ијом по је дин цем или ве ћем). Не ки ау то ри се због то га пи та ју да ли је та да реч о по с е б ном по с т у п к у. 29 По на шем ми шље њу, исти са став су да не до во ди у пи та ње по себ ност овог по ступ ка, с об зи ром да је у пи та њу дру ги пред мет рас пра вља ња. Дру ги ау то ри ис ти чу да је у том слу ча ју по сту пак за из ри цањ е мер а б е зб ед но с т и и н ко р по ри с а н у к ри ви ч н и по с т у п а к и д а с т о г а н и је с а м о с т а л а н. 30 М и н е м и с л и м о т а ко з а т о ш т о је д р у г а ч и ја њ е г о в а п р а в н а при ро да. Уо ста лом, већ смо кон ста то ва ли да ни је дан по сту пак за из ри ца ње ме р а б е з б ед но с т и пси х и ја т ри ј ског к а р а к т е р а не ма с а мос т ала н к ар а кт е р, је р се на до ве зу је на не ку фа зу оп штег или скра ће ног по ступ ка. 27 Mom či lo G r u b a č, Ti h o m i r Va siljev ić, Kom e nt a r Z ak on ik a o k r iv i č nom p os t u pk u tri nae s t o i z d a w e p r e m a Z a k o n i k u iz 2011., B e o g r a d 2014, Ibid. 29 И. Илић, М. Шку лић, Т. Бу гар ски,

11 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2018 Нада ље, по с т а в ља се п и т а ње ш т а се де ша ва са п р во би т ном оп т у ж н и цом на кон ње не из ме не. Ако то зна чи да је јав ни ту жи лац од у стао од ње, мо ра ла би се до не ти од би ја ју ћа пре су да. Мо гло би се узе ти и да се та оп ту жни ца уга си ла, али та кво ре ше ње наш ЗКП не пред ви ђа. 31 О п р ед ло г у з а и з ри ца њ е ме р е б е з б ед но с т и о ба в е зног пси х и ја т ри ј ског ле че ња и чу ва ња у здрав стве ној уста но ви, од но сно оба ве зног пси хи ја тријског ле че њ а н а с ло б о д и, одл уч ује, пос ле од р ж а ног гл а в ног п р е т р е с а, с уд ко ји је над ле жан за су ђе ње у пр вом сте пе ну (члан 523 ЗКП). По за вр шет ку глав ног пре тре са, суд ће од мах из ре ћи од лу ку и об ја ви ти је с бит ним разло з и м а. С уд мо же д о не т и че т и р и в р с т е од л у к а : а) од би ја ју ћу п р е с у д у ; б ) осло ба ђа ју ћу пре су ду; в) ре ше ње о об у ста ви по ступ ка за примену ме ре безб ед но с т и; и г) р е ше њ е о и з ри ца њу ме р е б е з ед но с т и о ба в е зног пси х и ја т ри ј- ског ле че ња. А ко суд у т вр д и да оп т у же н и у време извр ше ња к ри ви ч ног де ла н и је био не у ра чун љив, ре ше њем ће об у ста ви ти по сту пак за из ри ца ње ме ре без бедно с т и. Од ма х по об ја в љи в а њу р е ше њ а о об у с т а в љ а њу пос т у пк а з а и з рицање м е р а б е зб едн ос т и, ја вн и т уж ил а ц м оже д ат и ус м ен у и зја в у д а с е одр и ч е пра ва на жал бу и под не ти оп ту жни цу или оп ту жни пред лог за исто кри вично де ло. Глав ни пре трес ће се одр жа ти пред истим ве ћем или су ди јом по јед и н цем, а р а н и је и з в е де н и до к а зи с е не ће по но в о и з в о д и т и, о си м а ко с уд не од л уч и д ру г ач ије. О в де по но в о уо ч а в а мо не ја с а н с т а в з а конод а вц а у в ези од но са оп штег или скра ће ног кри вич ног по ступ ка са по ступ ком за из ри ца - њ е ме р а б е з б ед но с т и. Не ви д и мо з а ш т о би ја в н и т у ж и л а ц по но в о по д и з а о оп ту жни