VIII

Stanko Trifunovi} SLOVENSKA NASEQA V-VIII VEKA U BA^KOJ I BANATU Arheolo{ka istraìvawa ranosredwevekovnih slovenskih naseqa u Ba~koj i Banatu su u po~etnoj fazi, a do sada ih je istraìvano sedam iz perioda V do ranog VII veka. Naseqa na lokalitetima Ciganska ki~ma od Apatina i Ba}an i Ritska dolina kod Koluta grupisana su u Podunavqu, dok su naseqa na lokalitetima Stub 76 kod Horgo{a, PD Pobeda kod Gunaro{a, Podbara kod Turije i Vi{weva~a kod Padeja, locirana u Potisju. Geografski, ovaj deo jugoisto~ne Panonije ulazi u me uprostor Mursijansko blato Dwestar, na kome po Jordanu ìve Sloveni. 1 Topografske osobine pozicija na kojima su ova naseqa, sasvim odgovaraju opisima slovenskih naseqa kod savremenih vizantijskih pisaca, kao {to su Prokopije, 2 Teofilakt Simokata 3 i Pseudo Mavrikije. 4 To su po pravilu blage padine prema vodotokovima, kao i lesne i peskovite grede unutar prostranog ritskog pojasa, koje su bar povremeno postajale ostrva. HORGO[ "Stub 76" Lokalitet se nalazi u ataru Horgo{a, severozapadno od naseqa, udaqen oko 1 km od jugoslovensko-ma arske granice, na obali presahlog vodotoka koji je isticao iz jezerca Madara{ sa ma arske strane. Arheolo{ka iskopavawa se sa prekidima vode od 1988. godine, a do sada je istraèno oko 1000 m 2. Stratigrafska slika sastoji se od tri kulturna sloja i ukopa. U najstarijem sloju, do sada su zabeleène dve poluukopane ku}e, dubine 0,40 do 0,60 m, pravougaone osnove. Jedna je imala dimenzije 4h2,30 m, na uìm paralelnim stranama po jedan stub, i nije imala ogwi{te. Krov ove ku}e je verovatno bio na dve vode. Druga ku}a je bila dimenzije 2,30h1,80 m, sa tragovima koqa malog preseka na ju`noj ivici ukopa. Ku}a je u severozapadnom uglu imala ovalno vatri{te u nivou po~etka ukopa poluzemunice, tako da se moè pretpostaviti da je imala i dodatnu nadzemnu povr{inu. Iz druge faze do sada je istraèno pet ku}a koje su relativno ujedna~enih osnova. Tako e su poluzemunice, ukopane 0,70 do 1 m, dimenzija oko 2,40h2,40 m. U jednom slu~aju ukop je ne{to mawi, 2h1,80 m, a sa zapadne strane je verovatno postojala neka vrsta zaklona lu~ne osnove. U drugom slu~aju ku}a je imala dve prostorije, tako {to je osnovnom obliku pridodata jo{ jedna prostorija dimenzija 2,40h1 m. Samo u dva slu~aja uo~eno je ovalno ogwi{te, jednom unutar samog ukopa, uz ivicu ku}e, a na drugom objektu van ukopa, uz sami ugao prostorije. U najmla em sloju, do sada su istraène dve ku}e, od kojih je jedna poluzemunica, a druga nadzemna. Poluzemunica je bila dimenzija 3,5h3 m, ukopana oko 0,70 m, sa bankom za drveni pod. Nadzemna ku}a je bila dimenzija pribli`no 5h4 m, a nalazila se na samoj povr{ini savremenog tla. Ku}a se manifestovala ve}om koli~inom ulomaka grn~arije i lepa, kao i ne{to druga~ijom bojom zemqe od okoline. Vatri{ta nisu uo~ena, a za nadzemnu ku}u se moè pretpostaviti da je bila brvnara, s obzirom da nisu konstatovani ukopi od stubova. Pored stambenih objekata do sada su israìvana tri objekta koja nisu imala stambeni karakter. Jedan od wih je pravougaone osnove, ~ije je zidove nosilo preko pedeset stubova.

