007 RE^ UREDNIKA Retko bi ko pomislio da vi{e od sto godina stara glavna administracija Beograda mo`e da predstavqa prvorazredni istorijski izvor koji se pri tome ~ita kao uzbudqiv roman. Istorija prestonice i istorija Srbije prepoznaje se iz fonda Uprave grada Beograda kao razmena, spajawe i antagonizam doga aja, stanovni{tva i kultura u vremenima sumwi i nada koje prate ra awe moderne srpske dr`ave. Kratko ocrtavawe istorijata ovog fonda, koji se ~uva u Istorijskom arhivu Beograda, u periodu od 1837. do 1944. godine treba zapo~eti sa Upraviteqstvom varo{i Beograda koje je osnovano Zakonom o op{tinama 1839. godine. Od 1870. godine mewa ime u Uprava varo{i Beograda da bi se, od 1890. godine, definisala u nazivu Uprava grada Beograda. Nadle`nost Uprave bila je upravno-policijska do 1850. godine, a Policijska uredba i Policijski zakon dali su joj te iste godine i upravno-sudsku vlast koju je imala sve do 1889. godine. Razvoj institucija, koje simboli~no prati promena pojma varo{i u pojam grada, najzna~ajnije je utemeqena u reorganizaciji Uprave 1860. godine kada je Beograd prvi put podeqen na {est kvartova: varo{ki, dor}olski, palilulski, terazijski, savamalski i vra~arski. Kvartovi su predstavqali odeqewa Uprave, imali su svoju kancelariju i najnu`niji broj ~inovnika. Uprava je imala `andarmeriju koja je brojala 120 qudi i 15 kowanika. Vi{i neposredni organ Upravi bilo je Ministarstvo unutra{wih dela, a ni`i Op{tina grada Beograda i to sve do 1903. godine. Kao nadzorni organ Op{tine, Uprava je imala niz du`nosti iz raznih oblasti u koje su, izme u ostalih, spadale i prosveta, izgradwa, zdravstvo i socijalno starawe. Za vreme Prvog svetskog rata Uprava nije delovala, ali je ponovo profunkcionisala nakon ujediwewa 1918. godine, u Kraqevini Srba, Hrvata i Slovenaca, da bi definitivno prestala sa radom nakon oslobo ewa Beograda 1944. godine. U kratak opis fonda Uprave grada Beograda treba uneti i podatak da je wegov obim 458,70 du`nih metara, da obuhvata 390 kwiga i 3182 kutije gra e. Ali kako sa`eto iskazati istoriju `ivota i smrti, slobode i ropstva, identiteta i kulture koju obuhvata pola kilometra dokumenata ili nekoliko miliona pojedina~nih istorijskih izvora? Mo`da u nepretencioznoj formi, pukim nabrajawem. Tako se, na primer, uvidom u dokumenta mogu saznati podaci o dinasti~koj smeni Obrenovi}a i Kara or evi}a 1840, Vu~i}evoj buni 1842, Katanskoj buni 1844, do-
008 ga ajima iz 1848, Svetoandrejskoj skup{tini 1858, bombardovawu Beograda 1862, ubistvu kneza Mihaila 1868, sukobima s Turcima do wihovog isterivawa. Podjednako zna~ajni za istoriju dru{tva su i podaci o socijalnom, ekonomskom i kulturnom stawu grada, o komunalnom ure ewu, o zanatima, esnafima, trgovcima, {kolama, o putuju}im pozori{nim i muzi~kim trupama, Narodnom pozori{tu ili o zdrastvenom stawu stanovni{tva i ustanovama u kojima su se le~ili, o apotekama, tako e. Nabrajati se mo`e i daqe, pogotovo kada su u pitawu dokumenta iz prve polovine 20. veka. Posve je jasno i sa ovoliko podataka, za{to je fond Uprave grada Beograda kulturno dobro neprocewive vrednosti ili, kako glasi wegova zakonska definicija, kulturno dobro od izuzetnog zna~aja. Takva oficijelna ocena fonda bi}e jo{ jasnija ako se ima u vidu da su burna, uglavnom ratna vremena, istorije Beograda ostavila generacijama koje su dolazile mali broj sa~uvanih dokumenata ili, u najboqem slu~aju, mogu}nost da istoriju svog grada i dr`ave rekonstrui{u po dokumentima iz arhiva Dubrovnika, Be~a, Istanbula i drugih evropskih gradova. Zato je pitawe za{tite fonda Uprave grada Beograda bilo i ostalo prvorazredno kulturno pitawe dr`ave Srbije i grada Beograda. Na prvi pogled, jedna jasno odre ena definicija podrazumevala je, bez ostatka, promociju i za{titu gra e koju sadr`i ovaj fond. To se u praksi, me utim, nije dogodilo. Vi{edecenijska omamqenost «kapilarnom istorijom» komunisti~ke partije, u kojoj je zaboravqeno na postojawe svega {to joj je prethodilo, marginalizovala je pitawe za{tite i publikovawa gra e popularno definisane kao gra anska istorija. U veoma ozbiqnoj kritici rada arhivskih institucija u prethodnom periodu mo`e se, kao jedan od primera devastacije istorijskih dokumenata, navesti i sudbina fonda Uprave grada Beograda. Iako je fond u Istorijski arhiv Beograda priman u periodu od 1955. do 1976. godine sre en je sa analiti~kim inventarom do 1859. godine. Mikrofilmovana je samo gra a Specijalne policije i Bawi~kog logora iz perioda Drugog svetskog rata. Fond je, u me uvremenu, po~eo rapidno da propada. Procene stru~waka arhivista ukazivale su na katastrofalni podatak da je oko 60% dokumenata napadnuto gqivicama i da }e uskoro od wega ostati samo pra{ina. Ukratko komentarisano, u jednom virtuelnom svetu ideologija koje su trajale do kraja 20. veka i sama istorija Beograda i Srbije postajala je, tako e, virtuelna kategorija. Bez pretenzija da obele`imo Novo Vreme, ali sa idejom da vratimo istoriju u okriqe autonomne nauke, da vratimo kulturu woj samoj, Istorijski arhiv Beograda je 2002. godine izradio projekt spa{avawa fonda Uprave grada Beograda. Na istom poslu na{li su se, ovoga puta, Skup{tina grada Beograda, wen Izvr{ni odbor i Sekretarijat za kulturu, renomirani istori~ari i arhivisti. Kwiga koja je pred Vama samo je deo na{eg zajedni~kog poku{aja da spasimo fond koji je jedini temeq istorije na{eg grada, koji je polazna osnova za razumevawe
