JAVNI DUG 06

JAVNI DUG 06

Intenzivna realizacija izgradnje dionice auto-puta u toku 2018. godine, uzrokovala je nastavak trenda rasta javnog duga Crne Gore. Prema podacima Ministarstva finansija, bruto javni dug na kraju 2018. godine iznosio je 3.268,6 miliona eura ili 70,8% BDP-a. U odnosu na kraj 2017. godine veći je za 18,5%, prije svega zbog nove emisije euroobveznica u iznosu od 500 miliona eura, povlačenja sredstava kineske Exim banke, kao i povlačenje sredstava sindiciranog zajma uz garanciju Svjetske banke, u iznosu od 250 miliona eura. U strukturi javnog duga, na državni dug se odnosilo 3.153,0 miliona eura (96,5%) 57, dok se na dug lokalnih samouprava odnosilo 115,6 miliona eura (3,5%). Ukoliko uključimo depozite Ministarstva finansija zajedno sa 38.477 unci zlata, neto javni dug Crne Gore na kraju 2018. godine iznosio je 2.991,7 miliona eura, ili 64,8% procijenjenog BDP-a. U odnosu na kraj prethodne godine, neto javni dug je zabilježio rast od 11,3%. Tabela 6.1 Struktura javnog duga, u milionima eura 2014. 2015. 2016. 2017. 2018. Unutrašnji dug 381,2 320,3 400,2 413,9 393,0 Spoljni dug 1.561,7 1.956,4 2.002,8 2.214 2.760,0 Državni dug 1.942,9 2.276,7 2.403,0 2.627,9 3.153,0 Dug lokalne samouprave 128,8 142,2 143,1 130,9 115,6 Ukupan javni dug (bruto) Depoziti Ministarstva finansija uključujući i 38.477 unci zlata Ukupan javni dug (neto) 2.071,7 2.418,8 2.546,1 2.758,8 3.268,6 59,9% BDP-a 66,2% BDP-a 64,4% BDP-a 64,2% BDP-a 70,8% BDP-a 49,5 57,3 47,4 70,9 276,8 2.022,2 2.361,6 2.499,3 2.687,9 2.991,7 58,5% BDP-a 64,6% BDP-a 63,2% BDP-a 62,5 % BDP-a 64,8% BDP-a Javni dug Usljed planiranog produžetka radova na izgradnji prioritetne dionice auto-puta, kao i planiranih zaduženja, za očekivati je da će javni dug rasti i u toku 2019. godine, i pored refinansiranja euroobveznica koje dospijevaju u toku naredne godine. 6.1. Državni dug Na kraju 2018. godine, bruto državni dug je iznosio 3.153 miliona eura ili 68,3% BDP-a. U odnosu na 2017. godinu, državni dug je zabilježio rast od 525,1 milion eura ili 20%. Na rast državnog duga u toku 2018. godine najviše je uticala nova emisija euroobveznica u iznosu od 500 miliona eura, povlačenje sredstava sindiciranog zajma, kao i povlačenje sredstava od kineske Exim banke za potrebe finansiranja intenzivne izgradnje dijela auto-puta. 57 U iznos državnog duga uključen je i dio duga jedinica lokalnih samouprava u iznosu od 35,6 miliona eura (iznos povučenih, neotplaćenih sredstava), po ugovorima za koje je Ministarstvo finansija zaključilo sa inostranim kreditorima, a sa opštinama podkreditne ugovore, pa je shodno tome Ministarstvo finansija direktni zajmoprimac. 99

