IZVEŠTAJ

Транскрипт

1 IZVEŠTAJ Finalna adaptacija materijala za implementaciju prgrama Lin Quest Veštine za adlescenciju 2015 S n e ž a n a O p a n k v i ć

2 IZVEŠTAJ Finalna adaptacija materijala za implementaciju prgrama LQ Veštine za adlescenciju Izveštaj je prdukt rada nezavisng knsultanta. Stavvi predstavljeni u izveštaju su del rada autra i ne predstavljaju nužn stavve UNODC. This reprt is an independent review f the cnsultants. The views represented therein are thse f the authr and d nt necessarily represent the views f UNODC. 1

3 Sadržaj REZIME... 3 SUMMARY... 6 Spisak skraćenica krišćenih u tekstu KONTEKST PROJEKTA O prgramu veštine za adlescenciju Uvđenje prjekta METODOLOGIJA REALIZACIJE PROJEKTNOG ZADATKA Opšta kncepcija Tehnike za prikupljanje pdataka Fkus grupa sa predstavnicima Ministarstva prsvete i nauke Republike Srbije i lkalne samuprave, dnsn, trenerima i facilitatrima radnih sastanaka Upitnik za edukatre Radinica za edukatre Fkus grupa učenika radinica za učenike Analiza i prikaz rezultata REZULTATI Fkus grupa sa predstavnicima Ministarstva prsvete i nauke Republike Srbije i lkalne samuprave, dnsn, trenerima i facilitatrima radnih sastanaka Predstavljanje i analiza prikupljenih infrmacija Zaključci i prepruke fkus grupe sa dnsicima dluka Upitnik za edukatre Predstavljanje i analiza prikupljenih infrmacija Zaključci i prepruke na snvu upitnika za edukatre Radinica za edukatre Predstavljanje i analiza prikupljenih infrmacija Zaključci i prepruke na snvu radinice za edukatre Fkus grupa učenika- radinica za učenike Predstavljanje i analiza prikupljenih infrmacija Zaključci i prepruke fkus grupe učenika ZAVRŠNA RAZMATRANJA Reference Prilzi

4 REZIME Lins Quest (LQ) Veštine za adlescenciju razvijen je gdine i razultat je angažvanja tima eksperata Lins Quest. Zasnvan je na naučn prverenim idejama i rezultatima istraživanja i permanetn je testiran i unapređivan u skladu sa naučnim dstignućima u blasti prevencije. Pilt prgram Veštine za adlescenciju de je šireg prjekta UNODC Prevencija zluptrebe drga, HIV/AIDS i kriminala među mladima krz jačanje prdica u slab i srednje razvijenim zemljama (Prjekat GLOK01). Rezultat je saradnje Lins Club Internatinal Fundatin i Kancelarije UNODC u Srbiji u nastjanjima da prgrame prevencije uptreba psihaktivnih supstanci u Srbiji približe Internacinalnim standardima prevencije uptrebe drga i predstavlja nastavak aktivnsti zapčetih gdine "Prgramm Osnaživanja Prdice 10-14" za rditelje i mlade gdina. Prgram LQ Veštine za adlescenciju sastji se d 40 radinica kje pkrivaju 7 značajnih tema: tinejdžersk dba put adlescencije, sticanje sampuzdanja, upravljanje emcijama, unapređenje dnsa sa vršnjacima, jačanje prdičnih dnsa, zdravi izbri i ciljevi zdravg živta. Tkm sesija učenici su u prilici da upznaju mgućnsti i uvežbavanjem pršire repertar dživljaja i pnašanja kje će ih učiniti spremnijim da se suče i dupru izazvima kji su de adlescencije ka razvjne faze, psebn zluptrebi psihaktivnih supstanci. Svaka radinica ima istu strukturu: I zagrevanje za sadržaj tkrivanjem ng št učenici već znaju temi kja se brađuje, II nadgradnja - predstavljanje nvg znanja i veština i pvezivanje sa pstjećim, III vežbanje nvih veština, IV primena nvih znanja i veština na nve situacije. Priručnik za nastavnike sadrži detaljan pis tka časa i uputstva za nastavnike, uključujući i krišćenje priručnika za učenike Prmene i izazvi. Prgram je piltiran tkm šklske gdine 2014/15. u 21 begradskj škli uz pdršku Ministarstva prsvete, nauke i tehnlškg razvja Republike Srbije i pština Nvi Begrad i Zvezdara. Realizval ga je 75 bučenih trenera, a buhvaćen je prek 1350 učenika uzrasta d gdina. Primena je uključila i evaluaciju prgrama zadavanjem dgvarajućih PRE i POST testva. Finalna adaptacija materijala za implementaciju buhvata priručnik za nastavnike Veštine za adlescenicju i radnu svesku za učenike Prmene i izazvi. Prema prjektnm zadatku )* 17, cilj Finalne adaptacija materijala za implementaciju prgrama LQ Veštine za adlsecenciju jeste analiza infrmacija dbijenih d nacinalnih (republičkih i lkalnih) eksperata, trenera i učenika krišćenim materijalima na snvu kjih će biti frmulisane njihve prepruke: I II za mdifikaciju i adaptaciju vih materijala imajući u vidu specifičnsti srpskg nacinalng i kulturng miljea za dalju implementaciju prgrama u lkalnj sredini 3

5 Istraživanje je realizvan primenm sledećih tehnika: 1. Fkus grupa sa nacinalnim dnsicima dluka i trenerima - plustrukturirani intervju sa predstavnicima Ministarstva prsvete, nauke i tehnlškg razvja Republike Srbije i lkalne samuprave, dnsn trenerima i facilitatrima radnih sastanaka 2. Upitnik za edukatre 3. Radinica za edukatre 4. Fkus grupa sa učenicima - radinica za učenike I Ka rezultat radinice za edukatre, na snvu detaljne analize scenarija i materijala svih 40 sesija, predlžene su 93 knkretne izmene kje mgu priručnike prilagditi i učiniti primenljivijim za uptrebu sa učenicima u srpskim šklama. Od ukupng brja predlženih izmena, blizu plvine pripada sadržajnim izmenama, a statak je priličn ravnmern raspređen na stale kategrije, tehničke, kulturlške, vreme i dinamiku rada. Izmene sadržaja pdrazumevale su prefrmulisanje ciljeva, adaptaciju aktivnsti i redukvanje sadržaja kak bi mgli da budu realizvani u predviđenm vremenu. Kulturlške izmene uglavnm su se dnsile na pnudu adekvatnijih citata i terminlgije bliže srpskm jeziku. Tehničke izmene su bile ptrebne tam gde je trebal izvršiti zamenu ili prmenu mesta nekih sadržaja ili dati blja tehnička rešenja za neke aktivnsti, a izmene vremena i dinamike da se usaglase sadržaji i vreme ptrebn za njihvu realizaciju. Jedan d zaključaka je da kncepciji i uptrebi radnih sveski za učenike Prmene i izazvi treba psvetiti veću pažnju, jer su kd učenika bile na prvm mestu, a u mišljenjima draslih izvrima teškća nisu zauzimale tak visk mest. Među predlzima za izmenu radne sveske za učenike najknkretnija je bila sugestija da ima frmu radnih listva kje bi učenici prikupljali u fascikle. II Stavvi uslvima nephdnim za dalju primenu i frmaln priznavanje prgrama LQ Veštine za adlsecenciju u brazvnm sistemu Republike Srbije prikupljeni iz različitih izvra se u velikj meri pklapaju. Kulturlška adaptacija je vema ptrebna i t ne ka jednkratna intervencija, već ka kntinuiran prces fing pdešavanja i usaglašavanja sadržaja i metda rada sa prmenama kruženja mladih ljudi i izazva sa kjima se u drastanju sučavaju. Opšti zaključak je da u brazvnm sistemu pstje mgućnsti i mehanizmi za dalje širenje prgrama LQ Veštine za adlsecenciju u Srbiji. Trenutn je najjednstavnije sprvđenje u kviru časva deljenjskg starešine i deljenjske zajednice. U dgledn vreme mga bi se naći ka sadržaj građanskg vaspitanja ili zdravstveng vaspitanja, ka fakultativni predmet ili sekcija. 4

6 Akreditacija d strane Zavda za unapređenje brazvanja i vaspitanja, prmcija u stručnj i društvenj javnsti i veći buhvat nastavnika planiranim bukama, važni su uslvi da prgram dđe d št većeg brja srpskih škla. Mest na psebnj listi prverenih i efektima dkazanih prgrama, prepruka Ministarstva prsvete, nauke i tehnlškg razvja Republike Srbije, pdrška Kancelarije UNODC i lkalne samuprave, vema bi lakšali širenje prgrama. Dvgdišnje trajanje prgrama, najblje tkm VI i VII razreda, je pcija za kju se dlučila većina knsultvanih trenerica i edukatrki. Realizacija vg prgrama ne zahteva velika materijalna sredstva, ali u aktuelnim scijalnim i društvenim prilikama nephdn je sigurati ddatni izvr finansiranja škla, uključujući i materijalnu stimulaciju edukatra. Za ptimalan rad i pstizanje najbljih efekata važna je izvesna dza autnmije nastavnika u realizaciji prgrama LQ Veštine za adlsecenciju, a radni sastanci nephdni su ka mehanizam praćenja, pdsticanja, ganičavanja alternativnih predlga i siguranja riginalne kncepcije autra. Sve intervjuisane grupe učesnika slžile su se da su brjne vrednsti prgrama kje se na snvu iskustva iz pilt faze mgu učiti, a najznačajnije među njima su: primarn preventivn delvanje i pdsticanje pšteg razvja učenika krz usvajanje scijalnemcinalnih veština, sadržaji kji su bliski ptrebama i interesvanjima mladih ljudi, efikasne metde rada sa učenicima, pzitivan uticaj na klimu u grupi, pmć nastavnicima u realizaciji vaspitne funkcije škle i uključivanje rditelja. Pstji nada da će svi ulženi napri urditi pldm i da ćem biti svedci širenja prgrama u Srbiji. Ključne reči: prevencija, scijaln-emcinalne veštine, adlescencija, kulturlška adaptacija 5

7 SUMMARY Lins Quest Skills fr adlescence is a prgram develped in 1985 by a Lins Quest team f experts. It was based n scientifically verified ideas and results f researches and has been cnstantly tested and imprved in line with the latest scientific achievements in the area f preventin. The Skills fr Adlescence pilt prgram is part f a brader UNODC prject, Preventin f drug use, HIV/AIDS and crime amng yung peple thrugh family skills training prgrams in lw-and-middle-incme cuntries (Prject GLO-K01). It is a result f cllabratin between the Lins Club Internatinal Fundatin and UNODC in Serbia jining frces in an effrt t harmnize prgrams fr preventin f the use f psychactive substances in Serbia with relevant internatinal preventin standards and represents a cntinuatin f activities initiated in 2011 with he Strengthening Families Prgram fr parents and yuth (10-14 years f age). Lins Quest Skills fr adlescence prgram cnsists f 40 wrkshps cvering 7 imprtant tpic assciated with: teen years paths thrugh adlescence, building self esteem, managing emtins, imprving peer relatinships, strengthening family bnds, making healthy chices and life gals setting. During the sessins, students are given the pprtunity t get acquainted with pssibilities and braden their repertire f perceptins and behavirs which will make them readier t face and resist temptatins f adlescence as a develpmental phase, particularly thse assciated with abuse f psychactive substances. Each wrkshp has the same structure: I the cntent warm-up - intended fr discvering what students already knw abut the addressed tpic; II the build-up presentatin f new knwledge and skills and cnnecting them with the existing nes, III practicing new skills, IV applying newly acquired knwledge and skills in new situatins. The teacher manual cntains a detailed descriptin f the class flw and instructins fr teachers including guidelines n hw t use the students manual/wrkbk Changes and Challenges. The prgram was pilted in 21 elementary schls in Belgrade during the 2014/15 academic year with the supprt f the Ministry f Educatin, Science and Technlgical Develpment f the Republic f Serbia, and the Municipalities f New Belgrade and Zvezdara. The prgram was implemented by 75 trained instructrs with the participatin f 1350 students aged The implementatin als included prgram evaluatins carried ut by subjecting the students t apprpriate PRE and POST tests. The final adaptatin f implementatin material included the teacher manual Skills fr Adlescence and the wrk bk fr students - Changes and Challenges. Accrding t the terms f reference)* 17, the bjective f the Final adaptatin f material fr the implementatin f the prgram LQ Skills fr Adlescence is t analyze the infrmatin btained frm natinal (republic and lcal) experts, instructrs and students n used materials in rder t frm the basis fr articulating their recmmendatin: 6

8 I II fr mdificatin and adaptatin f these materials taking int cnsideratin the specificities f serbian natinal and cultural milieu fr further implementatin f the prgram in lcal surrundings The research was realized using the fllwing techniques: 1. A fcus grup with the participatin f natinal decisin-makers and instructrs semistructured interviews with representatives f the Ministry f Educatin, Science and Technlgical Develpment f the Republic f Serbia and lcal self-gvernments, i.e., with instructrs and facilitatrs f fllw-up sessins. 2. Questinnaire fr educatrs 3. Wrkshp fr educatrs 4. A fcus grup with the participatin f students wrkshp fr students I The wrkshp fr educatrs, and a detailed analysis f scenaris and materials frm all 40 sessins, resulted in 93 recmmendatins fr cncrete mdificatins intended t adapt the existing manuals and make them mre apprpriate fr applicatin & and use in the wrk with students in serbian schls. Out f the ttal number f suggested changes, abut ne half refers t cntent mdificatins, while the remaining half is quite evenly distributed amng ther categries with respect t technical, culture, time and dynamics related aspects. The cntent-related mdificatins entailed: re-frmulating gals, activities adaptatins and reducing cntents in rder t make it pssible t implement the prgram within the set time perid. The culture-related changes mainly referred t the chice f mre adequate qutatins and terminlgy better cmprehensible in Serbian language. The technical mdificatins were needed where it was necessary t replace r change the place f certain segments f the cntent r t ffer better slutins fr sme activities and time and dynamics-related alteratins were intended t recncile cntents and time required fr realizatin theref. One f the cnclusins was that the cncept f and use f students wrkbks, Changes and Challenges, required mre attentin, since the wrkbks were listed as the main surce f prblems by students, unlike adults wh attributed them far less significance. The mst cncrete amng the suggestins fr mdifying the wrkbk was the ne arguing that it shuld be in the frm f wrksheets cmplied int files by students. II The views n cnditins necessary fr further implementatin and frmal recgnitin f the prgram, LQ Skills fr Adlescence by the Educatin System f Serbia have been gathered frm varius surces and they are mstly cmpatible. Cultural adaptatin is quite necessary, and nt nly as a ne-ff interventin but rather as a cntinual prcess f fine tuning and adapting the cntents and methds f wrk in line with 7