009 srpskog dru{tva u procesu konstituisawa moderne srpske dr`ave 19. i po~etka 20. veka. Sukcesivno objavqivawe dokumenata iz fonda Uprave grada Beograda samo su deo te akcije. Istovremeno se mikrofilmuje gotovo 3 miliona dokumenata, sre uje arhivisti~ki celokupan fond i ubrzano le~e, konzerviraju i restauriraju wegova dokumenta. U tom, bez ikakvog preterivawa, kulturnom poduhvatu velikih razmera, ideja za{tite kulturnih dobara ove zemqe definisana je kao prioritetna potreba uspostavqawa temeqa sopstvenog dostojanstva u mi{qewu istorije kao celovite slike. Prva kwiga, koja obuhvata period od 1837. do 1841. godine, ne zove se slu~ajno @iveti u Beogradu. Pod tim naslovom bi}e, uostalom, objavqene i sve slede}e kwige gra e koje }e oslikati istorijski vrtlog grada Prestonice kroz sudbine wegovih `iteqa, kroz istoriju "malog ~oveka". Vide}e se ubrzane promene koje }e disciplinovati wegove `iteqe, vide}e se primeri su`ivota razli~itih religija, vera, kultura i nacija. Vide}e se, uostalom, jedan grad Individua kao {to je mo`da Pariz i Wujork. Vide}e se da je Beograd jedinstven u istoriji Srbije, a po mnogo ~emu i biv{e jugoslovenske dr`ave. Mo`da }e istorijski vrtlog Beograda izgledati kao susret antagonisti~kih struja, {to u velikoj meri u procesu wegove modernizacije on to i jeste, ali }e ~itaoci shvatiti da one u wegovoj istoriji postaju me usobno uskla ene da bi na kraju stvorile jedan posve originalan oblik i uspe{no jedinstvo razli~itosti. Istorijski arhiv Beograda zahvaquje Skup{tini grada Beograda na velikoj finansijskoj i moralnoj podr{ci u izdavawu ove kwige i spa{avawu fonda Uprave grada Beograda. Zahvaqujemo se i na{im kolegama istori~arima, ne samo kao prire iva~ima ove kwige, ve} i kao istinskim promotorima na{e kulturne ba{tine i novog mi{qewa istorije koje nije utemeqeno u mitskoj slici, ve} realnosti svakodnevnice. Re~ je, dakle, o novom pravcu srpske istoriografije koji se bavi dru{tvenom istorijom izlaze}i iz tradicionalnog obrasca mi{qewa, po uzoru na veliku francusku istoriografsku {kolu Anala. Istorijski arhiv Beograda poziva Vas da zajedno otkrijemo na{ grad, da mislimo Beograd ne kao pro{lost, nego da mislimo sada{wost po~ev{i od pro{losti. Dr Branka Prpa DIREKTOR ISTORIJSKOG ARHIVA BEOGRADA
010
011 RA\AWE PRESTONICE * Sve je bilo novo i prvo u Srbiji i u Beogradu tokom perioda kojim se bavi ova zbirka dokumenata. To je vreme kada se mukotrpno ra ala nova srpska dr`ava, a u woj i budu}a prestonica. Srbija, sa knezom Milo{em na ~elu postepeno je izgra ivala dr`avnost. Spoqno-politi~ke osnove srpske autonomije postavqene su Bukure{kim mirom (1812), Akermanskom konvencijom (1826) i Jedrenskim mirom (1829), svi sklopqeni izme u Rusije, sa jedne i Turske, sa druge strane. Za razvoj srpske dr`avnosti naro~ito su zna~ajni hati{erifi, od kojih je ~etvrti (tzv. "turski" ustav) izdat 1838. godine, u periodu kojim se bave dokumenta ove kwige. Nakon svakog od ovih hati{erifa Srbija se za korak udaqavala od polo`aja otomanske provincije i za korak prilazila bli`e samostalnoj dr`avi. * O razvoju Beograda postoji nekoliko nezaobilaznih zbirki izvora i brojna literatura. Od zbornika dokumenata koji su vezani za ovaj period, po svome zna~aju isti~u se: Rajko Veselinovi}, Gra a za istoriju Beograda od 1806. do 1867, Kwiga I, Beograd, 1967; Branko Peruni~i}, Uprava varo{i Beograda 1820-1912, Beograd, 1970 (zasnovana prete`no na gra i iz Arhiva Srbije); Branko Peruni~i}, Beogradski sud 1819-1839, Beograd, 1964; kao i zbirke op{tijeg karaktera: Tihomir \or evi}, Arhivska gra a za zanate i esnafe u Srbiji od drugog ustanka do esnafske uredbe 1847 godine, Beograd, 1925; Tihomir \or evi}, Arhivska gra a za naseqa u Srbiji u vreme prve vlade kneza Milo{a (1815-1839), Beograd, 1926; Zbornik zakona i uredaba i uredbenih ukaza izdani u Kwa`estvu Srpskom I, Beograd, 1840; Zbornik zakona i uredaba u Kwa`estvu Srbiji u dosada{wim zbornicima ne{tampanih a izdanih od 2 februara 1835 do 23 oktobra 1875 godine, XXX, Beograd, 1877. Najboqe sinteze koje se bave ovim periodom istorije Beograda i Srbije od kolektivnih dela su: Istorija srpskog naroda V-1, Beograd, 1981 i Istorija Beograda II, Beograd, 1974. Od dela pojedinih autora nezaobilazno je nekoliko sinteza profesora Rado{a Qu{i}a, posebno: Istorija srpske dr`avnosti 2, Novi Sad, 2001; Kne`evina Srbija, Beograd, 1986; Prvo Namesni{tvo, Beograd, 1995. O samom Beogradu izdvaja se studija Branka Vujovi}a, Beograd u pro{losti i sada{wosti, Beograd, 1994. Od starijih kwiga treba pomenuti delo Vladimira Stojan~evi}a, Milo{ Obrenovi} i wegovo doba, Beograd, 1990 (drugo izdawe). Me u putopiscima koji su ostavili svedo~anstva o Beogradu dvadesetih, tridesetih i ~etrdesetih godina 19. veka isti~u se radovi: Ioakim Vui~, Pute{estvie po Serbii vo kratce sobstvenom rukom negovom spisano u Kragoevcu u Serbii, U Budimu gradu, 1828; Joakim Vuji}, Pute{estvije po Serbiji I-II, Beograd, 1901; \or e Magara{evi}, Putovawe po Srbiji u 1827. godini, Beograd, 1983; Oto Dubislav Pirh, Putovawe po Srbiji u godini 1829, Beograd, 1899; Bele{ke o Srbiji koje je ostavio grof Adolfo od Karamana u oktobru 1829. godine, u: Spomenik SKA, XVII, 1892, 24-29; Ami Boue, La Turqie d'europe I-III, Paris, 1840; Srbija u godini 1834. Pisma grofa Boa-le-Konta de Riwi ministru inostranih dela u Parizu o tada{wem stawu u Srbiji, u: Spomenik SKA, XXIV, 1894, 1-46; Vilhelm Rihter, Prilike u Srbiji pod knezom Milo{em do wegove abdikacije 1839. godine. Prikaz najnovijih doga aja, karakteristika srpskog naroda i topografska skica kne`evine, Kragujevac, 1984.
