OPIS RAČUNARSKOG SISTEMA Računarski sistem se sastoji od procesora, operativne memorije, tajmera i terminala. Sve komponente računarskog sistema su me
|
|
- Мириам Ранковић
- пре 5 година
- Прикази:
Транскрипт
1 OPIS RAČUNARSKOG SISTEMA Računarski sistem se sastoji od procesora, operativne memorije, tajmera i terminala. Sve komponente računarskog sistema su međusobno povezane preko sistemske magistrale. Tajmer i terminal, kao periferije, su povezani sa procesorom i preko linija za slanje zahteva za prekid. Slika 1. predstavlja uprošćen šematski prikaz posmatranog računarskog sistema. MEM TIM CPU TERM Opis procesora Slika 1. Šematski prikaz računarskog sistema U nastavku je opisan deo 16bitnog dvoadresnog procesora sa VonNeuman arhitekturom. Adresibilna jedinica je jedan bajt, a raspored bajtova u reči je littleendian. Veličina memorijskog adresnog prostora je 2 16 B. Počev od adrese 0xFF00 memorijskog adresnog prostora nalazi se prostor veličine 256 bajtova rezervisan za memorijski mapirane registre (registri kojima se pristupa instrukcijama za pristup memorijskom adresnom prostoru). Počev od adrese 0x0000 memorijskog adresnog prostora nalazi se IVT (interrupt vector table) sa osam ulaza. Svaki ulaz zauzima dva bajta i sadrži adresu odgovarajuće prekidne rutine. Ulazi u IVT odgovaraju sledećim prekidnim rutinama: ulaz 0 sadrži adresu prekidne rutine koja se izvršava prilikom pokretanja odnosno resetovanja čitavog procesora (ne izvodi se kompletna sekvenca obrade prekida već se samo vrši skok na adresu koja se nalazi u okviru datog ulaza), ulaz 1 sadrži adresu prekidne rutine koja se izvršava ukoliko se pokuša izvršavanje nekorektne instrukcije (nepostojeći operacioni kod, neispravan način adresiranja itd.), ulaz 2 sadrži adresu prekidne rutine koja se izvršava kada stigne zahtev za prekid od tajmera (opis principa rada tajmera i način njegove konfiguracije dat je u zasebnom poglavlju), ulaz 3 sadrži adresu prekidne rutine koja se izvršava kada stigne zahtev za prekid od terminala (opis principa rada terminala dat je u zasebnom poglavlju) i ostali ulazi su slobodni za korišćenje od strane programera. Procesor poseduje osam opštenamenskih 16bitnih registara označenih sa r<num> gde <num> može imati vrednosti od nula do sedam. Moguće je zasebno koristiti viših ili nižih osam bita svakog od opštenamenskih registara kao 8bitni registar označen sa r<num>h ili r<num>l, respektivno. Registar r7
2 se koristi kao pc registar (pokazuje na instrukciju koja se u memoriji nalazi neposredno iza trenutno izvršavane instrukcije). Registar r6 se koristi kao sp registar (pokazuje na zauzetu lokaciju na vrhu steka, a stek raste ka nižim adresama). Pored opštenamenskih registara postoji psw registar (statusna reč procesora) I Tl Tr N C O Z Značenje flegova u psw registru: Z (Zero) rezultat prethodne operacije je nula, O (Overflow) prekoračenje, C (Carry) prenos, N (Negative) rezultat je negativan, Tr (Timer) maskiranje prekida od tajmera (0 omogućen, 1 maskiran), Tl (Terminal) maskiranje prekida od terminala (0 omogućen, 1 maskiran) i I (Interrupt) globalno maskiranje spoljašnjih prekida (0 omogućeni, 1 maskirani). Instrukcije mogu biti veličine od jedan do sedam bajtova. Instrukcija u najopštijem slučaju ima sledeći format: I II III IV V VI VII InstrDescr Op1Descr Im/Di/Ad Im/Di/Ad Op2Descr Im/Di/Ad Im/Di/Ad Prvi bajt instrukcije sadrži operacioni kod i dodatne informacije o instrukciji. Naredni bajtovi instrukcije koriste se za kodiranje operanada. Pojedinačni operand može zahtevati jedan, dva ili tri bajta za kodiranje u zavisnosti od načina adresiranja. Detaljan opis InstrDescr i Op<num>Descr bajtova instrukcije dat je u nastavku OC 4 OC 3 OC 2 OC 1 OC 0 S Un Un Značenje bitova InstrDescr bajta instrukcije: OC 4OC 3OC 2OC 1OC 0 operacioni kod instrukcije, S (Size) veličina operanada instrukcije (0 jedan bajt; 1 dva bajta) i Un (Unused) neiskorišćeni bitovi koji imaju fiksnu vrednost nula AM 2 AM 1 AM 0 R 3 R 2 R 1 R 0 L/H Značenje bitova Op<num>Descr bajta instrukcije: AM 2AM 1AM 0 kodiran način adresiranja pri čemu adresiranje može biti: o 0x0 neposredno; vrednost operanda je kodirana u okviru instrukcije pomoću jednog ili dva Im/Di/Ad bajta u zavisnosti od veličine operanda; neposredno adresiranje nije validan način adresiranja za destinacioni operand,
