Sektor Trezora DNEVNI IZVEŠTAJ 26.09.2014 Služba za istraživanje fin. tržišta/ Financial market Služba za brokersko-dilerske poslove/ Brokerage Olivera Glišić 201-1314 Ljiljana Zipovski 201-3617 Vladimir Gavović 201-1263 Snežana Spasojević 201-3621 Služba za prodaju deviza pravnim licima / Dealing Služba za kastodi poslove / Custody Darko Karanović 201-3624 Vitomir Marić 201-1315 Marija Prebanić 201-3626 Biljana Radosavljević 201-3622 Dragan Ignja 201-3627 201-3625 Pregled kurseva Zvanični srednji kurs dinara Međunarodno tržište Valutni par Prethodna YTD Valutni par Prethodna YTD EURRSD 118.6930 118.6959 0.00% -3.53% EURUSD 1.2751 1.2780-0.23% 7.53% USDRSD 93.1145 92.9709 0.15% -11.62% EURCHF 1.2070 1.2084-0.12% 1.49% CHFRSD 98.3046 98.2094 0.10% -5.09% EURGBP 0.7814 0.7822-0.09% 1.50% GBPRSD 151.8396 151.7268 0.07% -10.86% GBPUSD 1.6318 1.6340-0.13% -3.32% Izvor: NBS USDJPY 108.75 109.04-0.27% 6.11% 120 EUR/RSD 1.45 EUR/USD 1.40 115 1.35 1.30 110 1.25 1.20 105 1.15 Ukupan obim medjubankarske trgovine devizama - evrom* zaključno sa spot valutom obavljene na dan 25.09.2014. do 12:30 časova iznosio 13 mln evra, prosečni ponderisani kurs iz te trgovine 118,6427 za 1 evro.. EUR i USD indikatori za tekući dan: vreme zemlja naziv indikatora period prethodna projekcija!! 13:30 BDP 2QT 4.2% 4.6% Značajniji indikator koji može imati uticaja na kretanje kursa EUR/USD Tržište novca i hartija sa fiksnim prihodom Referentna stopa NBS Međubankarsko tržište - Srbija Prinosi na Evro-obveznice Republike Srbije Prethodna (USD) (bps) vrednost 8.50% Dospeće Prethodna UST spred BEONIA 6.31% 6.26% 0.05 Sledeća odluka 16.10.2014 Serbia 5y 2017 3.918% 3.824% 3.168% BELIBOR1M 7.32% 7.29% 0.03 Serbia 5y 2018 4.306% 4.225% 2.750% BELIBOR3M 7.80% 7.79% 0.01 Serbia 7y 2020 4.632% 4.564% 2.778% Izvor: Reuters NBS - Operacije na otvorenom tržištu Serbia 10y 2021 4.869% 4.794% 2.801% Kamatne stope centralnih banaka Ročnost Prethodna 7 dana 6.47% 6.45% Obveznice stare devizne štednje Evropa 0.05% Izvor: NBS cena prinos 0.25% A2015 98.70 1.95% Švajcarska 0.00% Državne hartije od vrednosti RSD A2016 96.21 2.33% Dospeće Prethodna Izvor: Belex 3 meseca 6.90% 7.00% Međubankarsko tržište - Evropa 6 meseci 7.24% 7.65% Stopa 25.9.2014 24.9.2014 (bps) 12 meseci 8.20% 8.20% EONIA -0.003% 0.022% -0.025 bps JP Morgan EMBI Serbia 24 meseca 9.00% 9.30% EURIBOR1M 0.006% 0.007% -0.001 36 meseci 10.00% 10.09% EURIBOR3M 0.082% 0.083% -0.001 60 meseci 10.80% 10.80% EURIBOR6M 0.183% 0.186% -0.003 84 meseca 11.79% 11.80%, EBF 24 meseca amortizacione Ref. stopa NBS + 1.39% Ref. stopa NBS + 1.39% Napomena: Poslednje dostupne vrednosti su od pre 2 dana Državne hartije od vrednosti EUR Dospece Prethodna 12 meseci 3.19% 3.19% 100 Kreditni rejting Srbije 2 godine 4.00% 4.05% Moody's S&P Fitch 3 godine 4.80% 4.72%, JPMorgan B1 BB- B+ 5 godina 5.00% 4.80% datum 14.7.2013 11.4.2014 11.7.2014 10 godina 5.50% Izvor: Trezor Republike Srbije
