01 - Zdravstvenik_01 - Zdravstvenik.qxd.qxd

Транскрипт

1 ZdrAVSTVENIK Novine Zdravstvenog centra Valjevo Broj 48 Februar/Mart Unapre enje dijagnostike U ovom broju: Poseta UKC Tuzla strana 4 Gosti iz ^e{ke strane 4 Mart se obele`ava kao Mesec borbe protiv raka, a upravo u tom mesecu je unapre ena dijagnostika na{e ustanove, koja }e prvenstveno biti zna~ajna za prevenciju malignih oboljenja. Nadogra ivanjem magnetne rezonance kalemom za pregled dojke i dobijanjem savremenog video-kolonoskopa svakako su se stvorili uslovi za kvalitetno sprovo enje skrining programa. Op{irnije na stranama 2 i 3. Pozitivne ocene U poseti na{oj ustanovi po - ~e tkom marta je boravila Anne M. Bakilana iz Kancelarije Sv ets - ke banke u Va{ingtonu, zajedno sa predstavnicima Jedinice za up - ravljanje projektima Svetske banke pri Ministarstvu zdravlja. Cilj nj ene posete Srbiji bilo je upoz - na vanje sa realizacijom projekta "Ra zvoj zdravstva Srbije", na osn - ov u ~ega }e do juna biti sa~injen ko na~an izve{taj o ovom velikom pr ogramu zavr{enom go di - ne. Poznato je da je na{a bolnica bi la uklju~ena u "Razvoj zdravstva Srbije", zajedno sa bolnicama u Kr aljevu, Zrenjaninu i Vranju, a pr itom vi{e puta dobila pohvale od zvani~nika Svetske banke za po sve}enost projektu i njegovu uspe{nu realizaciju. Sa realizacijom projekta u valjevskoj Bolnici go{}u iz Va{ingtona upoznao je generalni direktor prim. dr Ilija Tripkovi}, koji je istakao da prvu fazu projekta od smatra "godinama u~enja", a period dodatnog finansiranja od "godinama potvrde". Direktor Tripkovi} je na kraju svoje prezentacije predstavio ciljeve i planove ustanove za naredni period. Nakon sastanka i obilaska Bolnice, Anne M. Bakilana je istakla da je impresionirana kvalitetom posla koji je ura en u na{oj ustanovi i da smo po tome ispred mnogih. Upravo zato smatra da }e u izve{taju biti puno "dobrih lekcija" za bolnice u drugim dr`avama koje poku{avaju ne{to sli~no da urade uz podr{ku Svetske banke. Govore}i o budu}im izazovima koje je naveo direktor Tripkovi}, gospo a Bakilana je istakla da }e ih apostrofirati i od svog menad`menta u Va{ingtonu zatra`iti podr{ku za dalje planove Bolnice Valjevo. Zavr{na konferencija strana 5 Analiza upitnika za pacijente strana 7 Vandredna situacija strana 11

2 2 ZdrAVSTVENIK Unapre enje dijagnostike Mesec borbe protiv raka "Prevencija i rano otkrivanje karcinoma dojke" bila je tema predavanja koje je povodom obele`avanja Meseca borbe protiv raka odr`ano u Edukativnom centru, u saradnji sa podru`nicom Dru{tva Srbije za borbu protiv raka. Na predavanju su govorili dr Vesna Krstevski, predsednik podru`nice Dru{tva Srbije za borbu protiv raka, dr Nade`da Saji}, radiolog i dr Vesna Banovi}, {ef onkologije na{e ustanove. - Karcinom dojke spada me u naj~e{}e karcinome, a na prvom mestu je po u~estalosti kod `ena. U Srbiji se svake godine registruje oko ~etiri hiljade obolelih `ena, a od ove bolesti godi{nje umre oko 1600 `ena. Zato treba mnogo snage, strpljenja i volje da se `ene nateraju, mo`da je to gruba re~, ali zaista je tako, da malo vi{e ra~una povedu o sebi i svom zdravlju i tu je uloga medija neprocenljiva. Naj~e{}e oboljevaju `ene izme u 50 i 60 godina `ivota, ali i sve ve}i broj mla ih oboljeva od ove bolesti. Mi smo pro{le godine od ukupno 374-oro evidentiranih pacijenata, registrovali 75 `ena sa karcinomom dojke, {to je vi{e nego prethodnih godina, jer je i zahvaljuju}i digitalnom mamografu otkriven ve}i broj obolelih. Od tog broja je 60 odsto `ena bilo u menopauzi. Po stadijumima bolesti, kod oko 15 odsto `ena je karcinom otkriven u prvom stadijumu, oko 44 odsto u drugom stadijumu, oko 20 odsto u tre}em stadijumu i oko 15 odsto u ~etvrtom stadijumu bolesti. Moram da naglasim da je jako va`na sekundarna prevencija, koja podrazumeva preventivne preglede u cilju ranog otkrivanja karcinoma dok je tumor malih dimenzija i dok se mo`e uspe{no le~iti ukazala je dr Vesna Banovi}, prilikom predavanja kome su prisustvovali i mladi, u~enici srednje Medicinske {kole. Razgovor sa novinarima Uvaljevskoj bolnici unapre ena je dijagnostika dojke nado gr - a ivanjem magnetne rezonance kalemom za pregled do jke, koji je dobijen u okviru projekta "Unapre enje radi o lo {ke dijagnostike oboljenja dojke kroz uvo enje nove dijagnosti~ke metode - magnetne rezonance dojke". To je projekat koji je finansiran od strane Ministarstva zdravlja i oslanja se na dve nacionalne strategije, Nacionalni program "Srbija protiv raka" i Nacionalni program za prevenciju raka dojke. Uz digitalni mamograf koji je donacija Vlade Japana, nabavkom kalema za dojku je prakti~no kompletirana radiolo{ka dijagnostika oboljenja dojke za pacijentkinje sa podru~ja Kolubarskog okruga i ~itave zapadne Srbije. - Cilj na{eg projekta je da unapredimo zdravlje `ena kroz rano otkrivanje bolesti i da smanjimo smrtnost od raka dojke. To se mo`e posti}i na dva na~ina, a prvi je podizanje nivoa svesti kod `ena o zna~aju ranih pregleda i preventivnih pregleda, jer rana dijagnoza uglavnom zna~i i izle~enje. Drugi deo na~ina u postizanju ovih ciljeva je ja~anje kapaciteta na{e ustanove za preventivne preglede, za ranu dijagnostiku i le~enje. I to planiramo da uradimo na dva na~ina, prvi na~in je opremanje, a kalem za dojku je u na{oj ustanovi, a drugi deo ovog cilja }emo ostvariti kroz edukaciju na{ih lekara i radiolo{kih tehni~ara koji }e raditi na ovim aparatima rekla je dr Mirjana ]erani}, upravnik Bolnice Valjevo, prilikom obra}anja medijima povodom unapre enja dijagnostike dojke i dodala da je za realizaciju projekta, u okviru koga je obezbe en kalem za magnetnu rezonancu dojke, Ministarstvo zdravlja Republike Srbije opredelilo sredstva u iznosu od ,00 dinara. O zna~aju unapre enja dijagnostike dojke, ali i preventivnim strategijama novinarima su govorile radiolozi dr Ivana Kostadinovi} i dr Nade`da Saji}. da ka`em da smo na pravom putu da se u radiolo{koj slu`bi formira jedna jedinica koja bi objedinila sve preglede u dijagnostici bolesti dojke. To su pre svega neizostavan klini~ki pregled, zatim mamografski pregled koji je mogu}e uraditi na najsavremenijem digitalnom mamografu zahvaljuju}i donaciji japanske Vlade, tu je i ultrazvu~na dijagnostika dojke, a sada imamo i mogu}nost dijagnostike bolesti dojke magnetnom rezonancom. Svi modaliteti u dijagnostici ili njihova kombinacija ne donosi stopostotnu dijagnozu, tako da za svaku promenu, ukoliko ovi modaliteti isklju~e karcinom dojke, ipak treba uraditi proveru biopsijom. Magnetna rezonanca je nova metoda i mi smo privilegovani {to imamo mogu}nost da obavljamo te preglede, re{ava}e nam veliki broj problemati~nih dojki. Za sada }e se pregledi obavljati ~etvrtkom od 7.30 do i za po~etak }e se obavljati po deset pregleda, a indikacije za pregled }e donositi konzilijum lekara koji se ina~e odr`ava jednom nedeljno kazala je dr Nade`da Saji}. - Ova godina je u Srbiji ozna~ena kao godina po~etka sprovo enja Nacionalne strategije u borbi protiv raka, tako e i protiv raka dojke. Ja sam imala priliku da u delegaciji Vlade Srbije i Ministartsva zdravlja u ime na{e ustanove boravim u Japanu u Univerzitetskom centru Oita gde smo se upoznali sa njhovim programom sprovo enja skrininga i mera prevencije koje preduzimaju. Nadam se da }emo mi usvojiti preporuke koje su nam oni dali, koje se podudaraju i sa preporukama u Evropskoj uniji i preporukama Svetske zdravstvene organizacije, a to je da }emo obuhvatiti `ene starosne dobi od 45 do 69 godina, iako je u na{oj populaciji u porastu broj oboljevanja od raka dojke i `ena mla e `ivotne dobi. Moram da naglasim da je i svest `ena o zna~aju pregleda i obave{tenost o ovoj bolesti u Japanu izuzetno velika. Iz svega toga rezultiralo je planiranje niza aktivnosti koje }e se sprovoditi u svim ustanovama koje su opremljene novim mamografima. Me u njima je i na{a ustanova koja je imala tu privilegiju da dobije digitalni mamograf, jer je ipak prepoznato da je na{a ustanova spremna da sprovede kvalitetno taj program skrininga, a sa druge strane je prepoznato da smo mi podru~je sa sve ve}om stopom oboljevanja od raka dojke. Pored toga, na{a ustanova je opremljena i sa novim PAKS sistemom, koji uklju~uje ~uvanje svih informacija, odnosno, snimaka radiolo{kih pregleda koji su obavljeni na digitalnim aparatima, {to nam daje i mogu}nost naknadne obrade. Novi PAKS sistem podr`a}e i novi radiolo{ki informacioni sistem sa uvo enjem novih radnih stanica, {to zna~i da }e vi{e lekara u isto vreme mo}i da obavlja ve}i broj pregleda, tako da }emo poku{ati da smanjimo liste ~ekanja, a samim tim {to vi{e ne}emo izdavati rendgenske filmove, svakako da }emo imati i finansijske u{tede rekla je novinarima dr Ivana Kostadinovi}. S obzirom na to da se mart obele`ava kao Mesec borbe protiv raka svakako da je zna~ajna i simbolika unapre enja dijagnostike dojke ba{ u tom mesecu, a prilikom konferencije za novinare dr Vesna Banovi}, {ef valjevske onkologije je naglasila da se broj obolelih od karcinoma se iz godine u godinu pove}ava, kako u svetu, tako i kod nas, ukazuju}i na zna~aj preventivnih pregleda. U tom smislu se dr Miroslava Ple}i}, koordinator za dijagnosti~kopoliklini~ku grupaciju u na{oj ustanovi, ukazuju}i na zna~aj unapre enja dijagnosti~kih metoda, zahvalila medijima {to nam daju veliku podr{ku da se podigne nivo zdravstvene prosve}enosti na{eg naroda, a u ovom konkretnom slu~aju `ena.

