DNEVNI IZVEŠTAJ / DAILY REPORT Služba za istraživanje finansijskih tržišta/ Financial market Služba za brokersko-dilerske poslove/ Brokerage Milica Tr

Транскрипт

1 DNEVNI IZVEŠTAJ / DAILY REPORT Služba za istraživanje finansijskih tržišta/ Financial market Služba za brokersko-dilerske poslove/ Brokerage Milica Travica Ljiljana Zipovski Srñan Maletić Snežana Spasojević Vladimir Gavović Služba za prodaju deviza pravnim licima / Dealing Služba za kastodi poslove / Custody Darko Karanović Vitomir Marić Marija Prebanić Biljana Radosavljević Dragan Ignja Pregled kurseva / FX rate Zvanični srednji kurs dinara Meñunarodno tržište Valutni par Prethodna Promena Valutni par Prethodna Promena EURRSD % EURUSD % USDRSD % EURCHF % CHFRSD % EURGBP % GBPRSD % GBPUSD % Izvor: NBS USDJPY % EURRSD EURUSD Ukupan obim medjubankarske trgovine evrom zakljucno sa spot valutom obavljene na dan do 12.3 casova iznosio je 19,45 mln evra, prosecni ponderisani kurs iz te trgovine 115,6335 za 1 evro. EUR i USD indikatori za tekuci dan: vreme zemlja naziv indikatora period prethodna konsenzus!! 7: Nemačka Indeks potrošačkih cena Jun 1.7% 1.7% Značajniji indikator koji može imati uticaja na kretanje kursa EUR/USD Tržište novca i hartija sa fiksnim prihodom / MM and fixed income REPO stopa NBS 1.% Meñubankarsko tržište - Srbija Prethodna Promena(bp Izvor: NBS BEONIA BELIBOR1M Trezorski zapisi - Srbija BELIBOR3M Dospece Prethodna Izvor: Reuters 3 meseca 11.6% 11.9% 6 meseci 13.25% 1.48% Kamatne stope centralnih banaka 12 meseci 14.25% 12.58% 18 meseci 13.99% 13.39% Evropa.75% 24 meseca 14.45% 13.99%.25% 36 meseci 14.99% 14.99% Švajcarska.% 6 meseci 15.1% 14.7% 24 mes. EUR 6.25% 18 meseci EUR 6.3% 6.19% 53 ned. EUR 5.95% Izvor: Trezor Republike Srbije Meñubankarsko tržište - Svet Prethodna Promena(bps) EONIA.323%.325% -.2 Obveznice stare devizne štednje EURIBOR1M.223%.235% -.12 cena prinos EURIBOR3M.521%.531% -.1 EURIBOR6M.85%.817% -.12 A213 95,5 95,37 LIBOR1M (USD).24875%.24875%. A214 89,84 89,83 LIBOR3M (USD).4576%.4576%. A215 84,68 84,61 LIBOR1M (CHF).3%.3%. A216 79,53 79,53 LIBOR3M (CHF).7%.77% -.2 Izvor: Belex Napomena: Kamatne stope se odnose na prethodni radni dan 1

2 Tržište akcija / Equity market SRBIJA / SERBIA prethodnog dana Promena Belex % Belex line % Promet 26,196,375 Din. 71,881,185 Din % 226,51 62, % Racia / Ratios P / B P / E Belex15,54 4,37 Promena indeksa u tekucoj godini -12.6% -9.62% Izvor: Belex Belex15 Belex Line % 2.5% 2.% 1.5% 1.%.5%.% -.5% -1.% Dnevna kompanija iz Belexa % 1.88%.31%.32%.%.%.%.%.%.%.%.4%.7% -.81% KMBN SJPT ENHL JMBN MTLC JESV TIGR ALFA IMLK AIKB VZAS NIIS AERO FITO Jedna od najvećih španskih kompanija FCC, koja je odnedavno i vlasnik austrijske Alpine, veoma je zainteresovana za poslove u Srbiji, pre svega za Koridor 11. Predstavnici kompanije su u mesec dana dva puta posetili Ministarstvo za infrastrukturu. Prema njihovim rečima u žiži interesovanja je izgradnja takozvanog Koridora 11, odnosno autoputa od Beograda prema južnom Jadranu. Mora da se pita i vlada Srbije, ali i finansijeri, koji moraju da provere isplativost projekta. Baza za eventualni ugovor moraju biti naši propisi, koje u startu treba predočiti kandidatima za koncesiju da bi izbegli eventualne nesporazume, kakvi su postojali u dosadašnjoj praksi na pokušaju izgradnje severnog kraka Koridora 1 i autoputa od Beograda do Požege. Španci su obećali da će posle analize