9 changes in yung peple s envirnment and challenges they are faced with while grwing up. A general cnclusin is that educatinal system prvides pssibilities and mechanisms fr further spreading f the prgram, LQ Skills fr Adlescence in Serbia. Currently, the simplest way wuld be t implement the prgram during hmerm classes. In the freseeable future, the prgram culd be included in the curriculum f civic r health educatin, r implemented as a facultative/ptinal subject r an extra-curricular activity. Accreditatin by the Institute fr Imprvement f Educatin, prmtinal activities staged fr prfessinal and scial public and a brader inclusin f teachers in planned training sessins are imprtant precnditins fr the brader utreach f the prgram in schls acrss Serbia. A place in the special list f verified prgrams and prgrams with prven effects, a recmmendatin by the Ministry f Educatin, Science and Technlgical Develpment f the Republic f Serbia and supprt by UNODC and lcal self-gvernments wuld, by all means, facilitate disseminatin f the prgram. A tw-year prgram, implemented preferably during the 6th and the 7th grade, is the ptin favred by the majrity f the cnsulted instructrs and educatrs. Implementatin f this prgram des nt require cnsiderable resurces, hwever, under the scial cnditins prevailing in Serbia, an additinal surce f funding is necessary t secure, including material incentives fr educatrs. The ptimum wrk resulting in the best pssible utcmes requires ensuring a certain level f autnmy f teachers in implementing prgram, LQ Skills fr Adlescence, and fllw up sessins are necessary as a mechanism fr mnitring, stimulating, restricting alternative suggestins and ensuring abidance by the authrs riginal cncept. All interviewed participant grups agree that values f the prgram, visible frm the utcmes f the pilt phase are numerus, and that amng the mst significant nes are: primary preventive impact and stimulatin f students verall develpment thrugh adptin f scial/emtinal skills, cntents tailr-made t fit yung peple s needs and interests, efficient methds f wrk with students, a psitive influence upn the climate in the grup, assistance t teachers in realizing the schl s upbringing rle and parents inclusin. There is hpe that invested effrts will prduce desired results and that we shall bear witness t a wide disseminatin f the prgram in Serbia. Key wrds: preventin, scial/emtinal skills, adlescence, cultural adaptatin 8

10 Spisak skraćenica krišćenih u tekstu UNODC United Natins Office n Drugs and Crime LQ Lins Quest PAS psihaktivne supstance RS Republika Srbija POP Prgramm Osnaživanja Prdice

11 KONTEKST PROJEKTA O prgramu Veštine za adlescenciju Prgram LQ Veštine za adlescenciju je najrasprstranjeniji d 3 Lins Quest prgrama (pred Veština drastanja i Veština za akciju) namenjena pdučavanju živtnih veština dece i mladih)* 6. Lins Quest se trenutn sprvdi u 90 zemalja širm sveta, njegva izdanja su prevedena na 36 jezika, bučen je više d edukatra, a prgramima je buhvaćen prek 12 milina mladih ljudi)* 15. Od kada je razvijen, gdine LQ Veštine za adlescenciju permanetn je testiran i unapređivan u skladu sa naučnim dstignućima u blasti prevencije, tak da je gdine bjavljena najnvija, peta revizija vg prgrama)* 15. Na snvu naučne zasnvansti i prvere, Lins Quest Veštine za adlescenciju visk je rangiran među svetskim preventivnim prgramima u blasti zluptrebe psihaktivnih supstanci (PAS), čemu gvri i svrstavanje u kategriju SELect d strane CASEL (Cllabrative fr Academic, Scial, and Emtinal Learning) i uvršćenst u Nacinalni registar prgrama i praksi zasnvanih na dkazima SAMHSA (United States Substance Abuse and Mental Health Service Administratin )* 7. Terijsku snvu LQ Veštine za adlescenciju čini scijalni uticaj i scijaln kgnitivni pristup pdučavanju scijaln biheviralnih veština mladih ljudi, psebn tprnsti na pritisak za krišćenje drga. Metdlgija pdrazumeva usmeravanje na dstizanje pstavljenih ciljeva i krišćenje: upitnika, diskusija, prezentacija, grupng rad, vršnjačkg pdučavanja, vđenu praksu, prjektnu nastavu i slične metde nastave rijentisane na učenika. Ideja je da ćem jačanjem scijaln emcinalnih kmpetencija mladih krz psebn kreiran prgram, pdsticanjem pzitivne šklske klime, pdržavanjem preduzimljivsti i pvezivanja sa društvenim kruženjem i uključivanjem rditelja najblje funkcinisati ka prtektivni faktr u drastanju mladih i kriznim situacijama kje ga prate, psebn imajući u vidu vršnjački pritisak za krišćenje PAS)* 4. Imajući u vidu značaj prilagđensti lkalnim ptrebama, riginalni prgram napravljen je tak da mže da traje d 9 nedelja d 3 gdine. U Srbiji je piltiran mdel kji pdrazumeva realizaciju 40 sesija d jedng šklskg časa u tku jedne šklske gdine. Radinice su brađivale 8 tema: Prmene tkm tinejdžerskg dba, Izgradnja sampuzdanja i veština kmunikacije, Knstruktivn upravljanje emcijama, Unapređivanje dnsa sa vršnjacima, Jačanje prdičnih dnsa, Zdravi živtni izbri, Pstavljanje ciljeva zdravg živta, 10

12 Razvj ličnih ptencijala ka sumiranje. Svaka radinica ima istu strukturu: I zagrevanje za sadržaj tkrivanjem ng št učenici već znaju temi kja se brađuje, II nadgradnja - predstavljanje nvg znanja i veština i pvezivanje sa pstjećim, III vežbanje nvih veština, IV primena nvih znanja i veština na nve situacije. Priručnik za nastavnike sadrži detaljan pis tka časa i uputstva za nastavnike, uključujući i krišćenje priručnika za učenike. Fin pdešavanje, kulturna i jezička adaptacija materijala LQ Veštine za adlescenciju, uz angažvanje i buku lkalnih trenera i edukaatra, de su prcedura u primeni prgrama i siguranju drživsti rezultata prjekta u celini)* 7, Uvđenje prgrama LQ Veštine za adlsecenciju je suštinski primarn preventivni prgram, zasnvan na ključnim nalazima istraživanja mladalaštva i Internacinalnim standardima prevencije krišćenja psihaktivnih supstanci)* 5,10. Osnvna strategija prgrama zasnvana je na ideji da pdučavajući i jačajući scijaln-emcinalne veštine najblje ćem zaštiti mlade ljude d različitih faktra rizika, uključujući i zluptrebu psihaktivnih supstanci i u tm smislu pripada nvijim, savremenijim, efikasnijim pristupima kji se primenjuju u vj sredini. U razvju strategija i prgrama prevencije zluptebe psihaktivnih supstanci (PAS) u Srbiji učljiv je neklik tendencija )* 14 : pčeci se vezuju za uvđenje psihlšk-pedagške službe u škle pstjala je frmalna zaknska baveza bavljenja škla prevencijm uz Ministarstv prsvete, nauke i tehnlškg razvja RS, preventivne prgrame inicirali su Ministarstv zdravlja RS, Ministarstv unutrašnjih pslva RS, Zavd za blesti zavisnsti, nevladine rganizacije. evidentn je pmeranje d predavanja i infrmisanja štetnsti PAS ka prmciji zdravih stilva živta, knstruktivnm rešavanju prblema, dgvrnm dnšenju dluka, participaciji i interaktivnsti, ali uz sve t, prgrami staju u velikj meri patcentrični prgramima bivaju buhvaćeni sve mlađi uzrasti uprks znanjima presudnj ulzi rditelja, ni su retk bili ciljna grupa nema većih, značajninih istraživanja efekata primenjenih prgrama prgrami su imali priličn graničen dejstv, nisu imali kapacitet da pstanu trajnija i šire zastupljena tekvina napretka brazvanja Prgram LQ Veštine za adlsecenciju dbr se uklapa u pstjeću legislativu kja direktn tretira blast prevencije zluptrebe PAS (Nacinalna strategija za brbu prtiv drga za perid gdine)* 16 ili ima ddirnih tačaka s njm, ka št je brazvni sistem i šklski prgrami. De Nacinalne strategije kji se dnsi na smanjenje ptražnje drga ima i primarnpreventivni rad. Škle ka brazvn-vaspitne ustanve imaju bavezu i ptrebu za prgramima i aktivnstima namenjenim prevenciji rizičnih blika pnašanja. Zajednički napri Kancelarije UNODC i Fndacije Lins Club Internatinal da prgram LQ Veštine za adlescenciju uđu u srpske škle izuzetn su značajni jer utiru put širj primeni 11

13 Internacinalnih standarda prevencije uptrebe drga. Sam prgram i realizacija usklađeni su sa vim standardima i mgu da psluže ka mdel kak treba praviti mderne, efikasne preventivne prgrame. Plvinm jula gdine pčele su knkretne pripreme za implementaciju prgrama u Srbiji, inicijalnim sastankm predstavnika Kancelarije UNODC za Srbiju i Fndacije Lins Club Internatinal sa predstavnicima Ministarstva zdravlja RS, Ministarstva prsvete, nauke i tehnlškg razvja RS i pština Nvi Begrad i Zvezdara. Svi su se slžili da je prjekat vredan dprins naprima na uvđenju dbrih preventivnih prgrama, a Srbija je prva država Jugistčne Evrpe u kjj je prgram Lins Quest Veštine za adlescenciju piltiran. U peridu d 20. avgusta d 22. ktbra držan je 5 trdnevnih treninga i bučen ukupn 75 edukatra, nastavnika, pedagga i psihlga, spremnih da prgram primene u 21 škli u pštinama Nvi Begrad i Zvezdara. Tkm vih buka tri vditeljke stekle su sertifikate Lins Quest kji im dzvljavaju da edukuju i druge nastavnike za primenu LQ Veština za adlescenciju, št je psebn važn za dalje širenje prgrama nakn pilt faze. Sami učesnici reagvali su vrl pzitivn na buku i ukazali na )* 18 : ptrebu za vakvim prgramima u Srbiji efikasnst primenjenih metda i strategija pdučavanja značaj pvezivanja scijaln emcinalnih veština i prevencije krisnst materijala kji vrl detaljn pisuje tk svake sesije Za škle učesnice bezbeđen je sav ptrebni materijal. Škle kje su se nešt kasnije uključile, realizvale su u neklik redukvan prgram d 27 sesija, kak bi sve bil završen u tekućj šklskj gdini. Tkm primene rganizvana su tri radna sastanka sa realizatrima prgrama, pčetkm decembra 2014., sredinm marta i krajem juna gdine)* 18. Cilj je bi da se prate rezultati, evidentiraju teškće i pruži pdrška daljj implementaciji prgrama. Na sastancima su prikazani i razultati PRE i POST testva. Utisci kje su učesnici pdelili sa prisutnima gvre u prilg ptrebe za prgramima ve vrste i brjnih kristi kje su imali d vg pilt prjekta. Pred tga iznete su i teškće i mguća rešenja vezana za materijal, uključivanje učenika i pšte uslve realizacije prgrama. Rezultati PRE i POST testva su u kviru čekivanih, a biće dpunjeni nvim testiranjem većeg brja učenika kji nisu učestvvali u prgramu i pslužiće ka kntrlna grupa u ispitivanju. Iskustva trenera kji su tkm ve šklske gdine primenili prgram u svjim šklama treba da budu snva za fin pdešavanje i kulturlšku adaptaciju krišćenih materijala, a sve u funkciji drživsti i daljeg širenja primene prjekta u srpskim šklama. 12

14 METODOLOGIJA REALIZACIJE PROJEKTNOG ZADATKA Opšta kncepcija Tkm pilt faze prjekta, knsultantkinja je pršla buku za edukatra i u OŠ Kreativn per sa dve grupe mladih ljudi realizvala prgram LQ Veštine za adlsecenciju. Na taj način detaljn je upznala principe rada i materijale kji se kriste, priručnik za nastavnike Veštine za adlescenciju i radnu svesku za učenike Prmene i izazvi. Knsultantkinja je učestvvala i na sva tri radna sastanka, kji su rganizvani u svrhu praćenja i pdsticanja implementacije prgrama. Ova iskustva predstavljala su plaznu snvu za razmišljanje metdlgiji realizacije prjektng zadatka. Za ptrebe vg prjekta na rasplaganju su jj bili izveštaji sa buka i radnih sastanaka, ka i prdukti učesnika. Značajan izvr pdataka nephdnih za sagledavanje međunardng knteksta i iskustava primene Lins Quest Veština za adlescenciju bili su i sajtvi UNODC /Suth Eastern Eurpe, Lins Club Internatinal Fundatin i drugih izvra kji su izveštavali mgućnstima, rezultatima i evaluaciji efekata vg prgrama u različitim delvima sveta. Na sastanku sa Prjektnim timm precizirana su čekivanja vezana za inicijalni i finalni izveštaj, razmatrana metdlgija i vrste pdataka kji će se prikupljati, usaglašen vremenski kvir za realizaciju čitavg psla, predčena mguća pmć i pdrška. Uzimajući u bzir čitav kntekst prjekta i sve relevantne infrmacije vezane za njegvu realizaciju u vj fazi, zaključen je da izvri pdataka za kulturlšku adaptaciju materijala treba da budu tri grupe učesnika različitg niva i ulga u sprvđenju. Prvu grupu predstavljaju ni kji su inicirali uvđenje prgrama, kji su prepznali neke ptrebe u brazvanju, pa i širj zajednici i smatrali da će vaj prgram dgvriti na njih, kji su bučavali nepsredne realizatre, pratili i pružali pdršku tkm realizacije i kji će biti u prilici da ga dalje, nakn pilt faze, šire i sprvde u Srbiji. T su predstavnici Ministarstva prsvete, nauke i tehnlškg razvja Republike Srbije, gradskih pština kje su učestvvale, kji su u vm slučaju i treneri, dnsn facilitatri tkm radnih sastanaka. Očelkivani pdaci d ve grupe značajni su zarad razumevanja kak su ušli u prjekat, kja su bila njihva čekivanja, da li su ispunjena i gde bi, iz njihvg ugla, iz njihvg iskustva, sa stanvišta ulge kju su imali vredel intervenisati kak bism lakšali primenu, bezbedili da se št više škla, knkretnije nastavnika i stručnih saradnika, dluči da ga primenjuje u svjj praksi i sigurali uspeh, dnsn prklamvane efekte prgrama LQ Veštine za adlsecenciju. Drugu grupa kja je za ptrebe kulturlške adaptacije knsultvana čine nepsredni realizatri u pilt fazi, a t su nastavnici i stručni saradnici kji su u svjim šklama, sa dabranim grupama sprvdili prgram, neki u celini ka št je predviđen, a neki redukvanu verziju d 27 sesija. Od njih je čekivan kak načeln mišljenje dbiti kju su setili primenm prgrama i pdbnsti za primenu u našj sredini, tak i razmišljanja alternativnim rganizacinim i tehničkim rešenjima kja bi dprinela bljem uklapanju u 13

