Ори ги нал ни на уч ни рад 37: doi: /zrpfns Др Љу бин ка М. Ка тић, до цент Ун и в е р з и т е т у Бе о г ра д у Фа к ул т е т бе

Транскрипт

1 Ори ги нал ни на уч ни рад 37: doi: /zrpfns Др Љу бин ка М. Ка тић, до цент Ун и в е р з и т е т у Бе о г ра д у Фа к ул т е т бе з бе д н о с т и ljka Др Све тла на С. Ста на ре вић, ван ред ни про фе сор Ун и в е р з и т е т у Бе о г ра д у Фа к ул т е т бе з бе д н о с т и s ve tla n a_ st a n a re v o o.c o m Др Жељ ко А. Бра лић, ван ред ни про фе сор Ун и в е р з и т е т у Бе о г ра д у Фа к ул т е т бе з бе д н о с т и k e n t a u r.h i ro m a il.c o m ЕВА Л У А Ц И ЈА У ОБРА ЗО ВА ЊУ: ПО К У Ш А Ј И И Д И Л Е М Е Са ж е т а к: Те ма ра да је кри тич ки осврт на зна чај, али и ли ми ти ра нос т и п р о ц е са е в а л у а ц и је у о б ра з о в а њу, ка о и ра з м а т ра ње да л и је д о в ољ н о г о в о р и т и о е в ал у а ц и ји у т е х н и ч ком, м е т р и ј с ком, с т а т и с т и ч ком с м и с л у, или је ну жно са гле да ва ње кон тек ста у ком је ева лу а ци ја део це ли не обра - зов ног ц и к л у са, р уков ођена ш ир и м ц иљев им а и улогам а које о бразо в ање и м а у д р у ш т в у. У о с н о в и п р е ч е с т о г п о с е з а њ а з а кв а н т и ф и ко в а њ е м, д а б и с е из ра зи ле ква ли та тив не особине образовне делатности, лежи изме њен од - нос пре ма уло зи зна ња и обра зо ва ња у са вре ме ном дру штву. Иде ји по словн о - е ко н о м с ко г м и ш љ е њ а о д г о в а р а с у ж е н о с х в а т а њ е о б р аз ов ањ а у ком е е ф и ка с н о с т, п ра к т ич н а п р и м е н љи в о с т и е ко н ом с ка и с п л а т и в о с т, ко је се м е ре с т а н да р д и з о в а н и м м е т о да м а е в а л у а ц и је, и м а ј у п ре д н о с т н а д ра з н о - ли ко шћу, слободом и аутономијом. Због тога би ва ју по ти сну те или пот пу - н о и з о с т а ј у фл е к с и б и л н и је м е т о де е в а л у а ц и је, о т в о ре н и је з а б р ој н а д р у га ре л е в а н т н а с в ој с т в а у че с н и ка у о б ра з о в н ом п р о ц е с у и л и ка ра к т е р и с т и ке си сте ма у це ли ни. Из бе га ва њем ме то да ко је зах те ва ју ду го трај не, пре фињ е н и је а н а л и з е, д и ск р им ин ат и вн ије п ос т у пке и кв ал ит ат и в н и п р и с т у п, е в ал уа ц и ја чес т о може в од ит и п р ил агођав ању о бразовног п роцеса у н а п ред 621

2 Др Љу бин ка М. Ка тић, Др Све тла на С. Ста на ре вић, Др Жељ ко А. Бра лић, Евалуација... (стр ) з а ц р т а н и м, ре д у ко в а н и м с т а в ка м а ко је се в ре д н у ј у, с т в а ра ј у ћ и ок р у ж е ње ко је не ки ау то ри пред ста вља ју као си ту а ци ју у ко јој реп ма ше гла вом, у ко јој се ева лу а ци јом же ли заповедати це ли ни про це са ко ји су же ни ева лу - тив ни по сту пак не об у хва та у пот пу но сти. Ова квом перспективом сужа - в а с е и б о г а т с т в о л е г и т и м н и х с в о ј с т а в а и з н а ч е њ а ко је б и о б р а з о в а њ е тре ба ло да раз ви ја и не гу је. К љу ч не р е чи: о б ра з о в а ње, кв а л и т е т о б ра з о в а ња, е в а л у а ц и ја. 1. УВОД Пр о гл а ш а в а њ е м г о д и не ме ђу н а р од ном г о д и ном е в а л у а ц и је У Н су на гла си ле зна чај и вред ност ева лу а ци је за раз вој и ква ли тет јав них поли ти ка зе ма ља чла ни ца. С дру ге стра не, ова кав по сту пак мо же да се ту ма чи и као при зна ње да је ак ту ел ни ста тус ева лу а ци је да ле ко од по жељ ног, јер сво ју го ди ну обич но до би ју оне вред но сти чи ји зна чај ни је за до во ља ва јуће на гла шен, а на чи јем уна пре ђи ва њу тре ба по ја ча но ра ди ти. Сма тра мо да је го ди на ева лу а ци је при родни наставак процеса којим УН заокружују вре - ме н ск и ок ви р з а и м п ле ме н т а ц и ју М и ле н и ју м ск и х ц иљ ев а р а зв оја који с е з а в р ш ио у п р а в о ов ом г о д и ном. Да би с е ф о р м у л и с а ле но в е гло ба л не по л и- ти ке пост аген де и да би се кре ну ло у њи хо ву ре а ли за ци ју, ва жно је уста но ви ти да ли је и у ко јој ме ри про кла мо ва но до са да и по стиг ну то. Простор неиз ве сно сти и про из вољ но сти у за кљу чи ва њу о по стиг ну том мо - гу ће је сма њи ти ква ли тет ном ева лу а ци јом. О б р а з о в а њ е је јед но од под ру ч ја ја в н и х по л и т и к а ко је не с у м њи в о и ма кључ но ме сто у раз во ју, како друштвених заједница, тако и сваког појединца. Оно је уско по ве за но са го то во свим по зи тив ним ефек ти ма и по ка за те - љи ма д ру ш т в е ног и и н д и ви д у а л ног р а з в о ја 1. Ис т о в р е ме но, оно мо же, к а ко по ка зу је Бур ди је, да бу де и глав ни ме ха ни зам ко јим се у дру штву одр жа ва или оспо ра ва моћ и ути цај по је ди них дру штве них гру па и по је ди на ца, управ о з а т о је р о б р а з о в а њ е мо же да о си г у р а и л и ус к р а т и п ри с т у п еко ном ском, 1 Б и љ а н а Б од р о ш к и С п а р и о с у, Е ф ик ас н о с т и п р ав и чн о с т о б р аз о вн и х с ис т ем а у е в р о п с к и м п о л и т и к а м а о б р а з о в а њ а, [ E f f i c i e n c y a n d E q u i t y o f E d u c a t i o n a l S y s t e m s i n E u r o - p e a n E d u c a t i o n a l Po li c i e s], На с т ав а и в а сп ит ањ е, 2007, 3, ; Mar ti na Vu ka so vić, (i dr.) (prir.), Fi n a n s i r a n je v i s o k o g o b r a z o v a n ja u j u g o i s t o č n o j E v r o p i: Al b a n i ja, C r n a G o r a, Hr v a t s k a, S l o v e n i ja, S r b i ja, [ Fi n a n c i n g o f Hig h e r E d u c a t i o n i n S o u t h - E a s t E u r o p e: Al b a n i a, M o n t e n e g r o, C r o a t i a, S l o v e n i a, S e r b i a], B e o g r a d, C e n t a r z a ob r a z ov n e p o l i t i ke, D r ž av n i u n i ve r z i t e t u No vo m Pa z a r u, ; Lu d ge r Wo e s s m a n n, G a b r i e l a Shu e t z, Ef f i c i e n c y a n d E q uit y i n E ur op e a n E d uc at i o n a n d Tr a i n i n g S i s t e m s, E E N E E A n a ly t i c a l Re p o r t No. 1, , Eu r o p e a n C o m m i s sio n E d u c a t io n a n d C u l t u r e; С в е т л а н а С. С т а н а р е в и ћ, Ме х а н и з м и и л и н а ч и н и р а з в и ја њ а и у н а п р е ђ е њ а б е з - бед но сне кул ту ре, Збор ник ра до ва, Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду, 2, (2017), стр

