REGIONALNA PRIVREDNA KOMORA PANČEVO REGIONAL CHAMBER OF COMMERCE AND INDUSTRY PANČEVO Srbija, 26000 Pančevo, Zmaj Jovina 1a Tel: + 381/13/343-255; Fax: + 381/13/354-056 e-mail: rpkpancevo@komora.net www.rpkpancevo.com Centar za tekuća privredna kretanja i strategijski razvoj INFORMACIJA O PRIVREDNIM KRETANJIMA NA PODRUČJU JUŽNOG BANATA U PERIODU I-IX 2010. GODINE Novembar, 2010.
S A D R Ž A J Strana Aktuelna kretanja 3 Ekonomska kretanja u Južnom Banatu Industrijska proizvodnja 6 Zarade 7 Nezaposlenost 9 Prilog: indeksi industrijske proizvodnje 10 2
AKTUELNA KRETANJA Međunarodna ekonomska kretanja U jesenjoj prognozi svetskog ekonomskog rasta, MMF predviđa da će svetska privreda zabeležiti rast od 4,8% ove godine i 4,2% 2011. godine, što je napredak u odnosu na prošlogodišnji pad od 0,6%, najgori rezultat još od II svetskog rata. U odnosu na predviđanje objavljeno u julu, Fond je snizio prognozu rasta američke privrede za ovu godinu na 2,6%, dok se za 2011. predviđa rast od 2,3%. Prognoza MMF za Evropu je još slabija u odnosu na SAD. Očekuje se da će 16 zemalja koje kao valutu koriste evro, ove godine ostvariti privredni rast od 1,7%, a sledeće od 1,5%. S druge strane, očekuje se da će zemlje u razvoju, poput Kine, Rusije i zemalja u istočnoj Evropi i Latinskoj Americi, ove godine ostvariti rast od 7,1%, a 2011. od 6,4%, što je dvostruko više od očekivanog rasta razvijenih privreda. Zemlje u brzom razvoju centralne i istočne Evrope ove godine zabeležiće privredni rast od 3,7 odsto, koji bi u 2011. godini trebalo da se uspori na 3,1 odsto, uz vrlo neujednačen oporavak od države do države. U zemljama gde je usporavanje privrede bilo manje izraženo, kao što je Poljska, i u onima gde je bila relativno solidna finansijska situacija kad je kriza nastupila, kao Turska, privrede će nastaviti da jačaju, podržane normalizacijom međunarodne trgovine i protokom kapitala. Međutim, u zemljama koje su prošle kroz neodrživ ekonomski bum, kao Bugarska i Letonija, ili zemljama koje imaju velike probleme s dugom kao Mađarska i Rumunija, oporavak će biti sporiji. MMF je upozorio da ponovo raste zaduživanje u više zemalja centralne i istočne Evrope i da bi, ukoliko se ne preduzmu nikakve mere, mogle da se pojave nove tenzije u finansijskom sektoru, što bi moglo da ima znatne negativne efekte na realnu privrednu aktivnost. Republika Srbija MMF je procenio rast srpske privrede na 1,5% u ovoj godini, što je među najvišim stopama u regionu, dok bi u 2011. taj rast trebalo da se poveća na 3 procenta. U jesenjem izveštaju o svetskim ekonomskim izgledima, takođe se navodi da će godišnja stopa inflacije u srbiji, merena potrošačkim cenama, ove godine iznositi 4,6%, dok bi u 2011. trebalo da bude smanjena na 4,4 procenta. Realni rast bruto domaćeg proizvoda u drugom kvartalu 2010. godine, u odnosu na isti period prethodne godine, iznosio je 2,0%. Posmatrano po aktivnostima, u drugom kvartalu 2010. godine najveći rast bruto dodate vrednosti zabeležen je u sektoru finansijskog posredovanja 6,9%, sektoru saobraćaja 6,6%, sektoru vađenja ruda i kamena 10,4% i sektoru prerađivačke