Ори ги нал ни на уч ни рад :061.1EU doi: /zrpfns Др Сан дра С. Фи шер Шо бот, ван ред ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са

Транскрипт

1 Ори ги нал ни на уч ни рад :061.1EU doi: /zrpfns Др Сан дра С. Фи шер Шо бот, ван ред ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду S. Fi se r S o b p f.u n s.a c.r s ПРЕ Д А ТОР СК Е ЦЕ НЕ К АО ОБ ЛИК ЕКС К Л У ЗИ О НЕ ЗЛО У ПО Т РЕ БЕ ДО М И Н А Н Т НОГ ПО ЛО Ж А ЈА У ПРАК СИ СУ ДО ВА ЕВРОП СКЕ УНИ ЈЕ * Са ж е та к: У п ра кс и је т еш ко ра згран и ч и т и кон к у ре н т с ко сн и ж а в а ње цена и п ре да ц и ју. Пре да т ор ско п о на ша ње п о с т о ји ка да до ми нан т ни у че сник на тр жи шту свој про из вод ну ди по це на ма, ко је су ни же од ње го вих трош ко в а п р о и з в од ње и т и м е п р и хв а т а да у од ре ђе н ом, ог ра н и че н ом в ре м е н у сно си гу бит ке у ци љу ис кљу че ња јед ног или ви ше сво јих ствар них или пот е н ц и ја л н и х ко н к у р е н а т а с а т р ж и ш т а д а б и о д р ж а о и л и п ов ећ а о с в ој у т рж и ш н у м о ћ. На в е д е н а з л оуп от р еб а п р е д с т а в љ а е кс к л у з и о н у, ц е н о в н у зло у потребу коју доминантни учесник врши на тржишту на ко јем има до - м и н а н т а н п о л о ж а ј. Пре да тор ско по на ша ње прет по ста вља по сто ја ње две фазе. У првој фа зи, ко ја се на зи ва фа за жр тво ва ња, до ми нант ни уче сник на тр жи шту сма њу је ц е н е с в о ји х п р ои зв од а т ако д а п ос л ује с а г у б и ц и м а. Ов о п о н а ш а ње м о ж е бити из вр ше но са ци љем да при мо ра кон ку рен те да сма ње цене својих про - и з в о да, п о с л у ј у са г у б и ц и м а и, н а к ра ј у, н а п у с т е т р ж иш т е и л и м о ж е б ит и с т ра т е г и ја з а д и с ц и п л и н о в а ње п о с т о је ћ и х кон к у ре н а т а н а т р ж и ш т у и л и мо же п ред ста вља т и од брану од улазака у гра ну по тен ци ја л ни х кон к у ре на та. У дру гој фа зи фа зи опо рав ка, ка да је циљ пре да ци је оства рен, пре да тор по ди же це не сво јих про из во да из над це на ко је би мо гао да на пла ћу је да на тр жи шту по сто ји кон ку рен ци ја и на тај на чин оства ру је ве ћи про фит. Пред мет ана ли зе је зло у по тре ба до ми нант ног по ло жа ја пу тем пре датор ских це на. У ра ду ће би ти из ло же на док три нар на схва та ња, те при ка зана и ана ли зи рана прак са су до ва ЕУ у ве зи са пре да тор ски м формира њем цена. Кључ не ре чи: до ми нант ни по ло жај, зло у по тре ба до ми нант ног по ло - жа ја, пре да тор ске це не, тро шко ви. * Рад је на стао као ре зул тат ис тра жи ва ња у го ди ни у окви ру про јек та Прав на тради ци ја и но ви прав ни иза зо ви чи ји је но си лац Прав ни фа кул тет Уни вер зи те та у Но вом Са ду. 1059

2 Др Сан дра С. Фи шер Шо бот, Пр е д а т о р с ке ц е н е к а о о б л и к е кс к л у з и о н е... (стр ) 1. У ВОД Н А РАЗ М А Т РА ЊА Пос т ојањ е до м и на н т ног по ло ж а ја, к а о и њ е г о во ја ча њ е н и је з а бра њ е но. Оно ш то је сте за бра ње но је ње го ва з ло у по т ре ба. 1 Сва ки уче сник на тр жи шту, 2 па и онај ко ји има до ми нант ни по ло жај, сме да се так ми чи са дру ги ма у погле ду це на сво јих про из во да. По ред то га, сва ки уче сник на тр жи шту на стоји да уве ћа сво ју тр жи шну моћ и упра во то пред ста вља глав ни под сти цај за њ е г о в о де ло в а њ е. До ми нантни положај не искљу чује постојање конкуренције на тржишту. 3 И п а к, н а т рж иш т у н а које м п ос т оји у ч ес н и к који и м а д ом ин а н тн и по ло ж ај кон к у р е н ц и ја је, по п ри р о д и с т в а ри, к в а л и т ат и вно д руг ач ија и у од ре ђе ној ме ри осла бље на у од но су на тр жи ште на ко јем не по сто ји та кав уче сник. Упра во због сво је тр жи шне сна ге уче сни ци на тр жи шту са до минант ним по ло жа јем има ју и ве ћу од го вор ност за сво је по ступ ке. У суд ској прак си је при хва ћен став да до ми нант ни уче сник на тр жи шту има по себ ну од го во р ност да не до зво ли да ње го во по на ша ње на ру ши ствар ну кон ку ренци ју на уну тра шњем тр жи шту. 4 О снов н и п р о блем код по с т о ја њ а п р е да т о р ск и х це на је с т е у т в р ђи в а њ е ш т а је з а до м и на н т ног у че сн и к а на т р ж и ш т у до зв о љ е но сн и ж а в а њ е це на, а ш т а п р е да ц и ја. С н и ж а в а њ е це на п р ед с т а в љ а д и р ек т а н и ви д љи ви де о п р е - да тор ског по на ша ња, али је и обе леж је кон ку рен ци је на тр жи шту и бла гос т ањ а по т р о ш ач а. 5 На и ме, сни жа ва ње це на је је дан од нај бо љих и нај пожељ ни јих на чи на за под сти ца ње кон ку рен ци је на тр жи шту и мо же да има бројне позит и вне ефект е. Прво, у односу на конк урент е с т вара конк урен тск и при ти сак и ути че на ало ка тив ну, про из вод ну и ди на мич ку ефи ка сност. По - ред то га, мо же да има и се лек тив ну функ ци ју што је од кључ не ва жно сти за по д и з а њ е е ко ном ске е фи к а сно с т и и у н а п р е ђ е њ е д ру ш т в е ног б л а г о с т а њ а. Дру го, сни же ње це на има по зи тив не ефек те на по тро ша че и ти ме до во ди до по ве ћа ња дру штве ног бла го ста ња. У од ре ђе ним слу ча је ви ма по сто ја ње из - р а зи т о н и ск и х це на, по г о т о в о у к р а ћем пе ри о д у, мо же би т и оп р а в да но н п р. 1 Чл. 102(1) Уго вор о функ ци о ни са њу Евр оп ске уни је пре чи шће ни текст (C o n s o li - da ted Ver sion of the Tre aty on the Fun cti o ning of Eu ro pean Union; д а љ е у фу с н о т а м а : УФЕ У ), Of fi cial Jo u r nal of the Eu ro pean Union C 202, , О пој му уче сни ка на тр жи шту у пра ву Евр оп ске уни је вид. ви ше код Сан дра Фи шер Шо бот, Кон цен тра ци је спа ја њем уче сни ка на тр жи шту и кон центрације стицањем контро - ле у пра ву кон ку рен ци је Ср би је и Евр оп ске уни је, З б о р н и к р а д о в а Пр а в н о г ф а к ул т е т а у Но вом Са ду (Збо р ник ПФНС), 2/2016, В и д. С а н д р а Ф и ш е р Шо б о т, М а т е р и ј а л н о п р а в н и т е с т з а о ц ен у к о нц е нт р ац иј а у праву Европске уни је тест зна чај ног огра ни ча ва ња кон ку рен ци је, Зборник ПФНС, 4/2017, Вид. пре су ду у пред ме ту Ca se 322/81 M i c h e l i n v C o m m i s s i o n EC LI:EU :C:1983:313, па ра Вид. ви ше Jo nat han Fa ull, Ali Nik pay, The EU Law of Com pe ti tion, Ox ford 2014,

