Untitled

Bezbednost i zdravlje na radu u građevinarstvu u Srbiji Petar Bulat, Kenichi Hirose, Jovan Protić BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU TIM ZA TEHNIČKU PODRŠKU DOSTOJANSTVENOM RADU ZA SREDNJU I ISTOČNU EVROPU

Bezbednost i zdravlje na radu u građevinarstvu u Srbiji Petar Bulat, Kenichi Hirose, Jovan Protić

Autorska prava Među arod a orga iza ija rada Prvo izdanje 2018 Pu lika ije Među arod e orga iza ije rada uživaju zaštitu prava a os ovu Protokola Univerzalne konvencije o zaštiti prava. Međuti, kratki odlo i iz ovih pu lika ija se ogu reprodukovati ez dozvole pod uslovo da se izvor navede. Za prava reprodukcije ili prevoda, treba se obratiti MOR Publikacijama (Prava i Dozvole), International Labour Office, CH 1211 Geneva 22, Switzerland ili putem imejla: rights@ilo.org. U Među arod oj organizaciji rada su takvi zahtevi do rodošli. Bi lioteke, i stitu ije i drugi koris i i registrova i u okviru orga iza ija za zaštitu autorskih prava mogu da kopiraju ovu publikaciju u skladu sa dozvolama koje su im izdate u tom cilju. Posetite www.ifrro.org kako biste pro ašli orga iza iju za zaštitu autorskih prava u svojoj ze lji. Bulat, Petar; Hirose, Kenichi; Protić, Jova. ISBN: 978-92-2-132728-8 (print); 978-92-2-132729-5 (web pdf) English edition ISBN: 978-92-2-132730-1 (print); 978-92-2-132731-8 (web pdf) Serbian edition Među arod a orga iza ija rada, Ti za teh ičku podršku dostoja stve o radu za Sred ju i Istoč u Evropu. Odred e korišće e u pu lika ija a MOR koje su u skladu sa prakso Ujedi jenih Nacija i prezentacije tog aterijala e izražavaju ilo kakvo išlje je Među arod e orga iza ije rada po pita ju prav og statusa eke države, o lasti ili teritorije ili je ih vlasti, ili kada je reč o pro e i je ih gra i a. Odgovor ost za išlje ja iz ese a u potpisa i čla i a, studija a ili drugi dopri osi a pripada isključivo jihovi autori a, i pu lika ija e predstavlja odo re je stavova iz etih u joj od stra e Među arod e organizacije rada. Pozivanje na imena firmi i komercijalnih proizvoda i procesa ne z ači da su o i priz ati od Među arod e orga iza ije rada, a ukoliko eka fir a ili ko er ijal i proizvod isu po e uti to e z ači da se o i e odobravaju. Pu lika ije i elektro ska izda ja MOR ogu da udu o ez eđe a u glav i k jižara a i pute platofrmi za elektro sku distri u iju, ili se ogu direkt o aručiti a ilo@turpi -distribution.com. Za dodatne informacije posetite ašu i ter et-stranicu: www.ilo.org/publns or contact ilopubs@ilo.org. Informacije o publikacijama i digitalnim proizvodima MOR nalaze se na: www.ilo.org/publns. Šta pa o u Sr iji Cover photo Alexey Klementiev via Getty Images

... v... 1... 5 2.1. Problemi sa prijavljivanjem... 5 2.2. Poda i o prijavlje i povreda a a radu u građevi arstvu... 6... 10... 12 4.1. Propisi o BZR u građevi arstvu... 12 4.2. Ključ i akteri i a io al e ak ije a polju ez ed osti i zdravlja a radu u građevi sko sektoru... 13 4.3. Lista za pro e u građevi skih fir i... 14 4.4. Prava po osnovu povrede na radu... 15... 17... 19 Spisak intervjuisanih osoba... 21 Pri er BZR a eksa u podizvođačko ugovoru... 22

Ta ela. Ključ i de ografski i eko o ski pokazatelji u Sr iji, -2016.... 2 Ta ela. Statistički poda i o rad i i a u građevi sko sektoru u Srbiji, 2007-2016.... 3 Ta ela. Raspored godi a starosti rad ika u građevi sko sektoru u Sr iji, -2013.... 3 Ta ela. Broj preduzeća u građevi sko sektoru u Sr iji po tipu i veliči i, -2014.... 4 Tabela 5. Broj povreda na radu u Srbiji, 2009-2016.... 6 Tabela 6. Povrede na radu sa smrtnim ishodom u svim sektorima u Srbiji razvrstane po uzroku za period 2010-2016... 7 Ta ela. Povrede a radu sa s rt i ishodo u građevi sko sektoru razvrsta e po uzroku, 2013-2016.... 8 Ta ela. Teške i s rt e povrede a radu u građevi sko sektoru po veliči i preduzeća -2016.... 9

Građevi arstvo je jed a od ajvećih, ali i ajopas ijih i dustrijskih gra a a glo al o ivou. Građevi ski rad i i izlože i su veliko roju povreda a radu, aročito teški i s rto os i, što veo a za ri java tripartit e ko stitue te Među arod e orga iza ije rada MOR. Svrha ovog izveštaja je da pruži sveo uhvata pregled tre ut e situa ije a polju ez ed osti i zdravlja na radu (BZR u građevi arstvu u Sr iji uz po oć pro e e edostataka u siste u BZR i identifikacije prioritetnih oblasti sa aspekta nacionalnih politika i programa BZR. Ovaj izveštaj je sastavio profesor Petar Bulat, sa Medi i skog fakulteta U iverziteta u Beogradu uz dodat i dopri os g. Ke ićija Hirosea, Višeg spe ijaliste za so ijal u zaštitu u Ti u MOR za dostoja stve i rad iz regio al e ka elarije u Budi pešti i g. Jova a Protića, a io al og koordi atora MOR za Sr iju. U ko ač u verziju izveštaja će iti u ese i ko e tari struč jaka za BZR i so ijal ih part era iz eti a valida io oj radio i i koja će iti orga izova a... u Beogradu. Ovaj izveštaj je orga izova a sledeći ači : Odeljak daje pregled građevi skog sektora u Sr iji, sa fokuso a situa iji sa podizvođači a. Odelj i i a aliziraju esreće a radu a os ovu podataka o prijavlje i i ide ti a i i tervjua sa ključ i akteri a. Odeljak daje pregled a io al og siste a za ez ed ost i zdravlje a radu što uključuje propise o BZR, ak ije a a io al o ivou i siste e odštete. U odeljku je dat zaključak sa sažeti prikazo ključ ih problema i preporukama. Veruje o da će ključ i alazi i preporuke iz ovog izveštaja poslužiti kao os ova za rad držav ih orga a, struč jaka za BZR i so ijal ih part era a polju u apređe ja ez ed osti u građevi arstvu u Srbiji. Markus Pilgrim Direktor Tim MOR za dostojanstveni rad, Regio al a ka elarija u Budi pešti Ke ići Hirose Viši spe ijalista za so ijal u zaštitu Tim MOR za dostojanstveni rad Regio al a ka elarija u Budi pešti v

Građevi ski sektor u Sr iji Ključ i statistički i dikatori za Repu liku Sr iju u periodu od. do. godi e su dati u ta eli. Tre ut o Sr ija i a alo više od seda ilio a sta ov ika i pokazuje tre dove stare ja i s a je ja popula ije. Pored toga, stopa ezaposle osti je toko posled jih deset godi a a ko sta t o visoko ivou, iako je toko prethod ih ekoliko godi a opala i za eležila pad sa, odsto u. a, odsto u. godi i, odsto u drugo kvartalu. godi e. Međuti, stopa ezaposle osti ladih je više ego dvostruko veća od proseka i iz osi. odsto. Eko o ski rast stag ira još od početka glo al e eko o ske krize iz. godi e i proseč i godiš ji rast iz osi oko posto. Posle de e ije skro og privred og rasta eko o ija Sr ije toko. godi e tre alo i da poraste za. pro e ta. Bruto do aći proizvod po glavi sta ov ika, korigova pariteto kupov e oći,. godi e iz osio je. USD, što predstavlja odsto od proseka država evropske u ije. Ukup o uzev građevi ski sektor proizvodi iz eđu i, odsto BDP-a Repu like Sr ije. Ovo je a je ego u sused i ze lja a sa koji a Sr iju ože o porediti poput Al a ije, odsto, Bivše jugoslove ske repu like Makedo ije odsto i Ru u ije, odsto. Glo al a eko o ska kriza je izuzet o egativ o uti ala a srpski građevi ski sektor. Kao što je prikaza o u ta eli, roj građevi skih rad ika se s a jio za pro e ta, tj. sa. u. a. u. godi i. Ovaj egativ i tre d se astavio i toko sledećih godi a. Broj građevi skih rad ika u. godi i je iz osio., što je za odsto a je od roja pre krize i predstavlja, odsto od ukup og roja zaposle ih. Skoro podsto građevi skih rad ika su uškar i. Ako pogleda o staros e grupe kao što je prikaza o u Ta eli ajveći roj rad ika spada u grupu od do godi e starosti, pa od do i ko ač o od do. Što se tiče struč e spre e, veći a građevi skih rad ika je završila sred ju školu. Pri eće o je da se udeo rad ika sa završe o os ov o školo s a juje dok pro e at o ih sa fakultetsko diplo o pokazuje lagi porast. Skoro polovi a prijavlje ih rad ika avi se spe ijalizova i građevi ski radovi a, a preostala polovi a je rav o er o raspoređe a a zgradarstvo i iskograd ju. U građevi sko sektoru u Sr iji pri ećuje o z ačaja udeo rada a r o. Kao što je prikaza o u ta eli, pro e at eprijavlje ih građevi skih rad ika se drastič o povećao od. godi e. Pro e je o je da je. godi e udeo eprijavlje ih građevi skih rad ika iz osio oko pro e ta. Kao što vidi o iz ta ele, skoro odsto građevi skih fir i u Sr iji su ikropreduzeća koja zapošljavaju a je od deset rad ika i jihov roj je ko sta t o rastao u prethod e četiri godi e. Oko odsto ikropreduzeća se avi zgradarstvo i spe ijalizova i građevi ski radovi a, dok sred je i velike fir e uglav o posluju a polju iskograd je. Pro e juje se da je proseča roj rad ika, uključujući i eprijavlje e, po ko pa iji u. godi i iz osio,. Kao i u drugi država a, podizvođački od osi predstavljaju uo ičaje u praksu u građevi sko sektoru u Sr iji. Velike građevi ske fir e o ič o postaju atič e fir e i a gažuju ekoliko vrsta podizvođača u različiti faza a izgrad je. U zavis osti od veliči e i slože osti projekta, a sa o jed o građevi sko projektu ogu iti a gažova i čitavi la e s a devača i podizvođača. Na kraju građevi ske radove zapravo izvode ala preduzeća i sa ozaposle i rad i i. U srpsko ko tekstu, tipič e uloge građevi skih fir i u ugovor oj strukturi projekata izgrad je ogu iti opisa e a sledeći ači : 1

I ostra e ko pa ije posluju u Sr iji preko svojih filijala ili os ova ih lokal ih ko pa ija-ćerki. O i se ge eral o ave veliki i sred ji građevi ski projekti a. Ti građevi ski projekti su o ič o u vred osti od više ilio a evra poput višesprat i a, agistral ih puteva, ostova itd. O ič o zapošljavaju ogra iče roj sopstve og oso lja i relativ o ali roj lokal ih e adžera koji adziru gradilišta. Štaviše, to priliko a gažuje se ogo lokal ih podizvođača, pa u zavis osti od veliči e i slože osti projekta ože postojati do pet ili šest ivoa podizvođačkih od osa. Ovi lokal i podizvođači uglav o rade pod strogi adzoro stra e ko pa ije koja pri e juje svoja pravila poslova ja, uključujući i o a o BZR. Velike i sred je srpske građevi ske fir e kao glav i izvođači izvode velike i sred je projekte. O i o ič o a gažuju lokal e podizvođače u okviru aksi al o tri ivoa podizvođačkih od osa. U to slučaju, skoro svi predrad i i zaposle i su u glav oj izvođačkoj fir i i rade pu o rad o vre e adzirući radove a gradilištu. Male i ikro srpske građevi ske fir e izvode ale projekte koji su o ič o u vred osti a joj od ilio evra poput izgrad je sta ova, pojedi ač ih zgrada, puteva itd. O e ajčešće rade kao podizvođači za veće ko pa ije. U o a slučaja i te ale ko pa ije a gažuju podizvođače, aročito kad se pri liži kraj roka za završava je projekta. Ipak, a ovo ivou ije a gažova o ogo podizvođača, o ič o ih i a a je od deset, ali je često reč o eprijavlje i rad i i a. Ti podizvođači a ajčešće se e plaća u potpu osti, i to sa zakaš je je. Štaviše, ove ko pa ije o ez eđuju ogra iče adzor i poseduju ogra iče u struč ost kada su u pita ju ez ed ost i zdravlje a radu. Pored toga, i spektori rada retko o ilaze gradilišta a koji a se izvode ikro građevi ski projekti. Tabela 1. Ključ i de ografski i eko o ski pokazatelji u Sr iji, -2016 Indikator jedinica 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 Ukup a popula ija hiljada.......... Rad o sposo a popula ija - godi a Eko o ski aktiv a popula ija* Zaposle a popula ija Nezaposle a popula ija Udeo rad o sposo e popula ije Stopa učešća a tržištu rada Stopa ezaposle osti Stopa ezaposle. ladih BDP po glavi sta ov ika po tre ut i e a a Stopa real og rasta BDP hiljada.......... hiljada.......... hiljada.......... hiljada odsto, %, %, %, %, %, %, %, %, %, % odsto, %, %, %, %, %, %, %, %, %, % odsto, %, %, %, %, %, %, %, %, %, % odsto, %, %, %, %, %, %, %, %, % - USD PKM.......... odsto, %, % -, %, %, % -, %, % -, %, %, % Izvor: Repu lički zavod za statistiku * uključujući i popula iju od i više godi a 2

Tabela 2. Statistički poda i o rad i i a u građevi sko sektoru u Sr iji, -2016 Zaposleni u građevi arstvu 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016.......... - Muškar i.......... - Že e.......... Izraže o u % zapo-sle e popula ije 6,1% 6,3% 5,2% 5,0% 5,3% 5,2% 5,3% 4,5% 4,5% 4,3% - Muškar i 9,3% 10,0% 8,2% 7,6% 8,2% 8,1% 8,2% 6,8% 7,0% 6,9% - Že e 1,5% 1,4% 1,3% 1,6% 1,2% 1,1% 1,4% 1,5% 1,2% 0,9% Distri u ija po stepe u struč e spre e: - Bez osnovne škole/ ezavrše a os ov a škola - 4,7% 0,2% 2,9% 3,1% 0,4% 0,0% - - - - Os ov a škola - 25,9% 27,1% 19,2% 20,1% 24,2% 18,8% - - - - Sred ja škola - 58,3% 60,4% 63,6% 63,3% 59,1% 66,7% - - - - Diplo a više škole ili univerziteta Prijavljeni radnici u građevi arstvu % neprijavljenih radnika u ukupnom broju građevi skih radnika Distribucija po tipu radova: - 11,1% 12,2% 14,3% 13,5% 16,3% 14,5% - - -.......... 15,8% 21,6% 12,5% 10,8% 12,7% 14,8% 26,6% 23,0% 24,5% 24,0% - Zgradarstvo 27,2% 27,1% 27,7% 23,8% 23,4% 21,5% 21,7% 21,4% 25,6% 24,9% - Niskogradnja 24,3% 23,5% 24,9% 26,0% 27,5% 29,6% 29,7% 29,5% 26,2% 27,4% - Specijalizovani građevi ski radovi Izvor: Repu lički zavod za statistiku. 48,6% 49,4% 47,5% 50,2% 49,0% 48,8% 48,7% 49,1% 48,2% 47,7% Tabela 3. Raspored godina starosti rad ika u građevi sko sektoru u Sr iji, -2013. Starosna grupa 2012 2013 Broj % Broj % 15-24 5.299 4,9% 3.996 3,2% 25-34 20.574 19,0% 29.762 23,5% 35-44 30.047 27,8% 38.144 30,1% 45-54 30.338 28,1% 30.608 24,2% 55-64 21.217 19,6% 22.605 17,9% ili više 573 0,5% 1.506 1,2% Ukupno 108.048 100,0% 126.621 100,0% Izvor: Repu lički zavod za statistiku 3

Ta ela. Broj preduzeća u građevi sko sektoru u Sr iji po tipu i veliči i, -2014. Po tipu Po veliči i 2010 2011 2012 2013 2014 Mikro (0-9) 2.739 2.785 2.889 3.001 3.011 Mala (10-49) 367 354 337 308 300 Zgradarstvo Srednja (50-249) 63 66 48 44 45 Velika i više 11 8 7 6 3 Ukupno 3.180 3.213 3.281 3.359 3.359 Mikro (0-9) 179 221 254 302 325 Mala (10-49) 68 86 95 105 107 Niskogradnja Specijalizovani građevi ski radovi Srednja (50-249) 76 80 77 82 73 Velika i više 34 35 35 30 31 Ukupno 357 422 461 519 536 Mikro (0-9) 3.058 3.112 3.125 3.179 3.085 Mala (10-49) 460 447 431 397 383 Srednja (50-249) 34 77 72 65 60 Velika i više 9 9 8 7 8 Ukupno 3.561 3.645 3.636 3.648 3.536 Mikro (0-9) 5.976 6.118 6.268 6.482 6.421 Mala (10-49) 895 887 863 810 790 Svi tipovi Srednja (50-249) 173 223 197 191 178 Velika i više 54 52 50 43 42 Ukupno 7.098 7.280 7.378 7.526 7.431 Izvor: Repu lički zavod za statistiku 4

Čla Zako a o pe zijsko i i validsko osigura ju 1 defi iše povredu a radu kao povredu osigura ika koja se dogodi u prostor oj, vre e skoj i uzroč oj poveza osti sa o avlja je posla po os ovu koga je osigura, prouzrokova a eposred i i kratkotraj i eha ički, fizički ili he ijski dejstvo, agli pro e a a položaja tela, iz e ad i optereće je tela ili drugi pro e a a fiziološkog sta ja orga iz a. Sa druge stra e, čla Zako a o zdravstve o osigura ju 2 defi iše povredu a radu kao svaku povredu, o olje je ili s rt astalu kao posledi a esreće a poslu, od os o kao posledi a svakog eočekiva og ili epla ira og događaja, uključujući i akt asilja koji je astao usled rada ili je poveza sa rado i koji je doveo do povrede, o olje ja ili s rti osigura ika koja je astupila od ah ili u periodu od ese i od da a asta ka povrede a radu. Očigled o, o a zako a prepoz aju povrede astale toko putova ja a posao kao povrede a radu. Ta ela sadrži statističke podatke o povreda a a radu u Sr iji iz tri različita izvora. Sušti ski je važ o da postoji svest o pro le u edovolj og prijavljiva ja povreda a radu kada raz atra o podatke o povreda a a radu. 3 U skladu sa zako o zaposle i su o avez i da prijave sve povrede a radu usled kojih su odsustvovali sa posla tri ili više da a. 4 Međuti ova o aveza se često e ispu java, aročito kad je reč o a ji povreda a. U Sr iji je Uprava za ez ed ost i zdravlje a radu u dalje tekstu Uprava za BZR zaduže a za prikuplja je podataka o povreda a a radu, a Zavod za jav o zdravlje za prikuplja je podataka o profesio al i o olje ji a. Međuti, zva ič i registar povreda a radu i profesio al ih o olje ja još uvek e fu k io iše kako i tre alo. 5 Pouzda iji ukup i roj povreda a radu se ože do iti od Fo da za zdravstve o osigura je. Svake godi e Fo d za zdravstve o osigura je eleži oko 20.000 povreda na radu. Ipak, Uprava za BZR u svoji poda i a i a a je od % od ovog roja. Takođe tre a da apo e e o da tre ut i siste dava ja za slučaj povreda a radu propisuje plaće o olova je a teret poslodav a u traja ju do šest ese i u slučaju povreda a radu i profesio al ih o olje ja 6 što ože da 1 Služ e i glas ik RS, br. 34/2003, 85/2005, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014, 142/2014. 2 Služ e i glas ik RS, r. /, /, /, /, /, /. 3 Za detalje vidi ILO (2013). 4 U tre ut o siste u, poslodava i a o avezu da o avesti I spek iju rada u roku od časa od i ide ta i popu i o raza za prijavljiva je povrede a radu kako i potraživao prava u slučaju povrede a radu. Jed a kopija o ras a se dostavlja povređe o rad iku, jed a poslodav u, jed a Upravi za BZR, a dve Fo du za zdravstve o osigura je jed a od jih se dostavlja Fo du za pe zijsko i i validsko osigura je u slučaju da se pro e i da je povređe o li e zado ilo stal i i validitet i da i a pravo a i validsku pe ziju. I spek ija rada ije a spisku pri ala a o raza a o povreda a a radu. 5 Ovo je aročito vid o kad su u pita ju profesio al a o olje ja, gde je toko. godi e u eto sa o slučajeva. 6 U slučaju povreda koje isu poveza e sa rado poslodav i i aju o avezu da plaćaju sa o prvih 30 dana bolovanja. 5

obeshrabri prijavljivanje povreda i oboljenja. Komparativna analiza Republike Srbije i Savezne Repu like Ne ačke pokazuje da je roj prijavlje ih povreda a rad ika u Sr iji tri puta a ji od istog roja u Ne ačkoj. To ukazuje a či je i u da je roj prijavlje ih povreda a radu i profesionalnih oboljenja u Srbiji zapravo samo deo njihovog realnog brojnog stanja 7. Pored toga, I spek ija rada je adlež a za istrage u slučaju teških, kolektivnih i smrtnih povreda a radu. Pošto poslodava teško ože da iz eg e prijavljiva je s rt ih, teških i kolektiv ih povreda, smatra se da su podaci prikupljeni od strane Inspekcije rada najpouzdaniji iako su otkrive a eka eslaga ja iz eđu podataka Inspekcije rada i Fonda za zdravstveno osiguranje. 8 Poda i o povreda a a radu razvrsta i po sektori a su dostup i sa o za teške i s rt e povrede koje je za eležila I spek ija rada. Kao što je predstavlje o u ta eli, u građevi sko sektoru se desilo odsto svih teških i odsto svih s rt ih povreda a radu toko. godi e. Štaviše, u građevi sko sektoru za eleže a je, puta veća stopa učestalosti teških povreda i puta veća stopa učestalosti s rt ih povreda ego u svi drugi sektori a. I spek ija rada je zaduže a za istragu uzroka s rt ih povreda. Kao što je predstavlje o u ta eli, glavni uzrok smrtnih povreda je pad sa velike visine koji je doveo do 31 odsto svih smrtnih povreda u. godi i. Štaviše, ta ela prikazuje roj s rt ih povreda u građevi sko sektoru razvrstanih po uzroku. Treba napomenuti da se 92 odsto (12 od 13) smrtnih povreda na radu prouzrokova ih pado sa visi e toko. godi e desilo u građevi sko sektoru. Fond za zdravstveno osiguranje Broj ostvarenih prava po osnovu povreda na radu Tabela 5. Broj povreda na radu u Srbiji, 2009-2016. 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016........ Teške povrede 4.172 4.130 3.631 2.841 3.268 3.103 3.395 3.223 Povrede sa smrtnim ishodom 32 37 26 22 32 25 23 47 Uprava za BZR Broj prijavljenih povreda na radu........ Teške povrede 1.472 1.222 1.387 829 1.237 1.153 1.176 1.236 Povrede sa smrtnim ishodom 12 4 10 6 3 1 5 8 Inspekcija rada Broj istraže ih povreda a radu 1.286 1.322 1.082 1.243 1.146 1.100 947 900 Teške povrede 1.004 1.026 958 1.003 849 904 780 774 Povrede sa smrtnim ishodom 37 35 43 39 35 38 38 42 Stopa incidence na 1000 radnika Teške povrede 0,38 0,43 0,43 0,45 0,37 0,36 0,30 0,28 Povrede sa smrtnim ishodom 0,014 0,015 0,019 0,018 0,015 0,015 0,015 0,015 7 ILO (2013) 8 I spek ija rada pravi razliku iz eđu s rt ih povreda a radu i teških povreda sa s rt i ishodo, ali sa o iz prav ih razloga, pa će u dalje tekstu ove dve grupe iti pos atra e kao jed a pošto je kraj ji ishod u o a slučaja s rt rad ika. 6

Od kojih: građevi ski sektor 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 Teške povrede 201 178 144 142 112 117 101 124 Povrede sa smrtnim ishodom 12 14 23 22 14 12 15 22 Udeo građevi skog sektora: Teške povrede 20,0% 17,3% 15,0% 14,2% 13,2% 12,9% 12,9% 16,0% Povrede sa smrtnim ishodom 32,4% 40,0% 53,5% 56,4% 40,0% 31,6% 39,5% 52,4% Stopa i ide e a građ. rad ika Teške povrede 1,47 1,47 1,21 1,24 0,88 1,02 0,87 1,07 Povrede sa smrtnim ishodom 0,088 0,116 0,194 0,192 0,111 0,104 0,129 0,190 Izvor: Godiš ji izveštaji i spek ije rada Ta ela. Povrede a radu sa s rt i ishodo u svi sektori a u Sr iji razvrsta e po uzroku za period - 2010 2011 2012 2013* 2014 2015 2016 Total 2010-16 Pad sa visine 12 9 14-2 13 13 63 Strujni udar 6 8 9-9 8 7 47 Padajući o jekat 2 5 5-11 10 9 40 Pokretni delovi aši erije 5 8 5-0 2 6 25 Nasipanje zemlje 6 11 0-4 0 1 22 Davljenje 0 0 3-0 2 3 8 Eksplozija 0 0 2-0 3 2 6 Guše je 2 1 0-0 0 0 3 Drugo 2 2 2-13 2 1 21 Ukupno 35 43 39 35 38 38 42 235 Udeo Pad sa visine 34,0% 21,0% 37,0% - 5,0% 33,0% 31,0% 26,7% Strujni udar 17,0% 18,0% 23,0% - 24,0% 20,0% 17,0% 19,8% Padajući o jekat 6,0% 11,0% 12,0% - 28,0% 25,0% 21,0% 17,2% Pokretni delovi aši erije 14,0% 18,0% 12,0% - 0,0% 4,0% 14,0% 10,5% Nasipanje zemlje 17,0% 25,0% 0,0% - 10,0% 0,0% 3,0% 9,3% Davljenje 0,0% 0,0% 8,0% - 0,0% 4,0% 7,0% 3,2% Eksplozija 0,0% 0,0% 4,0% - 0,0% 8,0% 4,0% 2,7% Guše je 6,0% 3,0% 0,0% - 0,0% 0,0% 0,0% 1,4% Drugo 6,0% 4,0% 4,0% - 33,0% 6,0% 3,0% 9,1% Ukupno 100,0% 100,0% 100,0% - 100,0% 100,0% 100,0% 100,0% Izvor: Godiš ji izveštaji i spek ije rada *Napomena - Godiš ji izveštaj I spek ije rada za. godi u e sadrži podatke o povreda a a radu sa smrtnim ishodom 7

Ta ela.povrede a radu sa s rt i ishodo u građevi sko sektoru razvrstane po uzroku, 2013-2016 2013 2014 2015 2016 Total 2013-16 Pad sa visine 8 7 10 12 37 Nasipanje zemlje 3 1 2 5 11 Strujni udar 1 1 1 2 5 Padajući o jekat 0 1 0 2 3 Drugo 2 2 2 1 7 Ukupno 14 12 15 22 63 Udeo Pad sa visine 57,1% 58,3% 66,7% 54,5% 58,7% Nasipanje zemlje 21,4% 8,3% 13,3% 22,7% 17,5% Strujni udar 7,1% 8,3% 6,7% 9,1% 7,9% Padajući o jekat 0,0% 8,3% 0,0% 9,1% 4,8% Drugo 14,3% 16,7% 13,3% 4,5% 11,1% Ukupno 100,0% 100,0% 100,0% 100,0% 100,0% Udeo celog sektora Pad sa visine - 57,1% 83,3% 92,2% 81,2% Nasipanje zemlje - 50,0% 100,0% 79,4% 76,0% Strujni udar - 80,0% 13,2% 28,0% 40,5% Padajući o jekat - 9,4% 22,2% 56,7% 28,1% Drugo 40,0% 31,6% 39,5% 52,4% 41,5% Izvor: Godiš ji izveštaji i spek ije rada Kao što s o po e uli u prethod o odeljku, veliči a građevi skih fir i se ože pos atrati kao posredni pokazatelj jihove pozi ije u la u s a deva ja. Ta ela prikazuje roj teških i s rt ih povreda a radu razvrsta ih po veliči i preduzeća u građevi sko sektoru. 9 Treba napomenuti da je odsto s rt ih povreda toko. godi e za eleže o u ali i ikro kompanijama. Takođe je pri eće porast roja teških povreda u građevi ski fir a a sred je veliči e. Eksperti ističu da i pravi roj teških povreda a radu u ali i ikro ko pa ija a ogao iti i veći pošto je a ali i ikro gradilišti a oguće sakriti čak i teške povrede pošto su ista retko pred et i spek ije od stra e i spektora rada. Ove apo e e podupiru gledište da pri egava je podizvođački od osi a pre osi rizik od povreda a radu a rad ike koji rade a kraju podizvođačkog la a koji često rade u lošiji uslovi a i i aju aj a ju zaštitu u ovo poređe ju. 9 Autori iskreno zahvaljuju Inspekciji rada Republike Srbije na prikupljanju podataka o povredama na radu u građevi sko sektoru razvrsta i po veliči i preduzeća za potre e ove studije. 8

Teške povrede Ta ela. Teške i s rt e povrede a radu u građevi sko sektoru po veliči i preduzeća -2016 2013 2014 2015 2016 Total 2013-06 Mikro (0-9) 16 17 15 10 58 Mala (10-49) 33 29 21 19 102 Srednja (50-249) 29 28 38 69 164 Velika i više 34 33 27 24 118 Ukupno 112 107 101 122 442 Udeo Mikro (0-9) 14,3% 15,9% 14,9% 8,2% 13,1% Mala (10-49) 29,5% 27,1% 20,8% 15,6% 23,1% Srednja (50-249) 25,9% 26,2% 37,6% 56,6% 37,1% Velika i više 30,4% 30,8% 26,7% 19,7% 26,7% Ukupno 100,0% 100,0% 100,0% 100,0% 100,0% Smrtne povrede 2013 2014 2015 2016 Total 2013-06 Mikro (0-9) 3 3 4 8 18 Mala (10-49) 7 3 6 10 26 Srednja (50-249) 2 5 3 3 13 Velika (250 i više 2 1 2 1 6 Ukupno 14 12 15 22 63 Udeo Mikro (0-9) 21,4% 25,0% 26,7% 36,4% 28,6% Mala (10-49) 50,0% 25,0% 40,0% 45,5% 41,3% Srednja (50-249) 14,3% 41,7% 20,0% 13,6% 20,6% Velika i više 14,3% 8,3% 13,3% 4,5% 9,5% Ukupno 100,0% 100,0% 100,0% 100,0% 100,0% 9

Kako bi dopunili analizu podataka o povredama na radu, organizovali smo niz razgovora sa ključ i akteri a u Sr iji. Ovi razgovori su sprovede i u avgustu i septe ru godi e. U Prilogu 1 je dat spisak intervjuisanih lica i njihove pozicije. U daljem tekstu sledi rezime glavnih nalaza. Predstav i i građevi skih fir i su tvrdili da postoji oz ilja edostatak kvalifikova e rad e s age. Sugerisali su da progra i sred jeg struč og o razova ja u o lasti zgradarstva i građevi arstva tre a da udu u apređe i i da je eophod o staviti jači ak e at a BZR. Neki poslodav i i predrad i i i aju te de iju da za e aruju teh ološku dis ipli u ili pravila ez ed osti kako i s a jili troškove ili u rzali pro es i ispu ili dogovore e rokove. Ipak, važ o je da e adžeri i predrad i i u aprede sopstve e kapa itete za sprovođe je era BZR a gradilišti a. Sve i tervjuisa e oso e s atraju da su podizvođački od osi eophod i u građevi skoj i dustriji. To je uglav o posledi a edostatka struč ih za atlija u Sr iji, z og kojeg građevi ske fir e pri egavaju a gažova ju podizvođače za radove koje e ogu da završe rado jihovih sopstve ih rad ika poput siste a za greja je i hlađe je. Kada se radi o veliki ko pa ijama, one o ič o i aju spisak spe ijalizova ih teh ičara i održavaju poslov e od ose sa ji a kao podizvođači a. Podizvođači se takođe koriste za određe e zadatke u okviru završ ih radova pošto je za ko pa iju efikas ije da za iste u aj i podizvođače ego da ih poveri svojim postojeći zaposle i a. Podizvođači se plaćaju a os ovu o avlje ih zadataka. Stoga su otivisa iji da što pre završe posao i pređu a sledeći. Što je još važ ije, uz po oć podizvođača velike i sred je građevi ske fir e uspevaju da izađu a kraj sa sezo ski fluktua ija a a tržištu ez povećava ja ili s a jiva ja roja zaposle ih. Velike građevi ske fir e su ge eral o volj e da odvoje resurse za sti a je ekspertize u o lasti BZR i primenu bezbednosnih procedura i standarda. Mnoge velike fir e u Sr iji su prošle kroz pro es sertifika ije za sta darde ISO, ISO i ISO. Neki od glav ih izvođača čak zahtevaju od svojih podizvođača da potpišu a eks glav og ugovora koji se od osi a ez ed ost i zdravlje na radu. 10 Ovaj aneks za BZR propisuje obaveze svih ugovornih strana i koordinatora za BZR. Štaviše, eki glav i izvođači takođe preuzi aju odgovor ost za povrede a radu koje rad i i zaposle i kod podizvođača zado iju dok su po jihovi adzoro. U slučaju krše ja pravila BZR, i spektori rada pod ose izveštaj o i spek iji sudu. Međuti, takvi slučajevi retko ulaze u sudsku pro eduru. 10 Primer je dat u Prilogu 2 10

U veliko roju slučajeva lič a zaštit a opre a se e upotre ljava u potpu osti. Iako poslodav i o ez eđuju oder u zaštit u opremu, radnici imaju tendenciju da izbegavaju da je koriste. Poslodava i tre alo da o ez edi opre u i postara se da je rad i i koriste a odgovarajući ači. Pored toga, prijavljeno je da samo velike kompanije organizuju alko-testove za sve radnike na sopstve i gradilišti a. Nijed a građevi ska fir a e vrši testira je a psihoaktiv e supsta e. Poslodav i e i tre alo da dozvole rad i i a da rade a visokorizič i esti a ez odgovarajućih edi i skih pregleda, što uključuje i strogu ko trolu upotre e alkohola i psihoaktivnih supstanci. Neki od sagovor ika su istakli edostatak regulative u građevi sko sektoru u Sr iji. Izjavili su da e postoje i i al i kriteriju i za registra iju građevi skih fir i. Na pri er, eke ale građevi ske fir e se os ivaju za jed okrat u upotre u. O e o ič o a gažuju eprijavlje e rad ike i zatvaraju se ako završetka radova. Bilo i teško očekivati od takvih ko pa ija da o raćaju duž u paž ju a BZR. 11

Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu 11 predstavlja osnovni zakon u oblasti BZR. Zakon propisuje prava i o aveze rad ika i poslodava a i predviđa ere za preve iju povreda a radu i profesio al ih o olje ja. Zako odražava zahteve date u postojeći Ko ve ija a i Preporuka a MOR, kao i druge među arod e sta darde iz ove o lasti. Zako o radu 12 takođe sadrži odred e koje se odnose na BZR. Kad je u pita ju građevi ski sektor, čla Zako a o ez ed osti i zdravlju a radu o avezuje poslodav a da o avesti I spek iju rada o započi ja ju građevi skih radova osa da a u apred i dostavi I spek iji ela orat o uređe ju gradilišta. Poslodava je takođe duža da a gradilištu o ez eđuje, održava i sprovodi ere za ez ed ost i zdravlje a radu u skladu sa ela orato o uređe ju gradilišta i da od ah o avesti I spek iju rada ukoliko je došlo do kvarova ili havarija koji bi mogli da ugroze obavljanje radova. Zakon o planiranju i izgradnji 13 reguliše o aveze odgovor og izvođača i podizvođača radova. Čla propisuje da su podizvođači odgovor i za o ez eđiva je preve tiv ih era za ez eda i zdrav rad svojih zaposle ih a gradilištu. Čla ured e o ez ed osti i zdravlju a radu a privre e i i pokret i gradilišti a 14 propisuje da je i vestitor duža da odredi jed og ili više koordi atora za izvođe je radova kada a gradilištu radove izvode dva ili više izvođača radova istovre e o. Međuti, e postoji ogra iče je po pita ju roja gradilišta koje jeda koordi ator ože da adzire. Pored toga, ukoliko radovi potraju više od da a i izvodi ih više od rad ika a gradilištu, ili ukoliko ukoliko je pla ira i o i o rada o uhvaće o više od li a/da a, i vestitor je duža da popu i Prijavu gradilišta i dostavi je adlež oj ka elariji I spek ije rada. Međuti, došlo je do pro le a u sprovođe ju ovih propisa. Trenutno je samo oko 20 odsto investitora imenovalo koordinatore. 11 Služ e i glasnik RS, br. 101/2005, 91/2015 i 113/2017. 12 Služ e i glas ik RS, r. /, /, /, /, / i /. 13 Služ e i glas ik RS, r. /, /, /, /, /, /, /, /, 132/2014 i 145/2014. 14 Služ e i glas ik RS, r. / i / 12

Detaljnija pravila o bez ed osti i zdravlju a radu u građevi sko sektoru su data u izu pravilnika 15 Dva ajreleva t ija eđu ji a su: Pravil ik o sadržaju ela orata o uređe ju gradilišta, koji propisuje da sadrži a ela orata ora da odgovara faktičko sta ju i da eophod e i for a ije poput spiska rad ih esta sa poveća i riziko, spiska zaposle ih raspoređe ih a rad i esti a sa poveća i riziko i njihovim lekarskim pregledima, kao i spiska zaposlenih koji su upoznati sa merama BZR utvrđe i u odgovarajuće ela oratu oraju da udu o uhvaće e, i Pravil ik o zaštiti a radu pri izvođe ju građevi skih radova, koji propisuje preve tivne mere ez ed osti i zdravlja a radu koje poslodava ora da o ez edi a svako gradilištu, ezavis o od vrste radova. Propisuje i pose e ere zaštite a radu koje se pri e juju toko građevi skih radova kao što su uređe je gradilišta, ze lja i radovi, rad na visini, rad na platfor a a i lestva a, zidarski radovi, zaštitu od pada, itd. U Sr iji odgovor ost za razvoj i sprovođe je a io al e politike bezbednosti i zdravlja na radu je podelje a iz eđu I spek ije rada i Uprave za BZR, pod okrilje Mi istarstva za rad, zapošljava je, oračka i so ijal a pita ja. Savet za BZR o uhvata više zai teresova ih stra a predstavnike relevantnih ministarstava, akademskih i medicinskih ustanova, kao i socijalnih partnera, i priprema a io al u strategiju ez ed osti i zdravlja a radu, kao i pripadajući ak io i pla. Mi istarstvo građevi arstva, sao raćaja i i frastrukture je zaduže o za adzor Građevi ske i spek ije. Ne postoji zva ič i eha iza za koordi a iju iz eđu ovih i stitu ija koje se ave BZR u građevi sko sektoru. U Inspekciji rada trenutno radi 240 inspektora rada 16. Vlada pla ira da roj i spektora rada poveća na 274 do kraja 2019. godine. Tokom 2017. godine svaki inspektor rada trebalo je sprovede aj a je i spek ijskih poseta u o lasti ez ed osti i zdravlja a radu, eđu koji a se veći a od osila a rizič a gradilišta. I I spek ija rada i Uprava za BZR su sves e da građevi ski sektor Sr iji eleži veliki roj teških i s rt ih povreda a radu. Stoga je ovaj sektor io u fokusu različitih ka pa ja za podiza je ivoa svesti i obuka iz oblasti BZR. 15 Spisak pravil ika iz o lasti ez ed osti i zdravlja a radu u građevi arstvu je dat u Literaturi. 16 Procenjeni broj zaposlenih po jednom inspektoru rada u Republici Srbiji bio je oko 11,500 tokom 2017. godine. Taj ivo je veći od refere t og roja i spektora za privrede u tra zi iji kojeg je MOR postavio a 20,000 zaposlenih po inspektoru rada i blizu je referentnog broja za privrede razvijenih zemalja koji iznosi 10,000. 13

Ak ije koje je I spek ija rada preduzela su uglav o ile grupisa e u okviru serija i teziv ih i spek ija gradilišta a koji a su se izvodili veliki i frastruktur i radovi, dok je alo toga urađe o a polju izgrad je kapa iteta rad ika sa aspekta ez ed osti i zdravlja a radu. 17 Toko ovih i te ziv ih i spek ija fokus je io a BZR, ali i a ide tifika iji eprijavlje ih rad ika. Pored toga, si dikati građevi skih rad ika su iz eđu. i. godi e orga izovali ekoliko ka pa ja pod azivo Gradi o sigur ije, uz podršku različitih part erskih orga iza ija, uključujući i MOR. Ka pa je su se prve stve o fokusirale a podiza je ivoa svesti si dikal ih čla ova pute distri u ije i for a ija i o razov og aterijala. Ministarstvo građevi arstva, sao raćaja i i frastrukture je. godi e pripre ilo i odšta palo elu i r u listu ko pa ija. Po Mi istarstvu, redosled je io zas ova a Ko ve iji MOR r. 94 o radnim klauzulama javnih ugovora koju je Srbija ratifikovala u decembru. Građevi ske fir e su ra gira e po z iru poe a izraču atog a os ovu sledeće ta ele: Li a zaposle a a eodređe o vre e Li a zaposle a a određe o vre e Li a agažova a a os ovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima Neprijavljeni radnik Učestalost teških povreda a radu Učestalost a jih povreda a radu Dug +3 poena po radniku +2 poena po radniku +1 poena po radniku -1,000 poena po radniku - poe a po slučaju - poe a po slučaju -1 poen na 10.000 RSD Kao što stoji u gor joj ta eli, siste odova ja stavlja veći ak e at a efor al u zaposle ost ego a roj povreda a radu. Štaviše, siste uopšte e uzi a u o zir s rt e povrede a radu. Lista iz. godi e o uhvata građevi skih fir i, od kojih je 327 bilo na beloj, a 213 na crnoj listi. Nije jas o kako je apravlje a razlika iz eđu ove dve grupe u s islu toga gde je povuče a gra i a. Od fir i a r oj listi, su ile tzv. fa to ske fir e ez ijed og zaposle og. Ministarstvo je u decembru ažuriralo listu i podiglo roj ko pa ija a istoj a, od čega se 330 nalazilo na beloj, a 275 na crnoj listi. 18 Postoji potre a za ažurira i profili a svih građevi skih fir i koji i se koristili kao refere a a tenderima za infrastrukturne projekte fi a sira e od stra e države. Međuti, ela i r a lista e ogu da posluže ovoj svrsi, jer e o uhvataju ključ e podatke o fir a a pr. iskustvo, ukup i kapital, teh ičku opre u, istorijat povreda a radu. 17 Toko. i. godi e, držav i orga i su uz podršku ko pa ije Hol i započeli ak iju pod azivo Bez ed ost i zdravlje a gradilišti a. Struč ja i su posećivali gradilišta i savetovali izvođače o preventivnim merama. 18 http://www.mgsi.gov.rs/cir/dokumenti/bodovne-liste-izvodjacha-i-dobavljacha 14

Čla Zako a o ez ed osti i zdravlju a radu propisuje sledeće: Poslodava je duža da zaposlene osigura od povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom, radi o ez eđiva ja ak ade štete. Finansijska sredstva za osiguranje ( padaju a teret poslodav a. Prava po osnovu povrede na radu se uglavnom ostvaruju posredstvom dva sistema za socijalno osigura je. O a su propisa a Zako o o zdravstve o osigura ju koji sprovodi Repu lički fo d za zdravstveno osiguranje i Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju koji sprovodi Repu lički fo d za pe zijsko i i validsko osigura je. Tre a apo e uti da plaća je ak ade za olova je toko privre e e spreče osti za rad predstavlja direkt u fi a sijsku o avezu poslodavca. Glavna prava po osnovu povrede na radu su ukratko predstavljena u daljem tekstu. Rad i i ogu da do iju ko plet u zdravstve u egu od pružala a zdravstve e ege koji i aju ugovor sa Fondom za zdravstveno osiguranje. Kada su u pitanju povrede na radu, zdravstveno osigura je pokriva pu e troškove pregleda, leče ja i edi i ske reha ilita ije. U slučaju povrede ili o olje ja ovča a dava ja za privre e u spreče ost za rad, koja se o ič o azivaju ak ada zarade, se isplaćuju u periodu do ese i. Kad su u pita ju povrede a radu naknada iznosi 100 odsto od osnove za naknadu zarade i poslodavac je duža da ovo pravo isplaćuje toko elog perioda privre e e spreče osti za rad. Ukoliko povređe i rad ik ije u sta ju da radi i posle ese i i utvrdi se traj i gu itak radne sposo osti, rad ik i a pravo a i validsku pe ziju koju isplaćuje Fo d za pe zijsko i i validsko osiguranje. Pored toga, Fo d za pe zijsko i i validsko osigura je o ez eđuje ovča e ak ade za teles a ošteće ja astala usled povrede a radu ili profesio al og o olje ja. Takođe postoji i ovča o dava je za li a koja pružaju po oć i egu osigura i i a ili koris i i a pe zije koji a je z og prirode i teži e povrede ili olesti eophod a po oć i ega za o avlja je rad ji potre ih za zadovoljavanje osnov ih život ih potre a. Ukoliko dođe do s rt og slučaja, čla ovi porodi e pre i ulog i aju pravo a porodič u pe ziju. Pored toga, li u koje je pokrilo troškove sahra e pre i ulog isplaćuje se i ak ada troškova sahrane. Kad su u pita ju ak ade štete koje isu direkt o poveza e sa rad o sposo ošću, povređe a li a ili jihove porodi e i aju pravo da pokre u tuž u protiv poslodav a. 15