Tržište akcija SRBIJA Belex 15 Belex line Promet 662.95 1,318.57 18,423,329 Din. 155,215 prethodnog dana.95 1,297.55 63,652,677 Din. 536,863 1.84% 1.62% -71.06% -71.09% indeksa u tekućoj godini 18.81% 19.34% Izvor: Belex Racia / Ratios Belex15 P / B 0,75 P / E 6,79 Belex15 700 Belex line 1, 1, 1,000 800 Dnevna kompanija iz Belexa15 9.55% 6.13% 0.00% 0.00% 0.00% 0.00% 0.00% 0.00% 0.41% 0.96% 2.06% -0.23% -3.23% FITO NIIS KMBN IMLK SJPT TGAS MTLC ALFA GMON JESV ENHL AERO AIKB Austrijski Štrabag hoće da kupi putarska preduzeća koja je država oduzela Milu Đuraškoviću i koja zapošljavaju 900 radnika, saznaje Blic. Štrabag je na adresu Agencije za privatizaciju poslao ponudu za preuzimanje preduzeća PZP Beograd i Vojvodinaput - Bačkaput. Obema firmama je do novembra 2011. rukovodio Milo Đurašković, vlasnik Nibens grupe, koji je optužen za malverzacije i utaju poreza u putarskim firmama. Tada su oba putarska preduzeća dobila status firmi u restrukturiranju. Štrabag je jedna od vodećih kompanija za izgradnju puteva u srednjoj i istočnoj Evropi. Sa 75.000 zaposlenih vodeća su građevinska firma u Nemačkoj, Austriji, Mađarskoj i Češkoj. U Srbiji su vlasnici tri preduzeća - Putevi Čačak, Preduzeće za puteve Zaječar i Pančevo. - Sa kupovinom PZP Beograd i vojvođanske firme Štrabag bi praktično dobio polovinu tržišta u Srbiji. Pri tom imaju strateški interes ovih putarskih preduzeća jer drže polovinu tržišta u Mađarskoj, a vlasnici su i firme Crna Gora put - kaže za Blic Slobodan Jovanović, bivši direktor PZP Beograd. On pojašnjava da PZP Beograd održava polovinu puteva na teritoriji Beograda gde ima jaku konkurenciju, što nije slučaj i sa vojvođanskom firmom. U Agenciji za privatizaciju kažu da su najtraženije poljoprivredne firme. Petar Matijević, vlasnik mesne industrije, potvrdio je za Blic da je poslao ponude za privatizaciju desetak poljoprivrednih preduzeća, poput gazdinstava Bačka Sivac, PIK Zemun i Dragan Marković iz Obrenovca. Matijević bi želeo da kupi i Specijalnu bolnicu Čigota na Zlatiboru, za koju je ponudu za kupovinu poslala i jedna ruska firma. (Izvor: Blic) Srbija će sledeće godine opet ući u recesiju, izjavio je danas urednik "Kvartalnog monitora" Milojko Arsić i dodao da će privreda u 2015. godini zabeležiti pad. "U sledećoj godini očekujemo pad BDP-a od jedan odsto, jer osnovne slabosti privrede do tada neće biti otklonjene, a mere štednje države, kao i zatvaranje gubitaša, dodatno će uticati na pad proizvodnje", rekao je Arsić na predstavljanju novog broja "Kvartalnog monitora". Privreda je daleko od toga da je okončala reforme, iako je bilo pozitivnih pomaka u vidu novih zakona o privatizaciji, stečaju, rekao je on. "Privatizacija je izostala, a morala bi da