industrije 5,7%. Najveći pad bruto dodate vrednosti zabeležen je u sektoru građevinarstva 11,9% i sektoru hotela i restorana 8,0%. U drugom kvartalu 2010. u odnosu na prvi kvartal 2010. godine BDP ostvaruje rast od 0,8%. Aktuelni makroekonomski podaci ukazuju na nastavak oporavka ekonomske aktivnosti, koji je pretežno zasnovan na oporavku eksterne tražnje. Realni sektor Srbije Fizički obim industrijske proizvodnje u septembru 2010. godine u odnosu na septembar 2009. godine veći je za 2,6% a u odnosu na prosek 2009. godine za 12,1%. 3
Fizički obim industrijske proizvodnje u trećem kvartalu 2010. u odnosu na isti period 2009. godine beleži rast od 4,4%. Obim industrijske proizvodnje u septembru 2010. godine u odnosu na septembar 2009. godine beleži pad kod 13 oblasti sa učešćem u strukturi industrijske proizvodnje od 36% i rast kod 16 oblasti čije učešće u strukturi industrijske proizvodnje iznosi 64%. Najveći uticaj na rast industrijske proizvodnje u prvih devet meseci 2010. u odnosu na isti period prethodne godine imale su: Proizvodnja osnovnih metala, Proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda, Vađenje sirove nafte i gasa i Proizvodnja prehrambenih proizvoda i pića. Zarade, zaposlenost i cene u Srbiji Ukupna prosečna zarada isplaćena u septembru 2010. godine, u odnosu na prethodni mesec, u proseku je nominalno veća za 1,8%, a realno za 0,7%. Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u septembru 2010. iznosi 34.570 dinara i u poređenju sa septembrom prethodne godine nominalno je porasla za 10,4% a realno za 3,0%. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u avgustu 2010. godine u Srbiji je bilo zaposleno 1.806.186 radnika, što je za 0,27% manje nego u prethodnom mesecu; od toga 1.350.820 lica u preduzećima, ustanovama, zadrugama i organizacijama, a 455.366 lica u privatnom preduzetništvu ( oni koji samostalno obavljaju delatnost i zaposleni kod njih ). U avgustu je stopa zvanično registrovane nezaposlenosti iznosila 26,21%. Na kraju septembra 2010. godine registrovano je 721.043 nezaposlenih lica, što je za 0,45% manje u odnosu na prethodni mesec. Od ukupnog broja nezaposlenih lica, preko 12 meseci ( dugotrajna nezaposlenost ) na zaposlenje čeka 65,04% ili 468.963 lica, od čega je 55,10% žena. Cene na malo roba i usluga su u oktobru 2010. godine u proseku povećane za 1,0% u odnosu na prethodni mesec. U oktobru 2010. u odnosu na isti mesec 2009. godine cene na malo su povećane za 9,9% a udnosu na decembar 2009. za 8,8%. Troškovi života u oktobru 2010. godine u odnosu na prethodmni mesec su porasli za 1,1%. Monetarna kretanja i javne finansije Izvršni odbor NBS je 14. oktobra 2010. razmatrao aktuelna ekonomska kretanja i odlučio da referentnu kamatnu stopu poveća za 50 baznih poena, tako da ona sada iznosi 9,5%. Ukupne devizne rezerve zemlje su na kraju septembra 2010. godine iznosile 11.536, 3 miliona evra, odnosno 15.681,4 miliona dolara. Dinar je u septembru oslabio prema evru nominalno za 1%. Ukupan javni dug Republike Srbije na dan 30. septembar 2010. godine iznosio je 11.622,5 miliona evra, ili 38,5% BDP. Prema