projekta za oko dva meseca predložiti program realizacije tog posla, kao i način rukovoñenja. Meñutim, nije sve tako jednostavno i ne zavisi sve od potencijalnih koncesionara. Iako su prisutni na svim većim tržištima u regionu, generalni direktor te firme Fransisko Kordoba Donado kaže da su kao prioritete odredili tri zemlje bivše Jugoslavije: Srbiju, Hrvatsku i Makedoniju. (Izvor: B92.net) Srbija se zabrinjavajuće približava opasnoj granici zaduženosti zbog visine javnog duga, kaže Bogdan Lisovolik, stalni predstavnik MMF-a u Srbiji. On u intervjuu za "Politiku" govori o tome kakav bi budžet trebalo da donese nova vlada i koje korake treba da preduzme za "ozdravljenje ekonomije". Nivo javnog duga Srbije, koji je trenutno znatno iznad 45 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) veoma je zabrinjavajući, kaže on u intervjuu za "Politiku". To ograničenje je važno zbog obavezivanja vlade prema domaćim i stranim investitorima. Drugo, suprotno nekim mišljenjima koja mogu da se čuju u Srbiji, zakonska granica javnog duga od 45 odsto BDP-a nije preniska u ovim okolnostima, objašnjava Lisovolik. Ekonomska istraživanja pokazuju da se s nivoom državnog duga od 4 do 45 odsto zemlje u razvoju, kao što je Srbija, približavaju opasnoj granici zaduženosti. Većina zemalja u regionu ima znatno niže javne dugove. Da bi smanjila rizik od krize javnog duga, Srbija bi trebalo odmah da usvoji plan mera uz pomoć kojih će, na srednji rok, javni dug vratiti ispod zakonskog limita, ali i da se uverljivo pridržava tog plana. Važno je da se usvoji realističan i štedljiv rebalans budžeta, ali i srednjoročan plan za smanjenje javnog duga, kao i paket koraka koje treba preduzeti za postavljanje temelja za zdrav ekonomski rast. (Izvor: B92.net) Svi glavni ekonomski pokazatelji si nepovoljni i imaju dalji minusni trend, ocena je ekonomista koji rade redovna mesečna istraživanja u okviru projekta Makrioekonomske analize i trendovi (MAT). Industrijska proizvodnja je kumulativno, godina na godinu, niža za 4, 3 procenta u nema naznaka skorog oporavka. Registruje se i odliv profita i kamata uz istovremeno manji priliv po osnovu doznaka, a indirektna posledica takvih procesa jeste smanjenje deviznih rezervi za 1,6 milijardi evra. Nikada otkako MAT anketira i analizira poslovnu klimu, prema mišljenju privrednika, očekivani indeks rizika nije bio veći i sada je na najvišoj tački u porñenju sa višegodišnjim prethodnim periodom. Izvoz, reči su dr Vladimira Vučkovića urednika MAT i člana Fiskalnog saveta, ne stoji dobro a struktura uvoza koji belleži rast je vrlo loša jer pokazuje da se maanje investira a više troši. Moguća rešenja ekonomskih problema su u kombinaciji kratkoročnih i strateških mera za koje je potrebno oko tri godine. Srbija mora odmah ući u nove pregovore sa MMF, reči su dr Miladina Kovačevića jer bez toga neće biti doći do neophodnih sredstava uz prihvatljivu kamatu, jer sopstvenog novca država nema. (Izvor: Blic) 2

