PRIVREDNA KOMORA VOJVODINE Odbor za privredni sistem i ekonomsku politiku, razvoj, istraživanje i prestrukturiranje QG Aktuelna privredna kreta

Транскрипт

1 PRIVREDNA KOMORA VOJVODINE Odbor za privredni sistem i ekonomsku politiku, razvoj, istraživanje i prestrukturiranje QG Aktuelna privredna kretanja u Vojvodini u periodu I-XII godine Novi Sad, februar, godine 1

2 Uvod Privredna aktivnost u 2015.godini je zauzela blagi trend rasta. Na makroekonomskom planu su ostvareni skromni rezultati privređivanja i uspostavljeni trendovi rasta, koji predstavljaju preokret u odnosu na nepovoljna makroekonomska kretanja iz prethodne dve godine. Povećana je i ekonomska aktivnost i to u uslovima smanjenja fiskalnog i spoljnog deficita. Procenjuje se i blago poboljšanje stanja na tržištu rada. Posle jednogodišnje recesije, od drugog kvartala 2015.godine, zauzet je pozitivan trend, koji je potaknut na strani tražnje, privatnim investicijama i izvozom, a to je bio dobar zamajac za rast industrije i građevinarstva. Makroekonomski indikatori stanja privrede regiona Vojvodine su nešto usporeniji, ali su još uvek na putu trenda rasta. Pad poljoprivredne proizvodnje i negativni trendovi u energetskom sektoru, neiskorišćene šanse za povećanje izvoza, uticali su na sporiji rast indikatora ekonomske aktivnosti regiona Vojvodine. Procenjuje se da ekonomske aktivnosti privrede Republike Srbije u godini, merene BDP, imaju realan rast od 0,8%. Rast je potaknut, ostvarenim povećanjem BDV u sektoru prerađivačke industrije, sektoru građevinarstva i sektoru usluga saobraćaja i skladištenja. Fizički obim industrijske proizvodnje, beleži međugodišnju stopu od 8,2%, dok je vrednost izvršenih radova u građevinarstvu veća za 20,5%. Sektor saobraćaja i skladištenja beleži rast fizičkog obima od 7,7%, a oblast telekomunikacije, rast od 0,8%. Zbog velike suše poljoprivredna proizvodnja je pretrpela gubitke, tako da se u ovom sektoru procenjuje pad BDV po međugodišnjoj stopi od 8,0%. Ralni pad BDV procenjuje se i u sektoru javnih usluga. Procena rasta BDP u drugom, trećem i četvrtom kvartalu 2015.godine je solidna ali još uvek nije dostigla ni blizu nivo privredne aktivnosti u godini. Graf.1. Kretanje stope BDP (u %) 4,0 2,0 0,0-2,0-4,0-6,0 2,1 1,1 3,5 3,5 Kvartalni BDP u % 0,4 I/13 II/13 III/13 IV/13 I/14 II/14 III/14 IV/14 I/15 II/15 III/15 IV*/15-1,0-1,8-4,5 2,0 0,9 2,2 1,3 Rast ukupne industrijske proizvodnje u periodu I-XII 2015.godine, od 8,2%, rezultat je poboljšanih uslova poslovanja na međunarodnom tržistu, a odnose se na pad cena nafte i gasa, i rast cena osnovnih metala. Pored značajnijeg rasta prerađivačke industrije zabeležen je i oporavak energetskog sektora, ali više kao rezultat niskog nivoa u istom periodu prethodne godine. To su bili važani faktori rasta proizvodnje u petrohemijskom komleksu i metaloprerađivačkoj industriji (MKS, prerada aluminijuma i bakra i dr). Bolji uslovi poslovanja uz niske troškove rada, opredelile su proizvođače cigareta iz EU da premeste u Srbiju deo proizvodnje, što je povećalo ukupnu proizvodnju cigareta na međugodišnjem nivou za 57,7%. U Vojvodini, proizvodnja duvanskih proizvoda je povećana za 39,5%). 2

3 U 2015.godini, industrijska proizvodnja vojvođanskog regiona, beleži nešto usporeniju međugodišnju stopu rasta od 1,3%. Usporavanje rasta je posledica pada u energetskom sektoru i dubokog pada prehrambene idustrije u zadnja tri meseca 2015.godine. Iako je obim prehrambene industrije Vojvodine u četvrtom kvartalu 2015.godine bio čak nešto viši u odnosu na prosečnu proizvodnju prethodne godine, poredeći sa obimom u četvrtom kvartalu prethodne godine, zabeležen je dubok pad. Dubok pad međugodišnjih stopa u ovim mesecima, više je rezultat povećanog nivoa proizvodnje u četvrtom kvartalu prethodne godine, kada je prehrambena industrija sve svoje resurse usmerila ka pokušaju prodora naših poljoprivredno prehrambenih proizvoda na Rusko tržište koje je zbog uvedenih kontra sankcija za robu iz EU, prepoznato kao naša izvozna šansa. U 2015.godini, energetski sektor u vojvođanskom regionu je zabeležio dubok pad u delu snabdevanja električnom energijom i gasom (index 21,9%), kao i u delu eksploatacije sirove nafte i gasa za 7,0%. Vrednost spoljnotrgovinske razmene R Srbije u 2015.godini iznosi 31,6 mlrd USD i manja je za 10,9% u odnosu na vrednost robne razmene u istom periodu prethodne godine. Vrednost izvoza iznosi 13,4 mlrd USD i manja je za 10,0%, a vrednost uvoza je 18,2 mlrd USD i manja je za 11,6% u odnosu na vrednost realizacije u prethodnoj godini. Ukupni spoljnotrgovinski deficit u 2015.godini iznosi 4,8 mlrd USD i za 15,8 % je manji u odnosu na deficit u prethodnoj godini. Izraženo u evrima, vrednost ukupnog izvoza (12,0 mlrd evra) veća je za 7,8%, a vrednost uvoza (16,4 mlrd evra) veća je za 5,8% u odnosu na na realizaciju u prethodnoj godini. Od ukupne spoljnotrgovinske razmene, vojvođanski privrednici su realizovali 30,0% robne razmene u iznosu od 9,4 mlrd USD. Vrednost izvoza Regiona iznosi 4,3 mlrd USD, a to je u odnosu na vrednost realizacije u prethodnoj godini manje za 13,8%, dok je vrednost uvoza od 5,1 mlrd USD manja za 16,2%. Ukupni spoljnotrgovinski deficit Regiona u 2015.godini iznosi 829,5 mil USD i za 26,6% je manji u odnosu na deficit u prethodnoj godini. Vrednost izvoza Vojvodine, u 2015.godini, izraženo u evrima (3,9 mlrd evra) veća je za 3,2%, a vrednost uvoza (4,6 mlrd evra) veća je samo za 0,3% u odnosu na realizaciju u prethodnoj godini. Pad izvoza i uvoza, obračunate u dolarima, rezultat je jačanja ove valute, kako u odnosu na dinar, tako i u odnosu na evro. U 2015.godini evro je oslabio u odnosu na vodeće svetske valute, što se odrazilo i na slabljenje dinara prema američkom dolaru i švajcarskom franku za 10,6%. Prema evru dinar je neznatno oslabio za 0,5%. Posledica navedenih kretanja je slabljenje nominalnog efektivnog kurasa dinara u 2015.godini za 2,6%. (Izvor: NBS) 130,0 120,0 110,0 100,0 90,0 80,0 Graf.2. Kretanje deviznog kursa EUR USD CHF Jan Feb Mar Apr May Jun Jul Aug Sep Oct Nov Dec Jan Feb Mar Apr May Jun Jul August Sep Oct Nov Dec 2014.g g. 3