Centralna banka Crne Gore Godišnji makroekonomski izvještaj CBCG 2018 Od ukupnog iznosa bruto državnog duga, 2.760 miliona eura ili 87,5% odnosilo se na spoljni dug, dok se preostalih 393 miliona eura ili 12,5% odnosilo na unutrašnji dug. Tabela 6.2 Struktura državnog duga, u milionima eura Decembar 2017. Mart 2018. Jun 2018. Septembar 2018. Decembar 2018. Unutrašnji dug 413,9 469,2 460,7 393,4 393,0 Spoljni dug 2.214,0 2.196,1 2.644,4 2.700,5 2.760,0 Državni dug (bruto) 2.627,9 2.665,3 3.105,0 3.093,9 3.153,0 Depoziti Ministarstva finansija uključujući i 38.477 unci zlata 70,9 72,4 344,7 374,4 276,8 Državni dug (neto) 2.557,0 2.592,9 2.760,3 2.719,5 2.876,2 Ukoliko uključimo depozite Ministarstva finansija zajedno sa 38.477 unci zlata, neto državni dug Crne Gore na kraju 2018. godine iznosio je 2.876,2 miliona eura ili 62,3% BDP-a. U odnosu na kraj prethodne godine, neto državni dug je zabilježio rast od 12,5%. Grafik 6.1 Valutna struktura državnog duga na kraju 2018. godine Valutna struktura državnog duga na kraju 2018. godine je povoljna. Cjelokupan unutrašnji dug je u eurima, dok je od ukupnog spoljnjeg duga 81,6% u eurima. Kamatna struktura se, takođe, može ocijeniti kao povoljna. Većina državnog duga (krediti i obveznice) se servisira po fiksnim kamatnim stopama (74,6% državnog duga). 6.1.1. Unutrašnji dug Na kraju 2018. godine, unutrašnji dug je iznosio 393 miliona eura i u odnosu na kraj 2017. godine manji je za 20,9 miliona eura ili 5,1%. Redovna otplata duga po osnovu kredita kod komercijalnih banaka i otplata emitovanih državnih zapisa, glavni su razlog smanjenja duga prema rezidentima u toku 2018. godine (tabela br. 6.3). U strukturi unutrašnjeg duga, na kraju 2018. godine, najveće učešće bilježe obaveze po kreditima kod komercijalnih banaka (23,6%), zatim obaveze po osnovu restitucije (22%), dok je učešće obaveza po osnovu emitovanih državnih obveznica u unutrašnjem dugu iznosilo 20,5% (tabela br. 6.3). 100

Tabela 6.3 58 Struktura unutrašnjeg duga Stanje i struktura unutrašnjeg duga Stanje duga 31.12.2017. Stanje duga 31.12.2018. Promjena Promjena Učešće u unutrašnjem dugu 1 2 3 (2-1) 4 (2/1) 5 miliona eura % % Devizna štednja 13,7 11,9-1,8-13,1 3,0 Restitucija 87,8 86,6-1,2-1,4 22,0 Krediti kod komercijalnih banaka 107,5 92,7-14,9-13,8 23,6 Zaostale penzije 1,9 1,9 0,0 1,1 0,5 Državni zapisi 77,5 77,0-0,5-0,6 19,6 Domaće obveznice 86,3 80,4-5,9-6,8 20,5 Pravna lica i privredna društva 58 39,1 42,5 3,4 8,7 10,8 UKUPNO 413,9 393,0-20,9-5,1 100,0 6.1.2. Spoljni dug Prema podacima Ministarstva finansija, na kraju 2018. godine, spoljni dug je iznosio 2.760 miliona eura, ili 59,8% BDP-a i u odnosu na kraj 2017. godine zabilježio je rast od 546 miliona eura ili 24,7%. Javni dug U toku 2018. godine došlo je do povećanja spoljnog duga usljed: Emisije euroobveznica u iznosu od 500 miliona eura, od čega je neto efekat povećanja spoljnog duga po ovom osnovu 137,65 miliona eura; Povlačenja sredstava po osnovu kreditnog aranžmana sa sindikatom banaka (OTP, Credit Suisse, CKB i Societe Generale) uz garanciju Svjetske banke, u iznosu od 250 miliona eura (za potrebe refinansiranja dijela državnog duga); Povlačenja sredstava kineske Exim banke u iznosu od 162,8 miliona eura (za potrebe finansiranja izgradnje prioritetne dionice autoputa); Povlačenja sredstava od Export Development Canada (EDC) u iznosu od 23,9 miliona eura (za kupovinu helikoptera); Povlačenja sredstava od EIB-e u iznosu od 25,4 miliona eura (za projekat Rehabilitacija puteva i zaobilaznica i projekat Vodosnabdijevanje i otpadne vode ); Povlačenja sredstava KfW-a u iznosu od 11,6 miliona eura (za projekte Vodosnabdijevanje i sanacija otpadnih voda III, IV i V faza i za potrebe energetske efikasnosti); Povlačenja sredstava od IBRD-a u iznosu od 7,6 miliona eura (za projekte Midas dodatno finansiranje, Midas II,,Energetska efikasnost dodatno finansiranje, Visoko obrazovanje i istraživanje za inovacije i konkurentnost, Upravljanje industrijskim otpadom, Unapređenje poreske administracije i za projekat MEEP2 ); Povlačenja sredstava od Vijeća Evropske razvojne banke (CEB) u iznosu od 3,9 miliona eura (za projekte 1000+ III faza i Rekonstrukcija predškolskih ustanova ); 58 Pravna lica i privredna društva koja pretežno pružaju usluge od javnog interesa, koja su pod upravljačkom kontrolom države i najvećim dijelom finansirana iz državnog budžeta. 101

