. Узорковање Свако лежиште је мешавина разних минерала, чији се однос и квалитет мења од места до места у свим правцима. Да би се проценио квалитет неког лежишта или његовог дела, потребно је за време извођења истражних површинских и јамских радова, као и при изради дубинских бушотина, узимати узорке. Узимањем потребног броја узорака из радилишта која су рађена кроз руду, односно делова језгра кроз руду, може се проценити средњи садржај неког дела, или целог лежишта. И поред већег броја узорака, грешка ће увек постојати. Теоретски грешка би се елиминисала тек онда, ако би број узорака био толики, да нам они практично представљају један одређени део или цело лежиште, што је практично немогуће. У пракси треба тежити ка томе, да грешка буде што мања, а то ће се постићи ако се узорци узимају систематски и ако се врши проверавање једног метода са другим. Ако би се узео велики број узорака, то би захтевало много времена, а и трошкови узимања и анализирања узорака били би високи. Ако би се узело мање узорака него што је потребно, не би добили верну слику о квалитету лежишта. Колико, како и где узети узорке, то је задатак руководиоца истражних радава, који треба да води рачуна о свим особинама лежишта, као што су: слојевитост, зонарност, текстура, структура, облик, начин залегања, тврдоћа и др. Од тих својстава зависи: место и начин узимања узорака, остојање међу узорцима и начин процене квалитета. Правилност узимања узорака није само зависна од онога који одређује процедуру рада, већ и од људи који узимају узорке. Ту утичу субјективни моменти, као нпр. да радници у мекшим деловима лежишта узимају веће количине руде за узорак него у тврђим партијама, или да радије узимају веће количине руде у богатијим партијама, него у сиромашнијим и сл. Да би се избегли ти субјективни утицаји, потребно је да руководилац контролише рад и да унапред одреди шему узимања узорака. Један узорак представља извесну количину супстанце, узете са одређеног места, на одређеној дужини и по одређеном систему. Да се одреди средњи садржај неког метала или минерала на извесној линији (у ходнику, ускопу и сл.), потребно је узети већи број узорака. Средњи садржај из тога низа могао би се добити, ако би све узете узорке помешали и извршили редукцију за хемијску анализу, међутим то не би било правилно. Није само циљ да се из неког низа узорака добије средњи садржај, већ да се има увид како је метал, односно минерал распоређен у појединим деловима лежишта, што је од особите важности у фази експлоатације лежишта. Ради тога сваки се узорак даје посебно на хемијску анализу, а средњи садржај неког низа узорака или неког дела, може се добити рачунским путем. На слици бр... графички је приказано како се у једном низу узорака мења квалитет, а хоризонтална линија приказује средњи садржај из тога низа узорака. За узимање узорака постоји више метода. Која ће се метода применити, зависи од карактера лежишта, као и од циља зашто се узорак узима. Узорак се може узети:
Узорковање. У току истраживања лежишта са циљем утврђивања квалитета рудних резерви делова лежишта или лежишта као целине.. У току истраживања лежишта са циљем одређивања технолошког процеса прераде.. У току експлоатације лежишта у циљу одређивања квалитета текуће или будуће производње. Слика бр... Приказ промене квалитета у једном низу узорака Поред наведеног, узорци се могу узети са циљем одређивања минералошког састава неке сировине или руде, ради одређивања запреминске тежине, одређивање квалитета депоније неке сировине итд. У даљем излагању изнеће се методе које се углавном примењују за наведена три случаја, а то би биле: метод тачкастог или мрежног узимања узорака, метод узимања узорака путем бразде, метод узимања прашине из бушотине, метод узимања језгра из бушотине, метод узимања узорака са гомиле, метод масовних узорака... Методе узимања узорака... Метод тачкастог или мрежног узимања узорака Назив овога система долази отуда, што се узорци узимају на разним тачкама, или што се комадићи руде одбијају на пресецишту двеју линија. Да би рад око узимања комадића руде био једноставнији, изради се од канапа мрежа у облику квадрата или правоугаоника и завеже на два паралелна штапа (види слику бр...). Тако израђена мрежа поставља се на чело или бокове радилишта и свака тачка пресецишта конопаца обележи се кредом или спрејом. Из сваке обележене тачке одбија се један комадић руде величине - cm тежине око 00 gr (види слику бр...). Величина квадрата може бити 0x0 cm, 0x0 cm, до 50x50 cm, или правоугаоника 0x5 cm, 0x0 cm, 0x0 cm и слично.
Слика бр... Шаблон за узимање тачкастих узорака Слика бр... Шема тачкастог узимања узорака Густина мреже зависи од карактера и степена расподеле корисног метала или минерала. Ако је распрострањеност неједнакомерна, мрежа мора бити гушћа и обратно. Код постављања мреже, мора се водити рачуна, да се узорци не узимају по слојевитости или зонарности распростирања минерала у лежишту, као нпр. код лежишта жилног типа, неких сочивастих лежишта, или слојева. Код таквих лежишта узорци се не смеју узимати из бокова ходника који прате жилу или слој по правцу пружања, већ у току напредовања ходника на челу, или из бокова пречника који пресецају жилу или слој. Кад би се узорци узели из бокова смерног ходника, одбијени комадићи могли би бити из богате зоне жиле, сиромашне или потпуно јалове па резултати не би представљали реалну слику квалитета. Једну пробу представља мрежа дужине око m и висине око,-,5 m, а узима се на тај начин, што један радник чекићем тежине од - kg и шпицем или геолошким чекићем избија комадиће руде (слика бр...4). Сви одбијени комадићи стављају се у једну кесу (слика бр...5), са ознаком броја узорка, који се уноси на скицу.
Узорковање Слика бр. 4 Тачкасто узимање узорака Слика бр. 5 Платнена кеса за узорке Код једноставних руда као што је: боксит, хромит, пирит, хематит, или неметала, барит, магнетит и сл., број комадића обично износи 4-5, док код сложених руда са равномерно распрострањеним минералом, број комадића износи 0-, а код неједнакомерно распрострањених минерала, број комадића износи 5-0, а код јако неједнакомерних од 40-60. Тежина једног узорка креће се од 0,5 до па и до 4kg. Узорци се могу узети и после минирања радилишта у руди. Мрежа се поставља преко минираног материјала и са сваке тачке мреже узимају се комадићи руде тежине од 00-00 gr, како је то показано на слици бр...6. По систему мреже могу се узети узорци у циљу одређивања квалитета, текуће производње. Из сваког - или n-тог вагонета натовареног произведеном рудом, узорак се узима на тај начин, што се код једноставних руда комадићи узимају из ћошкова и средине, а код сложенијих узима се више комадића по диjагонали ( слика бр...7). На исти начин ради контроле квалитета, узорци се могу узети из натоварених камиона или железничких вагона. Овакав систем узимања узорака је јако практичан, брз и лако изводљив. Један радник у току смене може да узме 0-0 узорака, што зависи од густине мреже и тврдоће руде. Ако се овај метод узме као стандардни, потребно је вршити проверавање са неким другим методом. Ако се покаже као веродостојан, може се усвојити за дотично лежиште. Овај метод узорковања не може се примењивати за јако уске жиле. 4
Слика бр... 6 Узимање узорака са гомиле одминираног материјала Слика бр...7 Узимање узорака тачкастом mетодом из вагона... Метод узимања узорака путем бразде Ово је најраширенији систем узимања узорака за металична лежишта комплексног састава. Бразде ширине 5-0 cm и дубине - cm израђују се на челу, боковима, стропу, а ретко у поду ходника, а затим у боковима ускопа, нископа и окана. Једну пробу представља бразда дужине до m, а највише до m, а изузетно и до 5 m. Ако се узорци узимају у дужим секцијама, дужина бразде ће бити дугачка као дотична секција, али сваки метар бразде представља један узорак. Код ужих лежишта, као што су жиле, слојеви и сл., дужина бразде одговара ширини жиле или слоја. На слици бр...8 приказани су разни примери израде бразда за уже и шире жиле: а- у рову, б - на челу ходника, ц - у боковима ходника, д-у пречницима, е-у окну, ф- у нископу. 5
Узорковање Слика бр... 8 Примери узимања узорака браздом Као што се из наведених примера види, код лежишта где је изражено зонарно разврставање минерала, бразда се поставља попречно на правац пружања, тако да се њом пресецају све зоне. Код лежишта где су минерали масовно распрострањени у лежишту као код штокова рудних цеви, рудних маса и сл., бразда се поставља уздуж и попречно. Усецање бразде врши се ручно помоћу чекића, длета и шиљка ( слика бр...9), и обично су запослена два радника, кад један држи послужавник од лима и гумирано платно, а други врши избијање бразде. Слика бр...9 Ручно избијање бразде 6
Гумирано платно или мушема, наслања се једним крајем уз бок где се узима бразда, а други крај долази у послужавник. Гумирано платно спречава да ситнеж из бразде не би пропадала између бока просторије и послужавника (види слику бр...0). Избијање бразде врши се на тај начин. што се са шиљком избија прво горња, а затим доња ивица бразде и на крају део између ивица (слика бр...). После избијања одређене дужине бразде (обично сваки метар), истресе се у послужавник сва прашина која се налази на гумираном платну и цео избијени материјал представља једну пробу. Сав добијени материјал се ставља у кесу са бројем узорка који се унесе на скицу откопа. Слика бр...0 Послужавник и гумирано платно Слика бр... Поступак израде бразде Усецање бразде је доста тежак и спор рад у колико се жели педантност и тачност при раду. Потребно је пазити да дубина бразде буде свуд подједнака и да је количина материјала за сваки узорак приближно подједнака. У току смене два радника могу да израде од 5-0 m бразде. а код тврдих руда од -4 m. Код тврдих руда ширина бразде износи до 5 cm и дубина око cm. Машинска израда бразде помоћу откопног чекића и шиљатог длета није нашла примену. јер се при изради губи прашина услед дејства компримираног ваздуха, а и ситни комадићи одскачу.... Метод узимања прашине из бушотина Овај метод се примењује код истраживања са циљем ограничења рудних тела или жила и утврђивања квалитета, уместо чешће израде пречника, уместо бразде код већих рудних тела, где је минерал масовно распоређен у лежишту и у фази експлоатације ради контроле квалитета руде код откопавања. Код истраживања лежишта када се израђује смерни ходник по правцу пружања уз подински бок или у подинском боку пречници се раде на одстојању од 5-0-0 m. У циљу тачнијег ограничења рудног тела или жиле и добијања тачнијег квалитета. из смерног ходника на свако 5-6 m између пречника израђују се бушотине до кровинског бока како је то показано на слици бр.... 7
Узорковање Слика бр... Узорковање прашине из бушотине у циљу дефинисања границе рудне жиле Бушење се врши под вакумом бушаћим чекићем и длетом и прах из бушотине се сабира у наменској посуди. Добијена количина праха представља узорак, а уједно се добија и моћност лежишта на томе месту. Уместо узимања узорака путем бразде из ходника и пречника који су израђени у неком већем рудном телу, могуће је узорке узети у виду праха из краћих бушотина. У стропу ходника и пречника на одстојањима од по m, буше се три бушотине дужине од,0-,5 m, од којих једна вертикално по средини стропа, а две закошене према боковима ходника, како је то показано на слици бр.... Прах из ове три бушотине представља једaн узорак. Овај метод треба проверити системом бразде. У руднику Трепча, својевремено су прављена упоређења резултата са узоракавањем путем бразде и праха из бушотина. Резултати су се добро поклапали, и код прорачуна средњег садржаја метала за већу површину једног рудног тела одступања су била безначајна. У великом броју рудника се практикује узимање праха из бушотина у откопима у циљу планирања квалитета производње. У стропу откопа се израђују бушотине дужине m по мрежном систему x m. Добиjени прах из бушотине хвата се у специјални левак кроз који пролази длето за бушење. Добиjени прах из сваке бушотине представља једaн узорак. На слици бр...6 приказан је у плану и пресеку начин узимања узорака у једном откопу, као и скица обичног лименог левка и левка са сунђерастом гумом, која спречава губљење прашине. 8
Слика бр... Узимање узорака прашине из краћих бушотина у стропу ходника Слика бр...4 Узимање праха из бушотине у јами Слика бр...5 Узимање праха из бушотине на копу 9
Узорковање Слика бр...6. Узимање праха из бушотине на откопима у циљу планирања производње и управљања квалитетом...4 Метод узимања језгра из бушотине Дубинским бушењем добија се слика склопа масива где је вршено бушење, а анализом дела језгра из бушотине која је прошла кроз лежиште, добија се квалитет. За процену квалитета лежишта помоћу језгра, потребно је из бушотине добити око 70-80% језгра, јер у противном слика не би била довољно верна. Језгра из бушотине слажу се у специјалне сандуке (слика бр...7) по реду како се ваде из бушотине са ознаком дубине из које је језгро извађено. 0
Слика бр...7 Језгра сложена у сандуку Део језгра из руде цепа се по дужини на два дела. Један део се одваја за узорак и даје на анализу, а други део тј. друга половина језгра враћа се у сандук и чува као архива бушотине. Обично се практикује да један метар језгра представља једну пробу. На тај начин из резултата анализе узорака добија се увид како је метал, односно минерал распоређен у лежишту. Цепање језгра врши се нарочитом справом, која има облик мање пресе (види слику бр...8). У корито се стављају комади језгра дузине 0-5 cm. На дну корита по дужини налази се оштра ивица у облику ножа, а на вретену пресе исто тако уздужно сечиво. Окретањем вијка, сечиво притиска на језгро које се цепа у два дела. Слика бр...8 Уређај за уздужно цепање језгра Код одређивања квалитета алувиона не добија се језгро из бушотина, већ песак и шљунак, којег треба испирати да би се утврдило колико грама метала или минерала има по m извађеног материјала. Из
Узорковање бушотине се мери и одбацује горњи део материјала који се састоји од муља, песка и ситног шљунка, а у коме нема корисних метала или минерала. За испирање се узима материјал са доњег дела бушотине, где се јавља шљунак са корисним минералима, односно металима, Постоји више типова лабораторијских и индустријских уређаја за гравитацијску концентрацију, а на слици бр...9 је приказан једноставан приручни уређај. Принцип рада састоји се у следећем: шљунак са водом сипа се на сито од лима са отвором рупа од / цола. Љуљањем и потресима справе, финији материјал пропада кроз отворе, а груби се материјал мери и одбацује. Фини материјал који пропада кроз отворе, делимично се задржава на првој косини са ребрима, а делимично на другој косини на дну уређаја. Тешки минерали се најпре задржавају на ребрима услед веће специфичне тежине, а најфиније честице минерала хватају се на грубом сукну које се поставља испод ребара на дну уређаја. Јалови песак са водом излази на другом крају уређаја, цеди се и мери. Прикупљени материјал са ребара и са сукна се скида и још се једном испира на тањирима за испирање. Мерењем добијене количине корисног минерала и укупне запремине одбаченог материјала, добија се однос корисног минерала у gr/m. Слика бр...9 Импровизовани уређај за гравитациону концентрацију...5 Метод узимања узорака са гомиле Овај метод примењује се код истраживања лежишта са већом рудном масом импрегнационог или растрешеног типа, као што су нека: молибденска, калајна, живина, волфрамова, бакарна и слична лежишта. Такође се примењује као контрола квалитета производње неких масовних метода, као што су: методе блоковског зарушавања, методе подетажног зарушавања и сл., као и за одређивање квалитета депоније неке сировине или руде. Код истраживања лежишта, у току израде ходника кроз руду, минирани материјал се утовара у вагонете. Ако се утовар врши ручно, свака пета, десета, петнаеста или n-та лопата минираног материјала се одваја у посебни сандук, док се цео материјал не потовари. Ако се утовар врши
механичким лопатама, после сваког другог, трећег или n-тог захвата лопате одваја се једна обична лопата минираног материјала у сандук, као и код ручног утовара. Како се на овај начин добију веће количине материјала, потребно га је предходно припремити за узорак и анализу. Добијени материјал се дроби, просејава и меша и скраћује. Скраћивање се врши квартирањем, тј. издробљени материјал се меша, поравнава у правоугаону форму на једном лиму и диагонално се дели у 4 дела, од чега се /4 задржава, а /4 одбацују. Задржана четвртина се поновно ситније дроби, меша и просејава и поравнава у правоугаону или неку другу форму и поновно редуцира, док се добије количина од 00-500 грама која представља узорак за анализу (види слику бр...0 б). Слика бр...0 Скраћивање узорка Узорци се не морају узимати после сваког минирања, већ после другог или трећег, или n-тог, што је зависно од расподеле минерала у рудној маси. Саму процедуру узимања узорака треба унапред одредити и вршити контролу да радници задужени за узимање узорака, поступају по одређеној процедури. Код неких рудника у циљу контроле текуће производње, узимају се узорци са гомиле на тај начин, да се из сваког n-тог вагонета узме по једна лопата производа. Сва узета количина у току смене обрађује се по истом горе наведеном поступку и она представља узорак за дотичну смену. Код метода биоковског самозарушавања, руда се у току смене испушта у одређеним количинама из појединих сипки. Приликом утовара руде из сипки у вагонете, из сваког n-тог вагонета узима се мањом лопатом једна количина руде, која се одваја у посебни сандук. Слично се поступа ако се утовар врши механичком лопатом. Из сваке n-те механичке лопате или вагонета узима се мањом лопатом једна количина руде и узорак се обрађује на описани начин. Из анализа узорака за сваку смену и одређену количину добија се квалитет. Како код ових масовних метода долази до мешања руде са јаловином, тј. долази до осиромашења руде, на основу узетих узорака и резултата анализе, може се утврдити када је потребно обуставити извлачење, односно утовар руде. Методом узимања узорака са гомиле примењује се и за одређивање средњег садржаја метала или
Узорковање минерала неке гомиле руде или сировине у луци, пред неким поткопом, у неком стоваришту и сл. од одређене неправилне гомиле, направи се један више мање правилан облик (види слику бр...0 а) који се попречно пресеца у облику канала. Приликом пресецања канала одваја се свака n-та лопата материјала. За сваки канал узима се посебан узорак, који се обрађује по наведеном принципу и анализом се добија увид у квалитет гомиле. Постоји и тзв. грубо или информативно узорковање са гомиле. Да би се добио информативни резултат квалитета неке гомиле, она се не формира у правилну форму, већ се са ободних делова и са површине узима по нека лопата материјала. Сав узети материјал се помеша и по истој процедури обрађује. Још једноставнији метод информативног или грубог узорковања врши се на тај начин, што се са неколико места гомиле узме по неки комад материјаиа и сви узети комади дају се на анализу. Код узимања узорака са гомиле, n-ти број лопата зависи од изменљивости корисне компоненте. Код веће изменљивости треба узимати чешће материјал, тј. у мањим интервалима....6 Метод масовног узорковања Масовни узорци узимају се са циљем извођења технолошког процеса прераде руде, било процесом флотирања, сепарирања или неког поступка за добијање комерцијалне сировине. Такав узорак може се узети за извођење лабораторијских, полуиндустријских или индустријских опита технолошког процеса прераде. Средњи садржај таквог узорка, представља средњи садржај метала или минерала целог лежишта или његових делова са којих је узет узорак, па уједно служи као контрола методе по којој је одређиван квалитет појединачних делова лежишта. Узимање узорака изводи се бушењем краћих минских бушотина у боковима ходника који су рађени у руди. Бушење се врши на одстојањима од 5, 0 или више метара наизменично, како је то приказано на слици бр.... Слика представља план узорака једног хоризонта., где су, са кружићима означена места бушења и минирања, а у детаљу приказан начин бушења краћих бушотина са бројем узорка. Дужина бушотине износи око m, а буше се -4 бушотине. Уколико у лежишту има више хоризоната, потребно је у сваком хоризонту узимати узорке. У односу на дужину ходника у руди, потребно је на сваком хоризонту узети одговарајући број појединачних узорака. Цела минирана маса појединачних узорака, представља пробу.за технолошка испитивања. У колико се ради о лабораторијским или полуиндустријским опитима, целу минирану масу могуће је редуцирати на потребну количину, а ако се ради о индустријској проби, узима се цела маса. За лабораторијска испитивања потребно је неколико стотина килограма масе, за полуиндустријске опите десетину тона, а индустријске неколико стотина тона и до хиљаду тона масе, што зависи од величине лежишта и карактера самих опита. 4
Слика бр... Масовно узимање узорака.. Одстојања међу узорцима Одстојање међу појединим узорцима који се узимају у току израде рударских просторија које пролазе кроз рудно тело, зависи од већег броја чиниоца, као што су: текстура. структура. тип лежишта и др. Један од главних чиниоца који има највећи утицај на удаљеност међу појединим узорцима је такозвани степен неједнакомерности орудњења тј. степен изменљивости корисне компоненте од места до места у лежишту. Променљивост садржаја корисне компоненте неког лежишта може се уочити упоређењем хемијских анализа већег броја узорака узетих у неком радилишту. Већ сам поглед на тако поређане узорке указаће се одступања у садржају. Таква упоређења ипак не дају јасну слику о степену променљивости садржаја корисне компоненте. Јаснија слика те променљивости добиће се ако садржај корисне компоненте појединих узорака упоредимо са средњим аритметичким садржајем добијеним из једног низа узорака. Ако рачунамо колико је одступање појединог узорка од средње аритметичке вредности тога низа узорака, добиће се једном позитивна. а други пут негативна вредност. па је немогуће израчунати просечно одступање. Међутим, помоћу квадратног одступања појединог узорка од средње аритметичке вредности, може се добити просечно квадратно одступање целог низа узорака, на основу којег је могуће добити коефицијент варијације, који представља однос средњег квадратног одступања према средњој аритметичкој вредности. Ако означимо: а, а,..а n - садржај корисне компоненте у појединим узорцима, где је n - број узорака у једном низу М sr - средња аритметичка вредност садржаја корисне компоненте из низа узорака 5
Узорковање x = а М sr, x = а М sr,.., x n = а n М sr, - појединачно одступање узорака од средње аритметичке вредности x = (а М sr ), x = (а М sr ), x n = (а n М sr ) - квадратно одступање појединих узорака од аритметичке вредности x sr - средње квадратно одступање (стандардна девијација) V - коефицијент варијације M sr n ai i= =, n x sr n i= = n x i, V = xsr 00 M sr Коефицијент варијације даје критеријум за одређивање степена неравномерности орудњења на неком делу лежишта где је узет низ узорака. Израчунавање његове вредности базира на теорији вероватноће и математичке статистике. Израчунавање горњих величина најбоље ће се објаснити примером. У једном истражном ходнику узето је 0 узорака руде бакра тачкастом методом. За сваки узорак одређен је средњи садржај бакра приказан у табели бр..., колона бр.. Табела бр... Пример обрачуна средње вредности, коефицијента варијације и грешке Број узорка Садржај %Cu Одступање садржаја Квадратно %Cu у узорку од одступање средње вредности n а x x () () () (4) -0,5 0,046 -,5.476 0,785 0,66 4 4,785,86 5 0.8 -,45.00 6. -,05,00 7 4,785,86 8 8 5,785,466 9 -,5.476 0-0,5 0,046. -,5,4 0.5 -,75,94.8-0,45 0,7 4. -0,05 0,000 6
5 0,785 0,66 6 -,5.476 7 4,785,86 8 0. -,05 4,060 9.5-0,75 0,5 0-0,5 0,046 Σ 44. 60,78 Средња вредност садржаја бакра за све узорке израчуната је и износи M Средње квадратно одступање је Коефицијент варијације је x n x = n n a 44. = = n 0 sr =.5% 60.78 sr = =.788% 0 Cu Cu V = xsr 00.78800 = = 80.7% M.5 sr У овом примеру коефицијент варијације износи приближно 8% и у колико је вредност тога коефицијента већа, у толико је неједнакомерност орудњења већа и удаљеност међу узорцима мора бити мања и обратно. Грешка израчунатог средњег садржаја је управо пропорционална средњем квадратном одступању и обрнуто пропорционална другом корену броја узорака у томе низу. Грешка изражена у процентима биће: xsr.788 Gr = ± = ± = ± 0.99% Cu n 4.47 Gr 00 0.99 00 % Gr = ± = ± = ± 8% Msr.5 Према величини коефицијента варијације, лежишта су подељена у пет група са одговарајућим одстојањима међу појединим узорцима, (табела 7
Узорковање бр...). Табела је израђена на основу великог броја истраживања разних типова лежишта. У табели су дате вредности коефицијента варијације и одговарајуће удаљености међу узорцима. Табела бр. Одређивање одстојања међу узорцима за разне типове лежишта Групе 4 5 Карактер расподеле корисне компоненте Компонента јако једнакомерно распоређена Компонента је једнакомерно распоређена Компонента је неједнакомерно распоређена је Компонента је јако неједнакомерно распоређена Компонента је крајње неједнакомерно распоређена Коефицијент варијације До0% 0-40% 40-00% 00-50% преко 50% Типови лежишта Слојевита лежишта: угља, соли, фосфата, неких железних руда и лежишта сличних типова Слојевита лежишта: угља, соли, фосфата, неких железних руда, глине, каолинита, магнезита и друга једноставна лежишта Лежишта обојених метала и нека лежишта ретких метала: Pb,Zn,Cu,Sb,Sn и слична Лежишта обојених метала: Pb,Zn,Cu,Sb,Sn и лежишта ретких и племенитих метала Лежишта обојених метала: Pb,Zn,Cu,Sb,Sn, а углавном лежишта ретких и племенитих метала Одстојање међу узорцима 5-50m 4-5m,5-4m,5-,5m -,5m 8
Наведена табела je оријентационa и служи за процену неравномерности орудњења и процену удаљености међу узорцима код разних типова лежишта, а односи се само на једну компоненту. Тако нпр. ако се ради о лежишту бакра са златом, а бакар је важнија компонента у лежишту, за удаљеност узорака узеће се у обзир бакар... Документација о узорковању и обрачун Као што је потребно ради правилног извођења рударских радова имати јамску или карту копа, исто тако је ради контроле квалитета, потребно имати карте узорковања, а специјално се то односи на металична лежишта. Такве карте се раде за сваки ходник, ускоп, окно, етажу и друге радове на сваком месту где се узимају узорци. На основу таквих карата могу се проценити минералне резерве/ресурси и одговарајући садржај метала, односно минерала. помоћу таквих карата може се правилно руководити производњом, тј остваривати планиране количинине са захтеваним квалитетом. На картама узорака, садржаји корисних компоненти могу се означавати табеларно или графички. На слици бр... приказано је табеларно исказивање квалитета неког дела лежишта, а на слици бр... графичко. Табеларно приказивање квалитета више се примењује због своје прегледности средњег садржаја квалитета појединих делова лежишта. Графички метод даје визуелни преглед изменљивости садржаја, али је потребно посебно исказати средњи садржај квалитета за поједине делове лежишта. Слика бр... Табеларно приказивање квалитета лежишта 9
Узорковање Слика бр... Графички приказ квалитета лежишта Процена средњег садржаја метала односно минерала за поједине делове лежишта, врши се методом аритметичке средине, или методом пондерисаних вредности. Аритметичка средина примењује се ако су величине за које се обрачунава средња вредност међусобно једнаке, тј. ако су узорци узети на истим дужинама или ширинама, или ако су међусобно једнаке површине, запремине и тежине, са различитим садржајима корисне компоненте, у противном мора се обрачун вршити пондерисаним вредностима. Тако на пример ако су узорци узети на извесној дужини, на истим одстојањима (нпр. сваки метар), средња вредност садржаја компоненте за ту дужину, обрачунаће се по аритметичкој средини, тј. m m m... mn Msr = n где су: m, m, m, m n -садржај метала у појединим узорцима n број узорака Ако узорци нису узети на истим дужинама, већ на дужинама,,.. n, средњи садржај обрачунаће се по пондерисаним вредностима. m m m... nmn Msr =... Ако се ради о некој рудној жили (види слику бр...4), где на садржај метала не утичу само дужине, већ и ширина жиле, где су и узети узорци, онда ће средњи садржај метала за. одређену дужину жиле бити: n 0