Stubovi su bili kvadratnog ili ovalnog preseka, debqine 40 do 60 cm. Unutra{we dimenzije objekta bile su 5h4 m. Drugi, pravougaoni objekat, tako e je bio nadzemni, iste orijentacije kao kula, a sastojao se od dve prostorije. Duìna objekta je bila 10 m a {irina 3,5 m. Tre}i objekat je istraèn samo delimi~no. Bio je kru`ne osnove, pre~nika oko 10 m i poluukopan. Na dnu ukopa se uo~avao rovi} {irine 25 do 30 cm. Na jugoisto~nom delu lokaliteta istraèn je deo rova {irokog 70 do 80 cm, u duìni oko 20 m, koji je mo`da trag odbrane naseqa. 5 GUNARO[ "Poqoprivredno dobro Pobeda" Lokalitet se nalazi u ataru sela Gunaro{, u blizini Ade. Sonda`nim iskopavawima istraèna je jedna poluzemunica dimenzija 2,50h1,80 m, ukopana oko 0,80 m. U jednom uglu sa~uvani su ostaci zemqane kalotaste pe}i. KOLUT "Ba}an" Poloàj nalazi{ta je severoisto~no od Koluta, blizu granice Jugoslavije i Ma arske, na staroj obali re~ice Plazovi}. Lokalitet je jednoslojan u periodu sredweg veka, a sonda`nim iskopavawem 1994. godine istraèna je jedna zemunica. Objekat je imao dve prostorije, ukopane 1,80 m. Bile su dimenzija 2,80h2,60 m i 3h1,40 m. U ve}oj prostoriji uo~eni su tragovi ogwi{ta na dnu ukopa. KOLUT "Ritska dolina" Ovaj arheolo{ki lokalitet nalazi se na obali {irokog ritskog pojasa uz Dunav, na 3 do 4 km od jugoslovensko-ma arske granice. Jedna od dve ku}e istraène 1994. godine, sonda`nim arheolo{kim iskopavawima, bila je pravougaona, nadzemna, dimenzija 6,40h4 m a nalazila se skoro na samoj sada{woj povr{ini tla. Sude}i prema ve}oj koli~ini lepa sa otiscima pru}a, a bez tragova stubova, ku}a je bila gra ena kao da{~ara. To potvr uju i nalazi gvozdenih klinova i klanfi. Objekat je imao dva ogwi{ta, jedno unutar ku}e, a drugo uz ju`ni zid, sa spoqne strane. APATIN "Ciganska ki~ma" Arheolo{ki lokalitet nalazi se u ataru Apatina, na potezu zvanom "Ciganska ki~ma", na obali sada presahlog vodotoka. Sonda`nim arheolo{kim istraìvawima otkrivena je jedna poluzemunica pravougaone osnove, dimenzija 2,5h2 m. U jednom od uglova nalazila se zemqana kalotasta pe}, potkovi~aste osnove, koja je samo otvorom ulazila u gabarit ukopa. TURIJA "Podbara" Lokalitet se nalazi u ataru Turije kod Srbobrana, na gredi u ritskom pojasu zvanom Podbara. Sonda`nim arheolo{kim iskopavawima otkrivena je jedna poluzemunica, ukopana 1 m, dimenzija 3,70h3,20 m. Na dnu ukopa uo~ene su jame od dva drvena stuba. U objektu nije bilo tragova ogwi{ta ili pe}i.

PADEJ "Vi{weva~a" Nalazi{te Vi{weva~a sme{teno je u ataru sela Padeja, na gredi u ritskom pojasu oko u{}a reke Zlatice u Tisu. Na ovom vi{eslojnom lokalitetu do sada je sonda`nim istraìvawima u sloju VI-VII veka otkrivena jedna zemunica, kao i deo povr{inskog kopa lesnog zemqi{ta. Zemunica je bila gra ena od dve me usobno spojene prostorije dimenzija 5,80h2,50 m i 2,50h2,50 m. Na mawu prostoriju nadovezivao se kru{koliki trap kru`ne osnove, pre~nika 1,80 m. Sve prostorije su bile ukopane 2 m a ve}a prostorija je bila na dva nivoa, od kojih je pli}e ukopan bio na 1 m. Uop{te uzev{i, sama stani{ta su uglavnom ukopana od 0,70 do 1,90 m, a re e se javqaju i nadzemne ku}e. Ukopane ku}e su uglavnom pravougaone i kvadratne osnove, dimenzija od 2,20h1,80 m do 7,50h2,40 m. Obi~no imaju jednu prostoriju osim u re im slu~ajevima, gde je sigurno postojawe dve stambene prostorije. U retkim slu~ajevima zabeleèno je postojawe po jednog stuba na dvema paralelnim stranama, {to omogu}ava idealnu rekonstrukciju ku}e sa krovom na dve vode. Nadzemne ku}e su pravougaone, ve}ih dimenzija nego ukopane, a mogu}e je da su imale po dve prostorije. Spremawe hrane van same ku}e, kao i kori{}ewe nekih ku}a samo tokom toplog perioda godine, obja{wava postojawe objekata bez pe}i i ogwi{ta. Kao grejni objekti u upotrebi su ovalna vatri{ta, pre~nika oko 0,70 m i zemqane kalotaste pe}i pre~nika oko 1 m, koji se mogu nalaziti u uglu ili uz jedan od zidova ku}e. Neka stani{ta su u svom sastavu imala trap kao ekonomsku prostoriju. Katkada se u ku}ama drào veliki delimi~no ukopan lonac, koji je mogao sluìti za ~uvawe mawe kvarqivih namirnica. Trapovi se nekada nalaze u neposrednoj blizini ku}e. Organizacija naseqa, zbog malih iskopanih povr{ina, za sada se moè delimi~no sagledati samo u Horgo{u. Tu je u jednoj od faza, verovatno