15 knkretni društveni i brazvni kntekst đaka. Od samih edukatra čekivan je da nam daju i najknkretniju pvratnu infrmaciju i sugestije, kje izmene bi trebal uneti u krišćene materijale, priručnik za nastavnike i radnu svesku za učenike, kak bi bili prilagdjeni i drugim nastavnicima i učenicima kji će ih kristiti, imajući u vidu sve sredinske faktre kji imaju uticaja na sprvđenje i efekte prgrama. Najzad, sami učenici, ka najdirektniji krisnici, ni kjima je prgram namenjen i čijj dbrbiti se nepsredn radi, su bili buhvaćeni kak bism dbili više pvratnih infrmacija tme šta su ni dbili ka rezultat svih radinica krz kje su pršli. Važn nam je narčit šta je, gledan iz njihvg ugla, ptrebn izmeniti da bi se neki drugi mladi ljudi kji budu učestvvali u prgramu LQ Veštine za adlescenciju najblje sećali i bili mtivisani da stanu u prgramu d kraja. Sve tri grupe su knsultvane u čemu je krist, šta su dbili vim prgramm, a šta bi trebal prmeniti i preduzeti kak bi prgram bi pgdniji za uptrebu i šire prihvaćen u našj sredini Tehnike za prikupljanje pdataka Imajući predhdn naveden, definisana je metdlgija kja bi trebal da dgvri na zahteve Opisa prjektng zadatka: Fkus grupa sa predstavnicima Ministarstva prsvete, nauke i tehnlškg razvja Republike Srbije i lkalne samuprave, dnsn trenerima i facilitatrima radnih sastanaka Cilj nam je bi da prikupim kvalitativne pdatke d dnsica dluka prjekta iniciranju, praćenju, pdsticanju realizacije i preprukama za dalje krišćenje i širenje prgrama. Plustrukturirani intervju sa pitanjima tvreng tipa je primenjena tehnika kja bi mgućila pkrivanje ptrebne blasti, a daje i mgućnst da se istraže teme kje se nametnu i tkm samg razgvra sa učesnicima. Pripremljena pitanja kja čine ksnicu intervjua su: Šta je bi Vaš razlg da se uključite u prjekat u čemu ste videli njegvu vrednst i pre neg št ste krenuli u realizaciju? Jeste li imali nekih nedumica i strepnji, jesu li se pkazale pravdanim? Šta je p Vama u prgramu bi najveći pdsticaj za edukatre, decu, rditelje? Šta su za Vas bile najveće teškće? Šta Vam je najvrednije, a šta biste dpunili ili izmenili u Lins Quest Veštinama za adlescenciju? Kak vidite perspektivu šta je ptrebn za dalju primenu i širenje prjekta? Kakve su šanse da frmaln pstane de našeg brazvng sistema? Uzrak za fkus grupu sa nacinalnim dnsicima dluka i trenerima predstavljaju Vesna Petrvić Uršević i Spmenka Ćirić, u svjstvu trenera i predstavnica lkalne samuprave, 14

16 Zvezdara i Nvi Begrad, Brislava Maksimvić, ka trener i predstavnica Ministarstva prsvete, nauke i tehnlškg razvja Republike Srbije i Snežana Vukvić i Zra Dešić iz istg ministarstava, kje su funkcinisale i ka facilitatrke u radu sa edukatrima Upitnik za edukatre Tehnika upitnika dabrana je za prikupljanje pdataka tku čitavg prcesa piltiranja. Akcenat je bi na izbrima kje su edukatri bili u prilici da naprave (dabir učenika, vreme i prstr za rad, rešenja za teškće na kje su nailazili) i klik su bili zadvljni njima. Data im je prilika i da iznesu utiske krisnsti i slabstima prgrama i kak vide budućnst prgrama LQ Veštiname za adlescenciju u našj sredini. Sam upitnik nalazi se ka Prilg 1 vg rada. Sadrži 27 pitanja kji se dnse na: mišljenje edukatra najznačajnijim vrednstima prgrama, teškće na kje su nailazili u realizaciji, kak su rešavali tehnička i rganizacina pitanja sa kjima su se susretali, pripremu sesija i krišćenje materijala, adekvatnst sadržaja sa stanvišta rdne ravnpravnsti, metdlška pitanja, mtivaciju učenika, uključenst rditelja i prepruke za širenje prgrama u perspektivi. Sva va pitanja treba da nam ukažu na mesta gde je najblje da stanem pri rešenjima iz pilt faze, a s druge strane, gde je ptrebna intervencija, kak bi prgram bi prilagđen krisnicima vg društveng i kulturng miljea. Upitnik je upućen svim edukatrima kji su učestvvali u realizaciji piltiranja, a tkm prcesa edukacije stručnjaka, treninge za prgram Veštine za adelescenciju pršl je 75 nastavnika, pedagga i pshihlga iz 21 snvne škle Radinica za edukatre Cilj ve radinice (Prilg 2.) bi je prikupljanje prepruka edukatra kji su realizvali prgram LQ Veštine za adlescenciju kristeći priručnik za nastavnike i radne sveske za učenike, kje izmene bi trebal uneti u ve materijale kak bi bili pdbniji i blje prilagđeni za rad u srpskim šklama. Jedna d prjektnih baveza realizatra prgrama u pilt fazi bila je da nakn sesija sa učenicima pšalju pvratnu infrmaciju UNODC kancelariji eventualnim nepravilnlstima priručnika kje su učili, predlzima za njegv unapređenje i pbljšanje načina sprvđenja časa. Planirana radinica za edukatre trebal je svima da pruži jš jednu priliku da iznesu svje prcene i mišljenja i da ih bjedine u zajedničke knkretne izmene za kje se na snvu svjih iskustava iz primene zalažu. Ka uvdna aktivnst, predviđen je da prisutni nastavnici i stručni saradnici daju generalni sud tme šta je p njima najkrisnije, a šta im je predstavljal teškću u radu sa učenicima. Na kraju, ka završnu aktivnst, učesnici su ppunjavali izlaznu kartu, dnsn na stikerima dgvarali na pitanje šta je ptrebn za dalju primenu i širenje prjekta. 15

17 Na radinicu za edukatre bili su pzvani svi nastavnici i stručni saradnici kji su u svjim šklalma sprvdili prgram LQ Veštiname za adlescenciju Fkus grupa učenika - radinica za učenike Tehnika kja je dabrana za prikupljanje pdataka d učenika je radinica kja uključuje rad u grupi, jer je t njima najbliža i najprimerenija frma angažvanja. Jedan de radinice dnsi se na t šta su učenici pneli, šta direktn vezuju za prgram LQ Veštiname za adlescenciju, k pla gdine nakn njegvg završetka. U drugm delu d učenika se traži da izlistaju najpre šta im se dpal, a nda i šta bi prmenili, šta im nije prijal tkm sesija u kjima su učestvvali. Scenari radinice je u Prilgu 3., a kncipirana je tak da ima dvljn jasnu strukturu da bism dbili pdatke kji su nam značajni za ispunjavanje prjektng zadatka, ali i dvljn tvrena da deci pruži priliku da iznesu n št je njima bitn. Za fkus grupu sa učenicima dabrana je p jedna škla iz be uključene pštine i OŠ Kreativn per, ka jedina privatna škla (iz pštine Savski venac) kja je učestvvala u pilt fazi Analiza i prikaz rezultata Prema pisu prjektng zadatka, krajnji prdukt vg rada treba da prilagdi materijal i utiče na razvj nve verzije priručnika za nastavnike Veštine za adlescenciju i radne sveske za učenike Prmene i izazvi kje bi dražavale prepruke svih krisnika materijala u pilt fazi. Gde je mguće, prepruke će biti inkrprirane u sam tekst priručnika u frmi track changes. Uklik tekst priručnika nije pdban za t, predviđen je da prepruke budu analizirane i izlistane ka de finalng izveštaja. Infrmacije prikupljene u fkus grupi dnsica dluka treba da nam mguće uvid u kntekst i blje razumevanje izmena za kje će se eventualn zalagati edukatri i učenici. Ovak prikupljeni pdaci treba da budu predmet kvalitativne analize i psluže nam da sa njima upredim infrmacije i zaključke izvedene na snvu upitnika i radinica. Sve št se u analizi pklapi ima ddatnu težinu, sve št se razlikuje zahteva bjašnjenje. Planiran je da pdaci dbijeni na snvu upitnika za nastavnike i radinice za učenike budu analizirani i prikazani metdama deskriptivne statistike i pretčeni u set prepruka za dalji rad. Iz radinice za edukatre predlžene alternative treba da budu analizirane i uključene u materijale u bliku track changes. 16

18 R E Z U L T A T I Fkus grupa sa predstavnicima Ministarstva prsvete, nauke i tehnlškg razvja Republike Srbije i lkalne samuprave, dnsn trenerima i facilitatrima radnih sastanaka Predstavljanje i analiza prikupljenih infrmacija Fkus grupa je kupljena 22. ktbra u OŠ Kreativn per. Učestvvale su Vesna Petrvić Uršević i Spmenka Ćirić, u svjstvu trenerki i predstavnica lkalne samuprave, Zvezdara i Nvi Begrad, Brislava Maksimvić, ka trenerka i predstavnica Ministarstva prsvete, nauke i tehnlškg razvja RS i Zra Dešić takđe iz pmenutg ministarstva kja je bila i facilitatrka radnih sastanaka. Snežana Vukvić, kja je uključena u istj ulzi, bila je bavezama sprečena da nam se priključi i sa njm je intervju bavljen naknadn, u prstrijama Ministarstva prsvete, nauke i tehnlškg razvja RS. Jake strane prgrama Veštine za adlescenciju, tkm intervjua sa dnsicima dluka razmatrane su krz pitanja vezana za njihve inicijalne razlge za uključivanje u prjekat, sagledavanaje najvrednijih i za decu, edukatre i rditelje najpdsticajnijih aspekata. Inicijalni pdsticaj za uključivanje u prjekat kd svih sagvrnica bila je klnst da je inicijativa ptekla d Kancelarije UNODC, št d samg pčetka bezbeđuje ptrebnu dzu legitimnsti i daje težinu kasnijim nastjanjima svih učesnika. Prethdn iskustv trenerica i facilitatrki sa Kancelarijm UNODC na realizaciji Prgrama snaživanja prdica rezultiral je uzajamnim razumevanjem i uvažavanjem, a LQ Veštine za adlescenciju dšle 17

19 su ka prirdan nastavak i dalje širenje preventivnih aktivnsti zapčetih vim prgramm. Predstavnicama Ministarstva prsvete, nauke i tehnlškg razvja RS i lkalne samuprave t je značajn lakšal situaciju u kjj je trebal da dnsicima dluka predstave zašt je za naše škle dragcen prihvatanje i učešće u jednm vak vm prgramu. Krdinirana inicijativa i pdrška Kancelarije UNODC, Ministarstva prsvete, nauke i tehnlškg razvja RS i lkalne samuprave bili su bazični uslv za zapčinjanje, a prcenjene su i ka najblja garancija širenja i kasnije drživsti efekata vg prjekta. Pripreme za realizaciju, razvijanje ideje prevencije d pčetka d kraja, insistiranje na maksimalnim efektima, sve primenjene prcedure, uključivanje dbrg internacinalng trenera, buka trenera, piltiranje i praćenje, takđe su aspekti kji su ukazivali na standardizvan pristup kji sigurava dugrčnst prgramske realizacije, a takđe ima impakt na pnašanje dece, nastavnika i rditelja, istakla je psebn Brislava Maksimvić, a slžile su se sve učesnice intervjua. Iz ugla predstavnica Ministarstva prsvete, nauke i tehnlškg razvja Republike Srbije pziv za piltiranje prgrama LQ Veštine za adlsecenciju stiga je u pgdnm trenutku kada je i sam Ministarstv imal u planu izradu jedng nacinalng prgrama namenjeng prevenciji PAS kji bi bi snv za sve stale. U situaciji kada pstji manjak sredstava, dnacija jedng vak vredng, naučn zasnvang i prveravang prgrama kji ima mgućnst da se i kulturlški adaptira srpskj ppulaciji, dšla je prst ka dar s neba. Mgućnst da krz vaj prgram d nas dđu Međunardni standardi prevencije narktika, da pstanu de naše prakse i mdel kji treba slediti d narčitg je značaja i naša stručna javnst u tm smislu duguje psebnu zahvalnst Kancelariji UNODC, naglasila je Zra Dešić. Sve učesnice su se slžile da prgram u kjem najveći de pripada buci i jačanju živtnih veština, pgdan da se implementira i u nastavne i vannastvne aktivnsti, mže da psluži ka snva i ksnica na kjj će se izgraditi sistem vaspitne funkcije škle u celini. Jedna d dbrih strana prgrama Veštine za adlescenciju kja je d samg pčetka bila vidljiva jeste pgdnst i jednstavnst za krišćenje u škli: pstje dbr razrađeni priručnici za nastavike sa detaljn pisanim radinicama, nisu ptrebna velika ddatna sredstva za materijale, u brazvnm sistemu se lak nalazi vreme za realizaciju, jer su sadržaji pgdni za časve deljenjske zajednice. Realizujući prgram mng su dbijali i sami nastavnici. Obuka, realizacija i ekstern praćenje prgrama LQ Veštine za adlsecenciju mgućavaju nastavnicima da kmpenzuju mguće nedstatke u svm inicijalnm brazvanju. Čak i kasnije, tkm nefrmalng brazvanja, nastavni kadar dbija vrl mal znanja vaspitnj funkciji škle, a d pdučavanja živtnim veštinama, gtv ništa. Stga je jedan vak dbr kncipiran i dbr premljen prgram, kji je dvljn instruktivan za nastavnike, vema dbr dša, jer razvija dgvarajuće kmpetencije nastavnika i na taj način razrešava značajnu teškću ne sam u njihvm, već u sistemu brazvanja generaln. Snežana Vukvić istakla je da na taj način prgram rasterećuje nastavnike i jedng dela stresa, a dragcen je št je de sadržaja psvećen upravljanju stresm kd učenika. P njj, 18