4 Tabela 1. Uporedni pregled makroekonomskih indikatora za R Srbiju i Vojvodinu Osnovni makroekonomski pokazatelji Region APV XII XII R Srbija XII XII Region APV I-XII I-XII R Srbija I-XII I-XII BDP 2013 : I kvart. 2,1%; II kvart. 1,1%; III kvart. 3,5%; IV kvart. 3,5%; 2014 : I kvart. 0,4%; II kvart. -1,0%; III kvart. -4,5%; IV kvart. -2,0%; 2015: I kvart. -1,8%; II kvart. 0,9%; III kvart. 2,2%; IV kvart. 1,3*fleš procena Industrijska proizvodnja -9,1% 11,0% 1,3% 8,2% -rudarstvo -5,6% 37,0% -7,0% 10,5% -prerađivačka ind. -9,3% 0,6% 1,6% 5,3% od toga: prehrambena ind. -27,3% -14,2% -3,5% 0,0% -snab.el.ener.gas. i klimat. -7,0% 44,5% -21,9% 18,8% Spoljnotrgovinska razmena (u mil. USD) 9.407, ,4 % promene -15,1% -10,9% Izvoz (u mil. USD) 4.289, ,2 % promene -13,8% -10,0% Uvoz (u mil. USD) 5.118, ,2 % promene -16,2% -11,6% Spoljnotrgovinski deficit (u mil. USD) -829, ,0 % promene -26,6% -15,8% Spoljnotrgovinska razmena (u mil. EUR) 8.462, ,2 (rast 1,6%) (rast 6,6%) Izvoz (u mil. EUR) 3.860, ,4 (rast 3,2%) (rast 7,8%) Uvoz (u mil. EUR) 4.602, ,8 ( rast 0,3%) (rast 5,8%) Spoljnotrgovinski deficit (u mil. EUR) -742, ,4 (pad 12,5%) (rast 0,6%) Promet robe na malo (stalne cene) 5,0% 5,4% 1,6% 1,8% Potrošačke cene 1,5% Zarada po zaposlenom (realno) Zarada po zaposlenom (nominalno) -0,7% 1,4% -2,1% -2,4% 1,1% 2,9% -0,3 % -0,5% U III kvartalu 2015.godine zabeležen je ubrzani trend rasta vrednosti izvedenih građevinskih radova u građevinarstvu. Od ukupno izvedenih radova, samo u ovom kvartalu u odnosu na isti period prethodne godine, računato u stalnim cenama, vrednost izvedenih radova je povećana za 27,6%. Posmatrano prema regionima, od ukupne vrednosti, samo 22,0% izvedenih radova je realizovano u Vojvodini. 4

5 U 2015.godini, vrednost prometa u trgovini na malo u Republici Srbiji beleži realni rast od 1,8%, a u regionu Vojvodine rast po stopi od 1,6%. Prosečna zarada (bez poreza i doprinosa) po zaposlenom u Republiku Srbiju u 2015.godini u odnosu na nivo u prethodnoj godini, nominalno je manje za 0,5%, a realno za 2,4%. U Vojvodini prosečna zarada je nominalno niža za 0,3%, a realno za 2,1%. Na pad zarada najviše je uticala primena zakona o umanjenju zarada u javnom sektoru. U periodu I-XI 2015.godine, prosečna neto zarada u javnom sektoru beleži pad po međugodišnjoj stopi od 7,5%. Prosečna penzija u Srbiji je u ovom periodu realno niža za 5,2% u odnosu na nivo u istom periodu prethodne godine. Pored smanjenja mase zarada u javnom sektoru i penzija, tzv. solidarni porez, uvedene su i mere smanjenja državne potrošnje. Započete reforme javnih preduzeća i državne uprave, odložene su za narednu godini, a to predstavlja pretnju fiskalnoj konsolidaciji u narednim godinama. Fiskalni deficit u godini i pored toga što je drastično smanjen (za 2 p.p.), još uvek je visok (oko 4% BDP) i svrstava nas u grupu zemalja sa najvišim fiskalnim deficitom u Evropi. Na smanjenje fiskalnog deficita uticalo je i poboljšanje naplate poreskih prihoda i uvođenje akciza za struju. Da bi se stvorili uslovi za zaustavljanje ili pak smanjenje javnog duga, on ne bi smeo u srednjem roku prelaziti granicu od 1% BDP. Godišnja stopa inflacije u 2015.godini održana je na nivou od 1,5%, što je omogućilo relaksiranje monetarne politike tj. smanjenje referentne kamate i smanjenje stope obaveznih rezervi za devizne depozite. Kamatne stope na kredite su u opadanju. U odnosu na druge zemlje regiona i postavljene srednjoročne ciljeve Srbije, privredni rast je spor, javni dug u odnosu na BDP je još uvek jedan od najviših, a fiskalni i spoljnotrgovinski deficit je i dalje visok, kao i nezaposlenost. Tokom godine, na bazi podataka o registrovanoj zaposlenosti i nezaposlenosti imamo pojavu da se smanjuje i broj zaposlenih i broj nezaposlenih, što znači da se povećava grupa neaktivnog stanovništa koje nije više obuhvaćeno ovim registrima. Krajem godine na bazi zahteva zvaničnih institucija, došlo je do pokretanja revizije statističkih podataka o broju zaposlenih lica i indikatora tržišta rada. Tokom godine, doneto je nekoliko reformskih i veliki broj pratećih zakona koji se odnose na uređenje privrednog ambijenta, kao i niz strategija i akcionih planova za njihovo sprovođenje. Doneta je i Strategija za podršku razvoja malih i srednjih preduzeća, preduzetništva i konkurentnosti za period godine i Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije; kao dva važna dokumenta za unapređenje privrednog ambijenta. Ubrzanje rasta privrednih aktivnosti, privlačenje SDI, povećanje javnih investicija, okončanje privatizacije bivših društvenih preduzeća, kao i suštinsko restrukturiranje javnih preduzeća, bila su centralna pitanja srpske ekonomske politike u ovoj godini. Sadašnji koncept rasta privrede podrazumeva da izvoz pored investicija bude glavni pokretač rasta u narednom periodu. Za rast izvoza ali i za podsticanje investicija u sektore orijentisane ka izvozu važno je da kurs dinara bude konkurentan, analogno, da utiče na povećanje konkurentnosti privrede i podsticanje njenog rasta. 5

6 Primarna poljoprivreda Pred početak nove proizvodne godine u poljoprivredi koja počinje setvom pšenice, sagledavaju se ostvareni rezultati proizvodnje pšenice kao i očekivana proizvodnja jesenjih useva. Proizvodnja pšenice roda godine Prvi finansijski rezultati primarne proizvodnje realizovani su žetvom pšenice. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Vojvodini, žetvene površine ( ha) manje su za 6% u odnosu na prošlu godinu, a ostvareni prosečan prinos od 4,88 t/ha veći je za oko 7,5% u odnosu na prinos ostvaren u 2014.godini (tabela2.). U Vojvodini je ukupno proizvedeno tona zrna pšenice, što je na približno istom nivou kao prošle godine. Ove godine žetva pšenice počela je krajem juna, a završena sredinom jula. Najveći deo pšenice roda 2015.godine je dobrog kvaliteta. Tabela 2. Proizvodnja pšenice u i godini na području AP Vojvodine index 2015/2014. Površina (ha) ,97 Prinos (t/ha) 4,54 4,88 107,49 Proizvodnja (tona) ,04 Izvor podataka: RZS Prema bilansu za 2015/16.godinu, pšenice će biti dovoljno za zadovoljenje domaćih potreba, a prema proceni Ministarstva poljoprivrede (izveštaj jun 2015.godine), tona će biti usmereno ka izvozu. Izvoz pšenice roda 2014.godine (i brašna prevedeno u pšenicu) iz Srbije u periodu od jula do juna 2015.godine iznosi tona što je prikazano u donjem grafikonu. U odnosu na izvoz pšenice u ekonomskoj 2013/14.godini izvoz je manji za 45%. Graf 3. Izvoz pšenice rod i godine iz Srbije tona VII VIII IX X XI XII I II III IV V VI Izvoz pšenice rod 2013.godine Izvoz pšenice rod 2014.godine 6