3 ZdrAVSTVENIK Dr Vladan Ple}i} kraj novog aparata Uokviru akcije Fonda B92 "Bitka za bebe" odsek Neonatologije je dobio jo{ jednu savremenu izoletu, ~iji je proizvo a~ kompanija "Dreger". Prvi inkubator iz ove akcije stigao je u januaru. Najavljeno je da }e u narednom periodu predstavnici Fonda B92 i donatori posetiti valjevsko porodili{te. A u okviru proslave Dana grada Valjeva odr`an je Prvi memorijalni ko{arka{ki turnir "Luka Stan~i}", pod pokroviteljstvom Nova oprema 3 Uokviru Nacionalnog programa borbe protiv raka dobili smo savremeni video-kolonoskop, ~iji je proizvo a~ Olimpus. Ovaj aparat }e omogu}iti kvalitetnu dijagnostiku u cilju prevencije karcinoma debelog creva. U pitanju je oprema dobijena u okviru projekta koji }e omogu}iti realizaciju Nacionalnog skrining programa za rak debelog creva, grli}a materice i raka dojke. U okviru projekta }e biti organizovana i edukacija lekara i tehni~ara. Projekat finansira Evropska unija, preko Delegacije EU u Republici Srbiji, iz predpristupnih fondova EU za Republiku Srbiju. Dr Vladan Ple}i}, na~elnik Slu`be za unutra{nje bolesti, ka`e da je ovaj aparat od neprocenljivog zna~aja za na{u ustanovu. - To je najnoviji aparat, kompletan video stub sa videokolonoskopom, koji }e nam omogu}iti kvalitetnu dijagnostiku u cilju prevencije kolorektalnog karcinoma. Uz ovaj aparat smo dobili i kompjuter koji je predvi en da se radi po programu Evropske unije, prakti~no }emo kompletan rad obavljati po evropskim standardima. Mi }emo imati i edukaciju tima koji }e raditi, a to su ~etiri lekara iz Odseka gastroenterologije, dva hirurga i dva tehni~ara. Karcinom debelog creva je kod nas jako ozbiljno oboljenje i prednja~i u odnosu na druge karcinome. Zato nam je cilj da uradimo {to vi{e pregleda kako bi se bolest otkrila u ranoj fazi, da se otkriju polipi, uklone, da se intervencijama preduprede komplikacije i ova zlo}udna bolest, jer ako se zapusti ishod je lo{. Mi smo sada u mogu}nosti da po najvi{im standardima radimo preventivnu, dijagnosti~ku i interventnu kolonoskopiju i na kraju savetujemo da se na vreme uradi sve ono {to je neophodno re{avati operacijom. Ovo je osnovna dijagnostika kod debelog creva obja{njava dr Vladan Ple}i}. Nastavljena Bitka za bebe Dr Ireni Mati}, {efu Angio-sale, uru~eno je priznanje Kapetan Mi{a Anastasijevi}. Ona je jedna od dobitnika ovog zna~ajnog priznanja koje je dodeljeno privrednicima i drugim stvaraocima za njihov doprinos u razvoju privrede, kulturnog i javnog `ivota iz Valjeva, [apca i Loznice. Dr Irena Mati} ka`e da ovo priznanje za nju predstavlja veliku ~ast, jer se dodeljuje ljudima koji su ostvarili neke zna~ajne rezultate, ali i obavezu jer treba nastaviti dalje i postizati jo{ vi{e. Uz dr Irenu Mati}, me u ovogodi{njim dobitnicima priznanja Kapetan Mi{a Anastasijevi} su Grad Valjevo, Zoran Jakovljevi} gradona~elnik - Najbolji partner, Ljiljana Stanojevi}, Stanojevi} Valjevo - Najbolji preduzetnik, Poljoprivredna stru~na slu`ba Valjevo - Najbolji agrar, Turisti~ka organizacija op{tine Ose~ina - Najbolji doma}in, Tehni~ka {kola Valjevo - Najbolji u oblasti obrazovanja, Udru`enje `ena Zlatne ruke Ljig - Za negovanje tradicije, PD Vrujci Gornja Toplica - Najbolje usluge, Malina Impex Valjevo - Naturela ~ajevi - Najbolji brend, Op{tina Ub, Vladislav Krsmanovi} predsednik - Za ekologiju, Urban Technics - Za kvalitet, Milan Milinovi}, urednik regionalne televizije Vuji} Valjevo - Za anga`ovano informisanje, Nenad Jezdi} glumac - Za gluma~ko ume}e i doprinos srpskoj kulturi, Ivan Nasti} sportista - Za ostvarene rezultate u oblasti sporta. Projekat Put ka vrhu u okviru kojeg se dodeljuju priznanja Kapetan Mi{a Anastasijevi} zajedni~ki realizuju Privredna komora Vojvodine, Fakultet tehni~kih nauka Novi Sad i Media Invent iz Novog Sada, uz podr{ku Grada Valjeva, sa osnovnim zadatkom afirmacije preduzetni~ke kulture i stvarala{tva. Ko{arka{kog saveza Srbije, a sav prihod od ulaznica je upravo namenjen akciji Fonda B92 "Bitka za bebe". I prihod od svih prate}ih programa Turnira, pre svega projekcije filma "@u}ko" koji govori o Radivoju Kora}u, kao i aukcije delova opreme i predmeta ko{arka{kih klubova koji su u~estvovali na Turniru i poklona od Ko{arka{kog saveza Srbije, tako e je namenjen ovoj akciji. Priznanje Kapetan Mi{a Anastasijevi} Sa dodele priznanja

4 4 ZdrAVSTVENIK Radiolozi, radiolo{ki tehni~ari i zaposleni u IT centru na{e ustanove, zajedno sa direktorom prim. dr Ilijom Tripkovi}em, posetili su Univerzitetski klini~ki centar u Tuzli. Razlog posete bilo je upoznavanje sa iskustvima u primeni PACS/RIS sistema koji je u UKC Tuzli implementiran jo{ godine, ali i uspostavljanje medjudr`avne saradnje na{e dve ustanove. Krajem marta na{u ustanovu su posetili predstavnici kompanije MMM Group-BMT koja se bavi proizvodnjom opreme za sterilizaciju u zdravstvenim ustanovama i ima fabrike u ^e{koj i Nema~koj. U poseti su bili Toma{ Tu~ek, direktor prodaje ove kompanije i Sarka Skalova, menad`er regije. Sa njima su u poseti bili i generalni direktor kompanije PTM iz [apca Milorad [akan i njegov pomo}nik Mladen Vu~kovi}. Generalni direktor prim. dr Ilija Tripkovi} je gostima iz ^e{ke pr edstavio ustanovu i planove kada je u pitanju unapre enje centralne sterilizacije u valjevskoj Bolnici. Prostor centralne sterilizacije je savremeno projektovan sa odvo - je nim celinama, a to su prljav deo pr ip - re me za pranje i dezinfekciju instrum - ena ta, ~isti deo pripreme sterilizacije za pa kovanje instrumenata i ostalog ma - teri jala u metalne kasete i dobo{e, i ste - rilni deo gde se odla`e materijal spreman za kori{}enje. Ono {to je potrebno svakako je obnavljanje aparata za sterilizaciju, a ustanova poseduje i plan re - konstrukcije, koji uz opremanje po dr - azumeva i minimalnu rekonstrukciju u sm islu preraspodele postoje}ih prosto - rija. Kako je dr Tripkovi} naglasio, os - novna ideja je da centralna sterilizacija u valjevskoj Bolnici bude uzor za ovaj deo Evrope. Gospodin Toma{ Tu~ek je izrazio ve liku zahvalnost na prijemu, uz prijatno iznena enje istorijatom na{e us ta - nove. On je kazao da je njihova komp - an ija u Evropi jedna od dve, a u svetu je dna od tri najve}e kompanije za pr oi - zvo dnju opreme za sterilizaciju. Pl ani - raju otvaranje jo{ dve fabrike, po je - dnu u Nema~koj i ^e{koj. Cilj im je da istra`e i srpsko tr`i{te, a prva oprema je instalirana u bolnici u Aran elovcu u okviru projekta sa ^e{kom razvojnom Poseta UKC Tuzla Gosti iz ^e{ke U UKC Tuzla su nas do~ekali i srda~no ugostili prof. dr Elmir ^i~ku{i}, direktor te ustanove, doc. dr Haris Husejnagi}, direktor Klinike za radiologiju i nuklearnu medicinu, i dipl. ing. Nihad Me{anovi}, direktor Sektora za informacione tehnologije. Obi{li smo Kliniku za radiologiju, hematologiju, onkologiju i zra~nu terapiju i upoznali se sa njihovim na~inom rada i organizacije posla, kao i aparatima koje poseduju. UKC Tuzla je savremena medicinska ustanova, tercijarnog nivoa zdravstvene za{tite, sa 140 godina dugom tradicijom. Opremljeni su najsavremenijim aparatima MRI, CT, angiosalama