20 indirektn upravljanje razvjnim stresm, dnsn stresm drastanja učenika, predstavlja najznačajniju dbit i za njih i za njihve rditelje i nastavnike. Sami učenici, dnsn grupe učenika birane su i frmirane na različite načine. Negde je t bil čitav deljenje, a u nekim šklama su grupe bile iz različitih deljenja i različitg uzrasta. T je jedan zanimljiv mdel rganizvanja na kji su deca dbr reagvala i stga ga treba imati u vidu u nastavku prjekta. Odgvarajući na pitanja kja su se dnsila na najjače strane prgrama LQ Veštine za adlescenciju, sve trenerice i facilitatrke su istakle da je t krisnst i način rada sa učenicima. Za njih vaj prgram predstavlja mgućnst da krz interakciju sa draslima i međusbn, bez velikg pterećenja i krz iskustven učenje steknu živtn važne i krisne veštine. Suštinu prgrama čini pzitivan pristup, dnsn njegva primarn preventivna rijentacija. Prgram nije usmeran sam na jednu vrstu rizičng pnašanja, već je generaln pdsticajan. Razvijanje pzitivnih snaga i veština mladih ljudi, učenje knstruktivng scijalng i emcinalng reagvanja je snvna strategija zaštite d prblematičng pnašanja. Već sam naziv za trenerice je delva bećavajuće, jer su dsadašnji prgarami u našj sredini vema naglašavali i favrizvali kgnitivne činice, zanemarujući značaj tga kak se dete i mlada sba sećaju, klik t deluje na njihvu integraciju u društv i klik je uticajn i na akademska psatignuća. U iskustvu praktičara bil je i d sada bučavanja i jačanja scijaln emcinalnih veština, ali je t bila stvar individualng pristupa pjedinih stručnjaka u lečenju zavisnika, a ne preventivna akcija širkg spektra i zahvata značajnijeg dela ppulacije mladih ljudi. Jš jedna dbit kju su čest naglašavali i edukatri jeste uzajamn zbližavanje i blje upznavanje. Nastavnici su izjavljivali da su blje upznavali decu, pa i rditelje, deca da su se zbližavala više neg inače, a sve zajedn vdil je građenju atmsfere zajedništva u deljenju, dnsn grupi. Učenicima je v bil i zabavn, drugačije d svega stalg št se dešaval u škli. Imali su priliku da na pseban način upznaju i sebe i jedni druge, št je uz brađivane teme kje su im bile bliske, ptrebne, dprinsil dživljaju da rade nešt nv, značajn i dbr za sebe. Za rditelje dbit je svakak t št su deca i mladi ljudi dbijali nešt št će ih jačati ka ličnsti i pmći im da se dupru svemu št ne valja i št jeste rizik drastanja. U našem brzvnm, scijalnm i zdravstvenm sistemu psatji nedstatak buka za rditeljstv. LQ Veštinama za adlescenciju dbili su jednstavnan i knkretan prgram kji dnekle t nadknađuje, a p pnašanju i reagvanju svje dece mgli su da prepznaju da njihva deca dbijaju nešt krisn. Jedan de intervjua vđeng u kviru fkus grupe dnsi se na nedumice, strepnje, teškće, ptrebe za dpunama i izmenama prgrama LQ Veštine za adlescenciju. Predstavnice Ministarstva prsvete, nauke i tehnlškg razvja RS i lkalne samuprave, ujedn trenerice i facilitatrke, naglasile su da je d samg pčetka bil jasn da pstji ptreba za kulturlškm adaptacijm prgrama. T pdrazumeva fine adaptacije i pdešavanja, ali ne jednkratnu intervenciju, već permanentan prces, razvjnu adaptaciju 19

21 prgrama u skladu sa ptrebama društva kje se menja, št za sbm dnsi uvek nva pitanja i prbleme adlescenata. Št se tiče nedumica i strepnji najizraženija kd svih učesnica fkus grupe bila je na vezana za dužinu trajanja prgrama i pkazala se pravdanm. Naime, predviđen je da se prgrama LQ Veštine za adlsecenciju realizuje jednm nedeljn krz 40 sesija, a naša šklska gdina traje 36 nedelja. Uz t, neke škle krenule su sa prgramm kasnije d stalih, pa je njima predlžena i skraćena verzija prgrama d 27 sesija u slučaju da inicijaln planiran brj sesija nije mgće realizvati.. Diskutujući pitanje trajanja prgrama - 1 ili 2 gdine, trenerice i facilitatrke su iznele mišljenje da ima argumenata za be varijante. Tkm jedngdišnjeg piltiranja prgrama edukatri su vrl čest navdili nedstatak vremena za realizaciju svega št je scenarijm radinica predviđen i ptrebu da se sa svjim deljenjem bave i drugim značajnim sadržajima i tekućim zbivanjima. S druge strane, ekstenzivnije sprvđenje tkm dve gdine nsi rizik razvdnjavanja i mgućnst da neka karika u lancu slabi. Iskustva iz pilt faze gvre da se v i jš neke teškće mgu prevazići radnim sastancima sa ciljem praćenja, državanja i svežavanja sistema. U tm slučaju, prgram bi trebal sprvditi u 5. i 6., dnstn 6. i 7. razredu. Zbg baveza vezanih za završni ispit, smi razred bi svakak trebal pštedeti bil kakvih drugih ddatnih aktivnsti. Kad je u pitanju brada sadržaja, citati su se prvi nametnuli ka pitanje kje traži ddatn razmatranje. Ov je kulturlški vema setljiv de sadržaja i učesnice su se slžile da vredi jš jednm prceniti da li su svi adekvatni, da li su srpskj ppulaciji dvljn bliski, da li najdirektnije usmeravaju učenike na temu kjj se gvri i ne bi li neki drugi kje bism sami našli bili blje rešenje. Učesnice fkus grupe smatraju bi vredel dzvliti da pred više pnuđenih, i sami edukatri mgu da ptraže neke iz svg miljea kji će više dgvarati i blje dražavati suštinu sadržaja. Jedna d mgućnsti je i da učenici daju predlge citata. Pri kraju časa vditelj radinice mže se vratiti na pčetak i tražiti d njih da prcene citat i traži d njih da dmah ili za naredni čas pnude neki blji. Na taj način dbili bism i ddatni kvalitet u vidu kritičkg pristupa sadržaju kji se brađuje. Kritički se svrćući na strukturu sesija, Brislava Maksimvić ispljila je rezervu prema isticanju ciljeva na pčetku svake d njih plazeći d činjenica i terija kje insistiraju na tkrivanju i pstepenm saznavanju suštine sadržaja ka najbljj strategiji učenja. Ostale učesnice razgvra nisu se saglasile sa vim stavm i smatrale su da je struktura bučavanja kja se zagvara u prgramu LQ Veštine za adlescenciju dbar put kji sigurava da učenici d samg pčetka znaju na čemu će se raditi i šta je čekivani ishd svakg časa. Nesprni de kulturlške adaptacije u širem smislu svakak je i usklađivanje terminlgije kja se kristi u priručnicima sa pjmvnim aparatm kji je de srpskg brazvng sistema. Tak na primer naziv lekcija je p svj prilici dslvni prevd za unit iz engleskg jezika, ali je u srpskm blje kristiti pjam tema, p analgiji sa nastavnim temama, kje su strukturni delvi šklskg prgrama svakg predmeta. Iskustv je pkazal da dmaći zadatak kd vdašnjih učenika, vervatn zbg pterećensti 20

22 šklskim bavezama, autmatski izaziva tpr. Stga je blje zameniti ga izrazima pput: prjekat, vežba, izazv, mj sistem napredvanja, mj sistem uspeha, sumiranje, stavljanje u praksu, test realnsti i sličn. Na radnim sastancima edukatri su izneli da im je, uz svu pmć i uptrebljivst priručnika, ptrebn značajn vreme za pripremu sesija sa učenicima. Svaki čas je vrl zahtevan, detaljn smišljen i precizn isplaniran. Kak su neki d njih pravili svje pwerpint prezentacije, spntan se nametnula ideja da bi t mgl da bude jedn d rešenja vg pitanja. Pnuđene prezentacije bi lakšale rad i pmgle nastavnicima, a ujedn i skratile vreme ptrebn za pripremu. Uklik bism napravili bazu pstjećih prezentacija i priprema za časve, mgli bism je pdeliti edukatrima. Gtve pripreme i prezentacije uvek je mguće prerađivati i dvršavati prema spstvenj kncepciji, karakateristikama i ptrebama knkretne grupe sa kjm se radi. Jedna d facilitatrki imala je strepnju kak će nastavnici upšte prihvatiti prgram, jer se dešaval da veći brj njih buke tretiraju ka ddatn pterećenje. Na sreću, va zebnja se pkazala nepravdanm. Razlg za t videla je pre svega u kvalitetu i uptrebljivsti prgrama, a zasigurn i dbrm izbru učesnika buka. Dve pštine imale su različiti pristup u dlučivanju kje će se škle uključiti u pilt fazi vg prjekta. Na Zvezdari su se dlučili da pnude tu mgućnst svim šklama i da svaka d njih delegira manji brj učesnika, smarajući da je t najpravedniji pristup. Na Nvm Begradu je dabran neklik škla kje su imale mgućnst da pšalju na buku više nastavnika i stručnih saradnika, a prednst vakvg izbra je veća vidljivst prgrama u škli. On št se u svakm slučaju pkazal ka pgrešan pristup jeste da se p nalgu direktra uključe nastavnici kjima su nedstajali sati stručng usavršavanja ili su bili prcenjeni ka generaln neaktivni, pa je v bila prilika da t isprave. U kviru fkus grupe diskutvan je i tme kak učesnice vide perspektivu, šta je ptrebn za dalju primenu i širenje prgram LQ Veštine za adlescenciju, kakve su šanse da frmaln pstane de našeg brazvng sistema. U brazvnm sistemu Republike Srbije pstje mgućnsti i mehanizmi za dalje širenje vg prgrama. Od pstjećih trenera, uz jš neke kji bi im se priključili mgli bi da budu frmirani mbilni timvi kji bi izlazili u susret izraženim ptrebama škla i lkalnih zajednica. Uz t, pstji mreža šklskih uprava i ptrebn je da prsvetni savetnici prđu predviđenu edukaciju, kak bi ni dalje mgli da bučavaju nastvnike i stručne saradnike i t je mehanizam putem kga bi prjekat mga da bude prširen na čitav sistem. Št se tiče frmalizacije, mguće je i dbr bi bil da prgram LQ Veštine za adlescenciju uđe u nacinalni šklski prgram. Prgram se već sad mže sprvditi na časvima deljenjskg starešine i deljenjske zajednice, ka št je veći brj edukatra iz pilt prgama i učini. U Ministarstvu prsvete, nauke i tehnlškg razvja Republike Srbije u tku je evaluacija prgrama Građanskg vaspitanja i pstje inicijative za njegv inviranje i izmenu sadraja. Ovu priliku trebal bi iskristiti, jer je prgram LQ Veštine za adlescenciju p blasatima 21

23 kje pkriva i metdama rada blizak vm predmetu i ima smisla da bude pretvren u sadržaj Građanskg vaspitanja. S vremena na vreme u našj brazvnj i stručnj javnsti pjavljuju se ideje uvđenju zdravstveng vaspitanja ka psebng predmeta, pa bi i tu bil mesta za prgram LQ Veštine za adlsecenciju. Ipak, najbliže realnsti da vaj prgram pstane strukturalni de nacinalng šklskg prgrama jeste slanjanje na njegv primarn preventivni karakter i uprav takav mga bi da se nađe među drugim preventivnim prgramima. T bi ptencijalnim krisnicima bi znak da je de strateškg dkumenta, da je pdržan i prepručen d strane Ministarstva prsvete, nauke i tehnlškg razvja Republike Srbije, Ministarstva zdravlja Republike Srbije, svih kji su zaduženi za realizaciju strategije brazvanja. Tema kja se pjavila u kviru fkus grupe bila je i prmcija prgrama LQ Veštine za adlescenciju u brazvnj i društvenj javnsti. U srpskm brazvnm sistemu, prvi krak u tm pravcu je akreditacija prgrama d strane Zavda za unapređenje brazvanja i vaspitanja. Imajujći u vidu sve reference, naučnu zasnvanst i rezultate evaluacije vg prgrama, prijavljivanje na knkurs, pribavljanje dgvarajućeg dbrenja i uvrštavanje u katalg prgrama stalng stručng usavršavanja nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika zahtava izvesn vreme i energiju, ali ne bi trebal da predstavlja veći prblem. Da bi prgram psta vidljiviji i prepznat ka krisna nvina u brazvnj i društvenj zajednici upšte, učesnice fkus grupe smatraju da bi bil dbr da se pred Ministarstva prsvete, nauke i tehnlškg razvja Republike Srbije u prmciju i širenje čitavg prjekta uključi i lkalna samuprava. Prevencija ascijalnih blika pnašanja duvek je bila jedan d pririteta i vg ministarstva i gradskih pština i prgram LQ Veštine za adlescenciju se sasvim uklapa u te aktivnsti. Iznete su ideje da bi Ministarstv prsvete, nauke i tehnlškg razvja Republike Srbije, p ugledu na neka iz drugih, razvijenijih zemalja, trebal da napravi listu prgrama kji imaju verifikaciju, evaluirani su, pkazali su rezultate i da ih prepruči šklama. Ključ budućeg uspeha kd vg, ka i kd prethdng prgrama je, p mišljenju svih prisutnih, da vakav pristup, pred Ministarstva prsvete, nauke i tehnlškg razvja Republike Srbije, pdrži i Kancelarija UNODC i lkalna samuprava. Važn je da se št više nastvnika i stručnih saradnika upzna sa vim prgramm da bi mgli da ga izaberu i da se št veći brj buči za njegvu primenu. Na taj način prgram pstaje prisutan u velikm brju škla i stga čak i ne mra da bude frmaln bavezan. Pitanje širenja prgrama pvlači za sbm jš jedn, a t je bezbeđenje ddatnih nvčanih sredastava. D ve faze, finansiranje prjekta bezbeđiva je UNODC u saradnji sa Lins Club Internatinal Fundatin. Nve buke nastavnika i diseminacija prjekta zahtevaju izvesna sredstva, a nda se uvek pstavlja i pitanje kak će na biti bezbeđena. Jedan d načina je prikupljanje dnacija. Naglašen je da bi frmalnija saradnja između Kancelarije 22

24 UNODC i Ministarstva prsvete,nauke i tehnlškg razvja Republike Srbije u tm smislu mgla da bude naredni krak u širj uptrebi vg prgrama u šklama u Srbiji. Diskusija je zakružena generalnim stavm da uklik želim da prgram LQ Veštine za adlescenciju zaživi u šklama u Srbiji, važn je za nastavnike bezbiti sve št im je ptrebn, buku, materijale, gtve prezentacije i materijalna sredstva, a nda im pružiti uverenje da imam pverenja u njih i dati im slbdu da d svega št im je na rasplaganju daberu n št će u datm trenutku, za grupu dece sa kjm rade biti najkrisnije i najefikasnije ih dvesti d željenih ishda. Radni sastanci su u tm slučaju dragceni, jer bi bili prilika za razmenu pzitivnih iskustva i kreativnih mgućnsti, ne kntrla, ali svakak mest za razrešavanje dilema šta je u redu, šta nije, klik se mže dstupiti d riginalng uputstva, a da se sačuva autrski kncept. Peridičn praćenje predstavljal bi graničavajući i usmeravajući faktr u dnsu na inicijative za izmene kak bi ne stale u kvirima pdešavanja i fine adaptacije na knkretne uslve primene prgrama Zaključci i prepruke fkus grupe sa dnsicima dluka Fkus grupa sa dnsicima dluka pkazala je da je prgram LQ Veštine za adlsecenciju u vj sredini prihvaćen sa idejm da se najpre utvrde ptrebe i resursi jedne zajednice da apsrbuje, iznese i prfitira d jedng prjekta ve vrste. Ptreba da se na prevenciji zluptrebe PAS sa decm i mladim ljudima radi na drugačiji, efikasniji način neg št je t d sada bi slučaj, evidentirana je u prethdnm peridu, tkm implementacije UNODC Prgrama snaživanja prdica 10-14, a učesnice fkus grupe bile su angažvane d strane Kancelarije UNODC na njegvj implementaciji. Nvi prgram dša je ka prirdni nastavak POP i pstjećih aktivnsti Kancelarije UNODC na uvđenju Međunardnih standarda prevencije narktika u vj sredini. Ovi napri pklpili su se sa planvima Ministarstva prsvete nauke i tehnlškg razvja RS da pripremi jedan nacinalni prgram namenjen prevenciji PAS kji bi mga da bude snva za sve stale preventivne prgrame. P mišljenju učesnica diskusije, buka edukatra za prgrama LQ Veštine za adlsecenciju razrešava i jednu značajnu teškću u našem brazvnm sistemu, jer nastavnici u svm inicijalnm brazvanju nemaju zadvljavajuću pripremu za vaspitni rad sa učenicima. Psebnu pgdnst predstavlja priručnik za nastavnike sa detaljn pisanim radinicama i dgvarajuća radna sveska za učenike. Najveća vrednst prgrama, slžile su se sve učesnice intervjua, leži u krisnsti za učenike, dnsn njegvm primarn preventivnm karakteru. Usvajanjem i vežbanjem scijalnemcinalnih veština pdstiče se lični razvj i sazrevanje mladih ljudi i na taj način jača njihva tprnst na različite faktre rizika kji prate drastanje. Blje upznavanje i zbližavanje sa vršnjacima i nastavnicima predstavlja dbit kja se uvek ističe ka značajna prednst vakvg pristupa u dnsu na sve stale, d sada primenjivane kd u vj sredini. Rditelji uključeni u prgrama LQ Veštine za adlsecenciju nadknađuju nedstatak vakvih sadržaja, a dbrbit dece kju vide u njemu svakak im je najvažnije d svega št bi mgli da čekuju. 23

