01 - Zdravstvenik_01 - Zdravstvenik.qxd.qxd

Транскрипт

1 ZdrAVSTVENIK Novine Zdravstvenog centra Valjevo Broj 47 Decembar 2011/Januar Zima U ovom broju: Zavr{etak projekta strana 2 Poseta dr`avnog sekreata strane 2 Dugo smo ~ekali da padne sneg, a kada je pao stigle su i nevolje. Zapravo, nevolje su donele izuzetno niske temperature, zavejana je i ledom okovana cela Srbija, pa i Valjevo i okolina. Posledice su najvi{e osetili zaposleni u Prijemno-urgentnom centru i na Ortopediji koji su zbrinjavali brojne sugra ane od povreda zadobijenih usled padova na ledu. Ipak, ljubitelji zimskih ~arolija su dobili priliku da u`ivaju, a oni drugi, makar u pogledu kroz prozor... Bitka za bebe strana 4 Godi{njica angiosale strana 6 Edukacija u Japanu strana 7

2 2 ZdrAVSTVENIK Povodom zavr{etka projekta Ministarstva zdravlja Republike Srbije Razvoj zdravstva Srbije, odnosno nastavka tog projekta Razvoj zdravstva Srbije dodatno finansiranje, finansiranog iz kredita Svetske banke, u radnoj poseti na{oj ustanovi po~etkom decembra bila je delegacija Svetske banke. Oni su `eleli da vide rezultate ovih projekata u valjevskoj Bolnici, kroz razgovor sa menad`mentom i zaposlenima. Delegaciju Svetske banke ~inili su Ethan Yeh, ekonomista u zdravstvu (Va{ington), Imelda Mueller, operativni analiticar (Va{ington), Betty Hanan, konsultant i operativni specijalista (Novi Zeland) i Ana Holt, specijalista za zdravstvo i {ef projekta (Beograd), a susretu je prisustvovao i direktor tog projekta mr Sa{a Rikanovi}, kao i deo tima koji je u~estvovao u realizaciji ukupnog projekta Razvoj zdravstva Srbije, dr Sne`ana Mani}, direktorka Agencije za akreditaciju Uposeti Valjevu je po~etkom decembra bio dr Peri{a Si mo - novi}, dr`avni sekretar Ministarstva zdravlja Republike Srbije. Dr Sim on ovi} je u obi{ao ne koliko slu`bi bolnice, rekonstruisan Prijemno-urgentni centar, angiosalu, radiolo{ku slu` - bu, Patologiju, IT centar. Nakon obilaska dr Peri{a Simonovi} je upravi ove ustanove rekao da je impresioniran onim {to je mogao videti. A prilikom posete an gi osali, gde je razgovarao sa na{im konsultantnom prof. dr Milanom Ne deljkovi}em iz Klini~kog centra Srbije, rekao je: - Ono {to odu{evljava to je da ovde imamo jednu ekipu koja je izvanredno spremna i na najbolji na~in pokazuje koliko je va`na sa - radnja sa svojom osnovnom katedrom, sa onim mestom gde se in fi c - iramo za medicinska znanja i sa kojim treba da ostanemo do kr aja u vezi. Dakle, dve beogradske klinike sve manje imaju potrebe da ovde Zavr{etak projekta zdravstvenih ustanova Srbije, prof. dr Nevena Karanovi}, prof. dr Slobodan Ili} i dipl.ing. Slobodan Pavlovi}, direktor fime BIT projekt. Uz predstavnike ZC Valjevo, sastanku sa delegacijom Svetske banke prisustvovao je i gospodin Radivoje Milutinovi}, pomo}nik gradona~elnika Valjeva, jer je ovaj projekat, kako je istaknuto, opredeljen valjevskoj Bolnici, prvenstveno zahvaljuju}i podr{ci gra ana ovog grada, kroz samodoprinos koji je omogu}io po~etak izgradnje novog Grudnog odeljenja. Direktor na{e ustanove prim. dr Ilija Tripkovi} je delegaciji Svetske banke kroz prezentaciju prikazao {ta je sve ura eno tokom trajanja projekata, po~ev od zavr{etka objekta novog Grudnog odeljenja, rekonstrukcija, preko obezbe ivanja medicinske opreme, razvoja informacionih tehnologija, do standardizacije procedura, unapre enja kvaliteta i akreditacije, {to predstavlja bezbednost za korisnike i zaposlene, kao i brojnih edukacija i dragocenog i nemerljivog iskustva koje su zaposleni stekli tokom trajanja projekata. Nakon obilaska valjevske Bolnice, predstavnici Svetske banke su naglasili da je veoma ohrabruju}e videti koliko je ura eno, kako je gospo a Betty Hanan rekla, ovde je prikazano koliko se mo`e uraditi zahvaljuju}i energiji ~itavog tima ove ustanove, jer rezultati nisu samo gra evinski radovi i oprema, ve} brojne edukacije i mogu}nost da ljudi me usobno dele iskustva, {to je neprocenljivo. Gospo a Ana Holt se zahvalila zaposlenima u ZC Valjevo, kako je rekla, na hrabrom prihvatanju inicijativa koje su dovele do zna~ajnih rezultata. Prakti~no su svi u~esnici na projektu istakli da su su{tinski rezultati upravo dragocena iskustva, {to je potvrdio i mr Sa{a Rikanovi}, koji je dodao i to da je zadovoljstvo raditi sa valjevskim timom, kako je rekao, od koga se mo`e nau~iti kako se odgovorno i iskreno treba odnositi prema onome {to smo kroz kredit Svetvske banke dobili da uradimo. Zvani~no predstavljanje rezultata povodom zavr{etka ovog velikog projekta odr`ano je u Op{toj bolnici \or e Jovanovi} u Zrenjaninu. Poseta dr`avnog sekretara do u u mentorske svrhe, jer tim koji radi u Valjevu je sjaj n o obu~en da prakti~no sve vrste intervencija koje su potrebne u in te rventnoj kardiologiji rade besprekorno. Dr Peri{a Simonovi} je govore}i o aktuelnostima u srpskom zdravstvu istakao nekoliko prioriteta Ministarstva zdravlja za naredni period. - U prethodnih nekoliko godina mi smo prakti~no do{li do situacije da se tehnolo{ki nalazimo na ivici da imamo optimalno tehnolo{ki opremljenu Srbiju. Ono {to u ovom momentu nedostaje, to su nam {est ma{ina za radioterapiju, u planu nam je da u naredne dve godine to potpuno obezbedimo, a sa druge strane u planu nam je da u naredne ~etiri godine obezbedimo sve nedostaju}e kadrove u ~etiri deficitarne struke, jer smo ove godine prvi put javno rekli da su to patologija, kardiohirurgija, radiologija, anesteziologija, ali isto tako smo rekli da }e se smatrati deficitarnom i svaka ona grana medicine koja nedostaje na nivou jedne zdravstvene ustanove i na taj na~in pru`amo mogu}nost ustanovi da sa njom neposredno sara uju}i na vreme obezbe ujemo kadar koji je potreban. Tre}e {to je tako e jako va`no jeste da bez obzira na materijalne probleme koje imamo zbog te{ke ekonomske krize u substituisanju sredstava za obezbe ivanje obima i sadr`aja zdravstvene za{tite onako kako smo planirali, onako kako je planirao Republi~ki zavod, mo`emo re}i da kada postoji svest o tome da je neophodno da svi po malo ~inimo na prevazila`enju problema, a Valjevo je primer kako se tu mo`e, da su onda rezultati vrhunski kazao je dr Simonovi}. Dr Peri{a Simonovi} je Bolnicu posetio u pratnji predstavnika lokalne samouprave, predstavnika Doma zdravlja Valjevo i delegacije koja je prisustvovala sve~anom otvaranju ambulante Doma zdravlja na Petom puku, a uz otvaranje ambulante obi{ao je i radove na tre}em spratu i u potkrovlju Doma zdravlja, ~iji je investitor Gradska uprava, a radovi se finansiraju iz Programa podr{ke gra evinskoj industriji Vlade Srbije.