podacima Ministarstva finansija, priliv u budžet tokom septembra iznosio je 57.172,0 miliona dinara, što je za 2.712,8 miliona dinara manje nego u avgustu. Izdaci budžeta u septembru su za 11.981,4 miliona dinara veći od primanja budžeta u istom mesecu, odnosno za 71.284,4 miliona dinara ukupno, za prvih devet meseci. Ekonomski odnosi sa inostranstvom Ključni faktor ekonomskog oporavka je povećanje izvoza međugodišnji rast robnog izvoza u 2010, izraženog u evrima, zaključno sa septembrom iznosi 21,1%, a samo u septembru 27,5%. U septembru dolazi do oporavka i domaće tražnje, što se ogleda kroz rast uvoza trajnih ( 16,3% ) i netrajnih ( 13% ) proizvoda za široku potrošnju. 4
Ipak, posmatrano u prvih devet meseci tekuće u odnosu na isti period prethodne godine, uvoz ove dve kategorije povećan je za svega 0,2% i 3,4%, respektivno. U periodu januar-septembar izvezeno je robe u vrednosti od 5.277,3 miliona evra, što čini povećanje od 21,1% u odnosu na isti period prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 9.192,5 miliona evra, što je više za 8,9 % u odnosu na isti period prošle godine. Konjukturne perspektive Q2 ( Republički zavod za razvoj ) U drugom kvartalu 2010. godine, Indikator poslovne klime ( BCI ) beleži rast u odnosu na prethodni kvartal, iznad je vrednosti u Q2 2009., ali je još uvek ispod dugoročnog proseka. Rast BCI ukazuje na nastavak procesa postepenog oporavka srpske privrede od negativnog uticaja efekata svetske ekonomske krize. U zemljama EU nastavljen je višemesečni trend rasta indikatora poslovne klime, pa se može očekivati da se pozitivni impulsi koji stižu sa tržišta evropskih zemalja preliju i na poslovanje srpskih preduzeća u narednom periodu. Indikator industrijskog poverenja ( ICI ) ostvario je rast u Q2 2010 godine u odnosu na prethodni kvartal i Q2 2009. i iznad je dugoročnog proseka. Do rasta vrednosti ovog indikatora došlo je zbog pozitivnih ocena privrednika o kretanju porudžbina, očekivane proizvodnje i zaliha gotovih proizvoda. Od šest izabranih zemalja EU, u Q2 2010. u odnosu na Q1 2010. godine sve posmatrane zemlje su zabeležile povećanje vrednosti ICI, osim Slovenije. U odnosu na Q2 2009. godine vrednost ICI je povećana u svim posmatranim zemljama, a smanjena je jedino u Bugarskoj. Jedino je u Srbiji i Češkoj vrednost ICI u Q2 2010. godine pozitivna. Anketirana preduzeća ocenila su da je u Q2 2010. u odnosu na Q1 2010 i Q2 2009. godine njihova proizvodnja povećana. Preduzeća očekuju da će se u narednom periodu povećati njihova likvidnost ( 49% preduzeća ), kao i da će se usled rasta tražnje povećati i cene u narednom kvartalu. U Q3 2010. godine, pored rasta likvidnosti i cena, očekuje se rast proizvodnje, izvoza i zaposlenosti. Poslovnu aktivnost industrijskih preduzeća i dalje prate značajna ograničenja, na strani ponude i na strani tražnje. Nedovoljnu tražnju kao osnovno ograničenje proizvodnje navelo je 32% proizvođača, a 31% poslovne teškoće koje ograničavaju ponudu (sa nedostatkom finansijskih sredstava susreće se 54% preduzeća, 25% ima probleme sa niskom cenom, 20% sa nedostatkom opreme, a 2% proizvođača nedostatak radne snage vidi kao svoje osnovno ograničenje). 5