3 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2018 к ул т у р ном, с о ц и ја л ном и л и си м б о л и ч ком к а п и т а л у. 2 С т о г а, в е ћ и на д и ск у- си ја о обра зо ва њу, па и о ева лу а ци ји у том под руч ју, не мо же да бу де пот пуна у ко л и ко с е св е де с а мо на о б р а з о в а њ е к а о пе да г о ш ко а н д р а г о ш к и од но с ком у н и к а ц и је, ч и ја с е успеш но с т онда п р оце њу је к ри т е ри ју м и ма ко ји о си м ака дем ских не укљу чу ју и дру ге дру штве не чи ни о це. Од лу ка о то ме ко је ди мен зије и аспекте обра зо ва ња вред но ва ти, на ко - је с е гме нт е о б р аз овн и х п р оцес а и л и у чесн ик а ф ок усир а т и п аж њу, т е које н а ч и не е в а л у а ц и је п р и мен ит и и зр ас т а и з ш и р е г д ру ш т в е ног кон т е к с т а у ко ме с е о б р а з о в а њ е од ви ја. И з б о р у гл а по сма т р а њ а и де ло в а њ а у под ру ч ју са збу њу ју ћ и м б ог атс т вом значењ а г от ово да сп р е ча в а био к а к ву по т п у но с т. Ипак, он от кри ва мно го о те жња ма и им пли цит ним вред но сти ма, али и карак те ри сти ка ма ствар ног жи во та од ре ђе ног вре ме на и про сто ра. Вре мен ски кон текст и дру штве но окру же ње у ко јем ева лу а ци ја обра - з о в а њ а / у о б р а з о в а њу/ по с т а је а к т у е л н а т е м а мо же д а с у г е ри ше и не ке од р а з ло г а пов ећ аног и нт ер ес ов ањ а з а пот р ебу док умент ов а њ а, у т в р ђив а њ а, по св е до ча в а њ а, не р е т ко к в а н т и т а т и в ног ис к а зи в а њ а ме р е у ко јој је не к и од /за да тих / ци ље ва обра зо ва ња ис пу њен. По тре ба за про ве ром ква ли те та ја - ви ла се још са скеп сом ка да је обра зо ва ње по че ло пре зри во да се сма тра ро бом за ма се, јеф ти ном и ло шом. 3 Н а кон у т и цај не Ку м с о в е кон с т а т а ц и- ј е п о к ој ој ј е ф о рм а лн о о б р аз ов ањ е ш ир о м с в е т а у к р и з и 4 о с а м д е с е т и х го ди на се, нај пре у САД а по том и дру где, умно жа ва ју сту ди је, ма ње или ви ше ем пи риј ски по др жа не, у ко ји ма се до во ди у сумњу педа гошки оптим и з а м и с в е в и ш е и н с и с т и р а н а е ф и к а с н о с т и к а о к љу ч н о м к р и т е р и ј у м у ква ли те та обра зо ва ња. Би ло да су раз ло зи у евен тал ном сма њи ва њу ре сур - с а з а о б р а з о в а њ е ко је н а ме ће е ко но м и ч н и је по с т у п ањ е и л и у некој в р с т и ко ри ш ће њ а ев а л у а ц и је к а о а л а т а ко ји м с е у п р а в љ а у к у п н и м о б р а з ов н и м то ко ви ма, тре ба има ти у ви ду све спе ци фич но сти ева лу а ци је обра зов не де - л а т но с т и. И ако с е он а м а н и ф е с т у је к а о е м п и ри ј ск и и и н д у к т и в а н п р о це с ко ји за по чи ње кон ста то ва њем очи глед них чи ње ни ца или су бјек тив не пер - цеп ц и је си т у а ц и је, ев а л у т и вн и налази с е мора ју т у ма ч и т и на н и в оу д у бљ ем од до слов ног да би омо гу ћи ли из во ђе ње да ле ко се жни јих за кљу ча ка о ква - ли те ту обра зов них ин сти ту ци ја, про це са, про гра ма или по стиг ну ћа. За кључ и в а њ е ко је не ма ч в р с т о с ло на ц у пе да г о ш ко - а н д р а г о ш кој т е о ри ји, н у ж но 2 P j e r B u r d i j e, Ž a n - K l o d P a s e r o n, R e p r o d u k c i j a. E l e m e n t i z a je d n u t eor ij u o b r az o vn o g Si ste ma [Re pro duc tion. Ele ments of a The ory of the Edu ca ti o nal System], Be o grad, Fa bri ka knjiga, 2014; Še ron Ge virc, Alan Krib, R a zum ev an je o b r az ov an ja. S oc iol o šk a p ers p e kt iv a [ Und e r - s t a n d i n g E d u c a t i o n. A S o c i o l o g i c a l Pe r s p e c t i v e], Be o grad, Fa bri ka knji ga Je a ge r, 1937, п р е м а : A l a i d a A s m a n, R a d n a n a c i o n a l n o m p a m ć e n j u, Bi bli o te ka XX vek, Be o grad, 2002, стр Fi lip Kums, S v e t s k a k r i z a o b r a z o v a n ja [ T h e G l o b a l C r i s i s i n E d u c a t i o n], B e o g r a d, I n t e r- pres,

4 Др Љу бин ка М. Ка тић, Др Све тла на С. Ста на ре вић, Др Жељ ко А. Бра лић, Евалуација... (стр ) о с т а је на н и в оу а п р ок си ма ц и ја и л и ча к п р е ц и зног ма н и п у л и с а њ а не п р е ц и- зним, по не кад и ире ле вант ним по да ци ма. А пе да го шке и ан дра го шке дисц ип л и не, к а о норм ат и вне а не с амо по зи т и ви с т и ч ке н а у ч не д и сц и п л и не, вра ћа ју и ди ску си ју о ева луацији на терен та на ни ји /сен зи тив ни ји од ме тријског, с т а т и с т и ч ког, т ех н и чког. К в ал ит е тно о браз ов ањ е, да би било дос т ојно зна ча ја ко је м у п ри да је т е о ри ја з а ви си у в е л и кој ме ри од и ма г и на ц и је, сме - ло с т и, к р е а т и в но с т и и с ло б о де њ е г о в и х у че с н и к а, од т е ш ко ме р љи в и х и к рајње и нд иви д у а л и зо ва н и х к ри т е ри ју ма, т е од на ч и на ре ша ва ња не мо г у ће м и си је уск л ађив ањ а р азнов рсн и х и нд и вид уа лн и х и д руш т в ен и х пот р еба и по т ен ц и ја л а. 2. К ВА Л И Т ЕТ ОБРА ЗО ВА ЊА И ЕВА Л У А Ц И ЈА Ам би јент у ко ме се у по је ди ним др жа ва ма ор га ни зу је обра зо ва ње кре - и ра се кроз за ко не, дру ге прав не ак те и стра те ги је, те у скла ду са ме ђу народ ним осно ва ма из ове обла сти. Као кључ на реч стра те шких од ред би на сви м н и в о и ма и п ри о ри т е т н и ц и љ д у г о р оч ног р а з в о ја о б р а з о в а њ а у в ек с е н а гл а ш а в а п о б ољ ш а њ е кв ал ит ет а про це са и ис хо да свих ни воа и фор ми о б р а з о в а њ а. У С т р а т е г и ји р а з в о ја о б р а з о в а њ а у Ре п у бл и ц и Ср би ји до го ди не (да ље: СРОС) ис ти че се да тај нај ви ши ни во раз во ја про ис ти че из на у ч н и х с а зна њ а о о бра з о в а њу и нај б о љи х по с т о је ћ и х о бра з ов н и х п ра к си. 5 А на л и з ом а к т у е л н и х о б р а з ов н и х по л и т и к а и п р а к си уоч љи в о је к а ко да на с п ри доношењу с уда о к в ал ит ет у појед иног а спек т а о бр а з о в а њ а п р е о в ла ђу ју п ут ев и, мет оде и т е хн ике које с у б аз ир ане н а непос р едн и м е мп ир и јск и м по да ци ма, чи ње ни ца ма или пе р цеп ци ји, ко ји се углав ном ис ка зу ју кван ти татив но, а по том с не под но шљи вом ла ко ћом пре во де у ква ли та тив не су до ве. К а о о снов н и р а з лог з б ог ко г а с е в р ш и в р ед но в а њ е и л и е в а л у а ц и ја у о би мној л и т е р а т у ри че с т о с е н а в о д и и н а гл а ш а в а мог у ћно с т ус м ер ав ањ а о б р а з ов н и х т о ко в а на на ч и н ко ји до п ри но си по б ољ ша њу к в а л и т е т а. Д ру г а функ ци ја, ко ја се дâ на слу ти ти већ из бла ге не ла го де ко ју мно ги уче сни ци у вас пит но - обра зов ном про це су осе ћа ју у си ту а ци ја ма у ко ји ма не ко вредну је њи хов рад, је сте кон т р ол н а фу н к ц и ја ев а л у а ц и је. И а ко с е г о т о в о у в ек ис ти че ка ко се ева лу а ци ја не спр о во ди с на ме ром кон тро ле, пре си је, озна - ч а в а њ а, к а ж њ а в а њ а, м но г и је дож ив љ а в а ју к а о т р а же њ е п р о п у с т а, а не и з б а л а н с и р а н о р ег ис т ров ањ е д об р и х и л о ш и х с т р а н а. Ч а к и о ц е њи в а њ е у че н и ч к и х по с т и г н у ћ а, к а о нај о ч и глед н и ји п ри ме р ко ри ш ће њ а ев а л у а ц и је к а о конт р оле, т р ебало би да с ад рж и е лемент е који з а ц и љ и мају усмерав ањ е 5 S t r a t e g i ja r a z v o ja o b r a z o v a n ja u Rep ub lic i S rb iji d o god in e [S t r at e g y fo r E d uc at i o n De ve lop ment in the Re pu blic of Ser bia by 2020], V l a d a Re p u bl i ke S r bi je, M i n i s t a r s t vo p r o s ve t e i na u ke, Slu žbe ni gla snik RS, br. 107/2012, стр