25 Na snvu iskustava iz buka edukatra i radnih sastanaka trenerice i facilitatrke su iznele sledeće prepruke vezane za primenu prgrama u vj sredini: 1. Adaptacija prgrama zaista jeste ptrebna i t ne ka jednkratna intervencija, već ka kntinuiran prces fing pdešavanja i usaglašavanja sadržaja i metda rada sa prmenama kruženja mladih ljudi i izazva sa kjima se u drastanju sučavaju. Važn je da prjekat bude dvljn fleksibilan da mže da se menja u skladu sa ptrebama krisnika, a da pet zadrži svj predviđeni, empirijski ptvrđeni implementacini mehanizam. 2. De sadržaja kji je cenjen ka najsetljviji na kulturlške razlike su citati. Trebal bi ih preispitati, a neke d njih svakak zameniti adekvatnijim. Predlg je da pred pstjećih, edukatri mgu da kriste i ne kje sami nađu, a bliži su kulturnim sbenstima vg društva. 3. Krišćenu terminlgiju bi takđe trebal pdesiti tak da bude bliža iskustvu srpskih nastavnika i mentalitetu učenika, pa je na pr. umest lekcija blje kristiti tema, a dmaći zadatak, mga bi da bude prjekat, izazv, sumiranje, stavljanje u praksu ili neka druga sintagma kja neće kd dece izazivati tpr. 4. Zbg sbensti važećeg sistema brazvanja, sadržaje prgrama tešk je smestiti u 40 sesija kje treba da budu realizvane u tku jedne šklske gdine. Oba rešenja, sprvđenje tkm jedne, dnsn dve gdine imaju svje prednsti i nedstatke. Prevagnul je ipak mišljenje da je dvgdišnje trajanje bliže realnsti, pri čemu se treba dlučiti za V i VI ili VI i VII razred. 5. Iskustv primene u pilt fazi pkazal je da je pripremanje časva predstavljal, uz pstjeće baveze, značajn ddatn pterećenje za nastavnike. Priručnici su vema dbri, ali bi zbg slžensti i bima sadržaja, gtve pripreme i pwerpint prezentacije bili bi d velike pmći. 6. U važećem brazvnm sistemu pstje mgućnsti i mehanizmi za dalje širenje prgrama LQ Veštine za adlsecenciju u Srbiji. Trenutn je najjednstavnije sprvđenje u kviru časva deljenjskg starešine i deljenjske zajednice. U dgledn vreme mga bi se naći ka sadržaj građanskg vaspitanja ili zdravstveng vaspitanja, ali mu je prirdn mest u brzvnm sistemu među preventivnim prgramima. 7. Akreditacija d strane Zavda za unapređenje brazvanja i vaspitanja, prmcija u stručnj i društvenj javnsti i veći buhvat nastavnika planiranim bukama, važni su uslvi da prgram dđe d št većeg brja srpskih škla. 8. Mest na psebnj listi prverenih i efektima dkazanih prgrama, prepruka Ministarstva prsvete, nauke i tehnlškg razvja RS, pdrška Kancelarije UNODC i lkalne samuprave, vema bi lakšali širenje prgrama. 9. Realizacija prgrama ne zahteva velika materijalna sredstva, ali u vdašnjim scijalnim i društvenim prilikama nephdn je sigurati ddatni izvr finansiranja škla i za ta sredstva. 24

26 10. Za ptimalan rad i pstizanje najbljih efekata važna je izvesna dza autnmije nastavnika u realizaciji prgrama LQ Veštine za adlsecenciju, a radni sastanci nephdni su ka mehanizam praćenja, pdsticanja, ganičavanja alternativnih predlga i siguranja riginalne kncepcije autra Upitnik za edukatre Predstavljanje i analiza prikupljenih infrmacija Pzivu da ppune upitnik pslat u elektrnskj frmi dazval se 11 edukatra. Na pitanje u čemu vide najznačajniju vrednst prgrama, edukatri su u najvećj meri isticali: - primarn preventivni karakter i pdsticanje razvja učenika - usvajanje i vežbanje scinajaln emcinalnih veština - sadržaji su bliski ptrebama i interesvanjima adlescenata - efikasne metde rada kje pdsticajn deluju na mtivaciju i uključenst učenika - prgram nudi teme i instrumente za vaspitni rad s učenicima, kji nije dvljn zastupljen i razrađen krz pravilnike nastavnm planu i prgram, ističe pzitivne živtne vrednsti - pzitivn delvanje na atmsferu: pvezivanje i saradnja sa učenicima, razvijanje drugarstva i razvj samkntrle, - uključivanje interkulturalng i krskurilularng aspekta nastave - zajedničke aktivnsti rditelјa i dece 25

27 Prema dgvrima u upitniku, najznačajnije teškće na kje su nailazili edukatri u realizaciji prgrama u pilt fazi bile su: - bimnst sadržaja predviđenih za bradu u tku jedng časa, št je razrešavan redukvanjem aktivnsti ili prdužavanjem časa - preveliki brj radinica za jednu šklsku gdinu, vremensk uklapanje u raspred časva - sadržaj sesija je ambicizn planiran, tak da zahteva značajn vreme za pripremu - radinice su prezahtevne za učenike V razred, blje je krenuti sa prgramm mal kasnije - deljenje d prek 30 učenika je prevelika grupa za rad i treba ga pdeliti u dve - bil je i nezainteresvanih učenika, št je razrešavan zbiljnim pripremanjem i ukazivanjem na dbrbiti d prgrama Grupa učenika sa kjm je rađen birana je uglavnm na snvu mišljenja stručnih saradnika ili zajedničkm dlukm stručng saradnika, deljenjskg starešine i direktra. Tek pnegde bili su t sam deljenjski starešina ili direktr. Sastav grupe u 10 d 11 slučajeva bi je iz istg deljenja, a sam u jednm slučaju bili su t učenici različitih deljenja istg uzrasta. Ovakav izbr većina smatra pravdanim, s tim št dve kleginice smatraju da bi trebal uzeti u bzir i mtivisanst učenika i raditi sa nima kji pkažu da t zaista žele. Za većinu edukatra dluka u kje vreme će realizvati prgram nije predstavljal prblem i t su uglavnm, u 6 slučajeva bili časvi deljenjske zajednice, a u dva građanskg vaspitanja. Ostali su se snalazili pzajmljivanjem dela nekg časa d klega. Među dgvrima edukatra bil je i predlga da se v pitanje reši deljenjem prgrama na bar dve gdine, dnsn uvđenjem nvg predmeta kji bi bi de fakultativng prgrama. Nijedan d edukatra nije ima prblema sa nalaženjem prstra za rad, št je infrmacija kja bi mgla da hrabruje, ali pstji mgućnst i da je psledica padanja brja dece u šklama. Vreme ptrebn za pripremu pjedinačnih sesija kretal se u raspnu d 0.5 d 3 sata, većinm negde u sredini vg intervala, a u prseku k 1.5 sat. Ka mgućnsti za rasterećenje navđene su: elektrnska verzija priručnika, gtve pwerpint prezentacije, materijal u frmi pripreme za čas, vide materijal i rad edukatra u paru. Na pitanje šta bi knkretn prmenili u priručniku za nastavnike, edukatri su se izjasnili na sledeći način: - ništa i bez dgvra 5 - neke citate 4 - frmulacije nekih d ciljeva 3 - vreme za pjedine aktivnsti (skratiti, prdužiti) 3 - jasna priprema za čas, gtvi materijali, ddati vide materijale 1 26

28 - način rada, prilagditi se našem mentalitetu 1 - pjedini sadržaji 1 Ovi dgvri ukazuju da je značajan brj u ptpunsti zadvljan priručnikm za nastavnike, a n št se pklapa sa mišljenjima iznetim na drugim mestima su ptrebne intervencije kd citata, frmulacija ciljeva i vremenske artikulacije sesija. U radnj svesci za učenike Prmene i izazvi najveći brj edukatrki (3) ne bi menja ništa ili nije da dgvr (2). Među knkretnim predlzima našli su se: da materijal bude u frmi radnih listva kje bi učenici prikupljali u fascikle (2), da treba redukvati sadržaje jer su pterećujući za učenike (1), ubaciti bje i pneku ilustraciju (1), izmeniti neke jezičke frmulacije (1). Struktura radinca OTKRIVANJE-POVEZIVANJE-VEŽBA-PRIMENA, d većine edukatrki (82%) prcenjena je ka efikasna. Obrazlženje je retk iznšen, a bil je da dgvara didaktičk metdičkim principima uspešne nastave. Sve edukatrke kje su dgvrile na pziv da dgvre na upitnik, smatraju da su sadržaji prgrama LQ Veštine za adlsecenciju relevantni i u dvljnj meri jačaju tprnst mladih ljudi prema rizičnim blicima pnašanja, št u najvećj meri pravdava njegv uvđenje u brazvni sistem. Rezultati upitnika gvre da pstji fer tretman učesnika različitg pla u prgramu, sam 3 su se izjasnile da dređene sesije više dgvaraju dečacima ili devjčicama, ali ni jedna ne smatra da tu treba unsiti neke izmene ili prilagđavanja. Jedna d ideja iz upitnika bila je da bi ciljevi frmulisani ne sam za pjedine časve, već i teme, dnsn lekcije u celini mgli da dprinesu efikasnijj primeni prgrama, ali t dgvri ispitanika ne ptvrđuju. Naime, 6 se slžil sa vim predlgm, a 5 ga smatra suvišnim i zbg tga neće dalje biti razmatran. Dprins citata uspešnsti radinica prcenjen je na sledeći način: Dprins citata upšte nisu dprinsili 0 dprinsili su u malj meri 3 dprinsili su u većj meri 6 vema su dprinsili 2 27

29 Dakle, ak bi dprins bi cenjivan cenm d 1 4, prsečna cena bila bi 2.91, št približn dgvara kategriji dprinsili su u većj meri. Na pziv da daju predlge za izstavljanje ili zamenu citata, većina edukatrki (8) reagvala je nedređen (bez dgvr, ima ih dsta, rađen na sastanku). Jedna d iznetih ideja je da zbg interkulturalnsti pnegde treba ddati citat kji bi mga biti pgdniji, a ne zamenjivati pstjeće. Knkretni predlzi bljih citata su: čas L II čas 1. L II čas 4. L III čas 2 L III čas 5. L VI čas 8. L VI čas 10. L VI čas 12. L VI čas 14. predlg nvg citata Dajte mi slnac i dvljn dugačku plugu i pmeriču svet, Arhimed Psle bja, kplje u trnje, nardna pslvica Kakve su ti misli, takav ti je živt. Lepa reč gvzdena vrata tvara, nardna pslvica Ne mra da me ujede zmija da bih zna da trv ubija. Ce dan učim mačku da treba da izađe naplje, a na mene uči da neće. Ak si uživa u ptršenm vremenu, nda n nije uzalud ptršen. Džn Lenn Biraj pametn. Od 40 sesija, pzvane da prcene da li je neka suvišna, ispitanice su dgvrile na sledeći način: Suvišne sesije nema ih 7 rezime 2 neke 2 28

30 Ovakav rezultat u velikj meri ptvrđuje pravdanst pstjeće kncepcije i sadržaja prgrama LQ Veštine za adlsecenciju. Stavvi ptrebi sažimanja pjedinih sesija su sasvim pdeljeni: 5 učesnica ispitivanja je prtiv, 5 je za, ali nije navel knkretn na kje misli i jedna nije dgvrila na v pitanje. Ovakvi rezultati na daju nam jasne smernice za bil kakve izmene prgrama i stga stajem pri knstataciji da pstje različita mišljenja vj temi. Kd dužine trajanja prgrama, značajna većina ispitanica dlučil se za dve gdine, a ka argumente navdile su: pterećenje učenika raznim šklskim i vanšklskim aktivnstima, da je materijal prebiman za jednu šklsku gdinu, da ima mng krisnih materijala, ne mže sve da se uradi za jedan šklski čas, da je ptrebn da se na času deljenjskg starešine bavim i drugim krisnim i aktuelnim sadržajima. Jedna učesnica istraživanja se zbg kntinuiteta u radu i smanjeng sipanja izjasnila za jedngdišnje sprvđenje, a jedna smatra da bi prgram trebal realizvati tkm 4 gdine, d V d VIII razreda, s tim da ne bi trebal da zauzme više d 1/3 fnda časva deljenjske zajednice. Većina ispitanica je izjavila da je imala prblema da predviđene sadržaje smesti u jedan šklski čas, a rešenje su nalazile u sažimanju, redukvanju, fkusiranju na najvažnije, prdužavanju sesije, a t je infrmacija kju sm već dbili kd nekg d prethdnih pitanja. Mtivisanst učenika da se uključe u prgram prcenjena je na sledeći način: Mtivisanst učenika upšte nisu bili mtivisani 0 u malj meri su bili mtivisani 4 većim delm su bili mtivisani 7 vema su bili mtivisani 0 Uklik bism je cenjivali cenama d 1 4, prsečna mtivisanst bi bila 2,64,. Prema nalazima vg upitnika (91% dgvra), mtivisanst učenika je tkm gdine scilvala. Razlge mžem tražiti u zamru učenika kji se kumulira tkm šklske gdine, dsustvu navike i iskustva sa vakvim vidvima rada, a mžda i zasićenju intenzivnim prgramm. 29