i aparatima za zra~nu terapiju. Kako }e u na{oj ustanovi uskoro po~eti sa primenom novi PACS/RIS sistem, upoznali smo se sa na~inom rada njihovog, obzirom da poseduju iste tehnologije. Direktor ZC Valjevo prim.dr Ilija Tripkovi} istakao je da }emo se truditi da vidjeno u UKC Tuzla primenimo i kod nas. Takodje je istakao da se nada dugoj i na obostrano zadovoljstvo uspe{noj saradnji na{e dve ustanove. ZC Valjevo je uklju~eno u projekat informatizacije zdravstvenog sektora u Srbiji, koje sprovodi Ministarstvo zdravlja Republike Srbije. Uvodjenjem novih informacionih tehnologija, kao i implementacija PACS/RIS sistema, o~ekuju se velike finansijske u{tede, ali i skra}enje vremena potrebnog za uspostavljanje dijagnoze, pobolj{anje procesa rada i skra}enje lista ~ekanja na odredjene dijagnosti~ke procedure. Dr Ivana Kostadinovi}, radiolog ZC Valjevo agencijom, a kako je gospodin Tu~ek kazao, `elja im je da nastave dalje. Nakon obilaska centralne sterilizacije u valjevskoj Bolnici, gospodin Tu~ek je ocenio da se rad obavlja na izuzetno profesionalnom nivou i izrazio spremnost za saradnju. Sa upravom ove ustanove se razgovaralo o mogu}nostima uspostavljanja saradnje i projekata koji bi bili od obostranog interesa. U valjevskoj Bolnici je goste u ime uprave pozdravila dr Mirjana ]erani}, upravnik Bolnice, dok je dr na~elnik Operativnog bloka sa saradnicima predstavio rad te slu`be, uklju~uju}i i rad centralne sterilizacije. Obilazak sterilizacije

5 ZdrAVSTVENIK Saradnja i razvoj novog pristupa u mentalnom zdravlju 5 Povodom zavr{etka projekta prekograni~ne saradnje izme u Srbije i Bosne i Hercegovine UPSTREAM Unapre enje socijalizacije i tretmana u mentalnom zdravlju, kofinansiranog od Evropske unije i Karitasa Italije, u Tuzli je krajem marta odr`ana zavr{na Konferencija sa temom Saradnja i razvoj novog pristupa u mentalnom zdravlju. Partneri na ovom projektu, Karitas Italije, Karitas Valjevo, Zdravstveni centar Valjevo i Udru`enje Feniks iz Tuzle, organizovali su ovu dvodnevnu Konferenciju na kojoj su razmenjena iskustava u oblasti mentalnog zdravlja, uz diskusiju o mnogim pitanjima koja su se otvorila u toku realizacije projekta i prezentaciju rezultata stru~nog istra`ivanja na temu "Komparativne studije o slu`bama mentalnog zdravlja u BiH i Srbiji". - Istra`ivanje smo radili zajedno prof. dr Esmina Avdibegovi} sa Medicinskog fakulteta u Tuzli i Psihijatrijske klinike, ~lanovi Udru`enja Feniks iz Tuzle i na{a Psihijatrijska slu`ba, odnosno, ja kao nosilac projekta. Ovo istra`ivanje je u na{oj ustanovi pro{lo kompletnu proceduru, dobilo saglasnost Eti~kog odbora, a ono {to je bilo zanimljivo jeste to da su u ovom istra`ivanju prvi put kao istra`iva~i, odnosno, kao oni koji su prikupljali podatke, pored zdravstvenih radnika u~estvovali i korisnici, na{i pacijenti, {to je, kako profesor Paolo Serra ume da ka`e, a i kako je profesorka Avdibegovi} rekla, zapravo, svojevrsna revolucija, revolucionarni korak. Istra`ivanje je poredilo odre ene parametre kod pacijenata koji su uklju~eni u rad Feniksa, koji su uklju~eni u rad ku}nih poseta i onih koji su uklju~eni u standardne oblike bolni~kog ili ambulantnog le~enja. Dobili smo rezultate koji govore o tome da ovi alternativni oblici, poput udru`enja korisnika ili ku}nih poseta, zna~ajno uti~u na zadovoljstvo pacijenata, uti~u na njihovo stanje, na pobolj{avanje stanja, i da su svakako ne{to {to bi trebalo podsticati. Pored toga, istra`ivanje nam je dalo i ono {to su na{i korisnici iznosili kao svoje primedbe i zamerke, pa nam i na taj na~in ponudilo mogu}nost da unapredimo svoj rad, popravimo ono {to mo`da u ovom trenutku ne funkcioni{e ba{ najbolje ka`e prim. dr Branka Stamatovi} Gaji}. Ona nagla{ava da je zapravo najzna~ajniji deo posete Tuzli bio drugi dan, koji je bio posve}en planovima za nove aktivnosti i obja{njava: - Mi smo imali sre}u da se zahvaljuju}i projektu omogu}ilo da ve}i broj ljudi ode na Konferenciju, tako da je dosta ~lanova radne grupe bilo, u~estvovalo u radu i dalo fantasti~an doprinos. Moram priznati da je bilo mnogo ideja, mnogo zanimljivih predloga i da su i na{i saradnici iz Tuzle dosta ideja prihvatili i ocenili jako korisnim. Ve}ina njih je i ostvarljiva, ali o tim nekim budu}im aktivnostima }emo govoriti kada budemo u{li u njihovu realizaciju. U ovoj poseti Tuzli bili su predstavnici radne grupe, predstavnici Karitasa Italije i profesor Paolo Serra, tako e ekspert na projektu i konsultant, ~ije je izlaganje uvek inspirativno i jako zanimljivo. Tom prilikom je u jednom delu citirao tekst Franka Bazalje koji govori o institucionalizaciji i o tome {ta sve psihijatrijska bolnica ograni~i u `ivotu pacijenta i moja asocijacija na to je bila da je danas mo`da do{lo vreme da te bolnice, pogotovo u na{em slu~aju, nisu same po sebi tako lo{e, sa tako lo{im uslovima, ali da je azil negde u na{im glavama i da pacijenti vrlo ~esto nemaju svest o tome na {ta sve imaju pravo, nekada sami sebi ta prava uskra}uju, vrlo ~esto im ta prava uskra}uju drugi, pa nekad i zdravstveni radnici i to je jedna jako va`na poruka. Jedan od rezultata projekta, zapravo, pokazatelja da je na~injen istinski korak napred kada je u pitanju unapre enje socijalizacije i tretmana u mentalnom zdravlju, svakako je pro{irenje radne grupe u Valjevu i uklju~ivanje ve}eg broja institucija. - Zanimljivo je da se na{a radna grupa pro{iruje, sada imamo ve}i broj u~esnika i vi{e institucija uklju~enih kroz svoje aktivnosti, Konferencija u Tuzli pa nam je tako dragoceno u~e{}e direktora Medicinske {kole Aleksandra Maravi}a, koji je jako kreativno i kvalitetno predstavio neke ideje i predloge. Dragoceno je u~e{}e i Jasmine Mom~ilovi}, predstavnika pedgo{ko-psiholo{ke slu`be Valjevske gimnazije. Naravno, Udru`enje Dobri ljudi je uvek uklju~eno u na{e aktivnosti, tako da je sa nama bio Du{an Peri}, u ime Odbora za ljudska prava je bio Aleksandar Perovi}. Kao ~lanove na{e radne grupe mi uvek imamo predstavnika Vi{eg javnog tu`ila{tva, a ovoga puta je sa nama bio Sr an Radovi}. Ono {to je nama posebno va`no i {to mislim da je ne{to {to treba dalje razvijati i podsticati jeste uklju~enost Centra za socijalni rad u na{e aktivnosti, tako da nam je jako drago {to je Milena Radosavljevi} bila u~esnik. - Moram da ka`em da nam jedan aspekt Konferencije nije bio drag, posebno na{im saradnicima iz Tuzle i profesoru Serri. Zapravo smo u tom prvom danu o~ekivali vi{e u~e{}a kolega psihijatara iz Tuzle, jer je osim profesorke Avdibegovi} u~estvovao samo jo{ jedan kolega psihijatar, {to je u odnosu na na{u ekipu malo. Sa nama je u toj poseti bila na~elnica Psihijatrijske slu`be prof. dr Sne`ana Medenica, koja je ina~e uklju~ena, dosta doprinosi i podr`ava rad vezan za ku}ne posete, bio je dr Aleksandar Begovi}, mladi kolega koji je pokazao dosta entuzijazma i zajedno sa novinarkom Slavicom Sabo Tripkovi} u~estvovao u pripremi bro{ure o mentalnom zdravlju koju }emo posebno predstaviti, zatim, prim. dr Tomislav Gaji}, biv{i na~elnik Psihijatrijske slu`be koji je podr`avao i pokretao dosta tih aktivnosti, a sada kao predstavnik nevladinog sektora i dalje nastavlja saradnju, a sa nama je bila i na{a upravnica Bolnice dr Mirjana ]erani}, koja je neuropsihijatar po struci i pretpostaljam da joj je zbog toga bilo jo{ dra`e da pozdravi taj skup i da u~estvuje u radu kazala je prim. dr Branka Stamatovi} Gaji} i dodala: - Osim u~esnika u projektu, na zavr{noj Konferenciji su bili i predstavnici lokalnih vlasti Tuzle, direktori fonda za zdravstveno osiguranje i slu`be za zapo{ljavanje, kao i predstavnici organizacija u ime kancelarija Evropske unije, koji prate ove projekte i vr{e monitoring, tako da se mi nadamo da je, s obzirom na rezultate koje smo imali, sve {to smo prikazali bilo dovoljno da ih uveri da je ovaj projekat na najbolji mogu}i na~in ispunio svoje predlo`ene ciljeve i da je najbolja osnova za neke budu}e projekte koji bi iz ovoga trebalo da slede.

