UDK 331.5(497.113) Mirjana [uqmanac-[e}erov, Du{ica Durman, NSZ Pokrajinska slu`ba za zapo{qavawe Bulevar Mihajla Pupina br. 6/1, 21000 Novi Sad ZAPO[QAVAWE I ZAPOSLENOST U VOJVODINI I KRETAWE NA TR@I[TU RADA SA@ETAK: Nacionalna, Pokrajinska slu`ba za zapo{qavawe ima za ciq pru`awe pomo}i nezaposlenima kao i licima koja su u radnom odnosu a `ele da promene radno mesto. Svoje osnovne funkcije izvr{ava kroz sistem usluga koje pru`a nezaposlenima i poslodavcima. Te`i{te stavqa na aktivnu politiku zapo{qavawa koja omogu}ava unapre ewe zaposlenosti, odnosno produktivno i slobodno izabrano zaposlewe dono{ewem i sprovo ewem programa i mera aktivne politike zapo{qavawa. Tr`i{te rada odlikuje visoko u~e{}e nezaposlenih bez radnog iskustva, veliki procenat mladih i `ena, kao i lica koja tra`e prvo zaposlewe, nedovoqno zapo{qavani pripravnici, lica sa invaliditetom i lica starija od 50 god, izbegla i raseqena lica... Visoka stopa nezaposlenosti imperativno zahteva modele za smawewe nezaposlenosti i stimulisawe poslodavaca za zapo{qavawe, posebno lica sa faktorom ote`anog zapo{qavawa. Komplementarna sa Nacionalnom strategijom zapo{qavawa, Strategija promena NSZ opredequje reformu slu`be kao moderan javni servis u ciqu pru`awa kvalitetnih usluga nezaposlenim licima i poslodavcima, razvoja i unapre ewa tr`i{ta rada kao i saradwe svih institucija na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou, nevladinih i drugih organizacija. KQU^NE RE^I: zapo{qavawe, nezaposlenost, tr`i{te rada, reforme UVOD Nezaposlenost u raznim vidovima stara je gotovo koliko i qudska civilizacija. Za tu pojavu se znalo jo{ u starom Egiptu, Gr~koj i naro- ~ito Rimu. Postojala je u robovlasni{tvu, feudalizmu, kapitalizmu i u svakom periodu je imala svoje karakteristike i specifi~nosti. Na prelasku iz stare u novu eru, u doba vladavine Oktavijana Avgusta, institucija pomagawa prerasta u pravi sistem, tako da je preko 200.000 gra ana dobijalo svakog meseca besplatno `ito, ponekad i druge prehrambene
504 proizvode, a povremeno je deqen i novac. Vizantija je nasledila tradiciju Rimske imperije a srpska sredwovekovna dr`ava je preuzela iskustva Vizantinaca, o ~emu postoji malo dokumenata. U Zakoniku cara Du{ana (koji je donet 1349 godine) ~l. 28 kojim se obavezno odre uje pru`awe pomo}i u hrani siroma{nima. Osnovna ideja pomagawa nezaposlenih je vremenom evoluirala, mewaju}i svoje institucionalne i zakonske oblike i egzistira i danas kao jedan od najrelevantnijih faktora svakog humanog dru{tva. JAVNA BERZA KAO ZA^ETAK MODERNOG JAVNOG SERVISA U POSREDOVAWU PRI ZAPO[QAVAWU Prve odredbe o berzama rada pojavquju se 1910 god. (Zakon o radwama ~l. 83 i 84 koji reguli{e pravnu materiju koja se odnosi na industrijske, zanatske i trgova~ke radwe). Dru{tvena i socijalna misao u Srbiji u tom momentu nije bila toliko razvijena da bi priznala potrebu zakonskog regulisawa te materije. Ipak u izvesnim slu~ajevima minimalna nov~ana pomo} je pru`ana od strane malobrojnih sindikalnih organizacija koje su pomagale svojim ~lanovima na dva na~ina, tra`e}i im posao vr{ili su ulogu berze rada i pru`awem neposredne nov~ane pomo}i. Pored sindikalnih berzi rada u Srbiji su do Prvog svetskog rata radile i privatne berze rada koje su za svoje usluge od poslodavaca i tra`ilaca zaposlewa napla}ivali izvesnu proviziju (taksu). 