012 Ve} od 1830. godine zvani~no je odobrena upotreba zvona na crkvama i osnivawe kne`eve vojske, bolnica, {tamparija, {kola i po{te. Knez Milo{ je Beratom iz iste godine dobio nasledno kne`evsko pravo, {to do tada nije uspelo nijednom hri{}anskom velikodostojniku u Otomanskoj carevini. Hati{erifom iz 1833. godine Srbija se uve}ala za {est nahija, to jest sa oko 24.440 na 37.740 kvadratnih kilometara, dobiv{i 907 sela i 31.026 ku}a. Po popisu iz 1834. godine Srbija je imala 698.024 stanovnika, naseqenih u 2.372 sela i 93.549 ku}a. [to se Beograda ti~e, {anac i palisade su morali biti poru{eni. Turci su mogli slobodno `iveti u varo{i, a u svim ostalim gradovima morali su se povu}i u utvr ewa u roku od pet godina. Turcima iseqenim iz unutra{wosti, kao i Turcima iz ostalih krajeva Turske, bilo je zabraweno naseqavawe u Beograd. Istina, bilo je zabraweno i doseqavawe hri{}anske raje iz ostalih delova Carstva, ali su Srbija i Beograd, uprkos toj zabrani, u ovom periodu postali magnet za hri{}ane iz Otomanske imperije. Danak se pla}ao u inflatornim turskim gro{evima, {to je zna~ilo da je iz godine u godinu gubio vrednost. Od Mitrovdana 1833. godine prestalo je da postoji tursko feudalno ure ewe, a feudalne obaveze prema srpskoj dr`avi ukinute su na \ur evdan 1835. godine. U me uvremenu, 1834. godine, knez Milo{ odlu~no je odbio inicijativu nekih narodnih vo a da se institucija spahiluka zadr`i, s tim da Srbi budu spahije. Srpski seqak je tako me u prvima u Evropi bio oslobo en feudalizma, a ~etvrtim Hati{erifom ("turskim" ustavom iz 1838. godine) postao je i punopravni vlasnik zemqe. Srbija je sultanovim fermanima 1835. i 1839. godine dobila i prvu zastavu i grb. Prva visoka {kola (Licej) osnovana je 1838. godine, a i prva fabrika (fabrika sir}eta) u Beogradu tako e je otvorena u ovom periodu, 1839. godine. Prvi ~asopis, "Golubica", pojavio se 1840. godine. Na unutra{we-politi~kom planu, ovo je bio period dramati~nih borbi i vrewa. "U ustavnom razvoju Srbije tridesete godine su bile najburnije. Dva hati{erifa, dva ustava, vi{e zakona, jedna buna, jedna vladarska abdikacija i dve smene na prestolu" (R. Qu{i}, Istorija srpske dr`avnosti). Knez Milo{ je uporno odbijao da donese ustav, sve dok mu Miletina buna (1835) nije ugrozila presto. Tada je Velika narodna skup{tina u Kragujevcu donela Sretewski ustav. Osim principa podele vlasti, ovaj ustav je imao poglavqe i o gra anskim pravima, ~ime se pribli`io liberalnim i demokratskim deklaracijama o qudskim pravima i ustavima najdemokratskijih zemaqa svoga doba. ^etvrtim Hati{erifom (1838) kne`eva apsolutisti~ka vladavina bila je uni{tena, tako {to je prakti~no uveo (iako je nije deklarativno isticao kao Sretewski ustav) podelu vlasti izme u kneza (izvr{na vlast) i Saveta (zakonodavna vlast), dok je sudu pripala sudska vlast. Ovim ustavom, uprkos tome {to je nametnut sa strane i {to je sastavqen na brzinu (za jednu no}), bio je postavqen temeq pravnoj dr`avi i omogu}ena blaga demokratizacija politi~kog `ivota u Srbiji. U velikoj meri
013 bila su zajam~ena gra anska prava i zagarantovana slobodna trgovina. Beograd je novi Ustav proslavio "dotada nevi enim fajerverkom (vatrometom)" (P. Milosavqevi}, Istorija Beograda 2). Me utim, to nije bio kraj politi~ke borbe kneza Milo{a i ustavobraniteqa. Dr`ava, pa i beogradske institucije, tek su u{li u period grozni~ave reorganizacije, {to se vidi i u dokumentima objavqenim u ovoj kwizi. Najvi{i beogradski funkcioneri smewivani su i postavqani u muwevitom roku. Do{lo je i do vojne pobune u kragujeva~kom garnizonu, koja je brzo ugu{ena. Nakon ove pobune knez Milo{ je oti{ao u izgnanstvo, odrekav{i se prethodno kne`evske vlasti u korist sina Milana (koji je umro svega nekoliko nedeqa kasnije, postav{i tako srpski vladar koji je najkra}e ostao na prestolu). Sultan je ne{to kasnije potvrdio prava Mihaila Obrenovi}a na presto. No, dok je novi knez bio na putu za Srbiju, borba wegovih pristalica i ustavobraniteqa se i daqe rasplamsavala. Na lokalnom nivou, u samoj varo{i, stanovni{tvo je bilo naro~ito ogor~eno promenama poreskih stopa, strogo{}u u uterivawu poreza i uvo ewem be}arskog poreza (poreza na neo`ewene). Dodatno nezadovoqstvo izazivala je i uredba o oduzimawu nepokretnih dobara izbeglicama u Austriju (obrenovi}evcima). Sukob me u Srbima iskoristili su i Turci, pa je beogradski pa{a naredio da se sa Kalemegdana isele svi Srbi koji su tu imali ku}e ili placeve. Novi knez pustio je iz zatvora uhap{ene maja 1839. godine zbog bune. Wegovi protivnici su se zbog toga po`alili Porti, tvrde}i da se ne po{tuje Ustav iz 1838. godine. Sazvana je Narodna skup{tina, na kojoj je do{lo do obrta u korist kneza, dok su Toma Vu~i} Peri{i} i Avram Petronijevi} bili optu`eni za zloupotrebu vlasti. Oni su se, sa svojim pristalicama, sklonili u beogradsku tvr avu, pod za{titu Turaka. Kasnije se ve}ina wih predala knezu, a neki su pobegli u Austriju. Po~etkom 1841. godine do{lo je do privremenog izmirewa kneza Mihaila i vode}ih ustavobraniteqa. Istovremeno sa ra awem moderne srpske dr`ave, nastajali su i srpski gradovi, od kojih je jedan morao postati prestonica. Ustani~ka prestonica prvog ustanka bila je Topola, a od Drugog ustanka prestonica zemqe bila je tamo gde i Milo{, u Gorwoj Crnu}i (gde je Milo{ Obrenovi} boravio od 1815. do 1818. godine) i u Kragujevcu. Kragujevac je 1839. godine imao 384 ku}e i 2.235 stanovnika i bio osmi po veli~ini grad u Srbiji. Osim ovih, vi{e mesta dolazilo je u obzir za prestonicu Srbije (Kostolac, Smederevo, Top~ider). Beograd je, po prvom popisu iz 1834. godine, imao 7.033 stanovnika izvan tvr ave (5.503 Srba i 1.530 Jevreja) u 769 ku}a, {to je predstavqalo ne{to vi{e od jedan odsto stanovnika Srbije toga doba, bez Turaka (od ukupno 698.024 stanovnika). Ipak, u wemu je `ivelo vi{e od sedmine gradskog stanovni{tva Srbije. Od muslimana, u Beogradu je 1836. godine bilo 5.704 Turaka (u 830 ku}a), 4.600 civila i 1.104 vojnika. Od toga je bilo 1.338 "o`ewenih glava", 1.322 "be}ara
014 i dece", 230 tobxija, 700 nizama i 174 sejmena. Stanovni{tvo je u ovom periodu prose~no raslo po stopi od 5-6% godi{we. Na kraju Milo{eve vladavine, 1839. godine, Beograd je ve} imao 12.703 stanovnika i 1.389 ku}a. Dodatni problem za utvr ivawe ta~nog broja stanovnika su Romi, koji su po~eli posebno da se popisuju tek od 1859. godine, kada ih je bilo oko dve hiqade. Sve do sedamdesetih godina, pa i u periodu kojim se bavi ova kwiga, jezgro grada sastojalo se od dva dela: "grada"-tvr ave i varo{i, opasane {ancem koji se prema Savi pru`ao linijom koja danas pribli`no vodi ulicama Obili}ev, Topli~in i Kosan~i}ev venac, a ka Dunavu Skadarskom ulicom. Kraj grada nalazio se otprilike na dana{wem Trgu Republike. Tursko stanovni{tvo `ivelo je u Tvr avi i na dunavskoj padini, Jevreji su `iveli u Jevrejskoj mahali na dana{wem Dor}olu, a Srbi uglavnom na savskoj padini. Trgovina i zanati razvijali su se du` tri glavne ~ar{ije. Gorwa ~ar{ija (oko linije dana{wih ulica Uzun Mirkove i Vasine) vezivala je grad i Carigradski drum. Dowa ~ar{ija (oko dana{we ulice Cara Du{ana) paralelno je povezivala Dowi grad i Carigradski drum. Glavna ~ar{ija (koja se prostirala oko dana{we ulice Kraqa