5 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2018 к а да љ ем р а з в о ју и по б ољ ша в а њу. Ме ђу т и м, ис к у с т в а с а сп р о в о ђе њ ем ев а - лу а ци је, ту ма че њем, ана ли зи ра њем и ко ри шће њем њених ре зултата првенс т в ен о је д ов од е у в е з у с а ко н т р о л о м. Ис т о р и ј с к и п о с м а т р а н о, н ај р а н и је е в а л у а ц и је с у т а ко ђ е би ле в ез ане з а д ок имо ло ш к и п р и с т у п и оце њи в а њ е у че н и чк и х пос т и гн ућ а. Пор еђ ењ е с а д руг и м а и л и с а у н а п р ед у т в р ђ е н и м стан дар дом су ге ри ше да је не ко бо љи а не ко ло ши ји, да је не што вред ни је а д ру г о м а њ е в р ед но, д а не ке ш коле, појед и н ц и, п р о г р а м и, н а у ч не о бл а с т и, са д р ж а ји, з а сл уж у ју ви ш и ра н г и у глед, ви ше фи на н си јске и д руг е под рш ке, а д ру г и ма ње. При ме ри је д и н с т ве но с т и, ори г и на л но с т и, и но ва т и в но с т и не ког п р о г р ам а, и л и људск а о с об ено с т, к р еат и вно с т и не по но в љи в о с т у че сн и к а та ко мо гу да по ста ну смет ња, ри зик и ма на. Ра зу ман по сту пак утвр ђи ва ња до брих и ма ње до брих ре ше ња, ко ји би имао ин фор ма тив ну вред ност, ла ко п р е т и да ск л и зне у не р а з б о ри т о а п с о л у т и з о в а њ е на л а з а ев а л у а ц и је к а о не - су м њи ви х, са м и х за се бе не у п и т н и х, а ко по с т у па к ос т а не изо ло ва н у од но су на по тре бу за раз ви ја њем кри тич ког и де мо крат ског обра зо ва ња. Ако је по бољ ша ње ква ли те та обра зо ва ња про кла мо ва ни циљ ева лу а - ци је, он да је у дис кур су о ева лу а ци ји нео п ход но по ћи од пој ма о б ра з о в а ња ко ји до жи вља ва убр за ну ин фла ци ју. Уме сто ње га све ви ше се, чак и у ака демском дискурсу, упо тре бља ва по јам ед у ка ц и ја, ко јим се /не/на мер но за ма гљују бр ој не р а з л и ке ко је у с а знај но - т е о ри ј ском см и с л у по с т о је и змеђу појмов а в а с п и т а њ е, о б р а з о в а њ е, о спо с о бљ а в а њ е, о б у ча в а њ е, т р е н и н г... Не ул а з е ћ и у ра с п ра ву о де фи н и ц и ја ма ови х пој мо в а о бра зо в а њ е је, у сви м одр еђењима, у век по ве за но с не ч и м оп ш т и м, у н и ве р за л н и м, све о бу х ват н и м, ко је се, услед м но г и х у ж и х, спе ц и ја л и с т и ч к и х п ри с т у п а не ком од а спе к а т а о б р а з о в а њ а ла ко мо же из гу би ти из ви да. Док име ни ца обу ка мо же да сто ји у мно жи ни, образо в а ње у м нож ин и не пос т оји. [...] И деја образо в ањ а на с подс ећ а да ни је ва жно оно што већ мо же мо, не го и оно што мо же мо да бу де м о, не са мо оно што зна мо, не го и оно што је с м о. 6 Бу ду ћи да се не мо же на исти на чин е в а л у и р а т и де л а т но с т и које и м ају с у ш т и нск и р а зл ич ит е ц иљ ев е, св р хе и по ја в не о б л и ке, н и т и је мо г у ће св е ис т о в р е ме но ев а л у и р а т и, св а ко в р ед но - ва ње би тре бало спроводити имајући у виду ограниче ња евалуационих алат а, њи хо ву /не /по де сно с т з а од р е ђе н у д и мен зи ју о б р а з о в а њ а, т е в а љ а но с т и по у зда но с т з ак ључак а који с е и з п рик уп љ ен и х подат ак а мог у и звод ит и. А ко же ли мо да за кључ ци бу ду по у зда ни и да ева лу а ци је за и ста ме ре оно о че му г о в о р е, е в а л ут и вн и пос т у пц и би мор ал и д а с е сп р о в о де у д у жем пе ри о д у, на раз ли чи те на чи не за раз ли чи те аспек те, еле мен те и ди мен зи је обра зо ва - њ а, д и ск р им ин а т и вн ији м, с ложен ији м пос т у пц им а, пос т у пц и м а у м ног о че м у с л и ч н и м ис т а н ча н и м ме т о да ма на у ч н и х ис т р а ж и в а њ а. 6 A. Asman, цит. де ло стр