6 6 ZdrAVSTVENIK Osvrt na izradu plana rada Plan rada valjevske Bo - ln ice za ovu godinu ob javljen je na sajtu na {e ustanove. Izrada Plana sv akako je obiman posao u koji moraju biti uklju~eni svi. Kako izgleda priprema Pla na za Zdravstvenik govori Gordana Maksi}, na ~e ln - ik Slu`be plana, analize, statistike i socijalne medicine. - Plan zdravstvene za {t- ite iz obaveznog zdravstvenog osiguranja za go - dinu polazi od opredeljenja i ciljeva zdravstvene politike Re publike Srbije i posebnih str ategija u oblasti un apr e - enja zdravlja i zdravstvene za{tite stanovni{tva. Zakonsk e osnove za izradu Plana Gordana Maksi} zdravstvene zdravstvene za {tite ~ine pozitivni zakonski propisi koji utvr uju i reguli{u prava osiguranih lica u oblasti zd ra vst - ve ne za{tite, organizaciju zdravstvene slu`be kao i okvir za ostvarivanje prava u oblasti zdravstvene za{tite i druge pretpostavke za realizaciju istih prava i zdravstvenih potreba stanovni{tva. Obim zdr avs tve ne za{tite i obuhvat stanovni{tva merama zdravstvene za{tite planiraju se na osnovu utvr enih zdravstvenih potreba i zahteva koji su iskazani kroz kori{}enje zdravstvene za{tite u prethodnom planskom periodu. U oblasti bolni~ke zdravstvene za{tite planiraju se: zdravstvene potrebe osiguranih lica, prioriteti za sprovo enje zdravstvene za{tite osiguranih lica, zdravstvene usluge za realizaciju zdravstvenih potreba, pretpostavke i uslovi za realizaciju Plana, kapaciteti zdravstvene slu`be, finansiranje Plana zdravstvene za{tite, na~in pra}enja sprovo enja i realizacije Plana obja{njava Gordana Maksi} i nagla{ava da je proces izrade Plana za godinu pokrenut pro{le godine, anga`ovanjem slu`bi da daju svoje pojedina~ne predloge rada i razvoja slu`be kao i potrebe za sredstvima za sprovo enje predlo`enog programa. - Proces planiranja u ustanovi kao i pojedi~ano po jedinicama ustanove sa jedne strane odre en je i regulisan zakonskim okvirima koji mu name}u sadr`aj i obim zdravstvene za{tite, a sa druge strane limitiran raspolo`ivim finansijskim sredstvima koja nisu dovoljna da pokriju va`e}i obim prava iz zdravstvenog osiguranja. To je jedan od klju~nih i najve}ih problema sa kojim se u~esnici u procesu planiranja Stru~no usavr{avanje rada i potreba ustanove sre}u. Kada sagledate Program zdravstvene za{tite Republike Srbije za godinu, ne uo~avaju se restriktivne mere u pogledu prava, odnosno obima i sadr`aja zdravstvenih usluga u odnosu na prethodnu godinu. Me utim, kada sagledate ekonomski momenat sre}ete se sa ~injenicom da mo`ete raspolagati samo sa onoliko sredstava koliko je svojim planom opredelio Republi~ki fond za zdravstveno osiguranje i da preko toga ne mo`ete preuzimati obaveze. Ta sredstva su nedovoljna za postoje}i obim prava pa se postavlja pitanje kako planirati rad, a samim tim i funkcionisanje ustanove ukazala je Gordana Maksi}. - Svi u~esnici u procesu planiranja zajedno sa slu`bom koja obavlja poslove planiranja dali su realan plan usluga koji zadovoljava va`e}e zakonske propise i koji uva`ava strukturu i obim pru`enih usluga u prethodnoj godini. Kada se pristupilo planiranju potrebnih resursa predlo`eni planovi bili su vi{e puta revidirani, svo eni u restriktivne okvire uz poku{aj da se bar pribli`imo opredeljenim sredstvima za godi{nji nivo. U pru`anju zdravstvene za{tite prioriteti su odre eni Programom koji je Ustanova du`na da po{tuje. U raspolaganju nedovoljnim finansijskim sredstvima veoma je te{ko nekada ~ak i nemogu}e napraviti prioritete kada se neki od njih sami name}u i kao zakonska ili ugovorna obaveza. Kako napraviti prioritet u nabavci leka ili sanitetskog i potro{nog materijala kada znate da na godi{njem nivou za lekove imate manje ,00 din. sredstava od potrebnih, za sanitetski materijal ,00 din. manje od potrebnih, a Zakon o zdravstvenoj za{titi i potpisan Ugovor sa Republi~kim fondom za zdravstveno osiguranje vam nala`e da ste u obavezi da osiguranim licima pru`ite zdravstvenu za{titu i obezbedite lekove i medicinska sredstva koja su utvr ena kao pravo iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Sa ograni~enim finansijskim sredstvima za ostale tro{kove treba planirati funkcionisanje kompletne medicinske i nemedicinske opreme, i planirati pla}anje ostalih indirektnih tro{kova koji se po va`e}im finansijskim propisima pokrivaju iz sredstava Republi~kog fonda za zdravstveno osiguranje. - Kada krenete da radite ovaj posao i kada poku{ate da za jednu bud`etsku ustanovu kakva je Bolnica uspostavite planski jednakost leve i desne strane to predstavlja nemogu}u misiju. Imaju}i u vidu navedene ~injenice ura en je Plan usluga ustanove zasnovan na va`e}im zakonskim aktima i realan plan potrebnih sredstava za ostvarenje Programa uz planiranu maksimalnu racionalizaciju tro{enja sredstava. Republi~ki fond za zdravstveno osiguranje jo{ uvek nije dao predra~un opredeljenih sredstava za godinu. Finansiranje se u prva tri meseca vr{i mese~no na osnovu jedne dvanaestine sredstava iz godine. Kada bude objavljen Predra~un za ovu godinu izvr{i}e se pore enje potrebnih sa opredeljenim sredstvima zaklju~ila je Gordana Maksi}. Mladi lekar dr Du{an Ru`i~i} je krajem februara na Medicinskom fakultetu u Beogradu odbranio zavr{ni specijalisti~ki akademski rad (magisterijum) na temu Klini~ki laboratorijski prediktori ranog mortaliteta bolesnika sa akutnim infarktom miokarda, le~enih primarnom perkutanom koronarnom intervencijom. Dr Ru`i~i} u na{oj ustanovi radi od 1. decembra godine, a jo{ kao student je postizao zavidne rezultate, koji se nastavljaju i danas. - Tokom ovih ne{to vi{e od godinu dana rada stekao sam dosta iskustva u klini~kom, kao i u radu vezanom za invazivnu kardiolo{ku dijagnostiku, iz koje je bila i odbrana magistarskog rada. I moja dalja interesovanja u klini~kom i nau~nom radu usmerena su ka toj oblasti. Imao sam podr{ku uprave Zdravstvenog centra i kolega sa Odeljenja kardiologije i cele Slu`be za unutra{nje bolesti, tako da sam jako zadovoljan onim {to sam nau~io i `elim i dalje da napredujem ka`e dr Du{an Ru`i~i}. A na ovo se samo mo`e dodati komentar da Valjevo treba da bude ponosno na mlade ljude koji svoje uspehe ni`u upravo u svom gradu i za svoj grad.

