FENLI FENLI imaju grupu direktno vezanu na benzenov prsten i spadaju u ARMATSKE SPJEVE. Naziv fenol koristi se i za specifičan spoj, C 6 H 5 i za cijelu klasu spojeva. Sam FENL, otkriven je 1834. god. u katranu uglja i nazvan karbolna kiselina "Karbolsäure" (coal-oil-acid, carbolic acid).
FENLI Staro ime benzena je fen, prema grčkom, što znači svijetliti (jer je prvi put dobiven iz gasa za osvjetljenje), pa je njegov hidroksi derivat nazvan fenol. IUPAC- od 2004. preferira naziv fenol. Fenol 3-Metilfenol 5-Hlor-2-metilfenol
FENLI Karboksilna i acilna grupa imaju prednost nad fenolskom hidroksi grupom u osnovnom imenu. U tim slučajevima hidroksi grupa se smatra supstituentom: p-hidroksibenzojeva kiselina 2-Hidroksi-4-metilacetofenon
FENLI H 1,2-Benzendiol 1,3-Benzendiol 1,4-Benzendiol 1,2,3-Benzentriol 1,3,5-Benzentriol (Katehol) (Rezorcinol) (Hidrokinon) (Pirogalol) (Floroglucinol)
FENLI Široko su rasprostranjeni u prirodi. Npr. urušioli su glavni alergeni sastojci otrovnog bršljena i hrasta. CCH 3 Metil 2-Hidroksibenzoat R Fenol Metilsalicilat Urušioli (karbolna (iz ulja zimzelena) (R= različiti C15 alkilni kiselina) i alkenilni lanci)
FENLI H 3 C CH 3 CH( CH 3 ) 2 C CH 2 CH 2 NH 2 H 2-Metil-5-(1-metiletil)fenol 4-Hidroksi-3-metoksibenzaldehid 4-(2-aminoetil)fenol Karvakrol Vanilin Tiramin (u eteričnim uljima (alkaloid u imeli, rigano, Timijan, Viscum album) Majčina dušica)
FENLI 2-Metoksi-4-(2-propenil)fenol (4-Alil-2-metoksifenol) Eugenol (u klinčićima) Tetrahidrokanabinol- THC (psihoaktivna komponenta iz indijske konoplje, marihuane)
FENLI Kapsaicin aktivni sastojak ljutih papričica Resveratrol kancer hemopreventivni agens iz grožđa 4-(4-Hidroksifenil)-2-butanon daje okus malinama
FENLI Triciklički fenoli - flavonoidi (+)-Katehin u zelenom čaju i crnom vinu (-)-Katehin iz biljke Centaurea maculosa djeluje kao herbicid prema drugim biljnim vrstama - alelopatija
FENLI CH 2 C Pentahlorfenol 2,4-Dihlorfenoksi- Heksahlorofen (za zaštitu drveta) acetatna kiselina, (antiseptik) 2,4-D (herbicid)
FENLI (CH 3 ) 3 C C(CH 3 ) 3 C(CH 3 ) 3 CH 3 CH 3 CH 3 C(CH 3 ) 3 BHT (Butilirani HidroksiToluen) BHA (Butilirani HidroksiAnisol) 2,3,7,8-Tetrahlordibenzo-p-dioksin (DIKSIN)
Fizičke osobine fenola Slično alkoholima stvaraju intermolekularne vodikove veze. Zato imaju više tačke ključanja i topljenja i bolju topivost u vodi od arena i aril halogenida slične molekulske težine. (a) Vodikova veza između dvije molekule fenola (b) Vodikove veze između molekula vode i fenola
SBINE FENLA: KISELST Glavna osobina fenola - kiselost Fenoli su slabe kiseline koje disociraju u vodi dajući H 3 + i fenoksidni anion, Ar - :.... - H +
Supstituirani fenoli mogu biti više ili manje kiseli od samog fenola u zavisnosti od karaktera supstituenta:.. :.. - EAG.. :.. - EDG EAG- Elektron-akceptorna grupa stabilizira fenoksidni anion što rezultira povećanom kiselošću fenola (npr. nitro grupa) EDG- Elektron-donorska grupa destabilizira fenoksidni anion i smanjuje kiselost fenola (npr. hlor).
Fenoli za razliku od alkohola reaguju sa vodenom otopinom alkalija gradeći fenokside: H + Na - Na + + H 2 Fenol Natrijum fenoksid
PRIREĐIVANJE FENLA 1. Alkalna fuzija ARILSULFNATA, odnosno Na-soli benzensulfonskih kiselina, ograničena za priređivanje alkil-supstituiranih fenola: S 3 H S 3 H 2 S 4 1. Na 200 o C 2. H 3 + CH 3 CH 3 CH 3 Toluen p -Toluensulfonska kiselina p- Metilfenol
2. Nukleofilna aromatska supstitucija: Hlorbenzen Fenol Hlorbenzen Benzin Fenol
3. Benzilna oksidacija: Kumen Kumen Fenol Aceton (izopropilbenzen) hidroperoksid
4. Hidroliza ARENDIAZNIJUM SLI - najšire korištena metoda za sintezu fenola: NH2 Br HN 2 N N+ HS4 - Br H3+ Br H2S4 CH3 2-Brom-4-metilanilin CH3 CH3 2-Brom-4-metilfenol
REAKCIJE FENLA 1. FENLI KA ALKLI Williamsonova sinteza etera Na CH2CH3 + CH3CH2Br + NaBr Na-Fenoksid Brometan Etilfenileter (Etoksibenzen)
Esterifikacija + C Na H 2 C Fenol Benzoilhlorid Fenilbenzoat
2. ELEKTRFILNE ARMATSKE SUPSTITUCIJE ( jak orto- i para- dirigujući aktivator - nastaju polisupstituirani derivati) Br Br 2 N N 2 Br N 2 2,4,6-Tribromfenol 2,4,6-Trinitrofenol (Pikrinska kiselina)
3. KSIDACIJA FENLA: KINNI H [] [Red] [] H Fenol Benzokinon Hidrokinon ksidaciona sredstva: Na 2 Cr 2 7 Fremijeva so, kalijum nitrozosulfonat, (KS 3 ) 2 N Redukciona sredstva: NaBH 4 Sn 2
Biohemijski oksidirajući agensi: UBIKINNI ili koenzimi Q, prisutni u svim aerobnim organizmima, od najjednostavnijih bakterija do čovjeka, a učestvuju u procesu proizvodnje energije. CH 3 CH 3 CH 3 CH 3 (CH 2 CH CCH 2 ) n H Ubikinoni ( n = 1-10)
Fiziološki važan kinon je vitamin K.
4. INDUSTRIJSKI VAŽNI DERIVATI FENLA Sinteza aspirina Kolbe-Schmittova karboksilacija Na H 3 + H C 2 C Fenol Salicilna kiselina
C CH 3 (CH 3 C) 2 C C Salicilna kiselina Acetilsalicilna kiselina (Aspirin) C + H P 3 C Salicilna kiselina Fenol Fenilsalicilat (Salol)