EKONOMSKA KRETANJA U JUŽNOM BANATU INDUSTRIJSKA PROIZVODNJA Industrijska proizvodnja Republike Srbije u periodu januar-septembar 2010. godine, u odnosu na isti period 2009. godine, veća je za 4,4%. Industrijska proizvodnja u Republici Srbiji, u septembru 2010. godine, veća je za 2,6% u odnosu na septembar 2009. godine, a u odnosu na prosek 2009. godine za 12,1%. Posmatrano po sektorima, u septembru 2010. godine, u odnosu na septembar 2009. godine, u sektoru Vađenje ruda i kamena zabeležen je rast od 21,3%, u sektoru Prerađivačke industrije za 3,1%, dok je sektor Proizvodnja i distribucija električne energije, gasa i vode imao manji obim proizvodnje za 6,1%. U Vojvodini je u periodu januar- septembar 2010. godine, u odnosu na isti period prethodne godine, došlo do rasta industrijske proizvodnje od 8,0% ( u sektoru Vađenje ruda i kamena 34,7%, Prerađivačkoj industriji 6,0%, dok je sektor Proizvodnja i distribucija električne energije, gasa i vode imao pad od 5,3% ). U istom periodu, na području Južnog Banata, evidentiran je rast industrijske proizvodnje od 8,2% u odnosu na januar-septembar 2009. godine. Posmatrano po sektorima industrije: Vađenje ruda i kamena +53,0% (vađenje i briketiranje uglja +135,2%, vađenje sirove nafte i gasa +1,3%, vađenje ruda nemetala i kamena +84,8%) Prerađivačka industrija +8,0% Proizvodnja i distribucija električne energije, gasa i vode -9,6% (sakupljanje, prečišćavanje i distribucija vode -5,6%, proizvodnja i distribucija el.energije, gasa, tople vode - 10,5% ) U okviru sektora Prerađivačke industrije, rast proizvodnje u periodu I-IX 2010. godine, u odnosu na isti period prethodne godine, ostvaren je u sledećim oblastima : - Proizvodnja celuloze, papira i prerada papira + 8,4% - Proizvodnja koksa i derivata nafte + 4,0% - Proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda + 19,0% - Proizvodi od gume i plastike + 13,6% - Proizvodnja osnovnih metala + 103,5 - Proizvodnja nameštaja i raznovrsnih proizvoda + 134,4 - Reciklaža + 22,7% Ostale oblasti ovog sektora beleže pad proizvodnje u istom periodu: - Proizvodnja prehrambenih proizvoda i pića - 4,7% - Proizvodnja tekstilnih prediva i tkanina - 69,6% - Proizvodnja odevnih predmeta i krzna - 14,4% - Proizvodnja kože, predmeta od kože i obuće - 1,7% - Proizvodi od drveta i plute, sem nameštaja - 50,5% - Izdavanje, štampanje i reprodukcija zapisa - 26,4% - Proizvodi od nemetalnih minerala - 9,4% - Proizvodnja metalnih proizvoda, osim mašina - 11,2% - Proizvodnja mašina i uređaja, osim električnih - 54,6% - Proizvodnja ostalih saobraćajnih sredstava - 23,9% Podaci o industrijskoj proizvodnji po namenskim grupama, u periodu januar - septembar 2010. godine, u odnosu na prosek 2009. godine, pokazuju da je ostvaren rast u oblastima: 6