6 Др Љу бин ка М. Ка тић, Др Све тла на С. Ста на ре вић, Др Жељ ко А. Бра лић, Евалуација... (стр ) По ред то га што би ева лу а ци ја тре ба ло да про из ла зи из ја сних на че ла, ц и љ е в а и з а да т а к а по је д и н и х д и мен зи ја о бр а з о в а њ а, по с т у п ц и на ко ји ма с е з а сн и в а п р е т ход но т р е ба да бу д у ус а гл а ше н и с а и з а б р а н и м кон цеп т ом квал и т е т а, је р је фу н к ц и ја евал уац ије да омог ућ и доношење с уда о квал ит ет у. З б ог ов е комби н а ц и је к љу ч н и х п р е т ход н и х и з б о р а п р о б ле м и е в а л у а ц и је мо г у д а и з гле д а ју не с а в л а д и в о, а л и б е з њи х св а к и к асн ији пос т уп а к може д а в о д и ис к ри в љ е ној с л и ц и о б р аз овне с т в а р но с т и. И з р а з л и к а у кон цеп т у к в а л и т е т а с ле д и р а з л и ч и т и з б о р па р а ме т а р а ко је ће мо сма т р а т и зна чај н и м ч и н и о ц и ма к в а л и т е т а, ме т о де п у т ем ко ји х ће мо и х и ден т и фи ко в а т и и, најз а д, суд ко ји ће мо на о сно ву на ла з а до не т и. Сви е ле мен т и у по ме н у т ом н и зу тре ба ло би да бу ду ком пле мен тар ни у кон цеп ту ал ном, те о риј ском и ме то - до ло ш ком см и с л у, а в о ђе н и т е о ри ј ск и м д ис к у р с ом о ц и љ е ви ма о б р а з о в а њ а и пој м у к в а л и т е т а. Де фи н и с а њ е к в а л и т е т а у о бл а с т и о б р а з о в а њ а о б л и к у је с е око не ко л и- ко до м и на н т н и х сх в а т а њ а. К в а л и т е т с е че с т о од р е ђу је к а о ме р а до с т и з а њ а п р а г а, с т а н д а р д а, и з в е с н и х н о р м и и к р и т е р и ј у м а. К ако је т о р ел ат и вн о г ру б а м е р а н е по г од н а з а п р о д у б љ е н е а н а л и з е, к в а л и т е т у о б р а з о в а њу с е од ре ђу је и на су бјек т и в н и ји на ч и н, као ме ра вред но с т и, као и з вр снос т, те ж ња да се бу де нај бо љи у од но су на не ки по ста вље ни кри те ри јум. По ред то га, обра зо ва ње, ка о де лат нос т по је д и на ца, а л и ко ја се нај че ш ће сп ро во д и у д руштве ној за јед ни ци те и за ње не п о т ре бе, мо же мо п ро це њи ва т и и са а спек т а ускла ђе но сти са те жња ма, ци ље ви ма и по тре ба ма по је ди на ца и дру штва 7 Први корак у дефинисању квалитета обич но чи не по ступ ци ко је мо же - мо г руп ис ат и око с т а н да р да и нор ми ко је не ки обра зов ни еле мент тре ба да з а до в о љи и л и дос т и гне. 8 Тај при ступ, као прак тич но при мен љив и јед нообразан, по годан је при до но ше њу за кљу ча ка о ис пу њавању или неиспуња - в а њу од р е ђе н и х, не р е т ко м и н и ма л н и х ус ло в а ко је т р е ба да з а до в о љи не к а и н с т и т у ц и ја, по је д и на ц и л и о б р а з ов н и си с т ем. Че с т о с е ко ри с т и к а о г ру ба ме р а п ри а к р е д и т а ц и ји в а сп и т но - о б р аз овн и х ус т анов а к ад а с е п р оцењује н и в о ис п у њ е но с т и п р о с т о р н и х, к а д р ов ск и х, ма т е ри ја л н и х, д и да к т и ч к и х и дру гих усло ва за рад. 9 Уп от р еб а с т а нд а рд а к а о м ер е к в ал ит ет а и зис к ује опрез из ви ше раз ло га. Ме ђу њи ма је чи ње ни ца да оно што је јед но о бра зно н и је у св а кој си т у а ц и ји и нај б о љ е па с а м и м т и м /не /ис п у њ а в а њ е с т а н да р да не мо ра да бу де ре ле вант но за вред ност и ква ли тет обра зо ва ња. Стан дар ди с у, пор ед т ог а, т а ко ђе а р би т ра р н и, не р е т ко ус т а но в љ е н и к а о т а к ви з а т о ш т о су ла ко при мен љи ви, обич но су ре ла тив но ста тич ни и ма ње сен зи бил ни на 7 Yin Che ong Cheng, M u l t i - m o d e l s o f Q u a li t y i n E d u c a t i o n, Q u a li t y A s s u r a n c e i n E d u - ca tion, 5, 1997, pp ; Sr bi jan ka Tu raj lić, (ur.) E v r o p s k i u n i v e r z i t e t 2010? [A E u r o p e a n Un i - ver sity 2010?], Be o grad, AA OM, S.Tu raj lić, цит. де ло 9 S.Tu raj lić, цит. де ло 626

7 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2018 про ме не па њи хо во ап со лу ти зо ва ње мо же во ди ти стаг на ци ји, ша бло ни зо - в а њу р а да и по т це њи в а њу к р е а т и в но с т и. Ис п у њ а в а њ е с т а н да р да по с е до в а - ња ин фор ма тич ке опре ме, ре ци мо, за ко ју сви не сум њи во сма тра ју да је ко р и с н а, с ам о п о с еб и н е м ор а в од ит и к в ал ит е тн ије м о б р аз ов ању. И ако, с а в р е ме н и у р е ђа ји и т ех но ло г и ја омо г у ћ а в а ју п р о ф е с о ри ма и п р е да в а ч и ма да ор га ни зу ју сво ја пре да ва ња на пот пу но нов на чин и ње на при ме на је поже љ на 10, мо г у ће је з а м и с л и т и си т у а ц и ју у ко јој до б ру ш ко л у у пе р цеп ц и ји ко рисника чини ста ро, до бро, зах тев но, те о риј ско из лага ње посве ће ног, мудрог и до брог на став ни ка. По ред то га, ин си сти ра ње на стан дар ди ма мо же в р е ме ном да до ве де до з а немарив ањ а свег а о с т а лог, а јед но о бра зно с т ко ја с е стан дар ди зо ва њем мо же по сти ћи ла ко гу би из ви да да је ствар ни жи вот, па и у сфе ри обра зо ва ња, пун је дин стве них слу ча је ва и из у зе та ка. За не ма рива ње тих из нимних случајева може, дугорочно посматра но, да на не се велик у ш т е т у по је д и н ц и ма и д ру ш т ву у це л и н и. Не к ри т и ч ко ко ри ш ће њ е и де је мерењ а к вал ит ет а иск ључ иво п ут ем с т а ндар да би ло би ра в но Пр о к ру с т о вој по стељи, вештач кој ме ри ко јој се сва ки по је ди ни случај мора на силно прил аг о д ит и. П р оф ес ион а лн а г р уп а која у ч ес т вује у о б р аз о в ању с п ад а м еђу н ајс т а р и је п р о ф е с и је, п а је н о рм а лн о оч ек и в а т и д а с в ој ау т о р и т е т г р а д и ру ков о ђ е н а и с опс т в ен и м мерил им а и с т а нд а рд им а. 11 Нед в о см и с лен а п р а - ви ла, ја сне смер ни це и ми ни мал на од сту па ња мо жда су пред ност у не ким ма ње зах тев ним или про из вод ним де лат но сти ма, али мо гу да бу ду про блема тич на при вред но ва њу обра зо ва ња где љу ди ра де са љу ди ма, где се ефек ти мо г у са гле да ти тек на д у ги рок и где се п роизво де не ма те ри ја л не вред но сти. 12 С убјект и вн ије, т р ад иц иона лно сх в ат ањ е к в ал ит ет а, п рис у тно пос е бно у а к а дем ској с ре д и н и, од ре ђу је к ва л и т е т к а о ме ру вред но с т и, к а о и з в р снос т, т е ж њу д а с е бу де н ај б о љи у од но с у н а не к и по с т а в љ е н и к ри т е ри ју м. О в о сх в а т а њ е по ч и в а на д ру г а ч и ји м пе да г о ш к и м и фи ло з о ф ск и м на че л и ма, на са рад њи и по ве ре њу, те на про фе си о нал ној ау то но ми ји наставника. Ру ково - де ће иде је овог при сту па мо гу да оп ста ну је ди но у окру же њу из гра ђе ном на по ш т е њу, са мопоуздању и п рофесиона лнос т и, т е са до бри м у п ра в ља њем Да вор Јан чић, Ср ђан Аб ди је вић, Ко ри шће ње елек трон ских ко му ни ка ци ја у обра - з о в н ом п р о ц е с у:п е р с п е кт ив е и и н ов ац ије, З б о рн и к р а д о в а, Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду, 2006, стр G u n a r H a n d a l, S t ud e n ts k a e v al uac ija n as t av e. P r i r u č n i k z a n a s t a v n i k e i s t u d e n t e v i s o - koš kol skih usta no va [Stu dent Eva lu a tion of Te ac hing. A Hand bo ok for Te ac hers and Stu dents at In s t i t u t i o n s o f Hig h e r E d u c a t i o n], Be o grad, AA OM, G. Han dal, цит. де ло; Kon rad Paul Li es smann, Te o r i ja ne o b ra zo va n o st i. Z a blu d e d r u š t va z n a n ja [ T h e T h e o r y o f Mi s e d u c a t i o n. Mi s c o n c e p t i o n s o f a K n o w l e d ge S o c i e t y], Z a g r e b, Na k l a d a Je sen skii Turk, 2009; S.Tu raj lić, цит. де ло. 13 Pa si Sahlberg, L e k c i je i z Fi n s k e, Fi n n i s h L e s s o n s; Š t o s v i je t m o ž e n a u č i t i i z o b r a z o v n e pro mje ne u Fin skoj [Fin nish Les sons: What Can the World Le arn from Edu ca ti o nal Chan ge in Fin land?], Za greb, Škol ska knji ga, 2012, str