акт, кад суд ни је од го во рио ни на пр во бит ни. Осим то га, мо жда би по сто ја ла по тре ба и да се на ста ви ис тра га са ко јом се до та да ста ло. А ко с уд н а о сно ву и з в е ден и х д ок аз а, у т в р д и д а је оп т у же н и у ч и н ио од р е ђе но п р о т и в п р а в но де ло ко је је у з а ко н у од р е ђе но к а о к ри ви ч но де ло и да је у в р е ме и з в р ше њ а де л а био не у р а ч у н љи в, р е ше њ ем ће оп т у же ном и з - ре ћи ме ру безбед но сти оба ве зног пси хи ја триј ског ле чења и чува ња у здрав - с т в е ној ус т а но ви, од но сно о б а в е з ног пси х и ја т ри ј ског ле че њ а н а с ло б о д и, у ко л и ко с у ис п у њ е н и и о с т а л и к ри ви ч но ма т е ри ја л н и ус ло ви. При од л у ч и- в а њу ко ју ће ме ру б е з б ед но с т и и з р е ћ и, с уд н и је в е з а н з а п р ед лог т у ж и о ца. У р е ше њу ко ји м је и з р е к а о ме ру б е з б ед но с т и, с уд ће под ус ло ви ма п р ед виђ ен и м ови м з а ко н и ком одл уч ит и и о и мови нскоп р а вном з а хт еву. Пр от и в р ешењ а о и зр иц ању мер е б е зб еднос т и о б ав е з ног п с и х и ја т р и ј с ког л е че њ а жал бу мо гу, у ро ку од осам да на од да на при је ма ре ше ња, из ја ви ти ли ца из чла на 433, став 1 и 2 ЗКП. То зна чи да жал бу мо гу из ја ви ти стран ке, бра нила ц и ош т ећен и. У корис т опт уженог жа лбу мо г у из ја ви т и и ње го ви п ро це сн и с у п с т ит ут и (б р ач н и д ру г, л и це с а ко ји м ж и ви у в а н б р ачној з аједн иц и и л и 31 M. G r u b a č, T. Va si lje v ić,

12 Др Сне жа на С. Бр кић, По с т у п а к з а и з р и ц а ње м е р а бе з бе д н о с т и о ба в е з н о г... (стр ) дру гој трај ној за јед ни ци жи во та, срод ни ци по кр ви у пра вој ли ни ји, за конск и з а с т у п н и к, усв о ји т е љ, усв о је н и к, б р ат, с е с т р а и х р а н и т е љ). У З а ко н и к у опет не пи ше шта се та да де ша ва са пр во бит ним кри вич ним по ступ ком. Сма тра мо да би се та да фа за ис тра ге мо ра ла об у ста ви ти, ако је у то ку ње до ш ло до по к р е т а њ а по с т у пк а з а и зриц а њ е ме р а б е з б ед но с т и. А ко је у т о вре ме био у то ку глав ни пре трес, по сле из ри ца ња ме ре без бед но сти он би с е мо р а о з а в р ш и т и о с ло ба ђа ју ћом п р е с у дом ЗА К ЉУ Ч Н А РАЗ М А Т РА ЊА По с т у п а к з а и з р и ц а њ е м е р а б е з б ед н о с т и о б а в е з н о г п с их ијат р и јс ко г ле че њ а не у р а ч у н љи в ом л и ц у је с т е по с т у па к sui ge ne ris. Он се раз ли ку је од оп ш т ег и ск р а ће ног к ри ви ч ног по с т у п к а по п р ед ме т у по с т у п к а, ус ло ви ма за ње го во по кре та ње, про це сним су бјек ти ма, као и по про це сним функ ција ма. Осим то га, он се од ли ку је спе ци фич ним осно вом и спе ци фич ном структу ром. Но ви ЗКП из го ди не очи глед но ни је на том ста но ви шту, већ га сма тра про стим на став ком оп штег или скра ће ног по ступ ка. То је до ве ло до неких неприхватљивих решења у вези са покретањем и завршетком поступк а з а и з ри ца ње ме ра б е з б еднос т и псих ијат ри јског к ара кт ера. И з т и х р ешењ а п р ои злази да с е т ра нсформац ија опш т ег и л и ск