- U proizvodnji energije +2,3% - Intermedijarnih proizvoda, osim energije + 11,8% - Trajnih proizvoda za široku potrošnju + 105,6% U proizvodnji kapitalnih proizvoda i netrajnih proizvoda za široku potrošnju došlo je do pada industrijske proizvodnje za 25,5%, odnosno 4,7% respektivno. Grafikon 1. Indeksi industrijske proizvodnje po sektorima 200 150 100 50 0-50 -100 Vadjenje ruda i kamena preradjivacka ind. Proizv.el.energije, gasa ZARADE Ukupna prosečna zarada u Republici Srbiji u septembru 2010. godine iznosila je 48.016 dinara, a po odbitku poreza i doprinosa 34.570 dinara. U odnosu na prethodni mesec, septembarska zarada u proseku je nominalno veća za 1,8%, a realno za 0,7%. U poređenju sa septembrom prethodne godine, ovogodišnja septembarska zarada nominalno je porasla za 10,2%, a u realnom smislu za 2,8%. Prosečna zarada u privredi, isplaćena u septembru tekuće godine, iznosila je nešto manje 45.604 dinara. U odnosu na prethodni mesec nominalno je porasla za 2,3% a realno za 1,2%. Prosečna zarada u privredi, u septembru 2010. godine u odnosu na septembar 2009. godine, nominalno je veća za 13,7% a realno za 6,1%. Ukupna prosečna zarada bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji isplaćena u septembru 2010. godine iznosila je 34.570 dinara. U odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa isplaćenu u prethodnom mesecu nominalno je viša za 1,8% a realno za 0,7%. Prosečna zarada bez poreza i doprinosa u privredi, isplaćena u septembru tekuće godine, iznosila je 32.957 dinara. U odnosu na prethodni mesec nominalno je veća za 2,4% a realno za 1,3%. Prosečna zarada bez poreza i doprinosa u privredi, u septembru 2010. godine u odnosu na septembar 2009. godine, nominalno je veća za 13,9% a realno za 6,3%. Prosečna zarada u Vojvodini iznosila je 47.124 dinara i imala je nominalan rast od 10,4% u odnosu na septembar 2009. godine. Prosečna zarada u privredi iznosila je 45.447 dinara i nominalno je veća za 14,8% u odnosu na isti mesec prethodne godine, dok je realan rast iznosio 6,3%. Ukupna prosečna zarada bez poreza i doprinosa u Vojvodini u septembru 2010. godine bila je nominalno viša za 2,1% u odnosu na prethodni mesec, odnosno kumulativno I-IX 2010. u odnosu na isti period prethodne godine zabeležen je nominalan rast od 6,7%. 7
Na području južnobanatskog regiona ukupna prosečna zarada isplaćena u septembru 2010. godine iznosila je 48.934 dinara. U odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u avgustu 2010. godine nominalno je viša za 3,8%. Prosečna zarada u privredi, isplaćena u septembru tekuće godine, iznosila je 48.889 dinara. Nominalni indeks IX 2010 / VIII 2010 iznosi 106,1. Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u septembru 2010. godine iznosi 35.145 dinara ( u privredi 35.165 dinara ). Najviše prosečne zarade bez poreza i doprinosa, isplaćene u privredi, odnose se na opštinu Vršac 43.295 dinara i grad Pančevo 37.488 dinara, dok je najnižu zaradu zabeležila opština Alibunar 16.865 dinara. Tabela 1. Zarade po zaposlenom - septembar 2010. - po opštinama Republika Srbija Vojvodina Južno-banatski okrug Alibunar Bela Crkva Vršac Kovačica Kovin Opovo Pančevo Plandište Prosečna zarada 48.016 45.604 47.124 45.447 48.934 48.889 31.283 23.343 37.760 32.185 57.006 59.939 35.842 29.562 45.438 43.222 37.727 30.930 51.574 52.298 32.698 27.504 Nominalni indeksi IX 2010 I-IX 2010 VIII 2010 