7 Tabela 3. Ostvarena proizvodnja osnovnih ratarskih useva u 2014.godini i 2015.godini. na području Vojvodine Proizvodnja u 2014.godini Proizvodnja u 2015.godini Index 2015/2014. ha t/ha tona ha t/ha tona ha t/ha tona Kukuruz , , ,18 65,91 62,65 Šećerna repa , , ,52 64,78 62,06 Suncokret , , ,80 90,00 86,64 Soja , , ,18 69,44 83,85 Izvor podataka: RZS Ostvarena proizvodnja osnovnih ratarskih useva u 2015.godini u Vojvodini manja je u odnosu na prošlu godinu. -Kukuruz. Toplo i suvo vreme uslovilo je da berba kukuruza počne skoro mesec dana ranije od uobičajenog roka. Na početku berbe zabeleženi su niski prinosi kao posledica suše. Prema podacima RZS ostvaren je prinos od 5,8 t/ha, koji je za 34% manji u odnosu na prethodnu godinu. Proizvodnja kukuruza roda 2015.godine iznosi 3,3 miliona tona, što je za 37% manje u odnosu na ostvarenu proizvodnju u 2014.godini. Ekonomska 2014/2015.godina za kukuruz završena sa rekordnim izvozom od 3 miliona tona što je za 67% više nego u istom periodu prošle godine. (grafikon 4). Graf. 4. Izvoz kukuruza roda i 2014.godine iz Srbije Izvoz kukuruza rod 2014 Izvoz kukuruza rod Suncokret. Žetva suncokreta u Vojvodini završena je krajem septembra. Prema podacima RZS, prosečan prinos suncokreta u Vojvodini od 2,7 t/ha, manji je za oko 10% manji prinos nego prethodne godine. Od ukupne proizvodnje suncokreta u Vojvodini može se proizvesti oko tona suncokretovog ulja. Prema podacima PZ "Industrijsko bilje" otkupna cena suncokreta u 2015.godini bila je 40 din/kg. 7

8 - Soja. Period bez kiše i visoke temperature uticale su na smanjenje prinosa kod soje. Prema podacima RZS prosečni prinosi soje na područu Vojvodine od 2,50 t/ha, manji su za oko 30% u odnosu na prošlu godinu. Prema podacima PZ "Industrijsko bilje" otkupna cena soje u 2015.godini bila je 40 din/kg. - Šećerna repa. Površine pod šećernom repom su manje za 35% u odnosu na 2014.godinu. Cena šećerne repe koju su šećerane precizirale prilikom ugovaranja proizvodnje (3,5 din/kg), nije bila prihvatljiva za poljoprivredne proizvođače. Takođe, i promena uslova iz ugovora 2014.godine i dodatno snižena cena korena, uticala je na smanjenje površina pod šećernom repom. Ostvarena proizvodnja od oko 2,1 miliona tona šećerne repe, manja je za 40% nego u 2014.godini. Od ove proizvodnje očekuje se proizvodnja oko tona šećera. Dug period berbe kukuruza i česta kiša u oktobru onemogućavalo je obavljanje setve pšenice, pa je u optimalnom roku u Vojvodini zasejano svega oko ha. Lepo vreme je omogućilo da se sa setvom pšenice nastavi i u novembru. Jesenja setva na području Vojvodine obavljena je na hektara. Pšenicom je zasejano ha. Ulaganja u ovogodišnju setvu pšenice nešto su veća u odnosu na godinu. Graf.5. Kretanje fizičkog obima ukupne poljoprivredne proizvodnje i industrije ( sa osvrtom na prehrambenu industriju) u Vojvodini 130,0 120,0 110,0 100,0 90,0 80, poljoprivredna proiz.( R Srbija) Vojvodina-industrija Vojvodina-prerađiva. ind. Vojvodina-prehram.ind. 8

9 Industrija Industrijska proizvodnja vojvođanskog regiona, u periodu januar-decembar godine, veća je za 1,3% u odnosu na isti period prethodne godine. Posmatrano po sektorima, rast obima proizvodnje je potaknut rastom proizvodnje u sektoru prerađivačke industrije za 1,6%. U sektoru snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacijom, zabeležena je smanjena proizvodna aktivnost (index 78,1%), a u sektoru rudarstva ona je opala za 7,0%. Graf. 6. Kretanje industrijske proizvodnje po sektorima za period 2015.g. / 2014.g. 140 R Srbija Index I-XII 2015 / I-XII ,2 110,5 101,3 93,0 105,3 101,6 118,8 78,1 60 Industrija-ukupno rudarstvo prerađivačka industrijasnabdevanje el.energ.gas Posmatrano ukupno, rast industrije, na nivou R Srbije u godini je ostvaren po stopi od 8,2% i beleži rast u sva tri sektora proizvodnje. Proizvodna aktivnost u sektoru rudarstva povećana je za 10,5%, u prerađivačkoj industrija za 5,3%, a u sektoru snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizaciji za 18,8%. Graf. 7. Kretanje industrijske proizvodnje po sektorima u XII 2015.godine / XII 2014.godine i ø 2014.godine ,3 111,0 137,0 125,5 Index XII 2015 / ø ,2 152,3 108,9 102,8 91,4 102,8 144,5 100,6 90,9 94,4 90,7 93,0 Fizički obim industrijske proizvodnje regiona AP Vojvodine, u decembru mesecu godine manji je za 9,1% od ostvarene proizvodnje u decembru godine (R Srbija rast od 11,0%). Pad industrijske proizvodnje u vojvođanskom regionu, u ovom mesecu zabeležen je u sva tri sektora: u prerađivačkoj industriji za 9,3%, u snabdevanju električnom energijom, gasom, parom i klimatizaciji za 7,0% i u sektoru rudarstva za 5,6%. Decembarska industrijska 9

10 proizvodnja vojvođanskog regiona je veća od prosečanog nivoa proizvodnje u godini (za 2,8%) i to kao rezultat, pre svega, većeg obima prehrambene industrije za 1,8%, proizvodnje osnovnih farmaceutskih proizvoda za 3,2%, proizvodnje derivata nafte za 9,1% i proizvodnje hemijskih proizvoda za 14,3%. 130 Graf. 8. Indeksi industrijske proizvodnje (mesec 2015/Ø2014=100) sa trendom kretanja AP Vojvodina Republika Srbija Power (AP Vojvodina) Power (Republika Srbija) ,0 97,0 88,8 87,4 85,1 85,8 103,0 101,3 101,5 100,2 97,7 87,0 90,6 89,0 98,7 93,7 87,2 120,8 90,0 102,7 115,6 98,0 99,8 115,9 91,0 85,4 113,5 113,7 109,8 109,6 108,6 105,4 108,8 104,4 103,3 93,7 87,6 101,5 103,0 100,3 105,3 96,6 117,9 116,4 118,3 103,6 113,2 102,8 70 I 2014 II III IV V VI VII VIII IX X XI XII I 2015 II III IV V VI VII VIII IX X XI XII U periodu januar-decembar godine u odnosu na isti period godine, posmatrano po nameni proizvodnje, a sa aspekta visine učešća u ukupnoj industrijskoj proizvodnji regiona AP Vojvodine, zabeležen je: Graf. 9. Industrijska proizvodnja po nameni u godini (učešće u %) Energija 17,9% Kapitalni proizvodi 7,2% Trajni proizvodi za široku potrošnju 0,5% Intermedijar ni proizvodi, osim energije 25,2% Netrajni proizvodi za široku potrošnju 49,2% pad proizvodnje od 1,7% kod netrajnih proizvoda za široku potrošnju (učešće 49,2%), pad proizvodnje od 0,1% kod intermedijarnih proizvoda, osim energije (učešće 25,2%), rast proizvodnje od 5,4% kod energije (učešće 17,9%), rast proizvodnje od 13,9% kod kapitalnih proizvoda (učešće 7,2%) i pad proizvodnje od 15,4% kod trajnih proizvoda za široku potrošnju (učešće 0,5%). 10