3 ZdrAVSTVENIK Primena klini~kih puteva Uorganizaciji projekta Ministartsva zdravlja Razvoj zdravstva Srbije dodatno finansiranje finansiranog iz kredita Svetske banke i Komore zdravstvenih ustanova Srbije u Beogradu je u decembru odr`an sajam "Energetska efikasnost u zdravstvenim sistemu Republike Srbije". Tom prilikom je Vladan Kotarac, pomo}nik direktora za tehni~ke poslove, prezentovao na~ine na koje se racionalnije koristi energija u na{oj ustanovi. - Ja sam najpre predstavio zajedni~ki projekat Ministarstva zdravlja i Ministarstva prosvete finansiranog iz fondova Svetske banke, a to je projekat Primena mera EE u javnim zgradama-{kole i bolnice, koji je kod nas realizovan godine. Posebno sam govorio o geotermalnoj bu{otini sa svim njenim karakteristikama, dakle, o obavljenoj prvoj fazi radova, uz napomenu da je za drugu fazu planirana izrada jo{ jedne bu{otine, a za tre}u fazu izgradnja geotermalne energane gde bi se uz pomo} toplotnih pumpi grejao, odnosno, hladio bolni~ki kompleks. Prezentovan je i na{ sistem 3 Dr Vesna Milev Na zavr{noj konferenciji o klini~kim putevima, odr`anoj po~etkom decembra u Beogradu u organizaciji projekta Ministarstva zdravlja "Razvoj zdravstva Srbije - dodatno finansiranje" finansiranog iz kredita Svetske banke, dr Vesna Milev, neurolog valjevske Bolnice, predstavila je klini~ki put za akutni mo`dani udar. Na konferenciji su predstavljeni prvi rezultati rutinske primene klini~kih puteva koji su razvijeni u osamnaest zdravstvenih ustanova sekundarnog i tercijarnog nivoa zdravstvene za{tite koje su uklju~ene u ovaj projekat, a to su, pored klini~kog puta za akutni mo`dani udar, klini~ki putevi za karcinom kolona, akutni koronarni sindrom, normalni poro aj, astmu kod dece i klini~ki put za elektivnu holecistektomiju. - Klini~ki put za akutni mo`dani udar je napravljen u valjevskom Zdravstvenom centru i primenjuje se par meseci du`e nego u ostalih dvanaest gradova. Od ukupno 442 klini~ka puta po kome su le~eni pacijenti od mo`danog udara kod nas je obra ena petina pacijenata, {to je prili~no veliki broj u odnosu na ostale zdravstvene centre. Ovo je jako ozbiljan posao jer u radu na ovom klini~kom putu u~estvuju ~etiri slu`be, prijemno-urgentni centar, radiolo{ka slu`ba, neurolo{ka i fizijatrija. Na{i rezultati su smanjenje letaliteta pacijenata, smanjili smo zna~ajno du`inu bolni~kog le~enja pacijenata od mo`danog udara sa dvanaest na prose~no osam dana, {to je prili~no veliki procenat, i svi ti pacijenti su pri otpustu skorovani skorovima koji se primenjuju u inostranstvu, procenat telesnog o{te}enja na osnovu tri skora, tako da to mo`e da se pratiti i naknadno. Na{ zaklju~ak je da }emo nastaviti da obra ujemo pacijente na ovaj na~in i pored nepotpune saradnje kolega na ovome, malo }emo modifikovati, jer su klini~ki putevi jedna dinami~ka stvar i stalno se ispravljaju, modifikuju, skra}uju, produ`avaju, u zavisnosti od aktuelnih mogu}nosti ustanove, od opreme ustanove, a u na{oj ima zaista sve, tako da u potpunosti mo`emo da primenjujemo savremene vodi~e za le~enje mo`danog udara rekla je dr Vesna Milev, i dodala da bi formular klini~kog puta trebalo da se uklju~i u informacioni sistem ustanove. Prim. dr Marija Mladenovi}, koordinator za klini~ke puteve u valjevskoj Bolnici ka`e da je na preporuku Stru~nog saveta u na{oj ustanovi uvedena primena klini~kih puteva kao radna obaveza. Kako je rekla, ovo }e sasvim sigurno smanjiti varijacije u le~enju bolesnika, pobolj{ati kvalitet rada, i najbolje nas pripremiti za novi sistem pla}anja zdravstvenih usluga. Na Konferenciji je upravo bilo re~i i o uticaju koji primena klini~kih puteva ima na tro{kove za budu}e odre ivanje cena dijagnosti~ki srodnih grupa i na ugovore o pla}anju zdravstvenih usluga, a iznete su i preporuke i rizici za odr`ivost klini~kih puteva u Srbiji. A {ta zapravo predstavljaju klini~ki putevi i u ~emu zna~aj njihove primene, prim. dr Marija Mladenovi} obja{njava: - Svakodnevno smo svedoci kako nepostupanje prema procedurama dovodi do ne`eljenih ishoda le~enja, i ~esto bude predmet nezadovoljstva i pacijenata, i zdravstvenih radnika i javnosti. Davno su pro{la vremena kada je lekar mogao i trebalo da se u poslu najvi{e oslanja na svoju intuiciju, da ima sopstveni stil dijagnostikovanja i le~enja i kada je to bilo mogu}e opravdati. Umesto toga, lekar je danas du`an da prati savremene tokove u medicini, i da svoj posao maksimalno mogu}e uskladi sa usvojenim normama, definisanim u vodi~ima dobre klini~ke prakse. Akreditacija i klini~ki putevi name}u nam imperativ da se iste stvari rade na isti na~in bilo gde u svetu, jer pacijent, ma gde se on nalazio, i bez obzira ko ga le~io ima pravo da bude le~en najbolje i najbezbednije mogu}e. Kini~ki putevi upravo predstavljaju takav alat: obezbe uju isti tretman svim bolesnicima. Pacijenti na to imaju pravo, a mi imamo obavezu da im pru`amo takvu uslugu. Kad iskusni i dobar lekar po{teno pogleda iza sebe, on, sagledavaju}i sve {to je do tada radio, vidi da je bilo relativno malo potrebe za improvizacijama i varijacijama. Najuspe{nije, najefikasnije i najracionalnije su bili le~eni oni bolesnici od kojih se u toku le~enja po{tovao utvr eni redosled, a prednost se davala bezbednim tehnologijama i timskom radu. Ne samo mi, nego i cela zemlja se u~i ovakvom pristupu. Sajam energetske efikasnosti u zdravstvu automatske regulacije i daljinske kontrole i nadzora sistema za grejanje i tehni~kih podstanica, uz direktno uklju~enje u taj sistem. To smo predstavili uz pomo} kolega sa Ma{inskog fakulteta koji su osmislili ~itavo re{enje i izradili projekat ka`e Vladan Kotarac. Sajam energetske efikasnosti u zdravstvu je organizovan sa ciljem da se, u uslovima svetske ekonomske krize, uka`e na mogu}e u{tede u zdravstvu kroz koncepte energetske efikasnosti. Tom prilikom su predstavljene nove mogu}nosti u u{tedama energije, primeri dobre prakse u oblasti energetske efikasnosti u zdravstvenom sistemu kao i predlozi za apliciranje za projekte energetske efikasnosti. U saop{tenju Ministarstva zdravlja se navodi da se u{tede energetske efikasnosti kre}u u rasponu od odsto u zavisnosti od tipa investicije. Period povra}aja takvih investicija je od 5-7 godina. Pored efekata u{tede energenata, primena koncepta energetske efikasnosti omogu}ava ve}i komfor u ustanovama i smanjenje zaga ivanja `ivotne sredine.

4 4 ZdrAVSTVENIK Uokviru Nacionalnog programa borbe protiv raka, krajem decembra su nas posetili predstavnici Kancelarije za skrining, dr Dragana Nali}, nacionalni koordinator za skrining raka debelog creva, dr nacionalni koordinator za skrining karcinoma grli}a materice i dr Aleksandra Jari}, nacionalni koordinator za skrining karcinoma dojke. U pitanju je projekat Sprovo enje Nacionalnog skrining programa za rak debelog creva, grli}a materice i raka dojke, a predstavnice Kancelarije za skrining su razgovarale sa upravom Zdravstvenog centra i timom koji }e direktno u~estvovati u realizaciji ovog projekta, kao i predstavnicima nekoliko domova zdravlja, a sli~ni sastanci organizovani su i u drugim zdravstvenim ustanovama Srbije u kojima }e se skrining obavljati. Predstavnici nevladine organizacije Pravni skener nedavno su posetili na{u bolnicu, u okviru projekta koji se odnosi na prava pacijenata i njihovu za{titu, a koji finansira Fond za otvoreno dru{tvo. Nakon razgovora sa rukovodstvom Zdravstvenog centra, s posebnim akcentom na rad za{titnika prava pacijenata, obavljena je i anketa me u zaposlenima i korisnicima zdravstvenih usluga. - Cilj projekta je da proverimo koliko su pacijenti informisani o svojim pravima, koliko su lekari upoznati {ta su to prava pacijenata, koliko su pacijenti informisani o za{titniku i njegovom radu, a drugi deo projekta se odnosi na romsku populaciju, gde }emo i}i u romska naselja da proverimo koliko su oni informisani o pravima pacijenata i koliko koriste usluge za{titnika. Na kraju }emo uraditi izve{taj koji }emo predstaviti u Valjevu i Beogradu i koji }e sadr`ati i preporuke koje }e biti napisane na osnovu rezultata koje }emo dobiti na osnovu anketa pacijenata i zdravstvenih radnika ka`e Marina Mijatovi}, direktorka nevladine prganizacije Pravni skener. Podr{ka skriningu Pravni skener Projektom je predvi eno ja~anje organizacionih i administrativnih kapaciteta javnog zdravstva Republike Srbije kroz uspostavljanje i rad nacionalnog tela za rano otkrivanje raka i edukacija osoblja u institutima za javno zdravlje za rad na podru~noj organizaciji ranog otkrivanja raka; ja~anje kadrovskih kapaciteta u zdravstvu kroz obuku osoblja uklju~enog u nacionalne programe ranog otkrivanja raka; podr{ka budu}oj kampanji Ministarstva zdravlja u cilju motivisanja stanovni{tva za u~e{}e u organizovanim programima skrininga kada takvi programi budu po~eli da se realizuju. Projekat finansira Evropska unija, preko Delegacije EU u Republici Srbiji, iz predpristupnih fondova EU za Republiku Srbiju. Koordinaciju upravljanja i realizacije projekta vr{i Upravni odbor projekta kojim predsedava predstavnik Ministarstva zdravlja Republike Srbije. Bitka za bebe U okviru akcije Fonda B29 Bi tka za bebe odsek neonato - lo gi je je dobio izoletu za negu pr e vr emeno ro ene dece i dece koja zb og drugih zdravstvenih tegoba za htevaju posebne uslove tokom je dnog perioda boravka u bolnici. U pitanju je savremena izoleta, ~iji je proizvo a~ kompanija Dr eg er. Ova donacija je jako zn a~ ajna, jer se od ukupnog broja ro e nih beba godi{nje, od 5 do 10 od sto rodi sa malom telesnom te` in om. U narednom periodu }e pr ed stavnici Fonda B92 i donatori po setiti valjevsko porodili{te. In a ~e, ova akcija Fonda B92 se u Sr bi ji nastavlja i tokom go di ne, koja je i progla{ena za godinu be ba. Marina Mijatovi} Ona je naglasila da se na ovu ideju do{lo na osnovu iskustva kroz vi{egodi{nji rad u nevladinom sektoru, gde se dosta ljudi `alilo na probleme u okviru pru`anja zdravstvenih usluga, a kako je rekla ovo je oblast koja se tek razvija u Srbiji, nema ni zakona iz te oblasti, tako da je to razlog osnivanja organizacije koja }e biti usko specijalizovana za rad na tom polju. U tome su im dragoceni razgovori sa pru`aocima zdravstvenih usluga i njihova iskustva. - Mi nismo hteli da dobijemo informacije samo sa jedne strane, a to su pacijenti, ve} ho}emo da uporedimo odgovore i jednih i drugih. Zdravstveni radnici mogu da ka`u {ta je to problemati~no u njihovom radu, u komunikaciji sa pacijentima, pa mo`da i daju svoje predloge {ta bi to trebalo uraditi, kako edukovati pacijente, informisati, da bi oni znali o svojim pravima, ali i obavezama. Iako se vi{e pri~a o obavezama lekara i pravima pacijenata, treba znati da i jedna i druga strana imaju i prava i obaveze. Zato nam je zna~ajan i ovaj razgovor u Valjevu, jer lekari znaju {ta je to {to je problemati~no u svim oblastima, {to se ti~e i finansija i opremljenosti, da li ih pacijenti razumeju ili ne, {ta je to su{tinski, a mo`da i sistemski problem u celoj Srbiji. Mi smo uzeli dva regiona Ma~vanski i Kolubarski i jednu op{tinu u Beogradu, kako bismo uporedili da li postoje razlike u informisanosti pacijenata u manjim i u ve}im sredinama i u jednoj beogradskoj op{tini rekla je Marina Mijatovi} i dodala: - Cilj nam je da ovo ne budu samo rezultati, ve} da damo neke konkretne preporuke koje bismo uputili Ministarstvu zdravlja. Ja moram da ka`em da smo mi bili u Ministarstvu gde smo tra`ili podr{ku, ali nas nisu razumeli. Ina~e, Pravni skener je nevladina organizacija ~iji je cilj za{tita prava gra ana u smislu zdravlja i socijalne politike. Ovaj konkretan projekat je po~eo prvog decembra pro{le i traja}e do maja ove godine.