Centralna banka Crne Gore Godišnji makroekonomski izvještaj CBCG 2018 Povlačenja sredstava EBRD-a u iznosu od 3,3 miliona eura (za potrebe rekonstrukcije lokalnih puteva); Povlačenja sredstava Međunarodnog fonda za razvoj poljoprivrede (IFAD) u iznosu od 1,00 miliona eura (za projekat Stvaranje klastera i transformacija ruralnih područja ); U strukturi spoljnog duga najveće učešće imaju obaveze po osnovu emitovanih euroobveznica (44,1% spoljnog duga), dok je kineska Exim banka najveći pojedinačni povjerilac sa 18,7% učešća u spoljnom dugu. Tabela 6.4 Kreditor Struktura spoljnog duga, 31. 12. 2018. godine Stanje duga miliona eura Spoljni dug BDP Učešće u spoljnom dugu % Učešće u državnom dugu Međunarodna banka za obnovu i razvoj (IBRD) 189,5 4,1% 6,9% 5,8% Zemlje članice Pariskog kluba kreditora 83,5 1,8% 3,0% 2,6% Međunarodna organizacija za razvoj (IDA) 38,4 0,8% 1,4% 1,2% Evropska investiciona banka (EIB) 1 115,7 2,5% 4,2% 3,5% EBRD 15,9 0,3% 0,6% 0,5% Razvojna banka Savjeta Evrope 23,7 0,5% 0,9% 0,7% Evropska Komisija 0,6 0,0% 0,0% 0,0% Kreditna banka za obnovu - Njemačka (KFW) 2 43,5 0,9% 1,6% 1,3% Mađarski kredit 4,2 0,1% 0,2% 0,1% Poljski kredit 5,5 0,1% 0,2% 0,2% Francuski kredit - Natixis 3 3,9 0,1% 0,1% 0,1% Steiermarkische Bank und Sparkassen AG 4 5,5 0,1% 0,2% 0,2% Credit Suisse Bank 126,3 2,7% 4,6% 3,9% Kineska EXIM banka 5 516,6 11,2% 18,7% 15,8% Španski kredit za izgradnju deponije 2,9 0,1% 0,1% 0,1% Austrijski kredit Erste banka 6 2,6 0,1% 0,1% 0,1% EUROBOND 1217,7 26,4% 44,1% 37,3% Banka Intesa 26,7 0,6% 1,0% 0,8% IFAD 1,2 0,0% 0,0% 0,0% Sindicirani kredit (OTP, Zagrebačka banka, Erste banka) 64,8 1,4% 2,3% 2,0% Export Development Canada (EDC) 7 21,5 0,5% 0,8% 0,7% Sindicirani kredit (OTP, Credit Suisse, CKB i Societe Generale) 8 250,0 5,4% 9,1% 7,6% UKUPNO 2.760,0 59,8% 100,0% 84,4% 1 Krediti EIB-a u ukupnom iznosu od 47 miliona eura koje servisiraju javna preduzeća (,,Monteput,,,Aerodromi CG i,,elektroprivreda CG ) ne ulaze u iznos spoljnog duga, već se tretiraju kao garancije. 2 Kredite od njemačke KfW banke za potrebe vodosnabdijevanja koriste opštine, ali čine dio ino-duga. 3 Robni kredit - EPCG 4 Kredit za finansiranje nabavke vatrogasnih vozila za Ministarstvo unutrašnjih poslova. 5 Kredit za izgradnju dijela autoputa Bar - Boljari. 6 Kredit namijenjen finansiranju projekta Fonda za zdravstveno osiguranje. 7 Kredit za kupovinu tri helikoptera. 8 Kredit za refinansiranje dijela državnog duga. 102

Treba imati u vidu da po pojedinim kreditnim linijama postoje sredstva koja su odobrena, a nijesu povučena. Ukupan iznos raspoloživih, a nepovučenih sredstava iznosi 646,1 milion eura (od čega 307,6 miliona eura čine sredstva kineske Exim banke). Tabela 6.5 Struktura spoljnog duga i nepovučenih sredstava, u milionima eura Kreditor Stanje duga Iznos nepovučenih sredstava miliona eura Međunarodna banka za obnovu i razvoj (IBRD) 189,5 94,2 Zemlje članice Pariskog kluba kreditora 83,5 Međunarodna organizacija za razvoj (IDA) 38,4 Evropska investiciona banka (EIB) 115,7 65,5 EBRD 15,9 60,2 Razvojna banka Savjeta Evrope 23,7 12,3 Evropska Komisija 0,6 Kreditna banka za obnovu - Njemačka (KFW) 43,5 100,9 Mađarski kredit 4,2 Poljski kredit 5,5 Francuski kredit - Natixis 3,9 Steiermarkische Bank und Sparkassen AG 5,5 Credit Suisse Bank 126,3 Kineska EXIM banka 516,6 307,6 Španski kredit za izgradnju deponije 2,9 Austrijski kredit Erste banka 2,6 EUROBOND 1217,7 Banka Intesa 26,7 IFAD 1,2 2,7 Sindicirani kredit (OTP, Zagrebačka banka, Erste banka) 64,8 Export Development Canada (EDC) 21,5 2,7 Sindicirani kredit (OTP, Credit Suisse, CKB i Societe Generale) 250,0 UKUPNO 2.760,0 646,1 Javni dug 6.2. Dug jedinica lokalne samouprave Ukupni konsolidovani dug lokalne samouprave, na kraju 2018. godine, iznosio je 151,3 miliona eura, što je za 9,4% manje u odnosu na kraj 2017. godine. Od ukupnog konsolidovanog duga, 109,1 milion eura (72,1%) odnosi se na spoljni dug, dok se preostalih 42,2 miliona eura (27,9%) odnosi na dug prema rezidentima. Posmatrajući strukturu ukupnog konsolidovanog duga, najveći dužnik je opština Budva sa 58 miliona eura duga (38,3% ukupnog konsolidovanog duga). Poslije Budve, najveći dužnici su grad Podgorica (10,8%), opština Nikšić (9,9%) i opština Bijelo Polje (6,7%), dok opštine Petnjica i Gusinje nijesu imale zaduženja (grafik br. 6.2). 103