3 o 0x1 registarsko direktno; vrednost operanda nalazi se u registru čiji je broj kodiran u okviru instrukcije (nema Im/Di/Ad bajtova), o 0x2 registarsko indirektno bez pomeraja; vrednost operanda nalazi se u memoriji na adresi ukazanoj vrednošću registra čiji je broj kodiran u okviru instrukcije (nema Im/Di/Ad bajtova), o 0x3 registarsko indirektno sa 8bitnim označenim pomerajem; vrednost operanda nalazi se u memoriji na adresi ukazanoj zbirom vrednosti registra, čiji je broj kodiran u okviru instrukcije, i vrednosti koja se nalazi u jednom Im/Di/Ad bajtu, o 0x4 registarsko indirektno sa 16bitnim označenim pomerajem; vrednost operanda nalazi se u memoriji na adresi ukazanoj zbirom vrednosti registra, čiji je broj kodiran u okviru instrukcije, i vrednosti koja se nalazi u dva Im/Di/Ad bajta i o 0x5 memorijsko; vrednost operanda nalazi se u memoriji na adresi ukazanoj vrednošću koja se nalazi u dva Im/Di/Ad bajta, R 2R 1R 0 kodiran broj korišćenog registra (psw registar se kodira vrednošću 0xF) i L/H (Low/High) naznaka da li se koristi nižih ili viših osam bita registra (0 nižih; 1 viših) u slučaju registarskog direktnog adresiranja za operand veličine jednog bajta. Mnemonik OC Efekat Flegovi koji se menjaju halt 1 Zaustavlja izvršavanje instrukcija xchg dst, src 2 int dst 3 temp<=dst; dst<=src; src<=temp; push psw; pc<=mem16[(dst mod 8)*2]; mov dst, src 4 dst<=src; Z N add dst, src 5 dst<=dst+src; Z O C N sub dst, src 6 dst<=dstsrc; Z O C N mul dst, src 7 dst<=dst*src; Z N div dst, src 8 dst<=dst/src; Z N cmp dst, src 9 temp<=dstsrc; Z O C N not dst 10 dst<=~dst; Z N and dst, src 11 dst<=dst&src; Z N or dst, src 12 dst<=dst src; Z N xor dst, src 13 dst<=dst^src; Z N test dst, src 14 temp<=dst&src; Z N
4 shl dst, src 15 dst<=dst<<src; Z C N shr dst, src 16 dst<=dst>>src; Z C N push src 17 pop dst 18 sp<=sp2; mem16[sp]<=src; dst<=mem16[sp]; sp<=sp+2; jmp dst 19 jeq dst 20 jne dst 21 jgt dst 22 call dst 23 if (equal_condition_is_met) if (not_equal_condition_is_met) if (signed_greater_condition_is_met) push pc; ret 24 pop pc; iret 25 pop psw; pop pc; psw Dodatne napomene: sve aritmetičke operacije se izvode tako da odgovaraju označenim celim brojevima, iza mnemonika asemblerske naredbe, bez belih znakova, može se navesti sufiks b ili w kako bi se naznačila veličina operanada date instrukcije, instrukcije cmp i test nigde ne čuvaju direktni rezultat odgovarajuće operacije, već samo u skladu sa rezultatom postavljaju nove vrednosti flegova u psw registru i kombinacije instrukcija i operanada, za koje ne postoji razumno tumačenje, smatrati greškom. Sintaksa operanada u okviru asemblerskih naredbi: <val> neposredno adresiranje vrednosti <val> &<symbol_name> neposredno adresiranje vrednosti simbola <symbol_name> r<num> registarsko direktno adresiranje r<num>[<val>] registarsko indirektno sa označenim pomerajem r<num>[<symbol_name>] registarsko indirektno sa označenim pomerajem $<symbol_name> pc relativno adresiranje simbola <symbol_name> <symbol_name> apsolutno adresiranje simbola <symbol_name> *<val> apsolutno adresiranje podatka u memoriji na adresi ukazanoj vrednošću <val>
5 Primer kodirane instrukcije movw sp[0], 0x1234 jeste: Opis terminala 0x24 0x4C 0x00 0x34 0x12 Terminal predstavlja ulazno/izlaznu periferiju koja se sastoji od displeja i tastature. Terminal poseduje dva memorijski mapirana registra. Na adresi 0xFF00 memorijskog adresnog prostora nalazi se data_out registar izlaznih podataka. Upisom vrednosti u data_out registar na tekućoj poziciji displeja ispisuje se znak koji prema ASCII tabeli odgovara upisanoj vrednosti. Na adresi 0xFF02 memorijskog adresnog prostora nalazi se data_in registar ulaznih podataka. Kada se pritisne neki taster (1) upisuje se ASCII kod pritisnutog tastera u data_in registar i (2) terminal, kao periferija posmatranog procesora, generiše zahtev za prekid (u okviru prekidne rutine, koja obrađuje ovaj zahtev za prekid, čitanjem vrednosti data_in registra može se saznati koji taster je pritisnut). Opis tajmera Tajmer kao periferija periodično generiše zahtev za prekid. Perioda generisanja zahteva za prekid definisana je sadržajem timer_cfg konfiguracionog registra tajmera. Registar timer_cfg je memorijski mapiran registar i nalazi se na adresi 0xFF10 memorijskog adresnog prostora. Njegova inicijalna vrednost nakon pokretanja odnosno resetovanja računarskog sistema jeste 0x T 2 T 1 T 0 Perioda generisanja zahteva za prekid u zavisnosti od T 2T 1T 0 vrednosti je sledeća: 0x0 > 500ms, 0x1 > 1000ms, 0x2 > 1500ms, 0x3 > 2000ms, 0x4 > 5000ms, 0x5 > 10s, 0x6 > 30s i 0x7 > 60s.