1916. god. za potrebe zapo{qavawe civilnog stanovni{tva, u Beogradu je osnovana okupatorska Slu`ba za posredovawe u zapo{qavawu ~iji je ciq bio da kontroli{e svaki segment `ivota doma}eg stanovni{tva. 1. avgusta 1919. god. po~ela je sa radom Sredi{na berza rada (SBR) u Beogradu. To je bila prva javna berza rada u Srbiji ~ijim Statutom su definisani weni zadaci od kojih su ve}ina i danas primarni: 1. da posreduje izme u radnika i poslodavaca, povezuje ih, prima prijave nezaposlenih radnika i slobodnih radnih mesta i nabavqa stru- ~ne radnike iz inostranstva; 2. da vodi statistiku o kretawu nezaposlenosti svih radnika, da skupqa podatke o wenim uzrocima i predla`e dr`avi i op{tini mere za weno suzbijawe; 3. da uspostavqa ravnote`u radne pijace i radnih centara u celoj zemqi; 4. da vr{i ulogu primiriteqa u slu~aju {trajka i iskqu~ewa radnika; 5. da osniva okru`ne berze rada i vr{i nadzor nad wihovim radom; 6. da deli pomo} nezaposlenim radnicima u ulozi pomo}nog organa Ministarstva socijalne politike (MSP), da osniva azile, kuhiwe i td; 7. da osniva ~itaonice i organizuje kurseve radi kulturnog i stru- ~nog uzdizawa radnika;
8. da izdaje svoje biltene i u wima tretira stru~na i organizaciona pitawa i o svemu obave{tava i upu}uje radnike; 9. da uspostavqa stalnu vezu sa svim berzama rada u zemqi i sli~nim ustanovama u svetu. Do Prvog svetskog rata se malo zna o posredovawu i pomagawu nezaposlenih radnika u Ugarskoj (tj. u okviru we u Banatu, Ba~koj i donekle Sremu). Postojale su privatne berze rada dok dr`avnih nije bilo. 1919 1920. god. u ovom delu Ugarske postojala je razgranata mre`a sindikalnih organizacija i sindikalnih berzi rada. Nije ta~no poznato kada je Dr`avna berza rada (DBR) po~ela sa radom u Novom Sadu (verovatno posle sredine 1925 god.). 01. 01. 1928. god. osnovana je Javna berza rada (JBR) u Novom Sadu 1, koja je 1931. god. imala tri ekspoziture: u Subotici, Velikom Be~kereku i Somboru. JBR je bila na raznim adresama u Novom Sadu, da bi 1934. god. kona~no dobila svoj objekat u kome se nalazi i danas. Sem posredovawa rada, Berza je nezaposlenim radnicima pru`ala pomo} u naturi i novcu. Preko sindikalnih berzi rada posao je tra`ilo i dobijalo oko 80% sindikalno organizovanih radnika, dok se Sredi{woj berzi rada za posao obra}alo 20%. Slu`ba je u periodu od 1945. god. do dans pretrpela znatne promene, od JBR od 1945 1946. god, preko Zavoda za zapo{qavawe NR Srbije, Republi~ke samoupravne interesne zajednice zapo{qavawa, Republi~kog fonda za zapo{qavawe, Republi~kog zavoda za tr`i{te rada i sada Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe. Slu`ba ima status Ustanove za socijalno osigurawe nezaposlenih. Zakonom o zapo{qavawu i osigurawu za slu~aj nezaposlenosti (Sl. glasnik RS br. 71/2003) povereno joj je obavqawe poslova kojima se obezbe- uje ostvarivawe prava gra ana na zaposlewe i osigurawe za slu~aj nezaposlenosti i drugih prava od zna~aja za tr`i{te rada. 505 DELOKRUG RADA POKRAJINSKE SLU@BE ZA ZAPO[QAVAWE Pokrajinska slu`ba za zapo{qavawe sa svojih sedam filijala je organizacioni i funkcionalni deo Nacionalne slu`be za zapo{qavawe (osnovana Zakonom o utvr ivawu odre enih nadle`nosti autonomne pokrajine, Sl. glasnik RS broj 6/2002 u daqem tekstu Zakon). Zakonom, Statutom i Pravilnikom o organizaciji rada Nacionalne slu`be za zapo{qavawe, poslovi zapo{qavawa na teritoriji AP Vojvodine, povereni su Pokrajinskoj slu`bi za zapo{qavawe, te ona: 1 Milenkovi} M. i Milenkovi} T., (2002): Zapo{qavawe u Srbiji od za- ~etka do oslobo ewa zemqe 1944. kwiga I, Republi~ki zavod za tr`i{te rada, Beograd
506 daje saglasnost na op{ta akta preduze}a za radno osposobqavawe i zapo{qavawe invalida i obezbe uje sredstva za wihovo funkcionisawe, u skladu sa Zakonom; samostalno programira zapo{qavawe i vr{ewe priprema za zapo- {qavawe i profesionalnu orijentaciju; obrazuje informacioni podsistem, kao deo jedinstvenog informacionog sistema Republike u oblasti zapo{qavawa, tako e obavqa i druge poslove kao {to su: razvoj i unapre ewe posredovawa u zapo{qavawu, profesionalnoj orijentaciji i savetovawu, organizovawe dodatnog obrazovawa i obuka, re{avawe problema vi{kova zaposlenih, sprovo ewe programa i mera aktivne politike zapo{qavawa, statistike i analize u oblasti zapo{qavawa i osigurawa za slu~aj nezaposlenosti kao i uvo ewu i unapre ewu sistema upravqawa kvalitetom u Nacionalnoj slu`bi. Akcenat se stavqa na aktivne mere zapo{qavawa, koje predstavqaju osnovni instrument za sprovo ewe strategije zapo{qavawa i osnovnu komponentu podr{ke procesima restruktuirawa sa privatizacijom, naro- ~ito kod onih programa uz pomo} kojih se stvaraju i pove}avaju mogu}nosti za ponovno i novo zapo{qavawe. Jedno od osnovnih obele`ja aktivnih mera predstavqa uskla ivawe ponude i tra`we, ubla`avawe i uklawawe strukturalnih uzroka nezaposlenosti i dr. Mere aktivne politike zapo{qavawa se odvijaju kroz slede}e programe i aktivnosti: Programi aktivnog tra`ewa posla u okviru kojih se izdvajaju klubovi za aktivno tra`ewe posla JOB CLUB-ovi obuke za aktivno tra`ewe posla ATP 1 Programi susretawa ponude i potra`we Sajmovi zapo{qavawa Poslovni centri Programi dodatnog obrazovawa i obuke koji se sastoje iz vi{e segmenata: stru~no osposobqavawe (pripravnici, pripravnici-volonteri) obuka za poslove radnog mesta dodatna znawa i ve{tine (informati~ke obuke po~ev{i od po~etnih do specijalisti~kih obuka, strani jezici kao i ostale obuke) prekvalifikacija i dokvalifikacija osnovno obrazovawe odraslih talenti Razvoj, programi zapo{qavawa i preduzetni{tvo metodolo{ke postavke novih programa postavqawe i definisawe novih programa postavqawe metodolo{kih osnova za nove programe
507 Podr{ka programima zapo{qavawa podsticawe novog zapo{qavawa zapo{qavawe invalida Podsticawe preduzetni{tva i poslovno savetovawe Odr`ana je III Me unarodna konferencija o malim i sredwim preduze}ima pod nazivom MSP Snaga evropske integracije, gde je istaknut regionalni aspekt konferencije i wegov zna~aj za MSP i preduzetnike; program samozapo{qavawa samozapo{qavawe putem jednokratne isplate nov~ane naknade promovisawe i podsticawe razvoja preduzetni{tva poslovni centri edukativni programi Regionalni programi Sprovo ewe socijalnog programa i zbriwavawa vi{ka zaposlenih Pasivne mere se sprovode u ciqu ostvarivawa prava nezaposlenih i vi{kova radnika po osnovu osigurawa od nezaposlenosti (pravo na nov~anu naknadu, zdravstveno osigurawe, nov~ana pomo} za vreme stru~nog osposobqavawa, prekvalifikacije, dokvalifikacije i sl.). Ravnote`a izme u aktivne i pasivne politike tr`i{ta rada je od bitnog zna~aja za efikasno funkcionisawe tr`i{ta rada, naro~ito u zemqama tranzicije koje se suo~avaju sa ozbiqnim strukturnim promenama i prestruktuirawem radne snage. SARADWA Pokrajinska slu`ba za zapo{qavawe sara uje sa: Pokrajinskim sekretarijatom za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova, Privrednim komorama, Lokalnom samoupravom, Unijom poslodavaca, Nevladinim organizacijama, Socijalnim partnerima kao i zemqama u okru`ewu. OSNOVNA MAKROEKONOMSKA KRETAWA Suo~ene sa ozbiqnim ekonomskim te{ko}ama i nedostatkom raspolo- `ivih sredstava, zemqe u tranziciji u makroekonomskim uslovima za razvoj tr`i{ta rada zahtevaju: 1. prilago avawe privrednog sistema tr`i{nom na~inu privre ivawa u pravcu stvarawa ekonomskih politika koje imaju najve}i uticaj na nesmetan razvoj tr`i{ta rada monetarne, fiskalne, politike zarada i zapo{qavawa, s jedne strane i na sprovo ewe mikroekonomskih reformi privatizacije i prestruktuirawe preduze}a i banaka sa druge 2. izgradwu tr`i{nih institucija vezanih za funkcionisawe tr`i{ta rada i kapitala
508 3. koncipirawe adekvatne razvojne politike za naredni period uz jasno definisawe uloge pojedinih sektorskih politika u budu}em razvoju. Osnovni makroekonomski agregat kojim se meri ekonomska aktivnost neke zemqe bruto doma}i proizvod (GSP) koji obuhvata koncept dru{tvenog proizvoda i nematerijalne usluge (u finansijskom sektoru, zdravstva, obrazovawa, dr`avnih organa i institucija i dr.). Bruto doma}i proizvod 2 u drugom kvartalu 2005 god. u odnosu na isti period 2004 god. bele`i porast od 6,8%. Industrijska proizvodwa 3 u septembru mesecu 2005 god. bele`i rast od 2,7% u odnosu na isti mesec 2004 god. Prose~na ispla}ena neto zarada po zaposlenom u AP Vojvodini 4 je 18.474 din. a bruto 27.007 din. Pored navedenih pozitivnih kretawa, ostali su problemi privrede kao: apsolutno nezadovoqavaju}i nivo iskori{}enosti kapaciteta, nelikvidnost zbog nedostatka sredstava, naro~ito obrtnih, i doma}e akumulacije koja je potrebna za intezivirawe ekonomskog razvoja, velika fiskalna optere}ewa, nedovoqni i izuzetno skupi krediti, inflatorni pritisci i sve ve}i porast spoqnotrgovinskog deficita i dr. RADNA SNAGA Broj stanovnika u AP Vojvodini 5 iznosi 2.031.992. 912.800 stanovnika i predstavqa aktivno stanovni{tvo od ~ega je 533.916 u radnom odnosu 6 (140.669 privatni preduzetnici a 393.247 zaposlenih u preduze- }ima). Za devet meseci, na dan 30. 09. 2005 god. kod Nacionalne slu`be za zapo{qavawe Pokrajinske slu`be za zapo{qavawe u Novom Sadu je bilo registrovano 278.787 nezaposlenih lica. Stopa registrovane nezaposlenosti u AP Vojvodini prema podacima sa tr`i{ta rada je oko 30% a prema evropskim pokazateqima oko 18%. Pored negativnog trenda, da je u ovoj godini za devet meseci u odnosu na isti period 2004 god. porastao broj nezaposlenih (za 1,63%), bele- `e se i pozitivni trendovi u pove}awu broja slobodnih radnih mesta za 23,93% i zapo{qavawu ~ak za 35,72%. Osnovni pokazateqi zapo{qavawa u AP Vojvodini su da se: vi{e zapo{qavaju stru~na lica (III VIII stepen stru~ne spreme) 60,66% od onih bez spreme. (39,34%), od toga najvi{e sa sredwom stru~nom spremom (III i IV stepen) 55,56% od ukupno svih zaposlenih za devet meseci ove godine na teritoriji AP Vojvodine. radni odnos se zasnivao vi{e na odre eno vreme (69,56%) nego na neodre eno vreme (30,44%) 2 Republi~ki zavod za statistiku, Beograd 3 Republi~ki zavod za statistiku, Beograd 4 Republi~ki zavod za statistiku, Beograd 5 Republi~ki zavod za statistiku, Beograd, popis stanovni{tva 2002. god. 6 Republi~ki zavod za statistiku, Beograd, oktobar 2005. god.