U Sr iji se upravlja je riziko od povreda a radu ave različite i stitu ije, uključujući Upravu za BZR, Inspekciju rada, Fond za zdravstveno osiguranje i Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje. Potre o je pro ovisati olju koordi a iju iz eđu ovih i stitu ija kako i se postiglo olje upravljanje rizicima od povreda a radu. Ovakav stav podržava i Zako o ez ed osti i zdravlju a radu Repu like Sr ije. U čla u ovog zako a stoji: Poslodav i, si dikati, osiguravajuća društva, orga iza ije adlež e za zdravstve o i pe zijsko i i validsko osigura je duž i su da sarađuju i učestvuju u do oše ju zajed ičkih stavova o pita ji a u apređiva ja ez ed osti i zdravlja a radu, kao i da se staraju o razvoju i u apređiva ju opšte kulture ez ed osti i zdravlja a radu, u skladu sa ovo zako o. Takođe, čla istog zako a avodi: Poslodava je duža da zaposle e osigura od povreda a radu, profesio al ih o olje ja i o olje ja u vezi sa rado, radi o ez eđiva ja ak ade štete. Fi a sijska sredstva za osigura je padaju a teret poslodav a, a određuju se u zavis osti od ivoa rizika od povređiva ja, profesio al og o olje ja ili o olje ja u vezi sa rado a rad o mestu i radnoj okolini. Uslovi i postupci osiguranja od povreda na radu, profesionalnih oboljenja i o olje ja u vezi sa rado zaposle ih uređuju se zako o. Vlada pla ira da pripre i a rt Zako o osiguranju od povreda na radu za zaposlene do 2022. godine. 16

Na os ovu a alize date u ovo izveštaju proističu sledeći zaključ i i preporuke: Sr ija poseduje sveo uhvat e zako e o ez ed osti i zdravlju a radu u građevi sko sektoru, ali primena i dalje predstavlja problem. Glavni problemi su: U veći i fir i od ori za BZR ili e fu k io išu ili isu i os ova i. Usled toga, eki poslodav i u građevi arstvu e sprovode pro e u rizika u skladu sa releva t i pravil iko. Štaviše, čak i kad građevi ske fir e vrše pro e u rizika, veći a to o avlja samo formalno i ne preduzima nikakve korake da smanji procenjene rizike. Uprkos regulator i zahtevi a, sa o odsto poslodava a u građevi sko sektoru je i e ovalo koordi atora za BZR. Pored toga, jeda koordi ator je o ič o zaduže za više gradilišta istovre e o. Kako i adzor io delotvora, eophod o je uvesti ogra iče ja u vezi sa roje gradilišta i rad ika po koordi atoru. Takođe i tre alo apo e uti da je eophod a revizija a io al ih sta darda u građevi arstvu kako i se održao korak sa oder i teh ološki sta dardi a, aročito kada se radi o skela a i zaštit oj opre i za rad a visi i. Na pri er, evaste skele koje su u širokoj upotre i kod srpskih građevi skih fir i se e s atraju dovolj o ez ed i. Uprkos či je i i da se veći a povreda a radu e prijavi, statistika o prijavlje i pokazuje da se odsto nesreća sa s rt i ishodo desilo u ali i ikro građevi ski fir a a koje uglav o rade kao podizvođači u la u s a deva ja građevi skog sektora. Stoga je it o da aktiv osti a a io al o ivou us ere e a u apređe je uslova BZR delotvor o pokriju ala i mikro gradilišta. Koordi atori za BZR i tre alo da odigraju ključ u ulogu u pro esu koji i o ez edio da svi rad i i a gradilišti a koja o i adziru adekvat o poštuju ere ez ed osti. Kad je u pita ju zdravlje rad ika, očigled o je da fir e e orga izuju redovne sistematske preglede. Štaviše, takvi eredov i pregledi su površ i i iskokvalitet i. Osi periodič ih pregleda, sa o ali roj poslodava a u građevi sko sektoru i a ugovor sa služ a a za edi i u rada. Istovre e o, građevi sko tržište u Sr iji i tre alo da ude olje regulisa o kako i se ogra ičila zloupotre a podizvođačkih od osa, kao i povećala tra spare t ost eđuso ih odgovor osti i vestitora i izvođača radova. Inspekcija rada predstavlja glav i regulator i i stru e t za sprovođe je zako a iz o lasti rada, što uključuje i sta darde i propise a polju ez ed osti i zdravlja a radu. Pored edostatka 17

opre e, još jeda pro le i spek ije rada je to što poseduje ogra iče roj i spektora sa teh ičko ekspertizo potre o za i spek iju gradilišta. Potre o je ojačati teh ičke kapa itete i spektora rada kako i se o ez edile i tegrisa e usluge i veći roj ez ed os ih i spek ija sa postojeći raspoloživi resursi a. I ajući u vidu visok roj povreda na radu u građevi arstvu, preporučuje se sprovođe je dodat ih o uka o i spek iji gradilišta za i spektore rada, aročito sa fokuso a ala i ikro gradilišta. Sveprisut ost rada a r o predstavlja jed a od glav ih uzroka lošeg uči ka BZR u građevi sko sektoru. Potrebno je preduzeti fokusirane i hitne napore u borbi protiv neformalnog rada. Međuti, siva eko o ija predstavlja du oko ukore je pro le. Mere za eli i a iju eprijavlje og rada zahtevaju dugoroč u posveće ost i ko ti uira e apore svih ključ ih aktera. Pre svega je eophod o da postoji politička volja da se pro e i tre ut a situa ija. U poređe ju sa veliki ko pa ija a, ala i sred ja građevi ska preduzeća poseduju sa o ogra iče e resurse i ekspertizu po pita ju ez ed osti i zdravlja a radu. M oga ala preduzeća još uvek koriste zastarelu teh ičku opre u priliko građevi skih radova. Pošto i spektori rada retko posećuju ala i ikro gradilišta, a ji a se javljaju oz ilj i rizi i za ez ed ost i zdravlje a radu. Postoji velika eispu je a potre a za u apređe je kapa iteta iz o lasti ez ed osti i zdravlja a radu kako kod poslodava a, tako i kod zaposle ih, kako i pri e ili ere BZR još delotvor ije. Naročito je od ključ og z ačaja da koordi atori za ez ed ost i zdravlje na radu budu bolje o uče i kako i iz alazili aj olja oguća reše ja a polju građevi skih teh ologija i ez ed osti na radu. Sindikati bi trebalo da intenziviraju svoje aktivnosti u ovoj oblasti organizovanjem obuka o BZR i promovisanje bezbed og i zdravog ači a života. Opšte gleda o, os ov u sla ost tre ut og siste a BZR u Repu li i Sr iji predstavlja edostatak sveobuhvatnog znanja o povredama na radu i profesionalnim oboljenjima. Formulisanje delotvor ih preve tiv ih politika je o e oguće o z og sveprisut e te de ije neprijavljivanja esreća. Potre o je preduzeti prioritet e korake kako i se u apredio tre ut i siste prijavljiva ja i evide tira ja povreda a radu i profesio al ih o olje ja uz po oć i te ziv ije upotrebe kompjuterskih sistema. Građevi ski sektor u Repu li i Sr iji suočava se sa ogro i izazovi a kad je u pita ju zaštita rad ika od opas osti a rad o estu, sprečava je povreda i o olje ja a radu i u apređe je opšte rad e sredi e. Kako i se ovi iljevi ispu ili, Vlada i so ijal i part eri i tre alo da ulože veće kapa itete u kreira je i sprovođe je delotvor ih politika ez ed osti i zdravlja a radu kao i u promovisanje kulture bezbednosti i preventive. MOR je spre a da podrži ovaj pro es kako i u apredila ez ed ost i zdravlje na radu u građevi arstvu u okviru a io al og Progra a dostoja stve og rada za Repu liku Sr iju. 18