ра ће ног по с т у п к а у по с т у па к з а и з ри ца њ е ме р а б е з б ед но с т и мо же о ба ви т и п р о с т и м п р е л а ском и з јед не у д ру г у п р оце сн у ф о рм у, а д а п р е тходно н и је од г о в о р е но к а к в а је с уд би н а пр во бит но за по че тог оп штег или скра ће ног по ступ ка. Глав ни узрок про бле - м а т и ч н и х з а кон ск и х р е ше њ а је не а де к в ат н а п р о це сн а т е р м инолог ија, која л и ц е ко је м је и з р е ч е н а м ер а б е зб еднос т и п с и х и ја т р и ј с ког л е ч е њ а с м а т р а осу ђе ним ли цем а пред лог за из ри ца ње ме ре без бед но сти тре ти ра као опт у ж н и а к т. Ло г и ч на по с ле д и ца т о г а је но ви кон цеп т о с ло ба ђа ју ће п р е с у де, ко ја се са да не до но си у слу ча ју кад има ме ста из ри ца њу ме ра без бед но сти. Ме ђу тим, та ква ре ше ња ни су у скла ду са Кри вич ним за ко ни ком, ко ји усва - ја о бјек т и в но - с у бјек т и в н и поја м к риви чног дел а и по коме к риви чно дело не по сто ји у слу ча ју не у ра чун љи во сти. Ми се за ла же мо за по вра так на ре - ше њ е ЗК П и з г о д и не, п р ема коме с е о с лобађајућ а п р ес уда доноси у в ек он да ка да се утвр ди да пред мет оп ту жбе ни је кри вич но де ло, што под ра зуме ва и и з ме н у п ро це сне т е р м и но ло г и је з а л и це п ре ма коме је подне т п редлог за из рицање мере безбедности. Такође, тре ба ло би раз ре ши ти све не до у мице у ве зи са пре ла ском из јед не у дру гу про це сну фор му. Иначе, у последње време се често по ста вља пи та ње ле ги ти ми те та крив и ч но п р а в н е р е а к ц и је н а д е л и н к в е н т н а по н а ш а њ а д уш е вн и х б ол ес н ик а Ibid., 931.

13 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2018 Не у р а ч у н љи ви м л и ц и м а недос т аје спос о бно с т з а к ри ви ц у, а с о б зи р ом д а к ривиц а п р едс т а в љ а кон с т и т у т и в н и е ле ме н т к ри ви чног дел а, не може с е сма т р а т и да не у р а ч у н љи в а л и ца ч и не к ри ви ч на де л а. 33 З а кон ск а т е р м и но - лог ија п р от и вп р а в но де ло ко је је з а ко ном од р е ђ е но к а о к р и в и ч но де ло са мо у фор мал ном сми слу је по мирено са доследном применом објек тивно - су бјек т и в ног пој ма к ри ви ч ног де ла. За т о с е к ри т и к у је са мо с т а л но и з ри ца њ е ме ра без бед но сти не у ра чун љи вим ли ци ма, ко је у си стем ском сми слу предс та в ља д вос т рук и из у зе та к: у од но су на до п у н ск и ка ра кте р ме ра безбеднос т и к а о к ри ви ч н и х с а н к ц и ја 34 и у од но су на пра ви ло да се кри вич не санк ци је и з ри ч у у ч и н и о ц и ма к ри ви ч н и х де л а. 35 Мо г у ће а л т е р на т и в е би би ле з а ме на ових санк ци ја здрав стве но - со ци јал ним ме ра ма ко је би се из ри ца ле у ад мин и с т р а т и в ном по с т у п к у и л и у в а н па р н и ч ном по с т у п к у. И па к, не к и ау т о ри ис т ич у да мер е б е зб еднос т и псих ијат ри јског к а ра к т е ра не т р е ба ис к љу ч и т и и з к р и в и ч н оп р а вн о г с ис т ем а, в е ћ у в ес т и н еке м од и ф ик ац и је, к а о ш т о је прин цип сразмер но сти, ко ји би ове