31 Učenici su tkm primene prgrama uglavnm u malj meri ispunjavali dmaće zadatke, a kmpletna slika je: Ispunjavanje dmaćih zadataka upšte nisu ispunjavali dmaće zadatke 2 u malj meri su ispunjavali dmaće zadatke 8 u većj meri su ispunjavali dmaće zadatke 1 u ptpunsti su ispunjavali dmaće zadatke 0 Obrazlženje njihvg pnašanja ispitanice su uglavnm nalazile u pterećensti drugim šklskim bavezama. Učenici su jš manje bili spremni za vđenje dnevnika: Vđenje dnevnika učenici upšte nisu bili spremni da vde dnevnik 4 učenici su u malj meri bili spremni da vde dnevnik 6 učenici su uglavnm ispunjavali vaj zahtev 1 učenici su u ptpunsti ispunjavali vaj zahtev 0 Obrazlženje je bil ist ka i za dmaće zadatke, pterećenst drugim šklskim bavezama. 30

32 Prema dgvrima u upitniku, rditelji su umeren pzitivn reagvali na uključivanje njihve dece u prgram LQ Veštine za adlsecenciju, ali nisu pkazivali veću spremnst da se sami uključe u rad. Detaljniji dgvri su: - bez dgvra 1 - reagvali su pzitivn 6 - umeren su zainteresvani 1 - većina ih je bila suzdržana i rezervisana 2 - nemaju naviku da se angažuju na vakav način 4 Za dalju primenu i frmaln uključivanje u naš brazvni sistem, prema dgvrima ispitanica ptrebni su sledeći uslvi: - adaptacija priručnika za nastavnike 3 - da se predvidi realizacija u kviru časva deljenjske zajednice 3 - fakultativni prgram ili sekcija 3 - buka št većeg brja nastavnika 2 - prmcija prjekta širj javnsti 2 - mtivisanje edukatra (uključujući i materijalnu stimulaciju) 2 - realizacija u kviru gradjanskg vaspitanja 1 - akreditacija Zavda za unapređenje brazvanja i vaspitanja1 - uključivanje Ministarstva prsvete, nauke i tehnlškg razvja Republike Srbije Zaključci i prepruke na snvu upitnika za edukatre 1. Najznačajnije vrednsti prgrama kje su na snvu iskustva iz pilt faze isticale ispitanice u svjim dgvrima na pitanja iz upitnika, u velikj meri se pklapaju sa mišljenjima kja su na istu temu iznsile učesnice u kviru fkus grupe sa dnsicima dluka i svde se na: primarn preventivn delvanje i pdsticanje pšteg razvja učenika krz usvajanje scijaln-emcinalnih veština, sadržaji kji su bliski ptrebama i interesvanjima učenika, efikasne metde rada sa učenicima, pzitivan uticaj na klimu u grupi, pmć nastavnicima u realizaciji vaspitne funkcije škle, uključivanje rditelja i interkulturalni i krskurikulatni elementi. 2. Teškće na kje su ispitanice nailazile, takđe se dbrim delm pklapaju sa infrmacijama kje sm dbili d trenerica i facilitatrki: bimnst sadržaja predviđenih za bradu u tku jedng časa, preveliki brj radinica za jednu šklsku gdinu, prgram zahteva značajn vreme za pripremu nastavnika, radinice su prezahtevne za učenike V razred, blje je krenuti sa prgramm mal kasnije, kd planiranja rada treba imati u vidu veličinu grupe i pterećenst, dnsn mtivisanst učenika. 3. U izbru učenika sa kjima će prgram biti sprvđen uglavnm je prihvatan mišljenje stručnih saradnika, psihlga i pedagga, a uključivale su se razredne starešine i 31

33 direktri škla. Grupe za rad frmirane su najčešće tak da ih čine učenici jedng deljenja, ali bil je i grupa učenika iz različitih deljenja. Iskustva nekih d ispitanica gvre da bi ka uslv uključivanja u prgram trebal imati u vidu i mtivisanst učenika za vakav način i sadržaje rada. 4. Najpdesnije vreme za realizaciju prgrama je čas deljenjske zajednice, a vredi razmišljati i građanskm vaspitanju i uvđenju nvg fakultativng predmeta. 5. Vreme ptrebn za pripremu sesija kretal se d 0,5 d 3 sata, u prseku 1,5 sat. On št bi skratil vreme i rasteretil nastavnike je: elektrnska verzija priručnika, gtve pwerpint prezentacije, materijal u frmi pripreme za čas, vide materijal i rad edukatra u paru. 6. Ok trećine učesnika istraživanja ne bi ništa menjal u priručniku za nastavnike, k jedne trećine navdili su citate, frmulacije ciljeva i vreme za pjedine aktivnsti, št je u skladu sa viđenjem trenerica i facilitatrki iznetim na fkus grupi. 7. Među predlzima za izmenu radne sveske za učenike, najknkretniji predlg bi je da ima frmu radnih listva kje bi učenici prikupljali u fascikle. 8. Struktura radinca d većine ispitanica prcenjena je ka efikasna, dnsn da je didaktičk metdički pravdana. 9. Sve učesnice istraživanja prcenjuju sadržaje prgrama ka relevantne i deltvrne u jačanju tprnsti mladih ljudi prema rizičnim blicima pnašanja. 10. Prema vm ispitivanju, prgrama LQ Veštine za adlsecenciju jednak tretira mlade ljude različitg pla. 11. Uklik bism dprins citata prcenjivali cenama d 1 d 4, prsečna cena bila bi 2.91, št dgvara kategriji dprinsili su u većj meri. 12. Od 40 časva, za 8 je pnuđena zamena citata nekim kji bi više dgvara duhu srpskg jezika. Jedna ispitanica predlžila je umest zamene, da nvi citati budu sam ddati pstjećim. 13. Značajna većina učesnica ispitivanja ne nalazi da je bil kja ili tek pneka sesija suvišna. 14. Dvgdišnje trajanje prgrama je pcija za kju se dlučila većina. 15. Značajna većina ispitanica tešk je uspeval da predviđene sadržaje realizuje za jedan šklski čas. 16. Uklik bism je cenjivali cenama d 1 d 4, prsečna mtivisanst učenika bila bi 2,64 i scilvala je tkm realizacije prgrama. 17. Značajna većina nastavnica i stručnih saradnica kje su učestvvale u piltiranju prgrama navdi da su učenici u malj meri ispunjavali dmaće zadatke, a jš manje su bili spremni da vde dnevnik. 32

34 18. Rditelji su umeren pzitivn reagvali na uključivanje njihve dece u prgrama LQ Veštine za adlsecenciju, ali nisu pkazivali veću spremnst da se sami uključe u rad. 19. Prema dgvrima u vm upitniku, najznačajniji uslvi za širenje i frmalizvanje statusa prgrama u brazvnm sistemu su: adaptacija priručnika za nastavnike, realizacija u kviru časva deljenjske zajednice, ka fakultativni prgram ili sekcija, buka št većeg brja nastavnika, prmcija prjekta u širj javnsti, mtivisanje edukatra (uključujući i materijalnu stimulaciju), realizacija u kviru gradjanskg vaspitanja, akreditacija prgrama d strane Zavda za unapređenje brazvanja i vaspitanja i uključivanje Ministarstva prsvete, nauke i tehnlškg razvja Republike Srbije. Najjači utisak kada se pgledaju vi zaključci jeste da se u delu kji se dnsi na jake strane, kritična mesta i uslve nephdne za dalju primenu i frmalni ulazak prgrama LQ Veštine za adlsecenciju u brazvni sistem, gtv u ptpunsti pklapaju sa viđenjem i stavvima trenerica i facilitatrki, dnsn predstavnica Ministarstva prsvete, nauke i tehnlškg razvja RS i lkalne samuprave Radinica za edukatre 33

35 Predstavljanje i analiza prikupljenih infrmacija Radinica je držana 30. ktbra gdine u htelu Zira. Okupil se 20 edukatrki, a pridružile su nam se i sve tri akreditvane trenerice prgrama LQ Veštine za adlescenciju, vg puta u ulzi facilitatrki grupa. Cilj nam je bi da d nastavnika i stručnih saradnika kji su u pilt fazi sprvdili prgram LQ Veštine za adlescenciju prikupim predlge šta bi trebal izmeniti u priručnicima za nastavnike i radnim sveskama za učenike kak bi vi materijali bili bliži sredini i pgdniji za uptrebu sa lkalnm ppulacijm. U kviru aktivnsti za zagrevanje tražen je da učesnice radinice iznesu svj generalni stav prgramu LQ Veštine za adlescenciju. U frmi brainstrming ne su najpre navdile šta im se najviše dpal, najviše cene, a ptm šta im je smetal, šta bi prmenile da bi prgram mga efikasn i lak da bude sprvđen u šklama. Već na prvi pgled jasn je da je na snvu primene bil dalek više pzitivnih reakcija i ne su se dnsile na visk vrednvanje: scijaln-emcinalnih veština kje mladi stiču: sampuzdanje, kntrla emcija, psebn impulsivnsti, empatičnst, tlerancija, pstavljanje ciljeva, samsvest i svest drugima, metdlgije rada: aktivnst učenika, dinamičnst, smenjivanje aktivnsti kje pdsticajn deluju na mtivaciju učenika, strukturu buke, krišćenje citata, insistiranje na primeni uticaja na klimu u grupi: blje upznavanje, unapređenje dnsa, razvijanje blisksti, tvrensti, iskrensti svebuhvatnsti, sistematičnsti i preventivng karaktera prgrama kji se slanja na pdsticanje drastanja, usvajanje živtnih lekcija uključivanje rditelja Teškće kje su ispitanice iznele dnsile su se na: bimnst sadržaja, mestimične nejasnće brj radinica vreme ptrebn za pripremanje časva citate frmulacije ciljeva veličinu grupe sa kjm su radili uklapanje u pstjeći šklski plan i prgram neprilagđenst mlađem uzrastu Nakn vg dela, učesnice su se pdelile u 6 grupa. Svaka d njih dbila je jedan de prgrama i zadatak da jš jednm pregleda materijale (priručnik za nastavnike i radnu 34

36 svesku za učenike) i na dgvarajućem frmularu navedu krekcije za kje smatraju da će lakšati i učiniti efikasnijm primenu prgrama. Radi kasnije lakše brade, tražen je i da svaku izmenu razvrstaju u jednu d četiri kategrije: Tehničke izmene - T, Kulturlške izmene - K, Sadržajne izmene - S Vreme i dinamiku realizacije - V P završetku rada, metrijal je prsleđen drugj grupi kja se izjašnjavala predlženim izmenama i ddavala svje, navdeći i kmentare uklik su t smatrali celishdnim u dnsu na zadatak. Lista izmena napravljena je na snvu predlga kd kjih su grupe bile sasvim saglasne ili nije bil više d jedne grupe kja je se prtivila pstjećem predlgu. Na snvu mišljenja grupa krekcije materijala u vezi kjih pstji značajna saglasnst su sledeće: Lekcija I POČETAK TINEJDŽERSKOG DOBA : PUT ADOLESCENCIJE Čas 1. Čas 2. Čas 3. (S, V) U delu VEŽBA treba izstaviti jednu ili dve d narednih aktivnsti: - ptraga za ljudima - da li sam uhvati kak se zveš - predstavljanje sbe sa leve strane (V) Ovaj čas mguće je spjiti sa prethdnim u jedan (S,V) U VEŽBI treba izstaviti de smernicama i dmah preći na frmulisanje glasanje pravilima (S,V) U radnj svesci za učenike Prmene i izazvi vežbu uz vaj čas Pravila pnašanja treba izstaviti, bez svrhe je jer nije dvljn pvezana sa sadržajem (S, V) Dmaći zadatak je suvišan i treba ga izstaviti (S) U OTKRIVANJU aktivnst pdsećanja na pravila pnašanja je suvišna (S) U VEŽBI dbr je pnuditi jš neki kriterijum za grupisanje, na pr. sprt kjim se bave, vannastavna akativnst kju vle, miljena kmpjuterska igrica i sl. (S) Izbr sagvrnika ne treba prepustiti učenicima, već ih spariti metdm slučajng ili nametnutg izbra (T) Predstavljanje je predviđen za nareni čas, ali ga tam nema, pa ga treba uključiti na vm, nakn završnih pitanja. 35

37 Čas 4. (T) U radnj svesci za učenike Prmene i izazvi frmular za intervju draslih treba premestiti u 3. čas, a ne 4. kak sada stji, jer se dnsi na sadržaj vg časa (S) POVEZIVANJE, krak 1. dvljan je 1 primer (T) Iz dela Materijali i priprema izbrisati: Primer ilustracije putkaza nalazi se u deljku OTKRIVANJE jer se tam ne nalazi. (S) Iz dela POVEZIVANJE treba izstaviti psednju aktivnst Pvežite kncepte vrednsti i veština (T) Psle kraka 2. u POVEZIVANJU treba da slede kraci 1. i 2. iz VEŽBE, a završiti krakm3. iz POVEZIVANJA (K) U RESURSNOM LISTU: POZITIVNE VREDNOSTI zameniti uslužnst sa altruizam jer se uslužnst u našem jeziku i kulturi kristi za uslužne delatnsti ili ima značenje blizak submisivnsti, a upšte se ne nalazi kd nabrajanja značajnih vrednsti, Odgvarajuća definicija bi bila: Pmaganje i nesebična briga za dbrbit drugih Čas 5. (S) Dmaći zadatak dnevnik previše je upšten i treba ga knkretizvati u frmi radng lista (K) Umest pstjećeg citata, nama je bliža nardna pslvica Št si pseja, t i žanješ. (S, V) U uvdnm delu pdsećanje na sadržaje prethdnih časva je suvišn i treba ga preskčiti. Lekcija II GRADIMO SAMOPOUZDANJE I VEŠTINE KOMUNIKACIJE Čas 1. Čas 2. (K) Kak bism bili sigurni da će nas deca razumeti (narčit mlađi uzrast), pstjećem citatu treba ddati i sledeću Arhimedvu misa: Dajte mi slnac i dvljn dugačku plugu i pmeriću svet (V) Za realizaciju scenarija ptrebna su 2 časa (S, V) Testvi su suvišni i treba ih izstaviti (K) Umest pstjećeg citata, blje rešenje je sledeća latinska pslvica: Razlg zbg kjeg imam dva uha, a sam jedna usta je da bism mgli više slušati, a manje gvriti. (S, V) Testvi su suvišni i treba ih izstaviti (S, K) Vđenje dnevnika ka dmaći zadatak je suvišn i treba ga izstaviti 36

38 Čas 3. Čas 4. (S,V) Testvi su suvišni i treba ih izstaviti (V) Radna sveska za učenike Prmene i izazvi: Za ppunjavanje i prezentvanje radinih listva Odluke! Odluke!, Šta treba da uradite i Pdsećanje treba dvjiti pseban čas (S) Testve treba ili izstaviti ili ih dati za dmaći zadatak Lekcija III POZITIVNO UPRAVLJANJE EMOCIJAMA Čas 1. Čas 2. Čas 3. Čas 4. Čas 5. (S) Ptrebn je smanjiti brj aktivnsti kje se daju za dmaći zadatak (S, K) Vđenje dnevnika ka dmaći zadatak je suvišn i treba ga izstaviti (T) Razgvr sa izabranm draslm sbm dvljn je tvriti temu sa rditeljima, ne mra se pisati (S, K) Pstjeći citat je suviše apstraktan, treba ga zameniti: Kakve su ti misli, takav ti je živt (S,V) U POVEZIVANJU aktivnst 3. je suvišna. Vežbanje prmene d dna d vrha radi se kasnije u priručniku za učenike ka glavnu aktivnst (S, K) Vđenje dnevnika ka dmaći zadatak je suvišn i treba ga izstaviti (V) Uklik se učenicima mgući da radni list Od dna d vrha u radnj svesci Prmene i izazvi urade na času, neće biti ptrebe da ga rade ka dmaći zadatak (T) Napraviti preraspdelu sadržaja 2. i 3. časa kak bi bili ravnmernije raspređeni (K) Uz pstjeći, mže se navesti i naša nardna pslvica: Lepa reč gvzdena vrata tvara (S, K) Vđenje dnevnika ka dmaći zadatak je suvišn i treba ga izstaviti (T) U radnj svesci Prmene i izazvi članak Stres pd reflektrima je prepširan. Previše je teksta kji dbija učenike. Za učenike bi bil stimulativnije da se svaki naslv prikaže krz sliku. (S, K) Vđenje dnevnika ka dmaći zadatak je suvišn i treba ga izstaviti 37

39 Lekcija IV UNAPREĐIVANJE ODNOSA SA VRŠNJACIMA Čas 1. Čas 2. (V) treba prdužiti vreme jer je jedan šklski čas nedvljan za realizaciju svih predviđenih aktivnsti (S,V) dmaći zadatak treba redukvati na vđenje dnevnika, ppunjavanje radne sveske je suvišn Čas 3. Čas 4. Čas 5. Čas 6. (S) misa pnuđena ka citat je kmplikvana i učenicima tešk razumljiva, uklik nema bljeg rešenja, treba ga izstaviti (V) treba prdužiti vreme za realizaciju sadržaja vg časa, jer sam POVEZIVANJE zahteva čitav čas (T) aktivnst tkanja treba blje bjasniti (S) dmaći zadatak treba redukvati na Razgvr sa izabranm draslm sbm, vđenje dnevnika treba isključiti (V) sadržaje vg časa dbr je pdeliti na 2 dela kja se realizuju krz 2 časa (S) Članak Kak da dlučite da budete prijatelj p svm izbru iz radne sveske Prmene i izazvi treba redukvati na suštinske ideje (T) pwer pint prezentacije kje bi edukatri delili međusbn značajn bi skratile vreme ptrebn za pripremanje časva (V) scenarim je predviđen dmaći zadatak i diskusija dgvrima učenika, ali nije predviđen vreme za t (T) šest kraka u pristupu rešavanju prblema ne treba beležavati slvima reči REŠENJE, već rednim brjevima, jer se pis kraka ne mže dvesti u vezu sa slvima Lekcija V JAČANJE PORODIČNIH ODNOSA Čas 1. (S, V) Ograničiti izbr načina prezentacije (skeč na primer) da bi učenici brže uradili prjekat i prezentvali ga na istm času (T) Radni materijal za učenike treba prilagditi načinu prezentacije. 38

40 Čas 2. (S, V) Uklik se prdukti prezentuju na 1. času, čas 2. je suvišan i treba ga izstaviti. Lekcija VI PRAVIMO ZDRAVE IZBORE Čas 1. Čas 2. Čas 3. Čas 4. Čas 5. (T) bil bi dbr da je uvdna instrukcija jasnija (K) frmulacija cilja bi trebal da je bliža našem jeziku: Predstavljanje lekcije i učavanje pzitivnih ciljeva i mgućih prepreka da učenici pstanu uspešni adlescenti i drasle sbe (K) kd navđenja prepreka na putu izraz trudnća pre braka blje je zameniti izrazm neželjena trudnća kji je kd nas ubičajeniji (T) bil bi zgdn umest da ga crtaju u svesci, da dijagram bude nacrtan u radnj svesci za učenike ( V) vreme za izradu prizvda je prekratk, treba da bude duže (K) naši učenici imaju značajnu averziju prema cenjivanju, pa bi t trebal isključiti (S, K) frmulacija i zahtev zadatka iz priručnika za učenike Prmene i izazvi su priličn nemtivišući za naše učenike i trebal bi ga zameniti pitanjima višestrukg izbra (K) našj sredini nije ubičajen kristiti izraz drga za sve supstance kje izazivaju zavisnst (T) linkve je blje izdvjiti i prezentvati na kraju (T) aktivnst Gvre stariji vršnjaci zahteva pseban čas ili izstvljanje (V) u delu PRIMENA nema vremena za aktivnst Hvala št ne pušite reklame, pa t mže da stane ka dmaći zadatak ili da bude izstavljen (S) bil bi dbr knkretnije frmulisati cilj - umest Kritičk razmišljanje... da stji: Osvešćivanje razlga, razumevanje razlga zašt mladi puše ili ne puše (V) za aktivnst Intervju sa gstima nedvljn je vremena i treba je izstaviti (V) za mlađe razrede trebal bi spjiti čas 3. i 4., a za starije zadržati dva časa (K) priručnika za učenike Prmene i izazvi tekst Da li ste znali u našj sredini izrazi lak piv i lak piće se ne kriste i treba ih izstaviti 39

41 Čas 6. Čas 8. Čas 9. Čas 10. Čas 11. Čas 12. (S,K) zadatak Vđenje dnevnika treba izstaviti jer je neprimeren uzrastu, kd nas se na ve teme u nvinama p pravilu piše senzacinalistički, crna hrnika (S) za citat je dabrana lepa misa, ali nije jasn pvezana sa sadržajem; uklik nema bljeg rešenja, treba ga izstaviti (S) Cilj časa je blje frmulisati ka ishd kji želim neg ka prces. Zat frmulaciju Razmatranje načina... treba zameniti izrazm Upznavanje učenika sa načinima... (S,K) de POVEZIVANJE, aktivnst Razgvr pitanjima kja se dnse na marihuanu u Anketi: šta misliš? U našj sredini je netačn da je ubičajena zabluda mladih da večina tinejdžera kristi marihuanu i zat taj de treba zameniti izrazm neki mladi veruju da većina tinejdžera kristi marihuanu. (S) cilj časa umest Razmatranje deltvrnih... blje je da stji Evidentiranje deltvrnih... (V) 5 minuta je premal za sve št je predviđen da se uradi u delu OTKRIVANJE i treba ga prdužiti ili redukvati sadržaj (V) de POVEZIVANJE 15 minuta je premal za sve št je predviđen, treba prdužiti vreme (V) de VEŽBA pdeliti, prilagditi vreme (S,V) završna pitanja su suvišna i treba ih izstaviti (S) citat bi trebal zameniti pgdnijim (S) cilj časa umest Demnstracija uptrebe veština... blje je da stji Usvajanje i uvežbavanje veština... (S,V) za aktivnst Prezentacija starijih tinejdžera nedvljn je vremena i treba je izstaviti (S) dređenija frmulacija cilja bila bi: Upznati učenike sa zdravim načinima da se izbr sa stresm (K) citat je neprimeren uzrastu, pa treba ptražiti blje rešenje ili ga izstaviti (S) citat je previš apstraktan, traba ptražiti blje rešenje 40

42 Čas 14. (K) de Materijali i priprema pstji zbiljna vervatnća da će edukatri tešk dći d kntakta tri-četiri lkalne grupe kje mlade uključuju u pzitivne aktivnsti..., jer je kd nas vrl slaba pnuda takvih mgućnsti, a i tam gde ih ima zbg eknmske krize tešk su dstupne većem brju dece i mladih (S) citat je vm prilikm najblje izstaviti (S) u frmulaciji cilja blje je zadržati sam pzitivan de i izstaviti...i izbegavanje štetnih drga (S) kd navđenja aktivnsti ključne elemente prevencije treba definisati preciznim terminima, na pr. sistem vrednsti Lekcija VII POSTAVLJAMO CILJEVE ZDRAVOG ŽIVOTA Čas 1. Čas 2. Čas 3. (S) Cela sedma lekcija treba da bude u bliku rezimea. Krz tu lekciju, kristeći knkretna pitanja treba anketirati učenike prgramu: usvjensti prgrama, kristi, razumljivsti, navesti situacije u kjima je primenljiv. U tm slučaju, pslednja lekcija REZIME mže da bude izstavljena (K) U našem jeziku pjmvi svrha i cilj imaju vrl blisk značenje, tak da će čak i drasli tešk razumeti razliku među njima. Zbg tga je umest svrha blje kristiti izraz čemu služi ili šta želim time da pstignem. (V) najkraće upznati učenike sa sadržajem i redukvati vreme za POVEZIVANJE, a prdužiti vreme za VEŽBU (T) U VEŽBI kada učenici ppunjavaju radni list Rastem pstavljajući sebi ciljeve, blje je da učenici kriste ciljeve kje sami smisle neg ne iz resursng lista Situacije u vezi sa ciljevima. Resursni list mže da bude krišćen uklik učenici nemaju ideju za svj cilj na kme bi vežbali. (T) Pisanje ciljeva časa na tabli je neptrebn. (K) Umest svrha blje kristiti izraz čemu služi ili šta želim time da pstignem. Lekcija REZIME Čas 1. (T) Rezime je 41. čas. Ova lekcija je suvišna jer je rezime već brađen krz sedmu lekciju i testve na kraju nje. Ukupan brj predlženih izmena za svih 40 radinica je 93 i sve mgu biti unete u priručnik za nastavnike i radnu svesku za učenike u frmu track changes. Brj deluje 41

43 značajn, ali su ne p svm karakteru zaista male, definitivn spadaju u fin pdešavanje i pre su psledica savesng pristupa kleginica, neg zbiljnijih manjkavsti prgrama. Raspred p kategrijama je sledeći: Predlžene izmene Tehničke prirde 17 Kulturlške 14 Sadržajne 46 Vreme i dinamika 16 Blizu plvine izmena pdrazumevaju neku intervenciju na sadržaju. U kviru ve kategrije frmirane su i dve pdkategrije. Sa SV beležavane su mere usmerene p pravilu na redukvanje sadržaja, čiji je cilj blja vremenska artikulacija časa i njih je bil 14. Sa SK su značavane izmene sadržaja kje treba da ga učine primerenijim lkalnj sredini i bil ih je 9. Ptrebe za tehničkim, kulturlškim i pdešavanjima vezanim za vreme i dinamiku rada učene su u približn istm brju (d 14 17). Izmene sadržaja pdrazumevale su: prefrmulisanje ciljeva, adaptaciju aktivnsti i redukvanje sadržaja kak bi mgli da budu realizvani u predviđenm vremenu. Kulturlške izmene uglavnm su se dnsile na pnudu adekvatnijih citata i terminlgije bliže našem jeziku. Tehničke izmene su bile ptrebne tam gde je trebal izvršiti zamenu ili prmenu mesta nekih sadržaja ili dati blja tehnička rešenja za neke aktivnsti, a izmene vremena i dinamike da se usaglase sadržaji i vreme ptrebn za njihvu realizaciju. Na kraju radinice, ka završnu aktivnst, učesnice su davale predlge za buduću praksu i frmaln širenje prgrama u našj sredini. Njihve prepruke mguće je razvrstati u neklik grupa: buke nastavnika, frmalizvati radinice i sastanke za praćenje ka vid stručng usavršavanja 6 mtivisanje nastavnika, uključujući i finansijsku pdršku 4 prmcija prgrama, uključujući i besplatne radinice na nivu pštine za vreme raspusta 4 42

44 jasn definisanje prgrama p starsnim grupama, mdifikvanje materijala i samg prgrama tak da mže da se realizuje d VI-VIII razreda, najblje u redukvanj frmi d sesija kje se mgu realizvati na časvima deljenjske zajednice 4 akreditacija prjekta d strane Zavda za unapređenje brazvanja i vaspitanja 3 uvršćivanje prgrama u plan i prgram škla, realizacija u kviru časva deljenjske zajednice, uvđenje nvg fakultativng predmete 3 uključivanje rditelja i njihvih udruženja, ddavanje u prgram radinica za njih 3 mtivisanje učenika Zaključci i prepruke na snvu radinice za edukatre 1. Pzitivne prcene učesnica radinice za edukatre pklapaju sa nima kje su već iznete na fkus grupi sa dnsicima dluka i u dgvrima na upitnik za edukatre, a dnsile su se na: scijaln-emcinalnie veština kje mladi stiču (sampuzdanje, kntrla emcija, psebn impulsivnsti, empatičnst, tlerancija, pstavljanje ciljeva, samsvest i svest drugima), metdlgiju rada (aktivnst učenika, dinamičnst, smenjivanje aktivnsti kje pdsticajn deluju na mtivaciju učenika, strukturu buke, krišćenje citata, insistiranje na primeni), uticaja na klimu u grupi (blje upznavanje, unapređenje dnsa, razvijanje blisksti,tvrensti, iskrensti), svebuhvatnst, sistematičnst i preventivni karakter prgrama kji se slanja na pdsticanje drastanja, usvajanje živtnih lekcija i uključivanje rditelja. 2. Teškće kje su edukatrke iznele, takđe se u značajnj meri pdudaraju sa nim št sm već dbili na fkus grupi sa dnsicima dluka i analizm dgvra na upitnik: bimnst sadržaja, mestimične nejasnće, brj radinica, vreme ptrebn za pripremanje časva, neadekvatnst pjedinih citata i frmulacija ciljeva, uklapanje u pstjeći šklski plan i prgram, veličinu grupe sa kjm su radili, neprilagđenst mlađem uzrastu 3. Na snvu detaljne analize scenarija i materijala svih 40 sesija, prisutne nastavnice i stručne saradnice su predlžile 93 izmene kje treba da ih učine pgdnijim za krišćenje sa učenicima. Izmene su male i rezultat su njihvg pršlgdišnjeg iskustva i pažljivg pnvng iščitavanja i analize priručnika za nastavnike i radne sveske Prmene i izazvi namenjene učenicima. Od ukupng brja, blizu plvine dpada na sadržajne izmene, a statak je priličn ravnmern raspređen na stale kategrije, tehničke, kulturlške, vreme i dinamiku rada. Izmene sadržaja kje su za cilj imale njegv redukvanje kak bi mga biti brađen u tku predviđeng vremena dvjene su u psebnu pdkategriju, ka i ne kje su usmerene na kulturlšk približavanje mentalitetu naših učenika. 4. Predlžene mere za nastavak primene prgrama LQ Veštine za adlsecenciju sasvim su u saglasnsti sa svim d sada već iznetim stavvima na vu temu: nastavak edukvanja št većeg brja nastavnika i stručnih saradnika, p mgućstvu na nivu čitavih škla, 43