11 U prerađivačkoj industriji (čiji obim proizvodnje u ovom periodu čini 92,5% ukupne industrije Vojvodine) zabeležena je međugodišnja stopa rasta od 1,6% koja je podržana rastom u 9 od ukupno 24 oblasti prerađivačke industrije. Učešće oblasti koje beleže trend rasta čine 47,3% prerađivačke industrije regiona. Najizrazitiji rast ostvaren je u proizvodnji farmaceutskih proizvoda za 7,3% (učešće 14,9%), u proizvodnji derivata nafte za 7,8% (učešće 10,5%), u proizvodnji hemijskih proizvoda za 3,4% (učešće 7,6%), proizvodnji pića za 1,0% (učešće 4,6%), u proizvodnji mašina i opreme za 25,3% (učešće 3,0%) i rast u proizvodnji duvanskih proizvoda za 39,5% (učešće 1,7%). Najizrazitiji pad sa najvećim uticajem na trend kretanja prerađivačke industrije je pad proizvodnje prehrambenih proizvoda od 3,5% (učešće 30,6%), proizvodnje proizvoda od gume i plastike od 0,8% (učešće 4,0%), proizvodnje električne opreme od 3,5% (ućešće 3,1%), proizvodnje motornih vozila i prikolica od 7,7% (učešće 2,2%), proizvodnje metalnih proizvoda od 9,0% (učešće od 2,1%) i pad proizvodnje osnovnih metala od 13,5% (učešće 1,9%). Graf. 10. Struktura prerađivačke industrije po oblastima za decembar godine (učešće u %) Proiz.mašina i opreme 3,0% Proiz. električne opreme 3,1% Proiz.proizvod a od gume i plastike 4,0% Proiz. pića 4,6% Proiz. hem. i hemijskih proizvoda 7,6% Ostalo 21,7% Proiz. derivata nafte 10,5% Proiz. prehrambenih proizvoda 30,6% Proiz. osnov.farmace utskih proizvoda i preparata 14,9% Posmatrano po oblastima i veličini uticaja na kretanje ukupne prerađivačke industrije regiona, u periodu januar-decembar godine u odnosu na isti period godine, prvih pet ostvarile su: proizvodnja prehrambenih proizvoda (učešće 30,6%), pad od 3,5%, proizvodnja osnov. farmac. proizvoda i preparata (učešće 14,9%), rast od 7,3%, proizvodnja derivata nafte (učešće 10,5%), rast od 7,8%, proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda (učešće 7,6%), rast od 3,4% i proizvodnja pića (učešće 4,6%), rast od 1,0%. Učešće ovih oblasti u prerađivačkoj industriji je 68,2%. Zalihe gotovih proizvoda u industriji vojvođanskog regiona u decembru godine manje su za 13,6% u odnosu na ostvarene u istom mesecu prethodne godine. Posmatrano sektorski, zalihe su opale za 13,8% u sektoru prerađivačke industrije, a porasle su za 1,4% u sektoru rudarstva. 11

12 Posmatrano po nameni proizvoda, zalihe gotovih proizvoda su, u istom periodu, porasle: kod kapitalnih proizvoda za 13,2%, kod intermedijarnih proizvoda za 6,5%, kod energije za 10,1%, a opale su kod trajnih proizvoda za široku potrošnju za 16,4% i kod netrajnih proizvoda za široku potrošnju za 22,2%. Tabela 4. Pregled kretanja industrijske proizvodnje u regionu AP Vojvodine po sektorima, oblastima i granama delatnosti Naziv Učešće XII 2015 I- XII 2015 % XII 2014 I- XII 2014 Industrija-ukupno 100,0 90,9 101,3 B Rudarstvo 7,3 94,4 93,0 C Prerađivačka industrija 92,5 90,7 101,6 D Snabdevanje el. energijom, gasom, parom i klimatiz. 0,2 93,0 78,1 Industrija po nameni proizvodnje 1 Energija 17,9 102,7 105,4 2 Intermedijarni proizvodi, osim energije 25,2 108,7 99,9 3 Kapitalni proizvodi 7,2 93,4 113,9 4 Trajni proizvodi za široku potrošnju 0,5 89,6 84,6 5 Netrajni proizvodi za široku potrošnju 49,2 80,2 98,3, Industrija po sektorima i oblastima proizvodnje B Rudarstvo 100,0 B 05 Eksploatacija uglja 0,1 60,2 97,6 B 06 Eksploatacija sirove nafte i prirodnog gasa 7,1 94,8 93,0 B 08 Ostalo rudarstvo 0,1 256,2 86,7 C Prerađivačka industrija 100,0 C 10 Proizvodnja prehrambenih proizvoda 30,6 72,7 96,5 C 11 Proizvodnja pića 4,6 90,7 101,0 C 12 Proizvodnja duvanskih proizvoda 1,7 98,9 139,5 C 13 Proizvodnja tekstila 0,3 97,7 95,7 C 14 Proizvodnja odevnih predmeta 1,2 116,7 99,4 C 15 Proizvodnja kože i predmeta od kože 0,3 93,9 72,7 C 16 Prerada drveta i proizvodi od drveta, osim nameštaja 0,3 98,6 98,2 C 17 Proizvodnja papira i proizvoda od papira 1,3 96,6 88,3 C 18 Štampanje i umnožavanje audio i video zapisa 0,7 106,0 83,3 C 19 Proizvodnja koksa i derivata nafte 10,5 104,6 107,8 C 20 Proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda 7,6 132,3 103,4 C 21 Proizvodnja osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata 14,9 97,1 107,3 C 22 Proizvodnja proizvoda od gume i plastike 4,0 123,7 99,2 C 23 Proizvodnja proizvoda od nemetalnih minerala 1,4 119,9 103,6 C 24 Proizvodnja osnovnih metala 1,9 82,5 86,5 C 25 Proizvodnja metalnih proizvoda, osim mašina 2,1 130,9 91,0 C 27 Proizvodnja električne opreme 3,1 99,5 96,5 C 28 Proizvodnja nepomenutih mašina i opreme 3,0 67,0 125,3 C 29 Proizvodnja motornih vozila i prikolica 2,2 88,8 92,3 C 31 Proizvodnja nameštaja 0,2 91,6 73,1 C 32 Ostale prerađivačke delatnosti 0,5 138,2 146,0 D 35 Snabdevanje el. energijom, gasom i parom 0,2 93,0 78,1 12