8 Др Љу бин ка М. Ка тић, Др Све тла на С. Ста на ре вић, Др Жељ ко А. Бра лић, Евалуација... (стр ) У о б р а з ов н и м си с т е м и ма ко ји с е не кон цен т ри ш у т о л и ко на сп р о в о ђе њ е и кон с о л и до в а њ е и де ја о см и ш љ е н и х и з в а н си с т е ма, п р е ма ко ји ма с е у п р а в о због то га осе ћа не за до вољ ство и не рет ко пру жа от пор, сви дру штве ни чини о ци, укљу чујући и систем образовања, сва ко у свом до ме ну, па жњу усме - ра в а ју на у на п р е ђе њ е о браз ов а њ а. Објаш њ а њ е и зуз е тног о браз овног успех а Фин ске, ре ци мо, по чи ва упра во на то ме што је ова зе мља у ду го трај ном рефор ми са њу образовног система изабра ла ал тер на тив ни пут, че сто у суп р о т но с т и са гло ба л н и м образовн и м к рет ањима. Фи нск и п рис т у п реформ и од ра жава посебну побједничку стратеги ју: изврсност цјелокупног образовног си с т е ма мо г у ће је по с т и ћ и т а ко да по с т у па т е д ру г а ч и је од ос т а л и х. 14 А из о би ље је оно г а ш т о ра де д ру г а ч и је од ос т а л и х: це ло к у п на у п ра ва у ја в ном сек т о ру т е ме љи т о је де цен т ра л и зо ва на па и обра зо ва ње ка о нај ва ж н и ја ја в на усл у га; у Фи н ској не по с то је екс те р не ш кол ске и н спекц ије, с та ндард изован и к у ри к ул у м, одл уч ујуће вредновање у чен и ка, од г о вор нос т за успех 15 у че н и ка у т е ме ље на на т е с т о ви ма, ка о н и мен т а л и т е т не м и ло с рд не у т р ке до вр ха. 16 У вред но сном си с т е м у це ло к у п не за јед н и це обра зо ва ње је у са мом вр ху, не - г у је се к ул т у ра ме ђу соб ног поверења, рефлекси вне самоп роцене, п рипа дн иц и на став нич ке про фе си је ужи ва ју ви сок сте пен ау то но ми је а про фе си ја се убраја ме ђу т ри нај це њ е н и је у д руш т ву; одуп рл и су с е о бразовн и м р еформама ко је се ру ко во де пра ви ли ма тр жи шта, а обра зов ни сек тор раз ви ја ју на вреднос т има засно ва н и м на и н к л у зи в но с т и и п ра вед ној расподел и ресу рса. И па к, и л и у п ра в о з б ог т о г а, р е з улт ат и фи нск и х у чен ик а на међунар одн и м PISA те сти ра њи ма OECD а го ди на ма су у са мом вр ху. К ва л и т е т обра зо ва ња мо же мо п ро це њи ва т и и ка о ме ру уск ла ђе но с т и са по тре ба ма и ци ље ви ма дру штва и по је ди на ца. Овај нај ком плек сни ји пут захва та нај ши ре аспек те обра зо ва ња ко је у сва ком дру штву спа да ме ђу глав не механизме који ма се од р жа ва и ли оспо ра ва моћ по је ди ни х д ру ш тве ни х г ру па. 17 Из ове пе р спек т и ве к ва л и т е т се мо же п ро це њи ва т и ка о мера у којој је мог уће ос т ва рит и основно људско п раво 18 на слобода н и демок ратск и п роцес ш коло - ва ња и ме ра у ко јој је дру штво ор га ни зо ва но на на чин ко јим се обез бе ђу је нај ве ћа ко рис т за нај ве ћ и број ње н и х с т а нов н и ка. Иа ко обра зов не по л и т и ке м ног и х д ржа ва показују т рен д у рушавања сх ват ања образовања ка о ја вног до бра де мо к рат ск и за сно ва не за јед н и це и а н га жо ва н и по је д и н ц и ово к ре та ње 14 P. Sahlberg, цит. де ло стр Вр едно в а њ е н а с т а в н и к а п р е м а ус п е х у у ч е н и к а д у хо в и т о с е по р е д и с а в р ед но в а њ е м х и р у р г а п р е м а б р о ј у п р е ж и в е л и х п ац ијен ат а р е з у л т а т т а к в е п о л и т и ке б и о б и од б и ја њ е ле че ња нај те жих па ци је на та (Ba ker i dr., 2010; пре ма: P. Sahlberg, цит. де ло стр. 143). 16 P.Sahlberg, цит. де ло стр Mic hael W. Ap ple, Id e o l o g i ja i k u r i k u l u m [ I d e o l o g y a n d C u r r i c u l u m], B e o g r a d, Fa b r i k a knji ga, 2012; P. Bur di je, Ž. K. Pa se ron, цит. де ло; Š. Ge virc, A. Krib, цит. де ло. 18 У ве ћи ни зе ма ља за од ре ђе не ста ро сне гру пе обра зо ва ње је и за кон ска оба ве за. 628

9 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2018 уна зад на сто је спре чи ти. Јав но до бро, при том, као и у еко ном ској те о ри ји, озна ча ва до бро сви ма до ступ но и ко је сви ужи ва ју, али и не ри вал ско и не иск љу ч и во. 19 С уже н и, а л и дом ина нт а н, п рис т у п п ри п ро це њи ва њу к ва л и т е т a обра зо ва ња у од но су на по т ре бе д ру ш т ва, оби ч но у д ис к у рс у к љу ч у је са мо еко ном ске ка те го ри је, це ни њихову усклађеност са тржиштем рада, у контексту те шког про бле ма /не/за по сле но сти и слич них дру штве них про бле ма. 20 За до во ља ва ње обра зов них потреба појединаца и актуелних и перспект ив ни х по т ре ба д ру ш тве ног организма мог у ће је вред но ва т и тек за х ва та ју ћ и ш и рок ра спон ре ле ва н т н и х ч и н и ла ца. Ре фе рен т н и ок ви р а на л и зе ч и не ка ко по је д и нач не по т ре бе и н д и вид уа за л и чн и м ра з во јем, та ко и оне п ро ис те к ле из њи хо ви х г ру п н и х обе леж ја: к ла се, ра се, зд рав ст ве ног ста т у са, ро да и сл и ч но. До бром шко лом се у том сми слу не би мо гла сма тра ти шко ла ко ја ни је ин клузив на, до ступ на сви ма без раз ли ке и без из у зе та ка, шко ла ко ја не ува жа ва језич ку, ре ли гиј ску, вер ску или дру гу ра зно ли кост. Још ши ри про стор за не спо - ра зу ме до би ја мо укљу чу ју ћи у ана ли зу дру штве не по тре бе: ко их де фи ни ше, са ког ста но ви шта, да ли је мо гућ кон сен зус о ка рак те ру дру штва ка кво же лимо да г рад имо и т оме сл и чно. Неси нхрон изованос т образовне с т рат е г ије са број н и м ст ра те г иј ск и м од ред ба ма ко је ре г у л и ш у д ру ге, по ве за не д ру ш т ве не до ме не по ка зу је да област обра зо ва ња н и је за сно ва на на си г у р н и м те ме љи ма. Вред но ва ње обра зов н и х пол ит ика, с т рат ег и ја и си с т е ма у т ом см и сл у н и је мо г у ће до след но сп ро ве с т и ако се на дек ларат и вном н ивоу ист иче к вал ите т као пр ви циљ и пра вич ност као глав на ди мен зи ја обра зо ва ња, а са дру ге стране, за крај њи ис ход раз во ја обра зо ва ња се ка же да тре ба у пот пу но сти да одго ва ра зах те ви ма т р ж и ш та ра д не сна ге. 21 А ко у н у тар истог до к у мен та и ма мо не склад, он да је ве ро ват но на де лу кри за ци ље ва, а не са мо пу те ва до ка ко-тако фор м у л и са н и х ц и ље ва. У том сл у ча ју вред но ва ње би ло ко јег по је д и нач ног аспек та обра зо ва ња гу би сми сао јер по ла зни кри те ри ју ми оста ју не ја сни. 3. К ВА Н Т И ФИ КО ВА ЊЕ К ВА Л И Т Е ТА Уна т оч м но г и м ма њ к а в о с т и ма и по т е ш ко ћ а ма п ри с у т н и м у т е о ри ји, а још ви ше у прак си ева лу а ци је, не тре ба сте ћи по гре шан ути сак ка ко је ева- 19 Luc Ve ber, Sjur Ber gan, (ur.), J a v n a o d g o v o r n o s t z a v i s o k o o b r a z ov an je i i st r až iv a čk i rad [Pu blic Re spon si bi lity for Hig her Edu ca tion and Re se arch], Be o grad, Sa vet Evro pe, Љу бин ка Ка тић, Ф у н к ц и о н а л н а в р е д н о с т с т у д е н т с ке е в а л у а ц и је р а д а н а с т а в н и - ка, З б о р н и к р а д о в а Ф а к ул т е т а б е з б е д н о с т и [The Fun cti o nal Va lue of Stu dent Eva lu a tion of Te ac her Pe r for mance, Collection of Papers of the Faculty of Se cu rity Stu di es], Бе о град, Уни вер - зи тет у Бе о гра ду, Фа кул тет без бед но сти, S t r a t e g i ja r a z v o ja o b r a z o v a n ja u Re p u b li c i S r b i ji d o go d i n e [S t r at e g y fo r E d uc a t i o n De ve lop ment in the Re pu blic of Se r bia by 2020], V l a d a Re p u bl i ke S r bi je, M i n i s t a r s t vo p r o s ve t e i na u ke, Slu žbe ni gla snik RS, br. 107/2012, стр

