А У Т О Р И Л Е Т О П И С А А Н ЂЕ Л КО А Н У Ш И Ћ, р о ђ е н 1953. у Гр а д и н и код Ве л и ке К л а д у ше, Би Х. П ише поезију, п р озу, е с еје и к њи жевн у к рит ик у. К њиг е пес ама: Чо в је к п је в а н а рад ном мје с т у, 1980; Пред ика тно с т а ње, 1987; Ме ђ у п ад, 1989; Зим зе лен и оло во, 1992; Не к р ш т е н и да н и, 1994; Шт ап о д п ис м ен а, 1996; Крст од ле да, 2000; Ли т у р г и ја з а п о р а ж е н е, 2003; Ми слиш у злату, чи ниш у сре бру, 2003; Сре бро и т а мја н (из бор), 2004; Ова ча ша, 2007; Па х у ља / Snow f la ke, 2007; Сла ва и по ру га, 2008; Чу ди ли ца пе сме за ма лу и в е л и к у д е ц у, 2011; Еп и т а ф и з а н е з н а н е, 2015; Жив си, ка жеш, 2016. К њи г е п ри ч а : Христ са Дри не, 1996; Пр ич е с а м а р г и н е, 1997; Од бл е с ц и, 1998; Ус п о м е н е и з п а к л а, 1999; Пр е ко д р и н ч е в и з а п и с и о Кос ов у, 2004; Пре бле ска, а по сле олу је, 2012; Пис м о Пет р у Ко ч и ћ у и јо ш п о н е ко м е, 2015. Ро м а н и: Си ла зак си на у сан, 2001; Ад ре с а р и з г у бље н и х д уш а, 2006; Прозор о т ворен на в и с и ба бу и к у к у рек, 2010; Гла со в и са Г ра нице српска к р а ји ш ка т е т р а л о г и ја I, 2016. К њи г а п у б л и ц и с т и ч к и х и но ви н а р ск и х т е к с т о в а : Да мр тви и жи ви бу ду на бро ју, 2002. Књи га есе ја: Мр ка љ е в ла мент, 2002. Књига мемоар ско -дневничких за пи са : За гре бач ке ефем е р и д е, 2003. При ре дио ви ше пе снич ких ан то ло ги ја. С О ЊА АТА Н АС ИЈ ЕВИ Ћ, р ођ е н а 19 62. у Ле б а н у. П и ш е п р о з у. Књи га при ча: Кр и ла т а т у га, 2005. Ро ма ни: Они су оста ли, 1995; Цр ве ни круг, 1997; Бе к с т в о и з а кв а р и ј у м а, 2003; На р а н џ е з а Б о ж а н у, 2004; Ко је убио Ал фи ја, 2009; Ва з д у ш н и љу д и, 2013; Ве л и ка л а ж, 2016. М Л А Д Е Н ВЕ С КО ВИ Ћ, р о ђ е н 19 71. у З е м у н у. П и ш е к њ иж е вн у к ри т и к у и е с е је. О б ја в љ е не к њи г е: Ра з м е ш т а њ е ф и г у р а, 2003; Ме с т о в ре д но п р иче. Ра зме ш т а ње ф и г у ра I I, 2008; Ши р и н а и з м а ш т а ног с ве т а сту ди је о срп ској књи жев но сти, 2013. С ЛО Б О Д А Н ВЛ А Д У Ш И Ћ, р о ђ е н 1973. у С у б о т и ц и. П и ше п р о з у, сту ди је, есе је и књи жев ну кри ти ку. Од 2013. до 2016. го ди не је био глав ни и од го вор н и у ред н и к Ле то п и са. Об јав љене к њиг е: Дег ус т ација с т рас т и, 1998; На п р о м а ји, 2007; По р т р е т х е р м е н е у т и ч а р а у т р а н з и ц и ји, 2007; Ко је убио мр тву дра гу? исто ри ја мо ти ва мр тве дра ге у срп ском п ес н и ш т в у, 2009; Fo r w a r d к р им и ком ед ија, ро ман, 2009; Ц рњ а нс к и, 551
Ме г а л о п о л и с, 2011; Ми, и з б р и с а н и в и д е о - и г р а, ро ман, 2013; Ко ш а р ка то је Пар ти зан мит о Ко шар ка шком клу бу Пар ти зан, 2016. ЈА С М И Н А ВР БА ВА Ц, р о ђ е н а 1965. у Б е о г р а д у. Д и п ло м и р а л а н а Фи ло ло шком фа кул те ту, а магистри рала на Фа кул те ту драм ских уметно сти Уни вер зи те та у Бе о гра ду. Ра ди као уред ник у Ре дак ци ји за кул туру РТС-а, где од 2000. го ди не ау тор ски осми шља ва, уре ђу је и во ди месеч н у ем и си ју о са вре ме ној к њи жев но с т и Ва ви лон. П и ше п р о зу, е се је и књи жев ну кри ти ку. Об ја вље не књи ге: Жр тво ва ње кра ља мит у драм а м а Љу бо м и ра Си м о в и ћ а, 2005; Три и по, 2007; Иде н т и т е т у п р оц еп у, 2012. М И Р О ВУ КСА НО ВИ Ћ, р о ђ ен 19 4 4. у К р њ ој Је л и ( Го р њ а Мо р а ч а), Ц р н а Го р а. П и ше п р о з у, по е зи ју и е с е је. Уп р а в н и к је Би бл и о т е ке СА Н У (од 2011), глав ни уред ник (од 2008) Из да вач ког цен тра Ма ти це срп ске и а к адем и к, а био је у п р а в н и к Би б л и о т е ке М а т и це с рп ске (1988 2014) и по т п р ед с ед н и к М а т и це с рп ске (20 0 4 20 0 8). О б ја в љ е не к њи г е: К л е т в а Пе ка Пе р ко в а, ро ман, 1977; Го р с ке оч и, п ри по в е т ке, 1982; Не м у ш т и је зик, за пи си о зми