7 ZdrAVSTVENIK Una{oj bolnici se od 10. oktobra pro{le godine sprovodi kontinuirano pra}enje zadovoljstva/nezadovoljstva boravkom stacionarnih pacijenata na odeljenjima Produ`ene nege i le~enja, Infektivnom odeljenju, Ortopediji sa PIN i Hiru{koj PIN, a od 20. oktobra pridru`ena je i Slu`ba pneumoftiziologije. Neposredno pre napu{tanja bolnice, pacijenti svoje utiske o sme{taju i pru`enom tretmanu mogu popunjavanjem anketnih listi}a ostaviti u namenski napravljenim anketnim kutijama, postavljenim po navedenim odeljenjima. Popunjeni i uba~eni anketni listi}i u cilju analiziranja ostavljenih poruka na{ih korisnika usluga, analiziraju se otvaranjem kutija u prisustvu glavne sestre odeljenja i sestre za nadzor bolni~kih infekcija vms Zorice Jovanovi}, te su zaposleni po odeljenjima blagovremeno upoznati o ostavljenim utiscima pacijenata. Dr Radmila Popovi}, zamenik predsednika Komisije za prevenciju, kontrolu i suzbijanje intrahospitalnih infekcija, ka`e da je ura ena analiza zadovoljstvom boravka i pru`enim tretmanom na osnovu ostavljenih utisaka pacijenata koji su napustili bolni~ko le~enje do 31. decembra. U tom periodu su 842 pacijenta boravila na navedenim odeljenjima, a u anketi je u~estvovao 471 pacijent, odnosno 55,94%, jer je u~e{}e u anketi dobrovoljno. Dr Popovi} obja{njava da je anketni listi} osmi{ljen da se sastoji iz uvodnog dela sa jasnom porukom pacijentima za{to je bitno da nam {to iskrenije ka`u {ta misle o boravku i pru`enom tretmanu u bolnici, sa namerom unapre enja kvaliteta rada da bi uva`avanjem njihovih sugestija poku{ali da otklonimo ukazano, kako bi svaki eventualni, ponovni boravak, a i boravak drugih pacijenata bio {to prijatniji. Anketni listi} se sastoji iz 18 pitanja, uklju~uju}i i mogu}nost ostavljanja komentara, dok svoje li~ne podatke pacijenti mogu upisati samo ukoliko to `ele. - Rezultati analize pokazuju da je preko 90% anketiranih pacijenata odgovorilo da su bili zadovoljni sa dobijenim informacijama o va`nim dijagnosti~kim procedurama, da su bili upoznati sa svrhom, rezultatima le~enja i terapijskim postupcima za koje im je tra`ena i saglasnost. Naj~e{}i utisci za dobru ocenu rada lekara su ljubaznost i dobra informisanost po re~ima anketiranih pacijenata. Zadovoljstvo radom lekara su iskazali slede}im re~ima: profesionalni odnos, odli~an pristup pacijentu, bri`ni, stru~nost, odli~na komunikacija, brzo ispitivanje i davanje rezultata, savesni, strpljivi i posve}eni, puno poverenja, odli~no raspolo`eni, svakodnevni obilazak, svi su bili istog mi{ljenja. Anketirani pacijenti nezadovoljavstvo radom lekara su istakli u procentu od 1,3% - 7,3%, zbog slede}eg: prilikom vizite nismo dobijali informacije o stanju, nisam bio u situaciji da se informi{em, vi{e kontakta sa pacijentom, a ne samo u okviru vizite, nisam dovoljno upoznat sa svojom bole{}u, nisam informisan, dobri su ali bez dobro jutro i bez informisanja. Radom medicinskih sestara i tehni~ara bili su zadovoljni 91% - 98% anketiranih pacijenata. Naj~e{}i razlozi za ovakvu ocenu su: fini, prijatni, radni, odgovorni, ljubazni, terapija na vreme, profesionalni odnos, vredne, komunikativne, stru~nost, po`rtvovane, hitre, pa`nja i posve}enost, savesne, nasmejane, uvek dostupne, korektne, fizioterapeuti su ljubazni. Nezadovoljavstvo njihovim radom se po odeljenjima kretalo od 0,79% - 5,19% zbog slede}eg: neljubazne, malo kasne, zavisi od sestre, ne odazivaju se dugo, neodgovornost, nisu sve isto vredne ka`e dr Radmila Popovi}. - Na pitanje koje se odnosilo na sobu i sme{taj, najve}i broj pacijenata je odgovorio da je soba u kojoj su boravili ~ista, mirna i svetla, a naj~e{}i zajedni~ki predlozi za prijatniju sobu su vi{e posteljine i kre~anje. Kvalitet hrane je dobrim ocenama iskazan u 80% - 90% anketiranih pacijenata, ali je bilo i nezadovoljnih 5% - 16% koji su u~estvovali u anketi. Naj~e{}i odgovori za hranu su se provla~ili da je slu`ena ta~no na vreme i da je bila topla. Zadovoljstvo slu`enom hranom je: ukusna, Utisci pacijenata 7 dobra, koli~inski dovoljno, primerena bolesnim ljudima, ~orbe su izuzetne, hrana raznovrsna i dobar kvalitet, stvarno izvrsna. Naj~e}i odgovori za nezadovoljstvo hranom: danima zastupljeni krompir i pirina~, neukusna, malo mesa, nije bila slana, nekuvana, neraznovrsna, vi{e salate, bila skromna, ne volim ponu ena jela. Pacijentima je pru`ena mogu}nost da pored ponu enih pitanja napi{u i ono {to na {ta bi oni `eleli da uka`u, a nije bilo obuhva}eno prethodnim pitanjima, a {ta su napisali otkriva nam dr Radmila Popovi}: - Pacijenti Produ`ene nege i le~enja su predlo`ili: kre~enje, rekonstrukciju zgrade, popravku vrata, vi{e higijene, promenu prozora, manje kreveta u sobi, vi{e svetla, bolje grejanje, kazali su da je lo{a posteljina. Predlozi pacijenata sa Hiru{ke PIN su: poja~ati grejanje, odvojiti te{ke bolesnike od lak{ih, manji broj pacijenata u jednoj sobi, bolje svetlo, a predlo`ili su i televizor. Za Infektivno odeljenje predlozi su: televizor, nova posteljina. Po mi{ljenju pacijenata Ortopedije sa PIN je potrebno: nov name{taj, grejanje, bolja higijena, razdvojiti lak{e i te{ke bolesnike, vi{e posteljine, udobnije krevete, vi{e ~istog ve{a i sestara. Pacijenti Grudnog odeljenja predla`u: da se nabave lekovi, okre~i, popravi klima, topla voda, malo bolja higijena, vi{e posteljine, nove du{eke, kre~enje, da ima tu{, popraviti muziku. Anketa je pomogla da se bolje i br`e uo~e neki postoje}i nedostatci po odeljenjima i da se odmah reaguje na njih, ali postoje}a globalna ekonomska finansijska situacija ne ide u prilog br`eg i potpunijeg re{avanja svih postoje}ih problema. Anketiranje se sprovodi preko {est meseci na navedenim odeljenjima, a trebalo bi da se pro{iri i na pacijente po ostalim odeljenjima