sredwoj, potvr eno postojawe jasno odvojenog stambenog i dela naseqa u kome se mo`da odvijala neka vrsta dru{tvenog ìvota. U tom delu istraèna je jedna pravougaona kula i deo objekta kru`ne osnove, za sada nejasne namene. Oko kule i kru`nog objekta postojao je relativno veliki prazan prostor do stambenog dela, koga su ~inile ku}e u nizu, orijentisane kao kula, a sve zajedno prati topografsku logiku samog terena. Grn~arija u Horgo{u tako e je izdvojena po slojevima kao i objekti o kojima je bilo re~i. Uo~qivo je da se skoro svi oblici grn~arije, ra eni kako gwetawem, tako i na brzom i na sporom vitlu, proteù u sve tri faze horgo{kog naseqa. Odnos gwetawa grn~arije prema onoj ra enoj na vitlu je 99:1 izraèno u procentima. Posude ra ene gwetawem u fakturi obi~no imaju drobqenu grn~ariju, ostatke organskih materija, kao i mawu ili ve}u koli~inu peska. Na posudama su ~esti tragovi prstiju, nastali prilikom wihovog oblikovawa. Ponekada je na vr{nicima i velikim dubokim zdelama uo~qiv otisak tkanine sa unutarwe strane. Verovatno je re~ o tkanini kojom je sveè modelovana posuda odvajana od podloge na kojoj je pravqena. Me u grn~arijom ra enom gwetawem moè se napraviti podela na onu koja je sluìla za pripremawe hrane pe~ewem kao i onu u kojoj se hrana kuvala. U prvoj grupi, od oblika nalaze se ravne kru`ne plo~e diskovi, male crepuqe, odnosno tave, vr{nici i topke. Za sada svi pobrojani oblici poznati su u drugoj fazi ovog naseqa, dok su u najstarijem sloju do sada pronalaène samo topke, a u najmla em samo vr{nici. Drugu grupu, posude u kojima je hrana kuvana, ~ine {erpe i lonci. [erpe su bile posude pre~nika 0,25 do 0,30 m, vertikalnih ili zako{enih zidova, duboke 0,12

do 0,15 m. Obi~no na vrlo tankom dnu imaju otisak pleve ili zrnevqa ìtarica. Pojavquju se u sve tri faze horgo{kog naseqa. Lonci iz Horgo{a su se pravili u tri osnovne varijante. To su lonci bez vrata, ravno zase~enog oboda, lonci sa kratkim vratom, kao i oni sa drugim vratom i obodom. Izme u posledwa dva postoje i prelazni oblici. Svi oblici, osim lonaca bez vrata kojih nema u posledwoj fazi, za sada se pojavquju u sva tri sloja u Horgo{u. Posebnu pojavu me u loncima ra enim gwetawem, u drugoj i tre}oj fazi, ~ine posude koje svojim oblikom podraàvaju kasnoanti~ke oblike lonaca ra enih na brzom i sporom vitlu. Me u posudama ra enim gwetawem nalaze se i zdele, sa dva osnovna tipa. Jedne su vrlo velikog pre~nika i debelih zidova, dok su druge znatno mawe i tawih zidova. Za sada se prvi tip pojavquje samo u drugom sloju, dok je drugi tip prisutan u drugom i tre}em sloju. Me u posu em ra enim na sporom vitlu prisutni su samo lonci. Iako su nalaèni samo u sitnim ulomcima, moè se zakqu~iti da su sredwih dimenzija, jednostavnog, jajolikog oblika. Oni u fakturi naj~e{}e imaju pesak, a po nekada i tragove organskih materija. Ukra{eni su ~e{qem, urezivawem valovitih i vodoravnih linija. Ima ih u sva tri sloja u Horgo{u. O posu a ra enih na brzom vitlu pojavquju se kuhiwski lonci, lon~i}i i kr~azi. Postoje tri vrste grn~arije ovakvog na~ina izrade. Jedna vrsta su posude ùte do crvene boje pe~ewa, koje su posledwi proizvodi rimskog lon~arstva sa prostora ju`no od Dunava. Druga vrsta su posude lokalne izrade koje se naj~e{}e ukra{avaju gla~awem a sive su boje. One su ostatak lon~arstva kasnoanti~kog doba u Banatu i Ba~koj. Tre}u grupu ~ine posude koje u fakturi imaju sitnog {qunka i po malo organskih materija, a predstavqaju novu proizvodwu na prostoru ju`no od Dunava. Grn~ariju sa ovog nalazi{ta \. Jankovi} datovao je u pozni V rani VI vek. 6 Nesporno je da ova grn~arija pripada vremenu posle Huna, jer se po karakteristikama drasti~no razlikuje od grn~arske proizvodwe poznog IV ranog V veka. Ipak, dodirnih ta~aka ima, {to je dokaz da sa Hunima u Panoniji nije nestalo svo stanovni{tvo (naglasio urednik). Primer su lonci ra eni gwetawem sa kratkim vratom, kao i lonci ra eni na sporom vitlu ukra{eni ~e{qem. Najuverqivije analogije pruàju lonci bez vrata i kru`ne plo~e diskovi, koje se u Podweprovqu pojavquju jo{ u Kijevskoj i êrwahovskoj kulturi, a traju i u Pewkovskoj i Kolo~inskoj, {to zna~i od druge polovine III do druge polovine VI veka. 7 One se javqaju u ve}em broju naseqa. Kao primer mogu se navesti naseqa Roji{te, blizu êrnigova, koje se datuje u drugu polovinu IV prvu polovinu V veka, i Hitci, na levoj obali sredweg toka Dwepra datovano u drugu polovinu V veka, a wima treba dodati naseqa Obuhov, Budi{te, Kolo~in, Zajare. Pored diskova, na ovim naseqima prisutni su i lonci sa ravno zase~enim obodom, bez vrata, kojih ima i na nasequ u Horgo{u. 8 Takva vrsta lonaca javqa se i u êrwahovskoj kulturi, a kao jedan od primera moè se navesti naseqe Ostrovov na sredwem Dwestru. 