Petra) povezivala je ove dve gradske "transverzale". Knez Milo{ je razvoj grada usmerio ka savskoj padini, gde je imao velike komplekse zemqi{ta, ali je va`niji razlog bilo to {to je taj deo grada bukvalno bio van dometa turskih topova sa Tvr ave (re~ je o prostoru izme u dana{wih ulica Narodnog fronta, tj. Kraqice Natalije i Nemawine). Za Novi Beograd odre en je Vra~ar, a Franc Janke, "pogo eni inxinir", odre en je da napravi regulacioni plan novog grada. Prema planu, dana{wa ulica Narodnog fronta, tj. Kraqice Natalije, postala je Abaxijska ~ar{ija, usred livada i vo}waka. Mnoge abaxije nerado su napu{tale svoje radwe u "centru", pa su pisali peticije da se vrate u staru ~ar{iju. Pre toga su dotada{wi stanovnici sirotiwskog sela Savamale preseqeni u selo Palilulu. Dat im je rok od godinu dana da se isele, a nakon toga su bili prinu eni da svoje stare stra}are spale i sravne sa zemqom. I pored dvovla{}a i podvojenosti gradskog `ivota, Beograd je ipak bio jedan grad (ne ra~unaju}i Tvr avu), u kojem su razli~ite zajednice `ivele ako ne zajedno, ono jedne pored drugih, kontaktiraju}i u raznim oblastima `ivota. Naravno, wihovi odnosi su ~esto bili napeti i konfliktni. Primera radi, Turcima je bilo dopu{teno da `ive u varo{i, ali nije bilo jasno da li Turci seqaci mogu da obra uju zemqu u okolini Beograda. Onda im je jedna komisija na jedvite jade dala zemqu u obimu od {ezdeset dana orawa (nekoliko desetina hektara) izme u Kragujeva~kog druma i Savamale (dana{wi zapadni Vra~ar, od Nemawine ulice). Srpske vlasti su gledale da na svaki na~in ote`aju `ivot Turcima, pa je mehanxijama bilo zabraweno da primaju Turke u svoje mehane, a ~ak su i napadi na turske sejmene ostajali neka`weni. Srazmerna veli~ina, povoqan polo`aj za trgovinu i saobra}aj sa
015 Evropom, i{li su u prilog tome da Beograd treba da postane prestonica nove dr`ave. Svi su bili svesni va`nosti Beograda, pa i sam knez Milo{. U jednom uputstvu srpskoj delegaciji koja je odlazila u Carigrad, Milo{ je istakao: "Beograd je jedino mesto u Srbiji u kome mogu procvetati srpska trgovina i hudo`estva ( ) otuda najpre civilizacija me u nama mo`e se rasprotreti, gde se najzgodnija zavedenija ve}ih u~ili{ta mogu osnovati ( ) za trgovinu nema mesta u Srbiji koje bi se moglo pore ivati sa Beogradom ". Milo{ je, ~ak, po nekim autorima (B. Maksimovi}, Istorija Beograda 2) bio spreman da plati od 4 do 6 miliona gro{a za Beograd, pa i da u zamenu za wega ustupi neke delove starovla{ke oblasti. Nekoliko simboli~nih doga aja vezanih za otvarawe prema svetu podvuklo je ulogu Beograda kao kapije ka Evropi i modernoj civilizaciji. Ne{to ranije od perioda kojim se bavi ova kwiga, 1827. godine, najblistaviji simbol novog vremena, parobrod, po prvi put je pro{ao pored Beograda. Od 1836. godine Beograd je bio po{tanski povezan sa svetom preko austrijske po{te u Beogradu. Uostalom, evropske sile pokazivale su da ga tretiraju kao metropolu, otvoriv{i svoje konzulate u wemu. Me utim, odluka o srpskoj prestonici zavisila je od politi~ke borbe Saveta i kneza. Uprkos jasnom shvatawu va`nosti Beograda, koje proizilazi i iz navedenih stavova kneza Milo{a, Obrenovi}i su zbog mawka podr{ke u Beogradu oklevali sa preno{ewem prestonice u taj grad. Za dve godine, od 1839. do 1841, prestonica Srbije je tri puta preme{tana. Prvo je, uo~i pada kneza Milo{a 12. juna 1839. godine, Savet doneo odluku da prestonicu preseli u Beograd. Onda su pristalice Obrenovi}a i knez Mihailo, u junu 1840. godine, vratili prestonicu u Kragujevac. Najzad je knez Mihailo, pod pritiskom ustavobraniteqa koji su u`ivali "me unarodnu podr{ku" (Rusa i Turaka pre svega), prvo morao da se izmiri sa wima a zatim i da, ukazom od 7. maja (25. aprila po starom kalendaru) 1841. godine, vrati prestonicu u Beograd. Tako je ostalo do danas. Politi~ki, ve} u to vreme Beograd je bio sredi{te otpora samovlasti kneza Milo{a. Naravno, heterogeno stanovni{tvo i prakti~no dvovla{}e u gradu bitno su ograni~avali samovoqu kneza Milo{a, ali i me u vode}im Srbima u Beogradu razvijao se otpor prema knezu. Sve{tenstvo je bilo za ustavobraniteqe, a i ~inovnici beogradske op{tine, mahom Srbi iz Austrije, kao i beogradski rusofili, pogotovo otkada je Milo{, posle 1837. godine, do{ao u sukob sa ruskom diplomatijom. I pored toga, Ustavobraniteqi su ve} u leto 1839. godine doneli ukaz da pri postavqawu na polo`aje prvenstvo moraju imati dr`avqani Srbije. Od tada su se ~inovnici iz Austrije morali odre}i austrijskog dr`avqanstva, osim kulturno-prosvetnih radnika. Te godine bili su doneti i propisi o no{ewu uniformi, a uvedena je i podela ~inovnika na "klase".
016 Beogradske institucije Prva srpska institucija u Beogradu, a do 1822. godine i jedina, bila je Narodna kancelarija, otvorena 1816. godine. Narodna kancelarija trebalo je da bude posrednik izme u srpskih i turskih vlasti. Dvadesetih godina po~eli su sa radom Op{tina, Sud i Policija - Op{tina 1822, Sud 1826, a Policija 1827. godine. Beogradski Turci su Hati{erifom iz 1833. godine bili pot~iweni beogradskom veziru. Carinarnica je pripala Srbima. Turci su morali po{tovati srpske policijske vlasti i nisu smeli podizati nikakva zdawa izvan varo{i. Od 1834. godine Beograd je neko vreme bio deo podunavskog serdarstva, jednog od ukupno pet serdarstava (Ra{ko, Rasinsko, Podunavsko, Ma~vansko i Timo~ko). Posle ukidawa Ustava iz 1835. godine, zemqa je 1836. godine bila podeqena na ~etiri vojne oblasti, ~ije su stare{ine imale vojne ~inove. Jevrem Obrenovi} je od 1831. bio gubernator nahije i varo{i Beogradske, a od februara 1837. godine, u skladu sa podelom zemqe na vojne oblasti, postao "militarni" komandant Beograda. Pod nadzorom vojnih komandanata bila su ispravni~estva i sreske stare{ine. Po Ustavu iz 1838. godine Srbija je podeqena na 17 okruga, koji su se daqe delili na srezove, a srezovi na sela i "ob{~estva". Jula 1839. godine objavqeno je "ustrojenije" op{tina, prema kome je Beograd jedini dobio status op{tine prve klase. Predsednik beogradske op{tine istovremeno je bio i upravnik varo{i. Kao predsednik imao je sudsku, a kao upravnik varo{i policijsku vlast. Nadle`nosti policijske vlasti bile su vrlo velike, ve}e nego u kasnijim periodima. Policija se bavila i ~isto}om, i izgradwom grada, socijalnim starawem, zdravstvenom za{titom i kontrolom privrednog `ivota. Osobqe policije 1837. godine ~inili su direktor, sekretar, dva praktikanta, osam pandura, a ne{to kasnije su im prikqu~eni i pisar i dobo{ar. Glavne odluke vezane za `ivot Beograda donosila su 32 izabrana op{tinara, koji nisu bili pla}ani iz op{tinske kase (iz te kase su, osim ~inovnika, bili pla}ani i lekari, babice i u~iteqi). Op{tinske prihode ~inili su mehanska arenda (neka vrsta prihoda od du}ana i pana ura), kantarski prihod, `irovnica, kao i arenda na ribolov na Savi i Dunavu. Zakonom o ustrojstvu op{tina, jula 1839. godine, osnovano je Upraviteqstvo varo{i Beogradske. Na kraju perioda obuhva}enog ovom kwigom, decembra 1841. godine, Upraviteqstvo je razdvojeno od Op{tine i od op{tinskog (Primiritelnog) suda. U to vreme i Crkva je obnavqala svoje institucije. Prvi crkveni ustav, "Na~ertanije o duhovnim vlastima kwa`estva srbskog", bio je donet 1836. godine. Iste godine osnovana je Beogradska bogoslovija, a mitropolit Petar Jovanovi},