3 Kompanija Aerodrom Nikola Tesla Energoprojekt holding Naftna industrija Srbije Soja protein Tigar Kompanija Alfa Plam Komercijalna banka Metalac Izdavalac AIK banka a.d. Niš Goša montaža a.d. Veterinarski zavod Subotica a Galenika Fitofarmacija a.d. Šajkaška fabrika šećera a.d. Imlek a.d. AIK banka a.d. Niš Industrijske nekretnine a.d. Agrobačka a.d. Dunav Grocka a.d. Messer Tehnogas a.d. BIP u restrukturiranju a.d. Privredna banka a.d. Cena Dnevna AERO , % 2.38% ENHL ,81.% 7.5% NIIS 623 1,46,793.32% 3.11% SJPT 1,1,.% -2.15% #N/A N/A #N/A N/A #N/A N/A TIGR 3.% -3.23%.15 #N/A N/A Cena Promet u RSD Promet u RSD Dnevna A Listing B Listing Nedeljna Nedeljna ALFA 6,.%.% KMBN 1,339 36, % -4.36% MTLC 1,64.% 1.8% Open market Najviša dnevna Cena na Promena Cena na zatvaranju cene(%) otvaranju cena cena cena (kom) AIKB 1,35 +,7% 1,35 1,35 1,35 1,35 99 GMON 2,2-2,22% 2,2 2,2 2,2 2,2 37 VZAS 322 +,31% , FITO 2,15 +2,38% 2,15 2,15 2,15 2,15 2 SJKS 4,23 +,3% 4,51 4,51 4, 4,23 5 IMLK 2,351 +,4% 2,351 2,351 2,351 2,351 5 AIKBPB ,25% INNK 11-4,35% AGBC 1,946 -,21% 1,949 1,949 1,94 1, DNVG 115,% TGAS 3,676,% 3,676 3,676 3,676 3,676 3 BIPB 3-6,25% PRBN 135,% P/BV P/BV Najniža dnevna P/E P/E Prosečna ponder. ROE ROE Obim trgovanja Market Capitalization 12,995,664,63 Din. 4,274,715,82 Din. 11,586,632,813 Din. 7,447,762,27 Din. 515,538,25 Din. Market Capitalization 1,136,277,954 Din. 11,661,765,625 Din. 1,672,8,49 Din. trgovanja (din) 1,227,15 Din. 814, Din. 644, Din. 43, Din. 21,125 Din. 117,55 Din. 15,216 Din. 77,736 Din. 68,125 Din. 11, Din. 11,28 Din. 4,416 Din. 2,7 Din. 3

4 REGION Crobex SBITOP SOFIX BET Indeks Zemlja/Regija Hrvatska 1, Slovenija Bugarska Rumunija 4, DJ Stoxx Balkan 5 Balkan prethodnog dana 1, , Promena u Promena tekucoj (%) godini (%) -.14% -3.76% -1.1% % -.8% -9.67%.76% 5.82% -.9% 2.74% 4 CROBEX SBITOP crobex sbi2 SOFIX sofix BET bet-c DJ Stoxx Balkan dj balkan 25 Kompanija Svislajn, u vlasništvu biznismena Rodoljuba Draškovića, ugasila je proizvodnju keksa u Sisku. Kompanija će jafa keks ubuduće proizvoditi u svojoj fabrici u Trebinju, jer, kako kaže direktor te fabrike Igor Lovreković, odluku je Uprava koncerna donela zbog ulaska Hrvatske u EU. Odnosno zbog carina koje će Hrvatska morati da plaća zemljama Cefte, koje su veliki kupci keksa proizvedenih u Sisku. "Naš najveći kupac je BiH i od 1. jula 213. godine zbog novih nameta mi više ne bi bili konkurentni. Zato se proizvodnja seli u Trebinje", kaže Lovreković. Inače, keks u Sisku počeo je da se proizvodi u firmi Euro Fud Markt u vlasništvu Elmira Klaića 26. godine. Nakon dve godine rada, 28. godine fabriku je kupio švajcarski Svislajn, u vlasništvu Rodoljuba Draškovića za 2 miliona evra. Odlaskom proizvodnje keksa iz Siska, nastavlja se deindustrijalizacija grada koji je pre četvrt veka bio gotovo najjači industrijski grad u Hrvatskoj. (Izovr: B92.net) Jedinstvena bankarska supervizija u evrozoni može brzo da bude ostvarena, a najbolje bi bilo da je sprovodi Evropska centralna banka, izjavio je Kristijan Nojer. "Moguće je brzo integrisati sisteme bankarske supervizije članica evrozone u jedinstveni sistem" kaže Nojer, guverner Banke Francuske i član izvršnog odbora ECB Nojer je rekao da bi novi regulatorni mehanizam trebalo da bude zasnovan na evrosistemu, mreži nacionalnih centralnih banaka koje podržavaju ECB. Šef centralne banke Francuske smatra da evrosistem može da obezbedi "ravnotežu izmeñu centralizacije i decentralizacije" bankarske supervizije na nivou evrozone, koju su, na samitu 29. juna, predložili lideri monetarne unije. Nojer je dodao da je odluka ECB da prošle nedelje uvede nulte kamate na prekonoćne depozite koje banke evrozone polažu kod ECB prevashodno imala za cilj da podstakne kreditiranje u privatnim bankama, koje su smanjile dodelu zajmova da bi ojačale svoje bilanse stanja. Otkad je ECB prošle zime pokrenula dva talasa dugoročnog refinansiranja, evropske banke su u proseku dnevno kod ECB ostavljale 8 milijardi evra prekonoćnih depozita. ECB se nadala da će banke dobijeni novac ponuditi preduzećima i domaćinstvima i time doprineti protoku kredita u prezaduženim ekonomijama evrozone. (Izvor: B92.net) 4