9 Pored ovih primera, u nasequ Roji{te, nalaze se primerci grn~arije ra ene na brzom vitlu, koja donekle odgovara ovoj u Horgo{u. 10 Loncima sa obodom bez vrata, analogije se mogu na}i i u gradi{tu Kolo~in I, gde su datovani u pozni V rani VI vek. 11 Na balkanskom prostoru takvih primera ima u Ma{i}ima, gde naseqe nije pouzdano datovano. 12 Lonce bez vrata, kao i one sa kratkim vratom nalazimo i me u keramikom pra{kog tipa u naseqima Burdej, Korovija II, Kodin i Gore~a II. 13

U nasequ Va{aro{namewi-Gergeqigorwa u Ma arskoj duboke zdele i lonci kratkog vrata, sli~ni su onima iz Horgo{a, datovani su u V VI vek. 14 Naseqa sa grn~arijom sli~noj horgo{koj istraèna su u Slova~koj i Moravskoj. Kao primeri mogu se navesti naseqa Nitranski grad Visoki breg i Siladice I, IV, kao i grobqe spaqenih pokojnika Potvorice u jugozapadnoj Slova~koj, gde su lonci bez vrata i sa kratkim vratom datovani u drugu polovinu V i VI vek. 15 U Nitri na Mikovom Dvoru najstariji sloj vi{eslojnog naseqa datovan je u V prvu polovinu VI veka. U objektima toga sloja naseqa prona eni su lonci kratkog vrata i bez vrata, ra eni gwetawem, koji odgovaraju horgo{kim. 16 U Ostro{koj Novoj Vsi, u vi{eslojnom nasequ, najstariji objekti su datovani do prve polovine VI veka, a u wima postoje lonci kratkog vrata, sli~ni onima iz Horgo{a. 17 Naseqe u Gunaro{u za sada je poznato samo preko jedne ku}e a grn~arija sasvim odgovara onoj iz Horgo{a. Me u gwetanom grn~arijom nalaze se kru`ne plo~e, {erpe, lonci kratkog i dugog vrata, kao i velike i male zdele. Za sada sa ovog lokaliteta nije poznata grn~arija ra ena na vitlu. Ovo naseqe bi po osobinama grn~arije moglo da se relativno hronolo{ki opredeli izme u prve i druge faze horgo{kog naseqa, {to zna~i u drugu polovinu V veka. Analogije za grn~ariju su potpuno iste kao i za naseqe u Horgo{u. Naseqe Ba}an kod Koluta ima skoro identi~an repertoar posu a kao i prethodna dva naseqa. Me u gwetanom grn~arijom pojavquju se diskovi vr{nici, lonci u sve tri varijante, kao i obe varijante zdela. Od grn~arije na sporom vitlu poznat je samo jedan ulomak lonca, dok ima ne{to vi{e ulomaka lonaca ra enih na brzom vitlu. Pored ve} iznetih analogija za oblike koji se pojavquju i na prethodna dva naseqa, treba re}i da se analogije za diskove sa sva tri lokaliteta mogu potraìti i u Rumuniji, na naseqima tipa "Ipotesti Ciurei Cîndesti iz VI veka. Jedan od primera je naseqe u Bukure{tu, u Ulici vojnika Givana. 18 Analogije za lonce sa obodom bez vrata mogu se na}i u nasequ Dulceanca I 19 a za grn~ariju na brzom vitlu u nasequ Dulceanca II. 20 Naseqa Ritska dolina kod Koluta po izboru grn~arije u nadzemnoj ku}i izgleda znatno druga~ije nego prethodno navedena naseqa, iako se neke pojave uo~avaju i daqe. Me u grn~arijom ra enom gwetawem iskqu~ivo su prisutni lonci dugog vrata, dok su diskovi i male zdele zastupqeni samo sa po jednim ulomkom. Posu a ra enog na sporom vitlu nema, a upadqivo je ve}a zastupqenost posu a (lonaca, zdela i kr~aga) ra enog na brzom vitlu. Ova vrsta posuda je ra ena od gline koja u svom sastavu ima po malo organskih materija i {qunka. Za sada, najvi{e analogija se moè prona}i u Rumuniji, u oblasti Bukure{ta, na naseqima tipa Ipotesti-Ciurel-Cîndesti. Loncima sa vrlo dugim obodom najsli~niji su oni iz naseqa Ulica vojnika Givana u Bukure{tu, 21 ]urel 22 i Dulceanca II. 23 Takvih lonaca ima i u nasequ Dunajvaro{ u Ma arskoj, koje je datovano u VII vek. 24 Na prostoru ju`no od Save i Dunava sli~nih posuda ima na slovenskom nasequ u Mu{i}ima. 25 Posude na brzom vitlu, sli~ne ovima iz Ritske doline, mogu se na}i tako e u naseqima ]urel, 26 Ulica vojnika Givana 27 i Dulceanca II. 28 Tako e ih ima u nasequ u Dunajvaro{i. 29 Prema iznetim analogijama, naseqe Ritska dolina moglo bi se okvirno datovati u sredinu VI veka.