ја ма, 1984; Вуч ји тра го ви, за пи си о ву ко ви ма, 1987; Гради шта, ро ман, 1989; Тамоони, поеме и комент ари, 1992; Морачник, поеме, 1994; Да ле ко б и л о, мо за ич ки ро ман у 446 уро кљи вих сли ка, 1995; Се мољ го ра, азбуч ни ро ман у 878 при ча о ри је чи ма, 2000; То ч и л о, к а м е ( р) н и ро ман у 33 ре че ни це, 2001; Кућ ни круг, ро ман у кон цен трич ном сну, 2003; Сем ољ з ем ља, азбуч ни ро ман о 909 пла нин ских на зи ва, 2005; По в ра т а к у Раван град, би о граф ске при по ве сти с про ло гом и пи смом сво јих ли кова, 2007; О т всјуду, чет ири ра з л ич и т е п рипо ве т ке с ис т и м на ме ра ма, 20 08; Се м ољ људ и, азбуч ни ро ман у 919 при ча о на дим ци ма, 2008; Чит ањ е т а в а н и ц е, п ри по в е д а к а 20, 2010; К л ес а н ка м е н, огле ди и за пи си, 2011; Ода бра ни ро ма ни Ми ра Вук сановића, 1 3, 2011; Бих по ље, по рат на пу тописна при по вест с про ло гом Вла ди ми ра Ћо ро ви ћа и мо ли твом Иве Андри ћа, 2013; Да н о н оћ н и к, з а п и си, ко ме н т а ри, и з р е ке, м а ле п ри че, пе сме у про зи, есеј чи ћи, се ћа ња и ра зни освр ти, 2014; Си ла зак у реч, о (срп ском) је зи ку и (сво јој) по е ти ци, 2015. Књиге раз го во ра и при ча: Ли ко ви Ми лан а Ко њо в и ћ а, 1991; Каж е Ми р о В у кс ан ов и ћ (при ре дио М. Јев тић), 2000; Се м ољ Ми р а В у к с а н о в и ћ а (п ри р е д ио М. Је в т и ћ), 2011. При р е д ио ви ше к њи г а с рп ск и х п и с а ц а. А Л ЕКСА НД А Р ГА ТАЛ ИЦ А, р ођ ен 196 4. у Б е о г р а д у. П и ше п р о з у, драме, про у чава историју музике и преводи са старогрчког (Есхил, Соф ок ле, Еури п и д, А л ке ј, А н а к р е он т, С а п ф о, С о лон, М и м не р мо). Ро м а н и: Ли н и је ж и в о т а, 1993; На л ич ја, 1995; Крај, 2001; Еу р и п и д о в а с м р т, 2002; Не в и дљи в и п и кар ск и ро ман у п и с ми ма, 2008; Ве ли к и ра т, 2012; Сонат а з а л о ш е г ч ов ека, 2015; Све но ве ле, 2015. К њиг е п рипов ед ак а: Мим ик р ије, 552
1996; Век, 1999; Нај леп ше при че Алек сан дра Га та ли це (из бор П. Пи ја новић), 2003; Бе о град за с т ра н це, 2004; Ди ја лог са оп се на м а, 2006; Днев ник п о р аж ен и х н еим ар а, 2006; 20 г од ин а, 20 н а јб ољи х п р и ч а, 2013; Кад сам био ма л и, 2014; Све п р и че, 2015. Дра ме: Чи о да са две гла ве, 2000; Све чаност, 2003; Франц Каф ка: Про цес дра ма у два чи на, 2011. Есе ји: Го во р и т е л и к л а с и чн и?, 1994; Ц рн о и бе л о к р а тка и с т о р и ја д е с е т с л а в н и х пи ја ни ста ХХ ве ка, 1998; Ар тур Ру бин штајн про тив Вла ди ми ра Хо ров и ц а и о б р н у т о, 1999; З л а т н о д о б а п и ја н и з м а, 2001; Кв а д р а т у р а н о т а огле ди о му зи ци, 2004; Сто ле ће уз му зи ку (мо но гра фи ја о Ан дре ји Преге ру), 2008; А н е г д о т е о в е л и к и м м у з и ч а р и м а, 2010; Пи с а ц н е с т ан ује о в д е, 2013. ФИ Л И П Д А ВИ Д, р о ђ е н 19 4 0. у К р а г у је в ц у. С р п ск и к њи же вн и к, есе ји ста, дра матург и сце на ри ста, ду го го ди шњи уред ник Драмског програ ма Те ле ви зије Београда и професор дра матурги је на Фа кул те ту драмских умет но сти у Бе о гра ду. Ди пломи рао је југосло вен ску и свет ску књиже в н о с т н а Ф и л о л о ш ко м ф а к у л т е т у и д р а м а т у р г и ј у н а А к а д е м и ји з а по з о ри ш т е, фи л м, р а д ио и т е ле ви зи ју у Б е о г р а д у. К њи г е п ри по в е д а к а : Бу нар у та м ној шу ми, 1964; За п и си о с тварном и нес тварном, 1969; Принц ва тре при че о окулт ном, 1987; На ј л е п ш е п р и ч е Ф и л и п а Да в и д а, 2001; Принц ва тре са бра не и но ве при че, 2013; При че, 2015. Ро ма ни: Хо доч а с н и ц и н е б а и з е м љ е 1995; Сан о љу ба ви и смр ти, 2007; Ку ћ а с е ћ а њ а и за бора в а 2014. Књи ге есе ја: Фра г ме н т и и з м рач н и х в ре ме н а, 1994; Је с мо л и ч у до в и ш т а, 1997; Све т о в и у ха о с у је в реј ске и др у ге т е ме, 2004. Зајед но са Мир ком Ко ва чем об ја вио Књи гу пи са ма 1992 1995, 1998. СА ВА ДА МЈА НОВ, ро ђен 1956. у Но вом Са ду. Пи ше про зу, крит и к у и к њи же в но и с т о ри ј ске огле де. К њи г е п р о з е: Ис т р а ж и в а њ е с а в р ш е н с т в а, 1983; Ко л а ч и, Об м а н е, Нон с е н с и, 1989; Прич ке, 1994; Пов ес т и р а з л и ч н е: л и р с ке, е п с ке, н о н а ј в и ш е н е и з ре ц и в е, 1997; Гл о с о л а л и ја, 2001; Ре м е к- д е л ц а, 2005; Ис т о р и ја ка о Ап о к р и ф р о м а н -л а к р д и ја и л и т и, п о п р о с т ом, бе з об ра з н е п р и ч е, 2008; Пор н о -л и т у р г и ја Ар х и е п ис коп а Сав е, 2010; Ит и ка Је роп ол и т ика @V U K мал и п рос т о народн и с лавеносе р бск и ро ман, 2014; Осо би те пје сме и по ско чи це II Нај цр ве ни ји Бан, 2016. Студ и је, е с е ји, оглед и, к рит ике: Кор ен и м од е рн е с рп с ке ф а н т а с т и ке, 1988; Шта то бе ше мла да срп ска про за?, 1990; Ко дер: исто ри ја јед не ре цепци је, 1997; Ново чита ње тра ди ци је, 2002; Ерос и По(р)нос, 2006; Апо крифн а и с т о р и ја с р п с ке (пост)м од е рн е н ов о ч ит а њ е т р а д и ц и је 2, 2008. А н т о лог ије: Граждан ски еро ти кон ерот ске стра ни це српске књижевн ос т и X V II I и п оче тка X I X в е ка, 1987, 2005; Нов а (п о с тм оде рн а) с рпс ка фа нт ас т ика, 1994; Но ви Сад, зе мљи рај 1 2 (ко а у т о р Л. Мус т едан аг и ћ), 2003 2004; Пост мо дер на срп ска фан тастика, 2004. Избор књижевнои с т о ри ј ск и х, т е о ри ј ск и х и к њи же в но к ри т и ч к и х е с е ја, с т у д и ја и огле д а 553
у пет књи га: Да м ја н о в с р п с к а к њи ж е в н о с т и с ко с а 1 5 (Врт ов и н е с т в а р н о г о г л е д и о с рп с кој ф а н т ас т иц и; Вел ик и ко д: Ђ о рђ е Ма рков и ћ Ко д е р; Срп с к и е р о т и ко н; Но в а ч и т а њ а т р а д и ц и је 1 3; Шта то бе ше с рп с ка п о с т м о д е р н а?), 2011 2012. При р е д ио ви ше де л а с рп ск и х п и с а ц а ХVIII, ХIХ и ХХ ве ка. ЈО ВА Н Д Е Л И Ћ, р о ђ е н 19 49. у Б о р ко ви ћ и м а код П л у ж и н а, Ц р н а Го р а. П и ше к њи же вн у к рит и к у и е с еје. О б ја в љ е не к њи г е: К р и т и ч а ре в и п а ра док с и, 1980; Српск и надреализа м и роман, 1980; Пјесник Пат ет ике ум а (о п је сн иш т в у Пав ла По п ов ића), 1983; Т рад иц ија и Ву к Ст ефанов ић Ка р а џ и ћ, 1990; Ха з а р с ка п р и з м а т у м а ч е њ е п р о з е Ми л о р а д а Па в и ћ а, 1991; К њи ж е в н и п о г л е д и Да н и л а Ки ш а, 1995; К р о з п р о з у Да н и л а Ки ш а, 1997; О п о е з и ји и п о е т и ц и с рп с ке м о д е р н е, 2008; Иво Ан дрић мост и жртва, 2011; Иван В. Ла л ић и њемачка л ир и ка јед но ин т е р т е к с т у а л но и с т р а ж и в а њ е, 2011. При ре дио ви ше књи га срп ских пи са ца. МИР КО ДЕ МИЋ, ро ђен 1964. у Гор њем Кла сни ћу код Гли не, Хр ватска. Пи ше про зу, пу бли ци стич ке тек сто ве и есе је. Об ја вље не књи ге прозе: Ја бу ке Хе сп е р и да, 1990; С л а м ка у но с у, 1996; Ћи л и ба р, мед, ос кор уш а, 2001; Апо крифи о Ф ур т у ли, 2003; Слу ге хировитог лучоноше, 2006; Молски а ко р д и, 2008; Т рез в ењац и н а п ијан ој л ађ и, 2010; По(в)ра тн ичк и рекв ије м (ет но)ро ман(ија да), 2012; Атака на Итаку ко ме ди је бур леск не бе смис л е н о с т и, 2015; Ћу т а њ а и з Го р е ф а н т а з м а г о р и ја, 2016; Иг р е б р о је в а, дра ма, 2017. Публицистика и есеји: Слађење гор чи ном, 2008; Под отровн и м п л а ш т ом, 2010; Чи т а ње п ро ро ч а н с т в а (ко а у т ор Б. Јо в анови ћ), 2011; На н и ч и јој з е м љи е с е ји, м а р г и н а л и је и је д а н п у т о п и с, 2016. При ре дио ви ше к њи г а. ГОР Д А Н А ЂИ Л АС, р о ђ е н а 1958. у Н а ко ву код К и к и н де. Би б л и о т е к а р, би б л и о г р а ф, п и ше по е зи ју. К њи г е пе с а м а : Пр е д о г л е д а л ом, 1985; Го спо ди не, го спо ди не, 1989; Цар ски врт, 1996; Зве зда ју га, 2002; Ус п у т на с т а н и ц а, 2005; Уч и т е љ се ћа ња, 2009; Се ћа ње ко је се н и је догод ило, 2011; Д р у ге с т в а р и, 2012; Б и л а с а м п о с л у ш н о д р в о, 2012; Се вер, уда љен звук, 2015. Мо но г р а фи је: Ше с т п о с л ен ика Б ибл иот еке Мат иц е с рпс ке, 1998; Ма па све та Пе тро ва радинске тврђаве (ко а у то ри Б. По пр жан, Н. Маму ла, Ђ. Пи са рев), 2005; Б и бл и о г р а ф и ја И Н Д ИС 1976 20 0 9 (ко а у т о р к а С. Ву ко ви ћ), 2010. При р е д и л а је и о б ја ви л а ви ше к њи г а и с е ле к т и в н и х би б л и о г р а фи ја с а в р е ме н и х с рп ск и х п и с а ц а. ВУ ЛЕ ЖУ РИЋ, ро ђен 1969. у Са ра је ву, БиХ. Пи ше про зу и ра дио- -д р а ме. К њи г е п ри по в е д а к а : Умри му шки, 1991; Дв и је г о д и н е х л а д н о ћ е, 1995; У к р е в е т у с а Ма д о н ом, 1998; Ва л ц е р и и с н о ш а ји, 2001; Ка т е н а ч о, 2011; Та ј н а ц р в е н о г з а м ка, 2015. Ро ма ни: Б л а г и д а н и з а т и м п р о ђ у, 2001; 554
Рин фуз, 2003; Тигреро, 2005; Ц рне ћурке и друга књи га Ц р ни х ћур к и, 2006; Мр тве бра ве, 2008; Народњакова смрт, 2009; Недеља пацова, 2010; Срп ска три ло гија бабило ни ја да, 2012; Ре пу бли ка Ћо пић на род но о сло бо ди лачк и ро ман у де ве т офан з и ва, 2015. Књи га ра дио-дра ма: Цр ни глас за бе лу хар ти ју се дам ра дио-дра ма о срп ским пи сци ма, 2017. ДРА ГИ ША КА ЛЕ ЗИЋ, ро ђен 1938. у Бри је сто ву код Да ни лов град а, Ц р н а Го р а. П и ше р о м а не, п рипов е тке и е с еје. Ром ан и: Још сам ов де, 1990; Про ла зни дom, 1997; Ин т е гра л н а и с т о р и ја, 1999; Бе з да н и ц а, 2004; Адре са бе ше мо ја, 2007; Г ро ба р, фе о фан и још п о не ко, 2009; Дан и не што од но ћи ру ска по вест, 2010; Ја ма без дна, 2012. К њи г е п ри по в е д а к а : Тол стој и гу штер, 1996; Љу д и, с е н ке, 2005; Г р а д и т е љ, 2008; С т о п а л а, 2012; Ин ц и д е н т, 2015. Есе ји: Ед е н с к и в р т л а ж и, 1973; Свој ства мо ћи, 20 0 4. К њи г е за п и са: Још сам ов де, књи га дру га, 2009; С кра ја ка п оче тк у, 2013. Ј Е Л Е Н А КО ВА Ч Е ВИ Ћ, р о ђ е н а 1983. у Б е о г р а д у. Д и п л о м и р а л а 2009. го ди не на Фи ло ло шком факул тету Универзитета у Београду. Докто ранд је на мо ду лу срп ска књи жев ност Фи ло ло шког фа кул те та у Бе о г рад у. Бави се и зучав ањем поет ике д раме, ис т о ри је с рп ске к њи жев но с т и, српске књи жевно сти XIX и XX века, нарочито кроз компаративни прис т у п, р а до в е о б ја в љу је у к њи же в ној пе ри о д и ц и. ТА М А РА К Р С Т И Ћ, р о ђ е н а 19 74. у Б е о г р а д у. Н о в и н а р, б а в и с е срп ском к њи жев но ш ћу, у ме т но ш ћу и ме д и ји ма, п и ше к ри т и к у, об ја в љу је у пе ри о д и ц и. Д РАГА Н Л АК ИЋ ЕВИ Ћ, рођен 1954. у Кола ш и н у, Ц р на Го ра. П и ше по е зи ју, п р о з у, е с е је и к ри т и к у. К њи г е пе с а м а : Из м е ђ у н а с з и м а, 1976; Д р у г о л и ц е, 1976; И с т о р и ј а б о л е с т и, 1980; Б о г и њ а и з м а ш и н е, 1982; Про коп, 1987; Б ог н а Ко с о в у, 1990; Ве ч н и н о м а д, 1993; По р од ичн и а лбум, 1997; З л а г о д и н а, 1999; Пр о х уја је дн а п ес м а, 2000; Пор од и чн и а з б у чн и к, 2002; С в ећ е н а с н е г у, 2003; Сн е г п а д а д у ш о, 2004; Сн е ж н и в р т, 2010; Пор од и ч н е п оем е, 2012; С н е ж н а и ко н а (иза бра не и но ве пе сме), 2014; Пе с н и к с н е г а (и з б о р), 2016. Ро м а н и: С т у д е н г р а д, 1979; Зе м а љ с к и к љу ч, 1985; Чет ни ђа во, 1987; Ма стермајнд, 1994; Анђео смр ти, 1999; Љу бавна књи ж и ца, 20 0 4. К њиг е п ри пове дака: Г ус лар на хармоници, 2000; Оног л е т а, 2001; Шт а п Св е т о г Са в е л е ге н д е, 2006; Ко с о в с ке л еге нд е, 2007; Лу дачки рукопис београдске приче, 2008; Штап патријарха Павла леге н де, 2010; Ле ге н де о Бе о гра д у, 2012; Сла т ка је м у з и ка, 2015; Ње го ше ве сто пе, 2017. Књи ге за де цу: Мач кне за Сте фа на, 1993; Бај ка о ја бу ци, 1994; Пр и нц е з а и л а в, 1997; В и т е з В и л и н е г о р е, 1999; Б е о г р а д с к а п р и н ц е з а, 2003; Ла к и, 2004; Го ц а је н е ш т о л е п о, 2005; Ро б и н Худ и з Топ ч и д е р с ке 555
шу ме, 2008; По вра так Пе тра Па на, 2012. Есе ји, сту ди је и кри тич ко -ист р а ж и в ач ке к њи г е и з с рп ске н а р од не и с а в р е ме не к њи же в но с т и: Вук и а ј д у к, 1978; Пе п е љу г и н а п а п у ч а, 1989; Ре ч е м и је д а н п е с н и к, 1996; Д р а г и у р е д н и ч е, 1996; Је д н а п е с м а, 1996; С а б о р п о г и н у л и х д н е вн и к- р ом а н Св е т о з а р а Јо в а н о в и ћ а, 2013; Ис т о р и ј с к и а т л а с Бе о г р а д а, 2013; Срп с к и Хо м е р В у ко в и е п с к и п е в а ч и и ј у н а ц и, 2015; С т а р и ц а Ми љ а п о с л е д њи ус м е н и ка з и в ач, 2015. При ре дио је ви ше књи га и ан то ло ги ја. ЈЕЛЕНА ЛЕН ГОЛД, ро ђе на 1959. у Кру шев цу. Пи ше по е зи ју, проз у, к њ и ж е в н у к р и т и к у и п р ев од и с е нг л е с ко г. К њ и г е п е с а м а : Ра с п а д б о т а н и ке, 1982; Вр е т е н о, 1984; По дн е бљ е м а ка, 1986; Пр о л а з а к а н ђ е л а, 1989; Сл ич ице и з ж ивот а кап е л мајс т ора, 1991; Бу на р т е ш к и х ре ч и, 2011; Иза бе ри јед но ме сто (из бор), 2016. Ро ман: Бал ти мор, 2003. Књи ге припове да ка: По к и с ли ла во в и, 1994; Лифт, 1999; Ва шар ск и ма ђионичар, 2008; Пре т ес т ер иш и м е, 2009; У три код Кан дин ског, 2013; Ра ш ч а ра н и с в е т, 2016. М А Ј К Л ЛОН ГЛ И ( M IC H A E L L ON GL E Y, 1939) је с е в е р н о и р с к и пе сн и к ко ји ж и ви и с т в а р а у р од ном Б е л ф а с т у. К ри т и ч а ри г а см а т р а ју јед ним од нај бо љих са вре ме них пе сни ка у Се вер ној Ир ској, о че му сведо че б р ој н а пе сн и ч к а п ри зн а њ а. О в е г о д и не је о б ја вио св о ју је д а н а е с т у зби р к у пе са ма Бр до ан ђе ла, ко ја је ов де з а с т у п ље на са че т и ри пе сме ко је је пе сник сам одабрао да про чита на Међународном књижевном фестива лу у Да бли ну одр жа ном кра јем ма ја ове го ди не. (С. П.) НИКОЛА МА ЛО ВИЋ, ро ђен 1970. у Ко то ру, Цр на Го ра. Пи ше прозу. Књи га крат ких при ча: По след ња де це ни ја, 1998; Пру га сто пла ве стор ије, 2010. Дра ме: Capt. Ви зин 360 око Бо ке, 2002; Пе р а ш к и г о бл е н, 2003. Романи: Лу та ју ћи Бо кељ, 2007; Је дро на де, 2014. Књижевна фотомо но г р а фи ја: Хер цег -Но ви град са 100.001 сте пе ни цом, 2011. Ф от омо но г ра фија: Бро до гра ди ли ш т е у Би је лој, 2012. К њи г е до к у мент арне п розе: Б о ке ш к и б е р б е р и н, 2015; Бог у Бо ци, 2015. Жи ви у Хер цег Но вом. С Л А ВО ЉУ Б М А Р КО ВИ Ћ, р о ђ е н 1952. у Ја ко в љу код А ле к си н ц а. П и ше по е зи ју и п р о з у, ж и ви у Б е о г р а д у. О б ја в љ е не к њи г е: Ис т о ри ј ск и ци клус П л о в н о с т а њ е и с т о р и је, 1982; Ки ш а и з је з и к а, 1994; Д рв о у д в о р и ш т у, 1997; Па р а л е л н а Б и бл иот ека, 2000; Про бу ди ме да се играм, 2009; П л о в н о с т а њ е и с т о р и је, 2012; По б у н и о с а м с е ж и в от о м, 2015. Је зич ки ци клус З н а ч е њ а и п р от ез е, 1998; Г р ад ив о, 1993; До са да усвоје них реч ни ка, 1995. На да у тор ски циклус Зидине Рапијане, 2009; Проје кат (ко а у тор Р. Ру пља нац), 1994. Ци клус прича Би знис, рат, пор ног р а ф и ја, 2007; Ф и л м и о с т а л и р и м е ј ко в и, 2008; Ис т и с н у т о и з ж ив от а, 2012; Ут и с н у т о, 2016. 556
Д А ЈА Н А М И ЛО ВА НОВ, р о ђ е н а 19 93. у Б е че ју. Тр е н у т но по х а ђ а м а с т е р с т уд ије н а Одс ек у з а комп ар ат и вн у к њиже вно с т Ф илоз о фског фа к улт ет а у Новом Сад у. П ише к њи жев н у к њит ик у, п ревод и с енглеског, о б ја в љу је у пе ри о д и ц и. М И Л А Н М И Ц И Ћ, р о ђ е н 19 61. у З р е њ а н и н у. Ис т о р и ч а р, г л а в н е т е ме п р о у ч а в а њ а с у м у с рп ск и доб р о в ољ ачк и пок р е т у Прв ом св е тском ра т у, ко ло н и з а ц и ја Вој во д и не и з ме ђу д ва све т ск а ра т а и ис т о ри ја Ба на т а. П и ше с т у д и је, моно г р а фи је, х р о н и ке, по е зи ју и п р о з у. С т у д ије: Од ис еја ба т а њ с к и х Срба, 2003; Иск ушење ж ив е т и у кол