13 Robna razmena sa inostranstvom U godini, ukupna vrednost spoljnotrgovinske razmene R Srbije iskazana u dolarima iznosi 31,6 mlrd USD, što je za 10,9% manje u odnosu na prethodnu godinu (zbog značajnog jačanja kursa dolara koji je otopočeo u trćem kvartalu prethodne godine), a izraženo u evrima, zabeležen je rast vrednosti spoljnotrgovinske razmene od 6,6% (ukupna vrednost razmene je 28,4 mlrd evra). Tabela 5. Kretanje robne razmene R Srbije sa inostranstvom u mil. USD Index I-XII I-XII I-XII I-XII Izvoz , ,2 90,0% Uvoz , ,2 88,4% Ukupno robna razmena , ,4 89,1% Saldo robne razmene , ,0 84,2% %pokrivenosti uvoza izvozom 72,0 73,4 Izvor podataka: Saopštenje ST 12, br. 24, RZS RS Od ukupno realizovane spoljnotrgovinske razmene R Srbije, vojvođanski privrednici su realizovali 29,8% i to u ukupnom izvozu su učestvovali sa 32,1%, a u ukupnom uvozu sa 28,1%. Iz razmene je ostvaren spoljnotrgovinski deficit u iznosu od 829,5 mil. USD i manji je za 26,6% od zabeleženog deficita u godini, a u ukupnom deficitu na nivou R Srbije ( koji iznosi 4.851,0 mil.usd) učestvuje sa 17,1%. Tabela 6. Kretanje robne razmene regiona Vojvodine sa inostranstvom I-XII I-XII Index I-XII I-XII u mil.usd % učešća u R.Srbije Izvoz 4.975, ,1 86,2 32,1 Uvoz 6.104, ,6 83,8 28,1 Ukupno robna razmena , ,7 84,9 29,8 Saldo robne razmene ,4-829,5 73,4 17,1 %pokrivenosti uvoza izvozom 81,5 83,8 Izvor podataka: Saopštenje ST 12, br. 24, RZS RS U godini, ukupna vrednost spoljnotrgovinske razmene vojvođanskog regiona iznosila je 9,4 mlrd USD i 15,1% je manja u odnosu na prethodnu godinu. Vrednost izvoza je 4,3 mlrd USD i beleži pad od 13,8%, a vrednost uvoza iznosi 5,1 mlrd USD i beleži smanjenje od 16,2% u odnosu na prethodnu godinu. Istovremeno je zabeleženo povećanje pokrivenosti uvoza izvozom sa 81,5% na 83,8%. Povećanje pokrivenosti uvoza izvozom je rezultat većeg smanjenja uvoza u odnosu na smanjenje izvoza. Izraženo u evrima, u godini, vrednost spoljnotrgovinske razmene regiona Vojvodine iznosi 8,5 mlrd evra (međugodišnja stopa rasta je 1,6%), vrednost realizovanog izvoza je 3,9 mlrd. evra (međug. stopa rasta je 3,2%), a vrednost uvoza 4,6 mlrd evra (međug. 13

14 stopa rasta je 0,3%). Deficit spoljnotgovinske razmene vojvođanskog regiona izražen u evrima iznosi 742,2 mil. evra i za 12,5% je manji u odnosu deficit u prethodnoj godini. Graf. 11. Pregled kretanja robne razmene regiona Vojvodine (u mil. USD) Izvoz Uvoz Bilans robne razmene , , , , godina 2015.godina ,4 Izvor podataka: Saopštenje ST 12 br.24, RZS RS -829,5 Graf.12. Mesečna dinamika kretanja izvoza i uvoza regiona Vojvodine (u mil. USD) IZVOZ UVOZ I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Izvor podataka: Saopštenje ST 12 br.24, RZS RS Na nivou R Srbije, u godini, realizovan je izvoz u vrednosti 13,4 mlrd USD, a to je za 10,0% manje u odnosu na prethodnu godinu. Na pad izvoza, posmatrano po sektorima SMTK, najviše je uticao pad izvoza: drumskih vozila (za 23,6%), električnih mašina i aparata (za 11,4%), žitarica i proizvoda na bazi žita (za 18,9%), obojenih metala (za 4,9%), proizvoda od metala (za 14,2%), odevnih predmeta (za 16,2%), gvožđa i čelika (za 0,3%), proizvoda od kaučuka (za 0,9%) i raznih gotovih proizvoda (za 16,1%). 14

15 Graf.13. Pregled kretanja vrednosti izvoza i uvoza R Srbije ukupno i po regionima 110 Izvoz Uvoz 107, ,0 88,4 94,8 90,3 86,2 83,8 83,8 83,3 102,3 70 R Srbija Beogradski region Region Vojvodine Reg. Šumadije i Zap.Srbije Reg.Južne i Istočne Srbije Izvor podataka: Saopštenje ST 12 br.24, RZS RS Posmatrano regionalno (NUTS2), obračunato u USD, u godini u odnosu na prethodnu godinu, zabeležen je pad izvoza u skoro svim regionima: u Beogradskom regionu za 5,2%, u regionu Vojvodine za 13,8%, u regionu Šumadije i Zapadne Srbije za 16,7%, dok je rast izvoza zabeležen u regionu Južne i Istočne Srbije od 7,6%. Ukupna vrednost uvoza na nivou R Srbije iznosi 18,2 mlrd USD i manja je za 11,6% u odnosu na prethodnu godinu, kao rezultat smanjenja vrednosti uvoza: u Beogradskom regionu za 9,7%, u regionu Vojvodine i regionu Šumadije i Zapadne Srbije za po 16,2%, dok je vrednost uvoza porasla u regionu Južne i Istočne Šumadije za 2,3%. Regionalno posmatranje realizacije uvoza i izvoza nije pokazatelj od značaja, jer se određuje po sedištu izvoznika i uvoznika, a ne po mestu proizvodnje ili utroška. (Na primer, u uvozu vojvođanskog regiona, 27,5% vrednosti odnosi se na energente, koji se koriste za potrebe svih regiona.) Na bazi podataka RZS R Srbije, obračunatih u USD, u godini, u ukupnom izvozu, region Vojvodine učestvuje sa 32,1%, region Šumadije i Zapadne Srbije sa 28,9%, Beogradski region sa 22,8% i region Južne i Istočne Srbije učestvuje sa 16,1%; od ukupnog izvoza 0,1% vrednosti nije razvrstano po regionima. Graf. 14. Učešće regiona (NUTS2) u ukupnom izvozu i uvozu 16,1 10,2 17,2 28,9 28,1 32,1 43,7 22,8 Region Južne i Istočne Srbije Region Šumadije i Zapadne Srbije Region Vojvodine* Beogradski region % učešća u izvozu % učešča u uvozu Izvor podataka: Saopštenje ST 12 br.24, RZS RS 15

16 U realizaciji uvoza, Beogradski region je učestvovao sa 43,7%, region Vojvodine sa 28,1%, region Šumadije i Zapadne Srbije sa 17,2% i region Južne i Istočne Srbije sa 10,2%. Od ukupnog uvoza 0,8% vrednosti je nerazvrstano po teritorijama. Izvoz i uvoz po regionima dat je prema sedištu vlasnika robe u momentu prihvatanja carinske deklaracije. Tako se uvoz nafte i gasa, evidentira u Regionu AP Vojvodine i manji deo u Beogradskom regionu, a to su energenti za ukupnu teritoriju R Srbije. * Graf. 15. Pregled realizovane vrednosti robne razmene R Srbije po regionima (NUTS2) u I-XII godine 7.957,3 Izvoz Uvoz bilans 3.048, , , , , , ,7 725,8 296,7 Beogradski region Region Vojvodine Šumadija i Zap. -829,5 Srbija Južna i Istočna Srbija ,4 Izvor podataka: Saopštenje ST 12 br.24, RZS RS Struktura robne razmene Vojvodine sa inostranstvom - po nameni proizvoda U ostvarenom izvozu regiona Vojvodine u godini, posmatrano po namenama proizvoda, dominantnu vrednost ima izvoz intermedijalnih proizvoda (1.274,2 mil.usd) koji čini 29,7% izvoza i manji je za 17,8% od ostvarenog u godini. Sa aspekta industrijskih grupacija, prema ekonomskoj nameni, najveći pad je zabeležen u izvozu grupe energenata (39,8%), kod izvoza intermedijalnih proizvoda (17,8%) i netrajnih proizvoda za široku potrošnju (14,8%) u odnosu na realizovan izvoz u prethodnoj godini. Pozitivno je to što je zabeležen rast izvoza trajnih proizvoda za široku potrošnju od 8,5% i kapitalnih proizvoda od 2,3% u odnosu na realizovanu vrednost izvoza u prethodnoj godini. Graf. 16. Struktura izvoza - po nameni proizvoda Neklasifik ovano po nameni EU 14,2% Netrajni proiz.za široku potrošnju 27,0% Trajni proiz.za široku potrošnju 4,2% Energija 6,1% Intermedij alni proizvodi 29,7% Kapitalni proizvodi 18,8% Izvoz netrajnih proizvoda za široku potrošnju (1.159,1mil.USD) predstavlja 27,0% ukupnog izvoza; izvoz kapitalnih proizvoda (806,3mil.USD) predstavlja 18,8%; izvoz energenata (262,4 mil.usd) predstavlja 6,1% ukupnog izvoza; izvoz trajnih proizvoda za široku potrošnju (178,0 mil.usd) čini tek 4,2%; izvoz neklasifikovanih proizvoda po nameni (609,1mil.USD) u strukturi čini 14,2% izvezenih proizvoda. 16