Ku}a istraèna na lokalitetu Ciganska ki~ma kod Apatina pored grn~arije ra ene gwetawem ima lonce sa kratkim i dugim obodom. Kao i kod prethodnih naseqa ova vrsta grn~arije je vrlo retko ukra{avana i to skoro iskqu~ivo utisnutim jamicama po obodu. U ovoj celini izuzetak ~ine veliki lonac ukra{en vi{estrukom duboko urezanom valovnicom, kao i lon~i} ukra{en jednostrukom plitko utisnutom valovnicom. U ovoj ku}i postoji znatan procenat grn~arije ra ene na brzom vitlu, uglavnom sive boje. Deo te grn~arije po svojim osobinama odgovara grn~ariji iz Ritske doline, dok je drugi deo nova pojava na ovom prostoru. Pre svega su to bikoni~ne zdele, za koje se kao primer mogu navesti sli~ne zdele sa prostora Dowe Austrije i Ju`ne Moravske, gde se datuju naj~e{}e u VI vek. 30 Ku}a iskopana u Turiji sadràla je vrlo malo ulomaka posuda, tako da se za sada moè izdvojiti samo oblik lonca ra enog gwetawem, sa dugim vratom, koji je ukra{en utiskivawem jamica po obodu. Po svojim osobinama ovakvi lonci vezuju se za nalazi{te Vi{weva~a u Padeju, pa se moè pretpostaviti da se i naseqe u Turiji datuje u kraj VI po~etak VII veka. U nasequ Vi{weva~a kod Padeja me u grn~arijom ra enom gwetawem pojavquju se neki oblici koji su poznati u naseqima u Horgo{u, Gunaro{u i Ba}inu. To su pre svega vr{nici i lonci bez vrata, kao i duboke zdele, a retko se pojavquju i crepuqe tave. Pored ovih oblika i na ovom nasequ je prisutan oblik lonca sa duga~kim vratom, a kao nova pojava su plitke zdele razli~itih profilacija. Od grn~arije ra ene na brzom vitlu poznati su lonci i kr~azi, fakture i oblika sli~nih onima iz Ritske doline. Analogije za grn~ariju ra enu gwetawem navedene su ve} jednim delom u naseqima VI VII veka u okolini Bukure{ta. Tome treba dodati vezu sa crepuqama kojih u ovim naseqima ima u ve}em broju. Naseqe Ulica vojnika Givana, koji se datuje u rani VII vek, ima primerke crepuqa koje odgovaraju primerku iz Vi{weva~e. 31 Lonci sa duga~kim vratom i ukrasom jamicama po obodu nalaze se u nasequ Dunajvaro{, i tamo su datovani u VII vek. 32 Lonci sa urezivawem uspravnih crta u poqe izme u vodoravnih ureza, u vrlo sli~nom obliku prona eni su u Argosu i datovani u 585. godinu. 33 Identi~an ukras pojavquje se na loncima iz slovenskog naseqa u Hodbinama kod Mostara. 34 Kao primere ovakvog ukra{avawa na slovenskim naseqima u Panoniji moèmo navesti naseqa u Nitri na Mikovom dvoru 35 i Ostro{koj novoj Vsi, 36 gde nailazimo i na crepuqe, lonce bez vrata sli~ne onima iz Vi{weva~e. Najbliì primer posuda ukra{avanih uspravnim urezivawem, iz ovog vremena, su posude u slovenskom nasequ Jazbine u Batkovi}ima kod Bijeqine. 37 Analogije za posude ra ene na brzom vitlu mogu se na}i na naseqima ]urel i Ulica vojnika Givana, gde su datovane u VI-VII vek, 38 kao i Dul}eanka, gde su datovane u VI vek. 39 Uzimaju}i sve izneto u obzir moè se zakqu~iti da je naseqe Vi{weva~a mla e od Ritske doline i da se okvirno moè opredeliti u kraj VI po~etak VII veka. Sveukupno posmatrano grn~arija ra ena gwetawem je najzastupqenija a uporedo sa wom, u zavisnosti od perioda i naseqa o kome je re~, koristi se i posu e ra eno na brzom ili sporom vitlu. Upadqivo mala zastupqenost stonog posu a, pogotovo na nalazi{tima gde je grn~arija na brzom vitlu retkost, govori da je posu e od drveta bilo u ve}oj upotrebi. Me u grn~arijom ra enom gwetawem najbrojniji su lonci. Dva osnovna tipa, sa kratkim i duga~kim vratom, provla~e se tokom celog ovog perioda, dok se tip lonca bez vrata pojavquje samo do ranog VI

veka. Na lokalitetima u Horgo{u i Gunaro{u, u V veku, uo~en je osoben tip posude koja bi se mogla nazvati {erpom. Kru`ne i ovalne plo~e pojavquju se na lokalitetima u Horgo{u, Gunaro{u i Kolutu (Ba}an), do po~etka VI veka, a na lokalitetu Ritska dolina kod Koluta sredinom VI veka su nedovoqno potvr ena pojava. Vr{nici i grube duboke zdele prisutne su na svim naseqima osim u Ritskoj dolini i Apatinu. Ova grupa grn~arije pe~e se na otvorenom ogwi{tu, a jedna od glavnih osobina je dodavawe raznih primesa u glinu, naj~e{}e drobqene grn~arije i organskih materija (pleva, slama, zrnevqe), a re e pesak, {qunak i kalcit. Ova grn~arija se vrlo retko ukra{ava, a naj~e{}i motiv su jamice izvedene utiskivawem po obodu. Lonci bez vrata, kao i kru`ne plo~e svoje poreklo imaju u oblasti Podweprovqa i Podwestrovqa u poznoj Kijevskoj i êrwahovskoj kulturi, dok su u Pewkovskoj i Kolo~inskoj