3 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2018 к ада је пот ре бно п р о да т и з а л и хе од ре ђе не р о бе и л и к а да з а од ре ђе ном р о б ом на гло опа д не т ра ж њ а. Ис т о т а ко, сн и ж а в а њ е це на мо же би т и по т р е б но ра д и у в о ђ е њ а но в ог п р о и з в о д а н а т р ж и ш т е и л и р а д и у л а ск а н а но в о т рж иш т е. Пре ма то ме, са ма чи ње ни ца да је до ми нант ни уче сник на тр жи шту сни зио це не не зна чи ау то мат ски и предацију. Насупрот томе, снижа вање цена предс т а в љ а ће з ло у по т р е бу до м и на н т ног по ло ж а ја к а да је у ч и њ е но с а ц и љ ем да се до ми нант ни по ло жај за др жи или оја ча. Од г о в о р к а да по с т о ји до зв о љ е но кон к у р ен т ско по на ша њ е (ен г. c o m p e - ti tion on the me rits) а к ад а з аб р ањ ен а з лоупот р еб а д ом ин а н тног полож аја на л а зи мо у с уд ској п р а к си. С о б зи р ом на т а н к у л и н и ју и з ме ђу з ло у по т р е б е и дозв ољ еног пон аш ањ а п р авил а з а у т в рђи в а њ е п р е д а ц и је мо р а ју д а бу д у ја сна је р би у су п р о т ном мо гле да на с т а н у ви ше с т ру ке не г ат и вне по след ице. На и ме, мо гу ће је да до ми нант ни уче сник на тр жи шту не сма њи це не сво јих про из во да, иа ко објек тив но има мо гућ но сти, из стра ха да ти ме не из вр ши з ло у по т р е бу до м и на н т ног по ло ж а ја. Та к в о по на ша њ е би в о д и ло с л а бљ е њу кон ку рен ци је на тр жи шту и ште ти ло би по тр о ша чи ма. С дру ге стра не, мо - гу ће је да се уче сник по на ша пре да то р ски, а да у не до стат ку аде кват них прави ла, та кво по на ша ње бу де оце ње но као до пу ште но. 6 Пред ме т а на л и зе у овом ра д у су п ре да тор ске це не као вр с та екс к л у зи о не з ло у по т ре бе до м и на н т ног положаја. У т еори ји и п ра к си по с т о је ра з л и ч и т и ставови о то ме ко ји па ра ме три су ме ро дав ни за утвр ђи вање постојања пре дат о р ск и х це на. У ра д у ће би т и из ло же на док т ри нар на сх ва т а ња, т е п ри ка за на и ана ли зи ра на прак са су дова ЕУ у вези са пре да тор ским фор ми ра њем це на. 2. ПРЕ ДА ТОР СКО ФОР МИ РА ЊЕ ЦЕ НА Дом ин а н тн и п о л о ж ај је м о г у ћ е з л о у п о т р е б и т и п у т е м п р ед ат о рс к и х це на, ко је с у о бу в а ће не ч л. 102(1) Уг о в о р а о фу н к ц и о н и с а њу Ев р оп ске у н и- је (даљ е у т екс т у: УФЕУ ) ко ји м с е з а бра њу је св а к а з л у пот р еба дом ина н тног по ло жа ја на уну тра шњем тр жи шту или на ње го вом зна чај ном де лу од стране једног и л и в ише у чесн ик а н а т рж иш т у к а о неспо јив а с а у н ут р аш њи м тр жи штем уко ли ко мо же ути ца ти на тр го ви ну из ме ђу др жа ва чла ни ца. 7 Пре да тор ско фор ми ра ње це на (енг. pre da tory pri cing) пред ста вља зло - у по т р е бу д о м и н а н т ног пол ож аја која и м а с л ед ећ е к ар а кт ер и с т и ке. П р в о, ра д и с е о екс к л у зи о ној (ис к љу ч у ју ћој) з ло у по т р е би (ен г. e xclusion a r y a b use), 6 О в р с т а м а г р е ш а к а у п р а в у ко н ц е н т р а ц и ја и њи хо в и м п о с л е д и ц а м а в и д. С. Ф и ш е р Шо бот (2017), У т е о р и ј и вид. Hel muth Schröter, Thi nam Ja kob, Ro bert Klotz, Wol fgang Me de rer (Hrsg.), Europäisches Wet tbe wer bsrecht, Gros skom men tar, 2. Au fla ge, Ba den-ba den 2014, 919; To bi as Lettl, Kar tel lrecht, 3. neu be ar be i te te Au fla ge, München 2013,

4 Др Сан дра С. Фи шер Шо бот, Пр е д а т о р с ке ц е н е к а о о б л и к е кс к л у з и о н е... (стр ) од но сно о в р с т и з ло у по т р е б е ко ја је усме р е на п р о т и в конк ур енат а. Основн и циљ на ве де них зло у по тре ба је потпуна или делимична елиминација ствар - не и л и пот енц и ја л не кон к у р ен ц и је. Пр е м а с т а ву Ев р опске ком исије св ако п р о т и в кон к у р е н т ско ис к ључ ив ањ е 8 (a nt i - c o mp et it iv e for e clos ur e) п р едс т а - вља та кву по вре ду ако има за циљ да се по ве ћа тр жи шни удео до ми нант ног уче сни ка на тр жи шту на тај на чин што ће се сма њи ти тр жи шни удео конк у р е на т а и л и ће он и у по т п у но с т и би т и е л и м и н и с а н и с а т р ж и ш т а. Да к ле, екс клу зи о ним зло у по тре ба ма се ди рект но и не по сред но вр ши по вре да конк у р ен ц и је на т р ж и ш т у, а мо г у да до в е д у и до п р о ме не т р ж и ш не с т ру к т у р е. Дру го, пре да тор ско фор ми ра ње це на, с об зи ром на на чин на ко ји се зло у пот р е ба в р ш и, п р ед с т а в љ а ценовн у з лоупо т р ебу. И пос ледњ е, п р ема т оме које кон к у р ен т е до м и на н т н и у че сн и к на т р ж и ш т у св о ји м р а дњ ама пок ушав а да ис к љу ч и, п р е да ц и ја п р ед с т а в љ а з ло у по т р е бу ко ја с е о с т в а ру је на т р ж и ш т у на ко јем уче сник на тр жи шту има до ми нан тан по ло жај. Ова кве злу по тре бе има ју за по сле ди цу хо ри зон тал но за тва ра ње тр жи шта (енг. ho ri zon tal fo reclo s u re). То зна чи да до ми нант ни уче сник на тр жи шту по ку ша ва да ис кљу чи, д и сц и п л и н у је и л и ма р г и на л и з у је кон к у р ен т а ко ји по с л у је на ис т ом н и в оу лан ца про из вод ње или по тро шње на тај на чин што му за тва ра или оне мог у ћ а в а п ри с т у п к у п ц и ма, од но сно по т р о ша ч и ма. 9 Пр е да т ор ско по на ша њ е по с т о ји к а да до м и на н т н и у че сн и к на т р ж и ш т у свој про из вод нуди по ценама, које су ни же од ње го вих тро шко ва про из водњ е и т и ме п ри х в а т а да у од р е ђе ном, ог р а н и че ном в р е ме н у сно си г у би т ке. 10 На рав но, пре да тор је спре ман на крат ко роч не жр тве и сма ње ни про фит да би у бу дућ но сти оства рио ве ће ко ри сти. Сни же ње це на са мо по се би ни је до вољ но за пре да ци ју. По треб но је, на и ме, да је оно учи ње но у ци љу ис ти скива ња кон к у ре на та са т р ж и ш та, д исц ип л иновања конк урената и л и сп речавања ула за ка но вих кон ку ре на та на тр жи ште. Предаторско форм ирање цена п ре тпо ста вља по сто ја ње д ве фа зе. У п р вој, ко ја се на зи ва фа за жр тво ва ња (енг. sac r i f i ce) п ре да т ор с т ра т е ш к и сн и жа ва це не на не п ро фи тн и н иво да би ел им ин исао и л и д и сц и п л и но вао кон к у рен т е. 8 Вид. п ар а. 19 О б а в е ш т е њ а Ко м и с и је С м е р н и ц е о п р и о р и т е т и м а у с п р о в о ђ е њу Ко м и с и је у при ме ни чла на 82 Уг о в о р а о ЕЗ на з л о п у п о т р е б н а и с к љу ч у ј у ћ а п о с т у п а њ а дом и н а н тн о г у ч е с н и к а на т р ж и ш т у (C o m m i s s i o n s N o t i c e G u i d a nc e o n t h e C o mm i ss i o n s e nfo rc e m e n t p r i or it ie s i n a p p l y i n g A rt i cl e 82 o f t h e EC Tr ea t y t o a b us iv e e xc l us ion a r y c o nd u c t b y d o m i n a n t u n d e r t a k i n g s; д а љ е у фу с н о т а м а : С м е р н и ц е), O f f i c i a l Jo u r n a l of t h e Eu r o p e a n Un io n C 45, , Вид. п а р а. 70 Ра сп р а вн е к њиг е Ген ер а лн о г д ир е кт ор ат а за ко нк ур е нц иј у о п р им е - ни чла на 82 Уг ов ор а на е кск л уз и он е з л оуп о т р еб е (D G C o m p e t i t i o n d i s c u s s i o n p a p e r o n t h e a pp l ic at i o n o f A r t i c l e 82 o f t h e Tr e a t y t o e x c l u s i o n a r y a b u s e s; д а љ е у фу с н о т а м а : Ра с п р а в н а књи га), Brus sels 2005, до ступ но на ht t p://e c.e uro pa.e u / com pe t i t ion /an t i t r u st/ar t82/di scpa pe r pdf (д а т у м п р и с т у п а ). 10 Chri stian Ko e nig, Kri sti na Schre i ber, Europäisches Wet tbe wer bsrecht, Tübin gen 2010,