se privede kraju, jer na preduzeća u restrukturiranju država godišnje izdvaja oko 750 miliona evra", rekao je Arsić, dodajući da će i gašenje gubitaša imati uticaj na BDP, jer su i oni proizvodili. Pokretanje rasta privrede će, prema njegovim rečima, zavisiti od usvajanja kredibilnog programa fiskalne konsolidacije, kao i od reformi kojima bi se unapredio ambijent za investiranje i zapošljavanje. U kratkom roku, dok traje recesija, opravdana je primena i fiskalnih i monetarnih podsticaja, koji su se u Srbiji pokazali kao delotvorni, smatra on. "Međutim, loše iskustvo sa obnovom nakon poplava, višegodišnja neefikasnost u realizaciji infrastrukturnih projekata i odsustvo napretka u funkcionisanju državnih organa opravdano nameće pitanje da li je država sposobna za realizaciju složenijih antirecesionih ili reformskih projekata", upozorio je Arsić. (Izvor: B92) Javni dug Srbije je na kraju avgusta ove godine iznosio 21,88 milijardi evra, što je 67,9 odsto bruto domaćeg proizvoda, objavilo je Ministarstvo finansija. U odnosu na juli, javni dug je uvećan za oko 940 miliona evra. Ukupne direktne obaveze države u avgustu su iznosile 19,2 milijarde evra, a indirektne 2,65 milijardi evra. Na kraju 2013. godine javni dug iznosio je 20,14 milijardi evra, odnosno 63,8 odsto BDP. Javni dug je na kraju 0. godine bio 14,17 milijardi evra, što je iznosilo 169,3 odsto BDP. Od tada je najniži iznos javnog duga bio 8. godine i iznosio je 8,78 milijardi, odnosno 29,2 odsto BDP. Zakonom o budžetskom sistemu učešće javnog duga u BDP-u ograničeno je na 45 odsto. Istovremeno, deficit republičkog budžeta na kraju avgusta ove godine iznosio je 128,3 milijarde dinara, a kad se uračunaju rashodi za projektne zajmove 137,5 milijardi dinara, objavilo je Ministarstvo finansija Srbije. Budžetom za 2014. godinu predviđeni su prihodi od 929,9 milijardi, rashodi od 1.113 milijardi i deficit od 183 milijarde dinara. U avgustu je deficit budžeta uvećan za 18,5 milijardi jer su prihodi iznosili 58,5 milijardi, rashodi 77 milijardi dinara. Poreski prihodi bili su 51,6 milijardi, a neporeski 5,8 milijardi dinara. (Izvor: B92) 2
Aerodrom Nikola Tesla Energoprojekt holding Naftna industrija Srbije Soja protein Alfa Plam Komercijalna banka Metalac Prime Listing AERO 848 4,321,408 6.13% 13.22% 1.31 1,794.34 0.07 ENHL 942 6,447,990 2.06% 2.84% 1.28 22.90 5.08 NIIS 883 3,022,509-0.23% -0.11% 0.81 2.75 33.34 SJPT 640 64,000 0.00% 1.59% 0.90 #N/A N/A -9.98 Standard Listing ALFA 15,656 0 0.00% 1.01% 0.51 6.98 7.51 KMBN 2,030 0 0.00% 0.69% 0.31 3.81 8.60 MTLC 2,250 0 0.00% 4.65% 0.76 5.70 13.81 Open market (Izabrane akcije) 29,077,368,800 Din. 10,297,277,064 Din. 143,982,333, Din. 9,533,135,360 Din. 2,736,856,672 Din. 17,679,898,438 Din. 2,295,000,000 Din. Aik Banka ad Niš Aik Banka prioritetne akcije Albus ad Novi Sad AMS Osiguranje ad Beograd Bambi Banat ad Beograd Banini ad BIP ad Beograd Credy Banka ad Kragujevac Crvenka Fabrika Šećera Čačanska Banka ad Čoka Duvanska Industrija Dimničar ad Beograd Dunav Osiguranje ad Energomontaža ad Energoprojekt Entel Energoprojekt Industrija Energoprojekt Visokogradnja Galeb GTE ad Beograd Galenika Fitofarmacija Globos Osiguranje Goša FOM Goša Montaža Imlek ad Imlek ad prioritetne akcije Impol Seval Iritel ad Beograd Jedinstvo Sevojno Jubmes Banka Komercijalna Banka prior.akc. Kopaonik ad Beograd Lasta ad Beograd Luka Dunav ad Pančevo Messer Tehnogas Mlekara ad Subotica Montinvest ad Beograd Neoplanta ad Novi Sad Niška Mlekara ad Niš Planinka ad Kuršumlija Planum GP ad Beograd Proges ad Beograd Projektomontaža ad Beograd Pupin Telecom ad Zemun Radijator ad Zrenjanin Ravanica ad Bajmok Simpo ad Vranje Šajkaška Fabrika Šećera Te-To ad Senta Telefonija ad Beograd Valjaonica Bakra Sevojno Veterinarski Zavod Subotica Vital ad Vrbas Voda Vrnjici ad Vršački Vinogradi ad AIKB 1,846 252,902 9.55% 10.80% 0.34 7.84 4.41 16,698,465,576 Din. AIKBPB 750 0 0.00% 7.14% n/a n/a 4.41 985,946,250 Din. ALBS 220 0 0.00% 99,436,920 Din. AMSO 306 0 0.00% 0.00% 0.13 1.19 11.37 168,252,304 Din. BMBI 45,000 0 0.00% 0.00% 3.00 9.81 36.77 15,307,920,000 Din. BNNI 2,100 0 0.00% 112,830,900 Din. BIPB 45 0 0.00% 0.00% 0.25 2.17 16.17 409,772,655 Din. CYBN 5,100 0 0.00% 3,114,177, Din. CRFS 10,000 0 0.00% 0.00% 2.04 9.24 21.52 6,814,130,000 Din. CCNB 16,905 0 0.00% -0.50% 633.43 #N/A N/A 0.00 3,076,405,762 Din. COKA 4,390 0 0.00% 0.00% 0.83 12.65 6.81 173,975,700 Din. DMNR 1 68,000 0.00% 0.00% 0.91 5.89 16.50 76,,000 Din. DNOS 900 0 0.00% -10.00% 0.02 2.14 0.16 233,261,100 Din. EGMN 3,100 0 0.00% 0.00% 0.43 37.08 1.12 220,999,000 Din. EPEN 6,000 0 0.00% 0.00% 3.25 12.02 27.88 2,534,970,000 Din. EPIN 1,419 0 0.00% 0.00% 0.91 22.97 2.68 279,982,890 Din. EPVI 502 0 0.00% 0.00% 1.32 #N/A N/A -40.75 1,514,430,086 Din. GLBG 148 0 0.00% 0.00% 0.14 3.58 2.71 46,826,756 Din. FITO 3,000 6,000-3.23% 3.45% 0.86 5.21 17.60 3,960,000,000 Din. GLOS 84 101,304 0.00% -3.45% 0.04 #N/A N/A #N/A N/A 93,312,576 Din. GFOM 280 0 0.00% 0.00% 0.25 43.96 0.58 383,320,840 Din. GMON 2,229 33,435 0.41% 1.32% 0.48 2.69 18.87 573,240,846 Din. IMLK 4,517 0 0.00% 3.41% 3.53 15.98 21.78 36,305,703,690 Din. IMLKPB 1, 0 0.00% 0.00% 1.17 5.31 21.78 18,475, Din. IMPL 1,100 0 0.00% 18.92% 0.38 3.91 10.27 1,036,515,700 Din. IRTL 441 158,319-2.00% 24.23% 0.26 4.86 5.42 127,935,864 Din. JESV 4,947 321,555 0.96% 3.06% 0.68 5.13 11.62 1,507,444,893 Din. JMBN 4,000 0 0.00% 0.00% 0.21 164.56 0.13 1,153,320,000 Din. KMBNPB 830 0 0.00% 2.72% n/a n/a 8.60 310,013,306 Din. KOPB 1, 0 0.00% 0.00% 0.09 5.56 1.75 185,187, Din. LSTA 0 0.00% 0.00% 0.22 #N/A N/A 0.44 459,288,000 Din. LKDN 6, 0 0.00% 0.00% 0.32 11.94 2.77 1,168,902, Din. TGAS 5,900 0 0.00% 3.51% 0.49 12.68 3.88 6,116,282, Din. MLSU 1,590 0 0.00% 1.92% 1.33 20.48 6.42 3,641,813,910 Din. MOIN 10,275 0 0.00% 0.00% 0.30 1.28 24.53 245,469,750 Din. NEOP 0 0.00% 0.00% 0.34 7.18 4.53 2,191,861, Din. MLNI 1,573 0 0.00% 0.00% 0.84 5.69 15.34 453,461,294 Din. PLNN 2 0 0.00% 0.00% 1.24 4.55 31.11 1,436,248,000 Din. PLNM 1, 0 0.00% 0.00% 0.48 19.06 2.41 683,281, Din. PRGS 20 0 0.00% 0.00% 0.04 #N/A N/A -10.12 122,380,320 Din. PRJM 1, 0 0.00% 243,776,900 Din. PTLK 17 0 0.00% 0.00% 0.02 31.12 0.06 19,073,541 Din. RDJZ 399 0 0.00% 0.00% 0.09 42.08 0.20 161,025,627 Din. RVNC 640 0 0.00% 0.00% 0.28 2.49 12.01 734,844,800 Din. SMPO 134 0 0.00% 0.00% 0.04 #N/A N/A -61.67 141,999,800 Din. SJKS 3,990 0 0.00% 0.00% 1.93 21.24 9.02 3,343,719,750 Din. TETO 4,750 0 0.00% 5.56% 0.59 3.11 20.89 TLFN 15 1, 36.36% 87.50% #N/A N/A #N/A N/A #N/A N/A VBSE 597 59,700 1.36% -0.33% 0.06 #N/A N/A #N/A N/A VZAS 407 0 0.00% 5.71% 0.32 2.72 #N/A N/A VITL 876 0 0.00% 0.00% 0.24 #N/A N/A -14.44 VDAV 4,900 0 0.00% 0.00% 0.48 182.50 0.26 VRVI 1,248 0 0.00% 0.00% 0.50 #N/A N/A -17.59 1,901,966, Din. 8,687,925 Din. 384,083,532 Din. 1,733,899,772 Din. 669,208,812 Din. 562,456, Din. 461,295,744 Din. 3
REGION Crobex SBITOP SOFIX Bugarska 543.48 BET Rumunija 7,.61 DJ Stoxx Balkan 50 Balkan 528.96 Indeks Zemlja/Regija prethodnog dana Hrvatska 1,923.41 1,930.34 Slovenija 838.03 837.74 544.46 7,181.88 533.14 u tekućoj godini -0.36% 7.20% 0.03% 27.81% -0.18% 10.57% 0.26% 10.88% -0.78% 11.76% CROBEX 2,100 1,900 1,800 crobex 1,700 1, 1, 900 850 800 750 700 SBITOP sbi20 SOFIX BET 7, 6, sofix 6,000 bet-c 5, 5,000 4, 250 4,000 3, 750 DJ Stoxx Balkan 50 dj balkan 250 sep.12 nov.12 jan.13 mar.13 maj.13 jul.13 sep.13 nov.13 jan.14 mar.14 maj.14 jul.14 sep.14 Uprava Ine nije donela odluku o rafinerijskom poslovanju, potvrđeno je zvanično iz Ine, pošto je najava gašenja rafinerije u Sisku izazvala proteste radnika. U kompaniji su za Jutarnji list nezvanično rekli da se tokom jučerašnje sednice Uprave razmatrao predlog da se nastave ulaganja u riječku rafineriju i da se prerada odvija isključivo tamo, dok bi se sisačka rafinerija pretvorila u distribucijsko-logistički centar. Uz to, razmotrile bi se i druge tržišno održive opcije, odnosno partnerstva kako bi se smanjio gubitak radnih mesta. Hrvatski članovi Uprave, kako kaže izvor iz Ine, nisu bili sigurni da li je takav predlog u skladu sa Zakonom o energiji. O tome će, kako saznaje list, biti održano glasanje pisanim putem, ali ne zna se još kada. Oko radnika u Zagrebu je u sredu protestovalo zbog najava da će rafinerija biti zatvorena, a zatim su se vratili u Sisak gde im je direktor Damir Butković kazao da još nikakva odluka Upravnog odbora nije doneta. Radnici su najavili i formiranje kriznog štaba za zaštitu rafinerije ukoliko se ostvari crni