ме ре ис кљу чио за учи ни о це лак ших де - л а, в р е мен ско ог р а н и че њ е ови х ме р а, да љ е ш и р е њ е ме р а б е з б ед но с т и псих и јат ри ј ског лече њ а н а с ло б о д и, к а о и омо г у ћ а в а њ е ус ловног о тп ус т а код ов е к а т е г о ри је л и ца. 36 Дру ги пред ла жу да се кри вич ни суд огра ни чи са мо на кон с т а т а ц и ју да је не у р а ч у н љи ви у ч и н и л а ц у ч и н ио п р о т и в п р а в но де ло за ко ном од ре ђе но као кри вич но де ло, да би по том дру ги об лик су да (ванпа р н и ч н и с уд) т а к в ом у ч и н и о ц у од р е д ио кон к р е т н у ме ру пси х и ја т ри ј ског лечењ а. 37 О овим и слич ним. пред ло зи ма би ва ља ло раз ми сли ти и због то га ш т о у овом т р ен у т к у н и смо сп р ем н и з а т а ко ра д и к а л н у р е ви зи ју Кри ви ч ног за ко н и ка, а л и и за т о ш т о је п ре ла за к на по т п у но д ру г а ч и је мо де ле ре ша ва ња у дру гим зе мља ма по ка за ло из ве сне сла бо сти. 33 Сне жа на Соко вић, Са мо стално изрицање мера безбедности медицинског каракте - ра:оправ да ност и одр жи вост у: Слав ко Ђор ђе вић (ур.): Ус к л а ђ и в а њ е п р а в н о г с и с т е м а Ср би је са стан дар ди ма Европ ске уни је (књи га 5), Прав ни фа кул тет Кра гу је вац 2017, Ви д е т и To m a Ži v a n o v i ć, O s n o vn i p r ob l em i k r iv i č nog p r av a i d r ug e s t ud ije, B eog r a d 1986, 229 i d a lje. 35 С. Со ко вић, З о р а н С т о ја н о в и ћ, Ме р е б е з б е д н о с т и п с и х и ја т р и ј с ко г л е ч е њ а п р и н у д н о п с и х и ја - триј ско ле че ње као кри вич на санк ци ја, Бе о град 2014, М и л а н Ш к у л и ћ, Н а ч е л о к р и в и ц е и м е р е б е з б ед н о с т и, Ре в и ја з а к р и м и н о л о г и ј у и к р и в и ч н о п р а в о 1/2017,

14 Др Сне жа на С. Бр кић, По с т у п а к з а и з р и ц а ње м е р а бе з бе д н о с т и о ба в е з н о г... (стр ) Sne ža na S. Br kić, Ph.D., Full Pro fes sor Uni ver sity of No vi Sad Fa culty of Law No vi Sad S. Br k p f.u n s.a c.r s The Procedure for Imposing Security Measures of Compulsory Psychiatric Treatment and Relation to the General and Simplified Criminal Procedure Ab s t r a c t: In the fo cus of this pa per is a cri ti cal re vi ew of cer tain le gal so luti ons re la ted to the ini ti a tion and com ple tion of the pro ce du re for pro no un cing t h e s e c u r i t y m e a s u r e s o f c o m p u l s o r y p s y c h i a t r i c t r e a t m e n t. T h e r e l a t i o n s h i p bet we en this spe cial pro ce du re and the ge ne ral and sim pli f ied cr i mi nal pro ce du re is re e xa mi ned and finds that is sue of the ir tran sfor ma tion is not ade qu a tely solved. It is no ted that main ca u ses of the pro blem are ina de qu a te le gal ter mi no logy, a new con cept of ac qu it tal, as well as the wrong at ti tu de abo ut le gal na tu re of the spe cial pro ce du re for pro no un cing se cu rity me a su res of psychi a tric sha rac ter. Keywords: s e c u r i t y m e a s u r e s o f p s y c h i a t r i c s h a r a c t e r, a cq ui tt a l, s p ec i a l pro ce du res, con vic ted, pro ces tran sfor ma tion. Да тум при је ма ра да: