21.qxd

UDK 314.186(497.113) ORIGINALAN NAU^NI RAD Mirjana Devexi} Geografski fakultet Studentski trg 3, 11000 Beograd PROMENE U REPRODUKCIJI STANOVNI[TVA VOJVODINE SA@ETAK: U drugoj polovini 20. veka u Vojvodini su se desile velike promene u reprodukciji stanovni{tva. Kraj veka obele`ilo je razarawe dru- {tva. Veliki priliv izbeglica u tom periodu i nepovoqan dru{tveni i ekonomski ambijent za dono{ewe odluka o ra awu su otvarali pitawa kako se to odrazilo na plodnost stanovni{tva i da li su se trendovi nastavili. U radu se kroz nekoliko pokazateqa plodnosti u pedesetogodi{wem periodu, sa posebnim akcentom na devedesete i po~etak novog veka, osvetqavaju osnovne tendencije i intenzitet promena. Predstavqene su promene u broju `ivoro enih, specifi~nim stopama fertiliteta, prose~nom broju dece po `eni, generacijskom fertilitetu, starost pri ra awu prvog deteta i u~estalost razvoda. KQU^NE RE^I: fertilitet, reprodukcija, Vojvodina UVOD Reprodukcija stanovni{tva u Vojvodini je dugogodi{wa, ve~ito aktuelna, tema. Opadaju}i trend stopa fertiliteta, niska plodnost i nedovoqno obnavqawe stanovni{tva su postale op{tepoznate karakteristike demografskog razvitka Pokrajine. Devedesetih godina ostvaren je veliki migracioni priliv, koji je na kratko otvorio pitawe kako }e se to odraziti na plodnost stanovni{tva. Efekti koji su bili o~igledni i predstavqali zaokret u dotada{wim trendovima, odnosili su se na zaustavqawe depopulacionih procesa. Tako je doseqavawe izbeglog stanovni- {tva sa prostora biv{e Jugoslavije redukovalo broj op{tina u kojima broj stanovnika opada, sa 34 na 23. S obzirom na prisilni karakter migracija, doseqeno stanovni{tvo nije imalo selektivnu starosnu strukturu, karakteristi~nu za ekonomske migrante. Stoga nije bilo logi~no o~ekivati da }e do}i do zna~ajnijih promena u reprodukciji, iako su kompa-

198 rativne analize iz prethodnih popisa ukazivale na vi{e reproduktivne norme stanovni{tva iz emigracionih prostora, nego iz Vojvodine. Po~etak novog veka ujedno je bio po~etak smirivawa dru{tvene krize, nagove- {taj politi~kih zaokreta. Tako su se pored svih faktora demografskog razvitka koje sa sobom nose tranzicioni procesi, u ovom periodu javili i nestandardni, eksterni faktori razvitka. Kako su se oni odrazili na dugoro~ne trendove plodnosti? Da li je bilo kompenzacionog perioda i da li je postojala infuzija migracionog porekla i kada je u pitawu fertilitet? Ovom prilikom }e se kroz pra}ewe nekoliko pokazateqa fertiliteta u posleratnom periodu osvetliti promene reproduktivnog pona{awa stanovni{tva Vojvodine, s posebnom namerom da se, koliko je mogu}e, evidentiraju posledice kriznih devedesetih godina. Osim toga, rezultati novog popisa omogu}avaju i kohortnu analizu fertiliteta na osnovu koje se mo`e sagledati da li su se fluktuacije fertiliteta uo~ene transverzalnim postupkom oslikale na generacijski fertilitet. PROMENE U FERTILITETU Broj `ivoro enih u Vojvodini u dugoj polovini 20. veka opao je za vi{e od pola. Godine 1999. bilo je 18686 `ivoro ewa, {to predstavqa apsolutni minimum u posmatranom periodu, dok je sredinom veka 1950., u vreme kompenzacionog perioda i jake imigracije, taj broj iznosio 42885. ve} po~etkom {ezdesetih on opada ispod 30 hiqada i nastavqa silaznom putawom. ^ak ni ulazak brojnijih posleratnih generacija nije se bitnije odrazio na broj `ivoro ewa u Vojvodini tokom sedamdesetih godina, kao {to je to bio slu~aj u Centralnoj Srbiji. Prose~an broj `ivoro enih u periodu 1971 81. bio je 28134, {to je neznatno mawe nego u prethodnom desetogodi{tu (28250). Stopa nataliteta 1956. godine opada na nivo ispod 20 promila, a 1999. je zabele`ila najni`u vrednost od 9.1 `ivoro enih na 1000 stanovnika. To se mo`e tuma~iti nastavkom zapo~etih trendova, ali svakako i kulminacijom demografskih reakcija na kumulirane `ivotne neda}e u kriznim devedesetim godinama. Tabela 1. Broj `ivoro enih u Vojvodini u posleratnom periodu, odabrane godine broj 1950. 42885 1960. 32806 1970. 25380 1980. 28681 Izvor: Demografska statistika, SZS 1990. 22900 1993. 22018 1996. 21624 1999. 18686 2001. 20145 2003. 20381 Sa politi~kim zaokretom i nagove{tajem povoqnijih vremena za reprodukciju po~etkom novog veka broj `ivoro enih se pove}ava i 2003 dosti`e 20381, odnosno 10.1 promila. Ovaj broj `ivoro enih, me utim, jo{ uvek je mawi od broja iz 1997. godine, pa se ne mo`e govoriti o revita-