5 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2018 Циљ пре да то р ског по на ша ња у овој фа зи мо же да бу де и да се по тен ци јал ни кон ку рен ти од вра те од ула ска у гра ну. За вре ме жр тво ва ња пре да тор по слу је са гу би ци ма. Исто та ко, ње го - ви кон ку рен ти су о ча ва ју се са гу би ци ма јер да би про да ли сво ју ро бу мо рају да сни зе ценe. По пра ви лу, пре да ци ја је усме ре на про тив ствар них или по т ен ц и ја л н и х кон к у р е на т а ко ји с у ис т е и л и с л и ч не т р ж и ш не сна г е к а о и до м и на н т н и у че сн и к на т рж иш т у, па д уг от р ајно пос лов ањ е с а г уби ц и ма на њих мо же не га тив но да ути че и да има за по сле ди цу њи хов из ла зак из гра не. При том је за пре да то ра у сва ком слу ча ју ску пље и те же ка да по ку ша ва да ели ми ни ше по сто је ће кон ку рен те, не го за стра ши ва ње и од вра ћа ње по тенц и ја л н и х кон к у р е на т а од уласк а у г ран у. Ча к ш т а више, у кол ико у од р еђеној г ра ни по сто ји у че сник на т р ж и шт у ко ји има ре п у та ци ју п ре да то ра, то са мо по се би мо же да спре чи но ве ула ске у гра ну, па чак и да бу де ба ри је ра ула ску. 11 На су п р о т т о ме, кон к у р ен т и ко ји су ма њ е е фи к а сн и мо г у би т и ис к љу че н и с а т рж и ш т а де ло в ањ ем но р м а л не т р ж и ш не у т а к м и це, 12 буд ућ и д а конк у р енци ја на тр жи шту има се лек тив ну функ ци ју. У сва ком слу ча ју, пре да тор ће по сту па ти на овај на чин ка да је из ве сно да ње го ви кон ку рен ти не ма ју довољ но фи нан сиј ских сред ста ва да за поч ну рат це на ма. У су прот ном, пре дато р ско по на ша ње мо же да га осла би ду го роч но јер мо же да из о ста не фа за опо р а в к а. Фаз а ж р т в о в а њ а је до б р а з а по т р о ш а че је р и м с е од р е ђ е н а р о ба или услу ге на тр жи шту ну де по по вољ ни јим це на ма. Ова фа за пре да ци је тра је оно ли ко ду го ко ли ко пре да тор мо же да сно си гу бит ке. Дру га фа за је фа за опо рав ка (енг. re c o u p me n t ph a se) и тра је ду же од пр ве фа зе. Упра во ова фа за је раз лог пре да то р ског фор ми ра ња це на. За дом ина н тног у чесн и к а на т р ж и ш т у би ло би по т п у но и ра ц и о на л но да по с т у па предаторски, ако у не ком ка сни јем тре нут ку не ће би ти у при ли ци да на докна д и п р ет рп љ ене г у би т ке. По р ед т о г а, а ко фа з а опо ра в к а и з о с т а не, не мо же с е г о в о ри т и о з ло у по т р е би дом инатног полож аја је р с у н иске цене р оба и л и услу га, и по ред то га што во де ало ка тив ној не е фи ка сно сти, ко ри сне за по тро - ша че. 13 У фа зи опо рав ка кон ку рен ци ја је у зна чај ној ме ри осла бље на или дисц и п л и но в а на и п р е да т о р по д и же це не од р е ђе ног п р о и з в о да и л и ус л у г а. Те, но ве це не су, по пра ви лу, ве ће од оних ко је су по сто ја ле на тр жи шту пре пре да тор ског по на ша ња. На тај на чин до ми нант ни уче сник на тр жи шту на док на ђу је гу бит ке ко је је тр пео у пр вој фа зи, а по том оства ру је ве ћи профи т. О в а фа з а је з а по т р о ша че и з ра зи т о не по в ољ на је р з а одр еђен у р о бу и л и 11 Вид. ви ше Ric hard Whish, Da vid Ba i ley, C o mp e t i t i o n L a w, 8 th edi tion, Ox ford 2015, Вид. од лу ку у пред ме ту C 209/10 Post Dan mark A/S v Konkurrencerådet v Com mis sion, ECLI:EU :C:2012:172, па ра. 22. У т е о ри ји ви д. V lat k a Bu t o r a c Mal n a r, Jasm i nk a Pecot ić K au fm a n, Si n i š a Pe t r o v ić, P r a v o t r ž i š n o g n a t je c a n ja, Za greb 2013, Вид. J. Fa ull, A. Nik pay,

6 Др Сан дра С. Фи шер Шо бот, Пр е д а т о р с ке ц е н е к а о о б л и к е кс к л у з и о н е... (стр ) услу ге мо ра ју да пла те ви ше не го што би пла ти ли да у гра ни по сто ји конк у рен ц и ја. Ста в је Европске ком исије да је ве ро ват но да ће по т ро ша ч и т р пе т и ште ту ако до ми нант ни уче сник на тр жи шту мо же да оче ку је да ће ње го ва тр жи шна моћ би ти ве ћа у од но су на ону ко ја је по сто ја ла пре пре да тор ског понашањ а, од но сно а ко је ве р о в ат но да ће до м и на н т н и у чесн и к на т рж иш т у би ти у по зи ци ји да из вла чи ко ри сти из прет ход ног жр тво ва ња. 14 Пре да тор ско по на ша ње ће за пре да то ра има ти сми сла са мо ако има изгле де да ће у дру гој фа зи за и ста ус пе ти да се опо ра ви. По пра ви лу, опо ра вак ће би ти мо гућ уко ли ко се ис пу не две прет по став ке. Пр ва да се ра ди о тр жи шту на ко ме по сто је ба ри је ре ула ску (енг. bar ri ers to en try). Уко ли ко ба ри је ре уласку не по сто је, ка да до ми нант ни уче сник на тр жи шту по диг не це не, у гра ну ће ући но ви кон ку рен ти са ни жим це на ма и на тај на чин оне мо гу ћи ти опо рава к п ре да т о ра. Д ру г а п ре т по с т а в ка је да т а к ву с т ра т е г и ју сп ро во д и у че сн и к на тр жи шту ко ји има зна чај ну тр жи шну сна гу. Уко ли ко, ме ђу тим, на тр жи шту по сто ји ви ше ве ћих кон ку ре на та на ве де на стра те ги ја има ма ло шан се за успех. У те о ри ји по сто је ста во ви у ко ји ма је из ра же на сум ња да ли уоп ште преда тор мо же да има ко ри сти од пре да тор ског по на ша ња, од но сно да ли би се ра зу ман уче сник на тр жи шту по на шао пре да тор ски. 15 Не к и од ар г у ме на т а су да је та кво по на ша ње за пре да то ра ве о ма ску по. По ред то га, у док три ни се ист и че да од п редаторског сн ижавања цена до с т ицања монополског п рофита тре ба да про ђе зна чај но вре ме. 16 У сва ком слу ча ју ра ди се о схва та њи ма ко ја има ју ма ли број при ста ли ца, у од но су на до ми нан тан став у те о ри ји да преда т о р ско по на ша њ е п р ед с т а в љ а в р с т у з ло у по т р е б е до м и на н т ног по ло ж а ја ПРЕ ДА ТОР СКЕ ЦЕ НЕ У ПРАК СИ СУ ДО ВА ЕВРОП СКЕ УНИ ЈЕ 3.1. Вр сте тро шко ва З а а на л и з у од л у к а с у до в а у ЕУ по т р е б но је у к а з а т и ко ји т р о ш ко ви с у р е л е в а н т н и з а у т в рђ ив ањ е п ос т ојањ а п р е д а т о р с к и х ц е н а. 17 При том, при утвр ђи ва њу пре да тор ског по на ша ња раз ли ку ју се ста во ви Европ ске ко ми- 14 Вид. па ра. 70 Смер ни ца. 15 Вид. ви ше Paul Cra ig, Gra in ne De Bur ca, EU Law Text, Ca ses and Ma te ri als, 5 th edition, Ox ford 2011, 1039; Ali son Jo nes, Bren da Suf frin, EU Com pe ti tion Law Text, Ca ses and Ma t e r i a l s,6 th edi tion, Ox ford 2016, 385, Вид. ви ше R. Whish, D. Ba i ley, Ут в р ђ и в а њ е е ко н о м с к и х п а р а м е т а р а ко ји у к а з у ј у н а т о к а д а је ц е н а п р е д а т о р с к а је т еш ко, а у п р а кси с у по с т о ја л а од р е ђ е н а не с л а г а њ а у в е зи с а т и м. У Сје д и њ е н и м А ме ри ч к и м Д р ж а в а м а је п р и м е њи в а н А р е д а -Та р н е р т е с т (е н г. t h e A r e e d a -Tu r n e r t e s t) ко ји пред ви ђа да су це не пре да тор ске ако су ни же од ра зум но оче ки ва них про сеч них ва ри ја бил них тро шко - ва уче сни ка на тр жи шту. Вид. A. Jo nes, B. Suf frin, 387; Ernst-Jo ac him Mestmäcker, He i ke S chwe it z e r, Europäisches Wet tbe wer bsrecht, 3. Au fla ge, München 2014,

7 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2018 си је и су до ва ЕУ у по гле ду то га ко ји тро шко ви су ме ро дав ни. С об зи ром да је пред мет ана ли зе у ра ду суд ска прак са у ве зи са пре да тор ским це на ма, у т ек с т у ко ји с ле д и би ће о б ја ш њ е не с а мо оне в р с т е т р о ш ко в а ко је с у до ви ЕУ ко ри с т е п ри л и ком у т в р ђи в а њ а по с т о ја њ а п р е да т о р ског по на ша њ а. Ф и к сн и т р о ш ко ви с у т а к ви т р о ш ко ви ко ји с у не з а ви сн и од о би ма п р о - из вод ње (нп р. по рез на имо ви н у, за к у п ни на,... ), док су ва ри ја би л ни т ро шко ви зави сн и од оби ма п ро и з водње (т рош кови сировина и ене р г ије које се корис т е у про из вод њи од ре ђе ног про из во да, тро шко ви ра да по треб ног за из ра ду од ређеног п ро из во да, по п ра в ке и од р жа ва ње, на к на де ко је се п ла ћа ју по је д и н и ц и п ро из во да за л и ценце). 18 Уку пан про сеч ни тро шак (енг. ave ra ge to tal cost, ATC) се из ра ч у на ва т а ко ш т о се у к у пн и варијаби л н и и фи ксн и т рош кови по де ле са у к у п ном п ро из вод њом. Про сеч н и ва ри ја би л н и т ро ша к (ен г. ave ra ge va r i a ble cost, AVC) је п р о с ек т р о ш ко в а ко ји з а ви си д и р ек т но од о би ма п р о и з в од њ е уче сни ка на тр жи шту. Суд прав де је про сеч не ва ри ја би не тро шко ве де фи ниса о к а о т р о ш кове ко ји с е ра з л и к у ју у з а ви сно с т и од п р о и з веде не кол ич ине. 19 Д ру г и м р е ч и м а, п р о с е ч н и в а р и ја би л н и т р о ш а к д о би ја с е к а д а с е у к у п н и в а ри ја би л н и т р о ш ко ви по де ле с а б р о јем п р о и з в е де н и х је д и н и ца. По п р а вил у, у к у па н п р о с еч н и т р о ша к је ви ш и од п р о с еч ног в а ри ја би л ног т р о ш к а. 20 Про сеч ни тро шак ко ји се мо гао из бе ћи (енг. а ve rage a v o i d a ble c o st, AAC) је про сек тро шко ва ко је је уче сник на тр жи шту мо гао да из бег не да ни је прои з ве о до дат н у ко л ич ин у одр еђеног п р ои звода. Најчеш ће с е рад и о кол ич ин и ко ја је по т р е б на з а и з в р ше њ е з ло у по т р е б е до м и на н т ног по ло ж а ја A K ZO тест Нај зна чај ни ји и во де ћи пред мет је AK ZO Che mie Bv v Com mis sion (да ље: A K ZO) у ко ме је Суд прав де Европ ске уни је (да ље: Суд прав де) од ре дио ја сне к ри т е ри ју ме з а у т в р ђи в а њ е по с т о ја њ а п р е да т о р ског по на ша њ а. 22 AK ZO је ком па н и ја ко ја је сна б де в а л а о р г а н ск и м пе р ок си дом (or ga nic p e ro x i d e) купце у број ним ин ду стри ја ма. Њен кон ку рент, ECS, ко ји је ор ган ским пе рокси дом снабдев а о м л инар е, одл уч ио је да своје п р о и з во де по н у д и и не мач ком п р о и з в о ђа ч у BA SF. К а о од г о в о р, A K ZO је по н у д ио р е дов н и м к у п ц и ма ECS ор ган ски пе рок сид по це ни ни жој од оне по ко јој је исти про из вод про да вао сво ји м к у п ц и ма. У сво јој од л у ц и у п ред ме т у ECS/A K ZO 23 Европ ска ко м и си ја 18 Ви д. в и ш е Ph i l l i p A r e e d a, D o n a ld F. Tu r n e r, P r e d a t o r y P r i c i n g a n d Re l a t e d P r a c t i c e s un der Sec tion 2 of the Sher man Act, Har vard Law Re vi ew, 88/1975, C 62/86 Ak zo Che mie BV v Com mis sion, E C LI:E U :C:19 91:286, па ра R. Whish, D. Ba i ley, Вид. па ра. 64 Ра с п р а в н е к њи г е. 22 C 62/86 Ak zo Che mie BV v Com mis sion, E C L I:E U :C:19 91: IV/ ECS/AK ZO OJ [1985] L 374/