Слика бр...4 Пример за тежинску средњу вредност m m m Msr = Где су и дужине између пречника где су узете узорци, а,, моћности жиле у пречницима у којима су узети узорци и обрачунати средњи садржаји метала m, m, m. За исту жилу средња моћност на одређеној дужини биће: sr = Слично се обрачунава средњи садржај метала за једну већу површину "P", која се састоји од више мањих међусобно неједнаких површина "p", од којих свака има процењен средњи садржај метала. n n n sr p... p p p m...p m p m p m p M = Исти начин обрачуна је за неједнаке запремине и тежине. Код дубинског бушења три или четири бушотине ограничавају површине за које се средњи садржај метала обрачунава пондерисаним вредностима моћности набушене руде поједине бушотине и одговарајућег садржаја метала сваке бушотине тј. m m m M sr =
Узорковање Средња моћност набушене руде из три, односно четири бушотине ограничене површине, обрачунава се путем аритметичке средине тј. sr = У току извођења дубинског бушења веома је важна документација и евиденција рада. На месту бушења потребно је водити дневник бушења у који се уноси за сваку. смену: почетна дубина, завршена дубина бушења, врста материјала у коме се је бушило, количина језгра које је добијено у току смене и примедбе (застоји у раду, остале потешкоће и сл.). Свака бушотина има свој број и сандук за одлагање језгра. Ти сандуци су дужине око m са преградама. На основу дневника рада и анализе језгра, израђује се картограм бушотине, а сем тога, сви подаци уносе се у посебну књигу бушотина. Један профил бушотине са потребним подацима приказан је на слици бр...5. Вођење контроле квалитета и евиденције о раду, није само важно у току истраживања, већ и у току експлоатације, па је за то документацији и организацији око документације потребно посветити велику пажњу. Фотографисање језгра Општеприхваћено је да је језгро из истражне бушотине важан ресурс. Не због тога што је његово добијање скупо, већ што садржи драгоцене информације о стенском масиву, минералном ресурсу и условима залегања. И фотографије језгра су такође драгоцен ресурс. Оне су визуелни запис који обухвата много важних детаља.
Слика бр... 5. Картограм истражне бушотине
Узорковање Фотографије су трајан запис језгра. Језгро може бити исечено, употребљено за узорке, оштећено, временом разорено, чак може бити и изгубљено. Фотографије могу послужити уместо језгра за многе сврхе. Оне показују врсту стене и тла. и могу да се употребе за процену домета узорка. Фотографија је компактног формата за разлику од језгра. Она се лако користи за преглед великих дужина језгра и за упоређење једног језгра са другим. Фотографија се лако копира и дистрибуира где год је то потребно. Она може да обухвати напомене, извештаје и приказе. Међутим квалитет фотографије је често слаб и променљив. Да би испуниле своју сврху фотографије морају бити квалитетне. Вредност фотографије језгра није у цени њеног коштања већ у вредности информација које садржи. Зато је шкртарење на квалитету ових фотографија контрапродуктивно. Приликом фотографисања језгро мора бити равномерно осветљено како би боје биле верне оригиналу. Фотографија мора бити јасна како би се могла препознати врста стене, структура текстура и алтерације. Јако је битно за ове намене имати квалитетан фотографски апарат. Данас се углавном користе дигитални фотоапарати. Фотографија једног или два сандука језгра треба да буде ширине најмање 500 пиксела. На фотографији морају јасни бити и језгра и ознаке на језгру. Пре фотографисања треба урадити неколико основних провера. Језгро мора бити чисто. Подаци о језгру, дубине са којих је језгро, бушотина, локација итд. морају бити читки. Фотографише се језгро које је потпуно наквашено, слика бр...6. Фотографије језгра се штампају на А4 формату и повезују у књигу те служе као документација о истраживању. Фотографије се такође чувају у електронском формату накомпакт дисковима са којих се по потреби лако могу превести у штампану форму. 4
Слика бр... 6. Дигитална фотографија два сандука језгра 5