199 lizaciji ra awa karakteristi~noj za kompenzacione periode. Da li se radi o po~etku novog uzlaznog trenda ili o kratkoro~nom pove}awu potvrdi}e predstoje}a vitalna statistika. Realnije su procene koje nisu optimisti~ke s obzirom na starosni sastav stanovni{tva, reproduktivne norme i jo{ uvek prisutnu ekonomsku nestabilnost. U posleratnom periodu zna~ajno se mewa i paritet `ivoro ene dece. U modernom reproduktivnom re`imu udeo prvoro ene dece u ukupnom broju ro ewa raste. Na ulasku u novi vek on iznosi vi{e od pola, odnosno 51.36% u 2000. godini, dok je 50 godina ranije ~inio 38.75%. STAROSNI MODEL FERTILITETA Postojan oblik krive fertiliteta uslovqen biolo{kim faktorima, u celokupnom posleratnom periodu pokazivao je koncentraciju ra awa u godinama izme u 20 i 24. Sve do devedesetih godina najve}e vrednosti fertiliteta su bele`ene u toj starosnoj grupi, a zatim u grupi od 25 do 29 godina. Wihov me usobni odnos je bio prili~no stabilan. Sredinom devedesetih godina ova proporcionalnost se mewa na ra~un smawivawa specifi~nih stopa mla e, a pove}awa specifi~nih stopa starije starosne grupe `ena. Godine 1998. stopa fertiliteta `ena starih 20 24 godine prvi put dosti`e vrednost ispod 100 i te godine se izjedna~ava sa stopama naredne starosne grupe, da bi joj od 1999. godine do danas ustupila primat. Po~etkom 21. veka smawivawe fertiliteta `ena u najoptimalnijem uzrastu za ra awe de{ava se i na ra~un pove}awa fertiliteta `ena starosti od 30 do 34 godine. (Grafikon 1) Ove promene ne mogu se objasniti samo u kontekstu teorije druge demografske tranzicije, s obzirom da postranziciona faza u Vojvodini ve} dugo traje i da je produ`eno obrazovawe `ena i kasnije sklapawe braka ve} postalo kulturni standard. Stoga je logi~an zakqu~ak da su promene u starosnom modelu fertiliteta inicirane kriznim godinama, tzv. razarawem dru{tva. Osnovna posledica na poqu reprodukcije je smawivawe broja ra awa i odlagawe ra- awa. Odlagawe ra awa je jo{ uo~qivije ako se posmatra trend specifi~nih stopa fertiliteta petogodi{wih starosnih grupa od 20 24, 25 29, 30 34 i 35 39. godina. (Grafikon 2) Stope fertiliteta najmla e grupe od sredine osamdesetih neprestano opadaju, a najbr`e tokom druge polovine devedesetih. Relativno stabilne stope fertiliteta `ena od 25 do 29 godina, u periodu najve}e krize tako e bele`e pad, dok uzlazni trend plodnosti ostvaruju `ene od 30 34 godine. Odnosi koji se uo~avaju 2000-ih u participaciji `ena razli~itih starosti u ra awu, nisu do sada bili prisutni u Vojvodini. Uo~ena promena mo`e biti kratkotrajna ali se mo- `e raditi o nagove{taju dugoro~nijeg trenda. Iskustva iz inostranstva govore da je odlagawe ra awa za kasnije godine jedan od paterna fertiliteta u razvijenim zemqama, i da za sobom mo`e povu}i druge promene u