International Labour Organization (ILO). 2012. Employment injury protection in Serbia: Issues and options (Budapest). 2013. Restructuring the employment injury insurance system in Serbia: further analysis of reform options (Budapest). Izveštaji i spek ije rada za period -16. Izveštaji Uprave za ez ed ost i zdravlje a radu za period -16. Zavod za statistiku Republike Sr ije. Popis sta ov ištva. A keta o rad oj s azi, -16. Statistički poda i o a io al i raču i a,. Struktur e poslov e statistike -16. Ekonomska komisija UN za Evropu. Zakoni: Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu Služ e i glas ik RS r. / i /. Zako o zdravstve o osigura ju Služ e i glas ik RS r. /, / ispr. 57/2011, 110/2012 odluka US, 119/2012, 99/2014, 123/2014, 126/2014 - odluka US, 106/2015 i 10/2016). Zakon o penzijskom i invalidsko osigura ju Služ e i glas ik RS r. /, / - odluka US, 84/2004, 85/2005, 101/2005, 63/2006 - odluka US, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014 i 142/2014). Zako o pla ira ju i izgrad ji Služ e i glas ik RS r. 72/09, 81/09 ispr. 64/10 odluka US, 24/11, 121/12, 42/13 odluka US, 50/13 odluka US, 98/13 odluka US, 132/14 i 145/14). Ured a o ez ed osti i zdravlju a radu a privre e i i pokret i gradilišti a Služ e i glas ik RS br. 14/09 i 95/10). Pravilnici: Pravil ik o sadržaju ela orata o uređe ju gradilišta Služ e i glas ik RS r. / i /. Pravil ik o preve tiv i era a za ez eda i zdrav rad a rad o estu Služ e i glas ik RS br. 21/09). Pravil ik o zaštiti a radu pri izvođe ju građevi skih radova Služ e i glas ik RS r. /. 19

Pravil ik o ači u i postupku pro e e rizika a rad o estu i u rad oj okoli i Služ e i glas ik RS br. 72/06, 84/06 ispr. 30/10 i 102/15). Pravil ik o preve tiv i era a za ez eda i zdrav rad pri korišće ju opre e za rad Služ e i glasnik RS br. 23/09, 123/12 i 102/15). Pravil ik o postupku pregleda i provere opre e za rad i ispitiva ja uslova rad e okoli e Služ e i glasnik RS br. 94/06 i 108/06 ispr 114/14 i 102/15). Pravil ik o opšti era a zaštite a radu od opas og dejstva električ e struje u o jekti a a e je i za rad, rad i prostorija a i a radilišti a Služ e i glas ik RS r. 21/89). Pravilnik o preventivnim merama za ez eda i zdrav rad pri korišće ju sredstava i opre e za lič u zaštitu a radu Služ e i glas ik RS r. 92/08). Uredba o preve tiv i era a za ez eda i zdrav rad pri izlaga ju az estu Služ e i glas ik RS br. 108/15). Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri izlaganju hemijskim materijama Služ e i glas ik RS r. /. Pravil ik o preve tiv i era a za ez eda i zdrav rad pri ruč o pre oše ju tereta Služ e i glasnik RS br. 106/09). Internet stranice: Repu lički zavod za statistiku http://www.stat.gov.rs Ekonomska komisija UN za Evropu http://w3.unece.org/pxweb/en Mi istarstvo za rad, zapošljava je, oračka i so ijal a pitanja Republike Srbije http://www.minrzs.gov.rs Visoka građevi sko geodetska škola http://www.vggs.rs/index.html Paragraf Lex (baza podataka sprskih pravnih i ekonomskih izdanja) http://www.paragraf.rs 20

G. Boro Cvija ović, E ergoprojekt Visokograd ja srpska građevi ska fir a sa zaposlenih) G. Jova Krstović, Sekretar Udruže ja za građevi arstvo, i dustriju građevi skog aterijala i sta e u i dustriju čla Privred e ko ore Sr ije G. Nikola Mal aša, vlas ik Jadra D.O.O. srpska fir a za završ e radove u građevi arstvu koja zapošljava rad ika G. Zora Opačić, direktor ZOP I že jeri ga srpska građevi ska fir a sa oko zaposle ih G. Aleksa dar Seizović, Načel ik Odelje ja za o jedi je u pro edure u Mi istarstvu građevi arstva, sao raćaja i i frastrukture G. Saša Torlaković, predsed ik Si dikata građevi arstva i i dustije građevi skog aterijala Sr ije čla Saveza sa ostal ih si dikata Sr ije G. Dragoslav To ović, predsed ik Društva za ez ed ost i zdravlje a radu Sr ije Gđa Iva a Vuletić, Za e i a sekretara za građevi arstvo, i dustriju građevi skog aterijala i sta e u i dustriju čla Privred e ko ore Sr ije 21

UGOVOR O IZVOĐENJU RADOVA Zaključe da a XXXX godine u XXXX, iz eđu: XXXX (u daljem tekstu: Izvođač) i XXXX (u daljem tekstu: Podizvođač) Čla. Ugovor e stra e saglas o ko statuju da je Izvođač potpisao ugovor sa Naručio e XXXX zavede kod Izvođača pod r. XXXX o izvođe ju radova a XXXX, koji je sastav i deo ovog Ugovora u dalje tekstu: Glav i ugovor. Podizvođač potvrđuje da je upoz at i saglasa sa odred a a Glav og ugovora i da u sve u prihvata prava i o aveze, za svoj deo ugovore ih radova, koje Izvođač i a pre a to ugovoru. PREDMET UGOVORA Čla. Pred et ovog Ugovora je izvođe je građevi sko za atskih radova od stra e Podizvođača za potre e izvođe ja građevi skih radova a o jektu opisa o u čla u. ovog Ugovora. Izvođač ustupa, a Podizvođač prihvata da sa svojo građevi sko i drugo opre o, mehanizacijom i radnom snagom koje sam o ez eđuje, izvede građevi sko za atske radove, kao i sve drugo neophodno za potpu o izvrše je radova koji su pred et ugovora, a u svemu prema projektnoj doku e ta iji, di a i i rada, teh ičko opisu, i teh ičkoj spe ifika iji, važeći teh ički propisi a, sta dardi a pristupač osti, or ativi a i sta dardi a kvaliteta koji važe za pojedi e vrste radova, i stala ija i opreme, pravilima struke po kojima se izvode radovi, ovom Ugovoru i usvojenoj Ponudi Podizvođača od XXXX a koja je sastavni deo ovog Ugovora (u daljem tekstu: Ponuda) i koja sadrži detalja opis radova iz stava. ovog čla a sa ugovore i jedi ič i e a a, u skladu sa zakonima, propisima, standardima i or ativi a koji uređuju ovu vrstu radova i u skladu sa pravilima struke (u daljem tekstu: Radovi). NAČIN IZVOĐENJA RADOVA Čla. Podizvođač je duža da Radove izvede struč o i kvalitet o, u skladu sa zako i a, propisima, standardima i normativima koji uređuju ovu vrstu radova i u skladu sa pravilima struke. Podizvođač je duža da u izvođe ju Radova postupa s paž jo do rog privred ika, od os o o i stepe o paž je koji se zahteva u pravnom prometu u poslovnim odnosima. Podizvođač je duža da u izvrše ju Radova postupa s paž jo do rog struč jaka, od os o o i stepe o pojača e paž je koja se zahteva od struč ih lica koja se 22