5 SVET/ WORLD Indeks Dow Jones Industrial S&P NASDAQ FTSE Dow Jones Stoxx 6 Nikkei 225 Zemlja/Region Engleska 12, , , , ,664.7 EU prethodnog dana 1, , , Japan 8, , Promena u Promena tekucoj (%) godini(%) -.65% 3.56% -.81% 6.67% -1.% 11.41%.65% 1.65%.84% 4.52% -.44% 4.76% Dow Jones Industrial S&P dow jones 12 s&p NASDAQ Composite 7 FTSE nasdaq 6 dax DJ Stoxx 6 nikkei Nikkei 225 \ dj stoxx Evropske deonice porasle su u utorak na bazi špekulacija da će nemački ustavni sud dati svoj blagoslov novom evropskom kriznom fondu koji bi mogao utrti put fleksibilnijem korištenju fondova. Pozornost ulagača u utorak je zaokupio sastanak na kojem bi najviši nemački sud trebao razmotriti jesu li novi evropski krizni fond (ESM) i fiskalna pravila u skladu s nemačkim ustavom. Nemački parlament odobrio je ESM u junu, no saslušanje suda će potrajati neko vreme, držeći Evropu na iglama. Nemački ministar finansija Wolfgang Schaeuble kazao je sudu da bi veliko kašnjenje ESM-a moglo izazvati nesigurnost na tržištima i gubitak poverenja u sposobnost EU-a da donosi odluke. "Bilo bi blago pozitivno kada bi ga nemački sud odobrio, a ako to ne učini, to baš ne bi bilo sjajno za tržišta", kazao je analitičar jedne londonske kompanije. Banke, koje će imati najveće koristi ako fond bude odobren, ojačale su zajedno s ostalom rizičnom imovinom. Odluka ministara finansija evrozone o dodeli Španskih dodatnih godinu dana vremena za postizanje ciljanog smanjenja deficita i očekivano postavljanje parametara paketa pomoći za posrnule španjke banke takoñe su pomogli popraviti raspoloženje na tržištu. Očekuje se da će nadolazeća sezona poslovnih izvještaja pokazati utjecaj kolebljivih uslova trgovanja u Europi na kompanije. (Izvor: business.hr) Na Wall Streetu su u utorak cene deonica pale četvrti dan zaredom jer su upozorenja niza kompanija o pogoršanju poslovnih uslova potvrdila straghove da slabljenje globalne privrede nagriza njihove prihode i zarade. Početak sezone objave poslovnih izve[taja kompanija za drugo tromesečje potvrdio je strahove ulagača da je usporavanje rasta najvećih svetskih privreda, od -a i Kine, do evrozone, ostavilo duboki trag na poslovanje kompanija. Juče je niz kompanija, od proizvoñača čipova Applied Materials i Advanced Micro Devices, do proizvoñača strojeva Cumminsa, upozorilo da će im rezultati biti manji od planiranih zbog pogoršanih poslovnih uslova u svetu i jakog dolara. Pod snažnim se pritiskom juče našao i energetski sektor, jer je terminska cena nafte na berzi u New Yorku potonula više od 2 dolara, zaronivši ispod nivoa od 84 dolara po barelu. (Izvor: business.hr) Navedene informacije date su u svrhu opšteg informisanja i ne mogu biti zamena za finansijski savet niti se njihovim objavljivanjem stvara bilo kakva obveza za Banca Intesa ad Beograd. Banca Intesa ad Beograd ne prihvata odgovornost za bilo kakvu štetu nastalu upotrebom informacija iz ovog materijala. niti garantuje za njihovu tačnost. Zabranjeno je dalje distribuiranje i umnožavanje ovog materijala ili nekih njegovih delova bez prethodnog pisanog pristanka Banca Intesa ad Beograd. 5