8 Др Сан дра С. Фи шер Шо бот, Пр е д а т о р с ке ц е н е к а о о б л и к е кс к л у з и о н е... (стр ) је ка зни ла AK ZO са 10 ми ли о на еки ја (ECU) због пре да тор ског сни жа ва ња цена и на лож ила м у да п рек ине са з лоупот ребом. 24 И нт ереса н тно је да је Европска ко м и си ја п ри ме н и ла еко ном ск у а на л и зу т ро ш ко ва, а л и и у ка за ла да је ре ле - ва н т но да л и је до м и на н т на ком па н и ја усво ји ла с т ра т ег ију з а е л им инац ију кон к у ре на т а, ко ји је ве ро ва т а н ис ход т а к вог по с т у п ка и ко ја ре а к ц и ја кон к у- ре на та на та кво по на ша ње је ве ро ват на. 25 Одлучујући о захтеву за поништај од л у ке Европ ске ко м и си је, Суд п рав де је ис та као да не може свако такм ичење у це на ма да се сма тра ле ги тим ним 26 и утвр дио два стан дар да за оце ну по стоја ња п ре да тор ск и х це на. Пр во, це не ис под п ро сеч н и х ва ри ја би л н и х т ро ш ко ва мо ра ју се у век сма т ра т и з ло у по т ре бом. 27 Дру го, це не ни же од укуп них просеч ни х т ро шко ва а ли ви ше од п ро сеч ни х ва ри ја би л ни х т ро шко ва сма т ра ће се з ло у по т ре бом са мо ако мо же да се до ка же по сто ја ње намере да се ел им ин иш у кон к у рен ти. 28 У две ка сни је од л у ке, Te tra Pak v Com mis sion (да ље: Te tra Pak II) and Fran ce Télécom v Com mis sion (да ље: Fran ce Télécom), судови су пот врд ил и на в е де не к ри т е ри ју ме з а у т в р ђи в а њ е по с т о ја њ а п р е да т о р ск и х це на Це не ис под про сеч них ва ри ја бил них тро шко ва Ка да су це не ис под AVC сма тра се да по сто ји per se з лоупот р еба је р код та ко ни ских це на ни је мо гу ће на док на ди ти фик сне тро шко ве, па ни све ва рија бил не тро шко ве. Сход но то ме, Суд прав де је на вео да за та кво по сту па ње н и је мо г у ће на ћ и еко ном ско оп р а в да њ е. 30 Д ру г и м р е ч и ма, не по с т о ји д ру г а убе д љива (за м исл ива) економска сврха оси м ел и м и на ц и је кон к у рен та, по ш то св а к и п р о и з в е де н и и п р о да т и а р т и к а л п р ед с т а в љ а г у би т а к з а до м и на н т ног у че сн и к а на т р ж и ш т у. У на в е де ном с л у ча ју, у ко л и ко у че сн и к на т р ж и ш т у по с л у је с а т о л и к и м г у би ц има, рац иона лно по на ша њ е би би ло да с е п р е к и не п р о и зв од њ а. Н а с т а в љ а њ е т а к в ог по с т у п а њ а у п р ко с г у би ц и м а у к а з у је н а по с т о ја њ е с т р а т е г и је з а ис к љу ч и в а њ е кон к у р е на т а с а т р ж и ш т а. 31 Иа ко се у ов ом с л у ча ју не з а х т е в а по с т о ја њ е на ме р е да с е е л и м и н и ше кон к у р ен ц и ја, упра во од су ство еко ном ског ци ља ука зу је на по сто ја ње те на ме ре. У предм е т у Fran ce Télécom Суд прав де је об ја снио да се це не ис под про сеч них 24 Вид. чл. 2 Од лу ке у пред ме ту IV/ EC S /A K Z O, L 374/ Вид. IV/ EC S /A K Z O, па ра C 62/86 Ak zo Che mie BV v Com mis sion, EC LI:EU :C:1991:286, па ра C 62/86 Ak zo Che mie BV v Com mis sion, EC LI:EU :C:1991:286, па ра Вид. од лу ку у пред ме ту C 333/94P Te tra Pak v Com mis sion EC LI:EU :C:1996:436, па ра. 41; T 340/03 Fran ce Télécom v Com mis sion, EC LI:EU :T:2007:22, па ра Вид. та ко ђе C 62/86 Ak zo Che mie BV v Com mis sion, EC LI:EU :C:1991:286, па ра. 71, Вид. п р ес уд у у п р ед м е т у C 333/94 P Te tra Pak v Com mis sion, EC LI:EU :C:1996:436, п а р а П р ед м е т T 340/03 Fran ce Télécom v Com mis sion EC LI:EU :T:2007:22, п а р а Вид. ви ше А. Jo nes, B. Suf frin, 389; V. Bu to rac Mal nar, J. Pe co tić Ka uf man, S. Pe tro vić, Вид. в и ш е J. Fa ull, A. Nik pay,

9 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2018 в а ри ја би л н и х т р о ш ко в а мо р а ју см а т р а т и p r i m a fa c i e з лоупот р еб ом, је р с е п р е т по с т а в љ а д а до м и н а н тн и у чесн и к н а т р ж и ш т у ко ји п ри ме њу је т а к в е це не не ма дру ги еко ном ски циљ, осим оног да ели ми ни ше кон ку рен ци ју Це не из над про сеч них ва ри ја бил них тро шко ва, а ис под укуп них про сеч них тро шко ва Уко ли ко су це не ис под укуп них про сеч них тро шко ва, али из над про - с е ч н и х в а р и ја б и л н и х т р ош ков а м оже с е р а д и т и о п р е д а ц и ји с а м о а ко с е до к а же на ме р а ис к љу ч и в а њ а кон к у р е на т а с а т р ж и ш т а. К а да с у це не и з на д п р о с еч н и х в а ри ја би л н и х т р о ш ко в а, а ис под у к у п н и х п р о с еч н и х т р о ш ко в а у че сн и к на т р ж и ш т у на докнађује варијаби лне т рош кове и барем део фи ксн и х т р о ш ко в а з а св а к у п р о да т у је д и н и ц у п р о и з в о да. Та к в е це не мо г у да до в е д у до из ла ска са тр жи шта уче сни ка ко ји су мо жда јед на ко ефи ка сни као и доми нант ни уче сник, али ко ји због ма њих фи нан сиј ских ре сур са, не мо гу да и з д р же кон к у р ен ц и ју. 33 Увођење намере као субјективног елемента у објективни појам злоупо - т р е б е до м и на н т ног по ло ж а ја би ло је по т р е б но је р је мо г у ће да сн и ж а в а њ е це на ис под укуп них про сеч них тро шко ва у од ре ђе ним слу ча је ви ма предс т а в љ а р а ц и о на л н у по с лов н у с т р а т е г и ју, а не п р е да ц и ју (н п р. к р ат ко т р ај на п р омо ц и ја одр еђ е ног п р о и з в о д а 34 ). Д ру г и м р е ч и м а, н а в е де но п р а ви ло по - т в р ђу је да у од р е ђе н и м си т у а ц и ја ма до м и на н т н и у че сн и к на т р ж и ш т у мо же и ма т и р а ц и о на л но оп р а в да њ е з а це не ис под у к у п н и х п р о с еч н и х т р о ш ко в а, а из над про сеч них ва ри ја бил них тро шко ва. Тре ба на гласи т и да не по с т о ји п ре т по с т а в ка по с т о ја ња намере у чесн ика на тр жи шту да ели ми ни ше кон ку рен ци ју, не го на ме ра мо ра да се утвр ди у сваком конк ре тном сл у ча ју на осно ву ч вр с т и х и кон зи с т ен т н и х до ка за, 35 ко ји мо г у би т и д и р ек т н и и и н д и р ек т н и. 36 У не ким слу ча је ви ма би ће мо гу ће да с е ис ко ри с т е д и р ек т н и до к а зи ко је ч и не до к у мен т и до м и на н т ног у че сн и к а на т р ж и ш т у ко ји ја сно по к аз ују п р едат орск у с т ра т е г и ју, к а о ш т о је де т а љ а н план жр тво ва ња да би се ис кљу чио кон ку рент, да би се спре чио ула зак на тр жи ште или да би се при сво ји ло тр жи ште, или до каз кон крет них прет њи п ре да тор ск и м деловањем. 37 Поред тога, судо ви мог у да корис т е и и н д и рек т не до ка зе ко ји ука зу ју да је од ре ђе но по на ша ње по доб но да до ве де до ис кљу чив а њ а и л и д и сц и п л и но в а њ а кон к у р е на т а. 32 C 202/07 P Fran ce Télécom v Com mis sion, EC LI:EU :C:2009:214, па ра C 62/86 Ak zo Che mie BV v Com mis sion, EC LI:EU :C:1991:286, па ра Вид. па ра. 95 Рас прав не књи ге. 35 T 340/03 Fran ce Télécom v Com mis sion, EC LI:EU :T:2007:22, па ра A. Jo nes, B. Suf frin, Па ра. 66 Смер ни ца. Вид. та ко ђе па ра Рас прав не књи ге. 1067