он ији, 2008; Бан а тс ко д уг о о р а њ е, исто риј ски есе ји, 2012; Ра зв ит а к н о в и х н а с е љ а у Б а н а т у 1920 1941, 2013; Школ с т в о у н о в и м н а с е љи м а Б а н а т а 1920 1941, 2013; Осо б и т о је А л е кса ндр ов о саз идан о, 2013; Српс ко д обров ољачко п ит ање у В е л и ко м р ат у 1914 1918, 2014; Kо л о н и ја у Б а н а т с ко м Но в о м С е л у 1921 1941, 2014; Т р аг ањ е з а е г з ис т е н ц ијо м, 2015; Не з а п а м ћ е н а б и т к а срп с к и до бро в ољ ц и у Р у с и ји 1914 1918, 2016; Ко ло н и с т и са Ви да п у с т е, 2016; Не в и дљи в а с е о б а, 2016. Ђу ра Јак шић јед на епо ха: исто риј ско и мит ско у ро до љу би вој по е зи ји Ђу ре Јак ши ћа, 2017. Књи ге до ку мен тарне про зе: С р пс к и д об р ов о љц и н а с ељу В о јв од а Б о јо в и ћ, 2000; С р п с к и д о б р о в о љ ц и у Б ан а тс ко м Д уш а н о вц у, 2003; Из а лб ум а р ат ов а, 2006; Срп с к и д о б р о в ољ ц и 1914 1918 ж и в о т и, с е ћ а ња, 2016. К њи г е х р о н и к а: Војв од а С т еп а п р в е д е ц е н и је т р а ја њ а, 1997; Ма л а х р о н ика а л е кс а н др о в ач ке ш ко л е, 1998; Ма л а п р и ч а о с т е п ч а н с кој ш ко л и 1927 20 02, 2002. К њи г е пе с а м а : С а н н е м а м е с е ц а, 1990; Мо л и т в е ус п а в а н ој с в е т л о с т и, 1994; Гор ка ра дост, 1996; Мол ит в е б а рц и ко ја о дл аз и, 1999; Наш мо зак је кри јум ча ре на ро ба, 2006; Ми смо ми ла зе ни ти стич ки свет, 2008; Рак и ја и ра не, 2010. Књи ге про зе: Ме се ц од ве не ц и ја н с ког са п ун а, 2013; Код ж и в а х н о г о г л е д а л а, 2014; Сп и с а к с е н о в и т и х и м е н а, 2016. С Т Е ФА Н П А ЈО ВИ Ћ, р о ђ е н 1989. у Ч ач к у. А н гл и с т а, т р е н у т но је док т о р а н д н а Ф и ло з о ф ском ф а к у л т е т у у Но в ом С а д у где и з р а ђу је докт о р ск у д и с е р т а ц и ју ко ја з а т е м у и м а пе сн и ш т в о Ше ј м у с а Х и н и ја. Б а ви се на у ч н и м, п р о све т н и м и у ме т н и ч к и м ра дом, п и ше к њи жев н у к ри т и к у и пре во ди с ен гле ског, об ја вљу је у пе ри о ди ци. АЛЕКСАНДАР ПЕТРОВ, рођен 1938. у Нишу. Пише поезију, проз у, е с е је и к њи жевн у к ри т и к у. К њи г е пе с а ма: Са з да н а ц, 1971; Брус, 1978; Словен ска школа, 1985; Послед ње Косово, 1988; Источни длан, 1992; Камен и зво но / The Sto ne and the Bell, 2001; Ва т рар, 2003; Pri vi rea de aur / Златн и п о г л е д, 2004; Ах! Ах!, 2006; Пе т а с т р а н а с в е т а, 2013. Ро ма ни: Као з ла т о у ва т р и, 1998; Тур ски Беч, 2000; Ла в ља п е ћи на, 2004. Књи ге есе ја, с т у д и ја и к ри т и к а : Ра з г о в о р и с п о е з и јом, 1963; У п р о с т о р у п р о з е, 1968; По е зи ја Ц р њан ског и срп ско пе сни штво, 1971; По е зи ја да нас, 1980; Кри ла 557
и в а з д у х ог л е д и о м о де р н ој п о е з и ји, 1983; Ма ње по зна ти Ду чић / A Less Known Du čić, 1994; The po et s spa ce and ti me / Вре ме и про стор пе сни ка, 1994; Срп с к и м о д е р н и з а м, 1997; Ли Ћин гов пе снич ки ко смос / Li Qing s Po e try Uni ver se, 2004; Ка нон срп ски пе сни ци XX ве ка, 2008; Пре прошлости 1 срп ска књи жев ност и књи жев ни жи вот (1959 2011), 2011; Пре про шло сти 2 књи жев на те о ри ја, кри ти ка и књи жев ност све та (1959 2011), 2011. При ре дио ви ше књи га и ан то ло ги ја. Д Е ЈА Н П Е Т РОВИ Ћ, р ођен 1977. у О си је к у, Хр в ат ск а. Д и п ло м и ра о филозо фи ју на Фи ло зоф ском фа кул те ту у Бе о гра ду. Дво го дишње постд и п л о м с ке с т уд ије и з п ол ит и ч к и х н аук а з а в р ш и о н а Ун и в е р з и т е т у у Б о ло њи. Н а т р е ће м п р о г р а м у р а д ио Б е о г р а д а м у је е м и т о в а но око д в е с т о т и н е о с а м д е с е т е м и с и ја, у г л а в н о м и з о б л а с т и ф и л м а. Аут о р в иш е с т о т и на е сеја, аут орск и х и с т ру чн и х т ек с т ов а, п рик аз а к њиг а, и нт е рвјуа, п ре во да и фи л м ск и х к ри т и к а. Об ја в ље не к њи г е: Асп е к т и г ло ба л и за ц и