10 Др Љу бин ка М. Ка тић, Др Све тла на С. Ста на ре вић, Др Жељ ко А. Бра лић, Евалуација... (стр ) л у а ц и ја о б р а з о в а њ а не по т р е б на. Н а п р о т и в, в а љ а на и по у зда на ев а л у а ц и ја је п р ед у с лов к в а л и т е т ног о б р аз ов а њ а. Б е з е в ал уац ије више је н аде нег о си г у р но с т и 22 да обра зо ва ње ис пу ња ва ци ље ве ко ји се од ње га оче ку ју. Да би в р ед но в а њ ем о б у х в а т и л и ш и р ок спек т а р јед н а ко лег ит и мн и х подру чја б е з ко ји х о бра з о в а њ е н и је мо г у ће ра з у ме т и, по т р е ба н је ис т о т о л и ко ш и р ок р а спон р а з л и ч и т и х ме т о да и т ех н и к а ев а л у а ц и је. К а ко с у д и мо о т о ме ш т а ч и н и до бр о образовање, добру ш кол у, добр ог нас т а вн ик а, у чен ик а, у џбен и к, на с т а в н и п р о г р а м у в е л и кој ме ри је ру ко в о ђе но с у бјек т и в н и м ме ри л и ма и в р ед но сн и м о ри јен т а ц и ја ма не ко г а д ру ш т в а, а л и и ви ше д и мен зи о на л ном п ри ро дом ра з л и ч и т и х по ја вн и х обл ик а образова њ а. Својс т во и л и и нд ик ат ор ко ји је зна ча јан за ква ли тет јед ног аспек та обра зо ва ња мо же да бу де сла бо или ни ма ло ре ле ван тан за дру ги. Ов де се опет кре ће мо по те ре ну ко ји ука зу је да в а љ а но в р ед но в а њ е н у ж но по п ри ма о б е ле ж ја на у ч но -ис т р а ж и в ач ког р а да. Те о риј ско -ме то до ло шки про бле ми су у осно ви ре ла тив не за по ста вље - н о с т и ов е с л о же н е е в а л у а т и в н е д е л а т н о с т и, а л и он и н и с у је д и н и. По р ед с убје кт и вн и х р а злог а недов о љне о спос о б љ е но с т и з а е в а л у а ц и ју, н и с у б е з зна ча ја ни мно ги дру штве ни чи ни о ци. По што обра зо ва ње ни је ни ка да друш т в е но неут р а л но, п р е м а м и ш љ е њу не к и х ау т о р а 23, сп р ов ођ ењ ем е в ал уа - ц и је јед ног од р е ђе ног т и па с е, по р ед о с т а лог, до п ри носи з ад рж ав ању stat usa quo у д ру ш т ву. Не ја к а т е о ри ј ск а у т е ме љ е но с т ев а л у а ц и је по с ле д и ч но п р о - и з в о д и з а х в а т а њ е и п ри к у п љ а њ е по да т а к а на н и в о и ма, о б л и ц и ма и ф о р ма - ма о б р а з о в а њ а ко ји с у ја сн и ји, до с т у п н и ји, л а к ш и з а сп р о в о ђе њ е и о б р а д у. О би ч но с у т о н и в ои ко ји ма с е мо г у п ри л а г о д и т и до к и мо ло ш к и мо де л и, па се они че сто и непримерено користе, а устаљени поступци мерења и оцењив а њ а у че н и ч к и х по с т и г н у ћ а с т а в љ а с е у п р ви п л а н ев а л у а т и в ног п р о це с а. На овај на чин од го вор ност за ква ли тет обра зо ва ња спу шта се на ни же, на шко ле, де цу, на став ни ке, а ретко се пропитује смисао и филозофија образо - в а њ а, њ е г о в а у к у п на д ру ш т в е на уло г а, с т р а т е г и ј ск а оп р е де љ е њ а и в р ед но - с т и ко је с е у д ру ш т ву и п у т ем о б р а з о в а њ а п р о мо ви ш у. З а до в о љи т и ф о р м у, а не с у о ч и т и с е с а о з би љ н и м и з а з о в и м а и с т в а р н и м п р о б л е м и м а м но г и х уче сни ка у обра зо ва њу, мо гу ће је из ве сно вре ме без ве ли ке ште те, али и не з а д у г о. Ра з л и ч и т е ме т о де и т е х н и ке е в а л у а ц и је омо г у ћ а в а ју з а к љу ч и в а њ е о не к и м а с пе к т и м а о б р а з о в а њ а н а о с но ву е м п и р и ј с к и х под ат ак а. Д а л и с е, ме ђу т и м, ис под п р в ог оч и глед ног с ло ја зна че њ а т и х подат ак а може о тк рит и дру ги, ду бљи слој ко ји го во ри о в ре д н о с т и о б р а з о в а њ а н и је мо г у ће з а к ључи ти јед но став но, без ре зер ве и без остат ка. Уна точ то ме што се на зи ва ју 22 R a n ko B u l a t o v ić, A n d r a g o š k i z a p i s i [A n d r a g o g i c a l No t e s], B e o g r a d, I n s t i t u t z a p e d a go - gi ju i an dra go gi ju Fi lo zof skog fa kul te ta,2002, стр M. Ap ple, cit. de lo; K.P. Li es smann, цит. де ло. 630

11 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2018 и н д и к а т о ри ма м но г и по да ц и т о у с т р о г ом ме т о до ло ш ком см и с л у н и с у па, иа ко и ма ју и з в е сн у и н ф о р ма т и в н у в р ед но с т ко ју не т р е ба по т це њи в а т и, на о сно ву њи х н и је у п у т но до но си т и да ле ко с е ж не з а к љу ч ке. О н и омо г у ћ а в а ју п ро ш и ри ва ње и л и ис п ра в ља ње не по с ред н и х у т и са ка, смањују субјект и в нос т и л и не о сно в а но с т па у ша л н и х п р о це на. Ре а л и з о в а на а к т и вно с т, и нов а т ив а н н а с т а в н и п р о г р а м, од р е ђ е н и б р ој о б ја в љ е н и х р а до в а и л и ви с о ке оце не и з не ког пред ме та, ипак не мо ра ју исто вре ме но да зна че и да смо по сти гли жеље ни ре зул тат. По гре шно у том слу ча ју би би ло са мо ап со лу ти зо ва ти рез ул т а т е ко ји н и с у би л и под в рг н у т и ри г о р о зној ме т о до ло ш кој п р о в е ри, ко ја би мо жда би ла пре ви ше ску па, и при хва ти ти их као да је су. По се бан, не ма ње зна ча јан про блем, ти че се даљих последица кори шћења ова квих налаза по љу де, ин сти ту ци је, уче ни ке, фи нан си ра ње про гра ма и то ме слич но. И а ко с у кон т и н у и р а н и мо н и т о ри н г, п ри к у п љ а њ е и а н а л и з а по д а т а к а из ко јих се са довољном поузданошћу може за кљу чи ва ти о ква ли те ту обра - зо ва ња ко ри сне и нео п ход не ак тив но сти, оне још увек не мају чврсте ослонце. К а о би т но св ој с т в о ев а л у а ц и је о би ч но с е сма т р а п ри п и си в а њ е од р е ђе - н и х к в а нт ит ат и вн и х и л и к в ал ит ат и вн и х в р ед но с т и од р е ђ е н и м о б л и ц и м а ак тив но сти или од ре ђе ним ефек ти ма и то пре ма уна пред од ре ђе ним стандар ди ма. 24 Да кле, дис курс о ева лу а ци ји је, у ства ри, дис курс о в ре д но с т и - ма. У п р а к си с е нај че ш ће под р а з у ме в а да с е р а з л и ч и т и м од р ед н и ца ма ко је с е кор ис т е к а о м ат р ице п р и е в ал уац ији п р и п и с у ју б р ој ч а н е в р е д н о с т и и да љ е с е њи ма ба р а т а к а о ег з а к т н и м ч и њ е н и ца ма. С т а т и с т и ч к и, ме т ри ј ск и по с т у п ц и с т в а р а ју и л у зи ју о бјек т и в но с т и и з а к љу ч ц и по с т а ју не с у м њи ви. Мо жда је нај о штри је ова кву си ту а ци ју из ло жио Li es smann: к в ал ит ет и с е в е ћ с појмовно -лог и чк и х р а злог а не мог у једнос т а вно п р е ба ц и в а т и у к в а н т и т е т е, т ај је кон цеп т о си г у р а њ а к в а л и т е т а ко ји с а м по с е би не в ла да н и нај јед но с т а в н и ји м о снов н и м појмовима лог ике ква ли тет већ одав но за бо ра вио. Упра во се на овој глу по сти за сни ва оп ч и ње но с т ра нг ирањима, је р с е њима к в ал ит ет и све више оч ит ују к а о од нос кван ти те та. Ра ди се о то ме да се број ка ма ко је озна ча ва ју мје ста из ра зи тко је бо љи а тко ло ши ји. 25 Још ви ше упо зо ра ва став истог ау то ра по ко ме на ше при ста ја ње на луд и ло р а н г л ис т а пот в рђује исконско повјер ењ е у х ије р а р х и јск и по р е д а к с в и је т а 26 ко је д е м о к р а т и з ац ија н е м оже л ако у зд рм а т и. Не п р о п ит уј ућ и 24 Bi lj a n a Tr e b j e š a n i n, U p r a v l j an j e k v al it et o m n a s t a v e i e v a l u a c i j a r a d a n a s t a v n i k a, O b r a z o v a n je o d r asli h [ Tea ch i ng Q ual it y M an agem e nt a nd Tea che r Pe rfo rm a nc e Eva lua t io n, Adult E d u c a t i o n], Sa ra je vo, 2, Bo san ski kul tur ni cen tar, DVV In ter na ti o nal, 2003, стр K.P. Li es smann, цит. де ло, стр K.P. Li es smann, цит. де ло стр