45 akreditacija, uključivanje prgrama LQ Veštine za adlsecenciju u zvanični plan i prgram, sprvđenje u kviru časva deljenjske zajednice ili ka fakultativni predmet, prmcija u zajednici, uključivanje Ministarstva prsvete, nauke i tehnlškg razvja RS i lkalne samuprave, finansijska pdrška realizatrima prgrama, mtivisanje učenika i rditelja da se u št većem brju uključe u prgram, mdifikvanje priručnika, prilagđavanje različitim starsnim grupama Fkus grupa učenika - radinica za učenike Predstavljanje i analiza prikupljenih infrmacija Za fkus grupu sa učenicima dabrane su 3 škle: OŠ Milan Rakić sa Nvg Begrada (22 učenika), OŠ Jelena Ćetkvić sa Zvezdare (25 učenika)i OŠ Kreativn per iz Savskg venca (10 učenika), ukupn 57 učenika. Nakn št ih je vditeljka kratk pdsetila kje su teme bradili sa svjim nastavnicama i na kji način su radili tkm pršle gdine u kviru prgrama Veštine za adlescenciju, učenici su pzvani da se pdele u grupe d p 3 d 4 učenika, tak da se čitav uzrak sastja d 16 vakvih grupa. Svi su imali isti zadatak, da kristeći šemu kju su dbili sastave zadatak za 44

46 igru ascijacija čije je rešenje VEŠTINE ZA ADOLESCENCIJU. S bzirm na knstrukciju zadatka, najznačajniji nam je bi prvi krug ascijacija pjmva kji nepsredn vde d veština za adlescenciju. Ovi sadržaji treba da nam kažu šta je n št je kd učenika kji su učesatvvali u prgramu stal k pla gdine nakn njegvg zavaršetka. Pjmvi kji su periferni u dnsu na ve (u frmularu beleženi rednim brjevima d 1.-4.) mgu da imaju sam spradičan značaj i imali su mtivacinu funkciju da zadatak učine atraktivnijim za učesnike. Imajući u vidu uzrasne karakteristike i klnst da su nepsredn pre zadatka bili u prilici da se pdsete kjim pitanjima su se bavili prlazeći krz prgram, lgičn je bil čekivati da se u ascijacijama učenika jave pre svega sadržaji prgrama, št se i desil. Za vu analizu ima značaja kji su t sadržaji kji su najznačajniji, a brađivali su ih u kviru realizacije prgrama. Prvu i najčešće asciranu grupu pjmva (25) čine tinejdžersk dba i n št im je tu najvažnije, emcije i sampuzdanje. Sledeća p brjnsti (12) je grupa prblema (zavisnst, alkhl, drga i stres). Vrl blizu njih su 2 grupe pjmva kje se dnse na njihve slnce, društv, prdica, dnsi (11) i zdravlje, cilj, izbri (10). Na kraju tabele, ali svakak sa značajnim mestm u njihvim živtima su škla i radne navike (6). Bez većih analitičkih pretenzija, v i jesu najznačajniji sadržaji u živtu mladih ljudi i dbr je da su našli mest u prgramu kji želim da prmvišem i u vj sredini. Učenici su bili vrl nadahnuti za nabrajanje svega št su dbili i svidel im se tkm prgrama. Najčešće su navdili šta su sve naučili i pri tme su se pnv vratili temama kje su brađivali i kje su njima psebn važne. Pred tga značajn im je bil i druženje, timski rad, međusbn upznavanje, blji dnsi sa vršnjacima i zabava. Najzad, učenici su knstatvali da nakn učešća u vm prgramu imaju blje dnse sa rditeljima i uspešniji su u škli. Lista stvari kje im nisu prijale tkm učešća u prgramu bila je dalek kraća. Šest d vih šesnaest grupa nije navel ništa, a među nima kje su iznele šta im je smetal najčešće su bile radne sveske (5), nedvljn časva (3), mal igara i prdužavanje časva nakn njihvg frmalng završetka Zaključci i prepruke fkus grupe učenika Reagvanje mladih ljudi na prgram LQ Veštine za adlsecenciju deluje ptimistički: 1. U svjim ascijacijama kje ih vezuju za prgram ni navde teme kje su im značajne, št ptvrđuje u prethdnim analizama već pmenutu relevantnst sadržaja i pklapanje sa ptrebama i interesvanjima mladih. 2. Pbljšanje klime u grupi, blje upznavanje i pvezivanje takđe sm već nalazili ka krist d prgrama i kd edukatra i kd predstavnika Ministarstva prsvete, nauke i tehnlškg razvja RS i lkalne samuprave. 3. Najzad, u svjim primedbama učenici su bili vrl umereni i najčešće su navdili da im je sve dgvaral i da im ništa nije smetal, a ak i jeste, bile su t stvari kje sm uglavnm već dbili i d draslih, a t su radne sveske, nedvljn časva i vremena za bradu tema i aktivnsti kje bi im prijale. 45

47 4. Kncepciji i uptrebi radnih sveski za učenike Prmene i izazvi ipak treba psvetiti veću pažnju, jer su kd učenika bile na prvm mestu, a u mišljenjima draslih izvrima teškća nisu zauzimale tak visk mest. 46

48 ZAVRŠNA RAZMATRANJA Prema prjektnm zadatku )* 17, cilj finalne adaptacije materijala za implementaciju prgrama LQ Veštine za adlsecenciju jeste analiza infrmacija dbijenih d lkalnih eksperata i krisnika prgrama krišćenim materijalima na snvu kjih će biti frmulisane njihve prepruke: 1. za mdifikaciju i adaptaciju vih materijala imajući u vidu specifičnsti nacinalng i kulturng miljea 2. za dalju implementaciju prgrama u sredini Pdaci iskustvima iz pilt faze su prikupljani d lkalnih eksperata, nastavnika i stručnih saradnika kji su sprvdili prgram i učenika kji su u njemu učestvvali, a krišćene su tehnike plustruktuirang intervjua, upitnika i radinice. Pitanja kja su im pstavljana dnsila su se na tri blasti: I kje su najjače strane, u čemu vide dbit d vg prgrama, jer t je razlg zbg kga se učesnici i dlučuju za njega, a treba ga imati u vidu ka cilj i sačuvati i kasnije tkm primene II kje su knkretne teškće sa kjima su se susretali i kje adaptacijm treba razrešiti III kje su njihve prepruke, šta je važn za buduću uptrebu prgrama i t: a) knkretne izmene materijala, priručnika za nastavnike Veštine za adlsecenciju i radne sveske za učenike Prmene i izazvi b) pšte strateške prepruke za dalju primenu prgrama LQ Veštine za adlsecenciju Najjači utisak kada se pgledaju prikupljeni pdaci kji se dnse na jake strane, kritična mesta i uslve nephdne za dalju primenu i frmaln priznavanje prgrama LQ Veštine za adlsecenciju u brazvnm sistemu Srbije jeste da se infrmacije vim pitanjima prikupljene iz različitih izvra u velikj meri pklapaju. I Najveće vrednsti prgrama LQ Veštine za adlsecenciju, prema rezultatima istraživanja kje sm sprveli su: svebuhvatnst, sistematičnst i primarn preventivni karakter prgrama kji se slanja na pdsticanje drastanja ka glavni faktr tprnsti na izazve drastanja mladih ljudi sadržaji kji su bliski ptrebama i interesvanjima učenika, a uključuju vladavanje scijaln-emcinalnim veštinama efikasne metde rada (aktivnst učenika, dinamičnst, smenjivanje aktivnsti kje pdsticajn deluju na mtivaciju učenika, struktura buke, insistiranje na primeni) detaljn razrađeni materijali pmć nastavnicima u realizaciji vaspitne funkcije škle 47

49 pzitivan uticaja na klimu u grupi (blje upznavanje, unapređenje dnsa, razvijanje blisksti, tvrensti, iskrensti) uključivanje rditelja Sve ve karakteristike mgu se naći i u literaturi kja gvri iskustvima i preprukama za uvđenje LQ Veštine za adlescenciju u drugim zemljama )* 2, 3, 4, 6, 7, 8, 9, 15,18,19 II Teškće i slabsti sa kjima su se učesnici prgrama susretali takđe se dbrim delm pklapaju na snvu infrmacijama dbijenim iz različitih izvra, a t su: III bimnst sadržaja predviđenih za bradu u tku jedng časa preveliki brj radinica za jednu šklsku gdinu prgram zahteva značajn vreme za pripremu nastavnika različite nesavršensti materijala: neadekvatnst pjedinih citata, frmulacije ciljeva, vremenska artikulacija sesija i druge učenici su u malj meri ispunjavali dmaće zadatke, a jš manje su bili spremni da vde dnevnik a) Na snvu detaljne analize scenarija i materijala svih 40 sesija, nastavnici i stručni saradnici kji su učestvvali u istraživanju su predlžili 93 izmene kje treba da ih učine pgdnijim za krišćenje sa učenicima, a mgu biti uključene u materijale u bliku track changes. Od ukupng brja, blizu plvine pripada sadržajnim izmenama, a statak je priličn ravnmern raspređen na stale kategrije, tehničke, kulturlške, vreme i dinamiku rada. Izmene sadržaja pdrazumevale su: prefrmulisanje ciljeva, adaptaciju aktivnsti i redukvanje sadržaja kak bi mgli da budu realizvani u predviđenm vremenu. Kulturlške izmene uglavnm su se dnsile na pnudu adekvatnijih citata i terminlgije bliže našem jeziku. Tehničke izmene su bile ptrebne tam gde je trebal izvršiti zamenu ili prmenu mesta nekih sadržaja ili dati blja tehnička rešenja za neke aktivnsti, a izmene vremena i dinamike da se usaglase sadržaji i vreme ptrebn za njihvu realizaciju. Kncepciji i uptrebi radnih sveski za učenike Prmene i izazvi treba psvetiti veću pažnju, jer su kd učenika bile na prvm mestu, a u mišljenjima draslih izvrima teškća nisu zauzimale tak visk mest. Među predlzima za izmenu radne sveske za učenike najknkretniji predlg bi je da ima frmu radnih listva kje bi učenici prikupljali u fascikle. b) Imajući u vidu iskustava učesnika iz pilt faze prjekta mguće je frmulisati sledeće prepruke vezane za primenu prgrama u vj sredini: Adaptacija prgrama zaista jeste ptrebna i t ne ka jednkratna intervencija, već ka kntinuiran prces fing pdešavanja i usaglašavanja sadržaja i metda rada sa prmenama kruženja mladih ljudi i izazva sa kjima se u drastanju sučavaju. U brazvnm sisemu pstje mgućnsti i mehanizmi za dalju implementaciju prgrama LQ Veštine za adlsecenciju u Srbiji. Trenutn je najjednstavnije sprvđenje 48

50 u kviru časva deljenjskg starešine i deljenjske zajednice. U dgledn vreme mga bi se naći ka sadržaj građanskg vaspitanja ili zdravstveng vaspitanja, ka fakultativni predmet ili sekcija. Akreditacija d strane Zavda za unapređenje brazvanja i vaspitanja, prmcija u stručnj i društvenj javnsti i veći buhvat nastavnika planiranim bukama, važni su uslvi da prgram dđe d št većeg brja srpskih škla. Mest na psebnj listi prverenih i efektima dkazanih prgrama, prepruka Ministarstva prsvete, nauke i tehnlškg razvja Republike Srbije, kntinuirana pdrška Kancelarije UNODC i Lins Club Internatinal Fundatin i lkalne samuprave, vema bi lakšali širenje prgrama. Dvgdišnje trajanje prgrama, najblje tkm VI i VII razreda, je pcija za kju se dlučila većina knsultvanih trenerica i edukatrki. Mgućnsti kje bi skratile vreme ptrebn za pripremanje radinica i rasteretile nastavnike većih ddatnih baveza su: elektrnska verzija priručnika, gtve pwerpint prezentacije, materijal u frmi pripreme za čas, vide materijal i rad edukatra u paru. Realizacija prgrama ne zahteva velika materijalna sredstva, ali u aktuelnim scijalnim i društvenim prilikama nephdn je sigurati ddatni izvr finansiranja škla, uključujući i materijalnu stimulaciju edukatra. Za ptimalan rad i pstizanje najbljih efekata važna je izvesna dza autnmije nastavnika u realizaciji prgrama LQ Veštine za adlsecenciju, a radni sastanci nephdni su ka mehanizam praćenja, pdsticanja, ganičavanja alternativnih predlga i siguranja riginalne kncepcije autra. 49

51 Reference 1. Angelina Brtherhd, Harry R. Sumnall (priređivači): Evrpski standardi kvaliteta u prevenciji: kratak vdič, Eurpean Mnitring Centre fr Drugs and Drug Addictin 2. Catch22: Lins Quest Skills fr Adlescence, 3. Child Trends: Lins Quest Skills fr Adlescence, 4. Crime Slutins: Lins Quest Skills fr Adlescence, 5. Internatinal Standards n Drug Use Preventin, 6. Lins Club Internatinal Fundatin: Lins Quest verwiev brshure, 7. Lins Club Internatinal Fundatin: Lins Quest Prspectus, 8. Lins Club Internatinal Fundatin: Yuth / Lins Quest, 9. Lins Quest Canada: Skills fr Adlescence, Lins Quest: Overview f Skills fr Adlescence - GOALS & OBJECTIVES, Lins Quest Prgram Veštine za adlescenicju, priručnik za nastavnike 12. Lins Quest Veštine za adlescenicju, Prmene i izazvi Razvj snvnih živtnih veština, radna sveska za učenike 13. Maksimvić Brislava: Inicijalni izveštaj Izveštaj Finalna adaptacija materijala za implementaciju UNODC Prgrama snaživanja prdica za rditelje i mlade uzrasta gdina 14. Maksimvić Brislava: Izveštaj Finalna adaptacija materijala za implementaciju UNODC Prgrama snaživanja prdica za rditelje i mlade uzrasta gdina 15. Matthew Kiefer, Manager, Lins Quest Department: Lins Quest: Tls fr Tday s and Cmmunities,, Internatinal Cnventin 2015, Hnlulu Opis prjektng zadatka Finalna adaptacija materijala za implementaciju UNODC prgrama Veštine za adlescsenciju 18. UNODC / Suth Eastern Eurpe: What's New?, U.S.Department f educatin: Lins Quest - Skills fr Adlescence, 50

52 PRILOZI PRILOG 1. Upitnik za edukatre Finalna adaptacija materijala za implementaciju prgrama Veštine za adlescenciju Pštvana/ni, Pred Vama je upitnik kji će biti jedan d izvra pdataka za kulturlšku adaptaciju i frmulisanje predlga za buduću uptrebu materijala prgrama Veštine za adlescenciju. Tkm prethdne šklske gdine realizvali ste prgram u svjim šklama, pisali izveštaje držanim časvima i učestvvali na fllw up sastancima. Sada Vas mlim da pružite dprins nastavku prjekta dgvarajući na pitanja kja se dnse na teškće kje ste imali tkm implementacije prgrama i način na kji bi sam prgram i materijali kji ga prate mgli da budu unapređeni. Zahvaljujem se na angažvanju i pdršci uvđenju prgrama Veštine za adlescenciju u begradske škle! 51