scenario, odnosno donese odluka o njenom gašenju. Hrvatski premijer Zoran Milanović poručio je istovremeno iz Sabora da je protiv zatvaranja rafinerije u Sisku, kao i da on nije bio pitan kada je Ina prodavana (mađarskom MOL-u), niti je on tada vodio policiju i tajne službe. "Protiv sam zatvaranja rafinerije, ja sam za to da radi, da Hrvatska ima tri rafinerije", odgovorio je premijer u saborskoj raspravi o izveštaju o stanju nacije. Ranije se i predsednik Hrvatske Ivo Josipović takođe usprotivio mogućoj odluci Uprave Ine da zatvori rafineriju u Sisku i pozvao vladu da kroz razgovore s partnerima ne dopusti nijedan "ishitren korak". (Izvor: B92) O dokapitalizaciji Merkatora biće odlučivano na vanrednoj skupštini deoničara 21. oktobra, čime bi Agrokor stekao 88,1 odsto vlasničkog udela u tom lancu. Skupština će odlučivati o konverziji zajma u iznosu od miliona evra, koji je Agrokor osigurao Merkatoru u sklopu dogovora s bankama o restrukturiranju Merkatorovog duga. U skladu s tim, Agrokor ima pravo da taj iznos konvertuje u osnovni kapital Merkatora. Reč je o 2.325.582 novih akcija, čime će Agrokor svoj vlasnički udeo u Merkatoru povećati na 88,1 posto. To mu još neće biti dovoljno da ide na istiskivanje preostalih akcionara, s obzirom na to da mu za to, po slovenačkom zakonu, treba najmanje 90-postotni udeo. Udeo malih akcionara će nakon dokapitalizacije biti smanjen s 1,59 na 0,98 posto, javlja portal Seebiz. (Izvor: B92) 4
SVET/ WORLD Indeks Dow Jones Industrial S&P NASDAQ FTSE Dow Jones Stoxx Nikkei 225 Zemlja/Region prethodnog dana 16,945.80 17,210.06 1,965.99 1,998.30 4,466.75 4,555.22 Engleska 6,639.71 6,706.27 EU 341.44 344.35 Japan 16,374.14 16,167.45 u tekućoj godini -1.54% 2.23% -1.62% 6.36% -1.94% 6.95% -0.99% -1.62% -0.85% 4.02% 1.28% 1.52% Dow Jones Industrial 18,000 17, 1 16, 16,000 15, 15,000 14, 14,000 13, dow jones 13,000 12, 1 11, 11,000 10, 10,000 S&P 2,100 1,900 1,800 1,700 1, 1, s&p 1, 1, 1, 1,100 1,000 NASDAQ Composite 4,800 4, 4, 4, 4,000 3,800 nasdaq 3, 3, 3, 3,000 2,800 2, 2, 2, FTSE 6, dax 6,000 5, 5,000 4, DJ Stoxx 360 340 320 280 nikkei 260 240 220 Nikkei 225 1 16,000 15,000 14,000 13,000 1 dj stoxx \ 11,000 10,000 9,000 8,000 Na Wall Streetu su u četvrtak cene deonica oštro pale, najviše od jula, što je posledica snažnog pada cene Applea i strahovanja ulagača da će visok kurs dolara nagristi prihode američkih kompanija. Dow Jones skliznuo je 264 boda, ili 1,54 posto, na 16.945 bodova, dok je S&P potonuo 1,62 posto, na 1.965 bodova, a Nasdaq indeks 1,94 posto, na 4.466 bodova. Najveći dnevni pad S&P indeksa od jula je posledica gubitaka u svih 10 sektora tog indeksa, pri čemu je većina njih zabeležila pad veći od 1 posto. Više od 80 posto deonica kojima se trguje na Wall Streetu jučer je izgubilo na vrednosti. Ulagače je zabrinulo jačanje