10 Др Сан дра С. Фи шер Шо бот, Пр е д а т о р с ке ц е н е к а о о б л и к е кс к л у з и о н е... (стр ) У п р едме т у A K ZO на ме р а да с е е л и м и н и ш у кон к у р ент и с а т рж иш т а је утвр ђе на на осно ву ди рект них прет њи и сни жа ва ња це на од стра не до ми нантног у че сн и к а н а т р ж и ш т у. 38 На да ље, суд је утвр дио да је AK ZO од ре ђе не рад ње пред у зео са ци љем да оште ти ECS и ње го ву одр жи вост. 39 У јед ној од ка сни јих од лу ка Оп шти суд је на вео да је пре ма пра ви лу уста но вље ном у A K ZO по т реб но да се у т вр д и с т ра т е г и ја до м и на н т ног у чесн ика на т рж иш т у. 40 У Te tra Pak II Суд прав де је утвр дио да је Te tra Pak зло у по тре био доми нант ни по ло жај та ко што је јед ну вр сту кар то на (non-ascep tic car ton) прода вао са гу би ци ма у се дам др жа ва чла ни ца ЕУ, а та ко ство ре не гу бит ке на док на ђи вао је из про фи та на тр жи шту дру ге вр сте кар то на (ascep tic car ton), на ко јем н и је и мао кон к у ренц ију. 41 Суд је корис т ио и нд ирек тне доказе и у зео у об зир тра ја ње фа зе у ко јој је Te tra Pak по сло вао са гу би ци ма, обим тих гу би та ка, као и так ти ку уво за про из во да у Ита ли ју да би та мо би ли про дав а н и с а г у би ц им а. 42 К а о ш т о в ид имо, по с т о ја њ е н а ме р е је у кон к р е т н и м слу ча је ви ма утвр ђи ва но на осно ву до ку ме на та, као и на осно ву оце не да ли је у кон к р е т ном с л учају понашањ е дом ина н т ног у че сн и к а на т р ж и ш т у би ло подо бно д а дов еде до д исц ип л инов ањ а и л и ис к љу ч и в а њ а кон к у р е н а т а с а т р ж и ш т а. У Fran ce Télécom Е в р оп с к а ко м ис и ја је к а з н и л а Fran ce Télécom због пре да тор ског фор ми ра ња це на. Оп шти суд и Суд прав де су сво јим пре су да ма по твр ди ли на ла зе и оце не Ко ми си је. На и ме, утвр ђе но је по сто ја ње пре да тор - ског по на ша ња јер је Fran ce Télécom на пла ћи вао услу ге ин тер не та зна чај но ис под п р о с еч н и х в а ри ја би л н и х т р о ш ко в а. У п р е с у д и је О п ш т и с уд нај п р е на вео да до ми нант ни уче сник на тр жи шту, у прин ци пу, има пра во да пред у з м е р а з у м н е ко р а ке у ц иљу з аш т и т е с в о ји х и н т е р е с а. Ме ђу т и м, т а к в о по на ша ње не мо же да се оправ да ако је ње го ва ствар на свр ха ја ча ње до мина н т ног по ло ж а ја и њ е г о в а з ло у по т р е ба. 43 На да ље, суд је упу тио на по стоја њ е п л а на е л и м и на ц и је кон к у р ен т а 44 и ис та као да у ци љу утвр ђи ва ња наме ре мо ра да се до ка же по сто ја ње пла на за ели ми ни са ње кон ку рен ци је Вид. C 62/86 A k z o C h e m i e BV v C o mm i ss i o n, EC LI:EU :C:1991:286, па ра Вид. ви ше A. Jo nes, B. Suf frin, Вид. пре су ду у пред ме ту C 62/86 A kz o C h e m i e BV v C o m m i s si o n, E C LI:E U :C:19 91:286, па ра Вид. T 83/91 Te t r a Pa k In t e r n a t i o n a l S A v C o m m i s s i o n o f t h e E u r op e a n C o mm un it ie s, EC LI:EU :T:1994:246, па ра C 333/94 P Te tra Pak v Com mis sion, EC LI:EU :C:1996: A. Jo nes, B. Suf frin, П р ед м е т T 340/03 Fran ce Télécom v Com mis sion EC LI:EU :T:2007:22, п а р а Т 340/03 F r a n c e Té l é c o m S A v C o m m i s s i o n o f t h e E u r o p e a n C o m m u n i t i e s, E C L I:E U :T: 2007:22, па ра Т 340/03 F r a n c e Té l é c o m S A v C o m m i s s i o n o f t h e E u r o p e a n C o m m u n i t i e s, E C L I:E U :T: 2007:22, па ра

11 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/ Не до ста ци AK ZO те ста У т е о ри ји с е и з но с е од р е ђе н и п ри г о в о ри на к ри т е ри ју ме по с т а в љ е не у п ред ме т у AK ZO. Пр во, у п ракси често настају п роблеми у вези са у тврђивањем од р е ђе н и х к а т е г о ри ја т р о ш ко в а, од но сно н и је у в ек л а ко у т в р д и т и да л и је т р о ша к фи к сн и и л и в а ри ја би л н и. Д ру г о, мо г у ће је да до м и на н т н и у че сн и к на тр жи шту ро бу про да је по це ни ни жој од AVC из ра ци о нал них раз ло га. У од р е ђ ен и м с л уч ајевим а з а дом ин а н тног у че сн и к а н а т р ж и ш т у мо же би т и ра ц и она лно да пос л ује с а г убиц има да би по в ра т ио де о уло же н и х с р ед с т а в а (нп р. п ра ж ње ње ла ге ра и за ли ха од ре ђе не ро бе). По ред то га, п ри ли ком у во ђе ња но вог про из во да на тр жи ште оправ да но је да он бу де при вре ме но по ну ђен по ни жој це ни у ци љу при вла че ња ку па ца. У те о ри ји се из но се ста во ви да би у на ве де ним си ту а ци ја ма тре ба ло до пу сти ти до ми нант ном уче сни ку на тр жишту да до ка зу је раз ло ге за про да ју ро бе по це на ма ни жим од тро шко ва. 46 Треће, ка да је це на ро бе из ме ђу AVC и ATC утвр ђи ва ње на ме ре за ис ти ски ва њем кон к у р е на т а мо же би т и п р о бле ма т и ч но Post Dan mark тест У п р ед ме т у Post Dan mark v A/S v Konkurrencerådet v Com mis sion (Post Dan mark I), 48 ко ји се од но сио на ди стри бу ци ју по ште у Дан ској, Суд прав де је тре ба ло да од лу чи о прет ход ном пи та њу дан ског су да да ли це не ко је је при ме њи вао до ми нант ни уче сник на тр жи шту пре ма јед ном од ку па ца и ко је су би ле и з на д п ро сеч н и х и нк ремент а лн и х т ро ш ко ва, а л и ис под у к у п н и х п р о с е ч н и х т р о ш ко в а п р ед с т а в љ а ју з ло у по т р е бу до м ин а н т ног поло ж аја. 49 Овај пред мет је за ни мљив и зна ча јан из сле де ћих раз ло га. Пр во, по ло жај Post Dan mark на тр жи шту је био спе ци фи чан, јер се ра ди ло о тр жи шту ко је је не да вно о т вор ено з а конк ур енц ију, т е је Post Da n m a rk био у п ри ви ле г о в а ном поло жа ју у од но су на но ве кон к у рен те. Тај ње гов по ло жај је до дат но био оја чан с т ру к т у р а л н и м п р ед но с т и ма. 50 Д ру г о, у п р ед ме т у н и је би ло до к а з а ко ји би ука зи ва ли да су ни ске це не по сле ди ца на ме ре до ми нант ног уче сни ка на тр жиш т у да ис к љу ч и св о је кон к у р ен т е. 51 И по след ње, по сто јао је до каз да је Post 46 Вид. A. Jo nes, B. Suf frin, Вид. ви ше R. Whish, D. Ba i ley, 787, 788; A. Jo nes, B. Suf frin, Пред мет C 209/10 Post Dan mark A/S v Konkurrencerådet v Com mis sion, E CL I:E U :C: 2012: Пред мет C 209/10 Post Dan mark A/S v Konkurrencerådet v Com mis sion, E CL I:E U :C: 2012:172, па ра Вид. O p i n i o n о f Ad v o c a t e G e n e r a l Me n g o z z i у пред ме ту C 209/10 Post Dan mark A/S v Konkurrencerådet v Com mis sion, EC LI:EU :C:2011:342, па ра Пред мет C 209/10 Post Dan mark A/S v Konkurrencerådet v Com mis sion, E CL I:E U :C: 2012:172, па ра