5 ZdrAVSTVENIK Kao i prethodnih godina, i u godini je u prvoj nedelji decembra sprovedena anketa zadovoljstva pacijenata bolni~kim le~enjem, specijalisti~kim uslugama internisti~kih ambulanti i zadovoljstva zaposlenih. Podaci su, odmah nakon sprovedene ankete, dostavljeni Zavodu za javno zdravlje Valjevo, koji je sredio podatke i dostavio nam bazu na dalje razmatranje. Kada je u pitanju zadovoljstvo pacijenta bolni~kim le~enjem, anketirana je jednonedeljna populacija bolesnika na svim odeljenjima, osim psihijatrije i pedijatrije. Odziv pacijenta je bio odli~an, i ukupno je ankterirano 337 bolesnika. Prose~na starost bolesnika iznosila je 54 godine, a najve}i broj njih je svoje matreijalno stanje okarakterisao kao osrednje. Pitanja u anketi odnosila su se na usluge prijema i otpusta, prava pacijenata, sestrinke, lekarske i usluge dijagnostike, kao i na usluge sme{taja i ishrane. Ocena ukupnog zadovoljstva bolni~kim le~enjem iznosila je 4.38 i prakti~no je nepromenjena u poslednje tri godine. Najvi{e ocene dobile su sestrinske, lekarske i usluge dijagnostike (preko 4.5), ~ime mo`emo biti zadovoljni, jer se pokazalo da i u ovim te{kim vremenima zdravstveni radnici humano i predano obavljaju svoj posao. Najvi{e nam se zameraju usluge sme{taja i ishrane, koje iznose oko 4. Mi smo svesni da ove oblasti zahtevaju najve}e unapre enje kvaliteta u narednom periodu, kako bi se na{i bolesnici, tokom pru`anja medicinskih usluga, dobre nege i efikasne dijagnostike, ose}ali udobno i bezbedno. U anketiranju korisnika specijalisti~kih usluga internisti~kih ambulanti u~estvovala su 82 ispitanika, prose~ne starosti oko 54 5 Analiza ankete zadovoljstva godine, od kojih je petina bila slabog imovnog statusa. U pitanju su bili hroni~ni bolesnici, koji usluge lekara koriste prose~no deset puta godi{nje, i to osam puta u specijalisti~kim ambulantama Bolnice, a dva puta u privatnoj praksi. Prema rezultatima ankete, skoro tre}ina bolesnika je primljena kao hitan slu~aj, dakle bez zakazivanja, ~ime ne mo`emo biti zadovoljni, jer smatramo da to predstavlja na~in zaobila`enja sistema zakazivanja. Ispitanici su, tako e, ukazali na te{ko}e koje imaju prilikom zakazivanja specijalisti~kih pregleda i to smo identifikovali kao oblast koju treba unaprediti u narednom periodu, kao i smanjenje vremena ~ekanja u ~ekaonici i pobolj{anje uslova ~ekanja. Neki od ovih pokazatelja bi}e definisani kao prioritetni u narednom periodu, ali smo zadovoljni jer je ~etiri petine ispitanika zadovoljno na~inom na koji su tretirani od strane zdravstvnih radnika, {to im je pomoglo da se lak{e bore sa zdravstvenim problemima sa kojima su suo~eni. Prose~na ocena zadovoljstva korisnika specijalisti~kim uslugama Bolnice je Zaposleni su se, tako e, odli~no odazvali Dr An elka Barzetovi} jednodnevnom ispitivanju zadovoljstva. ^etiri petine anketiranih radnika bili su zdravstvene struke, 12 odsto tehni~ki radnici, ostalo administrativni radnici i zadravstveni saradnici. Op{ta ocena zadovoljstva zaposlenih iznosila je 3.07, i ona je sli~na ocenama iz prethodne tri godine. Zaposleni su, kao i ranije, najnezadovoljniji platom (2.13), dok su najve}e ocene dobili neposredna saradnja sa kolegama i ose}aj autonomije u obavljanju posla. Ono {to iznena uje je da je u na{oj ustanovi relativno lo{e rangirana mogu}nost kontinuirane medicinske edukacije (2.9), {to predstavlja poziv svakom zdravstvenom radniku da se aktivno uklju~i u izvo enje edukacije. Polovina zaposlenih je nezadovoljnija poslom danas nego pre pet godina, ali tre}ina ne razmi{lja o promeni posla, dok bi poslove van zdravstvenog sektora radilo 9 odsto ispitanika, a samo 6 odsto vidi sebe u privatnom sektoru zdravstva. Svi smo svesni koliko je prethodna godina bila te{ka i za korisnike zdravstvena zastite, ali i za zaposlene, tako da nas rezultati ne iznena uju. Oni se, za sve ispitivane oblasti, ne razlikuju mnogo u prethodne tri godine, Svakako, du`nost Komisije za unapre enje kvaliteta rada je da identifikuje oblasti koje realno mo`emo pobolj{ati, kako bi popravili zadovoljstvo i korisnika i zaposlenih, ali je du`nost svih nas, i zaposlenih i korisnika, da na tome zajedno radimo. Dr An elka Barzetovi}, zamenica predsednika Komisije za unapre enje kvaliteta rada Bolnice Valjevo Potpisan kolektivni ugovor Pojedina~ni kolektivni ugovor su 26. decembra potpisali prim. dr Ilija Tripkovi}, generalni direktor na{e ustanove i predstavnici tri reprezentativna sindikata, Mirjana Raki}, predsednica Sindikata medicinskih sestara i tehni~ara ZC Valjevo, Branislav Marjanovi}, predsednik Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj za{titi Bolnice Valjevo i Slobodan Niki}evi}, predsednik Sindikata nemedicinskih radnika ZC Valjevo. Ovim dokumentom su precizirane odredbe Posebnog kolektivnog ugovora, donetom na nivou dr`ave. Dokument }e stupiti na snagu, nakon dobijanja saglasnosti osniva~a Ministarstva zdravlja Republike Srbije. Razgovori generalnog direktora Zdravstvenog centra i predstavnika tri sindikata o usvajanju Pojedina~nog kolektivnog ugovora zapo~eti su po~etkom pro{le godine. Njime se ure uju prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih i poslodavca, kao i njihovi me usobni odnosi.