I-IX 2009 101,8 102,3 102,1 103,3 103,8 106,1 99,3 93,4 117,6 140,0 101,2 103,0 103,4 102,5 128,2 154,8 105,0 107,6 101,4 102,7 103,2 105,1 107,2 106,8 110,9 96,7 101,2 109,7 104,9 106,5 107,3 113,6 117,3 Prosečna zarada bez poreza i doprinosa 34.570 32.957 33.873 32.748 35.145 35.165 22.456 16.865 27.190 23.286 41.053 43.295 25.787 21.280 32.569 31.073 27.215 22.476 36.960 37.488 23.921 20.309 Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku o prosečnim zaradama po delatnostima, za septembar 2010. godine, za područje Vojvodine, najveća zarada isplaćena je u finansijskom posredovanju 130.654 dinara a najniža u prerađivačkoj industriji - proizvodnji odevnih predmeta i krzna 22.339 dinara. 8
Grafikon 2. Zarade u privredi 49000 48000 47000 46000 45000 44000 43000 Republika Pokrajina Region NEZAPOSLENOST Na kraju septembra 2010. godine registrovano je 721.043 nezaposlenih lica u Republici Srbiji, od čega je 57,71% žena. Nezaposlenost je u odnosu na prethodni mesec smanjena za 0,45%, a u odnosu na septembar 2009. godine za 2,2%. Najveće učešće u registrovanoj nezaposlenosti, prema trajanju nezaposlenosti, imaju lica koja čekaju od 1-2 godine (18,35%), do 3 meseca ( 12,17%), 3-5 godina (11,90%), 5-8 godina (10,69%), 2-3 godine 10,63% i preko 10 godina ( 9,12% ). Od ukupnog broja nezaposlenih lica, preko 12 meseci ( dugotrajna nezaposlenost ) na zaposlenje čeka 65,04% ili 468.963 lica. Na području Južnog Banata ukupan broj nezaposlenih lica, na kraju septembra 2010. godine, iznosio je 32.876. U ukupnoj strukturi nezaposlenih učešće žena je 51,32%. Broj novoprijavljenih lica u septembru 2010. godine, u odnosu na prethodni mesec, povećan je za 15,5% odnosno manji za 1,0% u odnosu na prosek 2009. godine. U septembru 2010. godine, prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, zaposlilo se sa evidencije samo 417 lica, što je 42,3% više u odnosu na prethodni mesec, ali znatno manje u odnosu na decembar 2009. godine 57,1%. U odnosu na isti mesec prethodne godine taj broj je smanjen za 71,6%. U istom mesecu prijavljene su potrebe za zapošljavanjem 64 lica što je u odnosu na avgust tekuće godine rast od 128,6% dok je u odnosu na decembar 2009. godine taj broj manji za 63,43%. U odnosu na septembar prošle godine zabeležen je značajno manji broj prijavljenih potreba za radnicima. Tabela 2. Podaci o nezaposlenosti i zapošljavanju na nivou Okruga i opština tokom septembra 2010.god Opštine Nezaposlena lica Novoprijavljeni Prijavljene potrebe za zapošljavanjem Zapošljavanje Zaposleni sa evidencije R Srbija 721.043 40.412 1.521 65.021 13.195 Južni Banat 32.876 1.823 64 2.018 417 Alibunar 2.791 117 4 53 19 Bela Crkva 3.149 158 16 46 11 Vršac 6.306 393 38 754 103 Kovačica 3.505 146 0 51 20 Kovin 3.310 181 0 135 44 Opovo 942 51 0 22 9 Pančevo 11.342 699 3 818 181 Plandište 1.531 78 3 139 30 Izvor : podaci Nacionalne službe za zapošljavanje 9