Algoritmi i arhitekture DSP I
Univerzitet u Novom Sadu Fakultet Tehničkih Nauka Katedra za računarsku tehniku i međuračunarske komunikacije Algoritmi i arhitekture DSP I INTERNA ORGANIACIJA DIGITALNOG PROCESORA A OBRADU SIGNALA INTERNA
ВишеZbirka resenih zadataka iz arhitekture racunara
Ј. ЂОРЂЕВИЋ, З. РАДИВОЈЕВИЋ, М. ПУНТ, Б. НИКОЛИЋ, Д. МИЛИЋЕВ, Ј. ПРОТИЋ, А. МИЛЕНКОВИЋ АРХИТЕКТУРА И ОРГАНИЗАЦИЈА РАЧУНАРА ПРЕКИДИ, МАГИСТРАЛА И УЛАЗ/ИЗЛАЗ ЗБИРКА РЕШЕНИХ ЗАДАТАКА Београд 2013. i САДРЖАЈ
ВишеPrecesor Intel 8086
Precesor Intel 8086 Uvod Procesor 8086 jedan je od najvažnijih u istoriji računarstva, rodonačelnik Intelove 80x86 familije kojoj pripadaju: 8086, 80286, 80386, 80486, Pentium, Pentium II itd. Familija
ВишеP1.2 Projektovanje asemblera
ПРОЈЕКТОВАЊЕ АСЕМБЛЕРА Асемблер Модули асемблера 1 Дефинисање новог лингвистичког нивоа превођењем Потребан преводилац алат који преводи програм написан на једном језику (на једном лингвистичком нивоу)
ВишеEdukacioni racunarski sistem
ТРАНСЛАЦИЈА ИНСТРУКЦИЈА 1. Разматра се рачунарски систем у коме се извршавање одређене инструкције одвија у 6 фаза помоћу измењеног процесора са стандардном проточном обрадом (слика 1.). У процесор са
ВишеMicrosoft Word - Projekat iz MIPS-a - simCPU.doc
UNIVERZITET U NIŠU ELEKTRONSKI FAKULTET KATEDRA ZA ELEKTRONIKU MIKROPROCESORSKI SISTEMI simcpu Mentor Prof. dr. Mile Stojčev Marko Ilić 9921 Nebojša Pejčić 9738 Aleksandar Stojadinović 10085 Bojan Janićijević
Више2_Arhitektura racunara
Архитектура рачунара Садржај Типови података Формати инструкција Скуп инструкција Програмски доступни регистри Начини адресирања 2 Типови података Најчешће коришћени типови података су: целобројне величине
ВишеLogicko projektovanje racunarskih sistema I
PRIMERI SA PREDAVANJA 17 Beta asembler Zadatak 1. Posmatrajmo sledeću funkciju napisanu u programskom jeziku C, za računanje najvećeg zajedničkog delioca dva pozitivna cela broja: int gcd(int a, int b)
ВишеP11.3 Analiza zivotnog veka, Graf smetnji
Поједностављени поглед на задњи део компајлера Међурепрезентација (Међујезик IR) Избор инструкција Додела ресурса Распоређивање инструкција Инструкције циљне архитектуре 1 Поједностављени поглед на задњи
ВишеVezbe_AOR1_2014_V1.0
АРХИТЕКТУРА И ОРГАНИЗАЦИЈА РАЧУНАРА 1 Верзија 2014 1.0 САДРЖАЈ Садржај... 3 Кеш меморија (Cache Memory)... 5 Задатак 1.... 5 Задатак 2.... 6 Задатак 3.... 9 Задатак 4.... 12 Задатак 5.... 15 Задатак 6....
ВишеMicrosoft PowerPoint - Timer0 16F887.ppt [Compatibility Mode]
TAJMERI I BROJAČI: PIC16F887 PIC 16F887 mikrokontroler ima tri tajmera/brojača: 8 - bitni tajmer/brojač (registar TMR0) 16 - bitni tajmer/brojač (registar TMR1H TMR1L) 8 - bitni tajmer/brojač (registar
ВишеPROMENLJIVE, TIPOVI PROMENLJIVIH
PROMENLJIVE, TIPOVI PROMENLJIVIH Šta je promenljiva? To je objekat jezika koji ima ime i kome se mogu dodeljivati vrednosti. Svakoj promenljivoj se dodeljuje registar (memorijska lokacija) operativne memorije
ВишеZadatak T=5: Jedinica WBSD propušta vred Potiče iz polja Rwb.LMD Signal Rwb.WRLMD izaziva propuštanje ove vrednosti 2. Vrednost 0000
Zadatak 2.1 1. T=5: Jedinica WBSD propušta vred 0000 0003 Potiče iz polja Rwb.LMD Signal Rwb.WRLMD izaziva propuštanje ove vrednosti 2. Vrednost 0000 0003 koja je pročitana u taktu 5 (prethodno pitanje)
ВишеИСПИТНА ПИТАЊА (ОКВИРНИ СПИСАК) УОАР2 2018/19 ПРВИ ДЕО ГРАДИВА 1. Написати истинитоносне таблице основних логичких везника (НЕ, И, ИЛИ). 2. Написати и
ИСПИТНА ПИТАЊА (ОКВИРНИ СПИСАК) УОАР2 2018/19 ПРВИ ДЕО ГРАДИВА 1. Написати истинитоносне таблице основних логичких везника (НЕ, И, ИЛИ). 2. Написати истинитоносне таблице изведених логичких везника (НИ,
ВишеProgramiranje 1 Milena Vujošević - Janičić 2008/2009
Programiranje 1 Milena Vujošević - Janičić 2008/2009 ASCII tabela dekadne vrednosti --- 32! --- 33 " --- 34 # --- 35 $ --- 36 % --- 37 & --- 38 --- 39 ( --- 40 ) --- 41 * --- 42 + --- 43, --- 44 - ---
ВишеMicrosoft PowerPoint - Programski_Jezik_C_Organizacija_Izvornog_Programa_I_Greske [Compatibility Mode]
Programski jezik C organizacija izvornog programa Prevođenje Pisanje programa izvorni program Prevođenje programa izvršni program Izvršavanje programa rezultat Faze prevođenja Pretprocesiranje Kompilacija
ВишеFunkcije predavač: Nadežda Jakšić
Funkcije predavač: Nadežda Jakšić funkcije delovi programa koji izvršavaju neki zadatak, celinu; dele na ugrađene, korisničke i main funkciju ugrađene funkcije printf,scanf... da bi se one izvršile potrebno
ВишеRAČUNARSKI SISTEM Ne postoji jedinstvena definicija pojma računarski sistem. Računarski sistem predstavlja skup mašina i pridruženih metoda (realizova
RAČUNARSKI SISTEM Ne postoji jedinstvena definicija pojma računarski sistem. Računarski sistem predstavlja skup mašina i pridruženih metoda (realizovanih u obliku softvera) organizovanih radi vršenja automatske
ВишеRazvoj programa, Code::Blocks, struktura programa, printf, scanf, konverzioni karakteri predavač: Nadežda Jakšić
Razvoj programa, Code::Blocks, struktura programa, printf, scanf, konverzioni karakteri predavač: Nadežda Jakšić projektni zadatak projektovanje programa (algoritmi) pisanje programskog koda, izvorni kod,
Више1
Podsetnik: Statističke relacije Matematičko očekivanje (srednja vrednost): E X x p x p x p - Diskretna sl promenljiva 1 1 k k xf ( x) dx E X - Kontinualna sl promenljiva Varijansa: Var X X E X E X 1 N
ВишеОрт колоквијум
Испит из Основа рачунарске технике - / (6.6.. Р е ш е њ е Задатак Комбинациона мрежа има пет улаза, по два за број освојених сетова тенисера и један сигнал који одлучује ко је бољи уколико је резултат
ВишеI grupa 1. Napisati program koji izračunava i ispisuje zbir 4 najveća od pet brojeva unetih sa standardnog ulaza. ulaz izlaz Analiza: 1.