200 fertilitetu, koje se iskazuju na globalnom nivou. Tako, prema teoriji koju je razvio 1997. godine Bongarts, odlagawe ra awa u jednom trenutku (kada odlagawe dostigne svoju zavr{nu ta~ku) dovodi do porasta fertiliteta. Takve promene uo~ene su u Skandinavskim zemqama, u kojima je tim mehanizmom obezbe eno prosto obnavqawe generacija. Da li se promene i budu}e kretawe stopa fertiliteta mo`e staviti u ovaj teorijski kontekst za sada nije mogu}e precizirati. Grafikon 1. Specifi~ne stope fertiliteta u Vojvodini Grafikon 2. Specifi~ne stope fertiliteta za starosne grupe 20 24, 25 29, 30 34, 35 39, Vojvodina, 1950 2003. ZAMENA GENERACIJA Prose~an broj dece po `eni, ili stopa ukupnog fertiliteta, veoma je indikativan pokazateq plodnosti i reproduktivnog pona{awa. Od 1950. godine do 2003. stopa je opala sa 2.91 na 1.50. Najni`a vrednost je

201 zabele`ena 1999. godine kada su `ene u Vojvodini u proseku ra ale 1.379 dete. Teorijska vrednost stope potrebne za obnavqawe generacija je 2.1. Vrednost ispod tog nivoa ne obezbe uje zamenu generacija. Ova vrednost je realna za zemqe niskog mortaliteta, i izvedena je na osnovu stope maskuliniteta `ivoro enih od 105 koja se u svetskoj literaturi smatra prirodnom polnom neravnote`om. Me utim, uva`avawem mortalitetnih karakteristika i polnog sastava `ivoro enih, mogu}e je izra~unati realne vrednosti stope potrebne za obnavqawe generacija za konkretno podru~je. Na osnovu wih, zamena generacija u Vojvodini je prestala jo{ 1956. kada je prose~an broj dece po `eni bio 2.3, a ne 1962. kada je vrednost pala ispod teorijske granice od 2.1. Tokom devedesetih, razlika izme u ostvarene i potrebne stope ukupnog fertiliteta je rasla i 1999. iznosila ~ak 0.75. Kraj devedesetih je, prema ve}ini pokazateqa fertiliteta, bio osobito kriti~an. Prose~an broj dece po `eni je pao ispod 1.5, a taj nivo je ponovo dostignut tek 2003. godine. (Grafikon 3). Ovakvo pove}awe vrednosti stope po~etkom novog veka sigurno ne mo`e biti reprezent kompenzacionog perioda, nastalog posle ratnih i kriznih godina. Zabele`eno pove}awe tek zna~i povratak na stawe iz prve polovine devedesetih, a ne radikalan zaokret u plodnosti. Najboqi pokazateq zamene generacija (kada je u pitawu transverzalna analiza) je neto stopa reprodukcije. Kontinuirani pad ispod nivoa zamene generacije u Vojvodini je prisutan od 1956. godine. Dakle, ve} pola veka u Vojvodini nije obezbe eno obnavqawe stanovni{tva. Bruto i neto stope reprodukcije su prili~no usagla{ene, tokom devedesetih se gotovo podudaraju {to ukazuje da mortalitet ima sve mawe dejstvo na reprodukciju. (Grafikon 4). Kriti~ne 1999. godine vrednost NSR je bila 35% mawe od potrebne, a po posledwem podatku 28%. Izabrani analiti~ki pokazateqi govore da se priliv izbeglog stanovni{tva nije odrazio na promene u fertilitetu i reprodukciji. Najni- `e vrednosti posmatranih stopa upravo su ostvarene u godinama nakon najmasovnijeg imigrirawa. Popisni rezultati omogu}avaju sagledavawe kohortnog fertiliteta. Do sada obra eni podaci posledweg popisa pru`aju uvid u kumulativni fertilitet `ena koje jo{ nisu iza{le iz reproduktivnog perioda. No, s obzirom da se reprodukcija uglavnom realizuje do 40. godine, posledwe dve starosne kohorte mogu prezentovati zavr{ni fertilitet. Kako su moderan reproduktivan re`im i skra}ivawe reproduktivnog perioda kod `ena nastupili u posleratnom periodu, logi~no je da fertilitet `ena koje su stasavale za brak i ra awe nakon Drugog svetskog rata pokazuje ni`e vrednosti od starijih generacija. Popisi iz 1981, 1991. i 2002. godine za starosne grupe 40 44 i 45 49 godina ne samo da pokazuju ni`e, ve} i ujedna~ene vrednosti. (Tabela 1). Kada su u pitawu kohorte od 15 do 35 godina ova konstatacija ne stoji ve} se i longitudinalnom analizom mo`e potvrditi smaweni fertilitet tokom devedesetih. S ob-