017 posve}en 1833. godine, zaveo je red u crkveni `ivot uvo ewem redovnih bogoslu`ewa, mati~nih kwiga i brigom o materijalnom polo`aju sve{tenstva. U Beogradu je stalno bila sme{tena pe{a~ka garda, deo staja}e vojske. Pored toga, grad je 1839. godine imao i tri ~ete "karabinera" i dve ~ete "jagera". U narednom periodu u Beogradu je bila formirana garnizonska vojska od pet stotina qudi, od kojih je polovina bila pod oru`jem a polovina u rezervi. Svaka tri meseca vr{ena je zamena odre enog broja vojnika. Privremeno je bila ukinuta "kavalerija" (kowica), a vojska je svedena na grani~arsku slu`bu i unutra{wu policiju. No, po dolasku na vlast, knez Mihailo je 1840. godine obnovio ustrojstvo vojske iz vremena wegovog oca. Od drugih va`nih dr`avnih institucija, u periodu 1839-1843. godine bila je formirana srpska po{tanska slu`ba. Bina emine, tj. graditeqe Beograda, odre ivao je knez Milo{. U ovo vreme to su uglavnom bili Toma Vu~i} Peri{i} i Jevrem Obrenovi}. Od zna~ajnijih zgrada, u to vreme po~ela je izgradwa Saborne crkve (1837), prve fabrike Ledernice (ko`are) u Top~ideru (1837), koja je propala 1843. godine. Od Beograda tog vremena fizi~ki je, van Tvr ave, ostalo malo gra evina: ku}a u Gra~ani~koj 10 (iz 18. veka), ku}a u Cara Du{ana 10, Muzej Vuka i Dositeja (iz istog vremena), Konak knegiwe Qubice, zgrada kafane "?" (podignuti dvadesetih godina 19. veka), Manakova ku}a (1830), Top~iderska crkva (1832-1833), Bo`i}eva ku}a (Muzej pozori{ne umetnosti - 1836.) Ipak, temeqi dana{weg Beograda i svih wegovih najva`nijih institucija postavqeni su ba{ u vreme o kome svedo~e dokumenta ove kwige. Politika je oduvek bila jedan od va`nih ~inilaca koji su uticali na svakodnevni `ivot Beogra ana. To je posebno vidqivo u nestabilnim i prelaznim vremenima, kakvo je bilo i vreme od 1837. do 1841. godine. Tih godina na `ivot gra ana Beograda uticali su sukobi obrenovi}evaca i ustavobraniteqa, koji su doveli do burnih smena vlasti. Promene su se dogodile u vremenu ne{to du`em od godinu dana. Najpre je knez Milo{ abdicirao (12. juna 1839), nakon ~ega je devet meseci na vlasti bilo Namesni{tvo koje su ~inili prvaci ustavobraniteqa, da bi posle narodne pobune, koja je zahvatila skoro ~itavu Srbiju, na vlast do{ao knez Mihailo (2. avgusta 1840), a najugledniji ustavobraniteqi bili su prinu eni da napuste zemqu. Ti preokreti odra`avali su se na `ivot grada, koji se tih godina pripremao da postane prestonica. Dokumenta koja su sa~uvana u Istorijskom arhivu Beograda pokazuju da je, u to vreme, politika bila na~in da se ostvare ili poni{te dru{tvene privilegije. Burne politi~ke promene su u kratkom vremenu zgusnule mno{tvo primera koji pokazuju da se, izuzev uobi~ajenih na~ina, imovina u Beogradu sticala, i jo{ ~e{}e gubila, i u zavisnosti od politi~kog opredeqewa. Dokumenta svedo~e o
018 tome da se, posle odlaska kneza Milo{a u Vla{ku, znatan broj gra ana obratio gradskim vlastima sa molbom da im se vrati imawe koje im je biv{i knez, kao svojim politi~kim protivnicima, ranije oduzeo, kao i onih ~ije je delove imawa knez poklonio svojim pristalicama. I naredna promena vlasti, pad ustavobraniteqa i dolazak kneza Mihaila, proizvela je sli~ne posledice - prona en je dokument koji potvr uje da je sinu najuticajnijeg ustavobraniteqa, Tome Vu~i}a Peri{i}a, posle o~evog napu{tawa Srbije i odlaska u Istanbul, bila zabrawena izgradwa ku}e u Beogradu. Ima i dokumenata koji svedo~e da su se vi eniji gra ani pozivali na svoje visoke funkcije da bi od gradskih vlasti dobili placeve na presti`nijim mestima i na taj na~in pove}ali svoj ugled u gradu. Politika je tako najdirektnije uticala na svakodnevni `ivot gra ana, koji su ose}ali nesigurnost za svoju li~nu imovinu, ~ija je sudbina, u nestabilnim vremenima ~estih smena vlasti, zavisila, izme u ostalog, i od politi~kih opredeqewa vlasnika. Politi~ka nesigurnost i `estoki sukobi obrenovi}evaca i ustavobraniteqa doveli su i do toga da je va`an deo policijskih poslova bio posve}en osigurawu trenutnog politi~kog poretka. Prijave protiv gra ana koji su govorili ili pevali pesme protiv vlasti ~ine veliki deo policijskih fondova. Od najstarijeg dokumenta koji se objavquje u ovoj kwizi, a koji opisuje slu~aj gra anina koji je govorio protiv kneza Milo{a, zatim dokumenata koji svedo~e o stalnoj brizi ustavobraniteqa da spre~e uticaj biv{eg kneza preko wegovih pristalica, do prijava koje su, posle posledweg preokreta, svedo~ile o nemilosti u kojoj su se na{li ustavobraniteqi i sam Toma Vu~i} Peri{i}, istorijski izvori govore da su se u gradu stalno ose}ale politi~ke tenzije. Politi~ke promene prelamale su se na `ivote gra ana, koji su, zbog naglih preokreta i siline sukoba koji su bujali izme u dve politi~ke opcije, ~esto nenadano mewali politi~ke pozicije: oni ~iji su politi~ki izabranici danas bili na vlasti, mogli su se ve} sutradan na}i u nimalo lagodnoj opoziciji i pod prismotrom policije. Pored tih unutra{wih sukoba, na `ivot u gradu odra`avali su se i me unarodni i me unacionalni odnosi. Mo`da i vi{e nego u drugim delovima zemqe, u Beogradu se ose}ala sva te`ina me unarodnog polo`aja Srbije. Wegov grani~ni polo`aj dodatno je izo{trio te{ku poziciju izme u dva velika carstva: prisustvo Turske neprestano se ose}alo u ~itavom nizu dnevnih problema na koje su nailazili Beogra ani, a granica sa Austrijom, kojoj su pripadala i sva re~na ostrva (izuzev Ade Ciganlije), stvarala je stalne prepreke, posebno trgovcima, alasima i svima onima ~iji je posao zavisio od re~nog saobra}aja. Srpske i austrijske vlasti poku{avale su da reguli{u saobra}aj na Savi i Dunavu, ali su `ivotne potrebe stanovnika obe dr`ave dovodile do stalnih kr{ewa tih propisa i sporova. Na `ivot grada odra`avalo se i to {to je Srbija i daqe bila u vazalnom
019 odnosu prema Turskoj, pa je i sam grad Beograd po{tovao nasle ene obaveze. To se jasno vidi iz dokumenata koji pokazuju da je srpsko stanovni{tvo izdr`avalo beogradskog vezira, wegov harem i wegovu svitu, da su prire ivani sve~ani ispra}aji i do~eci prilikom smena na ~elnom mestu u gradu, da su beogradske vlasti platile preseqewe harema beogradskog vezira Jusuf-pa{e, ali i da su povodom sve~ane proslave ro ewa sultanove }erke naredile pucawe iz prangija u trajawu od nedequ dana. I Srbija i Turska pridavale su veliki zna~aj regulisawu me unacionalnih odnosa u Beogradu. Za srpske vlasti Beograd je imao posebno mesto jer je bilo predvi eno da postane prestonica, ali i za Turke grad je imao naro~iti zna~aj jer je bio upravni centar pa{aluka, u kome je bila koncentrisana sva turska vlast. Bila je to najve}a turska tvr ava u Srbiji, koja je posedovala najbrojniju posadu; Beograd je, uz U`ice, bio grad u kome je `iveo najve}i deo turskog stanovni{tva. Zbog svega toga Porta je posebnu pa`wu posvetila imovinsko-pravnim pitawima, tj. prodaji turske imovine u Beogradu, `ele}i da uspori odlazak Turaka iz grada. Me utim, do masovne prodaje turskih imawa ipak je do{lo posle drugog Hati{erifa, kada je u roku od samo nekoliko dana prodata ve}ina turskih imawa. Tajno su se prodavala imawa i na Kalemegdanu, {to Porta nije dozvoqavala. Najve}i deo dokumenata govori o tome da su odnosi izme u Srba i Turaka, uprkos naporima vlasti i pojedina~nim primerima saradwe, bili napeti. Do sukoba je, uprkos potpisanim dr`avnim ugovorima, dolazilo i sa predstavnicima turskih vlasti, posebno sa stra`ama na kapijama Beograda, koje su, protivno propisima, zaustavqale gra ane. Istovremeno, iz pojedinih dokumenata je vidqivo da novopostavqeni srpski policajci nisu propisno tretirali turske gra ane. Ipak, najve}i broj wih jasno ukazuje na ~este li~ne sukobe i fizi~ke obra~une me u pripadnicima dva naroda. Uprkos svemu, podeqenost grada na srpski i turski deo imala je i jednu "prednost": srpski gra ani, koji bi pali u politi~ku nemilost svojih vlasti, mogli su izbe}i odgovornost prelaskom u turski deo grada. Na `ivot u Beogradu uticala je i ~iwenica da su se od sredine tridesetih godina u wemu po~eli otvarati i strani konzulati - 1835. austrijski, 1837. engleski i 1838. godine ruski i francuski. Pored politi~kih i privrednih pitawa kojima su se bavili, konzulati su radili i na regulisawu polo`aja svojih dr`avqana koji su `iveli u Beogradu, na ~ije su pona{awe srpske vlasti imale ~este pritu`be. Me u 250 stranaca koji su boravili u Beogradu 1838. godine, bio je i izvestan broj engleskih gra ana, koji su se prete`no bavili trgovinom, kao i ve}i broj austrijskih podanika koji su iz privrednih ili politi~kih razloga dolazili u Srbiju. Osim toga, veliki broj dokumenata svedo~i i o odnosima Srba i Jevreja, koji su, sa 1.530 stanovnika, ~inili jednu od najva`nijih nacionalnih zajednica.
020 Beograd je, posle decenija privrednog opadawa prouzrokovanog op{tom nesigurno{}u i ratovima koji su obele`ili kraj 18. i po~etak 19. veka, u zenitu prve vladavine kneza Milo{a ponovo postao sredi{te `ive privredne delatnosti. Nove, povoqne politi~ke prilike, koje su zavladale posle uspostavqawa autonomije, omogu}ile su da Beograd brzo izraste u zna~ajno trgova~ko i zanatsko sredi{te, ~iji je uticaj prelazio uske granice Kne`evine. Kao najsna`niji privredni centar, Beograd je zna~ajem i privrednim mogu}nostima nadma{ivao ostala malobrojna varo{ka sredi{ta mlade srpske dr`ave. Sna`ni demografski rast stanovni{tva koje je tokom prve Milo{eve vladavine uve}ano dva tri puta (broj `iteqa 1839. prelazio je 700.000), tako e je bio ~inilac od izuzetnog zna~aja za pokretawe dinami~nog privrednog razvitka. Porast broja stanovnika bio je rezultat ne samo teritorijalnih pro{irewa 1833. godine, ve} i velike privla~nosti koju su Kne`evina, i Beograd kao wen najve}i grad, imali za sve balkanske hri{}ane, koji su u wima su videli ne samo mogu}nost zapo~iwawa novog, slobodnog `ivota, ve} i prostor koji je otvarao mogu}nost za uspe{nije privre ivawe. U Srbiju toga vremena, oslobo enu stege osmanskog feudalnog sistema, stigli su brojni naseqenici. U prvom redu bili su to Srbi iz Bosne, sa Kosova, iz Hercegovine, Crne Gore i Srbi-pre~ani. Wima su se pridru`ivali doseqenici iz Makedonije, a stizali su i Cincari, Grci, Vlasi, Bugari, Nemci, ^esi, Jevreji, Rusi i lica drugih nacionalnosti, kako iz Habsbur{ke monarhije, tako i iz drugih evropskih dr`ava. Najve}i broj wih do{ao je u Beograd, kao najprivla~nije odredi{te. Zamah gra evinske delatnosti doveo je u Beograd i dru`ine turskih podanika, zanatlija-pe~albara sa juga Balkana (dun eri Goge), kao i one sa prostora preko Save i Dunava. Knez Milo{ imao je plan o doseqavawu u Srbiju ve}eg broja stranih majstora, koji bi svojim ume}em doprineli br`em razvoju srpske privrede. U gra i Uprave grada Beograda iz druge polovine tridesetih godina 19. veka ima dosta pomena o du`em ili kra}em boravku ovih stranaca u Beogradu (Saksonci, Bavarci, Berlinci). Prisustvo brojne kolonije majstora, trgovaca i kr~mara iz susedne Austrije izuzetno je uticalo na privredni `ivot Beograda. U Beogradu je 1838-1839. godine bilo oko pedeset zanata, organizovanih u 39 esnafa, pored posebnih esnafa jevrejskih i turskih zanatlija. Varo{ke vlasti ~inile su znatne napore na ure ivawu odnosa me u esnafima. U isto vreme u Beogradu je radilo 149 mehana. Novi doma}i trgova~ki i zanatlijski sloj je brzo, gotovo u potpunosti, istisnuo s tr`i{ta turske zanatlije i trgovce, ali je, u isti mah, i sam dobio sna`nu konkurenciju na svom tek osvojenom tlu. Uticaj tehnolo{ki naprednijih zanata, koje su u Beograd i Srbiju donosili strani majstori, pre svega iz Austrije, doveo je do postepenog potiskivawa nek-
021 ih tradicionalnih zanimawa kojima su se bavili doma}i majstori i otvarawa konkurentske borbe za tr`i{te, {to nije moglo da pro e bez otpora i sukoba. Kroz dokumenta Uprave grada Beograda mogu se pratiti i nastojawa gradskih vlasti u sre ivawu razmirica koje su izbijale izme u doma}ih i stranih majstora i trgovaca. Srpska vlast je bila zainteresovana, s jedne strane, da u zemqu privu~e strance, daju}i im poreske i sudske olak{ice, ali i da ih ukqu~i u postoje}u esnafsku organizaciju (od ~ega su bili izuzeti), s krajwom namerom da i wih obuhvati sistemom pla}awa dr`avnih da`bina na isti na~in kao i doma}e privrednike. Ova konkurentska borba dovodila je i do incidentnih situacija i bila je vo ena sa sve ve}om `estinom sve do dono{ewa Esnafske uredbe, 1847. godine. Na veliki zamah trgovine u Beogradu, kao najprivla~nije privredne delatnosti u Kne`evini, ~iji je vladar ujedno bio i wen prvi, najbogatiji i najuticajniji trgovac i zemqoposednik, podsticajno su uticali prelazak na nov~anu privredu, preuzimawe kontrole carina od strane srpskih vlasti, pospe{ivawe izvoza (pre svega stoke u Austriju), razvoj trgova~kih veza sa Turskom i dunavskim kne`evinama, uspostavqawe re~nih saobra}ajnih linija sa Pe{tom i Be~om, regulacija plovidbe \erdapom i otvarawe redovne plovidbe Savom. Ure ivawu oblasti trgovine trebalo je da poslu`i osnivawe Trgova~kog suda, 1838. godine. Stalni rast doma}eg trgova~kog sloja u Beogradu i wegovo sna`ewe, postavili su osnovu daqeg privrednog napretka grada. Nedostatak kapitala, u zemqi koja je tek zapo~ela prelazak sa naturalne na nov~anu privredu, bio je velika prepreka za ostvarewe nekih ozbiqnijih privrednih projekata (otvarawe prvih fabrika, rudnika) i pored interesa koji su za to pokazivali i knez i politi~ki i finansijski najmo}niji qudi iz wegovog okru`ewa, kao i strani preduzetnici koji su u Srbiju stizali s takvim planovima. Nekoliko zna~ajnih tragova takvih nastojawa nalaze se sa~uvani i u ovoj gra i. Dobra i delotvorna organizacija prikupqawa narodnog poreza u polugodi{wim razmacima (\ur evski i Mitrovski danak), kao osnovnog izvora dr`avnih finansija, bez obzira na nerazvijene instrumente vlasti, organizovana je na teritoriji Uprave grada Beograda pod budnim nadzorom Alekse Simi}a, upravnika beogradskog odeqewa Ministrastva finansija. Sa~uvana dokumenta svedo~e o nastojawu da se poreskim sistemom obuhvate {to {iri slojevi stanovni{tva (kao {to je, na primer, bio slu~aj sa beogradskim Romima i wihovim prebacivawem sa hara~kih na poreske spiskove 1837. godine, kada su po obavezama izjedna~eni sa ostalim srpskim gra anima) i na taj na~in uve}a broj "poreskih glava". Poreski spiskovi daju dragocene podatke o strukturi i brojnosti beogradskog stanovni{tva, wegovim zanimawima, imovinskom i socijalnom stawu i poreklu.