dolara, podstaknuto špekulacijama da će američka central banka uskoro zaoštriti monetarnu politiku. Dolarov indeks, koji pokazuje vrednost američke u odnosu na korpu šest vodećih svetskih valuta, jučer je dosegnuo 85,48 bodova, novi najviši nivo u četiri godine. Uspon dolara zabrinjava jer bi mogao izazvati pad prihoda multinacionalnih kompanija, s obzirom da zbog toga njihovi proizvodi na svetskom tržištu postaju manje konkurentni", kaže John Schmitz, portfolio menadžer u fondu Bahl & Gaynor. Najveći je gubitnik jučer bio tehnološki sektor. Nasdaq indeks zabležio je najveći dnevni pad od aprila, što je posledica najvećeg dnevnog pada cene deonice Applea u ovoj godini, za 3,8 posto. Samo nekoliko dana nakon što je taj tehnološki div pustio u prodaju novu seriju iphonea, morao je, nakon niza pritužbi korisnika, povući na doradu novi operativni sistem. Zabrinjava, kažu analitičari, i to što je jučer S&P indeks skliznuo ispod 50-dnevnog pomičnog proseka. Taj prosek dosad mu je pružao potporu, dok pad ispod njega najavljuje daljnje klizanje cena deonica. Zbog toga se postavlja pitanje ulazi li tržište u fazu korekcije cena deonica, odnosno njihovog pada za 10 posto u odnosu na prethodno najviši nivo, što nije zabeleženo još od 2012. godine. Nakon jučerašnjeg gubitka, S&P indeks skliznuo je 2,3 posto u odnosu na njegov rekordni nivo od početka meseca. (Izvor: SEEbiz) Dok je predsednik Evropske centralne banke govorio na konferenciji Centralne banke Litvanije, evro se našao blizu dvogodišnjeg minimuma nasuprot dolaru. Naime, sada se jedan evro može kupiti za 1,27 dolara. Dragi je u Litvaniji izrazio nadu da će evropska valuta skromno porasti u drugoj polovini godine uz pomoć ECB-ovih stimulansa. U intervjuu za jedan litvanski medij objavio je da će pristati i na korišćenje nekih nekonvencionalnih metoda kako bi se izborio sa niskom inflacijom u monetarnoj uniji. Inače, uprkos trenutnim problemima u pomenutoj uniji, Litvanija se priprema da početkom naredne godine postane 19-ta članica evrozone. Dragi je pohvalio baltičke zemlje za strukturne reforme koje su sprovele a posebno Litvaniju koja je jedna od najbrže rastućih ekonomija Evrope. Prošle godine joj je BDP porastao za 3,3% dok je Unijin pao za 0,4%. Litvanija je zaista zapanjujuće uspela da resetuje svoju ekonomiju bez pomoći sa strane. (Izvor: B92) Navedene informacije date su u svrhu opšteg informisanja i ne mogu biti zamena za finansijski savet niti se njihovim objavljivanjem stvara bilo kakva obveza za Banca Intesa ad Beograd. Banca Intesa ad Beograd ne prihvata odgovornost za bilo kakvu štetu nastalu upotrebom informacija iz ovog materijala. niti garantuje za njihovu tačnost. Zabranjeno je dalje distribuiranje i umnožavanje ovog materijala ili nekih njegovih delova bez prethodnog pisanog pristanka Banca Intesa ad Beograd. 5