bolnice, smatra dr Radmila Popovi} i dodaje: - Kreirana je elektronska baza podataka o zadovoljstrvu tokom proteklog perioda u ~ijem stvaranju je u~estvovao i vmt Dejan Miladinovi} koordinator za nadzor bolni~kih infekcija za intenzivnu negu i ~lan akreditacionog sredina. Vmt Dejan Miladinovi} i vms Zorica Jovanovi}, sestra za nadzor bolni~kih infekcija, napravili su elektronsku bazu podataka upisivanjem svih ostavljenih, popunjenih i obra enih anketnih listi}a pacijenata. Otvoren je elektronski obrazac bolnica.boravak@zcvaljevo.com kako bi nam pacijenti i tim putem napisali {ta misle i {ta predla`u, jer oni dolaze u bolnicu kod nas i poveravaju nam svoje `ivote, a mi smo ovde zbog njih i samo sve{}u da zajedni~kim snagama i uzajamnim poverenjem mo`emo unaprediti kvalitet pru`enih usluga i njihov boravak u~initi prijatnijim i da zadovoljniji odlaze svojim domovima. Vms Zorica Jovanovi} i dr Radmila Popovi}

8 8 ZdrAVSTVENIK Svetski dan borbe protiv tuberkuloze Poruke iz centra grada Uproteklom periodu je odr`ano nekoliko stru~nih susreta, na kojima su medicinski radnici mogli dobiti dragocene bodove za obnavljanje licence. Tako je po~etkom marta u Edukativnom centru odr`an stru~ni sastanak medicinskih sestara i zdravstvenih tehni~ara, u organizaciji na{e ustanove i Udru`enja medicinskih sestara-tehni~ara i babica Republike Srbije. Obra eno je nekoliko tema, a prva je bila Prepoznavanje i zbrinjavanje zanemarenog i zlostavljenog deteta u sistemu zdravstvene za{tite, o ~emu je govorila vss Dijana Ota{evi}, iz KBC Zvezdara iz Beograda, dok je Reproduktivno zdravlje budi br`a bila tema vss Biljane Matovi}, iz Zdravstvenog centra Sveti Luka iz Smedereva. Stres i sindrom izgaranja na radnom mestu medicinskih sestara bila je tema Tanje Ljubojevi} iz Op{te bolnice Sveti Luka iz Smedereva, dok je o u~e{}u medicinske sestre u prepoznavanju, preveniranju i kontrolisanju {tetnog stresa i sindroma izgraranja na radnom mestu govorila njena koleginica Ivana Spasi}. A krajem marta je u Edukativnom centru odr`an stru~ni sastanak medicinskih sestara i tehni~ara, u organizaciji na{e ustanove i Udru`enja medicinskih sestara-tehni~ara intenzivnih nega-anestezije i reanimacije. Tema stru~nog skupa bila je Li~na za{tita zdravstvenih radnika od {tetnih uticaja iz bolni~ke sredine. Predava~i su bili Biljana Savi}, Ljubinka Stru~ni susreti Svetski dan borbe protiv tuberkuloze obele`en je 24. marta, ove godine pod sloganom "Pomozite nam da Vam pomognemo". Tim povodom je Crveni krst Valjevo organizovao aktivnost na Gradskom trgu, u saradnji sa Zavodom za javno zdravlje, Patrona`nom slu`bom Doma zdravlja i Slu`bom pneumoftiziologije ZC Valjevo. - Pro{le godine smo imali 50 obolelih od tuberkuloze, ali u svakom slu~aju mi imamo jednu stagnaciju tuberkuloze u odnosu na pro{le godine kada je bio isti broj obolelih. Ina~e, u prethodnom periodu postoji tendencija pada kada je u pitanju broj obolelih od ove bolesti, u periodu od kada se sprovodi program kontrolisanog le~enja tuberkuloze DOTS, koji je u svakom slu~aju pokazao svoj efekat. Sada{nja tendencija tog programa jeste pregled kontakata poslednjih godinu dana, kao i sprovo enje profilakse kod dece i uop{te osoba koje su u direktnom konatktu sa obolelima. Od tih 50-toro obolelih, 24 pacijenta su iz valjevske op{tine, a ostali iz drugih op{tina Kolubarskog okruga. Trenutno se na na{em odeljenju le~i sedmoro pacijenata. Ono {to je va`no naglasiti jeste to da mi nemamo multirezistentne tuberkuloze, na kojoj je u svetu danas veliki akcenat kazala je dr pneumoftiziolog ZC Valjevo. - Svakako da je najva`nija preventiva, a u sklopu toga Crveni krst Valjevo u saradnji sa Crvenim krstom Srbije i Ministarstvom zdravlja, pod pokroviteljstvom Global Fonda, radi ve} drugu godinu ankete koje su namenjene ranom otkrivanju ili skretanju pa`nje svih onih koji mogu biti potencijalno oboleli. Bazirano je na korisnike narodne kuhinje, s obzirom na to da je tuberkuloza bolest koja se ~e{}e javlja kod siroma{nih, onih koji su u lo{ijoj materijalnoj situaciji, samim tim lo{iji su sigurno i higijenski uslovi, tako da zbog toga radimo te ankete i tamo gde na emo bilo koji od simptoma koji mogu ukazati na potencijalno oboljevanje od tuberkuloze upu}ujemo ih u pulmolo{ku ambulantu na pregled. Pored ovoga, Crveni krst ve} godinama radi zdravstveno-vaspitni rad sa {kolskom decom u saradnji sa Patrona`om i Zavodom za javno zdravlje, a to su predavanja i radionice, uz video prezentacije rekla je vms Zorica Jovanovi} iz Crvenog krsta Valjevo. I Milica Rankovi}, glavna sestra Patrona`ne slu`be Doma zdravlja i Sne`ana Marinkovi} iz Zavoda za javno zdravlje ukazale su na zna~aj edukativnih predavanja, kada je u pitanju prevencija ove bolesti. A mladi aktivisti Crvenog krsta prolaznicima su delili edukativni materijal. Priznanje ^uvar `ivota Krajem marta je u Institutu u Sremskoj Kamenici odr`an me unarodni kurs u organizciji UINARS-a sa temom Osnovi anestezije i reanimacije. Tom prilikom je na{oj Slu`bi anestezije, reanimacije i intenzivne nege dodeljena povelja ^uvar `ivota, koja predstavlja najvi{e priznanje za medicinske sestre i tehni~are, za izuzetne doprinose i posebne zasluge u svojoj profesiji na polju intenzivne nege, anestezije ili reanimacije Srbije. U~esnici su na tom skupu dobili i dragoceni priru~nik o osnovama anestezije za medicinske sestre i tehni~are. Jovanovi} i Svetlana Dimitrijevi}, predstavnici UINARS-a, koji su ~lanovi Evropskog udru`enja sestara intenzivnivnih nega EFFNA. Ovaj susret okupio je veliki broj medicinskih sestara i tehni~ara, ne samo iz Valjeva, ve} i nekoliko drugih gradova. U~esnicima je podeljen i priru~nik Li~na za{tita zdravstvenih radnika od {tetnih uticaja iz bolni~ke sredine.