6 6 ZdrAVSTVENIK Sve~anost u Edukativnom centru Godinu dana rada angiosale obele`eno je krajem decembra stru~nim skupom u Edukativnom centru. Predavanja su odr`ali konsultanti iz Klini~kog centra Srbije, prof. dr Milan Nedeljkovi}, koji je govorio na temu NSTEMI stara indikacija nove preporuke, i prof. dr Aleksandra Aran elovi}, koja je govorila o tome [ta bi svaki lekar trebalo da zna o le~enju ishemijske bolesti srca ili ono {to bi trebalo da zna, a ne sme da pita. Dr Irena Mati}, {ef angiosale, predstavila je rezultate rada za ovih godinu dana, koje su prikazima slu~ajeva potkrepili dr Aleksandar Radovanovi} i dr Ivica Obradovi}. - Dan otvoranja angiosale zabele`en je u istoriji ne samo valjevske bolnice, ve} ovog celog kraja. Svi ve}i gradovi, ne samo u Srbiji, `ele da imaju angiosalu jer se tu obezbe uje apsolutna zdravstvena pokrivenost pogotovo najte`ih kardiovaskularnih pacijenata, sa le~enjem koje je po svim vodi~ima evropskim i ameri~kim preporu~eno. To je ne{to {to je Valjevo uvelo na velika vrata uop{te u medicinu Srbije, kardiologije i interventne kardiologije rekao je prilikom obra}anja medijima prof. dr Milan Nedeljkovi}, koji je naglasio da je za medicinu nephodna oprema i utrenirani ljudi, koje Valjevo ima i koji, kako je rekao, ne zaostaju za stru~njacima iz beogradskih centara, ali su im jo{ potrebne u`e specijalizacije. - Ono {to je najlep{e u bolnici Valjevo, to je da je ova institucija prva dobila magnetnu rezonancu, skener, salu za kateterizaciju i ve} uradila preko hiljadu pacijenata za ovih godinu dana. To je impozantan broj i ukazuje da sama institucija mo`e dobiti klasifikaciju tercijarne ustanove, jer ovde sada pacijenti mogu do biti sve, i po opremi i po kadru koji je izuzetno edukovan, motivisan, koji izuzetno dobro timski radi i sara uje sa svima nama konsultantima, apsolutno postaje sve kompetentniji da radi i neke vrlo slo`ene stvari za koje se u institucijama u Beogradu prili~no dugo ~eka poru~ila je prof. dr Aleksandra Aran elovi}. Profesorka Aran elovi} je tako e ukazala na zna~aj {irenja mre`e angiosala u celoj zemlji, a tu potrebu svakako potrv uju i brojke. - Za godinu dana mi smo uradili preko hiljadu procedura koronarografija, preko 400 procedura implantacije stentova, od kojih preko 200 u akutnom infarktu miokarda. Takve brojke potvr uju apsolutno potrebu za formiranjem mre`e angiosala u Srbiji. Kompleksnost bolesti, ono {to smo mi nalazili tokom jednogodi{enjeg rada kod pacijenata pomalo ukazuje da smo mo`da i zakasnili, zato {to je veliki broj pacijenata koje smo otkrili bio samo za hirurgiju, to zna~i da se Godi{njica rada angiosale mo`da sa tom nekom prvobitnom dijagnostikom malo zakasnilo, a ovakve sale slu`e da se taj problem prevazi e i predupredi rekla je dr Irena Mati}, {ef angiosale u valjevskoj Bolnici, u kojoj je se pored koronarografija, rade arteriografije, kao i ugradnja pejsmejkera koje je u prvih godinu dana dobilo pedesetak pacijenata. Sve~anosti su pored valjevskih lekara prisustvovale kolege iz drugih centara zapadne Srbije, konsultanti iz Klini~kog centra Srbije i Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje, uz ~iju podr{ku se rade intervencije u angiosali, kao i kolege u penziji, pacijenti kojima su ra ene intervencije i gradona~elnik Valjeva Zoran Jakovljevi}, koji je od prvih intervencija pratio rad ove slu`be, jer je otvaranje angisale od neprocenljivog zna~aja za na{e gra ane. A koliki je zaista zna~aj ove sale potvr uje i pri~a ^o~evi}a iz Valjeva, koji je ro en godine i nikada nije imao tegobe, ali je po~etkom novembra do`iveo izuzetno te`ak infarkt miokarda, tako da mu je u angiosali ugra en stent. Svoje iskustvo je podelio sa novinarima kojima je rekao: - Imao sam te`i infarkt, ugra en mi je jedan stent i na moju sre}u i na zadovoljstvo lekara sve je uspe{no zavr{eno i sada se oporavljam. Istakao bih, ne samo zna~aj angiosale, nego timski rad lekara i tehni~ara koji su me primili te no}i kada se to desilo, jer da nije bilo tog uigranog timskog rada ishod verovatno ne bi bio pozitivan. Svi mi imamo neke predrasude o tim slu`bama, posebno kada je u pitanju zdravstvo svi smo malo osetljiviji, ali ja sam veoma prijatno iznena en. Nikada ranije nisam bolovao ni od kakve bolesti, tako da kada sam osetio trnjenje i bol, to je bio alarm da ustanem iz kreveta i krenem u bolnicu, gde su sve preduzeli i uspe{no se zavr{ilo. Rekli su mi da sam dva puta bio u klini~koj smrti i uspe{no su me vratili i evo, sada sam tu. Ova pri~a potvr uje i to koliko je zna~ajno {to je tim angiosale spreman 24 ~asa da se brzo okupi i uka`e pomo} onima kojima je potrebna. Dr Jovan Balinovac, {ef Kardiologije, ka`e da takvo anga`ovanje zahteva i dosta ulaganja, a problemi su se do sada javljali pre svega u nedostatku materijala. To je i osnovni razlog pokretanja inicijative da se u na{em gradu formira udru`enje Srce koje }e kroz fond prikupljati neophodna sredstva kako bi se, kako je dr Balinovac rekao, moglo ispratiti sve {to donosi savremena ^o~evi}

7 ZdrAVSTVENIK Pozitivni utisci iz Japana Pod pokroviteljstvom Vlade Japana, a u organizaciji JICA-e, u poseti Japanu bila je na{ radiolog dr Ivana Kostadinovi}. Cilj ove posete bilo je upoznavanje sa na~inom skrininga raka dojke i drugih malignih bolesti u toj zemlji, ~ija je Vlada obezbedila dragocenu donaciju za 39 zdravstvenih ustanova Srbije u cilju prevencije raka dojke, u okviru koje je valjevska bolnica dobila digitalni mamograf. Dr Ivana Kostadinovi} ka`e da su iskustva ste~ena u Japanu od neprocenljivog zna~aja: - Kako je u na{oj zemlji doneta Nacionalna strategija borbe protiv raka dojke, trening kurs koji smo poha ali pomo}i }e nam u implementaciji programa skrininga u Srbiji. Pored mene u Japanu je boravilo jo{ petoro ljudi, koji su na direktan ili indirektan na~in uklju~eni u skrining program. Na{i doma}ini su bili profesor Matsumoto i profesor Mori, radiolozi svetskog glasa. Trudili su se da nam boravak bude ugodan, ali i da nam nesebi~no i bezrezervno prenesu nova znanja i iskustva iz oblasti skrininga. - Najvi{e vremena smo proveli na Univerzitetskoj klinici Oita, na Radiolo{kom odeljenju. Posetili smo i bolnicu Tsurumi u gradu Beppu-u, koja sprovodi skrining raka dojke, uterusa, plu}a i `eluca. Bili smo i na terenu u selu Bungo Ono, gde su bili stacionirani mobilni mamograf, ultrazvuk i rendgen aparat. Ina~e, kod njih program skrininga je subvencionisan od lokalne samouprave. Zdravstveno osiguranje u Japanu pokriva i privatni i dr`avni sektor, zbog ~ega su ~ekanja na neke preglede svedena na minimum, ili ih nema. Ali to nije jedini razlog efikasnih i brzih pregleda. Jedan od bitnih razloga je i odnos prema radu koji vredni Japanci imaju usa en u svoje gene. Potpuno su predani poslu i pacijentima. Radno vreme im je bilo osam sati, ali kada se dogodila katastrofa na severu, produzili su za jos jedan sat kako oni koji su ostali bez posla ne bi trpeli. Dozvoljeno im je i tri sata dopunskog rada na nedeljnom nivou u privatnom sektoru. Jo{ jedan bitan razlog zbog ~ega je ~ekanje na pregled CT-om i MR-om svedeno na minimum, je i pravilan odabir pacijenta za pregled, kao i pridr`avanje strogim indikacijama pri upu}ivanju pacijenta na preglede. Oita, u kojoj su srpski stru~njaci bili, je glavni grad prefekture Oita, sa oko stanovnika. Ina~e je velika luka na Pacifiku i banja za le~enje neurolo{kih i muskularnih oboljenja. Kako je dr Ivana Kostadinovi} naglasila, doma}ini su se potrudili da im predstave svoju istoriju, tradiciju, kulturu, ali i kako se u toj zemlji danas `ivi, ali je poseban utisak na nju ostavio upravo japanski narod. - Japanci su divni ljudi, ljubazni, gostoljubivi, nesebi~ni, a u isto vreme skromni i prakti~ni, tradicionalni i moderni, bogati. Njihovo bogatstvo se ne ogleda u materijalnom, ve} u njihovom 7 po{tovanju tradicije i skromnosti. Ponosni su na svoju dr`avu, na njihov Japan. Vole i nas Srbe i neizmerno su zahvalni na podr{ci koju smo im pru`ili u te{kim trenucima kada je velika katastrofa pogodila sever zemlje. Na{ Piksi je njihov ncionalni heroj. Zbog Novaka \okovi}a u~e srpski jezik. Ina~e su ljudi kao i svi mi. Manje se {ale nego mi, ali sve {ale razumeju. Vole da se dru`e, da izlaze, veseli su, a njihov SAKE ima upola manje gradi nego na{a {ljivovica. Profesor Mori ka`e da na{a {ljiva pe~e od usta do `eluca, otkrili smo mu tajnu da je pre pijenja ohladi, pa }e mu pe}i samo `eludac. Pravi streptomicin za njihov azijski Helikobakter u {ali ka`e dr Ivana. Naravno da je bilo zanimljivo da ~ujemo i kakva je japanska hrana, na {ta je odgovorila: - Pravi je izazov bilo jesti {tapi}ima, ali smo se brzo sna{li. Divili smo se miso supi od luka, su{iju i su{imiju, u`ivali u sojinim ~arolijama i pe~enom piletu iz marketa preko puta hotela gde smo bili smo po srpski u Japanu. Doma}ini su nas vodili u sve japanske tradicionalne, etno i moderne restorane. Sedeli smo na tatamiju, kolena su {kripala, ali se nismo dali. Favorit je bio tatami sa rupom za nogetopla preporuka. Stolica je ipak luksuz, ali je ima u McDonaldsu. - Nismo zaobi{li ni planinu majmuna, a ka`u da je prava sre}a kada vam pro u kroz noge. Pa Srbi sre}e nikada nisu imali. Ipak su nam delfini priredili ~itavu predstavu. Interesantan je bio na{ prevodilac, gospodin Daisuke, istori~ar religije na Tokijskom univerzitetu, predaje srpski jezik Noletovim i Piksijevim fanovima. Slatko smo se smejali kada je centar za PET CT, preveo kao centar za ku}ne ljubimce. Oprostili smo mu sve kada nas je po~astio kola~ima sa slatkim krompirom. Poseban utisak na mene je ostavila porodica Matsumoto, na{ profesor, njegova divna supruga i njihovo troje dece, koji su nas ugostili u svom domu, a poslu`eni smo tradicionalnim japanskim akonijama na srpski na~in. Ne}u zaboraviti ni suprugu profesora Morija, 25-godi{nja meleskinja iz Dominikane, ona voli more i sunce, a profesor skijanje. Preletela sam planinu i vulkan Fud`i, nadam se da }u opet nekad. Za kraj ove pri~e, dr Ivana nagla{ava da su Japanci besprekorni, u svemu savr{eni, kako na ulici, tako i u zdravstvu, te{ko je sve nabrojati: slajsni skener i sajber knife - dobro {tivo za srpsku nau~nu fantastiku. Besprekorno ~iste ulice i bolnice, nasmejano osoblje, zadovoljni pacijenti, prakti~nost, kola bez izduvnih gasova, kako {tapi}ima uzeti zrno pirin~a, pa zaliti zelenim ~ajem,i vulkan i Pacifik - prebiram po se}anju i trudim se da mi se engrami ne izbri{u.