I grupa 1. Napisati program koji izračunava i ispisuje zbir 4 najveća od pet brojeva unetih sa standardnog ulaza. ulaz izlaz 3 2 1 4 5 14 Analiza: 1. Odredimo zbir svih 5 unesenih brojeva (i sačuvamo u
Више23. siječnja od 13:00 do 14:00 Školsko natjecanje / Osnove informatike Srednje škole RJEŠENJA ZADATAKA S OBJAŠNJENJIMA Sponzori Medijski pokrovi
3. siječnja 0. od 3:00 do 4:00 RJEŠENJA ZADATAKA S OBJAŠNJENJIMA Sponzori Medijski pokrovitelji Sadržaj Zadaci. 4.... Zadaci 5. 0.... 3 od 8 Zadaci. 4. U sljedećim pitanjima na pitanja odgovaraš upisivanjem
ВишеPrikaz znakova u računalu
PRIKAZ ZNAKOVA U RAČUNALU Načini kodiranja ASCII 1 znak 7 bitova Prošireni ASCII 1 znak 8 bitova (1B) UNICODE 1 znak 16 bitova (2B) ZADATCI S MATURE ljetni rok, 2014., zadatak 11 Koliko se različitih znakova
ВишеUvod u organizaciju i arhitekturu računara 2 1
Uvod u organizaciju i arhitekturu računara 2 1 1 Asemblersko programiranje u Intel 64 arhitekturi 1.1 Sintaksa Opšta sintaksa asemblera je takva da se čita linija po linija. Linije mogu biti prazne u kom
ВишеGenerated by Foxit PDF Creator Foxit Software For evaluation only. Operativni sistem U računarstvu, operativni sistem (OS
Operativni sistem U računarstvu, operativni sistem (OS) je kompleksan programski sistem koji kontroliše i upravlja uređajima i računarskim komponentama i obavljanje osnovne sistemske radnje. Operativni
ВишеJEZGRO OPERATIVNOG SISTEMA I UPRAVLJANJE PROCESIMA 1. Šta je jezgro, a šta proces? Jezgro (nukleus ili kernel) je osnovni deo svakog operativnog siste
JEZGRO OPERATIVNOG SISTEMA I UPRAVLJANJE PROCESIMA 1. Šta je jezgro, a šta proces? Jezgro (nukleus ili kernel) je osnovni deo svakog operativnog sistema. U hijerarhijskom (slojevitom) modelu, jezgro je
ВишеP1.3 Projektovanje makroasemblera
ПРОЈЕКТОВАЊЕ МАКРОАСЕМБЛЕРА Макроасемблер Потребна проширења асемблера 1 МАКРОАСЕМБЛЕР Макроасемблер преводи полазни програм написан на макроасемблерском језику у извршиви машински програм. Приликом израде
ВишеP9.1 Dodela resursa, Bojenje grafa
Фаза доделе ресурса Ова фаза се у литератури назива и фазом доделе регистара, при чему се под регистрима подразумева скуп ресурса истог типа. Додела регистара променљивама из графа сметњи се обавља тзв.