17 Tabela 7. Kretanje i struktura izvoza regionavojvodine - po nameni proizvoda Index I Z V O Z I-XII % učešća I-XII % učešća I-XII I-XII Energija 436,1 8,8 262,4 6,1 60,2 Intermedijalni proizvodi 1.550,7 31, ,2 29,7 82,2 Kapitalni proizvodi 788,1 15,8 806,3 18,8 102,3 Trajni proizv. za široku potrošnju 164 3,3 178,0 4,2 108,5 Netrajni proizv. za široku potrošnju 1.360,8 27, ,1 27,0 85,2 Neklasifikovano po nameni EU 675,8 13,6 609,1 14,2 90,1 UKUPNO: 4.975,5 100, ,1 100,0 86,2 Izvor podataka: Saopštenje ST 12 br.24, RZS RS Graf. 17. Struktura uvoza - po nameni proizvoda Neklasifik ovano po Netrajni nameni proiz.za EU široku 13,2% potrošnju 9,7% Trajni proiz.za široku potrošnju 1,4% Kapitalni proizvodi 15,5% Energija 29,9% Intermedij alni proizvodi 30,3% Na uvoznoj strani, procentualno je najviše uvezeno intermedijalnih proizvoda (30,3%), a zabeleženo je smanjenje vrednosti uvoza za 10,1% u odnosu na godinu; uvoz energenata je smanjen za 31,2% i učestvuje sa 29,9% u ukupnom uvozu vojvođanskog regiona; uvoz kapitalnih proizvoda čini 15,5% uvoza, (smanjenje od 8,1%), dok je uvoz netrajnih proizvoda za široku potrošnju smanjen za 16,2% i predstavlja 9,7% ukupnog uvoza; uvoz trajnih proizvoda za široku potrošnju je najmanje smanjen (za 2,9%) i isti predstavlja 1,4% ukupnog uvoza; uvoz neklasifikovanih proizvoda je jedini zabeležio povećanje i to od 7,7% sa učešćem od 13,2% u ukupnom uvozu Vojvodine. Tabela 8. Kretanje uvoza Vojvodine - po nameni proizvoda (mil.usd) Index U V O Z I-XII % učešća I-XII % učešća I-XII I-XII Energija 2221,0 36, ,7 29,9 68,8 Intermedijalni proizvodi 1.728,2 28, ,4 30,3 89,9 Kapitalni proizvodi 862,3 14,1 792,7 15,5 91,9 Trajni proizv. za široku potrošnju 72,2 1,2 70,1 1,4 97,1 Netrajni proizv. za široku potrošnju 592,3 9,7 496,4 9,7 83,8 Neklasifikovano po nameni EU 628,8 10,3 677,3 13,2 107,7 UKUPNO: 6.104,8 100, ,6 100,0 83,8 Izvor podataka: Saopštenje ST 12 br.24, RZS RS 17

18 Struktura robne razmene Vojvodine sa inostranstvom - po proizvodima Godinama unazad u strukturi robne razmene AP Vojvodine sa inostranstvom uočava se znatno veći broj proizvoda koji se uvoze u odnosu na broj izvoznih proizvoda što je prisutno i u godini. Naime, u izvozu je zastupljeno proizvoda, dok je na uvoznoj strani zastupljeno proizvoda. U tabeli je dat pregled dvadeset najznačajnijih izvoznih i uvoznih proizvoda. Prvih dvadeset proizvoda u izvozu čini 36,0% ukupnog izvoza a prvih dvadeset proizvoda u uvozu čini 37,0% ukupnog uvoza. Tabela 9. Najznačajniji proizvodi u robnoj razmeni Vojvodine u 000 USD IZVOZ % % Vrednost UVOZ Vrednost učešća učešća Kukuruz,ostalo ,3 Nafta,sirova, ostalo ,7 Ostali lekovi,za maloprodaju ,6 Gas prirodni u gas. Stanju ,5 Setovi provodnika za paljenje ,4 Automobili, dizel, polovni ,1 Šećer beli ,3 Setovi provodnika za paljenje ,0 Ost.del. i prib. za motorna vozila ,9 Ulja za podmazivanj ,0 Pšenica i napolica, ostalo ,8 Gasna ulja teška ,8 Delovi za klipne motore ,8 Soja u zrnu, lomljena, drobljena ,7 Polietilen, veće spec. gustine ,7 Đubriva koja sadrže N, P i K ,7 Ulje od suncokreta, jestivo ,7 Ost. proizv. od plastičnih masa ,7 Gvožđe,nelegirani čelik u prim.obl ,6 Del.za maš. iz tr. br i ,6 Cirkulac. pumpe za grejne sisteme ,5 Delovi izolacioni od plast. Mase ,6 Gasna ulja teška ,4 Urea ,6 Butumen od nafte ,4 Delovi pumpi, ostali ,6 Motorni benzin ,3 Banane,ostale, sveže ,5 Delovi obuće, od kože ,1 Ulja teška, za podmazivanje ,5 Oprema za dijalizu (vešt. bubrezi) ,1 Šleperi za poluprikolice, novi ,5 Creva veštačka od očv. belančevina ,1 Kafa, sa kofeinom, nepržena ,5 Delovi za sedišta od ost.materijala ,0 Amonijum nitrat ostalo ,5 Propen (propilen) ,0 Otpaci,ostaci od gvožđa,čelika ,5 Pokrivači podova i tapete ,0 Imitacije dragog/poludr.kamenja ,4 Izvor podataka: Informacioni centar PKV Kukuruz je i dalje prvi izvozni prozvod vojvođanskog regiona. U godini vojvođanski privrednici su realizovali izvoz kukuruza u vrednosti od 285 mil. USD, a to je za 27,2% manje u odnosu na postignutu izvoznu vrednost u godini. Za rast izvoza ali i za podsticanje domaćih i stranih investicija u sektore orijentisane ka izvoztu važno je da kurs dinara bude konkurentan. U globalizovanom svetu u kome su uglavnom ukinute carinske i vancarinske barijere za trgovinu, kao i barijere za kretanje kapitala, politika umereno potcenjene valute je jedan od najjeftinijih načina za održavanje konkurentnosti privrede i podsticanje njenog rasta. (Izvor FREN) 18