8 8 ZdrAVSTVENIK I grad je ja~i od ki{e, ali je nepo`eljan Prim. dr Mira Vukovi} Zajedno do cilja Partneri u sprovo enju protokola u me usektorskoj saradnji, u procesu za{tite `rtava nasilja u porodici na podru~ju grada Valjeva, potpisali su protokol o saradnji. Projekat "Zajedno do cilja" realizuje Udru`enje gra ana "Ultra" iz Valjeva, a sprovodi se u okviru projekta "Borba protiv seksualnog i rodno zasnovanog nasilja" programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Finansijsku podr{ku daje Ministarstvo rada i socijalne politike- Uprava za rodnu ravnopravnost i Kraljevina Norve{ka. Potpisivanju protokola prisustvovali su predstavnici nadle`nih institucija sa teritorije grada Valjeva, me u kojima i Zdravstveni centar Valjevo. Direktorka Centra za socijalni rad je tom prilikom najavila da }e u Valjevu u prvoj polovini ove godine po~eti da radi Sigurna ku}a za `rtve porodi~nog nasilja. Razmena znanja Naj~e{}e indikacije, kontraindikacije i ograni~enja za CT i NMR bila je tema predavanja koje su svojim kolegama odr`ale dr Ivana Kostadinovi} i dr Jasmina Kova~evi}, radiolozi na{e ustanove. U pitanju je bio stru~ni skup, akeditovan od strane Zdravstvenog saveta Srbije. Tako su lekarima date osnovne smernice, kada su u pitanju indikacije i kontraindikacije za upu}ivanje pacijenata na snimanje na ovim sofisticiranim aparatima. Ovo je jedno u nizu akreditovanih predavanja koje su pripremili zaposleni u valjevskoj Bolnici. Prim. dr Marija Mladenovi}, predsednik bolni~ke Komisije za kvalitet, ka`e da je ovo jedno iz serije prakti~nih predavanja koja su jako zna~ajna, a posebno kada su u pitanju ove dijagnosti~ke metode koje u ovoj ustanovi odavno postoje, ali svi lekari ne znaju dovoljno njihove granice i mogu}nosti. Ona isti~e zna~aj diskusije koja se razvila, posebno zbog toga {to su oba predava~a bila na edukaciji u inostranstvu, jer se na taj na~in ukazalo kako se najefikasnije mo`e koristiti dijagnostika, za koje indikacije, a ovo je bila i prilika da se razmene iskustva i informacije o prakti~nim situacijama i problemima sa kojima se lekari svakodnevno suo~avaju. Mo`da }e jedna ovakva poruka koja nam dolazi iz Edukativnog centra zvu~ati pomalo ~udno, ali ba{ te re~i Vladike Nikolaja Velimirovi}a citirala je prim. dr Mira Vukovi}, kada smo je pitali kako je protekle godine proticala kontinuirana medicinska edukacija u na{oj ustanovi. Od dr Vukovi}, rukovodioca na{eg Edukativnog centra, saznali smo da je u protekloj godini bilo 53 akreditovane KME. U ukupno je odr`ano 20 internih i 33 eksterne edukacije. Njih je posetilo 5987 slu{alaca. Sprovedenim aktivnostima po akreditovanim edukacijama, obezbe eno je ukupno internih ili eksternih bodova za potrebe obnove licence zdravstvenih radnika i saradnika. - Kontinuirane medicinske edukacije u pro{loj godini protekle su u jednoj umerenoj, blagoj i radnoj atmosferi, bez prisustva velikih duhova. Vladika Nikolaj Velimirovi} je napisao, Veliki duhovi... to jo{ nije ni{ta. I grad je ja~i od ki{e, ali je nepo`eljan. Li~no mislim da to i jeste, ona prava atmosfera za u~enje. Ove godine oslonili smo se, pre svega na sopstvene snage, ali smo sproveli i veliki broj raznovrsnih eksternih edukacija, posebno vode}i ra~una o njihovom kvalitetu, ali i pristupa~nosti njihove cene. Ovo je sveukupno dovelo do visoke pose}enosti, ali i odli~nih ocena koje su dobijene od strane slu{alaca u toku evaluacije svake pojedina~ne KME, kao i svakog pojedina~nog predava~a. Gotovo sve odobrene interne edukacije, bile su odr`ane po nekoliko puta, tako da smo bili ekonomi~ni, bez tra}enja resursa na praznu retoriku o potrebi za akreditacijom ogromnog broja internih edukacija koje se prakti~no ne}e ni odr`ati. Protekla godina bila je godina velikih du{a, kako me u slu{aocima, tako i me u predava~ima. I svim ovim velikim du{ama, ja se zahvaljujem, `elim sre}nu i uspe{nu Novu godinu, uz ~vrsto obe}anje da }e organizatori KME u na{oj Ustanovi i dalje pa`ljivo oslu{kivati, isklju~ivo njihove potrebe rekla je dr Mira Vukovi}. Specijalista radiologije Radiolo{ka slu`ba od oktobra pro{le godine ima jo{ jednog specijalistu, dr Vladimira Milutinovi}a. Dr Milutinovi} je ro en godine u Valjevu. Zavr{io je srednju Medicinsku {kolu, a potom Medicinski fakultet u Beogradu, gde je diplomirao godine. Nakon obavljenog lekarskog sta`a, u Slu`bi radiologije je zaposlen od godine. Priznaje da o ovoj oblasti medicine nije mnogo razmi{ljao, interesovala ga je interna medicina i to endokrinologija. Sticajem okolnosti ukazalo se ovo mesto, tako da je sada zadovoljan {to je zavr{io specijalizaciju iz radiologije, jer ovo je oblast koja dosta toga pru`a, mada se u lekarskoj profesiji na svim poljima stalno mora usavr{avati, jer i medicina stalno napreduje.