savremena pojava sa na{im nalazima. Lonce sa kratkim i dugim vratom moèmo prona}i u lokalnom grn~arstvu kasnoanti~kog doba, iako se lonci dugog vrata, kao i prethodni oblici nalaze u ve} spomenutim kulturama, kao i u naseqima tipa Ipotesti-Ciurel-Cîdesti. Vr{nici, grube duboke zdele i {erpe su nova pojava u Ba~koj i Banatu i nema ih na prostoru isto~ne Evrope. Svoje poreklo mo`da vode od kasnoanti~ko-ranovizantijskog perioda sa prostora ju`no od Dunava, {to potkrepquju i retki nalazi lonaca kasnoanti~kog oblika, ra enih gwetawem. Me u posudama ra enim na sporom vitlu skoro iskqu~ivo je re~ o loncima. Ovakvi lonci javqaju se izuzetno retko i to do po~etka VI veka, na lokalitetima u Horgo{u i Ba}anu. Ukra{eni su urezivawem ~e{qem, a svoje uzore imaju u loncima IV veka sa prostora Banata i Ba~ke. Grn~arija ra ena na brzom vitlu je vrlo retka pojava do polovine VI veka. U naseqima Apatin i Ritska dolina iz sredine VI veka wen procenat je znatno ve}i u odnosu na prethodni period, da bi se u naseqima kod Padeja i Turije znatno smawio krajem VI i po~etkom VII veka. U Horgo{u, tokom V veka grn~arija na brzom vitlu je uglavnom ra ena od dobro pre~i{}ene gline, ùte do crvene boje pe~ewa. Me u ovom grn~arijom ima i primera posuda slikanih linijama mrke boje na svetloj podlozi. Ovo posu e nije lokalne izrade ve} verovatno poti~e iz neke od radionica sa podru~ja Carstva. Uz ovu, nalazi se izuzetno retko siva gla~ana grn~arija, koja poti~e iz neke od posledwih kasnoanti~kih radionica Ba~ke i Banata. U najmla oj fazi naseqa u Horgo{u pojavquju se jo{ re e lonci jajoliko-loptastog oblika, koji u fakturi mogu imati malo {qunka ili organskih materija. Ta vrsta lonaca ~e{}e se pojavquje od ranog VI veka a prisutna je do po~etka VII veka. Ovakvi lonci za sada najbliè analogije imaju u naseqima tipa Ipotesti-Ciurel-Cîdesti. Na ovoj strani mogu se na}i i bokali-kr~azi ukra{eni urezivawem vodoravnih i valovitih linija ~e{qem. Bikoni~ne zdele sa visokim ili niskim gorwim konusom, ukra{ene gla~awem, sive boje, poreklo mo`da vode iz neke od radionica severozapadne Panonije, koje su do sredine VI veka proizvodile ovakvu robu. Duboka koni~na zdela kao i kr~ag sive boje po obliku se mogu prepoznati me u grn~arijom IV veka sa prostora Banata i Ba~ke. Posebnu pojavu ove grupe ~ine lonac zrnaste o{tre povr{ine koji u fakturi ima krupnija zrna peska. Ovakva pojava u Padeju krajem VI i po~etkom VII veka za sada nema analogija. Osnovu privrede stanovnika ovih naseqa ~inili su zemqoradwa i sto~arstvo. Obe privredne grane mogu se potvrditi arheolo{kim nalazima. êsto se na ulomcima posuda nailazi na otiske ìtarica. Ve} na prvi pogled jasno je da se radi o prosu i o p{enici, iako nije iskqu~eno da ima i drugih vrsta, {to }e biti jasno tek po obavqenoj analizi. Na nekim

ulomcima posuda slu~ajno je u sveù glinu otisnuta tkanina. Po tkawu moè se zakqu~iti da je kori{}en lan. Za sada takvih primera ima u Horgo{u u V veku i u Padeju krajem VI veka. Skoro u svim naseqima prona eni su delovi kamenih `rvweva i bruseva. Ve} je re~eno da se u samim stani{tima i oko wih nalaze trapovi. Brojni nalazi kosti doma}ih ìvotiwa potvr uju bavqewe sto~arstvom. U ishrani je najve}im delom kori{}ena ovca (oko 50%) a za wom gove~e (oko 30%). Sviwa zauzima vrlo mali udeo u ishrani ove populacije (10%), ìvina i divqa~ su prisutni u jo{ mawem procentu, dok se za ribu ne bi mogao odrediti procenat, s obzirom na lo{u o~uvanost ribqih kostiju, {to se delimi~no odnosi i na ìvinu i ptice. Gajewe ovce potvr uju i nalazi pr{qenaka za vreteno kao i otisci vunene tkanine na ulomcima posuda. S obzirom na poloàj samih naseqa uz vodu, kao i nalaze ribqih kostiju i tega za ribarsku mreù, izvesno je bavqewe ribolovom kao privrednom granom koja je dopuwavala sto~arstvo. U nasequ kod Padeja postoje dokazi da se stanovni{tvo bavilo metalurgijom gvo` a. To su brojni nalazi gvozdene zgure a sirovina je mo`da dobijena na licu mesta, o ~emu svedo~i povr{inski kop lesa, ili je trgovinom dopremana sa drugih prostora. O trgovini za sada svedo~e jedino nalazi grn~arije stranog porekla, pre svega iz nekih od vizantijskih radionica, kao i izuzetno retki ulomci staklenih posuda. Za uzvrat, Sloveni su Romejima mogli prodavati ìto, stoku, vosak, med, koù i sli~no. 40 Sve zajedno govori da je re~ o sloènoj privredi stanovni{tva koje je moralo imati trajna naseqa, tradiciju i razvijene veze sa okolnim prostorima. Stanovni{tvo naseqa V do VII veka jednim delom svoje poreklo vu~e iz jugoisto~ne Panonije kasnoanti~kog doba. Pozicije naseqa su iste, uvek pored voda, {to je op{ta karakteristika vezana za Slovene. O tome kao i o tipi~no slovenskoj snala`qivosti na vodi pored ve} pomenutih pisaca govore Retor Prisk 41 i Menandar. 