12 Др Љу бин ка М. Ка тић, Др Све тла на С. Ста на ре вић, Др Жељ ко А. Бра лић, Евалуација... (стр ) на ч и не на с т а н к а т и х л и с т а н и њи хо ву уло г у су п с т и т у т а слободног т рж иш т а, п р е т по с т а в љ а с е с т а в по ко ме до с т и з а њ е к в а л и т е т а зна ч и, у с т в а ри, до с т и- за ње пр во га на ли сти, чак и по це ну ње го вог ко пи ра ња. Ма ње или ви ше успе шне ко пи је дру гих обра зов них си сте ма, шко ла или универзитета по - ста ју фор ма ко ја до но си успех, фор му ла уни-фор ме по ста је по жељ на. Прихва та њем овог кон цеп та, без зах те ва да се нор ма тив не смер ни це ар гу менту ју и обра зло же, је дин стве ност, кре а тив ност и раз ли чи тост гу бе тр ку. Јед но од у в е р љи ви х о б ја ш њ е њ а ја ча њ а с т а т у с а ев а л у ац ије и нас т ојањ а да се по ста не ар би тар ква ли те та обра зо ва ња по сред ством држања кључе - в а е в а л у а ц и о не п о л и т и ке т и че с е м но г о ш и ри х д ру ш т в е н и х п р о ме на ко је се не од но се са мо на под руч је обра зо ва ња. Као ду бин ски узрок нај че шће се н а в о д и с ав р е мен и успон не ол иб ер ал из м а и не оконз е рв ат ивиз м а у једном д е л у р а з в и је н и х з ем аљ а. Пос л овно - е кономс ко м иш љ ењ е, које је пос т ал о п р е о в л а ђу ју ће, од р а зи ло с е и на о б р а з ов не си с т е ме. О н и с е не р е т ко по сма - т р ају в и ш е с а с т анов иш т а мог ућ е г д оп р и но с а по с лов н и м по д у х в а т и м а и п р о фи т у, не г о до ско р а ш њ ег ц и љ а р а з в о ја људ ск и х и у к у п н и х д ру ш т в е н и х по тен ци ја ла. Мно ге зам ке које носи такав приступ обично нису на први по - глед ви д љи в е је р с у п р еднос т и коме рц и ја л и з а ц и је о б р а з о в а њ а т р е н у т не, оп и п љи в е и к р ај њ е ко ри сне, а опа сно с т и уда љ е не и не о п и п љи в е. 27 Економ ски сек тор тре ба да бу де укљу чен у до но ше ње од лу ка ко је се ти чу образо ва ња, али је за дру штве ну за јед ни цу штет но ако оста не и је ди ни. О мно гим ло шим стра на ма од у ста ја ња од обра зо ва ња као јав ног до бра и с у ж а в а њ а њ е г о в е ау т о но м и је, по с е б но с а с т а но ви ш т а у г р о ж а в а њ а ша н си не при ви ле го ва них сло је ва дру штва и за по ста вља ња свих по тре ба сем еко - ном ск и х, р а с п р а в љ а л и с у б р ојн и аут ори. 28 Ка ква мо же да бу де уло га евалу а ци је у том про це су? Скло ни смо ми шље њу да мо же да бу де пре суд на. Онај ко по се ду је моћ да де фи ни ше ква ли тет мо же да иза бе ре на чин ева луа ције који одго ва ра ње му или од ре ђе ној дру штве ној гру пи. У под руч ју образ о в а њ а он п р о п и с у је с т а н да р де, к ри т е ри ју ме и з в р сно с т и и по т р е б е ко је ће би т и з а до в о љ е не; би р а н а ш т а ће ф о к у си р а т и п а ж њу о б р а з ов не по л и т и ке; уста нов љава позиц ију појед инаца у образов ном п ро це су би ло као ау то ном н и х л и ч но с т и и л и п у к и х из вр ш и ла ца; од ре ђу је ко је зна ње се смат ра лег ит и мн и м; које д и д а к т и ч ке п р а к с е по же љ н и м. При т о ме, к ри т еријум и е в ал уац ије не п р о и з л а з е н у ж но и з у н у т р а ш њи х мо г ућ но с т и и св р х а о б р аз ов ањ а нег о и з с п о љ а ш њи х ко р и с т и. З н а њ е и о б р а з о в а њ е в и ш е н ис у ц и љ н ег о п ос т ај у сред ство. 29 Као да се оче ку је да се обра зо ва ње при ла го ди од ре ђе ном на чину ева лу а ци је ко ји је на мет нут раз ли чи тим вр ста ма ин сти ту ци о нал ног при- 27 De rek Bok, Univerzitet na tržištu [ University on the Mar ket], Be o grad, Clio, 2005, стр M. Ap ple, цит. де ло; K.P. Li es smann, цит. де ло; Mart ha Nus sba um, Not for Pro fit. Why D e m o c r a c y Ne e d s t h e H u m a n i t i e s?, Prin ce ton, Prin ce ton Uni ve rity Press, К.P. Li es smann, цит. де ло, стр