Grafikon 3. Nezaposlenost po opštinama 12000 10000 8000 6000 4000 2000 0 Alibunar Bela Crkva Vrsac Kovacica Kovin Opovo Pancevo Plandiste Najveće učešće u registrovanoj nezaposlenosti, prema dužini čekanja na zaposlenje, imaju lica koja čekaju 1 2 godine (18,83%), zatim slede ona koja čekaju do 3 meseca (12,85%), 3-5 godina (11,74%), preko 10 godina (10,90%), 2-3 godine (9,85%), 5-8 godina (9,50%), 3-6 meseci (8,02%), 6-9 meseci ( 7,69% ), 9-12 meseci ( 6,43% ) i 8-10 godina ( 4,15% ). Od ukupnog broja nezaposlenih lica, preko 2 godine (dugotrajna nezaposlenost), na zaposlenje čeka 15.177 ili 46,16% lica. PRILOG: indeksi industrijske proizvodnje, septembar 2010. Republika Srbija Vojvodina Južni Banat IX 2010. I-IX 2010. IX 2010. I-IX 2010. IX 2010. I-IX 2010 prosek 2009 I-IX 2009. prosek 2009 I-IX 2009. prosek 2009 I-IX 2009. Industrija 112,1 104,4 123,8 108,0 116,4 108,2 Energija 97,7 101,2 124,5 112,8 123,5 104,5 Intermedijarni proizvodi, osim energije 129,4 115,0 129,0 114,1 134,2 122,9 Kapitalni proizvodi 86,5 92,8 87,8 93,7 111,5 68,4 Trajni proizvodi za široku potrošnju 128,4 103,5 133,8 104,8 36,1 234,4 Netrajni proizvodi za široku potrošnju 113,7 100,8 123,2 104,2 100,1 102,4 Vađenje ruda i kamena 123,1 114,6 144,2 134,7 120,1 153,0 Vađenje i briketiranje uglja 102,8 102,6 135,3 235,2 135,3 235,2 Vađenje sirove nafte i gasa 141,5 133,4 141,8 133,7 90,6 101,3 Vađenje ruda metala 107,4 100,0 / / / / Vađenje ruda nemetala i kamena 158,4 109,5 215,7 139,7 229,5 184,8 Prerađivačka industrija 117,7 105,5 122,6 106,0 116,3 108,0 Proizv.prehramb.proizv. i pića 117,4 101,5 132,4 104,5 139,2 95,3 Proizv. duvanskih proizvoda 124,9 96,7 193,8 127,2 / / Proizv.tekstilnih prediva i tkanina 113,8 110,6 108,8 111,3 / 30,4 Proizv.odevnih predmeta i krzna 97,7 91,6 58,1 55,9 105,9 85,6 Proizv.kože, predm. od kože i obuće 112,5 89,7 128,8 88,4 126,5 98,3 Proizv.od drveta i plute, sem nameštaja 90,3 78,3 76,7 69,3 37,1 49,5 Proizv.celuloze, papira i prerada papira 117,4 112,8 100,6 94,1 127,6 108,4 Izdavanje, štampanje i reprodukc.zapisa 110,0 100,2 92,1 90,0 56,0 73,6 Proizv. koksa i derivate nafte 115,7 99,2 116,1 99,4 123,5 104,0 Proizv.hemikalija i hemijskih proizvoda 115,4 115,1 114,7 123,4 108,5 119,0 Proizvodi od gume i plastike 107,0 104,7 122,9 104,5 149,6 113,6 Proizvodi od nemetalnih minerala 129,8 98,0 130,6 97,6 129,7 90,6 Proizv. osnovnih metala 146,2 135,3 98,1 100,0 437,6 203,5 Proizv.metalnih proizvoda, osim mašina 121,3 102,4 102,3 91,9 98,8 88,8 Proizv.mašina i uređaja, osim električn. 121,6 98,5 116,7 99,6 66,9 45,4 Proizv.kancelar. i računskih mašina 83,7 80,8 108,7 99,7 / / Proizv.električnih mašina i aparata 130,0 110,8 153,2 136,7 / / Proizv.radio, tv i komunikacione opreme 46,4 50,1 / / / / Proizv.preciznih i optičkih instrumenata 80,8 70,4 127,1 96,8 / / Proizv.motornih vozila i prikolica 77,3 103,2 54,6 75,6 / / Proizv.ostalih saobraćajnih sredstava 68,3 92,2 23,7 59,1 77,1 76,1 Proizv.nameštaja i raznovrsnih proizvoda 109,8 99,1 140,7 101,5 36,1 234,4 Reciklaža 111,9 110,2 117,6 99,0 153,3 122,7 Proizv. i dist.el.energ, gasa i vode 88,6 97,4 90,1 94,7 154,4 90,4 Proizv.i distr.el.energije gasa, tople vode 87,7 97,5 80,6 95,7 165,4 89,5 Sakupljanje, prečišćavanje i distr.vode 98,1 96,2 95,5 94,2 99,4 94,4 Sekretar Centra Daliborka Ivanović, dipl.ecc. 10