022 Gradske finansije popuwavane su uvo ewem brojnih posebnih taksi (za ispa{u na gradskoj zemqi, kori{}ewe pristani{ta i sli~no). "Prodor dr`ave" i dr`avne kontrole u sve prostore privre ivawa vidqivi su u nastojawima da se reguli{e {to {iri raspon aktivnosti i vodi ra~una o po{tovawu postavqenih pravila (odre ivawe cene namirnica, usluga, ta~nost mera, radnog vremena, na~ina prodaje). Znak ubrzane "evropeizacije" srpskog privrednog `ivota - uz {irewe upotrebe tada savremene me unarodne poslovne terminologije - bilo je i uvo ewe nekih, barem po formi, evropskih standarda i obi~aja u poslovnom pona{awu. Uprava grada izdavala je publikacije, raspisivala licitacije, organizovala javne konkurse za davawe pod arendu (na primer, za prodaju prava na ribolov, zakup kantara, izgradwu gradskih objekata itd.). Popisi pokretne imovine izno{ene na prodaju licitacijom omogu}avaju da se izvedu precizni zakqu~ci o sve ve}im razlikama u imovinskom stawu, o rastu}oj prisutnosti predmeta za svakodnevnu upotrebu uvezenih iz sredweevropskih zemaqa u `ivotu boqestoje}ih Beogra ana, o promenama u odevawu, navikama. Uprava grada budno je pratila i svaku pojavu "kvarewa novca" ili pojavu kovanica sumwivog kvaliteta, na tr`i{tu {to je, imaju}i u vidu da je u Srbiji tridesetih godina u opticaju bilo 43 razli~ite monete, bio prili~no slo`en zadatak. Pored toga, sa~uvani su i tragovi o za~ecima uvo ewa kreditirawa davawem zajmova iz dr`avne kase. Sve ove pojave bile su deo jednog dinami~nog vremena, u kojem su u srpsku privredu, koja je dobijala na zamahu, tek po~ela da se uvode pravila, uporedo sa izgradwom dr`ave i wenih institucija. @iveti u Beogradu krajem ~etvrte i po~etkom pete decenije 19. veka za ve}inu wegovih `iteqa zna~ilo je privikavati se na promene koje jo{ uvek nisu bile epohalne, niti su iz korena mewale dotada{we navike, ali su, svakako, makar i u za~etku, bile usmerene ka usponu grada na na~in u mnogo ~emu razli~it od vremena koje je prethodilo, a bilo je dominantno obele`eno doga ajima na vojnom i politi~kom planu. Ako bi poku{ali da rekonstrui{emo `ivot Beograda tih godina, kada se ne samo voqom politi~ke elite, ve} i nekom predodre eno{}u na koju su podjednako delovale i istorija i geografija, ubrzano kretao u susret prestonici, nesumwivo bi dobili koloritnu sliku. Ma koliko bila posredna i fragmentarna, u su{tini pribli`no ta~na, ta slika bila bi ispuwena ujedna~enostima i razli~itostima u isto vreme. Na{lo bi se u woj mesta i za dokolicu i uzbu ewa, i za ru`no i lepo, i za tradicionalno i moderno, i za sudarawa i pro`imawa, i za malo, svakodnevno, obi~no i golim okom vidqivo, ko-
023 liko i za skriveno, daleko i uzvi{eno, poput razmi{qawa o pro{losti i izo{travawa pogleda u budu}nost. Savremeniku, `itequ grada koji je sudbinom istorije osvanuo u prestonici Srbije, a da to u svom svakodnevnom `ivotu nije osetio ni po ~emu bitno razli~itom, sve ono {to je bilo sastavni deo `ivqewa, pro`etog blago zapo~etim procesom dru{tvenih promena, moglo je da izgleda kao teret, skup nekih novih obaveza `ivota u gradu, ograni~ewa i uvo ewa discipline, koju je u skladu sa vremenom nametao zahtev za unapre ivawem kulture `ivqewa i postepenog oblikovawa gra anskog `ivota. Za pojedine, ne tako malobrojne, koji su imali sposobnost da oslu{nu vreme i prepoznaju kuda se kre}e budu}nost, otvarale su se nove, za to vreme neslu}ene mogu}nosti `ivota u gradu, koji se po mnogo ~emu izdvajao od ostalih gradskih naseqa u Srbiji, a najvi{e po tome {to je sve izrazitije postajao sredi{te politi~kog, privrednog i kulturnog `ivota. Srpski ~ovek, gra anin Beograda, u prethodnoj generaciji naj~e{}e ~ovek sela, patrijarhalnog karaktera, krajem tridesetih godina nije vi{e do`ivqavao grad u kojem je `iveo kao sredinu koja pripada samo tu incu, ve} se navikao na ~iwenicu da grad pripada i wemu, da `ivi pored i naspram Tur~ina, da zajedno sa wim, Jevrejinom ili nekim stranim podanikom deli iste i sli~ne probleme, da se povinuje istim nare ewima gradskih i policijskih vlasti. Neko sa strane, ko se tih godina u potrazi za poslom zatekao u Beogradu ili neko koga su putevi kojima ga je vodio radoznali duh dovodili do ruba dvaju carstava, mogao je da vidi grad u kojem prolaznost turske materijalne kulture jo{ uvek nije bila uhvatila zamah, iako su uslovi za wen opstanak postepeno i{~ezavali, ali i grad u kojem su tragovi pro{losti bili sna`no prisutni. Ku}e tro{ne, skromnih razmera, neogra ene i u velikom broju bez oxaka. Sokaci tesni, sa dotrajalom kaldrmom, zakr~eni kolskim saobra}ajem, izme u ostalog i zbog toga {to je svako hteo ispred svoje ku}e da pazari ne{to od robe koja je dovo`ena iz sela u grad. Du}ani i mehane podignuti bez nekog reda i plana. Neodr`avane ~esme, koje je po navici svako koristio onako kako mu to najvi{e odgovara, za prawe, umivawe, ~ak i odvo ewe vode do svojih ku}a; izvijene i od nadola`ewa vode o{te}ene daske na }uprijama. Nerazgrani~ene gradske i seoske atare, napu{tenu stoku, ne~ista dvori{ta. No}ne ''{eta~e'' bez fewera, i jo{ mnogo {to-{ta {to je ostavqalo utisak sredine u kojoj je vreme stalo i u kojoj se na svakom koraku ose}ao ambijent orijentalne u~malosti. Me utim, to je mogla biti samo ona prva, povr{na, ovla{ dodirnuta ili nedovoqno osmotrena slika Beograda. Grad na dve velike reke, grani~ni grad, grad koji se prostirao na evropsko-orijentalnom obodu ve} je bio ispoqen i u zna~ajnoj meri postao podlo`an uticajima evropske kulture i civilizacijskog kruga, za koji su se ne samo on, kao najistureniji prema onom {to je u to doba ozna~avano kao evropsko, ve} i Srbija opredelili neku deceniju ranije, po~etkom 19. veka. Ti uticaji nisu osvajali Beograd onom snagom koju su