202 zirom da }e `ene iz tih starosnih grupa jo{ u~estvovati u reprodukciji, ni`e vrednosti stopa kumulativnog fertiliteta 2002. godine mogu se tuma~iti kao posledica odlo`enog ra awa, ali tako e mogu biti indikator smawenog zavr{nog fertiliteta. Tabela 2. Stope kumulativnog fertiliteta u Vojvodini, posleratni popisi 15 19 20 24 25 29 30 34 35 39 40 44 45 49 1953. 0,07 0,73 1,52 2,16 2,66 2,96 3,29 Izvor: Ra{evi} (1995) 1961. 0,09 0,68 1,42 1,94 2,24 2,57 2,84 1971. 0,08 0,66 1,35 1,67 1,90 2,13 2,30 1981. 0,07 0,63 1,29 1,62 1,75 1,79 1,88 1991. 0,08 0,60 1,26 1,67 1,80 1,82 1,82 2002. 0,04 0,33 0,95 1,49 1,75 1,83 1,83 PROSE^NA STAROST KOD PRVORO\EWA Promene u specifi~nim stopama fertiliteta, pove}awe prose~nog broja dece po `eni i neto stope reprodukcije u prvih nekoliko godina 21. veka, nedvosmisleno ukazuju na odlagawe ra awa za kasnije godine i boqa vremena. Potvrda se mo`e dobiti i analizom prose~ne starosti majke prilikom ra awa prvog deteta. Trend ovog pokazateqa reproduktivnog pona{awa je uzlazni. Prose~na starost pri prvoro ewu je porasla u poluvekovnom periodu, od 1950. do 2001. za 2 godine, i to sa 22.8 na 25.0. Ali, dok je pove}awe od jedne godine ostvareno u ~etrdesetogodi{wem intervalu do 1990, kao rezultat tranzicionih procesa, pove}awe druge godine ostvareno je za samo 10 godina, tokom devedesetih. Ovaj pokazateq nastavio je rast po~etkom novog veka. Iskustva iz razvijenih zemaqa, u kojima je prisutan reproduktivni model tipi~an za drugu demografsku tranziciju, govore da je period krize u na{oj zemqi bio samo akcelerator procesa koji bi se ina~e dogodili. Stoga ne treba o~ekivati bitnije reverzibilne procese u budu}nosti.