12 Др Сан дра С. Фи шер Шо бот, Пр е д а т о р с ке ц е н е к а о о б л и к е кс к л у з и о н е... (стр ) D a n m a r k, ба р ем у од но с у н а једног од св о ји х к л и је н а т а, п ри ме њи в а о це не ис под у к у п н и х п р о с еч н и х т р о ш ко в а. 52 Суд прав де је утвр дио да са мо због то га што је це на ко ју до ми нант ни уче сник на тр жи шту на пла ћу је јед ном од ку па ца ни жа од укуп них про сечн и х т ро ш ко ва од ре ђе не а к т и в но с т и, а л и ви ша од п ро сеч н и х и н к ре мен т а л н и х тро шко ва ко ји се од но се на ту ак тив ност не пред ста вља зло у по тре бу, чак и у слу ча ју ка да је при ме ње на се лек тив но на ве ли ког куп ца свог кон ку рен та. Д а б и с е у т в р д и л о п о с т о ј а њ е н е г а т и в н и х е ф е к а т а н а к о н к у р е н ц и ј у (е н г. a n t i - c o m p e t i t i v e e f fe c t s) ну жно је раз мо три ти да ли та по ли ти ка це на, без објек т и в ног оп ра в да њ а, и ма с т в ар но и л и по т ен ц и ја л но ис к љу ч у ју ће деј с т во, ко јим се на но си ште та кон ку рен ци ји и ти ме, ин те ре си ма по тро ша ча. 53 Суд је за кљу чио да прак са Post Dan mark ни је у су прот но сти са чл. 102 УФЕУ, јер су це не до ми нант ног уче сни ка на тр жи шту би ле од ре ђе не на ни воу ко ји пок рива значаја н оби м т ро ш ко ва ко ји се мо г у п ри п и са т и снаб де ва њу ро бом и л и услу га ма, и да би за то би ло мо гу ће за кон ку рен та ко ји је јед на ко ефи ка сан као тај уче сник на тр жи шту да се так ми чи са тим це на ма без да тр пи гу бит ке који су д у го роч но нео д р ж и ви. 54 При ме ном те ста јед на ко ефикасног конк урента 55 Суд је учи нио ја сним да кон ку рен ти ко ји су ма ње ефи ка сни од до ми нант ног у че сн и к а на т р ж и ш т у, од но сно он и кон к у р ен т и ко ји и ма ју ви ше т р о ш ко в е, не ужи ва ју за шти ту у скла ду са чл. 102 УФЕУ. Дру гим ре чи ма, по твр ђе но је да за да так права конкуренције није да се штите конкуренти него конкуренци ја на ре ле вант ном тр жи шту. Суд прав де је у Post Dan mark I п ри ме н ио A K ZO тест, али је тај тест доп у н ио још једн и м к ри т е ри ју мом. 56 На и ме, чак и у слу ча ју ка да су це не ис под у к у п н и х п р о с еч н и х т р о ш ко в а, а и з на д п р о с еч н и х в а ри ја би л н и х т р о ш ко в а 52 Вид. више Pablo Ibanez Colomo, The Sha ping of EU Com pe ti tion Law, Cam brid ge 2018, Пред мет C 209/10 Post Dan mark A/S v Konkurrencerådet v Com mis sion, E CL I:E U :C: 2012:172, па ра Вид. од лу ку у пред ме ту C 209/10 Post Dan mark A/S v Konkurrencerådet v Com mis sion, EC LI:EU :C:2012:172, па ра Те с т ј е д н а к о е ф и к а с н о г к о н к ур е н т а (е н г. t h e t e s t o f e q u a l l y e f f i c i e n t c o m p e t i t o r) је тест на осно ву ко јег се оце њу је да ли је ве ро ват но да би јед на ко ефи ка сан кон ку рент био и с к љу ч е н с а т р ж и ш т а ус л ед п о н а ш а њ а д о м и н а н т н о г у ч е с н и к а н а т р ж и ш т у. Ис к љу ч и в а њ е јед н а ко е ф и к а с н о г ко нк ур е нт а м о г у ћ е је, у п р и н ц и п у, је д и н о а ко д о м и н а н т н а ко м п а н и ј а од ре ди це не ис под сво јих тро шко ва. Тест јед на ко ефи ка сног кон ку рен та при ме њу је Европ - с к а ко м и с и ја п р и л и ко м у т в р ђ и в а њ а п о с т о ја њ а з л о у п о т р е б е д о м и н а н т н о г п о л о ж а ја. По р ед т о г а, т е с т је и з р и ч и т о п р и х в а ћ е н од с т р а не С у д а п р а в де и био је п р и ме њи в а н у с л у ч а је в и м а ко ји с у с е од н о с и л и н а п р а к с у н и с к и х ц е н а у о б л и к у с е л е к т и в н и х ц е н а и л и п р е д а т о р с к и х це на и сти ска ња мар же. Вид. пре су ду у пред ме ту C 23/14 Post Dan mark A/S v Konkurrencerådet, EC LI:EU :C:2015:651, па ра. 53 и Исто та ко E k a t e r i n a Ro u s s e v a, Mel M a r q u i s, Hel l Fr e e z e s O ve r : A C l i m a t e C h a n ge fo r A s s e s si ng Ex clu si o n a r y C on d u c t u n d e r A r t ic le 102 T F E U, Jo u r n a l of E ur op e a n C o mp et it i o n L a w & P r a c t i c e, 2013, Vol. 4, No. 1,

13 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2018 и ако не по сто ји до каз по сто ја ња на ме ре ис кљу чи ва ња кон ку ре на та са тр жиш т а, мо г у ће је да с е у т в р д и по с т о ја њ е з ло у по т р е б е до м и на н т ног по ло ж а ја ако по сто ји до каз да та кво по на ша ње има за по сле ди цу ис кљу че ње јед на ко ефи ка сног кон к у рен т а са т р ж и ш т а, на ш т е т у по т ро ша ча. 57 Суд је у пред ме ту Post Dan mark I сп р о в е о еко ном ск у а на л и з у и р а з мо т рио е ф ек т е сн и ж а в а њ а це на (енг. ef fects ba sed ap pro ach). Д ру г и м ре ч и ма, суд је п ро це њи ва о с т вар не или по тен ци јал не ис кљу чу јуће ефекте које на ве де на прак са има на кон ку ренци ју на ре ле вант ном тр жи шту. Суд је у од лу ци у пред ме ту Post Dan mark I, уместо формалистичког прис т у па, а нал изира о ефект е одређеног понашањ а на кон к у рен ц и ју на т р ж и ш т у и на по тро ша че, ко ри сте ћи еко ном ске па ра ме тре и тест јед на ко ефи ка сног кон ку рен та. Упра во због на ве де ног, у те о ри ји се ис ти че да ће од лу ка има ти дале ко се жне по сле ди це не са мо на утвр ђи ва ње по сто ја ња пре да тор ског по - на ша ња, не го и на оце н у д ру г и х екс к л у зи о ни х зло у по т ре ба до ми нан т ног по - ложа ја. 58 Ова кав став Су да прав де је у скла ду са Смер ни ца ма Европ ске ко миси је, к а о и њ ен и м п рис т упом п ри оцен и пос т ојањ а п р едат орског пона шањ а, што во ди ве ћој прав ној си гур но сти Зна чај и уло га фа зе опо рав ка Ви де л и смо д а п р е д а т о р ско по н а ш а њ е п р е т по с т а в љ а пос т ојањ е ф аз е опо ра в ка, од но сно да се к рат ко роч н и г у би ц и на док на ђу ју у д у жем ро к у ка да дом ина н тн и у чесн и к на т рж иш т у буде могао да по д и г не це не. Ме ђу т и м, с та в је су до ва у ЕУ да за по сто ја ње пре да ци је у скла ду са чл. 102 УФЕУ не мо ра да по сто ји фа за опо рав ка. У те о ри ји је ова кав при ступ кри ти ко ван, јер се наво ди да Суд прав де на тај на чин из о ста вља са став ни и ве о ма зна ча јан аспект п р еда ц и је. 59 У п р ед ме т у A K ZO, Суд прав де је по твр дио да до ми нант ни учесник на тр жи шту има ин те рес да на пла ћу је це не ма ње од про сеч них ва ри јабил них тро шко ва са мо ако ће на тај на чин ели ми ни са ти кон ку рен те и касн и је би т и у мо г ућ но с т и да, зб ог свог мо но пол ског по ло жа ја, по д и г не це не. 60 У к а с н и је м п р едм ет у Te tra Pak II суд је из ри чи то утвр дио да за по твр ду по сто ја ња пре да тор ских це на ни је од зна ча ја да ли пре да тор има ра зум ну мо г ућ но с т да надокнад и п р ет рп љ ене г уби тке. С уд је нагласио да мора бит и мо гу ће да се казни предатор увек када посто ји ри зик ели ми на ци је кон ку ре - на т а. 61 С јед не стра не, на ве де ни став мо же да се бра ни као оправ дан је јер је 57 Та ко J. Fa ull, A. Nik pay, 409; Ariel Ezrac hi, EU Co m pe t i t ion L a w An An a lit yc al G u i d e to the Le a ding Ca ses, 5 th edi tion, Ox ford 2016, Вид. ви ше Е. Ro us se va, M. Mar qu is, Вид. ви ше J. Fa ull, A. Nik pay, C 62/86 Ak zo Che mie BV v Com mis sion, EC LI:EU :C:1991:286, па ра Пред мет C 333/94 P Te tra Pak v Com mis sion, EC LI:EU :C:1996:436, па ра