је, 2009; Да л е ко је Ха д е р с ф и л д, 2011. П РЕ Д РА Г П Е Т Р О ВИ Ћ, р о ђ е н 19 75. у Уж и ц у. Б а в и с е и с т о р и јом но ви је срп ске к њи жев но ст и и к њи жев ном к ри т и ком, п и ше ст у д и је, огле де и есе је. Об ја вље не књи ге: Аван гард ни ро ман без ро ма на, 2008; От крив а њ е т о т а л и т е т а р о м а н и Ра с т ка Пе т р о в и ћ а, 2013; Из м е ђ у м у з и ке и смр ти oгледи о мо дер ни стич кој по е зи ји, 2016. ПРЕ ДРАГ ПИ ПЕР, ро ђен 1950. у Београду. Лингвиста, ужа специја л но с т м у је г р а м а т и к а и с е м а н т и к а с ло в е н ск и х је зи к а. П и ше н а у ч не ра до ве, уџ бе ни ке, мо но гра фи је и би бли о гра фи је и пре во ди с ру ског, акад е м и к. О б ја в љ е н е к њи г е: З а м е н и ч к и п р и л о з и (г р а м а т и ч к и с т а т у с и се ман т ич к и т и по ви), 1983; За ме ничк и п рилози у српскохрва тском, руском и п о љ с ко м јез и к у, 1988; Ув о д у с л ав и с т ик у, 1991; Пог л ав љ а и з н ауке о срп ском је зи ку, 1996; Је зик и про стор, 1997; Ме то до ло ги ја лингвистичк и х и с т р а ж и в а њ а, 2000; Срп с к и и з м е ђ у в е л и к и х и м а л и х је з и ка, 2003; Асо ци ја тив ни реч ник срп ског је зи ка 1 од сти му лан са ка реакцији (коа у т о ри Р. Д р а г и ће ви ћ, М. С т е ф а но ви ћ), 20 0 4; Г р а м а т и ка р у с ко г је з и ка у по ре ђе њу са срп ском, 2005; Син т ак са са в ре ме но га срп ско га је з и ка п ро с т а рече н и ц а (ко а у т ор), 20 05; Т ра гом ре ч и ра з го в о р и са Пре дра гом Пи п е р ом (при ре дио М. Јев тић), 2009; Пр ил оз и и с т ор ији с р пс ке с л ав и стике би о библиографска грађа, 2011; Лин гви стич ка ру си сти ка студи је и члан ци, 2011; Но р м а т и в н а г р а м а т и ка с рп с ко г је з и ка (ко а у т о р И. Клајн), 2013; Ли н гв и с т ич ка с л а в и с т и ка с т у д и је и ч л а н ц и, 2014; Срп ски у кру гу сло вен ских је зи ка гра ма тич ка и лек сич ка по ре ђе ња, 2015. МИ ЛИ САВ СА ВИЋ, ро ђен 1945. у Вла со ву код Ра шке. Пи ше приче, р о м а не, е с е је и с т у д и је, б а ви с е к њи же в ном ис т о ри јом и п р е в о д и с 558
е н гле ског и и т а л и ја н ског. К њиг е п р опов ед а к а : Б уг а рс ка б ар ака, 1969; Млади ћи из Рашке, 1977; Ујак наше вароши, 1977; Пролазе ли возови Ибарском до ли ном (из бор), 2001; Љу бав не п ри че јед ног ше п р т ље, 20 07. Роман и: Љу ба в и Ан дри је Ку ран ди ћа, 1972; То п о ла на те ра с и, 1985; Ћуп ко ми т ског вој во де, 1990; Хлеб и страх, 1991; Ожиљ ци ти ши не, 1996; Принц и сербски спи са тељ, 2008; Чва р чић, 2010; La sans pa reil le, 2015. К њи жев но -ис т о риј ске ст у ди је: Уста нич ка про за, 1985; Сећање и рат, 2009; Долина српски х к ра ље ва, 2014. Мул т и ж а н р ов ске к њи г е: Ф у сно с т а, 1994; 30 плус 18, 2005; Римски днев ник, при че и је дан ро ман, 2008; Љу бав на пи сма и друге лекц и ј е, 2013; М а л и г л о с а р к р е а т и в н о г п и с а њ а, 2 015. Ау т о р ј е л е кс ик он а Ко је ко пи сци из Ју го сла ви је, 1994, а об ја вио је ви ше књи га пре во да с е н гле ског и и т а л и ја н ског и п ри р е д ио не ко л и ко а н т о ло г и ја с а в р е ме н и х свет ских и срп ских при ча. СР ЂА Н СР Д И Ћ, р о ђен 1977. у К ик и нд и. Д ип лом ира о је на К ат ед ри за оп шту књи жев ност и те о ри ју књи жев но сти на Фи ло ло шком фа култ е т у у Б еог р ад у. П иш е п р оз у, е с еје и к њ иж е в н у к р ит ик у. О бјав љ ен и р о ма н и: Мр тво по ље, 2010; Сат о р и, 2013. Књи ге при ча: Есп и ран до, 2011; С а г о р е в а њ а, 2014. Књи га есе ја: З а п и с и и з ч и т а њ а, 2014. АЛЕК САН ДАР Д. СТАН КО ВИЋ, ро ђен 1942. у Бе о гра ду, где је завр ш ио п ра в н и фа к ул т е т. П и ше п ри че, пе сме и д ра ме. К њи г е п ри по ве да ка: Ре кви јем за јед ну љу бав, 1984; Адамови ја ди, 2004. Књи ге пе са ма: Би стрење бес кра ја, 2010; И бе ше Јов на све ту, 2015. Дра ма: Сенека ис т оријска дра ма у пет чи но ва, 2016. ДРА ГА НА В. ТО ДО РЕ СКОВ, рођена 1975. у Но вом Са ду. Пи ше крит и ч к е и к њ и ж е в н о и с т о р и ј с к е т е к с т о в е. Б а в и с е и с т р а ж и в а њ е м с р п с к е к њи же в но с т и Х I Х и Х Х в е к а. О б ја в љ е не к њи г е: С т е р и ји н е п а р о д и је и с к уш е ња (п ос т)м оде рн ог ч и т а ња, 2009; Да н, кон т е кс т, б р з и н а в е т ра, 2010; Пи с а т и д а љ е и з а б р а н е к р и т и ке, 2012; Те ло пе сме есе ји и крити ке о срп ском пе сни штву, 2013; Тра гом ко че ња при сва ја ње, пре о дев а ње и ра с л о ја в а ње с т в а р но с т и у п о е т и ц и Ј у д и т е Ша л го, 2014; Збо гом, п р и ч и н а и с т ин о! О г л е д и о с т р а т е г и ја м а с р п с к и х п р и п о в ед ач а, 2015; Јунаци наших варо ши огле ди и кри ти ке о са вре ме ним срп ским при пов е д а ч и м а и њи х о в и м л и ко в и м а, 2017. При ре ди ла ви ше књи га. БО БА Н ЋУ РИ Ћ, р о ђен 1968. у Ћуп ри ји. Док т ор к њи жев н и х на у к а, д о ц е н т з а р у с к у к њ иж е вн о с т н а К ат ед р и з а с л а в и с т и к у Ф и л о л о ш ко г фа култе та Универзитета у Бе ограду. Бави се истра жи ва њи ма ру ске књижев но сти ХIХ и ХХ ве ка, ру ске кул ту ре, ру ске еми гра ци је и руско -српск и х к у лт у рн и х в е з а. Ау т о р в е ће г б р о ја н а у ч н и х р а до в а, моног р афије 559
Из ж и в о т а р у с ко г Бе о г р а д а, 2011. и про ши ре не и до пу ње не ру ске верзи је Из жи зни рус ско го Бел гра да, 2015. КО СТА ЧА ВО ШКИ, ро ђен 1941. у Ба нат ском Но вом Се лу код Панче ва. Прав ник, по ли ти ко лог, академик, пише научне радове и монограф и је. О б ја в љ е н е к њи г е: Ф и л о з о ф и ја о т в о р е н о г д р у ш т в а. Пол ит и чк и л и б е р а л и з а м Ка р л а По п е р а, 1975; Мо г ућ н о с т и с л о б о д е у д е м о к р а т и ји, 1981; Устав ност и фе де ра ли зам. Суд ска кон тро ла устав но сти у ан гло - с а к с о н с к и м ф е д е р а ц и ја м а, 1982; С т р а н а ч к и п л у р а л и з а м и л и м о н и з а м д р у ш т в е н и п о к р е т и и п о л и т и ч к и с и с т е м у Ј у г о с л а в и ј и 194 4 194 9 (ко а у тор В. Ко шту ни ца), 1983; О не при ја те љу, 1989; Ре во лу ци о нар ни мак и ја в е л из а м, 1989; С т р ан а чк и п л ур а л из а м и л и м он из а м п ос л ер а тн а опо зи ци ја, об нова и за тира ње (коа у тор В. Ко шту ни ца), 1990; Ти то техн о л о г и ја в л а с т и, 1991; С л о бо д а н п р о т и в с л о бо де, 1991; Пра в о ка о ум е ћ е с ло бо де. Ог лед о в ла да в и н и п ра ва, 1994; Увод у пра во I. Основ ни пој мо ви и др ж а в н и о б л и ц и, 1994; На р у бо в и м а с рп с т в а, 1995; Устав као јем ство с ло бо де, 1996; Увод у пра во II (ко а у тор Р. Ва си ћ), 1996; За т и ра ње срп с т ва, 1996; Лу т ка у т у ђ и м р у ка ма, 1998; Хаг про тив прав де, 1998; Од п ро т е к т о р а т а д о о к уп ац ије, 1998; Од с л ов а д о д ух а Де јт он а, 1999; Брч ко подел а Реп убл ике Српс ке, 2000; Ап со л у т н а и у бл аж ен а п ра вда у Есх ил ов ој Орес т ији (коаут ор М. Ст ефанов ск и), 20 01; Пре с у ђи ва ње ис т о ри ји у Ха г у, 2002; Са га о До с м а н л и ја м а, 2002; Зга же н и ус т ав, 2003; О к у п а ц и ја, 2005; Ба дин го ва п ро т ив Ба дин го ве два ли ца ис т ог п и с ца у с л у ча ју Сло бо да на Ми ло ше в и ћа, 2006; Че м у Де мо к ра т ска с т ран ка, 2007; Ха шк и м и но т а ур I II, 2007; По во ди и од је ци огле ди у Срп ској ре чи, ју ли 1991 де цембар 1993, 2007; Ка ме ле он, 2008; Макијавели, 2008; Из да ја, 2009; Ра ср бљив а њ е, 2011; Ус т а в ка о с р е д с т в о а г и т а ц и је и п р о п а г а н д е, 2011; Срп ско п и т а њ е, 2011; З л о у п о т р е б а и с т о р и је у Ха г у, 2013; Да ли су ди је шти те из да ју? при лог исто ри ји срп ског пра во су ђа, 2014; Ве ле и зда ја, 2014; Нико ла Ми ло ше вић ка рак тер као суд би на, 2015; Моћ и пре власт Ту киди до ва по ли тич ка ми сао, 2015; Ве ле и зда ја у ви ше стру ком по вра ту, 2016. При р е д ио Б р а н и с л а в К А РА НО ВИ Ћ 560