13 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2018 т и с к а, д а би пот ом р е з у л т а т и е в а л у а ц и је н а по г р е ш а н н а ч и н ус ме р а в а л и о б р а з о в а њ е. Мо гу ће је на ве сти чи тав низ при ме ра ко ји по ка зу ју на ко ји на чин оно ш т о ме р е ев а л у а ц и је по в р ат но у т и че на р а з не д и мен зи је о б р а з о в а њ а. Ч а к и сама чи ње ни ца да по сто ји свест о праћењу, про це њи ва њу и вред но ва њу мо - же да м е ња по на ша ње уче сни ка у не ком про це су у од но су на њи хо во спонта но по на ша ње. Ова пра вил ност при сут на је не са мо код по на ша ња по је дина ца, у овом кон тек сту на став ни ка, ру ко во ди ла ца, уче ни ка, не го се од ра жава и на ко лек тив не од лу ке и про це не. Ако се не што у од ре ђе ном дру штве ном кон тек сту пер ци пи ра као вред но оно ће се уто ли ко те же и ре ђе до во ди ти у сум њу. Од лу ка о то ме ко ји ће се на с т ав н и п ро гра м и и л и п ра к се усво ји т и к а о в р ед н и и з у ча в а њ а у ве л и кој мери је и к р оз ис т орију з ави сила од и деоло г ије, ве ре и ли по ли ти ке ви ше не го пе да го шко -ан д ра го шк и х и фи ло зоф ск и х осно ва обра зов ањ а. Према т у ма че њи ма с о ц и о ло г а обра зо в а њ а 30 а к т у е л н и д ру ш т ве - н и т р ен ут а к пог о д у је по т и ск и в а њу зн а ч а ја к а о и м ул т и д и мен зи о н а л но с т и ц и љ е в а о б р аз ов а њ а у ко р и с т њ е г о в е с у же н е у л о г е с л уже њ а е кон о мс ко м и нт ер е с у. Улог а коју о браз ов ањ е /може да / и ма з а ра зв ој пот енц ија ла св аког по је д и н ц а и д ру ш т в е н у з аједн иц у у ц ел ин и, м а рг ин ал из о в ан а је, и зм еђу оста лог, и на чи ном на ко ји се вред ну је ква ли тет обра зо ва ња. Као под ра зуме в а ју ће б о ље, в ред н и је, значајн ије и корисн и је зна ње обра зов н и м си с т е мом се фор си ра знање које доноси највише користи вла да ју ћим, ве ћин ским, приви ле го ва ним дру штве ним гру па ма. Ис ку ство оста лих не сма тра се зна чајним, не це ни се, чак се по не кад и не вред ну је. Кон фор ми зам или раз ли чи те в р с т е п ри т и с а к а кон с е к в ен т но до в о де до т о г а да с е вред но сти, нор ме и мод е л и п он аш ањ а помен ут и х г руп а о б р аз ов ањ е м и нт е р иориз ују и см а т р ају п ри р од н и м, а о б р а з о в а њ е у т ом см и с л у в р ед но сно не у т р а л н и м. О б р а з ов на ствар ност се при ла го ђа ва, ма кар и са мо на па пи ру, чак ако ти ме из не вер а в а о б р а з ов не и де а ле. С в е в е ћ а у пот р еб а к в а нт ификов ањ а, п р е у з е т а и з п ри р од н и х н а у к а и п р и м е њ е н а н а с в е н е с р одн е о б л ас т и, о м ог у ћ а в а и с в е ч е ш ћ е ко р и ш ћ е њ е р а н г и р а њ а к а о о б л и к а в р ед но в а њ а. С у в е р е но с т д а н а с пос јед ује он ај т ко и ма моћ п ри р е д и т и ов а к в о н и з а њ е. 31 Што је ни во обра зо ва ња ви ши то се у ж и м к ру г о вима п р еп уш т а поса о п р есуд ит е љ а, иако н и у нау чној з аједн иц и не м а је д и н с т в е ног с т а в а по п и т а њу мо же л и с е и к а ко и з ме ри т и св а к а д и- мен зи ја обра зо ва њ а. А г ен ц и је з а реј т и н г и вред но ва ње, не ре т ко у п ри ват ном в л а сн и ш т ву, р е ша в а ју д и ле ме на т е ме љу не ба ш ја сн и х к ри т е ри ју ма, не до - вољно сигнификантних низова тестова и ева лу а ци о них по сту па ка. Нај у тац- 30 М. Ap ple, цит. де ло; Дра ган Ко ко вић, С оц иол ог ија о б р аз ов ањ а [ T h e S oc iol o g y o f E d u c a t i o n], Но ви Сад, Ма ти ца Срп ска, K.P. Li es smann, цит. де ло, стр

14 Др Љу бин ка М. Ка тић, Др Све тла на С. Ста на ре вић, Др Жељ ко А. Бра лић, Евалуација... (стр ) н и ји ме ђу на р од н и п р о г ра м и ко ји ма с е ев а л у и ра ју образовн и сис т ем и, поп у т OECD- овог PI SA п р о г ра ма, о б у х в а т а ју т ри о бла с т и мат емат ик у, п рир одне на у ке и чи та лач ку пи сме ност, па ипак се пре ма њи ма су ди о це ли ни си сте ма. Обра зов н и си с т е м и и по л и т и ке обра зо ва ња м но г и х д р жа ва по т ом по к ла ња ју ви ше па ж ње по ме н у т и м, не г о не к и м д ру г и м обла с т и ма, ча к и п ро ве ра ва н и м обла сти ма уну тар тих ева лу и ра них под руч ја. Упо зо рења о погрешно изведе - ним за кључ ци ма и про ме на ма обра зов не прак се на кон ПИСА тестирања стижу и из др жа ва ко је по сти жу нај бо ље ре зул та те на овим те сти ра њи ма. Управо из Фи н ске су г е ри ш у ка ко ре фор ме на с т е ро и д и ма 32, ко је фор си ра ју не ке д р жа ве, мо г у да се п ре т во ре у ве ш т ач ко по бољ ша ње ре зул т а т а, а не од р ж и во ре ше ње. Њи хов обра зов н и успех за сн и ва се у п ра во на су п ро т н и м осно ва ма. Бри гу за дру штве ну ко хе зи ју и ва жност јед на ких мо гућ но сти, по ред уну таро бра зов н и х ч и н и ла ца, сма т ра ју т е мељ н и м из во ром к ва л и т е та обра зо ва ња. 33 Ре з улт ат и с т а н да р д и з о в а н и х ме т о да ев а л у а ц и је, р а н г и р а њ а, б о до в а њ а и ме ре ња ни воа ин сти ту ци о нал них но си ла ца обра зовања, ученичких по - стиг ну ћа, на став них про гра ма, научних пројеката, компетенција наставник а и све г а д руг ог а ш т о с е може мерит и чес т о пос т ају нез аменљив о с р едс т в о у ф ор м у л и с а њу о бра з ов н и х по л и т и к а, а ло к а ц и ји у в ек ог ра н и че н и х р е с у р с а и слич них прак тич них ре ше ња. Флек си бил ни је, осе тљи ви је, ва лид ни је ме - т о де ев а л у а ц и је, о т в о р е н и је з а бр ој на д ру г а р е ле в а н т на св ојс т в а у чесн ик а у о б р аз овном п р оцес у и л и к ар а кт ерис т ике си с т е м а у це л и н и, ко је з а х т е в а ју дуготрајне, пре фи ње ни је ана ли зе, дис кри ми на тив ни је поступке и квалитатив ни при ступ би ва ју по ти сну те или пот пу но из о ста ју, док се мер љи ви јим свој стви ма при да је пре ве ли ки зна чај. У последњој децен ији п рео в лада о је моде л к в а нт ит ат и вног и зраж ав ањ а к в а л и т е т а и у у н и в е р зи т е т ској с р е д и н и. З а д р ж и мо с е с а мо на в р ед но в а њу ква ли те та ис тра жи ва ња, ко је исто вре ме но има и функ ци ју вред но ва ња са - м и х и с т р а ж и в а ч а. 34 У о б р аз ов ању у ц е л и н и, по с е б но у у н и в е р з и т е т с кој н а с т а ви, з а по с ле не с у о с об е које с у к а о д руш т в ен а г руп а з ад рж але м ног е ка рак те ри сти ке сло бод них про фе си ја од ко јих се оче ку је ви сок сте пен инд и в и д у а л н е и и н с т и т у ц ион а лн е аут он ом ије. И п а к, в р едн ов ањ е њихов о г р а да, п ри т ом с а мо ис т р а ж и в ач ке а не и на с т а в не ком по нен т е ов ог по л и в а - лен тног позив а, базир а с е н а филоз офи ји по зи т и ви зм а, п р а г м а т и зм а и с а на гла ше но у т ил ит арном оријент ац ијом. 35 Оно је пот це њи вач ко и за нај бо- 32 P. Sahlberg, цит. де ло, стр Wil kin son i Pic kett, 2009, пре ма: P. Sahlberg, цит. де ло, стр K a t a r i n a Po p o v ić, Na t a š a Vu ji sić Ž iv ko v ić, Kv a n t i t a t i v n i p r i s t u p v r e d n o v a n j u k v a li t e t a is tra ži va nja u obla sti obra zo va nja otvorena pitanja, problemi i perspektive, Andragoške studi - je [A Q u a n t i t a t i ve Ap p r o a ch t o Evaluat i ng t he Q ual it y of Re s e a r ch i n E d u c a t io n O p e n Q u e s t i o n s, Pro blems and Per spec ti ves, A n d r a g o g i c a l S t u d i e s], Be o grad, 2, 2012, стр K. Po po vić, N. Vuji sić Živ ko vić, цит. де ло, стр