19 U godini dinar je prema američkom dolaru oslabio za 10,6%, što se odrazilo na obračun vrednosti izvoza u dolarima. U odnosu na realizovanu vrednost izvoza u prethodnoj godini, obračunatu u dolarima, pad izvoza je zabeležen kod svih značajnijih izvoznih proizvoda, osim kod: pšenice (rast od 12,7%), delova i pribora za motorna vozila (rast od 24,1%) i delova za klipne motore (23,4%). Robna razmena sa inostranstvom - po najznačajnijim tržištima U 2015.godini vojvođanski privrednici su ostvarili najznačajniji izvoz u zemlje Evropske Unije (65,1%), izvoz u zemlje CEFTA regiona predstavlja 21,7%, dok izvoz u Ostale zemlje predstavlja 13,2% ukupnog izvoza. Najveći deo uvoza ostvaren je iz zemalja EU i predstavlja 52,1%, uvoz iz Ostalih zemalja čini 44,5%, zbog uvoza iz Ruske Federacije koji sam čini 26,4% ukupnog vojvođanskog uvoza. Uvoz iz zemalja CEFTA regiona čini svega 3,4% ukupnog uvoza vojvođanskog regiona. Region Vojvodine u godini, je imao pozitivan saldo robne razmene sa tržištem zemalja EU u iznosu od 268 mil.usd i sa zemljama CEFTA regiona u iznosu od 806 mil.usd. Vrednost deficita iz razmene sa tzv. Ostalim zemljama i dalje premašuje vrednost ukupnog vojvođanskog deficita (zbog uvoza nafte i gasa), a pozitivan saldo iz razmene sa zemljama EU i zemljama CEFTA regiona bitno utiče na ukupan spoljnotrgovinski saldo AP Vojvodine. U poređenju sa godinom, došlo je do promena u strukturi robne razmene AP Vojvodine sa inostranstvom, posmatrano po najznačajnijim grupacijama zemalja. Naime, evidentno je povećanje učešća izvoza u zemlje EU (za 2,4%) kao i učešće uvoza iz ovih zemalja (sa 47,7% na 52,1%). Istovremeno, došlo je do smanjenja učešća izvoza u zemlje CEFTA regiona (za 0,8%), kao i učešća uvoza iz navedenog regiona (za 0,4%). Takođe, smanjeno je učešće izvoza u region Ostalih zemalja (sa 14,8% na 13,2%), uz istovremeno smanjenje učešća uvoza (sa 48,5% na 44,5%). Tabela 10. Pregled učešća robne razmene Vojvodine sa inostranstvom po tržištima u 000 USD % CEFTA % Ostale % EU učešća region učešća zemlje učešća IZVOZ , , ,2 UVOZ , , ,5 UKUPNO , , ,8 SALDO ,0 % pokrivenosti uvoza izvozom 110,0 559,1 26,0 Izvor podataka: Informacioni centar PKV 19

20 Graf.18. Struktura izvoza Vojvodine po tržištima Graf.19. Struktura uvoza Vojvodine po tržištima Ostale zemlje 13,2% Ostale zemlje 44,5% EU 52,1% CEFTA region 21,7% Izvor podataka: Informacioni centar PKV EU 65,1% CEFTA region 3,4% Izvor podataka: Informacioni centar PKV Graf.20. Struktura spoljnotrgovinske razmene Vojvodine po tržištima Ostale zemlje 29,8% EU 58,2% CEFTA region 12,0% Izvor podataka: Informacioni centar PKV Robna razmena sa inostranstvom - po najznačajnijim zemljama U godini vojvođanski privrednici su ostvarili robnu razmenu sa preko 150 zemalja sveta, pri čemu je izvoz realizovan u 127 zemalja, dok je uvezeno robe iz 152 zemlje sveta. Robna razmena u vrednosti preko 150 mil.usd AP Vojvodina je ostvarila sa 25 zemalja. Najveći obim razmene od preko milijarde dolara ostvaren je u razmeni sa Ruskom Federacijom (1,6 mlrd USD) i sa Nemačkom (1,0 mlrd USD). Robna razmena od preko 500 miliona dolara ostvarena je sa tri zemlje i to sa: Italijom (888,7 mil.usd), Rumunijom ( 620,7 mil.usd) i sa BiH (578,2 mil.usd). Preko 200 miliona dolara ostvareno je u razmeni sa: Mađarskom (460,0 mil.usd), Hrvatskom (370,5 mil.usd), Austrijom (310,7 mil.usd), Francuskom (287,9 mil.usd), Kinom (285,4 mil.usd), Slovenijom (268,6 mil.usd) i sa Bugarskom (201,8 mil.usd) dok je sa: R. Makedonijom, Crnom Gorom, Turskom, Češkom Republikom i Poljskom ostvarena razmena u vrednosti preko 150 mil. dolara. Od prvih petnaest zemalja, po veličini robne razmene, AP Vojvodina je ostvarila spoljnotrgovinski suficit u razmeni sa Nemačkom, Rumunijom, BiH, Hrvatskom, Slovenijom, Bugarskom, R. Makedonijom i Crnom Gorom. 20

21 Taabela 11. Robna razmena Vojvodine sa inostranstvom u 000 USD IZVOZ UVOZ UKUPNO % učešća Ruska federacija ,0 Nemačka ,6 Italija ,2 Rumunija ,4 Bosna i Hercegovina ,0 Mađarska ,8 Hrvatska ,8 Austrija ,2 Francuska ,0 Kina ,0 Slovenija ,8 Bugarska ,1 Republika Makedonija ,9 Crna Gora ,8 Turska ,7 Izvor podataka: Informacioni centar PKV Graf.21. Najznačajnije zemlje u ukupnoj razmeni Vojvodine Bosna i Hercegovina Rumunija 6,0% 6,4% Italija 9,2% Nemačka 10,6% Ruska federacija 17,0% Izvor podataka: Informacioni centar PKV Najznačajniji izvoz je realizovan u: Nemačku (523,4 mil.usd), Rumuniju ( 482,8 mil.usd), BiH (480,6 mil.usd), Italiju (412,8 mil.usd), Rusku Federaciju (287,3 mil.usd), Mađarsku (218,9 mil.usd), Hrvatsku (188,1 mil.usd), Bugarsku (161,3 mil.usd), Crnu Goru (160,6 mil.usd) i u R. Makedoniju (150,1 mil.usd), dok je u ostale zemlje izvoz ostvaren u iznosu manjem od 150 mil.usd. Na uvoznoj strani Ruska Federacija je na standardnom prvom mestu sa ostvarenim uvozom od preko 1,3 mlrd USD i čini 26,4% ukupnog uvoza (zbog uvoza nafte i gasa). Iz još sedam zemalja vrednost ostvarenog uvoza je preko 150 mil. USD i to iz: Nemačke (500,7 mil. USD), Italije (475,9 mil. USD), Kine (278,2 mil. USD), Mađarske (241,2 mil. USD), Hrvatske (182,5 mil. USD), Austrije (176,3 mil. USD) i Francuske (157,5 mil. USD). U godini zabeleženo je neznatno smanjenje broja zemalja u koje se ostvaruje izvoz u vrednosti preko 150 mil.usd (u godini 11 zemalja, a u godini 10 zemalja), iz kojih se uvozi (2014. godine bilo 9 zemalja, a sada 8) kao i broja zemalja sa 21

22 kojima se ostvaruje ukupna robna razmena u iznosu preko 150 mil.usd (u godini 18 zemalja, a u 2015.godini 16 zemalja). Tabela 12. Vrednost i struktura izvoza i uvoza po zemljama u razmeni sa Vojvodinom u 000 USD IZVOZ vrednost % učešća UVOZ vrednost % učešća Nemačka ,6 Ruska federacija ,4 Rumunija ,7 Nemačka ,7 Bosna i Hercegovina ,6 Italija ,3 Italija ,1 Kina ,4 Ruska federacija ,4 Mađarska ,7 Mađarska ,8 Hrvatska ,6 Hrvatska ,2 Austrija ,4 Bugarska ,6 Francuska ,1 Crna Gora ,6 Rumunija ,7 Republika Makedonija ,3 Slovenija ,5 Izvor podataka: Informacioni centar PKV Graf. 22. Najznačajnije zemlje u izvozu Vojvodine Ruska federacija 6,4% Italija 9,1% Bosna i Hercegovina Rumunija Nemačka 10,6% 10,7% 11,6% Izvor podataka: Informacioni centar PKV Graf. 23. Najznačajnije zemlje u uvozu Vojvodine Mađarska Kina 4,7% 5,4% Italija Nemačka 9,3% 9,7% Ruska federacija 26,4% Izvor podataka: Informacioni centar PKV 22