9 ZdrAVSTVENIK Zajedni~ka borba Tuzle i Valjeva Skup{tina radnih grupa Zajedni~ka skup{tina Radnih grupa Tuzle i Valjeva, u okviru projekta prekograni~ne saradnje UP.S.TREA.M Unapre ivanje socijalizacije i tretmana u mentalnom zdravlju, koji se realizuje godinu dana, odr`ana je krajem decembra u Maloj sali Gradske uprave Valjevo. Osnovni cilj tog skupa bila je razmena iskustava i primera dobre prakse u regijama. U radu skup{tine u~estvovali su ~lanovi radnih grupa i svi koji su posredno i neposredno uklju~eni u rad. Da se mentalnom zdravlju daje vi{e pa`nje u zajednici potvr uje i mesto odr`avanja skup{tine, ali i poruke gradona~elnika Valjeva Zorana Jakovljevi}a, koji je na po~etku pozdravio prisutne. Rezultate rada radne grupe iz Tuzle predstavila je profesorka Ernesa Me{i}, a radne grupe Valjeva prim. dr Branka Stamatovi} Gaji}. Moglo se zaklju~iti da su obe radne grupe imale niz aktivnosti kroz koje se do{lo do sli~nih zaklju~aka, a to je da se i dalje treba boriti protiv stigmatizacije, da je jedan od osnovnih problema zapo{ljavanje korisnika usluga iz oblasti mentalnog zdravlja i da se sa sli~nim aktivnostima mora nastaviti, kako bi se problemi prevazi{li. - Ovim doga ajem mi zavr{avamo jednu od faza projekta koja je bila osmi{ljena tako da aktiviramo radne grupe obe regije, Tuzle i Valjeva, sa ciljem da se uti~e na socijalne i politi~ke promene u na{im 9 regijama u oblasti mentalnog zdravlja, da se pomogne osobama koje imaju mentalne te{ko}e, da se javnosti skrene pa`nja na njihove probleme, na probleme njihove inkluzije u dru{tvo i na sve otalo {to zna~i biti prihva}en. Sva na{a iskustva }e omogu}iti da projekat ide napred u smislu da se poja~aju pritisci na lokalne zajednice, u smislu prepoznavanja problema i da se da jasna poruka dru{tvu da smo svi jako va`ni bez obzira na svoje mentalno zdravlje i bilo kakav problem kazala je Snje`ana Badri} iz Karitasa Valjevo. - Su{tina ove skup{tine jeste da se objedini ne{to {to je iskustvo radne grupe iz Tuzle, gde dobar deo ~lanova ~ine ~lanovi udru`enja Feniks, i na{e radne grupe koja okuplja i korisnike, naravno, manje nego Tuzla, okuplja i profesionalce koji se bave mentalnim zdravljem, predstavnike prosvete, pravosu a, socijalnog rada, medija, nevladinih organizacija, i zapravo objedinjava tri stuba na kojima se ina~e ovakve aktivnosti moraju zasnivati - korisnike, profesionalce i {iru zajednicu. Pokazalo se da su i efekti bolji kada se u proces le~enja adekvatnije uklju~e i oni koji su korisnici i kada se zajedni~ki pravi ne samo program le~enja, nego kada svi zajedno u~estvujemo u kreiranju politike, pristupa i na~ina re{avanja ovog problema. Sa druge strane, nikada informacija nema takvu te`inu i takav zna~aj i za {iru populaciju i druge korisnike kao kada je pru`i neko ko ima li~no iskustvo kroz koje je ve} pro{ao, tako da je nama od velikog zna~aja ono {to je iskustvo Feniksa, nama kao profesionalcima i kao ljudima, jer mislim da je takav na~in rada ne{to {to svima nama mo`e da bude inspiracija rekla je prim. dr Branka Stamatovi} Gaji}, psihijatar ZC Valjevo. Sli~nu poruku kazao je i Vahid \ulovi} iz Udru`enja Feniks iz Tuzle: - Na{ cilj je da kroz ovaj projekat pomognemo osnivanje ovakvog udru`enja u Valjevu i nadam se da }e u narednih godinu dana to biti postignuto. Vrlo je bitno da se sami korisnici usluga mentalnog zdravlja uklju~uju u zajednicu i dono{enje odluka, jer je jako va`no da korisnici u~estvuju u kreiranju politika mentalnog zdravlja. Korisnik korisniku mo`e puno da pomogne, naravno, uz podr{ku profesionalaca, jer profesionalci usmeravaju, ali ako u zajednici nema podr{ke onda se te`e dolazi do rezultata. Projekat Unapre ivanje socijalizacije i tretmana u mentalnom zdravlju realizuju Caritas Italiana u Srbiji i TK Feniks Tuzla u BiH sa partnerima na projektu - Psihijatrijska slu`ba Zdravstvenog centra Valjevo i Karitas Valjevo. Projekat je koofinansiran od strane Evropske unije i Karitasa Italije. Poseta valjevskoj Psihijatriji Psihijatrijsku slu`bu je dan uo~i zajedni~ke skup{tine radnih grupa u okviru projekta UP.S.TREA.M posetila delegacija iz Tuzle. Nakon razgovora sa predstavnicima Psihijatrijske slu`be i obilaska kompletnog odeljenja zajedno sa predstavnicima Karitasa Valjevo, dr Zlatko Kalabi} je u izjavi za na{ sajt i novine rekao da su problemi sa kojima se suo~avaju sli~ni i u Bosni i Hercegovini i u Sbiji. - Ja sa zadovoljstvom mogu da ka`em da sam u Valjevu ve} drugi put i ono {to sam mogao zaklju~iti to je da imamo sli~ne probleme. Kod nas su na nivou primarne zdravstvene za{tite sme{teni centri za mentalno zdravlje, tako da je organizacija malo druga~ija, ali su problemi kada je u pitanju prostor, sme{taj pacijenata, finansiranje, uglavnom isti. Mi smo uspostavili jako dobru saradnju, jer mi tek po~injemo da radimo ku}ne posete, {to se ovde ve} radi. Ovde smo dosta toga nau~ili, prilikom pro{le posete smo razmenili iskustva i ve} smo sa svojim menad`ementom razgovarali i za to dobili punu podr{ku. Mislim da je ovo jako pozitivno i da ova saradnja treba da se nastavi, jer svi puno mo`emo nau~iti jedni od drugih. Mi imamo i Udru`enje Feniks sa kojim Centar za mentalno zdravlje u kome ja radim uspe{no sara uje, imamo ~ak i istra`iva~ke projekte, a jedan projekat nam je progla{en najboljim u Bosni i Hercegovini. Moram re}i da ovakve nevladine organizacije nama puno poma`u na resocijalizaciji na{ih pacijenata, a nadam se da }e Feniks pomo}i da se i ovde osnuje sli~no udru`enje kazao je dr Zlatko Kalabi}, neuropsihijatar u Centru za mentalno zdravlje Doma zdravlja Tuzla.

10 10 ZdrAVSTVENIK Na dan Svetog Jovana u na{em porodili{tu su ro ene trojke. Nakon vi{egodi{njeg steriliteta, Milena Radosavljevi} (31) iz Radost u porodilištu Prve bebe Valjeva je na svet donela dva de~aka i de voj~icu, koji su za~eti u prvom poku{aju vantelesne oplodnje. Le~enje steriliteta, kompletna priprema, pra}enje i odr`avanje trudno}e obavljeni su u Valjevu u okviru ambulante za kontrolu fertiliteta i sterilitet, a sam ~in vantelesne oplodnje u Beogradu. Dvoje dece je ro eno sa 2,5 kilograma i jedno sa 2,4 kilograma, a poro aj je ca rskim rezom obavio dr Branko Bu - dim irovi}, koji je i {ef ambulante za kontrolu fertiliteta i sterilitet. Dr Bu dim iro - vi} ka`e da je ovo bila trudno}a veoma visokog rizika, kao i sam poro aj, ali je majka bila izuzetno motivisana i slu{ala je sve savete lekara. U valjevskom porodili{tu se na svet godi{nje donese oko 1300 beba, a ovo su prve trojke ro ene iz trudno}e koja je nastala vantelesnom oplodnjom. Am bu - la nta za kontrolu fertiliteta i sterilitet je ot vorena pre ne{to vi{e od dve godine i do sada je obavljeno skoro 700 konsultacija sa parovima koji imaju problem bra~nog steriliteta. Uz dr Budimirovi}a, u timu je i klini~ki embriolog Milica Krstivojevi}. Ekipa valjevskog porodili{ta u novogodi{njoj no}i bila je spremna za dolazak na svet prve bebe u godini. Me utim, to se nije dogodilo te no}i, niti tokom jutra i ve}eg dela dana, nestrpljenje je raslo, a onda su se u kasnim ve~ernjim satima za samo petnaest minuta rodile tri bebe jedan de~ak i dve devoj~ice. Mari}, koja je bila de`urni lekar ka`e da su se bebe rodile u razmaku od po pet minuta, od do 23 sata, a u pitanju su bili prirodni poro aji, koji su pro{li bez problema. U poro ajima su u~estvovale i de`urne babice Borka Radojevi} i Sne`ana Rankovi}. Zahvaljuju}i podr{ci valjevskog "Europroma", za prve bebe su obezbe eni prigodni paketi koje im je uru~io bolni~ki duhovnik Radomir Aleksi}. De~ija kozmetika, benkice, {tramplice, obradovali su njihove mame, jer su im svaka podr{ka i mali znak pa`nje u tim trenucima bili dragoceni. Prvi je na svet do{ao de~ak, ~ija je mama Sla ana Savi}, kod ku}e ga je ~ekala dvogodi{nja sestra, a sigurno je da u njegovoj porodici postoji `elja i za ro enjem tre}e bebe. Prva devoj~ica koja je te ve~eri ro ena je u svojoj porodici tako e drugo dete, a od njene mame Marije Ga~i} saznali smo da je i prvo dete devoj~ica, a `elja za ro enjem tre}e bebe sigurno postoji, s obzirom na to da voli decu, {to potvr uje i u~iteljski fakultet koji je zavr{ila. Pravi primer joj je Katarina Coli}, koja je rodila tre}u bebu, ne samo po redosledu u porodili{tu te ve~eri, ve} i u porodici, gde su je sa~ekali brat i sestra. I Katarina je ljubav prema deci pokazala i kroz profesiju vaspita~a, a otkrila nam je da i ona i njen suprug poti~u iz porodica sa po troje dece, tako da im je odluka za tre}e dete bila sasvim prirodna. Mari} je posebno naglasila zna~aj {to su u pitanju druge i tre}a beba u porodici, jer iako broj ro ene dece nije na zavidnom nivou, ne{to se ipak pomera, ima brojnih parova koji se odlu~uju za tre}u bebu. Ali, kako je dr Mari} naglasila u tome im je neophodna podr{ka ~itavog dru{tva, sa ~im su se slo`ile i mame koje su na svet donele na{e prve sugra ane u ovoj godini. To je i osnovni cilj inicijative koju je pokrenuo bolni~ki duhovnik Radomir Aleksi}, u nadi da }e se sli~ne aktivnosti ponoviti, a pravi podstrek ostalima svakako je gest "Europroma". U prijatnoj atmosferi raspolo`enim i presre}nim majkama i mirnim bebama, otac Radomir je pro~itao molitvu za prvi dan posle ro enja deteta.