509 Kada se posmatra realizacija radnih mesta (79,79%) uo~ava se da 20,21% ili 21.361 radno mesto je ostalo nepopuweno {to ukazuje: da se poslovi biraju i izbegavaju slabije pla}eni, da je veliki problem nepokretqivost radne snage (geografska i profesionalna). Susre}emo se sa migracijom radne snage iz sela i mawih mesta u gradove koji dovode do neravnomernog rasporeda radne snage. S druge strane imamo sivu ekonomiju u kojoj je oko 30% aktivnog stanovni{tva po proceni na{lo neki na~in za zaradu (bilo osnovnu ili dopunsku). Tako e je veliki problem i prikrivena nezaposlenost, tj. neadekvatna iskori{}enost postoje}ih zaposlenih (oko 20%) i odnosi se uglavnom na dr`avne institucije. Oko 30% zaposlenih ne prima zaradu ili je prima neredovno ili je ona ne dovoqna za `ivotnu egzistenciju. Imaju}i u vidu makroekonomsku situaciju zemqe, a u ciqu ubla`avawa negativnih efekata tranzicije, restruktuirawe tr`i{ta rada je normalna pojava. Vlada Srbije je donela u aprilu 2005. god. prvu Nacionalnu strategiju zapo{qavawa koja se oslawa na principima evropske strategije zapo{qavawa. Jedinice posmatrawa u woj su tri regije: Beograd, Vojvodina i Centralna Srbija. Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe je donela Strategiju promena NSZ (2005 2008 god.). Uloga i ciq Nacionalne slu`be za zapo{qavawe u sprovo ewu strategije i aktivne politike zapo{qavawa je da postane fleksibilan javni servis sa ciqem uskla ivawa ponude i tra`we, orijentisanog na potrebe klijenata (i tra`ioca poslova i poslodavaca), kao i aktivne politike tr`i{ta rada (samoinicijativnost, odgovornost za nala`ewe posla, u~ewe za ceo `ivot i dr.) gde je krajwi ciq pove}awe zapo{qivosti i adaptibilnosti tra`ioca zaposlewa i zaposlenih u skladu sa potrebama tr`i{ta rada i poslodavaca i kompetentnost radne snage. Zna~ajni su i drugi ciqevi: pove}awe konkurentnosti i zaposlenosti radne snage, prevencija dugoro~ne nezaposlenosti i socijalne iskqu~enosti i specifi~ni ciqevi od kojih su najzna~ajniji proaktivna uloga u razvoju lokalnih strategija i programa zapo{qavawa, razvoj novog modela usluga i organizacije rada u kojima se tra`ioci zaposlewa i poslodavci tretiraju kao aktivni i dinami~ni korisnici usluga. Ono {to u ovom momentu karakteri{e na{e tr`i{te rada je da po- {to poslodavci nisu u obavezi da javno ogla{avaju slobodna radna mesta, popuwavawe istih se uglavnom vr{i na neformalne na~ine i pra}eno je ~esto zloupotrebom od strane poslodavaca. Naro~ito se uo~ava diskriminacija prema `enama, kod kojih je zabele`eno opadawe zapo{qavawa, i ove godine posmatrano za devet meseci `ene su u ukupnom zapo{qavawu bile zastupqene sa 46% a u pojedinim okruzima u AP Vojvodini i mawe (Zapadno-ba~ki okrug 43% i Severnoba~ki 44%). Veliki procenat je i mladih nezaposlenih (od 15 27 god.) 27% a u okviru ove kategorije, najvi{e je u starosnom dobu od 24 27 god. 46%, sa sredwom stru~nom spremom 64%. Odliv mladih je i daqe u toku. Procewuje se da }emo se za 10 12 god. suo~iti sa problemom nedostatka radne snage.