203 Grafikon 3. Ostvarene stope ukupnog fertiliteta i stope potrebne za zamenu generacija, Vojvodina 1950 2003. Grafikon 4. Bruto i neto stope reprodukcije u Vojvodini, 1950 2003. Grafikon 5. Starost pri ro ewu prvog deteta

204 STABILNOST BRAKOVA Uprkos sve prisutnijim oblicima vanbra~nih zajednica, brak na na- {im prostorima jo{ uvek predstavqa dominantan okvir reprodukcije. Stoga je i wegova stabilnost va`an pokazateq. Razvodi uti~u na prekidawe protogenezi~kih i intergenezi~kih intervala, koji su sve zna~ajniji u analizi plodnosti, osobito fertiliteta po paritetu. Kretawe op{te stope divorcijaliteta u Vojvodini u drugoj polovini 20. veka varira u rasponu od 0.9 koliko je iznosila u 1999. do maksimalnih 1.9. Ova maksimalna vrednost je zabele`ena u nekoliko godina od sredine {ezdesetih do sredine osamdesetih. U odnosu na ostale makroceline, u Vojvodini su razvodi naju~estaliji. Devedesete godine donose promene. Broj razvoda opada. Wihov broj je od 1960. uvek bio ve}i od 3000, u pojedinim godinama skoro 4000 (1985. npr. 3970), da bi 1990. bio ostvaren pad na 2661 a narednih godina ispod 2000. Najmawi broj razvedenih brakova u Vojvodini zabele`en je 1992. i 1993. (1721 i 1678), godinama najte`e ekonomske krize i enormne inflacije. Stoga je vrlo diskutabilno da li je ovo smawewe posledica revitalizacije braka i vra}awa tradicionalnim vrednostima na kakva obja{wewa se mo`e nai}i u demografskoj literaturi. Uz uva`avawe stava da u periodu uru{avawa ostalih vrednosti brak u svesti pojedinaca predstavqa instituciju koju je vredno o~uvati i ne{to na {ta mogu da uti~u, mora se izraziti i sumwa da je retradicionalizacija samo privremena i fiktivna. Realniji put tuma~ewa silaznog trenda broja razvoda vezuje se za dru{tvenu krizu i nemogu}nosti da se ekonomski pre- `ivi posle razvoda, zbog ~ega su i razvodi odlagani za vremena kada }e biti mawe razorni za razvedena lica. Pove}an broj razvedenih brakova u 2000. (2160), 2001. (2269) i 2002. (2533) ide u prilog ovoj tezi. O~igledno je da sretnija vremena ne postoje samo za sklapawe braka i ra awe, ve} i za razvode, a da je odlagawe svih odluka vezanih za reprodukciju glavni mehanizam reproduktivnog pona{awa u posledwoj dekadi 20 veka. LITERATURA Ra{evi}, M. (1995): Fertilitet `enskog stanovni{tva, u Stanovni{tvo i doma}instva SR Jugoslavije prema popisu 1991, CDIIDN, Beograd Ra{evi}, M. (2004): Fertility Trends in Serbia during the 1990 s, Stanovni{tvo br. 1 4. 2004, CDIIDN, Beograd Penev, G., Devexi} M., Vojkovi}, G. (2005): Vitalne komponente kretawa stanovni{tva, rukopis (u {tampi) SZS, Demografska statistika, odgovaraju}e godine CDIIDN, dokumentacioni statisti~ki materijal

205 CHANGES IN REPRODUCTION OF VOJVODINA POPULATION by Mirjana Deved`i} Summary Important changes in the reproduction of Vojvodina population happened in the second half of XX century. In the end of the century, the society was ruined. A large inflow of refugees in that period, as well as a social and economic situation inappropriate for making birthgiving decisions, raised the questions like how such conditions have influenced the fertility in the population, and whether the trends have continued. This paper analyzes several fertility indicators in Vojvodina over the last five decades, focusing especially on the 1990s and early 2000s, in order to explain the major tendencies and the intensity of changes. It shows changes in the number of live births, specific fertility rates, total fertility rates, cohort fertility, woman s age at first birth, and divorce frequency.