024 pri`eqkivali onda{wi nosioci modernizacijskih procesa, pa stoga nisu bili u vidqivoj meri prisutni, ali su se, u su{tini, negde u naporima i nastojawima pojedinaca, institucija i dr`avnih i gradskih vlasti prepoznavali nagove{tavaju}i konture onoga {to }e uslediti narednih decenija - Beograd vi{e gra anski, vi{e evropski, Beograd mo`da najevropskiji od svih orijentalnih gradova. Tragove evropskih uticaja {irili su prisutni stranci, lekari, in`eweri, profesori, apotekari, ali su ih s posebnom voqom i htewem utirali i doma}i qudi. Mogu}e ih je prona}i u onome {to je predstavqalo te`wu za unapre ivawem gradskog `ivota po nekom novom, druga~ijem, preina~enom "poretku stvari", u mislima, nastojawima, poku{ajima i ostvarewima. O tome najboqe svedo~e naredbe, preporuke, usmeni nalozi, zabrane i druge vrste objava gradskih i policijskih vlasti o odr`avawu ~isto}e, regulisawu ulica, uklawawu nelegalnih mehana, opravkama o{te}enih kaldrma i postavqawu novih, o zidawu oxaka, popravci }uprija, ispravqawu puteva, odr`avawu obala Save i Dunava, zabrani pu{tawa stoke po varo{i, obaveznoj prijavi gradwe ku}a, premeravawu placeva, dono{ewu zakonske regulative za premeravawe gra evinskog zemqi{ta, spre~avawu zauzimawa dela uli~nog prostora, zabrani preprodaje namirnica, zabrani pu{ewa po varo{i... Pomiwawe gra anskog dru{tva ("gra`danskog dru`estva") u energi~nom zahtevu ministra unutra{wih dela Cvetka Rajovi}a, 30. jula 1841. godine, da se za trideset dana poprave sve }uprije i drumovi u ataru beogradskom, uverqivo govori o postojawu svesti o tome koji su, zapravo, procesi u beogradskom dru{tvu zapo~eti. Prepreke za podizawe nivoa kulture `ivqewa nisu bile male. Navike, mentalitet, sklonost ka prevari, poku{aji izigravawa obaveza, odsustvo ose}aja da je ure ivawe i odr`avawe ~isto}e dvori{ta i sokaka bitno ne samo zarad sebe i svoje porodice ve} i zbog "stranih pogleda" - kako to trajno ostaje zapisano u jednom od dokumenata - bili su ne{to sa ~im su se vlasti svakodnevno suo~avale. @ivot u gradu u zna~ajnoj meri bio je odre en i okru`ewem. Naj~e{}i izvor neda}a `iteqa Beograda bili su problemi sa snabdevawem vodom, nastali usled nemarnosti Mokrolu`ana koji su, ne obaziru}i se na potrebe drugih, koristili ogromne koli~ine vode za zalivawe ba{ta. Sa poku{ajima da se grad uredi ujedno su tekli i napori da se podigne ina~e veoma nizak nivo svesti o zna~aju zdravstvene kulture, pre svega ustanovqavawem i oboga}ivawem {pitaqskog fonda, stalnim prisustvom lekara u varo{i i pa`qivim izborom zgrade i lokacije za varo{ku bolnicu, o kojoj se, sa posebnim zadovoqstvom, u dokumentu koji se odnosi na to, isti~e: "...na lepom mestu i zdravom vazduhu s dovoqnim placem i lepom vodom u avliji; ona je novopodignuta a na jednom boju s 4 sobe i 2 kujne, k ovoj imade i jedna pre e na~iwena ku}a s 3
025 sobe i 2 kujne u kojoj mo`e nadzirateq {pitaqa obitava; ba{ta je povelika i sav plac i ba{ta u dobrom pro{cu ogra eni". Svest o zna~aju obrazovawa, o {kolovawu potomstva i ulagawu u prosvetni napredak ispoqavana je u sve u~estalijim naporima da se podignu {kolske zgrade, prona u u~iteqi, izabere kvalitetna zgrada za Licej koji je preseqavan iz Kragujevca u Beograd, kao i da se izvestan broj mladih {kolovanih qudi iz Srbije uputi na studije u Be~. Zabrana kwige Sime Milutinovi}a Sarajlije "Istorija Serbije od po~etka 1813. do konca 1815. godine", 1837. godine, s obja{wewem da se u "re~enoj Istoriji mloge la`ne vesti sodr`e, i {to se istoriograf na ra~un neki lica zlo izra`ava, a najja~e {to na Pravitelstvo Rusko vi~e", i ~etiri godine kasnije, 1841, poziv da se prikupqaju podaci o Prvom srpskom ustanku, govore da je postojala svest o pro{losti, ali i da je na wu vr{en politi~ki uticaj, da se istoriji prilazilo na selektivan na~in, u zavisnosti od politi~kog trenutka. Dokumenta objavqena u kwizi predstavqaju svojevrstan popis `ivotnih problema stanovnika Beograda, me usobnih pojedina~nih odnosa, razumevawa i nerazumevawa procesa koji su bili u toku, `eqa i mogu}nosti. Ona otkrivaju i izvestan broj do sada u istoriji nepoznatih qudi, po wihovom imenu i prezimenu, sa zanimqivim ulogama i mestom u dru{tvenom `ivotu Beograda, u vremenu kada se on nalazio izme u ne~eg {to je bio a {to vi{e nije i ne~eg kakvim ga je prosve}ena mawina u svojim te`wama videla. Svakodnevica Beograda krajem tridesetih i po~etkom ~etrdesetih godina 19. veka uklapala se, u ve}oj ili mawoj meri, u op{te tendencije i procese razvoja tada{weg beogradskog dru{tva. Beograd se tih godina ve} umnogome razlikovao od varo{i kroz koju su svega deceniju ranije, krajem dvadesetih godina i po~etkom tridesetih godina 19. veka, "pute{estvovali" i o kojoj su zapise ostavili Joakim Vuji}, Georgije Magara{evi}, prota Pavle Stamatovi}, Adolfo od Karamana, Oto Dubislav plemeniti Pirh ili grof Boa le Kont. Kada su se gradski vidici zavr{avali kod Stambol, Varo{ i Vidin kapije, a na Terazijama i Zelenom vencu bile utrine, livade i wive. Kada je pa{a Beogradski sa haremom i{ao na teferi~ na Bulbuder, a na prostoru Skadarlije se nalazila ciganska mala. Kada su Savamala (Savski plato) i Palilula (prostor ispod Ta{majdana) bila sela, a `ene se retko sretale na ulicama. Kada se ulazna vrata du}ana i magaza u vreme ru~ka nisu zakqu~avala, ve} se preko otvorenih vrata samo stavqala jedna daska koja je ozna~avala da unutra nema gazde. Ve} deceniju nakon toga mnogo {ta se u Beogradu promenilo u urbanisti~kom pogledu, u svakodnevici, pa ~ak i mentalitetu. Toliko da je Vilhelm Rihter mogao zakqu~iti da je Beograd najvredniji pa`we od svih srpskih gradova. Uprkos ~iwenici da je bez puno obzi-