23 Promet robe u trgovini na malo Promet robe u trgovini na malo u Vojvodini, u decembru godine u odnosu na decembar prethodne godine, veći je u tekućim cenama za 5,1%, a u stalnim cenama za 5,0%. Međugodišnji rast prometa robe u trgovini na malo u R Srbiji računato za decembar mesec 2015.godine, u tekućim cenama je 5,0%, a u stalnim cenama 5,4%. Poredeći nivo prometa robe u trgovinama na malo u Vojvodini, u decembru mesecu 2015.godine, sa prosečnim nivoom prometa u 2014.godini, računato u tekućim cenama, veći je za 13,4%, a računato u stalnim cenama, zabeležen je rast od 15,0%. Nivo prometa u trgovini na malo, računato za R Srbiju, u decembru mesecu 2015.godine, u odnosu na prosečan promet u 2014.godini, računato u tekućim cenama, veći je za 16,5%, a računato u stalnim cenama, zabeležen je rast od 18,5%. Graf. 24. Indeksi prometa robe u trgovini na malo (mesec/ø2014=100) AP Vojvodina R Srbija 60 I 2014 II III IV V VI VII VIII IX X XI XII I 2015 II III IV V VI VII VIII IX X XI XII U odnosu na prethodni mesec, u vojvođanskom regionu, decembarski promet robe je veći u tekućim cenama za 12,7%, a u stalnim cenama za 13,4% Graf. 25. Pregled kretanja pokazatelja ekonomske aktivnosti u odnosu na promet trgovine na malo (desezoni. indexi; 2008=100) I Izvor: NBS БДП (л.с.) Индустријска производња (д.с.) 65 Трговина на мало (д.с.) 60 III I III I III I III I III I III I III I III I III

24 Kretanje cena i inflacije Potrošačke cene proizvoda i usluga lične potrošnje u decembru mesecu godine, u odnosu na prethodni mesec su manje za 0,2%. U poređenju sa decembrom godine, potrošačke cene su povećane za 1,5%, dok prosečan godišnji rast iznosi 1,9%. Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje, u decembru godine, u odnosu na decembar godine, pad cena je zabeležen u grupi Transport (-2,0%), Odeća i obuća (-1,0%) i Hrana i bezalkoholna pića (- 0,1%). Rast cena zabeležen je u grupama: Alkoholna pića i duvan (+8,8%), Stan, voda, električna energija, gas i druga goriva (+4,4%), Rekreacija i kultura (+3,8%), Komunikacije (+2,9%), Obrazovanje (+2,6%), Restorani i hoteli (+2,4%), Nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje stana (+1,9%), Ostala roba i usluge (+1,3%) i u grupi Zdravstvo (+0,8%). Graf. 26. Godišnja stopa inflacije 14 12,8 12, ,2 11,4 10 9,9 9,8 8,6 Inflacija merena indeksima potrošačkih cena 8 7, ,2 4,9 2,2 1,6 3,1 2,6 2,3 2,1 2,1 1,3 2,1 1,5 2,1 1,8 2,4 0,1 1,7 0,8 1,9 1,8 1,5 1,9 1,0 2,1 1,4 1,4 1,3 1,5 I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Međugodišnja inflacija je u decembru iznosila 1,5%, što je ispod donje granice dozvoljenog odstupanja od cilja (4 + 1,5%). Izvršni odbor NBS je ocenio da će inflatorni pritisci i u narednom periodu biti niski. U prilog tome idu niske cene primarnih proizvoda, naročito nafte, niska inflacija u međunarodnom okruženju, restriktivna fiskalna politika, kao i još uvek niska agregatna tražnja. Očekuje se postepen rast inflacije i njen povratak u granice dozvoljenog odstupanja od cilja u drugoj polovini ove godine, čemu će doprineti i dosadašnje ublažavanje monetarne politike. Kurs dinara je, sve do pred kraj godine, bio stabilan i gotovo nepromenjen, što je takođe uticalo na nisku inflaciju. 24

25 Zaposlenost i zarade Republički zavod za statistiku (RZS) krajem godine je objavio revidirane podatke iz Ankete o radnoj snazi za godinu, koji su radi postizanja međunarodne uporedivosti, usaglašeni sa preporukama Evrostata. Zbog primene nove prakse u sprovođenju Ankete, ocene o kontigentu radne snage do kojih se došlo u godini u odnosu na godinu ne treba posmatrati kao apsolutne i precizne, već samo kao indikativne. Sistem ocenjivanja je unapređen jer prati i podatke o broju formalno zaposlenih iz Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO). Tabela 13. Stope učešća radne snage, zaposlenosti i nezaposlenosti u i godini ( Revidirani rezultati) 2014.g revidirani rezultati 2015.g I II III IV kvartal kvartal kvartal kvartal I kvartal II kvartal Stopa učešća radne snage Stopa nezaposlenosti Stopa zaposlenosti Stopa neformalne zaposlenosti Podaci o kretanjima na tržištu radne snage iz prva dva kvartala godine, u odnosu na isti period prethodne godine ukazuju da je na međugodišnjem nivou došlo do izvesnog prelivanja nezaposlenosti, delom u zaposlenost a delom u neaktivnost. Tabela 14. Brojno stanje na osnovu koje su izvedeni indikatori Ankete o stanju tržišta rada u Republici Srbiji u II kvartalu 2015.godine Anketa o radnoj snazi II kvartal 2015.godine Ukupno Aktivno stanovništvo Zaposlena lica Nezaposlena lica Neaktivno stanovništvo Ukupno i više godina

26 Republički zavod za statistiku (RZS) je revidirao podatke o registrovanoj zaposlenosti u Republici Srbiji za godinu na bazi podataka iz Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO) i Statističkog poslovnog registra (SPR), kao i podatke zaposlenosti za period od do godine. Po novoj metodologiji proširen je obuhvat poslovnih subjekata, pa samim tim i broja zaposlenih u tim subjektima, uključujući sve modalitete zaposlenosti. Ukupan broj zaposlenih u godini bio je lica. Pored zaposlenih kod pravnih lica i preduzetnika u radnom odnosu i vanradnog odnosa, kao i lica koja obavljaju samostalne delatnosti ili su osnivači privrednih društava ili preuzetničkih radnji ( lica), obuhvaćeni su i poljoprivrednici koji su obveznici socojalnog osiguranja i nalaze se u evidenciji CROSO R Srbije ( poljoprivrednih obveznika). Posle revidiranja podataka za period godinu RZS je objavio podatak, poredeći stanje zaposlenosti na bazi godišnjeg proseka u 2014.godini sa stanjem zaposlenost u godini (posmatrano bez poljoprivrednih obveznika), da je zaposlenost viša za 2,0%. Računato po istom obračunu ( izuzimajući registrovanih individualnih poljoprivrednika), u Vojvodini, na bazi prosečnog stanja u 2015.godini, nije došlo do povećanja zaposlenosti. Tabela 15. Registrovana zaposlenost u 2015.godini (po novoj metodologiji, godišnji prosek) Region/ Oblast Po novoj metodologiji REPUBLIKA SRBIJA SRBIJA SEVER Beogradski region Region Vojvodine Zapadnobačka obl Južnobanatska obl Južnobačka obl Severnobana. obl Severnobačka obl Srednjobanat. obl Sremska oblast SRBIJA JUG Reg.Šumadija i Zap. Srbije Reg.Južne i Istočne Srbije Na kraju decembra 2015.godine, u Vojvodini je registrovano lica koja traže zaposlenje, od kojih je žena 51,8% ili Po strukturi lica koja traže zaposlenje, lica su nezaposlena ( aktivna), dok su lica privremeno nesposobna ili nespremna za rad, a za lica miruje pravo-po Zakonu i 676 lice traži drugo zaposlenje. U odnosu na stanje u decembru 2014.godine, broj nezaposlenih u Vojvodini je smanjen za 5,1% ( za lica). Broj nezaposlenih po regionalnim i oblasnim i 26