510 Koncept do`ivotnog u~ewa, za`iveo u svetu, pokazuje da se u qudski kapital mora ulagati u smislu stalnog u~ewa i usavr{avawa jer dinami~an tehnolo{ki razvoj na tome insistira. To zahteva i promene zanimawa, nestajawe zastarelih i nastanak novih koji prate taj razvoj. Promene mora da prati i obrazovni sistem sa novom nomenklaturom zanimawa. Ako se zna, da znawe jednog stru~waka ako se ne usavr{ava zastareva za 5 10 god. uo~ava se zna~aj do`ivotnog u~ewa kao i ~iwenica da je qudski kapital u koji se ne ula`e mrtav kapital. Dugoro~na nezaposlenost je tako e veliki problem i kod nas je zastupqena sa 48%. Visoko u~e{}e je i lica koja prvi put tra`e zaposlewe (51%). Maksimalni napori Slu`be se ula`u za re{avawe problema vezanih za te`e zapo{qavana lica u koja spadaju: starija lica (preko 50 god,) lica sa invaliditetom, Romi, izbegla i raseqena lica. [anse za pove}awe zaposlenosti treba tra`iti u promeni tr`i{nog ekonomskog sistema i izvozno orijentisane strategije, {to name}e nu`nost prestruktuirawa preduze}a u smislu vlasni~ke organizacione i proizvodne strukture, prestruktuirawe velikih dru{tvenih preduze}a i ukupne privredne infrastrukture, pra}eno velikim brojem vi{kova zaposlenih {to zahteva adekvatne socijalne programe. UMESTO ZAKQU^KA Imaju}i u vidu preporuke Saveta Evrope i MOR-a o politici zapo- {qavawa i ulozi Nacionalne slu`be za zapo{qavawe kao modernog javnog servisa, da bi se efikasnije obavqale funkcije u domenu Slu`be, treba: posvetiti pa`wu licima koja aktivno tra`e posao, nastaviti sa decentralizacijom, nastaviti sa razvojem pra}ewa rezultata i pokazateqa uspe{nosti rada Slu`be, naglasiti potrebu za ja~awem qudskih resursa u Slu`bi, unapre ivati sektor rodne ravnopravnosti, etni~ke mawine, izbeglice i raseqena lica i prati zastupqenost istih pri zapo{qavawu, unapre ivati odnose izme u Slu`be, nezaposlenih lica i poslodavaca, sa lokalnim organima vlasti, socijalnim partnerima, NVO i dr. Akcenat treba staviti na mere aktivne politike zapo{qavawa i preventivno delovawe kod vi{kova zaposlenih. Puna zaposlenost najneposrednije doprinosi pozitivnim demografskim kretawima u Srbiji i Vojvodini, {to se posti`e aktivnom politikom zapo{qavawa i institucionalnim podsticajima gde je uloga porodice, a podr{ka dr`ave dominantna.
511 LITERATURA Akcioni plan zapo{qavawa (2005): Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe, Beograd Mese~ni statisti~ki bilten za AP Vojvodinu (2005): NSZ-Pokrajinska slu- `ba za zapo{qavawe, Novi Sad Milenkovi}, M. i Milenkovi}, T. (2002): Zapo{qavawe u Srbiji od za~etka do oslobo ewa zemqe 1944 kwiga I, Republi~ki zavod za tr`i{te rada, Beograd Nacionalna strategija zapo{qavawa (2005): Vlada Republike Srbije, Beograd Pavlovi}, M. (2002): Zapo{qavawe u Srbiji od javne berze do tr`i{ta rada 1945 2000 kwiga II, Republi~ki zavod za tr`i{te rada, Beograd Strategija promena NSZ 2005 2008 (2005): Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe, Beograd
512 OKRUG AP Vojvodina Novi Sad Ju`no-ba~ki okrug Zrewanin Sredwe-banatski okrug Kikinda Severno-banatski okrug Pan~evo Ju`no-banatski okrug Sombor Zapadno-ba~ki okrug Sr. Mitrovica Sremski okrug Subotica Severno-ba~ki okrug Tabela 1. Nezaposlenost, slobodna radna mesta i zapo{qavawe R A Z D O B Q E stawe na kraju septembra 2005. kumulativ januar-septembar 2004 2005. INDEKS nezaposlena lica na kraju meseca Svega @ene 278.787 82.202 146.431 44.788 Udeo op{tina (%) u nezaposl. u okviru okruga 100 29 Slobodna radna mesta Zapo{qavawe 101,63 106,27 Slobodna radna mesta 123,93 133,60 Nezaposlenost Zapo- {qavawe Ukupno Neodre. Odre en. Ukupno Ukup. `. Neodre. Odre en. IX05/IX04 IX05/IX04 IX05/IX04 117.413 34.430 37.617 11.698 79.796 22.732 99.597 28.354 46.307 12.730 30.319 8.929 69.278 19.425 135,71 191,22 29.062 14.931 10 12.546 3.470 9.076 9.662 4.997 2.438 7.224 102,21 119,78 120,25 19.147 9.761 7 10.803 2.650 8.153 7.837 3.672 1.866 5.971 96,83 130,08 145,53 42.383 22.722 15 15.667 4.763 10.904 13.312 6.399 3.694 9.618 95,46 103,34 100,37 32.354 16.263 12 11.701 3.160 8.541 10.643 4.592 2.548 8.095 100,78 124,81 123,60 46.200 24.006 17 14.744 5.528 9.216 14.009 6.916 5.386 8.623 97,39 113,61 113,43 27.439 13.960 10 17.522 6.348 11.174 15.780 7.001 5.458 10.322 110,57 138,19 144,56