Centralna banka Crne Gore Godišnji makroekonomski izvještaj CBCG 2018 Grafik 6.2 Konsolidovani dug lokalne samouprave (po opštinama) na kraju 2018. godine, u milionima eura U poređenju sa stanjem duga na kraju 2017. godine, veći broj opština bilježi smanjenje duga, osim grada Podgorice i opština Andrijevice, Bara, Herceg Novog, Pljevalja i Tivta. Od ukupnog iznosa konsolidovanog duga lokalne samouprave, 35,6 miliona eura je već uključeno u spoljni državni dug, po osnovu Ugovora koje je potpisala Vlada Crne Gore. Stoga je stanje duga lokalne samouprave, na kraju 2018. godine 115,8 miliona eura. U odnosu na kraj prethodne godine, dug lokalne samouprave smanjen je za 11,8%. 6.3. Izdate garancije Državne garancije, na kraju 2018. godine, iznosile su 287,5 miliona eura ili 6,2% procijenjenog BDP-a i u odnosu na kraj 2017. godine bile su veće za 4%. Ukoliko uključimo izdate državne garancije, javni dug Crne Gore iznosio bi 3.556,1 milion eura, ili 77% BDP-a. Grafik 6.3 Grafik 6.4 Javni dug sa i bez garancija, u % BDP-a Izdate strane garancije, u milionima eura i kalkulacije CBCG 104

Strane garancije Crne Gore iznosile su 247,8 miliona eura ili 5,4% BDP-a. Ako uključimo strane garancije u iznos spoljnog državnog duga, onda bi on iznosio 65,1% BDP-a. Važno je istaći da se pomenuti iznos stranih garancija odnosi na povučena kreditna sredstva. Kada se uzme u obzir cijeli ugovoreni iznos, strane garancije dostižu iznos od 510,1 milion eura ili 11% BDP-a. Ukupan iznos domaćih garancija, na kraju 2018. godine, iznosio je 39,7 miliona eura (0,9% BDP-a). Unutrašnji dug sa garancijama iznosio je 9,4% BDP-a. Od ukupnog iznosa domaćih garancija, 30,6 miliona eura se odnosi na garancije date opštinama za kredite kod komercijalnih banaka za sprovođenje sanacionog plana 59. Takođe, pomenuti iznos domaćih garancija odnosi se na povučena kreditna sredstva, dok je ukupan ugovoreni iznos 61 milion eura. U toku 2018. godine nije bilo aktiviranja garancija. 6.4. Otplata duga Prema preliminarnim podacima Ministarstva finansija, ukupna otplata duga 60 u toku 2018. godine iznosila je 816,6 miliona eura ili 17,7% procijenjenog BDP-a. Od ukupnog iznosa otplate duga, najveći iznos se odnosi na otplatu glavnice duga rezidentima i nerezidentima u iznosu od 696,3 miliona eura i na otplatu kamata po osnovu kreditnih aranžmana, rezidentima i nerezidentima, u iznosu od 97,5 miliona eura. Otplata obaveza iz ranijeg perioda iznosila je 22,9 miliona eura, od čega se na otplatu stare devizne štednje odnosilo 1,77 miliona eura, a na otplatu obaveza po osnovu restitucije 2,26 miliona eura. Grafik 6.5 Otplata duga u 2018. godini, u milionima eura Javni dug 59 Ukupan potpisani iznos garancija za kredite koje koriste opštine za realizaciju sanacionog plana je 42,89 miliona eura. 60 Ukupna otplata duga obuhvata otplatu duga po glavnici, otplatu kamate, kao i otplatu duga iz prethodnih godina. 105