9 ZdrAVSTVENIK Tokom cele godine u Zdravstvenom centru Valjevo je trajao postupak pregovaranja sa predstavnicima reprezentativnih sindikata o izradi i usvajanju Pojedina~nog kolektivnog ugovora. Pregovori sa predstavnicima Sindikata medicinskih sestara i tehni~ara ZC Valjevo, Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj za{titi Bolnice Valjevo i Sindikata nemedicinskih radnika ZC Valjevo, trajali su od 1. februara do 1. decembra pro{le godine, kada je odlu~eno da svi u~esnici u postupku dostave svoje predloge, kako bi {to pre bili prosle eni Ministarstvu zdravlja kao osniva~u na saglasnost. Predlog poslodavca Zdravstvenog centra Valjevo sadr`ao je precizno razra ene odredbe, a me u njima i one na koje je sada svojim dopisom od 13. marta ove godine ukazalo Ministarstvo zdravlja. Me utim, punomo}nik sindikata, odnosno advokat koji ih je u pregovorima zastupao, dostavio je 23. decembra pro{le godine drugi predlog, uz napomenu da druga~iji tekst ugovora Sindikat ne}e prihvatiti, a da u svakom slu~aju kona~nu re~ daje osniva~. Uva`avaju}i stavove sindikata, predlog Pojedina~nog kolektivnog ugovora je potpisan 26. decembra i poslat osniva~u na saglasnost. Kako je navedeno, osniva~ je svoje tuma~enje dostavio 13. marta. U pitanju je dopis Ministarstva zdravlja - Sektora za zdravstveno osiguranje, u vezi sa razmatranjem prispelih tekstova kolektivnih ugovora kod poslodavca u zdravstvenim ustanovama ~iji je osniva~ Republika Srbija. Pored toga {to je navedenim dopisom iznet stav Republi~kog sekretarijata za zakonodavstvo od 7. februara ove godine, predo~eno je da je, uva`avaju}i posebnosti u pojedinim zdravstvenim ustanovama, neophodno ujedna~iti sadr`inu dostavljenih i drugih kolektivnih ugovora. Ministarstvo zdravlja je konstatovalo da Kolektivni ugovori kod poslodavca, koji su dostavljeni na saglasnost, ne mogu biti predmet razmatranja i potpisivanja, kao i da se isti moraju uskladiti u smislu dostavljenog mi{ljenja Republi~kog sekretarijata za zakonodavstvo, uz izostavljanje svih odredbi koje su preuzete iz Posebnog kolektivnog ugovora koji je na snazi i koji ve} proizvodi pravno dejstvo. Stav Republi~kog sekretarijata za zakonodavstvo je da sadr`ina Kolektivnog ugovora kod poslodavca bude opredeljena i ograni~ena, tako da se u Kolektivnom ugovoru: - nalaze odredbe kojima se razra uju pitanja, odnosno bli`e ure uju (preciziraju) prava i obaveze zaposlenih; Pod pokroviteljstvom Njihovih Kraljevskih Viso~anstava Prestolonaslednika Aleksandra i Princeze Katarine od 14. do 16. juna u Belom Dvoru u Beogradu }e biti odr`ana Konferencija "Srpske Medicinske Dijaspore 2012" u organizaciji Fondacije NJ.K.V. Princeze Katarine i Lajflajn Humanitarne Organizacije, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja Republike Srbije, Ministarstvom za dijasporu Republike Srbije, Medicinskim fakultetom Univerziteta u Beogradu, Srpskim lekarskim dru{tvom, Svetskom zdravstvenom organizacijom i medicinskim odborom Lajflajn humanitarne organizacije iz ^ikaga. Nakon uspe{ne Konferencije koja je odr`ana u septembru u Beogradu, lekari u Srbiji }e ponovo imati priliku da razmene iskustva i znanja sa svojim kolegama iz inostranstva. Osnovna ideja Konferencije je umre`avanje medicinskog osoblja u Srbiji i dijaspori, kao nastavak ovogodi{nje Konferencije. Glavne teme bi}e javno zdravlje i menad`ment, reproduktivno i mentalno zdravlje, pedijatrija, kardiologija, osteoporoza i bolesti metabolizma i izdava{tvo u medicini. Vi{e informacija o konferenciji mo`e se prona}i na web adresi a mogu} je i kontakt putem adrese sdmc@pkfond.rs. Komentar pravne slu`be Kolektivni ugovor 9 Sa jednog od sastanaka povodom Kolektivnog ugovora - mogu na}i odredbe kojima se zaposlenima obezbe uju nova prava ili utvr uje ve}i obim prava u odnosu na ona koja proizilaze iz Posebnog kolektivnog ugovora; - izostavljaju odredbe preuzete iz Posebnog kolektivnog ugovora. Pravna slu`ba ZC Valjevo jo{ jednom `eli da naglasi da je tokom pregovora iznet predlog sa precizno razra enim odredbama, a me u njima i ovim na koje je svojim dopisom ukazalo Ministarstvo zdravlja, ali da su sindikati uva`avali predloge svog punomo}nika. Pregovori se sa predstavnicima sindikata nastavljaju kako bi se razmotrile ispravke teksta prema instrukcijama osniva~a. Napominjemo da se pojedine primedbe u tekstu, kao {to je oblast- Bezbednost i zdravlje na radu, ne mogu se odnositi na na{u ustanovu, iz razloga {to je ta oblast u na{em predlogu, u delu sa kojim su se saglasili sindikati, detaljno ure ena. Ina~e, predmetni dopis Ministarstva zdravlja se odnosi i na predloge drugih zdravstvenih ustanova, a ne samo ZC Valjevo. Zorica Stankovi}, Pravna slu`ba ZC Valjevo Konferencija srpske medicinske dijaspore Konferencija u Kragujevcu U organizaciji Lekarske komore Srbije (LKS), krajem marta je u Kragujevcu odr`ana dvodnevna Konferencija sa temom Eti~ki aspekti kraja `ivota. Na konefrenciji su govorili razli~iti stru~njaci, svako iz svog ugla, vezano za dve teme. Tako se prvog dana govorilo o eti~kim aspektima palijativne i gerijatrijske nege, a drugog dana o le~enju umiru}ih pacijenata eti~kim izazovima, ograni~enjima i nedoumicama. Dr Vladimir Obradovi}, delegat u Skup{tini LKS, ka`e da je u~e{}e na Konferenciji bilo besplatno za sve ~lanove. Ovoga puta je zadovoljan odzivom, jer su prvog dana prisustvovala 32 lekara sa na{eg podru~ja, a drugog 20. On ka`e da je ovo jedno u nizu stru~nih susreta koje LKS organizuje za svoje ~lanove, gde se mogu razmeniti iskustva, obnoviti znanja, uz dobijanje neophodnih bodova za obnavljanje licence.

10 10 ZdrAVSTVENIK Poruke iz centra grada Zavr{eni radovi Godina beba Udru`enje KLINIS Rekonstrukcija i dogradnja tre}eg sprata i potkrovlja valjevskog Doma zdravlja je zavr{ena i ovaj deo zgrade je nedavno otvoren i predat na kor{}enje, tako da je pored postoje}ih 525 kvadratnih metara koji su rekonstruisani, dobijeno je jo{ 711 kvadratnih metara novog prostora. Ovo je jedan od ~etiri projekata koji se finansiraju iz Programa podr{ke gra evinskoj industriji Ministarstva `ivotne sredine, rudarstva i prostornog planiranja. Vrednost radova je oko 10,5 miliona dinara, a u~e{}e grada Valjeva je 10 odsto. Rekonstruisan prostor namenjen je za Edukativni centar, kancelarije uprave, ekonomske i pravne slu`be, restoran. Prva faza radova na rekonstrukciji i dogradnji tre}eg sprata i potkrovlja Doma zdravlja zavr{ena je godine iz sredstava Direkcije za izgradnju Kolubarskog okruga pogo enog zemljotresom i Zdravstvenog centra Valjevo. U tom prostoru je iz sredstava NIP-a godine uvedeno radijatorsko grejanje. Povodom fini{iranja zavr{nih radova u tom prostoru, krajem marta je odr`ana sve~anost, a u prisustvu dr`avnog sekretara Ministarstva `ivotne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Vladimira Jovanovi}a, predstavnika grada, izvo a~a radova, gradskih institucija i valjevske Bolnice, kolega i saradnika, prostor je otvoren i predat na kori{}enje. Ova godina progla{ena je godinom beba, tako da se mediji trude da u svojim izve{tajima svakodnevno govore o ra anju i podsticanju nataliteta. Tako su po~etkom februara posetili valjevsko porodili{te, gde se za 24 sata rodilo jedanaest beba {est devoj~ica i pet de~aka. Dr Dragica Dimitrijevi}, pedijatar neonatolo{kog odseka, ka`e da se de{avalo da se za 24 sata rodi i vi{e beba, ali tada je bilo najvi{e ro ene dece za 24 sata u ovoj godini. Godi{nje se u proseku rodi oko 1300 beba, a s obzirom na to da natalitet generalno opada, ohrabruje podatak da je broj ro ene dece od po~etka ove na istom nivou kao i pro{le godine, rekla je dr Dragica Dimitrijevi}. Milena Uro{evi} iz Valjeva jedna je od mama koje su tog dana rodile de~aka, a kod ku}e ih je sa~ekala trogodi{nja Luki}, tako e iz Valjeva, rodila je tre}u }erku i tom prilikom istakla da je prezadovoljna {to se u valjevskom porodili{tu primenjuje baby-friendly program, tako da je sa svojom bebom mogla biti od prvog trenutka. Novoosnovano Udru`enje za unapre ivanje klini~kih ispitivanja KLINIS, polovinom marta je odr`alo prvu generalnu skup{tinu. Tom prilikom je Maja ^onki} Bajalovi}, predsednik udru`enja i jedan od osniva~a, predstavila osnovne ciljeve i aktivnosti udru`enja. Skup{tini su, osim ~lanova, prisustvovali i gosti iz inostranstva, predstavnici Ministarstva zdravlja, Lekarske komore Srbije i Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije. Udru`enje za unapre ivanje klini~kih ispitivanja Srbije KLINIS osnovano je 13. februara ove godine u Beogradu, kao dobrovoljno, nevladino i neprofitno udru`enje radi ostvarivanja ciljeva u oblasti promovisanja i unapre ivanja klini~kih ispitivanja, nau~ne i istra`iva~ke delatnosti. ^lanovi udru`enja su svi u~esnici u klini~kim ispitivanjima, uklju~uju}i: pacijente, predstavnike udru`enja pacijenata, istra`iva~e, ~lanove istra`iva~kih timova, predstavnike: laboratorija, eti~kih odbora i bolni~kih administracija, zakonodavnih tela i drugih nadle`nih institucija, farmaceutske industrije, ugovornih istra`iva~kih organizacija, osiguravaju}ih dru{tava, {peditera, logisti~ke podr{ke, kao i prevodioce, pravnike, stru~njake za obradu podataka i druga lica uklju~ena u klini~ka ispitivanja. ZdrAVSTVENIK pripremili: PR agencija PRISTUP PR slu`ba ZC Valjevo Dejana Je{i}, Branko Petrovi} IT slu`ba ZC Valjevo Nikola Petrovi} Pozivamo Vas da nas obave{tavate i pi{ete za na{e glasilo Tel.: ; pr@zcvaljevo.com Zdravstveni centar Valjevo; Sin eli}eva Valjevo