ВишеMicrosoft PowerPoint - Bitovi [Compatibility Mode]
Оператори над битовима (Јаничић, Марић: Програмирање 2, тачка 5.6) Оператори за рад са појединачним битовима Само на целобројне аргументе: ~ битовска негација & битовска конјункција (и) битовска (инклузивна)
ВишеУвод у организацију и архитектуру рачунара 1
Увод у организацију и архитектуру рачунара 2 Александар Картељ kartelj@matf.bg.ac.rs Напомена: садржај ових слајдова је преузет од проф. Саше Малкова Увод у организацију и архитектуру рачунара 2 1 Секвенцијалне
ВишеP11.2 Izbor instrukcija, IBURG
Избор инструкција (1/2) Машинска инструкција се може приказати као део стабла међукода, који се назива шаблон стабла (енгл. tree pattern). Избор инструкција је проблем поплочавања стабла међукода минималним
Више` 1.Врсте меморије На основу начина чувања података делимо их на меморије које привремено чувају податке (док је рачунар укључен) и меморије које трај
1.Врсте меморије На основу начина чувања података делимо их на меморије које привремено чувају податке (док је рачунар укључен) и меморије које трајно чувају податке. Привремено чување података карактерише
ВишеLogičke izjave i logičke funkcije
Logičke izjave i logičke funkcije Građa računala, prijenos podataka u računalu Što su logičke izjave? Logička izjava je tvrdnja koja može biti istinita (True) ili lažna (False). Ako je u logičkoj izjavi
ВишеGrananje u programu predavač: Nadežda Jakšić
Grananje u programu predavač: Nadežda Jakšić u okviru linijske strukture izvršavaju se sve naredbe u okviru razgranate strukture uvek se ispituje neki uslov; u zavisnosti od toga da li je uslov ispunjen
ВишеMicrosoft Word - 11 Pokazivaci
Pokazivači U dosadašnjem radu smo imali prilike da koristimo promenljive koje smo deklarisali na početku nekog bloka. Prilikom deklaracije promenljiva dobija jedinstveni naziv i odgovarajući prostor u
ВишеTutoring System for Distance Learning of Java Programming Language
Deklaracija promenljivih Inicijalizacija promenljivih Deklaracija promenljive obuhvata: dodelu simboličkog imena promenljivoj i određivanje tipa promenljive (tip određuje koja će vrsta memorijskog registra
ВишеRACUNARSKA ELEKTRONIKA – VEŽBE 3
RAČUNARSKA ELEKTRONIKA VEŽBE 3 Aleksandra Lekić lekic.aleksandra@etf.bg.ac.rs Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu 2015/2016 ETF Beograd RE VEŽBE 3 2015/2016 1 / 30 Procedure Procedure Organizacijom
ВишеNastavna cjelina: 1. Jezik računala Kataloška tema: 1.1. Bit 1.2. Brojevi zapisani četvorkom bitova Nastavna jedinica: 1.1. Bit 1.2. Brojevi zapisan
Nastavna cjelina: 1. Osnove IKT-a Kataloška tema: 1.6. Paralelni i slijedni ulazno-izlazni pristupi računala 1.7. Svojstva računala Unutar računala podatci su prikazani električnim digitalnim signalima
Више_sheets.dvi
Zavod za elektroniku, mikroelektroniku, 28. studenog 2008. računalne i inteligentne sustave 2. me duispit iz Arhitekture računala 2, teorijski dio 1. Koja komponenta modernih računala nije bila prisutnau
ВишеCOMARC/A Format
COMARC/A 856 856 ELEKTRONSKA LOKACIJA I PRISTUP Polje možemo da koristimo u normativnim zapisima za obezbeđivanje dodatnih (elektronskih) informacija o entitetu za koji je zapis kreiran. Polje sadrži podatke
ВишеLogicko projektovanje racunarskih sistema I
POKAZNA VEŽBA 10 Strukture za računanje Potrebno predznanje Urađena pokazna vežba 8 Poznavanje aritmetičkih digitalnih sistema i aritmetičko-logičkih jedinica Osnovno znanje upravljačkih jedinica digitalnih
ВишеDijagrami sekvenci
Dijagrami sekvenci Izrada dijagrama sekvenci Dijagram sekvenci koristi se za specifikaciju vremenskih zahteva u opisu složenih scenarija opis toka poruka između objekata kojima se realizuje odgovarajuća
ВишеMicrosoft PowerPoint - 03-Slozenost [Compatibility Mode]
Сложеност алгоритама (Програмирање 2, глава 3, глава 4-4.3) Проблем: класа задатака истог типа Велики број различитих (коректних) алгоритама Величина (димензија) проблема нпр. количина података које треба
ВишеAR2019
ARHITEKTURA RAČUNARA (pregled principa i evolucije) Miroslav Hajduković Žarko Živanov NOVI SAD, 2019. PREDGOVOR Cilj ove knjige je da stvori funkcionalno zaokruženu sliku o radu računara. Zbog toga je
ВишеMicrosoft PowerPoint - ARS_Ch_6 - IO sustavi.ppt
Organizacija i arhitektura računala Poglavlje 6 Input/Output sustavi I/O problemi... Velika raznovrsnost periferije Raznovrsne brzine prijenosa podataka Na raznim komunikacijskim brzinama U različitim
ВишеLAB PRAKTIKUM OR1 _ETR_
UNIVERZITET CRNE GORE ELEKTROTEHNIČKI FAKULTET STUDIJSKI PROGRAM: ELEKTRONIKA, TELEKOMUNIKACIJE I RAČUNARI PREDMET: OSNOVE RAČUNARSTVA 1 FOND ČASOVA: 2+1+1 LABORATORIJSKA VJEŽBA BROJ 1 NAZIV: REALIZACIJA
ВишеPOSLOVNI INFORMACIONI SISTEMI I RA^UNARSKE
ZNAČAJ RAČUNARSKIH KOMUNIKACIJA U BANKARSKOM POSLOVANJU RAČUNARSKE MREŽE Računarske mreže su nastale kombinacijom računara i telekomunikacija dve tehnologije sa veoma različitom tradicijom i istorijom.