42 Kao i u arhitekturi IV veka u Ba~koj i Banatu, tako i u ovom periodu postoje dva osnovna tipa stani{ta, poluukopane odnosno ukopane ku}e i nadzemne ku}e, brvnare i da{~are. Privreda oba perioda je identi~na. Upadqivo je da su procenti ìvotiwskih kostiju po vrstama sasvim isti u naseqima IV veka i naseqima V do VII veka, {to govori o istom tipu sto~arewa. Ovu liniju potvr uje i mawa koli~ina grn~arije koja vodi poreklo od grn~arije IV veka sa prostora Ba~ke i Banata. Drugim delom stanovni{tvo V do VII veka u Ba~koj i Banatu poti~e sa drugih prostora. Nalazi grn~arije pre svega ukazuju na podru~je me ure~ja Dwestar-Dwepar i leve obale sredweg toka Dwepra, odnosno areal êrwahovske i Kijevske kulture u IV V veku, a Pewkovske i Kolo~inske kulture u VI veku. Sa tog istog prostora Sloveni su u Panoniju sigurno dolazili u vreme invazije Huna i Avara, iako se migracije mogu pretpostaviti i u mirnom me uperiodu druge polovine V i prve polovine VI veka. Posledwu seobu Slovena iz ovog perioda potvr uje i raspored slovenskih fibula sa maskom, koje se grupi{u na Dwepru, izme u Visle i Wemena kao i u Panoniji na Balkanu. Drugi prostor sa koga bi mogli poticati stanovnici nekih od naseqa, pre svega Ritska dolina, jeste podru~je naseqa tipa Ipotesti-Ciurel-Cîdesti u jugoisto~noj Rumuniji, sa koga su Sloveni

mogli do}i u vreme provale Avara u Panoniju ili eventualno u vreme avarskog pohoda na Slovene u Vla{koj 579. godine. 43 Nije iskqu~eno da stanovnici naseqa u Apatinu poti~u sa severozapadnih oboda Panonske nizije, s obzirom da je mogu}e poreklo dela grn~arije ra ene na brzom vitlu upravo iz radionica sa prostora Dowe Austrije i ju`ne Moravske. Kako je poznato iz istorijskih izvora, Sloveni su se od VI veka postepeno naseqavali na Balkan. Da je to naseqavawe, izme u ostalog, vr{eno iz Panonije, potvr uje naseqe Reka u Vin~i kod Beograda gde je prona ena grn~arija sli~an onoj iz Apatina, kao i nalazi grn~arije ukra{ene uspravnim urezivawem sa lokaliteta u Argosu, i okoline Mostara kojoj odgovara sli~na grn~arija prona ena u Padeju, ali i u naseqima u Nitri na Mikovom dvoru i u Ostro{koj Novoj Vsi. Istorijski gledano, najstarija naseqa iz ovog niza nastala su u vreme Huna ili neposredno posle wihove vlasti. To su naseqa u Horgo{u i Gunaro{u koja su osnovali najverovatnije Sloveni prido{li sa Hunima mo`da u zajednici sa lokalnim stanovni{tvom koje nije izbeglo ili pobijeno od Huna. Naseqe u Ba}anu je samo produètak ovih naseqa, ali iz perioda kada ve} ne postoji hunska vlast na ovim prostorima, krajem V ili po~etkom VI veka. Naseqe kod Apatina pripada verovatno periodu pre vlasti Avara u Panoniji, dok naseqe Ritska dolina moè biti ili iz istog vremena, ili iz vremena dolaska Avara o ~emu se za sada ne raspolaè sa dovoqno arheolo{kih ~iwenica, a pisani izvori su oskudni. Naseqa kod Padeja i Turije pripadaju periodu Prvog avarskog Kaganata i traju najduè do opsade Carigrada 626. godine. NAPOMENE 1. Iordanes, Getica 258, Izvori za Blgarskata istoriô II, SofiÔ 1958, 355. 2. Procopius, Bellum Gothicum, III 14, Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije I, Beograd 1955, 27-28, 30. 3. Theophilactos Simocates, Historia, VIII 3, Vizantijski izvori I, 123-124. 4. Pseudo-Mauricius, Strategicon, XII 5, Vizantijski izvori I, 132, 139. 5. U kulturnom sloju prona eno je nekoliko ulomaka qudskih kostiju sa grn~arijom i ìvotiwskim kostima. S obzirom da na relativno velikoj iskopanoj povr{ini nije prona en ni trag bilo kakvog groba, mogu}e je da qudske kosti ukazuju na bitku koja je vo ena u samom nasequ, {to oja~ava indicije o odbrambenom karakteru pretpostavqenog drvenog zida, ~iji je trag u vidu rova iskopan. 6. \. Jankovi}, "Nova stranica istorije Slovena", Pro memoria 7, Subotica 1989; M. i \. Jankovi}, Sloveni u jugoslovenskom Podunavqu, Beograd 1990, 116-117. 7. Wtnokul%turnaÔ karta territorii ukrainskoj SSR v I t%óe. n. w., Kiev 1985, 55 sl. 10/8,14; 89 sl. 16/15; 96 sl. 17/13; P. N. Tret% kov, Po sledam drevnih slav anskih plemen, Leningrad 1982, 102, crt 16/10-12, 18.