11 ZdrAVSTVENIK Blage zime poslednjih godina, sa kratkim periodima snega i ja~eg mraza, u~inile su da se opustimo i zaboravimo {ta zima u pravom smislu re~i zna~i. Da li zbog toga {to je svoju pravu }ud ispoljila po~etkom februara, kada ve} zaboravljamo praznike i o~ekujemo nove krajem meseca i u martu, {to zna~i da je i prole}e blizu, ili upravo zbog toga {to smo se u poslednjim godinama opustili, ovogodi{nji sneg je napravio kolaps u zemlji, uz progla{enje vanredne situacije. A kako smo se u na{oj ustanovi sna{li u tim okolnostima najbolje mogu re}i oni koji su svakodnevno, sate i sate provodili ~iste}i sneg iz bolni~kog kruga, sa krovova, uklanjaju}i ledenice i bore}i se da objekti ostanu neo{te}eni. Ipak, bilo je dosta i onih koji nisu smatrali da u vanrednoj situaciji svi treba da daju svoj doprinos, bez obzira na to koji posao rade. Najve}e u~e{}e u ra{}i{}avanju snega, ledenica i re{avanju prate}ih nevolja koje su nas zadesile dali su zaposleni u Slu`bi obezbe enja i PP za{tite i Tehni~koj slu`bi, uklju~uju}i i Servis za higijenu. Kao da je i priroda testirala na{e mogu}nosti, pa ono {to se po~isti danas, ponovo je zavejano sutra. - Zaista smo imali mnogo posla, a najve}e probleme stvaralo je prodiranje vode u prostorije Centra za rehabilitaciju, Odeljenje palijativne nege sa onkologijom, Odeljenje hemodijalize, Infektivno odeljenje, Psihijatriju, Upravnu zgradu... To je svakako ote`alo uslove za rad, ali smo imali razumevanje zaposlenih, posebno na~elnice Infektivnog odeljenja dr Sne`ane Arsenijevi}, koja je uspe{no organizovala rad u te{kim okolnostima i dala nam punu podr{ku. Moram naglasiti da smo iz te slu`be od medicinskih sestara, koje nisu mogle aktivno da u~estvuju u ~i{}enju, dobijali dragocenu podr{ku, a to je bilo dosta toplog ~aja koji nam je svima zna~ilo. Moram da ka`em da je zaista bilo dosta ljudi koji su se rado odazivali i pronalazili na~ine da pomognu uprkos obimu redovnog posla, ali da je bilo i onih koji su nalazili dobra opravdanja da to ne u~ine. Najve}e anga`ovanje je bilo zaposlenih u Tehni~koj slu`bi, posebno bih izdvojio Radisava Simi}a, Slobodana Niki}evi}a, Milana Kova~evi}a i viodoinstalatere koji su menjali cevi popucale od velikog mraza, zatim zaposlenih u Slu`bi obezbe enja i PP za{tite, gde su poseban doprinos dali Pavle Radenovi}, Dragan Stefanovi} i Vanredna situacija Akcija speleologa 11 Vladimir Damnjanovi}, ali i svi ostali, uklju~uju}i i kolegu iz obezbe enja van na{e ustanove Zorana Selakovi}a, koji je zaista bio spreman da pomogne u svakom trenutku. Od kolega iz drugih slu`bi moram posebno da izdvojim podr{ku Dragomira Tufegd`i}a, glavnog tehni~ara Prijemno-urgentnog centra. Ono {to je najva`nije jeste da smo uspeli da se izborimo sa vremenskim nepogodama, na svu sre}u, bez ve}ih posledica ka`e Nenad \or evi}, koji je u na{oj ustanovi zadu`en za bezbednost i zdravlja na radu i koji je, zajedno sa na~elnikom Tehni~ke slu`be Milenkom Vu~eti}em, prakti~no ~itave dane provodio na radnom mestu, kako u organizaciji, tako i u ~i{}enju snega i ledenica. Kada su u pitanju ledenice, bilo ih je svuda, tako da su morala biti obezbe ena mesta i zatvoreni prolazi. Ledenice iznad svetlarnika tunela za posetu novoro enim bebama su obustavile posetu, jer su se svakodnevno pojavljivale nove, pa je njihovo razbijanje delovalo kao uzaludan posao. Zbog nepristupa~nog krova stare Ruske bolnice u dva navrata su nam podr{ku dali valjevski speleolozi, me u kojima je bio i na{ kolega Damjan Cvetkovi} iz IT centra. Njihova podr{ka bila je dragocena, kao i podr{ka vojske koja je iskazala svoju plemenitu misiju u celom gradu. Kolege iz Hitne pomo}i su se uz ~lanove [taba za vanredne situacije i vatrogasce satima pe{ke probijali do najudaljenijih sela i pacijenata kojima je bila potrebna pomo}. Mnogi su u bolnici ostajli du`e jer je njihov povratak ku}i zbog sne`nih nanosa bio nemogu}, a pacijenti na dijalizi iz okolnih sela su u najte`im danima tako e ostajali u bolnici, jer njihovo zdravlje zbog vremenskih uslova nije smelo biti ugro`eno. Na svu sre}u, broj povre enih usled vremenskih neprilika nije bio veliki, kako se u tim okolnostima moglo o~ekivati, ali su zaposleni u Prijemno-urgentnom centru dali pun doprinos vanrednoj situaciji. Kako je i Nenad \or evi} rekao, kada se sve sumira, materijalne {tete ima, ali, porede}i se sa drugim bolnicama i ustanovama u Srbiji, ocena je ipak da smo dobro pro{li. Iako je sve izgledalo dramati~no tokom tih par nedelja, danas se svima ~ini da je to bilo tako davno, za neke verovatno i zaboravljeno. Miris prole}a i toplota Sunca koje nas je ugrejalo u~inili su da se ponovo opustimo, a lopate i ma{ina za uklanjanje snega neka ~ekaju... Ali, pravo opu{tanje zaslu`uju oni koji su se sa nevremenom borili, sigurno je da ga nisu zaboravili, a zajedno kratko poru~uju ne ponovilo se! Skidanje ledenica

12 12 ZdrAVSTVENIK Posao kurira - velika odgovornost Jedan od ljudi koji svakodnevno daju nemerljiv doprinos funkcionisanju na{e ustanove, svakako je Miroslav Maksimovi}, mada ga svi kratko zovu Mire-kurir. U Zdravstvenom centru Valjevo radi od godine, jednakom voljom i snagom kao i prvog dana. Ni sam ne zna koliko kilometara dnevno ostavi iz sebe raznose}i po{tu kako me u slu`bama u samoj ustanovi, tako i u gradu. - Moj posao je da nosim po{tu od Pisarnice do slu`bi i ljudi kojima je namenjena, izme u slu`bi i po gradu. Ne smeta mi ni ki{a, ni sneg, ni sunce. Po{ta se mora na vreme odneti, a ~esto se de{ava da zbog hitnih po{iljki zaustavljam trenutni posao, kako bi se isporu~ile na vreme. Svuda idem pe{ke, nije mi te{ko, mada noge ~esto zabole. Ranije sam imao i motor, ali sam godine imao saobra}ajni udes, kada sam bio te`e povre en. Sada idem pe{ke i uspevam sve da zavr{im, iako u rukama ponekad nosim i preko dvadeset kilograma papira. Gde god da se pojavim ljudi me uglavnom sa osmehom do~ekaju, a ja se trudim da sa svima budem isti, da uvek budem raspolo`en, pa i da se na{alim, posebno sa damama i nikada se niko na mene nije ljutio ka`e Mire. - U svom radu nikada nisam imao problema. Imam svoju svesku u kojoj je upisana sva po{ta i koju predajem isklju~ivo na potpis. To je dobra evidencija, ukoliko bi se dogodilo da se tra`i neki dokument, ta~no je zavedeno ko ga je i kada preuzeo naglasio je Mire, jer je isporuka dokumenata ipak velika odgovornost. Miroslav Maksimovi} - Mire Toliko je uspeo da nam kratko ka`e, jer po{ta ne mo`e da ~eka. Napomenuo je jo{ da povremeno dobija i opremu, uglavnom obu}u, a ove zime i jaknu. Ni na {ta se ne `ali, va`no mu je samo da se posao zavr{i kako treba. I na kraju razgovora odjurio je dalje, dr`e}i svoju svesku sa spiskom gde je upisana slede}a adresa, {to se i na ovoj fotografiji mo`e videti... Spre~ena kra a Slu`ba obezbe enja Bolnice je polovinom februara i to u no}nim satima, oko 1.30, spre~ila kra u bakarnih oluka sa crkve na ulasku u bolni~ko dvori{te. De`urni radnici su tom prilikom uhvatili jednog vinovnika kra e i predali ga policiji, a u tom trenutku niije se pouzdano znalo da li ih je bilo jo{. Dva oluka su ve} bila skinuta i spu{tena u sneg. Radovi Da je u proteklom periodu bilo dosta posla potvr uje i ova fotografija. Zaposleni u Tehni~koj slu`bi, vodoinstalateri i bravari, radili su zamenu rezervoara za sanitarnu toplu vodu, {to je uklju~ilo niz prate}ih poslova, pa i radove na visini.