ВишеTutoring System for Distance Learning of Java Programming Language
Niz (array) Nizovi Niz je lista elemenata istog tipa sa zajedničkim imenom. Redosled elemenata u nizovnoj strukturi je bitan. Konkretnom elementu niza pristupa se preko zajedničkog imena niza i konkretne
ВишеDržavno natjecanje / Osnove informatike Srednje škole Zadaci U sljedećim pitanjima na odgovore odgovaraš upisivanjem slova koji se nalazi ispred
Zadaci. 8. U sljedećim pitanjima na odgovore odgovaraš upisivanjem slova koji se nalazi ispred točnog odgovora, u za to predviđen prostor. Odgovor Ako želimo stvoriti i pohraniti sliku, ali tako da promjenom
ВишеMicrosoft PowerPoint - 5. Predavanje-w2.pptx
Proizvodnja podržana računalom CAM 6. sem: IIM, PI, RI 5. predavanje 2018/2019 Zagreb, 3. travnja 2019. Proizvodnja Podjele i promjene proizvodnje Megatrendovi "Big Four" : Deloitte, PwC, EY, ikpmg. Promjena
ВишеР220 - Увод у архитектуру рачунара Саша Малков [Р220] Увод у архитектуру рачунара 10 Саша Малков Универзитет у Београду Математички факултет 2013/2014
[Р220] Увод у архитектуру рачунара 10 Универзитет у Београду Математички факултет 2013/2014 [Р271] Увод у архитектуру рачунара Тема 11 Улазно / излазни уређаји (наставак) [Р220] Увод у архитектуру рачунара
ВишеP11.1 Izbor instrukcija, najveci zalogaj
Избор инструкција 1 Поједностављени поглед на задњи део компајлера Међурепрезентација (Међујезик IR) Избор инструкција Додела ресурса Распоређивање инструкција Инструкције циљне архитектуре 2 Поједностављени
ВишеPowerPoint Presentation
УВОД Дa би рaчунaри нa мрежи могли међусобно да кoмуницирaју и рaзмeњују пoдaткe, пoтрeбнo je: дa сe увeду ПРOТOКOЛИ (утврђeна прaвилa и процедуре за комуникацију) да постоје АДРEСE кoje су jeдинствeнe
ВишеKorisnickoA5TercF1
ТЕРМИНАЛ ЗА ДАЉИНСКО ОЧИТАВАЊЕ ФИСКАЛНЕ МЕМОРИЈЕ TERC F1 УПУТСТВО ЗА КОРИШЋЕЊЕ N i š С А Д Р Ж А Ј Увод... 3 Технички подаци... 4 Сигурносна упутства... 4 Опис уређаја... 5 Предња страна... 5 Задња страна...
Вишеkriteriji ocjenjivanja - informatika 8
8. razred Nastavne cjeline: 1. Osnove informatike 2. Pohranjivanje multimedijalnih sadržaja, obrada zvuka 3. Baze podataka - MS Access 4. Izrada prezentacije 5. Timska izrada web stranice 6. Kritički odnos
ВишеUvod u računarstvo 2+2
Datoteke nastavak Funkcija fgets Funkcija koja učitava podatke iz datoteke, liniju po liniju, je char *fgets(char *str, int n, FILE *fp); gdje su str pokazivač na dio memorije (string) u koji će ulazna
ВишеP1.0 Uvod
Системска програмска подршка у реалном времену 1 Миодраг Ђукић miodrag.djukic@rt-rk.uns.ac.rs www.rt-rk.uns.ac.rs 1 Системска програмска подршка у реалном времену 1 програмска подршка = софтвер Системски
ВишеELEKTROTEHNIČKI FAKULTET, UNIVERZITET U BEOGRADU KATEDRA ZA ELEKTRONIKU UVOD U ELEKTRONIKU - 13E041UE LABORATORIJSKA VEŽBA Primena mikrokontrolera
ELEKTROTEHNIČKI FAKULTET, UNIVERZITET U BEOGRADU KATEDRA ZA ELEKTRONIKU UVOD U ELEKTRONIKU - 13E041UE LABORATORIJSKA VEŽBA Primena mikrokontrolera CILJ VEŽBE Cilj ove vežbe je da se studenti kreiranjem
ВишеVektorski procesori Najveći izvor paralelizma su DoAll petlje kako je već definisano u poglavlju o paralelizaciji petlji. Paralelizam tih petlji, ako
Vektorski procesori Najveći izvor paralelizma su DoAll petlje kako je već definisano u poglavlju o paralelizaciji petlji. Paralelizam tih petlji, ako se razmatraju samo zavisnosti po podacima, je srazmeran
ВишеProgramiranje za UNIX Okruženje unix procesa
Programiranje za UNIX Okruženje unix procesa Sadržaj Memorijska slika UNIX procesa Argumenti naredbenog retka i varijable okruženja Životni ciklus procesa Izlazni status procesa 2 Memorijska slika UNIX
ВишеRAČUNALO
RAČUNALO HARDVER + SOFTVER RAČUNALO HARDVER strojna oprema računala tj. tvrdi, materijalni, opipljivi dijelovi računala kućište i sve komponente u njemu, vanjske jedinice SOFTVER neopipljivi dijelovi računala
ВишеMicrosoft Word - 02 Elementi programskog jezika Pascal
Elementi programskog jezika Pascal Osnovni elementi jezika Osnovni simboli U programskom jeziku Pascal sve konstrukcije se grade od skupa osnovnih simbola jezika koji čine slova, cifre i specijalni znaci.
ВишеPowerPoint Presentation
Tehnička škola 9. maj Bačka Palanka Programiranje III razred Tok izvršavanja programa Tok izvršavanja programa Dosadašnji kod se izvršavao praktično linearno. Nije postojala nikakva uslovna ili brojačka
ВишеMicrosoft Word - SIORT1_2019_K1_resenje.docx
I колоквијум из Основа рачунарске технике I СИ- 208/209 (24.03.209.) Р е ш е њ е Задатак f(x, x 2, x 3 ) = (x + x x ) x (x x 2 + x ) + x x 2 x 3 f(x, x 2, x 3 ) = (x + x x ) (x x + (x )) 2 + x + x x 2
ВишеINF INFORMATIKA INF.27.HR.R.K1.20 INF D-S INF D-S027.indd :50:41
INF INFORMATIKA INF.7.HR.R.K..indd 7.7.6. 3:5:4 Prazna stranica 99.indd 7.7.6. 3:5:4 OPĆE UPUTE Pozorno pročitajte sve upute i slijedite ih. Ne okrećite stranicu i ne rješavajte zadatke dok to ne odobri
ВишеИспит из Основа рачунарске технике OO /2018 ( ) Р е ш е њ е Задатак 5 Асинхрони RS флип флопреализован помоћу НИЛИ кола дат је на след
Испит из Основа рачунарске технике OO - / (...) Р е ш е њ е Задатак Асинхрони RS флип флопреализован помоћу НИЛИ кола дат је на следећој слици: S R Асинхрони RS флип флопреализован помоћу НИЛИ кола је
Више13E114PAR, 13S113PAR DOMAĆI ZADATAK 2018/2019. Cilj domaćeg zadatka je formiranje petlje softverske protočnosti za minimalni broj ciklusa.