8. O. M. Prihodn k, "Ant%ó i penk%kovskaô kultura", Drevni SlavÔane i KievskaÔ Rus%, Kiev 1989, 63-64, crt. 2-3. 9. L. V. Bakulenko, O. M. Prihodn k, "Problema preemstvenosti ~ern ahovskih i rannesrednevekov%óh drevnostej v svete nov%óh issledovanij na srednem Dnestre", Slovenska Archeologia XXXIII/1, Bratislava 1985, 113, T8. 10. E. V. Maksimov R. V Terpilovskij, "Poseleni kievskogo tipa bliz êrnigova", Problem%i wtnogeneza Slav an, Kiev 1978, 97. 11. P. N. Tret% kov, 1982, 67, crt. 5/1-2. 12. I. ^remo{nik, "Istraìvawa u Mu{i}ima i @abqaku i prvi nalaz najstarijih slavenskih naseqa kod nas", Glasnik Zemaqskog muzeja BiH u Sarajevu XXV, Sarajevo 1970, 63 sl. 10; T VII/2, X/4,6-7; XI/2,4,6-7. 13. B. O. Timoxuk, Slov' ani, Póvnó~noò Bukovini V-IX st., Kiòv 1976, 10- sl. 1/7-13, 28; 14 - sl. 3/4,9; 16 - sl. 4/1-5; 20 - sl. 7/1-4. 14. I. Erdélyi, E. Szimonova, "Ausgrabungen in der Gemarkung von Vásárosnameny Gergelyigornya", Acta Archeologica XXXIX/3-4, Budapest, 1987, 298-299. 15. D. Bialekoviá, "Nové v~asnoslovenské nálezy z juhozápadného Slovenska", Slovenská Archeológia X/1, Bratislava 1962, 105-sl. 12/5,13,14; 117-sl. 30; 119-sl. 31; 133-sl. 47. 16. G. Fusek, "V~asnoslovenské sidlisko v Nitre na Mikovom dvore", Slovenská Archeológia XXXIX/1-2, Bratislava 1991, 311; 312-T I/I-5; 322-T IV/12-14; 323-T V/2,4-14; 326-T VIII/12,14-15. 17. L. Galu{ka, "âsne slovenské sídli{te u Ostro`ské Nové Vsi (okr. Uh. Hradi{te) a otázka osídlení stredniho Pomoraví pravnimi Slovany", Archeologické rozhledy XLII/5, Praha 1990, 571-sl. 3/1,3,5,8; 572-sl. 4; 574-sl. 6; 575-sl. 7. 18. S. Dolinescu-Ferche-M. Constantiniu, "Un établissement du VI e siècle á Bucarest (Découvertes de la rue Soldat Ghivan)", Dacia XXV, Bucarest 1981, 318 sl. 15/1. 19. S. Dolinescu-Ferche, "La culture "Ipotesti-Ciurel -Cindesti" (V e -VII e siècles) La situation en Valachie", Dacia XXVIII, Bucarest 1984, 132 sl. 7/4-5. 20. ista, "Contributions archéologiques sur la continuité Daco-Romaine. Dulceanca, deuxième habitat du VI e siècle de notre ère", Dacia XXX, Bucarest 1986, 133 sl. 6/12c; 142 sl. 15/17b; 147 sl. 20/7. 21. S. Dolinescu-Ferche-M. Constantiniu, 1981, 306 sl. 8/3,12,13; 310 sl. 10/8. 22. S. Dolinescu-Ferche, "Ciurel, habitat des VI e -VII e siècles de notre ère", Dacia XXIII, Bucarest 1979, 193 sl. 8/1-2; 195 sl. 11/1; 203 sl. 20/1. 23. ista, 1986, 136 sl. 9/4,8; 145 sl. 18/13.

24. I. Bóna, "VII századi Avar települések" és Arpad-kori magyar falu Dunaujvárosban, Budapest 1973, T 8/4, 9/3. 25. I. ^remo{nik, 1970, 59 sl. 6/b; 62 sl. 9/a-f; T VII/1. 26. S. Dolinescu-Ferche, 1979, 188 sl. 3/7-10; 203 sl. 19/7. 27. S. Dolinescu-Ferche -M. Constantiniu, 1981, 300 sl. 5/8; 315 sl. 13/7. 28. S. Dolinescu-Ferche, 1986, 133 sl. 6/8,13-20; 142 sl. 15/1 178; 144 sl. 17/3. 29. I. Bóna, T 28/1,3; 29/1., 30. H. Friesinger, H. Kerchler, "Töpferöfen der Völkerwanderungszeit in Niederösterreich. Ein Betrag zur völkerwanderungszeitlichen Keramik (2. H;lfe 4.-6. Jahrhundert n. Chr.) in Niederösterreich, Oberösterreich und dem Burgenland", Archaeologia Austriaca LXV, Wien 1981, 246-sl. 44/4; 248-sl. 46/6. 31. S. Dolinescu-Ferche-M. Constantiniu, 1981, 318 sl. 15/4. 32. I. Bóna, T. 8/4; 9/3. 33. P. Aupert, "Céramique Slave á Argos (585 AP. J.C.)", Bulletin de Correspondance Hellénique Suppl. VI, Paris 1980, 379 sl. 16; 381 sl. 18-19. 34. I. ^remo{nik, "Die chronologien der aelsten slavischen Funde in Bosnien und Herzegovina", Archaeologia Iugoslavica XI, Beograd 1970, 100, T II/1. 35. G. Fusek, "V~asnoslovanské sidlisko v Nitre na Mikovom dvore", Slovenská Archeológia XXXIX/1-2, Bratislava 1991, 326-T VIII/5. 36. L. Galu{ka, "^asne slovanské sídli{te u Ostro`ské Nové Vsi (okr. Uh. Hradi{te) a otázka osídlení stredniho Pomoraví prvnimi Slovany", Archeologické rozhledy XLII/5, Praha 1990, 572-sl. 4/1-2. 37. I. ^remo{nik, "Ranoslovensko naseqe Jazbine u Ratkovi}u kod Bijeqine", Godi{wak ANUBIH XV, Sarajevo 1977. 38. S. Dolinescu-Ferche, 1984, 136 sl. 11/10, 12-14,20. 39. ista, 1986, 135 sl. 8/1. 40. Psudomauricius, Strategicon XII 5, Vizantijski izvori I, 131. 41. Priscus, Fragmenti, Vizantijski izvori I, 15. 42. Menandar, Vizantijski izvori I, 92-93. 43. Isto, 91-92.