11 ZdrAVSTVENIK Dostupnije zdravstvene usluge Dostupnost zdravstvene za{tite u ve}ini zemalja Evrope i Srbiji potpuno je razli~ita. Iako i u na{oj ze - mlji za mnoge intervencije postoje duge liste ~ekanja, brojne su oblasti u kojima se ne ophodne procedure mogu obaviti vrlo brzo. Tako je i u valjevskoj Bolnici, a jedan od primera je pru`anje usluga iz oblasti otorinolaringologije, o ~emu svedo~i na{ sugra anin, koji ve} 25 godina `ivi i radi u Londonu. - Zbog devijacije nosne pregrade sam go dinama imao velike probleme. Morao sam da upotrebljavam kapi da bih mogao da di {em, iako su me upozoravali da ih ne treba preterano koristiti zbog kontra efekata. Znao sam da mi je operacija neophodna, ali u Londonu se ~eka jako dugo. To je veliki grad, ima mnogo stanovnika, tako da su mi rekli da bih za ovu operaciju morao da ~ekam dve i po do tri godine. Preko prijatelja sam ~uo da se to u Valjevu mo`e re{iti vrlo brzo i zato sam odlu~io da ovde do em. Mogu da ka`em da se ose}am preporo eno, prezadovoljan sam i operacijom i ljubazno{}u osoblja rekao je Valjevac Zo - ran \or evi}. Dr Zoran Milosavljevi}, na~elnik Slu - `be Otorinolaringologije i maksilofacijane hir urgije, ka`e da se usluge koje se pru`aju u valjevskoj Bolnici ne razlikuju od onih koje se pru`aju u velikim evropskim centrima. - Kod ovog pacijenta je ra ena septoplastika, to je metoda koja se u na{oj ustanovi fakti~ki radi ve} dvadesetak godina. Naravno, sada je modifikovana, s obzirom da je uvedena funkcionalna sinusoskopija koju smo zapo~eli godine, tako da sada imamo opremu da mo`emo da prvo uradimo sinusoskopiju, da vidimo kakav je polo`aj nosne pregrade, a nakon toga mo`emo odrediti tip operacije koja se radi. Ovde ~ekanja na takve operacije nema, mo`da desetak dana, koliko je potrebno da bi se uradila priprema, dijagnostika, pre svega skener. Tip operacija je koji se radi u svetu i kod nas je isti. Mi pratimo kongrese, u junu ove godini smo bili na kongresu u Barseloni i videli smo da se sve radi isto kao i kod nas, samo {to, naravno, oni imaju ne{to bolju opremu pa se, recimo, kod njih mo`e raditi frontalni sinus, ali i kod nas je planirana nabavka opreme, tako da o~ekujemo da }emo pro{iriti te operacije ka`e dr Zoran Milosavljevi}. Da je kvalitetan rad ove Slu`be prepoznat, potvr eno je imenovanjem dr Milosavljevi}a za ~lana predsedni{tva ORL sekcije Srpskog lekarskog dru{tva i ~lana predsedni{tvu novoformiranog udru`enja koje se odnosi na pedijatrijsku otorinolaringologiju. Zahvalnica za saradnju Simpozijum glavnih sestara i babica, sestara i babica iz prakse i profesora zdravstvene nege odr`an je po~etkom decembra na Tari, u organizaciji Udru`enja medicinskih sestara i tehni~ara Srbije, a pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja. I ove godine je obra en niz zna~ajnih tema koje je slu{alo ~etrnaestoro medicinskih sestara i tehni~ara iz Zdravstvenog centra Valjevo. Ovaj simpozijum osta}e upam}en i po tome {to je na{im kolegama dodeljena zahvalnica za doprinos u kvalitetu rada simpozijuma. 11 Tokom ove godine valjevski otorinolaringolozi su uradili brojne preglede i operacije. - Ove godine smo imali 650 operacija, {to je u principu 110 operacija po lekaru i to je ispunjen plan za ovu godinu, a za slede}u planiramo deset odsto vi{e. Imali smo ambulantnih usluga i usluga kod stacionarnih bolesnika, i kod ovih usluga planiramo pove}anje. Kada su u pitanju oni svakodnevni pregledi, gra ani nam se najvi{e obra}aju zbog problema sa sluhom, ~esto su to i prehlade, {to bi zapravo trebalo da se ve}inom re{ava na primarnom nivou, ali upravo zbog toga {to mogu brzo da do u do otorinolaringiologa, na preglede se ne ~eka, pa ve}ina ipak sti`e do specijaliste. I u drugim slu`bama su le~eni brojni pacijenti iz celog sveta, ve}inom na{eg porekla, a razlozi su isti kra}e liste ~ekanja, a jednak kvalitet usluga. Portal MDExplorer Nedavno je pokrenut specijalizovani biomedicinski portal MDExplorer, namenjen stru~njacima iz oblasti biomedicine i interdisciplinarnih osniva~a je da se na ovaj na~in lekarima, specijalizantima, studentima i stru~njacima iz biomedicine pru`e najnovije, najkvalitetnije i najrelevantnije informacije iz njihovih oblasti kao i popularizacija biomedicine me u mladim ljudima u regionu. Pored toga portal }e predstavljati kvalitetan izvor korisnih informacija o kongresima, seminarima, simpozijumima, predavanjima, grantovima itd. Na portalu je anga`ovan ve}i broj nau~nih radnika kako iz zemalja biv{e SFRJ tako i iz inostranstva. Tekstove za portal MDExplorer prila`u eksperti iz svojih oblasti, a me u njima neretko i inostrani stru~njaci koji su i globalno vode}i autoriteti u svojim oblastima, sa `eljom da se dostignu visoki standardi portala srodnih namena u USA i EU. Vi{e podataka o portalu MDExplorer na adresi

12 12 ZdrAVSTVENIK Predavanje u organizaciji LKS Postupci u slu~aju lekarske gre{ke bila je tema predavanja koje je odr`ano u decembru, u organizaciji podru~ne kancelarije Lekarske komore Srbije u Valjevu. O ovoj temi govorili su prof. dr Dragana Ignjatovi} Risti}, psihijatar, profesor Medicinskog fakulteta u Kragujevcu i doc. dr \or e Alempijevi} iz Medicinskog fakulteta Beograd, Instituta za sudsku medicinu. - Ja najpre imam veliko zadovoljstvo da o ovoj temi govorim kao klini~ar. Druga dobra stvar je inicijativa na{e Lekarske komore da svom ~lanstvu ponudi ne{to {to je vrlo va`na tema, o ~emu svi mi generalno imamo malo znanja i dosta strahova. Tre}a dobra namera jeste da se pri~i koju su dosta dugo pri~ali ljudi koji se bave neklini~kom medicinom, da se spoji i da neko ko je klini~ar i ko radi sa `ivim ljudima u vrlo delikatnim situacijama govori iz svog ugla o tome. Moja poruka jeste da napravimo pri~u sa jedne druge strane, a to je da se ne pla{imo i ne prizivamo na to {ta stra{no mo`e da nam se dogodi, nego da razumemo {ta su na{e snage i {ta su te{ko}e u na{em poslu, a da iz tog verovatno proisti~e i dokazivanje odgovornosti, ali da je to isto sadr`ano u ovoj profesiji, kao {to je sadr`ano le~iti, izle~iti, u`ivati u lepotama svog posla. Dakle, ovim predavanjem smo osvetlili pri~u sa razli~itih strana i naglasili da je to sastavni deo na{eg posla, ali mi ve} to radimo, te neprijatnosti ne moraju da se dogode, ali ako se dogode da iza emo na kraj sa njima objasnila je prof. dr Dragana Ignjatovi} Risti}. Lepa pri~a zabele`ena je jedne januarske no}i u valjevskom porodili{tu, gde je de`urna ekipa primila majku ~ija beba nije sa~ekala da do porodili{ta do e, ve} je poro aj obavljen u Domu zdravlja u Ose~ini. To nije prvi, a sigurno ni poslednji slu~aj, jer se poro aji ~esto de{avaju nepredvi enim tokom, ali je zato jako va`na spremnost svih zdravstvenih radnika, bez obrzira kojom obla{}u medicine se bave da regaju u svakom trenutku. Tako je dr pro{le no}i bila de`urni lekar u Domu zdravlja u Ose~ini, sa medicinskom sestrom Vinkom Andri}. Oko jedan sat posle pono}i primila je trudnicu, sa bolovima, spremnu da se u pratnji babice uputi u valjevsko porodili{te. Obavljeni su pregledi i zapo~ete pripreme, ali beba nije htela da ~eka i svi su shvatili da }e poro aj brzo biti zavr{en, tako da je ve} nakon dvadesetak minuta na svet je do{ao mali de~ak. Dr je mlad lekar op{te medicine, u Ose~ini radi od godine. Kako je rekla, iako je kao lekar obu~ena da reaguje u svakoj situaciji, u prvom momentu joj nije ba{ bilo prijatno, jer joj je to prvi poro aj koji je trebalo da obavi, ali kada je sve krenulo svojim tokom vremena za razmi{ljanje nije bilo i sve se lepo zavr{ilo. Velika je stvar i to {to je u pitanju majka kojoj je to osma beba i koja se hrabro pona{ala u okolnostima u kojima se na{la. U pratnji babice Ljiljane Milovanovi} majka i beba su stigle u porodili{te gde ih je primio dr Slobodan Gvozdenovi}. Obe su dobro, a majka Mira Mirosavi} jo{ uvek ne mo`e da veruje {ta se sve pro{le no}i de{avalo, kako je rekla, jednostavno je sve i{lo prirodnim tokom i bez problema. Ova mlada `ena iz okoline Ose~ine jedna je od retkih koje se opredeljuju za vi{e dece, {to je za svako po{tovanje, rekla nam je da je oduvek `elela da ima veliku Neobi~na no} u Ose~ini Prisutne je na samom po~etku skupa pozdravio dr Vladimir Obradovi}, delegat ZC Valjevo u Skup{tini LKS. Ovo predavanje je akreditovano od strane Zdravstevnog saveta Srbije, tako da su u~esnici dobili po ~etiri eksterna boda, a ina~e je bilo besplatno za sve ~lanove LKS. porodicu, jer decu jako voli. Ima pet devoj~ica i tri de~aka, od kojih je jedan mali{an koji se te no}i rodio i kome se, kako nam je rekla, tata posebno obradovao. Ime }e mu dati bra}a i sestre, od kojih najstarije dete ima 18, a najmla e 5 godina. Oni }e najvi{e i brinuti o njemu, kako nam je mama rekla, podela poslova se podrazumeva u velikim porodicama, a starija deca preuzimaju brigu o mla ima i jedni na druge se oslanjaju. Svaka ro ena beba predstavlja radost, kako za njihove mame i porodice, tako i za zdravstvene radnike, a svakako da je to bio poseban dan za zaposlene u Domu zdravlja Ose~ina, jer sigurno je da se retko de{ava da se u domovima zdravlja za~uje prvi de~iji pla~.