13E114PAR, 13S113PAR 29.04.2019. DOMAĆI ZADATAK 2018/2019. Cilj domaćeg zadatka je formiranje petlje softverske protočnosti za minimalni broj ciklusa. U okviru svake grupe data je doall ili doacross petlja
ВишеProgramski jezik C
SPR, 2016 Rad sa datotekama Komunikacija sa OS Rad sa datotekama Vrste datoteka Otvaranje / zatvaranje datoteka Pristup datotekama za upis / čitanje Funkcije za rad sa datotekama Ulazno / izlazni tokovi
ВишеPROGRAMIRANJE Program je niz naredbi razumljivih računalu koje rješavaju neki problem. Algoritam je postupak raščlanjivanja problema na jednostavnije
PROGRAMIRANJE Program je niz naredbi razumljivih računalu koje rješavaju neki problem. Algoritam je postupak raščlanjivanja problema na jednostavnije korake. Uz dobro razrađen algoritam neku radnju ćemo
ВишеУНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ Департман за рачунарске науке Писмени део испита из предмета Увод у рачунарство 1. [7 пое
УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ Департман за рачунарске науке 30.06.2018. Писмени део испита из предмета Увод у рачунарство 1. [7 поена] Методом МакКласкија минимизарити систем прекидачких
ВишеMicrosoft PowerPoint Tema 1. Osnovni informaticki pojmovi (4 casa)
INFORMATIKA 1. razred Tema 1: Osnovni informatički pojmovi (4 časa) Šta je informatika? Informatika je nauka o informacijama. Njen je zadatak da izučava oblik informacije, načine pamćenja, obradu i upotrebu
ВишеKonverzije, operatori, matematičke funkcije predavač: Nadežda Jakšić
Konverzije, operatori, matematičke funkcije predavač: Nadežda Jakšić 1. temperatura u stepenima Celzijusa i stepene Farenhajta tf=1.8*tc+32 2. pretvoriti inče u centimetre 1 inč=2.54cm 3. vreme učitano
ВишеУНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ МАШИНСКИ ФАКУЛТЕТ Предмет: КОМПЈУТЕРСКА СИМУЛАЦИЈА И ВЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА Задатак број: Лист/листова: 1/1 Задатак 5.1 Pостоје
Лист/листова: 1/1 Задатак 5.1 Pостоје софтвери за препознавање бар кодова који знатно олакшавају велики број операција које захтевају препознавање објеката. Слика 1: Приказ свих слова за које је ART-1
ВишеMicrosoft Word - pravila RTGS-precišcen tekst2007 (2).doc
Г.бр. 1515 од 18. маја 2004.год., Г.бр. 1968 од 23. јуна 2004. год., Г.бр. 1213 од 11.априла 2005.год., Г.бр. 6259 од 30.априла 2007. год., Г.бр. 13117 од 18. децембра 2007. год. На основу тачке 5. став
ВишеRačunarski softver Da bi računarski sistem mogao da radi, pored hardvera mora biti opremljen i odgovarajućim programima koji će njime upravljati.ova k
Računarski softver Da bi računarski sistem mogao da radi, pored hardvera mora biti opremljen i odgovarajućim programima koji će njime upravljati.ova komponenta računarskog sistema se zove SOFTVER(software
ВишеPHP kod
PHP kod Fajl test.txt kreiran u Notepad-u Ugrađene funkcije u php-u fopen() otvara datoteku fclose() zatvara datoteku Primjer pokazuje kako se može najprije otvariti datoteka "test.txt" za čitanje, zatim
Више1198. Agencija za elektronske komunikacije i poštansku djelatnost, na osnovu člana 11 stav 4 i člana 98 Zakona o elektronskim komunikacijama (''Sl. li
1198. Agencija za elektronske komunikacije i poštansku djelatnost, na osnovu člana 11 stav 4 i člana 98 Zakona o elektronskim komunikacijama (''Sl. list Crne Gore'', broj 40/13) i Plana namjene radio-frekvencijskog
ВишеP9.2 Optimizujuci kompajler, prednji deo
ОПТИМИЗУЈУЋИ КОМПАЈЛЕР Структура компајлера Предњи део, до међукода 1 Важна својства одредишне архитектуре Подржане операције Регистри и меморија (Ресурси - операнди) Проточна структура Организација меморије
ВишеMicrosoft PowerPoint - PRI2014 KORIGOVANO [Compatibility Mode]
1. Broj bitova koji se jednovremeno prenosi i obrađuje unutar procesora naziva se: a) radni takt b) procesorski kod c) procesorska reč d) procesorski takt 1. Broj bitova koji se jednovremeno prenosi i
ВишеОрт колоквијум
II колоквијум из Основа рачунарске технике I - 27/28 (.6.28.) Р е ш е њ е Задатак На улазе x, x 2, x 3, x 4 комбинационе мреже, са излазом z, долази четворобитни BCD број. Ако број са улаза при дељењу
ВишеDrugi kolokvij iz predmeta Operacijski sustavi 2. srpnja Napomene: PISATI ČITKO! Zadatke 7-10 rješavati na ovom papiru ili uz njih napisati "na
Drugi kolokvij iz predmeta Operacijski sustavi 2. srpnja 2019. Napomene: PISATI ČITKO! Zadatke 7-10 rješavati na ovom papiru ili uz njih napisati "na papirima". 1. (2) Opisati pristupni sklop za izravni
ВишеMicrosoft PowerPoint - MR - Vjezbe - 03.ppt [Compatibility Mode]
Sveučilište u Zagrebu PMF Matematički odsjek Mreže računala Vježbe 03 Zvonimir Bujanović Slaven Kožić Vinko Petričević Mrežno programiranje: SocketAPI Programiramo u aplikacijskom sloju, za ostale se brinu
ВишеMicrosoft PowerPoint - 12a PEK EMT VHDL 1 od 4 - Uvod (2011).ppt [Compatibility Mode]
VHDL jezik za opis hardvera VHDL jezik za opis hardvera VHDL jezik za opis hardvera Prof. Dr Predrag Petković Dr Miljana Milić Sadržaj 1. Šta je VHDL? 2. Opis hardvera 3. Signali 4. Osnove VHDL pravopisa
ВишеInženjering informacionih sistema
Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad Inženjering informacionih sistema Dr Ivan Luković Dr Slavica Kordić Nikola Obrenović Milanka Bjelica Dr Jelena Borocki Dr Milan Delić UML UML (Unified Modeling Language)
ВишеMicrosoft Word - Plan raspodjele radio-frekvencija iz opsega MHz_predlog.docx
CRNA GORA AGENCIJA ZA ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE I POŠTANSKU DJELATNOST Na osnovu člana 8, 9 i 19, a u vezi člana 64 Zakona o elektronskim komunikacijama (''Sl. list Crne Gore'', br. 50/08, 53/09-14 čl.