14 Др Сан дра С. Фи шер Шо бот, Пр е д а т о р с ке ц е н е к а о о б л и к е кс к л у з и о н е... (стр ) свр ха п ра ва кон к у рен ц и је да се ш т ит и кон к у рен ц и ја и н и је нео п ход но да она бу де на ру ше на да би се де ло ва ло. С дру ге стра не, мо же да се по ста ви пи та ње, ако до ми нант ни уче сник на тр жи шту не ма ко ри сти од сни жа ва ња це на, за што с е т а к в о по с т у па њ е к в а л и фи к у је к а о з ло у по т р е ба до м и на н т ног по ло ж а ја. Н а в е де н и с т а в је по т в р ђен и у п р ед ме т у Fran ce Télécom. Оп шти суд је ис т а к а о да з ло у по т р е ба до м и на н т ног по ло ж а ја по с т о ји и к а да до м и на н т н и уче сник на тр жи шту по сту па са ци љем ис ти ски ва ња кон ку ре на та са тр жиш т а, б е з о б зи р а н а р е з у л т а т т ак ви х пос т уп ак а. 62 Н ад аљ е, С уд је о бјасн ио због че га је од лу чио на на ве де ни на чин. Чи ње ни ца да је до ми нант ни уче сник на тр жи шту пре да тор ски фор ми рао це не до ве ла је до то га да он до дат но оја ча свој по ло жај на тр жи шту, као и да не ки од ње го вих кон ку ре на та на пусте тр жи ште. На тај на чин је кон ку рен ци ја на ре ле вант ном тр жи шту, ко ја ј е и н а ч е о с л аб љ ен а у с л е д п ос т ој ањ а д ом ин а н тн о г у ч ес н ик а н а т рж иш т у, до дат но сма ње на, а по тро ша чи тр пе гу бит ке услед то га што им је огра ни чен и з б о р Мо гу ћа од бра на до ми нант ног уче сни ка на тр жи шту Од б р а на до м и на н т ног у че сн и к а на т р ж и ш т у п р о т и в ко г а је по к р е н у т по сту пак због пре да тор ских це на мо гла би да бу де да је та кво по на ша ње би ло не о п ход но да би у че сн и к на т р ж и ш т у био кон к у р ен т а н. До м и на н т н и у че сн и к на т рж иш т у у п редмет у Fran ce Télécom је оп ра в да ње за п ре да т ор ско сн иж ав ањ е це на на ша о у по т р е би да бу де ко к у р ен т а н на т р ж и ш т у, на во де ћ и да је имао ап со лут но пра во да по рав на сво је це не са це на ма кон ку ре на та. Оп шти суд је за кљу чио да, иа ко је тач но да до ми нант ном уче сни ку на трж и ш т у н и је з а бр а њ е но да по р а в на св о је це не с а це на ма св оји х конк ур енат а, ова ква мо гућ ност не по сто ји ка да би то има ло за по сле ди цу да до ми нант ни уче сник на тр жи шту не мо же да на док на ди тро шко ве за услу гу ко ју пру жа. 64 По зи ва ју ћи се на суд ску прак су, суд је на да ље ис та као да до ми нант ни учесник на тр жи шту не мо же би ти ли шен пра ва да шти ти сво је ко мер ци јал не ин те ре се ка да су они угро же ни и да се та квом уче сни ку на тр жи шту мо ра да ти пра во да пре ду зме ра зум не ко ра ке ко је сма тра од го ва ра ју ћим да би зашти тио те ин те ре се, али да та кво по на ша ње не мо же да се то ле ри ше ако је ње го ва с т вар на свр ха да се оја ча и з ло у по т ре би до м и нан тн и положај. 65 Коначно, Оп шти суд је за у зео став да пре да тор ско по на ша ње не мо же да се оправд а п о з и в а њ е м н а о с т в а р и в а њ е е ко н о м и је о б и м а, је р у п р а в о п р е д а т о р с ко 62 П р ед м е т T 340/03 Fran ce Télécom v Com mis sion EC LI:EU :T:2007:22, п а р а. 196, 197. П р ед м е т T-228/97 Irish Su gar v Com mis sion EC LI:EU :T:1999:246, п а р а Вид. C 202/07 P Fran ce Télécom v Com mis sion, EC LI:EU :C:2009:214, па ра Т 340/03 Fran ce Télécom v Com mis sion, EC LI:EU :T:2007:22, па ра Вид. Т 340/03 Fran ce Télécom v Com mis sion, EC LI:EU :T:2007:22, па ра

15 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2018 по на ша њ е мо же да бу де у з р ок о с т в а ри в а њ а еко но м и је о би ма. 66 Суд прав де је од л у ч у ју ћ и по ж а л би у т в рд ио д а д ом ин а н т н и у че с н и к н а т р ж и ш т у не мо же да се осло ни на би ло ко је ап со лут но пра во да из јед на чи сво је це не са це на ма сво јих кон ку ре на та да би оправ дао сво је по на ша ње ка да та кво пона ша њ е п р ед с т а в љ а з ло у по т р е бу до м и на н т ног по ло ж а ја ЗА К ЉУ Ч Н А РАЗ М А Т РА ЊА О п р е да т о р ском ф о р м и р а њу це на мо же мо г о в о ри т и к а да до м и на н т н и у че сн и к на т р ж и ш т у, у ц и љу е л и м и на ц и је и л и д и сц и п л и но в а њ а с т в а р н и х и л и по т ен ц и ја л н и х кон к у р е на т а, св ој п р о и з в од н у д и по це на ма н и ж и м од тро шко ва произ водње и тиме прихвата да у од ре ђе ном, огра ни че ном вре - ме ну сно си гу бит ке. Ка да је циљ оства рен пре да тор по ди же це не на ви ши ни во у од но су на це не ко је би мо гао да на пла ћу је да на тр жи шту по сто ји кон ку рен ци ја и ти ме оства ру је зна чај но ве ћи про фит. Суд прав де је у пред ме ту A K ZO успо с т а вио к ри т е ри јуме з а у т в рђив ање по с т о ја њ а п р е д а т о р ск и х цен а. Прв о, цене испод п р ос ечн и х в а ријаби лн и х т ро ш ко ва мо ра ју се у век смат рат и з лоупот ре бом. Д ру г о, це не ис под у к у п н и х про сеч них тро шко ва али из над про сеч них ва ри ја бил них тро шко ва сма тра - ће се зло у по тре бом са мо ако мо же да се до ка же по сто ја ње на ме ре да се е л и м и н и ш у кон к у р ен т и. У но ви јем п р ед ме т у Post Dan mark I Суд прав де је A K ZO т е с т до п у н ио још јед ним кри те ри ју мом. Чак и у слу ча ју ка да су це не ис под укуп них просеч них тро шко ва, а из над про сеч них ва ри ја бил них тро шко ва и ако не по сто - ји до к а з по с т о ја њ а на ме р е ис к љу ч и в а њ а кон к у р е на т а с а т р ж и ш т а, мо г у ће је д а с е у т в рд и пос т ојањ е з лоупот р еб е дом и н а н т ног по ло ж а ја а ко по с т о ји до каз да та кво по нашање има за последицу искључење једнако ефи касног конк ур ент а с а т рж и ш т а, н а ш т е т у по т р о ш а ч а. О в ом од л уком је С уд п р а вде у п р ви п ла н ист ак а о еко ном ске ефек т е п ре да т ор ског сн ижавањ а цена, односно у т в р д ио је д а с у з а по с т о ја њ е з ло у по т р е б е р е ле в а н т н и е кономск и е ф е кт и ко је од ре ђе на прак са има на кон ку рен ци ју на тр жи шту. 66 Вид. T 340/03 Fran ce Télécom v Com mis sion ECLI:EU:T:2007:22, па ра Пред мет C 202/07 P Fran ce Télécom v Com mis sion, EC LI:EU :C:2009:214, па ра