13 ZdrAVSTVENIK Lekar je lekar celog `ivota To je bilo jedno sasvim obi~no decembarsko jutro, koliko obi~no u jednoj bolnici mo`e biti. Zavr{ena je razmena smena u Slu`bi za unutra{nje bolesti i svi su se spremali da podnesu prve izve{aje na jutarnjem sastanku. Za dr Radu Nenadovi} taj sastanak je ipak bio ne{to druga~iji, trebalo je da se pozdravi sa svojim kolegama i ode u zaslu`enu penziju. Iako se spremala za taj dirljiv trenutak, kolege su je preduhitrile, tako da je umesto obi~nog sastanka, to bio skup ve}ine kolega te slu`be, ~ak i onih koji su bili u drugoj smeni ili na godi{njem odmoru. ^im je videla njihova lica, osmehe, postavljen sto sa najlep{im akonijama koje su sami pripremili, pregr{t cve}a, znala je da je ~itava priprema za ovaj 13 trenutak uzaludna. Uzbu enje i suze su preovladali. A kako i ne bi kada je u ovoj ustanovi provela ~itav radni vek, od godine. Bila je posve}ena svom poslu koji je oduvek `elela da radi. - Jo{ kao student imala sam ljubav prema internoj medicini. Me utim, kada sam po~ela da radim bila sam na odeljenju neuropsihijatrije, a godine sam dobila `eljenu specijalizaciju, nakon ~ega je usledila i u`a specijalizacija iz endokrinologije. Kada bih ponovo bila morala da biram zanimanje, opet bi to bila interna medicina. Ovo je te`ak posao, tako da je tokom mog celog rada bilo stresa i te{kih trenutaka, ali bez obzira na to divan je ose}aj pomo}i bolesnom ~oveku ka`e dr Rada Nenadovi}. Nemogu}e bi bilo prebrojati koliko pacijenata se susrelo sa dr Radom Nenadovi}, ali je va`no naglasiti da su ti susreti, uprkos okolnostima i povodu, ostali upam}eni, uz neizmernu zahvalnost onih kojima je pomogla. A o zahvalnosti svedo~e i buketi cve}a koji su ukrasili lekarsku sobu, a stigli su upravo od zahvalnih sugra ana, koji su joj ~estitali odlazak u penziju. - Ja jesam negovala jedan poseban odnos sa pacijentima, jer sam u njima na prvom mestu videla ljude. Uvek sam polazila od toga da je to ne~iji otac ili majka, brat ili sestra, i uvek sam se tako postavljala, prakti~no sam se poistove}ivala sa njima i njihovim sudbinama i pona{ala se kao da su moji. I nisam pravila razlike, svi ljudi su za mene isti. Pored mnogih sam provela i po celu no} kada je trebalo, ali se sav umor i napetost zaboravi ukoliko se sve dobro zavr{i. - Kolegama koji ostaju ovde `elim da poru~im da je `ivot pred njima, mladost je lepa sama po sebi i ceo svet je njihov. Treba `iveti i raditi ono {to ~ovek voli, {to mu pri~injava zadovoljstvo i {to ga ispunjava. A ja znam da su moje kolege upravo iz tog razloga izabrale ovaj poziv, a koliko su uspe{ni i kako se prema njemu odnose, najbolje ocenjuju pacijenti naglasila je dr Rada Nenadovi}. U penziji je svakako ~eka smireniji `ivot, ali dr Rada Nenadovi} }e nastaviti da izlazi u susret svima onima kojima njena pomo} bude potrebna, a nastavi}e da radi na sebi i da se edukuje, jer, kako je rekla, ova profesija nije samo radno opredeljenje, lekar je lekar celog `ivota. Penzioneri Pro{le godine u penziju je oti{lo ukupno sedamnaestoro kolega. Deo njih se odazvao tradicionalnom novogodi{njem prijemu, gde su u razgovoru sa upravnicom i glavnom sestrom bolnice sumirali utiske iz svog radnog iskustva i prvih penzionerskih im sve najbolje, a za uspomenu ostaje i zajedni~ka fotografija. ZdrAVSTVENIK pripremili: PR agencija PRISTUP PR slu`ba ZC Valjevo Dejana Je{i}, Branko Petrovi} IT slu`ba ZC Valjevo Nikola Petrovi} Pozivamo Vas da nas obave{tavate i pi{ete za na{e glasilo Tel.: ; pr@zcvaljevo.com Zdravstveni centar Valjevo; Sin eli}eva Valjevo

14 14 ZdrAVSTVENIK Njegovo Preosve{tenstvo Episkop valjevski Gospodin Milutin je u pratnji bolni~kog duhovnika Radomira Aleksi}a i svoga sekretara jero akona Siluana Mraki}a na Bo`i} posetio porodili{te, trinaest novoro enih beba i njihove mame. Vladika se toplo i o~inski obratio majkama ~estitaju}i im ovaj praznik. Episkop je uputio mudre i pou~ne re~i mladim majkama o daru materinstva koje obuhvata kako ~in ra anja, tako jo{ vi{e ono {to sledi kasnije, a to je odgajanje i vaspitavanje dece. O~inski bri`no vladika ih je posavetovao da svoju decu vaspitavaju u svetosavskom duhu, naglasiv{i da niko nema toliki uticaj na razvoj li~nosti deteta u njegovom najranijem detinjstvu koliko majka, a time je i njena odgovornost ogromna. Episkop je jo{ poru~io da su sada{nje majke, kao i one budu}e uzdanice i nada za na{ opstanak kao naroda. Zato ih je pozvao da i u ovim te{kim vremenima nastave podvig materinstva i da im ove bebe koje su donele na svet budu tek po~etak, jer deca su najve}i dar i najve}a radost. Novim majkama vladika uru~io bo`i}ne ~estitke, dok je svu de~icu darivao po starom srpskom obi~aju. Praznici su u valjevskoj bolnici sve~ano obele`eni, a interesantno je da je prvi put, na inicijativu na{eg duhovnika Radomira Aleksi}a, na praznik Vavedenje organizovan pri~est u bolnici za zaposlene i hospitalizovane pacijente. Grupa pacijenata i zaposlenih na Odeljenju nefrologije sa hemodijalizom, zajedno sa bolni~kim duhovnikom Radomirom Aleksi}em organizovala je posetu porodici Stankovi} u selu Babina Luka, samohranoj majci sa ~etvoro maloletne dece i poluslepim dedom. Oni su odlu~ili da im, koliko je mogu}e, pomognu u te{koj situaciji u kojoj se nalaze. Za tu plemenitu akciju je ~uo i Episkop valjevski Gospodin Milutin, koji se priklju~io poseti porodici Stankovi}, uru~io im pomo} i najavio nove aktivnosti. Pre dve godine Marija, Marko, Darko i Rajko su ostali bez u te{kim uslovima, u ku}i punoj vlage, bez poda i kupatila. Njihov deda Bo`idar je oboleo od katarakte, tako da ga o~ekuje le~enje, a o porodici brine majka Svetlana. Poklonima su se najvi{e obradovala deca, ali nova iznena enja ih tek ~ekaju. Po{to su me{tani voljni da ozidaju kupatilo za ovu porodicu, Vladika Milutin je obe}ao da }e se uklju~iti u ovu akciju i obezbediti neophodne sanitarije. Za po~etak }e im prva materijalna pomo} koju su dobili biti dragocena. Pacijenti hemodijalize su na ovaj na~in pokazali da, uprkos nevolji koja je zadesila njih i njihovo zdravlje, imaju snage da pomognu i drugima, ~ime su dali pravi primer celokupnom dru{tvu. Bo`i} u porodili{tu Darovi za najmla e Plemenita akcija Mali{anima koji su Badnji dan i Bo`i} proveli na le~enju u bolnici uru~eni su paketi}i. Paketi}i su bili brojni, jer je pored onih koje su pripremili sindikati Zdravstvenog centra, bilo paketi}a koje su obezbedili zaposleni u Filijali Poreske uprave u Valjevu, {to je zaista divan gest. Najpre su se obradovala deca na Pedijatriji, potom na De~ijoj hirurgiji i na Infektivnom odeljenju. Neki su se radovali jer su ipak na dan Bo`i}a mogli da budu u svojim ku}ama, a neki su morali da ostanu, tako da im je ova pa`nja sigurno bila dragocena. Pakete su podelili predstavnici tri sindikata koji su organizovali ovu akciju, a to su Sindikat medicinskih sestara i tehni~ara ZC Valjevo, Sindikat nemedicinskih radnika ZC Valjevo i Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj za{titi Bolnice Valjevo. Podr{ku je dao i valjevski glumac Igor Ili}, a mali{ane je obi{ao i bolni~ki duhovnik Radomir Aleksi}. Sindikati su tradicionalno organizovali i podelu novogodi{njih paketi}a za decu svojih ~lanova.