ВишеUvod u računarstvo 2+2
Pokazivači Pointeri Definicija pokazivača Pokazivač na tip je varijabla koja sadrži adresu varijable tipa tip. Definicija pokazivača: mem_klasa tip * p_var; Primjer: static int * pi; double *px; char*
ВишеMB600EN1
mikrorem d.o.o. m e r n o r e g u l a c i o n a o p r e m a Indikator pozicije sa RS485 komunikacijom i MODBUS RTU protokolom MB600EN1W UPUTSTVO ZA UPOTREBU "MIKROREM" d.o.o., Braće Spasić 4A, 32000 ČAČAK
ВишеТехничко решење: Софтвер за симулацију стохастичког ортогоналног мерила сигнала, његовог интеграла и диференцијала Руководилац пројекта: Владимир Вуји
Техничко решење: Софтвер за симулацију стохастичког ортогоналног мерила сигнала, његовог интеграла и диференцијала Руководилац пројекта: Владимир Вујичић Одговорно лице: Владимир Вујичић Аутори: Велибор
ВишеNACRT
BOSNA I HERCEGOVINA БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА Brčko distrikt BiH Брчко дистрикт БиХ SKUPŠTINA СКУПШТИНА BRČKO DISTRIKTA BiH БРЧКО ДИСТРИКТА БиХ Mladena Maglova 2, 76100 Brčko distrikt BiH, telefon i faks: 049/215-516
ВишеMicrosoft PowerPoint - JavaP9_2019
Programski jezik JAVA PREDAVANJE 9 2019 www.etf.ac.me Datoteke u Javi U paketu java.io nalaze se klase za rad sa datotekama i direktorijumima. Funkcionalnost koju omogućavaju te klase sastoji se od kreiranja,
ВишеI колоквијум из Основа рачунарске технике I СИ- 2017/2018 ( ) Р е ш е њ е Задатак 1 Тачка А Потребно је прво пронаћи вредности функција f(x
I колоквијум из Основа рачунарске технике I СИ- / (...) Р е ш е њ е Задатак Тачка А Потребно је прво пронаћи вредности функција f(x, x, x ) и g(x, x, x ) на свим векторима. f(x, x, x ) = x x + x x + x
ВишеUNIVERZITET UKSHIN HOTI PRIZREN FAKULTET RAČUNARSKIH NAUKA PROGRAM: TIT - BOS NASTAVNI PLAN-PROGRAM SYLLABUS Nivo studija Bachelor Program TIT-Bos Aka
UNIVERZITET UKSHIN HOTI PRIZREN FAKULTET RAČUNARSKIH NAUKA PROGRAM: TIT - BOS NASTAVNI PLAN-PROGRAM SYLLABUS Nivo studija Bachelor Program TIT-Bos Akademska godina 018/019 PREDMET Godina studija I Status
ВишеUvod u PHP
Uvod u PHP Marijan Šuflaj FER, 2018 Sadržaj PHP Općenito Sintaksa Osnove Kontrola toka Zadatci Resursi Općenito Naziv od PHP Hypertext Preprocessor Obično koristi ekstenziju.php Tipovi su dinamički Trenutno
ВишеPowerPoint Presentation
II Karakteristike C jezika Programski jezik C je viši programski jezik opšte namene. Tesno je povezan sa UNIX OS uz koji je razvijan. Razvio ga je Dennis Ritchie 1970 u Bell Telephone Laboratories, Inc.
ВишеJavna rasprava o Nacrtu odluke o transakcijskim računima
Na temelju članka 74. stavaka 3. i 4. Zakona o platnom prometu ("Narodne novine", br. 66/2018.) i članka 43. stavka 2. točke 9. Zakona o Hrvatskoj narodnoj banci ("Narodne novine", br. 75/2008. i 54/2013.)
ВишеUVOD Svaki složeni postupak koji se može izraziti pomoću algoritma sa konačnim brojem elementarnih operacija, može se predati računaru na izvršenje. J
UVOD Svaki složeni postupak koji se može izraziti pomoću algoritma sa konačnim brojem elementarnih operacija, može se predati računaru na izvršenje. Jedanod ključnih delova računarskog sistema koji omogućava
ВишеUniverzitet u Novom Sadu Tehnički fakultet Mihajlo Pupin Zrenjanin Seminarski rad Predmet: Konkuretno programiranje doc. dr Dejan Lacmanovic Zorica Br
Univerzitet u Novom Sadu Tehnički fakultet Mihajlo Pupin Zrenjanin Seminarski rad Predmet: Konkuretno programiranje doc. dr Dejan Lacmanovic Zorica Brkić SI 29/15 Zrenjanin 2018. Softversko inženjerstvo
ВишеClassroom Expectations
АТ-8: Терминирање производно-технолошких ентитета Проф. др Зоран Миљковић Садржај Пројектовање флексибилних ; Математички модел за оптимизацију флексибилних ; Генетички алгоритми у оптимизацији флексибилних
Више